Kako povećati broj prijavljenih i ispitanih slučajeva korupcije
Efikasna i efektivna borba protiv korupcije dobrim delom zavisi i od sprovođenja represivnih mera, a njihovo sprovođenje u velikoj meri od rada policije, tužilaštva i sudstva. To uvodi nove varijable u jednačinu - slobodu i nezavisnost ili politizaciju ovih organa, pitanje znanja i sposobnosti, ali i neke druge mehanizme na koje može direktno da se utiču.
TS je zbog toga, u cilju povećanja broja prijavljenih i ispitanih slučajeva korupcije budućoj Vladi i aktuelnom sazivu parlamenta preporučila nekoliko mera koje bi ogle da otklone jedan od glavnih problema borbe protiv korupcije u Srbiji - to što samo mali deo ovih krivičnih dela bude uopšte prijavljen.
Naime, Zakon o zaštiti uzbunjivača, koji je donet iz tog razloga, nije doneo značajne promene, sudeći po statistikama prijavljene korupcije. Norme ovog zakona bi trebalo poboljšati, naročito u delu koji se odnosi na postupanje organa vlasti sa kojima su uzbunjivači podelili svoja saznanja o korupciji i drugim problemima. Radi ostvarivanja tog cilja takođe je potrebno umesto fakultativnog oslobađanja od kazne, propisati obavezno oslobađanje od krivične odgovornosti davaoca mita koji na drugačiji način nije mogao da ostvari svoja prava u razumnom roku i koji slučaj prijavi.
Druga neophodna mera jeste znatno aktivniji pristup u ispitivanju korupcije od strane policije, tužilaštva i drugih organa. Javni tužioci treba da ispitaju da li je postojala korupcija i pre nego što dobiju krivičnu prijavu – čitanjem javno dostupnih medijskih objava, proučavanjem objavljenih izveštaja državnih organa (npr. izveštaji DRI), na osnovu dostavljenih informacija o slučaju sumnje na korupciju (npr. od Agencije za borbu protiv korupcije i Vladinog Saveta za borbu protiv korupcije) ali i na osnovu već utvrđenih obrazaca ponašanja (npr. na osnovu podataka o zloupotrebama sa građevinskim zemljištem ili javnim nabavkama u jednom gradu ispitati kakva je praksa u drugom gradu koji primenjuje iste propise).
Treći set mera obuhvata dopunu krivičnog zakonodavstva radi efikasnijeg otkrivanja korupcije (npr. uvođenje „nezakonitog bogaćenja“ iz člana 20 Konvencije UN protiv korupcije), korišćenje mehanizama za unakrsnu proveru imovine i prihoda od strane Poreske uprave (ili zamenu tih mehanizama davno najavljenim „Zakonom o ispitivanju porekla imovine“), preciziranje ovlašćenja i obaveza Agencije za borbu protiv korupcije u proveri tačnosti i potpunosti podataka o imovini i prihodima javnih funkcionera, šire korišćenje posebnih istražnih tehnika i finansijskih istraga u otkrivanju korupcije, u skladu sa zakonom, pri čemu naročitu pažnju treba obratiti na pripremu sprovođenja novih zakonskih rešenja (od 1. marta 2018).
