Štrajk u Pošti i izbor direktora
Štrajkovi i protesti nekoliko sindikata zaposlenih u „Poštama Srbije“ doneli su javnosti nekoliko informacija koje bi inače bile skrivene ili manje poznate, a koje nameću pitanja od javnog interesa. Pored sumnji u partijsko zapošljavanje, koje postoje i u brojnim drugim javnim preduzećima, sada su, naročito u komentarima na vesti o ovom štrajku, zastupljene i teze o nameri da se ovo JP proda „za male pare“ i da to može biti jedan od razloga loših poslovnih poteza.
Druga stvar koja se može pročitati jeste da se partijsko zapošljavanje vrši tako da proizvodi dvostruki negativni efekat na poslovanje – da otkaz dobijaju službenici koji zaista rade da bi se na njihovo mesto zaposlili oni koji će samo primati platu, da se tako zaobilazi zabrana zapošljavanja u javnom sektoru i da, pored svega toga, brojni stvarni izvršioci bivaju angažovani preko posredničkih agencija. Ukoliko je ovo poslednje istina, to bi moglo da bude kršenje pravila o zapošljavanju, ali takođe i problematična pojava sa stanovišta sprovođenja javnih nabavki.
Posebno je zanimljivo to što je jedan od Poštinih sindikata među svoje zahteve uvrstio neka od pitanja sprovođenja Zakona o javnim preduzećima na koja smo skrenuli pažnju u istraživanju objavljenom septembra 2017, a gde je JP Pošta bila jedno od 30 preduzeća u uzorku. Naime, zaposleni traže razrešenje aktuelne direktorke, koja je u statusu vršioca funkcije, „i što hitniji izbor direktora na osnovu već sprovednog konkursa“. Zahteve sindikalaca je razmatrala i predsednica Vlade, nakon čega su najavljeni neki ustupci, u pogledu isplate zarada. Pitanje zarada u javnim preduzećima jeste tema o kojoj se Vlada pita na posredan način. Međutim, u saopštenju nije bilo ni reči o eventualnom razmatranju zahteva koji se nalazi u direktnoj nadležnosti Vlade – okončanju konkursa za direktora, za šta je zakonski rok istekao pre više od pola godine.