Amandmani na izmene Zakona o državnim službenicima
Transparentnost Srbija dostavila je svim poslaničkim grupama predlog amandmana na izmene i dopune Zakona o državnim službenicima. Izmene i dopune zakona se odnose na programe obuke odnosno stručnog usavršavanja službenika, koji se uvode osnivanjem Nacionalne akademije za javnu upravu, o čemu takođe raspravlja parlament.
Amandmani koje smo dostavili poslaničkim grupama, kao i nadležnom skupštinskom odboru za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, kao i resornom Ministarstvu za državnu upravu i lokalnom samoupravu, odnose se na izuzetke od obaveze organizovanja obuke za zaposlene u organu koji kasni sa postupanjem, saradnju Naciolane akademije sa drugim državnim organima pri izradi programa obuke i sprečavanje sukoba interesa i umanjenje diskrecionih ovlašćenja koja mogu dovesti do korupcije.
TS je, tako, predložila da se od obaveze organizovanja obuke izuzme državni organ koji kasni sa ispunjavanjem obaveza i sprovođenja postupaka, u odnosu na rokove u najmanje 10% slučajeva ukoliko je do kašnjenja došlo usled nepopunjenosti radnih mesta ili privremenog povećanja obima posla. Postojeći tekst ne predviđa bilo kakve izuzetke. Bilo bi, međutim, nelogično očekivati da organ u potpunosti poštuje rokove i sa manjim brojem službenika od broja predviđenog sistematizacijom (naravno, ukoliko je i sam akt o sistematizaciji realan i zasnovan na argumentima). Druga tipična situacija kašnjenja iz objektivnih razloga je ona kada se naglo poveća obim posla u određenom periodu. U ovakvim situacijama ne samo da bi obuka zaposlenih predstavljala nepotreban izdatak (za predavače i druge troškove održavanja obuka), već bi pogoršala problem. Naime, zaposleni bi, umesto da pokušaju da smanje kašnjenje pojačanim radnim angažovanjem, određeni deo vremena proveli na obukama. Usvajanje predloženog amandmana bi predupredilo ove neželjene posledice.
TS je ukazala da aktuelni tekst predloga zakona određuje koje će tematske oblasti biti obuhvaćene programom kontinuiranog stručnog usavršavanja državnih službenika u državnim organima i posebno izdvaja jedna od mnogih pobrojanih tema – evropske integracije i predviđa se da će plan stručnog usavršavanja u toj oblasti Nacionalna akademija sprovoditi u saradnji sa „organom nadležnim u poslovima koordinacije u vezi sa procesom pridruživanja i pristupanja Evropskoj uniji“.
Primenom analogije bi se moglo zaključiti da u pripremi programa u drugim oblastima Nacionalna akademija neće sarađivati sa drugim državnim organima koji su nadležni za pojedine druge oblati (npr. borba protiv korupcije, ljudska prava, zakonodavni postupak...). Imajući u vidu da državni organi i službe Vlade (npr. Republički sekretarijat za zakonodavstvo, Agencija za borbu protiv korupcije, Zaštitnik građana, Uprava za javne nabavke) koji prate stanje u pojedinim oblastima imaju mogućnost da uvide potrebe za sprovođenjem obuka i prioritete u tom pogledu, predstavljalo bi veliko rasipanje resursa ukoliko bi se njihova iskustva zanemarila. Dopuna koju je TS predložila amandmanom bi otklonila ovaj nedostatak.
TS je predložila da se briše odredba po kojoj bi predavači mogli da budu i iz sastava zaposlenih u Nacionalnoj akademiji, „pod uslovom da su prethodno akreditovani pod opštim uslovima akreditacije predavača“. S obzirom na to da prema Predlogu zakona o Nacionalnoj akademiji za javnu upravu, članovi posebnih stručnih tela ove akademije mogu biti zaposleni u toj instituciji, predloženo rešenje stvara mogućnost da ova lica ocenjuju i biraju za predavače svoje kolege. Takva situacija otvara mogućnost sukoba interesa kod državnih službenika i može staviti u neravnopravan položaj druge potencijalne predavače.Na to je ukazala i Agencija za borbu protiv korupcije u svom mišljenju o predlogu izmena i dopuna zakona.
Među predlozima za amandmane koje je TS dostavila nalazi se i onaj kojim bi se preciziralo u kojim slučajevima zaposleni u državnim organima imaju prednost pri izboru za predavače.
Naime, aktuelna odredba propisuje da se "selekcija predavača sprovodi iz reda stručnjaka iz oblasti relevantne za rad državnih organa, prvenstveno iz reda zaposlenih u državnim organima". Ova odredba, prema mišljenju TS, nije dovoljno precizna, jer nije jasno definisano na koji način bi se obezbedilo davanje takvog prvenstva – da li bi, na primer, kvalifikovani predavači uvek bili traženi među zaposlenima u državnim organima, pa tek potom među drugim licima ili na neki drugi način.
U odsustvu preciznih kriterijuma, povećava se obim diskrecionog odlučivanja, pa samim tim i mogućnost nastanka korupcije. Drugi problem kod davanja prvenstva za vršenje obuka postojećim zaposlenima u državnim organima jeste to što se možda neće ostvariti svrha obuke. Budući da je cilj da obuke budu što kvalitetnije, primereno je ostvarivanju tog cilja da se izabere najbolji predavač, bez obzira na to da li je taj predavač trenutno zaposlen u državnom organu ili ne. Zbog toga se predlaže odredba koja bi postojećim zaposlenima u državnim organima dala prednost u odnosu na druge potencijalne predavače jedino u situcijama kada imaju jednake kvalifikacije.
TS je u dopisuposebno ukazala da bi tokom rasprave o predlogu izmena i dopuna Zakona o državnim službenicima trebalo razmotriti u celini Mišljenje koje je na ovaj predlog zakona dala Agencija za borbu protiv korupcije. Neka od pitanja koja su u tom mišljenju pomenuta bi zahtevala veću zakonodavnu intervenciju (npr. razrada pojedinih pitanja u samom zakonu, umesto kroz buduću vladinu uredbu).
Ceo dopis možete preuzeti sa sajtaTS.