Joomla 3.2 Template by Justhost Complaints

Mediji o korupciji

Datum: 11.02.2020

Medij: Blic     Strana: 12,13

Rubrika: Društvo

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: VALJEVO ĆE MERITI ZAGAĐENJE, ALI SAMO LETI

Vlast u najzagađenijem gradu u Srbiji raspisala, u najmanju ruku, čudan tender

VALJEVO ĆE MERITI ZAGAĐENJE, ALI SAMO LETI

UValjevu, najzagađenijem srpskom gradu, konačno će se zvanično meriti koncentracija PM čestica u vazduhu, ali će se taj posao većim delom obavljati tokom proleća i leta, kada grejna sezona, najveći uzrok aerozagađenja, već bude završena! Naime, gradska vlast

je raspisala tender za izbor ponuđača merenja aerozagađenja u Valjevu i

to za period od februara do kraja oktobra, praktično na taj način isključujući najkritičniji period – zimske mesece kada je Valjevo, zbog uticaja sagorevanja fosilnih goriva u individualnim ložištima, u „piku“ aerozagađenja. Primer za to je januar ove godine, kada su sajtovi Agencije za zaštitu životne sredine Srbije i AirVisual Valjevce upozoravali da je koncentracija PM 10 čestica stalno iznad dozvoljene vrednosti od 50 mikrograma po kubnom metru i kretala se od 130 do 258 mikrograma, koliko je izmereno 13. januara, što je pet puta više od granične vrednosti.

Međutim, Grad Valjevo je u svojoj javnoj nabavci, koja je raspisana 23. januara, zatražio uslugu 24-časovnog merenja PM 10 čestica, sumpor-dioksida, azot-dioksida i čađi na šest mernih mesta u gradu, “zaključno do 31. oktobra 2020. godine”. Inače, rok za otvaranje ponuda na ovom tenderu za izbor ponuđača za merenje

VIŠE OD 100 DANA OPASNOG VAZDUHA Prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine i Instituta “Batut”, zaključno sa krajem 2018. godine, Valjevo je četiri godine zaredom bio grad sa više od 100 dana godišnje u kojima je vazduh prekomerno zagađen i svake od te četiri godine sa više od 70 novoobolelih od maligniteta pluća. 258 mikrograma po

kubnom metru PM 10 čestica izmereno je u Valjevu 13. januara

KVALITET VAZDUHA ĆE BITI MEREN DO 31. OKTOBRA IAKO JE ZIMI UBEDLJIVO NAJVEĆE ZAGAĐENJE aerozagađenja istekao je 3. februara, ali na sajtu Grada još uvek nema informacije koji ponuđač je izabran, da li je sa njim potpisan ugovor i kada će zapravo zvanično merenje aerozagađenja u Valjevu početi.

Podsećamo, Agencija za zaštitu životne sredine je utvrdila da je koncentracija polutanata u vazduhu nad Valjevom najveća u zimskim mesecima tokom grejne sezone, a glavni uzrok za „bombardovanje“ grada najštetnijim i najopasnijim PM 10 česticama je oko 30.000 individualnih ložišta, od kojih veliki broj koristi najnekvalitetniji ugalj, dok je manje od 20 odsto domaćinstava priključeno na centralni daljinski sistem grejanja. Uz to, kako je utvrdio i gradski Savet za zdravlje, vojna fabrika “Krušik” čiji se pogoni nalaze praktično u širem centru grada, svakodnevno sagori između 50 i 70 tona lignita, čiji su produkti PM čestice, sumpor-dioksid i čađ, zbog čega su koncentracije polutanata čak i do deset puta veće od dozvoljenih.

- PM 10 čestice predstavljaju najveći problem Valjevaca tokom cele godine, a pogotovo u sezoni loženja. Na sajtu Agencije za zaštitu životne sredine mogu se pratiti čak i satne koncentracije ovih čestica i može se videti da je u Valjevu sa početkom grejne sezone prisustvo PM 10 čestica sva-

kog dana bilo iznad granične vrednosti koncentracije i da su takve koncentracije, nekada po nekoliko puta veće od dozvoljenih vrednosti emisije, prisutne tokom zimskih meseci - kažu u Zavodu za javno zdravlje.

