Transparentni izbori
Premijer najavljuje da će konkursi za izbor direktora javnih preduzeća biti transparentni i da će svi imati uvid u biografije kandidata (http://goo.gl/KzdVW6). To je dobro, ali ne bi smelo da bude vest jer je to ono što predviđa zakon koji je usvojen pre gotovo 19 meseci i koji vlada do sada uglavnom nije primenjivala.
U istraživanju koje sprovodimo imali smo uvid u biografije mnogih kandidata za direktore javnih preduzeća na lokalnom nivou i na nivou pokrajine. Uvid u biografije kandidata za direktore republičkih JP nismo imali jer konkursi nisu ni bili raspisani, a u onim slučajevima gde su raspisani (ali ne i okončani, ni nakon 14 meseci), biografije nismo dobili jer nam vladina Komisija za izbor direktora JP nije odgovarala na zahteve po Zakonu o slobddnom pristupu informacijama. Toliko o transparentnosti.
Šta je, međutim, još zanimljivo u onome što je premijer ispričao (odnosno, po navici, najavio):
"Glavno merilo pri izboru direktora biće rezultati rada", kaže premijer. Premijer bi trebalo da zna da su merila i kriterijumi za izbor direktora propisani uredbom koju je usvojila vlada na čijem je on čelu (i na koju smo uputili komentare i predloge za poboljšanje - http://goo.gl/CAkLPr), pa pretpostavljamo da je ovo samo figurativno izražavanje za medije, sa značenjem - za dosadašnje direktore, najčešće stranački postavljene, posebno će se ceniti kako su vodili preduzeće do sada.
Za sve bi, trebalo da se cene planovi za budući rad. I to će biti posebno zanimljivo. U pomenutom istraživanju (čije rezultate predstavljamo u novembru) uočili smo da su v.d. direktori, normalno, imali prednost na konkursu jer su dobro poznavali funkcionisanje preduzeća i planove za dalji rad. Šta je ono što je, međutim, stranačke kandidate odvajalo od profesionalaca? U planovima su obećavali uspešno poslovanje, povećanje prihoda, smanjenje rashoda, ali su istovremeno ukazivali da mora da se pazi na standard građana i da cene ne smeju da se (naglo) povećaju do ekonomskog nivoa. Profesionalci ne treba da provode socijalnu politiku kroz JP. Socijalnu politiku treba da vodi država ili lokalna samouprava - da omogući subvencije socijalno ugroženim, a ne da kroz depresirane cene usluga JP omogući da i bogati i siromašni plaćaju niske cene (ili da deo građana uopšte ne plaća pa da im se opraštaju dugovi i kamate). Stranački kadrovi istovremeno vode JP i vode socijalnu politiku stranke koja ih je dovela na čelo JP.
Da li je premijer najavio uvođenje ekonomskih cena usluga JP izjavom da "javna preduzeća nisu tu da isplaćuju velike plate onima koji u njima rade, već da državi daju deo novca"? Saznaćemo kada (i ako) konkursi budu sprovedeni i ako na čelo javnih preduzeća dođu profesionalci koji će razmišljati tržišno.
