Svi smo mi (pomalo) potrošači

U parlamentu se raspravlja o važnom sistemskom propisu - Zakonu o zaštiti potrošača i o izmenama dva zakona - o elektronskim komunikacijama i o poštanskim uslugama. Ono što prvo upada u oči jeste da se jedan jako važan zakon, koji se tiče svih nas, donosi po hitnom postupku, te da je objedinjena rasprava o sva tri propisa čiji je predlagač Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunkacija, iako ta tri zakona nemaju mnogo dodirnih tačaka. 

Obrazloženje za hitnost postupka je potreba usklađivanja sa propisima EU. Na drugi pogled može se, međutim, uočiti da je javna rasprava o ovom zakonu završena krajem oktobra 2013. godine, pa se čini da je bilo vremena da se iskaže hitrost umesto hitnosti, sve uz izbore koji su održani u međuvremenu.

Što se pomenute javne rasprave tiče, iz analize efekata (uz tekst predloga zakona - http://goo.gl/mPwbeB) saznajemo da je trajala 30 dana, da je tekst bio na sajtu Ministarstva i da je održan jedan okrugli sto u Privrednoj komori. Na sajtu Ministarstva može se pronaći i zaključak iz novembra 2013. o održanoj raspravi i u njemu podatak da su pojedina udruženja, državni organi i stručnjaci bili pozvani da dostave mišljenja te da su "tokom javne rasprave iznošeni konstruktivni i konkretni predlozi", a da je "generalna sugestija većine učesnika da se Nacrtom zakona moraju otkloniti barijere za efikasno sprovođenje zakona koji uređuje zaštitu potrošača". U prevodu da se OVIM zakonom moraju otkloniti prepreke za sprovođenje OVOG zakona. 

Ministarstvo je tada najavilo da će "u narednom periodu" raditi na rešavanju otvorenih pitanja u interesu državnih organa, udruženja potrošača za zaštitu potrošača i indivudualnih potrošača. Posao je, očigledno završen i zakon je u parlamentu. O kvalitetu zakona izjasniće se i poslanici, u medijima ćemo verovatno pročitati šta o konačnom tekstu kažu udruženja potrošača, a uskoro ćemo svi sami moći da osetimo da li su nam prava bolje i efikasnije zaštićena.

Ono što nas zanima, jeste da li smo imali pravu javnu raspravu koja doprinosi da dobijemo što kvalitetniji zakon. Iako Poslovnik Vlade to propisuje, javna rasprava (po ko zna koji put) nije bila oglašena na portalu elektronske uprave (www.e-uprava.gov.rs). Koliko su uvažene primedbe raznih učesnika javne rasprave (a odziv je, tvrde u Ministartvu, bio odličan) možemo da sudimo samo na osnovu njihovih izjava (ako ih neko bude pitao) i izjava resornog ministra odnosno njegovog obrazlaganja zakona u skupštini. 

Objavljivanje komentara i predloga pristiglih tokom javne rasprave, odluke da li se te sugestije prihvataju ili ne i obrazloženja za eventualno odbacivanje nije, nažalost, obaveza ali bi trebalo da bude dobra praksa. Tu praksu je, za sada, uspostavilo Ministarstvo kulture i informisanja. Ono što, međutim, iznenađuje jeste da se na sajtu Ministarstva trgovine, turima i telekomunikacija (http://goo.gl/hXZmHi) mogu naći svi pristigli komentari na nacrte izmena i dopuna druga dva zakona o kojima parlament raspravlja, a da se u anaiizi efekata (http://goo.gl/LHv5na) nalaze i podaci koji od predloga su prihvaćeni. 

To što jedna važna oblast koja treba da doprinese transparentnosti rada i, u krajnjoj konsekvenciji, usvajanju kvalitetnijih propisa nije uređena propisima ima za posledicu da u okviru istog ministarstva, u dva sektora, postoji različita praksa, odnosno da javnost rada zavisi od volje ili želje članova radne grupe ili pojedinaca u državnom organu.