Ovaj Zavod, inače, na svojih šest mernih mesta u gradu meri koncentracija sumpor-dioksida, azot-dioksida i čađi, i te podatke dostavlja gradskim vlastima. Koncentraciju PM čestica pak meri uređaj Agencije za zaštitu životne sredine koji je lociran na Bulevaru vladike Nikolaja.

Zahvaljujući njemu, ili koristeći aplikaciju sajta AirVisual, Valjevci su do sada mogli da se informišu o prisustvu suspendovanih PM čestica. n

----------------------------------------------------------

Datum: 11.02.2020

Medij: Danas     Strana: 11

Rubrika: Dijalog plus

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Zlatna bućka Srbije

Zlatna bućka Srbije

U Tekiji, ribarskom naselju podignutom u vreme

gradnje džinovske brane koja će ukrotiti Dunav, i potopiti staru srpsku varošicu i znamenitu Adu Kale, održava se čuvena

ribolovačka manifestacija pod nazivom „Zlatna bućka Đerdapa". U ovom

specifičnom načinu ribolova koristi se bućka, najčešće drvena ili metalna sa zaobljenim krajem, kojom vešti alasi ravnomernim udaranjem po površini vode izazivaju neobičan zvuk koji soma pokreće iz dubine ka površini vode. Kada se som podigne i priđe čamcu, tu ga čeka vešto pripremljena udica sa primamljivim mamcem kojoj ova grabljiva riba prosto ne može da odoli. Ovaj način ribolova zahteva dosta znanja, iskustvo, spretnost, upornost, dobro poznavanje reke, odnosno dubinu i konfiguraciju rečnog korita, kao i bujnost i visinu podvodnog rastinja, ali i spretnost prilikom upravljanja čamcem.

Udaranje bučke po površini vode proizvodi zvuk koji je najsličniji prepoznatljivom pucnju koji nastaje kada vešti znalci otvore bocu nekog skupocenog šampanjca. Ta veština razvija se samo upornim vežbanjem i zahteva višegodišnje iskustvo. U protivnom udaranje bućkom po vodi pretvoriće se u puko

mlataranje koje će rasterati i ono malo preplašenih riba.

Ovo proleće obeležiće i Zlatna izborna bućka Srbije namenjena svim političkim akterima koji su spremni da zagrizu Vučićevu udicu i omoguće legitimitet njegovoj diktaturi, samovolji, gaženju zakona i Ustava. Izborna bućka, izrađena rukama veštih falsifikatora stvarnosti, moćnih medijskih i drugih savetnika, odavno je u ruci koja već godinama strpljivo udara u površinu ustajale, mutne vode, prekrivene žabokrečinom. Međutim nekada iskusno udaranje bućkom, zamenjeno je mahnitim mlaćenjem po površini mutne vode iz rashodovanog čamca. Jer u

? Ovo proleće obeležiće i Zlatna izborna

bućka Srbije namenjena svim političkim akterima koji su spremni da zagrizu

Vučićevu udicu i omoguće legitimitet njegovoj diktaturi, samovolji, gaženju zakona i Ustava. Izborna bućka, izrađena rukama veštih falsifikatora stvarnosti, moćnih medijskih i drugih savetnika, odavno je u ruci koja već godinama strpljivo udara u površinu ustajale, mutne vode, prekrivene žabokrečinom to plovilo iz kog se peca, koji je najavljivan kao spasilački čamac za Srbiju, nezadrživo kulja voda preteći da ga potopi. Taj čamac dobrano je naprso naletevši na nagaznu minu iz Krušika. Potom ga je posada ne stigavši da ga oporavi od udarca u oštre hridi iz Rektorata, nasukala na Jovanjički sprud, da bi ga konačno zahvatila mutna matica. A plima narodnog nezadovoljstva tek preti da naraste.

