Privatizacija i dalje pod rizikom korupcije
Datum kreiranja: sreda, 30 jul 2014
Aktuelni predlog Zakona o privatizaciji ne otklanja u dovoljnoj meri rizike za nastanak korupcije u toj oblasti i pored toga što proklamuje transparentnost i onemogućavanje korupcije među temeljnim načelima i donosi neka dobra rešenja.
Osim pitanja "neposrednih pogodbi", koje su izbačene iz zakona, ali će se sprovoditi direktno na osnovu međudržavnih ugovora, postoje i drugi nedostaci. Tako, predlog zakona sadrži model „strateškog partnerstva“, kod kojeg će postojati konkurencija i javnost („metod javnog prikupljanja ponuda“), ali je problem u tome što kriterijumi za odabir ovog modela i za kvalifikacije investitora nisu precizno postavljeni, već je prepušteno da ih Vlada arbitrerno utvrdi od slučaja do slučaja. Potencijalno sporne mogu biti i odredbe koje omogućavaju privatizaciju javnih preduzeća, nedostatak unapred utvrđenih merila za primenu mera za rasterećenje subjekta privatizacije (npr. konverzija duga), odsustvo pravila o načinu primene kriterijuma kod odabira modela privatizacije, odsustvo preciznog određivanja statusa Agencije za privatizaciju u sistemu organa javne vlasti Republike Srbije i drugo.
Akcioni plan za sprovođenje antikorupcijske strategije predvideo je da će biti izvršena analiza rizika za nastanak korupcije i pre izmene ovog Zakona (do marta 2014), ali se u obrazloženju zakona ne navodi da su te analize vršene i koje su mere predviđene za suzbijanje korupcije .
Iako je Ministarstvo privrede organizovalo javnu raspravu o nacrtu ovog zakona, rezultati razmatranja prispelih predloga nažalost nisu objavljeni, ni na sajtu Ministarstva , ni u obrazloženju. Neki od nedostataka zakona na koje smo ukazali mogli su biti otklonjeni da su, na primer, uzete u obzir primedbe koje je na nacrt dala Agencija za borbu protiv korupcije. Poseban kuriozitet jeste činjenica da ovaj predlog sadrži neka bitno drugačija rešenja od predloga zakona koji je usvojila Vlada 2013 , iako je većina ministara ostala ista.
Osim pitanja "neposrednih pogodbi", koje su izbačene iz zakona, ali će se sprovoditi direktno na osnovu međudržavnih ugovora, postoje i drugi nedostaci. Tako, predlog zakona sadrži model „strateškog partnerstva“, kod kojeg će postojati konkurencija i javnost („metod javnog prikupljanja ponuda“), ali je problem u tome što kriterijumi za odabir ovog modela i za kvalifikacije investitora nisu precizno postavljeni, već je prepušteno da ih Vlada arbitrerno utvrdi od slučaja do slučaja. Potencijalno sporne mogu biti i odredbe koje omogućavaju privatizaciju javnih preduzeća, nedostatak unapred utvrđenih merila za primenu mera za rasterećenje subjekta privatizacije (npr. konverzija duga), odsustvo pravila o načinu primene kriterijuma kod odabira modela privatizacije, odsustvo preciznog određivanja statusa Agencije za privatizaciju u sistemu organa javne vlasti Republike Srbije i drugo.Akcioni plan za sprovođenje antikorupcijske strategije predvideo je da će biti izvršena analiza rizika za nastanak korupcije i pre izmene ovog Zakona (do marta 2014), ali se u obrazloženju zakona ne navodi da su te analize vršene i koje su mere predviđene za suzbijanje korupcije .
Iako je Ministarstvo privrede organizovalo javnu raspravu o nacrtu ovog zakona, rezultati razmatranja prispelih predloga nažalost nisu objavljeni, ni na sajtu Ministarstva , ni u obrazloženju. Neki od nedostataka zakona na koje smo ukazali mogli su biti otklonjeni da su, na primer, uzete u obzir primedbe koje je na nacrt dala Agencija za borbu protiv korupcije. Poseban kuriozitet jeste činjenica da ovaj predlog sadrži neka bitno drugačija rešenja od predloga zakona koji je usvojila Vlada 2013 , iako je većina ministara ostala ista.
