Kod Mađara tender, a kod nas?

• 

Iako znamo da je modernizacija pruge Beograd – Budimpešta dogovorena i da će biti finansirana iz kineskog kredita, još uvek ne znamo koja je računica isplativosti ovog posla. Za razliku od eventualne koncesije kod koje bi isplativost investicije bila pitanje o kojem se stara investitor, ovde je reč o novcu koji će otplaćivati poreski obveznici. Još zanimljivije je pitanje pravne procedure koja će se sprovesti pre radova. Naime, dosadašnji aranžmani koji uključuju kredite kineske banke podrazumevali su i kineske izvođače radova koji posao dobijaju bez nadmetanja. To je, na primer, bio slučaj kod izgradnje Pupinovog mosta i novog postrojenja termoelektrane u Kostocu.

Za razliku od Srbije, Mađarska, kao članica Evropske unije, nema pravo da ignoriše Zakon o javnim nabavkama, čak ni kada se finansiranje vrši na osnovu međudržavnog sporazuma. Nakon zajedničke sednice vlada Srbije i Mađarske čujemo da je „Mađarska transparentno raspisala javnu nabavku i da su 33 kompanije zaintrteresovane. Oko toga nema nikakvih problema“. To nam je saopštila Ana Brnabić. S druge strane, kada je reč o Srbiji, nema informacije da je raspisan takav tender, pa čak ni najave da li će biti, a da zabuna bude veća u istoj vesti čitaoci mogu pročitati izjavu premijerke da je Srbija već započela radove na deonicama Beograd-Stara Pazova i Stara Pazova-Novi Sad. Deonica od Stare Pazove do Novog Sada se rekonstruiše sredstvima iz ruskog kredita, a radove izvodi ruska kompanija “RŽD Internešenel“.