U poslednjem grčevitom pokušaju da najavljena manifestacija Zlatne bućke Srbije kako tako uspe sa ovako rashodovanim plovilom, ne samo da se panično udara bućkom, već se mlati i veslima, brodskim konopcima, pokidanim daskama sa čamca, čak i kompasom za koga mnogi misle da je odavno izgubljen. Takoreći udara se čime se stigne. Po vodi se toliko mlati da se od pljuskanja stotina kapi i ne vidi šta se dešava na čamcu. Milioni kapi praveći pravu vodenu zavesu od posmatrača kriju da je kormilar umesto kormila dohvatio bič i nemilosrdno šiba neposlušnu posadu kao gonič galiota. Posada više i ne pokušava da imitira kako snažnim zaveslajima vodi plovilo put evropskog svetionika, već je povadili vesla i njima se besomučno maklja ne bi li se malobrojni dokopali pojaseva za spasavanje kojih nema dovoljno za sve. Alase naših života, naših sudbina, naše budućnosti, koji već trideset godina u svoje mreže hvataju sve što stignu, zahvatila je panika.

U takvoj atmosferi velika većina respektabilnih takmičara je rešila da ne učestvuje u ovom ribolovu. Legitimitet takmičenja je doveden u pitanje uprkos spremnosti nekih da umesto ribolovca budu mamac, pa čak i da se ponovo upecaju postavši plen koji se peca, samo da bi takmičenju dali privid regularnosti. Zalud promena pravila ribolova, zalud povećan fond nagrada, zalud obećanje da će ovo alasko nadmetanje pratiti najeminentnije sudije iz Evrope, zalud se neki

spremno mažu vazelinom da bi se lakše natakli na udicu kao mamac. Sva prethodna takmičenja posle 2012. su neregularna. Zato većina takmičara, ali i onih koji su do sada učestvovali kao žiri, neće učestvovati u

nameštenoj utakmici. Jer i publika se pobunila. Kakvo je to takmičenje u kome se pobednik samoproglasi. U kome svi pecaju koristeći štapove a on iz broda baci mrežu i sve što se zatekne u noj proglasi svojim ulovom. Tačnije plenom.

Zato se panično bućka i zato se panično povećava fond nagrada, a takmičari se vabe sa većom strašću nego li i somovi predviđeni za pecanje. Samo ovo naše nadmetanje u lovu na bućku ima i svoje osobenosti. Umesto da alasi na kraju takmičenja pojedu ulovljenu ribu, naši kapitalci će iskočiti iz mutne vode i u njenu dubinu povući većinu takmičara. A ono puf koje se čuje prilikom svakog udarca bućkom u vodu, za koje svi učesnici ovog takmičenja misle da će se prerasti u prasakprilikom otvaranja boce šampanjca na kraju ovog takmičenja, biće u stvari eho pucnja u sopstvena kolena.

Sledeći pucanj u Srbiji biće prasak iz startnog pištolja za neko novo takmičenje. Iz te utakmice biće

diskvalifikovani oni sa slabim i samoupucanim kolenima. A i startni pištolj će biti u rukama naroda. U vidu pištaljke koja će objaviti kraj jednog nameštenog

takmičenja i početak novog, poštenog po meri slobode istine i pravde.

Zato se ne pecajte na

Vučićevu udicu. Još manje na bućku. Jer ovo pecanje služi samo da se voda razbistri. Jednom za svagda.

----------------------------------------------------------

Datum: 11.02.2020

Medij: Danas     Strana: 8

Rubrika: Dijalog

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: O svinjama u literaturi

0 sviniama u literaturi

Bauk kruži Srbijom, bauk Literature. Sve sile iz Miloševićevog vremena sjedinile su se u svetu hajku protivtog bauka, urednici kulture, navijači, knjižari, paraknjiževni rabotnici, pravi i lažni doktori, direktori kulturnih institucija, izdavači, radikali i naprednjaci. Naime, jedan deo književne i interpretativne zajednice je tokom januara upao u stanje opšte histerije nakon

proglašenja NIN-ove nagrade, koju je dobio moj roman Pas i kontrabas. Moram priznati da je zabavno bilo pratiti sve aktivnosti ove književno-vojne formacije, sa članovima u rezervi, kao i pojedinim univerzitetskim profesorima koji su se otisnuli u olujno medijsko polje, kako bi podržali svoje kadete.

