Emocije na naslovnoj strani
"Blic" postavlja na naslovnu stranu kao glavnu vest, a drugi prenose, da je Karić (Bogoljub) navodno "ljut na Vučića", "jer mu nije dao "zeleno svetlo" da, mimo tendera i po ceni koju je sam odredio, kupi Poljoprivrednu korporaciju Beograd (PKB)."
Navodno je Karić ponudio 30 miliona evra za PKB koji prema procenama Vlade vredi 4,5 puta više, oni su se "tim povodom" sastali u u Predsedništvu, a od Vučića je, prema anonimnom izvoru "dobio odgovor da će se sve rešiti po zakonu, na tenderu, a da će biti izabrana najpovoljnija ponuda". Karić potvrđuje da hoće da preuzme PKB, negira da je ljut na Vučića, a u tekstu nema Karićeve potvrde da li je uopšte bilo sastanka (ne vidi se ni da je to pitan).
Ako događaj nije u potpunosti izmišljen radi diskvalifikacije Karića, zarad promocije Vučića, najave prodaje PKB ispod procenjene vrednosti ili iz nekog desetog razloga, šta bi u njemu bilo značajno za vladavinu prava u Srbiji? Navodni odgovor predsednika Srbije zainteresovanom kupcu državne imovine bi bio na dobrom tragu, ali bi morao biti potpuniji. Ne samo da predsednik, kao i bilo koji javni funkcioner ne treba da pomaže da se državna imovina prodaje na nezakonit način, već u normalnom toku stvari, šef države tako nešto ne bi ni mogao da uradi, sve i da hoće. Naime, predsednik države uopšte nije nadležan da raspisuje tender, potpisuje ugovor o prodaji imovine preduzeća u vlasništvu države i grada, da kontroliše taj proces, niti bilo šta slično.
S druge strane, i Karić i čitaoci ove vesti bi lako mogli pomisliti da aktuelni predsednik Republike, zbog svoje političke snage, ipak može da utiče na donošenje odluka o prodaji PKB i da samo od njegove volje zavisi hoće li to učiniti ili ne. Zbog toga bi u ovom slučaju bilo primereno da iz predsedništva stigne ili demanti da je do sastanka uopšte došlo ili potpuna informacija o predmetu i toku razgovora.
