Sumnjive diplome

Nije prvi put da se u Srbiji pokrene pitanje sumnjivih diploma državnih funkcionera, bilo da je reč o državnim ili o privatnim fakultetima (http://pescanik.net/2014/06/kako-do-doktorata-lako-slucaj-ministra-stefanovica). Jedna dimenzija problema je svakako pitanje validnosti provere koja se odvija ili bi trebalo da se odvija u samim visokoškolskim ustanovama, a koja očigledno ne funkcioniše kako treba.

Druga dimenzija je pitanje motiva - kada je nekom službeniku, lekaru, profesoru i slično potrebna diploma radi zapošljavanja ili napredovanja u karijeri, onda je prevara očigledno motivisana lukrativnim motivima i nanosi i materijalnu štetu onima koji su trudom i zaslugama došli do akademske titule. Kod onih koji su izabrani na čisto političke funkcije, gde se ne traži nikakvo formalno obrazovanje (npr. gradonačelnici, poslanici, ministri...), motivi su lične prirode.

Pošto izdavanje diploma koje ne odgovaraju znanju i postignućima može biti i posledica korupcije, valja podsetiti da se u Srbiji već godinama vodi krivični postupak zbog korupcije na jednom fakultetu (Pravni, u Kragujevcu), da slična ispitivanja nisu vršena na drugim fakultetima, iako nema razloga da se pomisli da je ova pojava (bila) prisutna samo u jednoj visokoobrazovnoj ustanovi. Jedino logično bi bilo da utvrđivanje da je do korupcije na univerzitetima došlo dovede do preispitivanja osnovanosti izdatih diploma i u širem broju slučajeva, to jest, i tamo gde ne postoji neposredan dokaz o podmićivanju, ali postoje snažni razlozi za sumnju da je do nje došlo.