Međutim, nebo nekad izneveri svoje miljenike kao što se to dogodilo ovog puta, kada su ovi ostali po raznim kotama i rovovima od RTS-a do Kurira, ali i Filološkog fakulteta, gde je ovog vikenda održan zimski seminar za srednjoškolske profesorke i profesore srpskog

? Nema ničeg lošeg u svinjama, rekao bih,

svinje se nalaze u temelju moderne srpske države, ali i književnosti. Glava divljeg vepra bila je heraldički ravnopravna sa ocilima na zastavi vožda Karađorda. Iz svinjskog gliba počelo je istinsko proučavanje srpske književnosti na Velikoj školi i bilo je mnogo slobodnije nego što je to danas slučaj na Filološkom fakultetu jezika i književnosti. Na tom seminaru, kao štoje red, svake godine uvaženi profesori objašnjavaju svojim bivšim studentima dokle se stiglo u hermeneutičkom umeću u centralnoj Instituciji za

književna istraživanja. Plasiraju se „novosti iz književne prošlosti", objašnjava se šta nam to, recimo, poručuje Hazarski rečnikdanas ili kakvi tipovi nezavisnosloženih rečenica postoje i kako ih prepoznati. Nije mala stvar taj zimski seminar, jer se na njemu obnavlja sinergija između Institucije i delegiranih pojedinaca koji tokom narednog perioda treba da demonstriraju napredne metodetumačenja književnog dela. Ponekad, čak, na tim seminarima gostuje i laureat NIN-ove nagrade, razume se, kada on dolazi iz pristojnog dela sveta i kada je moguće s njim ostvariti normalan dijalog, tj. onakav koji neće vređati ugled i dostojanstvo Institucije. Međutim, kada laureatdolazi iz nepristojnog dela sveta, kao štojeto Peščanik, onda za njega nema mesta na takvim skupovima, pa se pribegava metodi supstitucije, odnosno neko od akademika SANU ili profesora sa Katedre za srpsku književnostdobija ulogu izvestioca sa terena.

Ovogodišnji izvestilac bioje prof. dr Aleksandar Jerkov, specijalista za semolj -

leksikografsku paradigmu, koji je samoinicijativno preuzeo tu obavezu, onako kakoječinio i prethodnih dana, kada je na talasima Radio Beograda 2, objašnjavao razinu kosmičke propasti savremene srpske književnosti koja se dogodila usled rada ovakvog žirija NlNove nagrade, gde su se našli nezavisni kritičari, odnosno oni koji nisu u tesnoj sprezi sa Institucijom, ispred koje je dr Jerkov u čuvenoj Sali heroja, izneo svoje zimske utiske o proletnjoj romanesknoj produkciji. I taj njegov difamatorski politički govor, punbukeibesa, bioje

usmeren prevashodno na moj roman, a naročito na dve scene: zločin na Korićanskim stenama, kao i na prizor u kom pobesnela svinja kida tetive na nozi jednog od mojih književnihjunaka. Rečje, naravno, o ispovestima ratnih veterana, koji u romanu prolaze kroz terapijski tretman koji ima za cilj da ih oslobodi nemilih sećanja iz rata. U realnosti zimskog seminara, ove dve ispovesti bivaju podvrgnute institucionalnoj represivnoj metodi dr Jerkova, koji u tim scenama vidi tragove (neprimerenog) naturalizma i katastrofalne motivacije, naročito u sceni koju on, poredeći je sa pojavom svinja u tekstovima Bulatovića i Desnice, školski esejizira pod naslovom „Lik krmače u srpskoj književnosti". Ipak, u toj njegovoj

interpretaciji bivaju zatajene neke bitne informacije, koje bi ove scene mogle da otvore ka mnogo širem polju

tumačenja, a ne samo unutar bezbedne intertekstualne zone koja se zadovoljava tek uspostavljanjem veze sa celebrity krmačama u srpskoj i svetskoj književnosti. (A kada smo već kod toga, bilo bi primerenije reći da moja svinja ima mnogo više veze sa pričom Mihajla Spasojevića „I svinje ubijaju, zar ne", koja je objavljena u zborniku Pseći vek decembra 2000.) Ono što, dakle, ovaj letnji predavač iz Andrićgrada taji u stvari je činjenica da se tu radi o sceni asanacije terena pod

