Šta treba raditi da se poprave uslovi poslovanja?

• 

Predsednica i potpredsednica Vlade, kao i mediji u Srbiji su juče sa radošću prenosili vest da je Srbija napredovala u rangiranju zemalja koje svake godine vrši Svetska banka, a po raznim parametrima koji ukazuju koliko je lako započeti posao i obavljati neke od uobičajenih poslovnih aktivnosti (registracija, plaćanje poreza, izvršenje ugovora, dobijanje dozvola i priključaka itd.).

Najviše se govori o „skoku na listi“ (ove godine pomeranje za četiri mesta). Plasman na listi nije bez značaja – kao što dobro zvuči publici političara u Srbiji, tako je sasvim moguće da može da ostavi dobar utisak i na neke od potencijalnih investitora u svetu.

Kada se priča o imidžu stavi na stranu, suštinski je daleko bitnije ustanoviti da li ima stvarnog napretka u apsolutnim i merljivim vrednostima u odnosu na postavljene standarde. Ukupna ocena Srbije je porasla sa 72,87 (od mogućih 100) na 73,13 ove godine. Dakle, reč je o minimalnom napretku do koga može dovesti i „fino podešavanje“ propisa ili manji napredak prakse. Međutim, pošto Srbija nije osvojila jednu četvrtinu mogućih poena, verovatno bi bilo najuputnije da se ovom prilikom govori o oblastima gde su rezultati najlošiji i gde je, shodno tome, moguće ostvariti najveći napredak u budućnosti. Sudeći po rezultatima koje je objavila Svetska banka, najlošije stanje je u oblasti zaštite prava manjinskih vlasnika, rešavanja nesolventnosti i izvršenja poslovnih ugovora. U tim oblastima je osvojeno oko 60% mogućih poena ili manje (pri čemu treba uzeti u obzir da ove ocene nisu apsolutne već označavaju procenat od najbolje ocene/najboljeg stanja u pojedinoj oblasti).

Najzad, treba imati na umu, da na uspešnost poslovanja utiču i činioci koji u ovom istraživanju nisu eksplicitno pomenuti. U zemljama gde je država najznačajniji partner i mušterija privatnicima, poslovanje se nalazi u većoj zavisnosti od privatnih i političkih veza nego što je to u razvijenim ekonomijama.