Plate ombudsmana i drugih funkcionera
Nema sumnje da se o plati zaštitnika građana do sada mnogo više govorilo iz populističkih ili političkih razloga nego zbog onoga čemu plata i služi - da bude adekvatna naknada za rad i garancija nezavisnosti nosioca javne funkcije. Pravi okvir za bilo koju priču o zaradama funkcionera je donošenje akta koji će na jedinstven način postaviti pravila u svim granama vlasti i smanjiti proizvoljnost bilo koje političke garniture. Sadašnji sistem, sa velikim razlikama u zaradama, različitim organima koji određuju osnovice i različitim metodologijama za određivanje plata je duboko je nelogičan.
Pošto ombudsmani ne određuju svoju zaradu, već to čine narodni poslanici koji ih biraju na funkciju, i novoizabrani zaštitnik građana ima nekoliko načina da reši problem svoje "nepristojno visoke plate" o čemu je nedavno govorio u Narodnoj skupštini. Prvi je formulisanje predloga izmena i dopuna Zakona o zaštitniku građana i upućivanje takve inicijative u Skupštinu ili Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu (u slučaju da se ospori pravo Zaštitnika građana da direktno predloži izmene "matičnog" zakona). Druga inicijativa, bez izmene Zakona o zaštitniku građana, bila bi da se umanji osnovica za obračun plate. O tome odlučuje skupštinski odbor, tako što određuje visinu plata predsednika i sudija Ustavnog suda (za čiju platu je vezana i ombudsmanova). Treća mogućnost koja ombudsmanu (ili bilo kojem drugom funkcioneru koji smatra da mu je plata prevelika) stoji na raspolaganju jeste da ono što smatra viškom daruje onome kome želi.