Korićanskim stenama, kojaje izvršena da bi se prevashodno uklonile bele trake kojima su Bošnjaci bili obeležavani tokom rata u Bosni, dok scena sa svinjom zapravo predstavlja uobičajen prizor iz slavonskih sela, kada su pobesnele životinje jele sa leševa ubijenih civila nakon prolaska jedinica majora Veselina Šljivančanina; tu se zapravo krije istinski motivacioni kompleks za delanje pomenute svinje u mom pripovednom tekstu. Razume se, sve ovo bi dodatno komplikovalo lik krmače u interpretaciji dr Jerkova, koji je svoj govor u Sali heroja završio u gnevu, optuživši me, ni manje ni više, nego za izdaju države. Zbog čega? Zbog naturalizma ili svinja?

Nema ničeg lošeg u

svinjama, rekao bih, svinje se nalaze u temelju moderne srpske države, ali i književnosti. Glava divljeg vepra bila je heraldički ravnopravna sa ocilima na zastavi vožda Karađorđa. Iz svinjskog gliba počelo je istinsko proučavanje srpske književnosti na Velikoj školiibilojemnogo slobodnije nego štojeto danas slučaj na Filološkom fakultetu. Svinje defiluju srpskom književnošću već vekovima i u njihovim

mimetičkim ujedima se nalazi simbolička kopča sa tokovima svetske književnosti, od Odisejevog ožiljka do svinja koje glavinjaju blatnim prostranstvima Seoba Crnjanskog.Opasnoje, međutim, kada svinje, kao u Životinjskoj farmi preuzmu kormilo i počnu da upravljaju institucijama države, da donose zakone i odlučuju o interpretaciji književnosti, a preko nje i o prošlosti. U takvim situacijama više se ne može govoriti o bilo kakvoj slobodi, već isključivo o represivnom mehanizmu koji već dugo kontroliše tokove savremene književnosti, i kada se čovek nad tim zamisli i pokuša da shvati odakle dolazi takvo nasilje nad literaturom, on sve teže uspeva da razlikuje groktanje od govora, svinje od Ijudi.

Stoga moja poruka za polaznike zimskog seminara glasi: čitajmo i procenjujmo sami književne tekstove koji nastaju danas i ovde, ne dozvolimo korumpiranoj Instituciji da to čini umesto nas.

----------------------------------------------------------

Datum: 11.02.2020

Medij: Danas     Strana: 9

Rubrika: Dijalog

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Vučićeva destrukcija

Vučićeva destrukcija

Ogromna većina građana, uopšte nije svesna akutne distopije iliti kolapsa društva odnosno političke represije i totalitarizma u kojima se Srbija nalazi. Priča mi neki dan lekar koji me leči od išijasa: Mogu da razumem neustavnog vladara Srbije Vučića, kad se u borbi za vlast služi svim i svačim i političkim i nepolitičkim sredstvima. Kad zbog vlasti gazi Ustav, guši Parlament, drži većinu medija pod apsolutnom kontrolom. Kad obećava kule i gradove, laže i vara da ne trepne. Ali nije mi jasno, odakle novac da se onako bahati deleći u ime Srbije, koja je i zvanično po standardu stanovništva najsiromašnija zemlja Evrope.

U tom pitanju krije se zapravo sva muka Srbije sa pljačkaškom, kriminogenom i korupcionaškom vlašću Aleksandra Vučića. A u isto vreme i odgovor na pitanje zašto je Srbija visoko kotirana na listi zemalja koje u ozbiljnom biznisu treba izbegavati. Država je naime pretvorena u veliku mašinu za međunarodno pranje para.

Dva su izvora novca kojim u ime zarobljene države Vučić i njegova vlast raspolažu. Jedan je vidljiv a drugi nevidljiv, odnosno tajni. Od vidljivog izvora fimkcioniše vlast a tajnim se služe on i njemu najbliži, bolje reći njegova „Koza nostra".

