Pravna tumačenja ili politička volja
Datum kreiranja: sreda, 02 jul 2014
Novosti podsećaju da je pre godinu dana istekao rok za objavu konkursa za izbor direktora u javnim preduzećima. Zakon o javnim preduzećima, koji je trebalo da donese profesionalizaciju u upravljanju i smanji uticaj partija, ostao je, piše list, mrtvo slovo na papiru. Vlada Srbije i dalje ima presudnu reč u kadriranju i krojenju menadžerske strukture u firmama s državnim kapitalom, pa umesto profesionalnih direktora imenuje vršioce dužnosti čije mandate stalno produžava.
Potpredsednik Skupštine Srbije Veroljub Arsić tvrdi da je dosta vremena potrošeno "na dodatna pravna tumačenja Zakona o javnim preduzećima i zato se kasnilo sa izborom direktora na konkursima, jer su mnoge od tih procedura osporavane. Sledi detaljna i dubinska reforma javne uprave i preduzeća, koja će konačno srediti stanje u ovom sektoru, pa će tek onda uslediti faza izbora profesionalnog rukovodstva".
Novosti prenose i izjavu našeg programskog direktora Nemanje Nenadića da profesionalizacija nije sprovedena, jer za to ne postoji politička volja. "Prošlo je godinu i po od usvajanja Zakona, a pravila o objavljivanju dokumenata krši 80 odsto preduzeća, nije poboljšan mehanizam kontrole njihovog rada, dok mnoga važna preduzeća vode vršioci dužnosti, koji se smenjuju kada partija smatra da ne rade dobro, a ne na osnovu razmatranja njihovih izveštaja u državnim institucijama".
Konkursi su inače pre godinu dana raspisani u pojedinim republičkim JP, ali direktori do danas nisu izabrani. U nekim JP, na čijem čelu su stranački kadrovi konkursi nisu ni raspisivani jer je protumačeno da ne postoji obaveza da se to čini ako na čelu JP nije direktor u v.d. stanju. Obrazloženje da je problem u "pravnim tumačenjima" pada na argumentu da su u međuvremenu direktori na konkursima izabrani u većini pokrajinskih i lokalnih JP. Iako je činjenica da su često birani dotadašnji v.d. direktori i da su lokalni mediji kandidate razvrstavali po tome koja ih partija podržava, procedura je ipak sprovedena. Kandidati su rangirani po propisanim kriterijumima, a diskreciono pravo osnivača da izabere jednog (ili nijednog) od tri kandidata koje predloži komisija je nedostatak u zakonu na koji je Transparentnost Srbija više puta ukazivala.
Aktuelni istraživanje o primeni Zakona o javnim preduzećima koje sprovodi TS pokazuje da problem nije samo u izboru direktora. Programi rada JP se usvajaju sa ogromnim zakašnjenjem, a ispunjavanje programa rada i odgovornost za to je osnov profesionalizacije. Čak i takvi planovi često nisu javno dostupni, a da ne pominjemo izveštaje o radu u prethodnoj godini ili kvartalne izveštaje o realizaciji programa.
Potpredsednik Skupštine Srbije Veroljub Arsić tvrdi da je dosta vremena potrošeno "na dodatna pravna tumačenja Zakona o javnim preduzećima i zato se kasnilo sa izborom direktora na konkursima, jer su mnoge od tih procedura osporavane. Sledi detaljna i dubinska reforma javne uprave i preduzeća, koja će konačno srediti stanje u ovom sektoru, pa će tek onda uslediti faza izbora profesionalnog rukovodstva".Novosti prenose i izjavu našeg programskog direktora Nemanje Nenadića da profesionalizacija nije sprovedena, jer za to ne postoji politička volja. "Prošlo je godinu i po od usvajanja Zakona, a pravila o objavljivanju dokumenata krši 80 odsto preduzeća, nije poboljšan mehanizam kontrole njihovog rada, dok mnoga važna preduzeća vode vršioci dužnosti, koji se smenjuju kada partija smatra da ne rade dobro, a ne na osnovu razmatranja njihovih izveštaja u državnim institucijama".
Konkursi su inače pre godinu dana raspisani u pojedinim republičkim JP, ali direktori do danas nisu izabrani. U nekim JP, na čijem čelu su stranački kadrovi konkursi nisu ni raspisivani jer je protumačeno da ne postoji obaveza da se to čini ako na čelu JP nije direktor u v.d. stanju. Obrazloženje da je problem u "pravnim tumačenjima" pada na argumentu da su u međuvremenu direktori na konkursima izabrani u većini pokrajinskih i lokalnih JP. Iako je činjenica da su često birani dotadašnji v.d. direktori i da su lokalni mediji kandidate razvrstavali po tome koja ih partija podržava, procedura je ipak sprovedena. Kandidati su rangirani po propisanim kriterijumima, a diskreciono pravo osnivača da izabere jednog (ili nijednog) od tri kandidata koje predloži komisija je nedostatak u zakonu na koji je Transparentnost Srbija više puta ukazivala.
Aktuelni istraživanje o primeni Zakona o javnim preduzećima koje sprovodi TS pokazuje da problem nije samo u izboru direktora. Programi rada JP se usvajaju sa ogromnim zakašnjenjem, a ispunjavanje programa rada i odgovornost za to je osnov profesionalizacije. Čak i takvi planovi često nisu javno dostupni, a da ne pominjemo izveštaje o radu u prethodnoj godini ili kvartalne izveštaje o realizaciji programa.