Zna li iko u ovoj zemlji, osim Vučića i nekih iz njegovog okruženja, gde se dedoše pola milijarde evra od prodaje Aerodroma Beograd. Zna li iko drugi osim njih, koliki se i čiji novac vrti u megaprojektu „Beograd na vodi“. Zatim, šta se sve krije i koje se pare obrću iza tajnih ugovora o prodaji Kinezima rudnika Bor i železare Smederevo. Pljačka Krušika i kompletne vojne industrije Srbije, kao i prihodi od uzgajanja narkotika po farmama u Vojvodini i celoj Srbiji, do skora su bili tajni a sada su postali javni izvori novca Vučićeve kleptobrigade samo što su sume tajna. Konačno, ali ne i na poslednjem mestu, samo Vučić zna koliki je i gde odlazi novac koji Evropska unija plaća za prihvatanje migranata. I tako dalje, i tome slično.

S druge strane, vlast finansijski funkcioniše, ne preko vidljive nego preko otvorene pljačke građana. Ta pljačka se baca na margine medijskog interesovanja, jer su u prvom planu borba za Kosovo i protiv Kosova, a od skora i odbrana „srpskih svetinja" u Crnoj Gori.

Od onog tajnog izvora novca, kao i od nameštenih poslovnih tendera, finansiraju se Crkva, tabloidni mediji i pretori-? Bivši huligan iz one

rupe na Severu Zvezdinog stadiona,

u sadejstvu sa naslednicima kriminalca i zločinca Arkana, totalnom društvenom destrukcijom, srušio je u Srbiji sve pravne, moralne, političke i verske stubove društva. To nisu Ijudi, niti političari, to su kleptočudovišta...

janska garda u vidu tzv. navijača zvanih Delije i Grobari. Uz njihovu pomoć, Vučić diže na noge i izvodi na ulice demonstrante, kad god mu zatrebaju. Ovih dana to su crkvene litije i molebani zbog navodne odbrane sipstva i pravoslavnih „svetinja“ u Crnoj Gori. Sve se to radi da se ne bi pričalo, pisalo niti razmišljalo o mukama svakodnevnog života gde se jedva sastavlja kraj sa krajem.

Jer, šta je to ako ne pljačka, kada se u zemlji sa najnižim primanjima u Evropi, vožnja autoputem od Pirota do Subotice, naplaćuje 1780 dinara, dok se u Mađarskoj na primer, na svim autoputevimabez ograničenja, vozite deset dana za samo 1217 dinara. U isto vreme na parkingu Aerodroma u Nišu dnevno plaćate 1.000 a u Budimpešti samo 163 dinara. Pljačkaju nas i preko rekonstrukcija ulica i trgova koje ponavljaju po nekoliko puta i nikako da ih završe. Pljačkaju i putem muzičkih fontana i novogodišnjih rasveta usred jeseni. 0 porezima, cenama komunalija i robe široke potrošnje kod nas i u Evropi ne treba trošiti reći.

Bivši huligan iz one rupe na Severu Zvezdinog stadiona, u sadejstvu sa naslednicima lmminalca i zločinca Arkana, totalnom društvenom destrukcijom, srušio je u Srbiji sve pravne, moralne, političke i verske stubove društva. To nisu ljudi, niti političari, to su Meptočudovišta koja svojom lopovskom šizofrenijom uništavaju srpsku politiku, privredu, kulturu, sport - bukvalno sve. Samo umno poremećeni i slepi ne vide da Srbiju vodi i njome vlada talog bivšeg društva. Jer neustavni vladar je pocepao nekadašnje srpsko društvo na interesne grupe koje su u stalnoj borbi za vlast, kao skakavci pojele tolike decenije naših života.

Neograničena kontrola svih tokova novca, omogućava Aleksandru Vučiću da se ponaša kao vlasnik Srbije i da deli naš novac kome i kad zaželi. Ne postoji država u svetu koja je svoju kasu dala na raspolaganje jednom jedinom čoveku i to kako sam kaže - hronično bolesnom. Zbog svega rečenog u ljudima se već godinama skuplja jad i gnev koji jednom mora eksplodirati.

U tom smislu neustavnom vladaru i njegovim lopovskim brigadama više se ne sme davati legitimitet na lažnim izborima. Do pravih izbora može nas dovesti samo prelazna, ekspertska ili vlada nacionalnog spasa. Ta vlada bi morala da unormali pocepano društvo i donese nov izborni zakon kojim bi se ukinulo pravo bavljenja politikom svim pripadnicima srpske političke apokalipse od Vučića, Dačića i Šešelja do Nikolića i Palme... Jer sa apokaliptičarima i njihovim izborima, Srbija putuje ravno u istorijsko bespuće.

  1. Izgleda međutim da Srbiji zaista nema spasa. Jer na političkoj sceni, bolje reći na mestu zločina, ponovo glavnu ulogu preuzima učitelj neustavnog vladara Srbije, ratni zločinac i lažni četnički vojvoda doktor Hulja Šešelj. Taj zločinac promoviše javno svojeustaštvo preko lažne odbrane Srba od genocida u Srebrenici, i proglašavanjem najuglednijih Srba izdajnicima, poput upravo preminulogkolege Dragoljuba Žarkovića

----------------------------------------------------------

Datum: 11.02.2020

Medij: Danas     Strana: 8

Rubrika: Dijalog

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Konjsko srce

Konjsko srce

Konj se zvao Acko. Mačvanski konj iz okoline Zvornika. Kupio ga je za svoje potrebe Sanatorijum za koštanu tuberkulozu u Banji Koviljači. Dovozio je hranu iz Banje u Sanatorijum, odvozio izlečene, dovozio bolesne. Vozio upravnika na posao i

ponekad, kada dođu u posetu, važne državne službenike.

Čika Drago, seljak, takođe iz okoline Zvornika, bio mu je od samog početka kočijaš i najbolji prijatelj. Čika Drago nikada nije sedao u kola na uzbrdicama. Išao bi pored Acka i žalio mu se na svoje probleme. Acko je vukao napred i klimanjem glave odobravao Dragina kazivanja.

Za vreme rata, Drago je morao da krade od Nemaca, rekvirirano seno za Acka. Imao je tri sina, ali Acko mu je bio najvažniji.

Prođe rat i još desetak godina. Ostario čika Drago, a ostario i Acko.

Čika Drago ne vidi dobro i dobi naočare. Acko oslepeo, ali za njega naočara nema. Hrani ga čika Drago, napaja vodom i vodi za uzdu, da ipak završe posao za bolesnike.

Iz uprave Sanatorijuma, javiše u Ministarstvo zdravlja Srbije o Ackovoj nemoči i potrebi da se kupi nov, mlađi konj.

Ubrzo stiže depeša: Acka predati u klanicu i kupiti novog konja.

Bilo je to 1958. godine, u vreme kada je doktor Branko Radulović, od strane Ortopedske klinike, vodio stručni nadzor u Banji Koviljači.

Tražio je čika Drago da i njega pošalju na klanicu, pa će zajedno sa Ackom da završi svoj radni i životni vek.

Došao dr Branko iz Beograda, da pomogne u rešavanju problema.

Čika Drago upreza Acka u kola: Pa, vidi doktore. Nije Acko baš toliko star i

nemoćan. Evo, gledaj na sat, pa ćeš videti za koliko ćemo da se vratimo sa stanice.

Po povratku u Beograd, dr Branko svrati u Ministarstvo, kod kadrovskog sekretara druga Vučka Veličkovića, sa kojim je bio stari prijatelj i drug.

Počeše sa šljivom iz

Ivanjice, pa dođoše i do Acka.

Krenu dr Branko: Slušaj, Vučko. Treba da mi

penzionišeš jednog radnika iz Sanatorijuma u Banji Koviljači.

Nema problema. Uze Vučko olovku i papir. Reci mi njegovo ime. Acko...

? Vlada Vučić samo u vremenima mržnje i

zavisti prema uspesima suseda. Nikad Srbiji neće biti dobro dok je Vučić na vlasti. Svaki

miran dan donosi mu samo bol. Ni Acko ne bi nikad pitao doktora Branka: Govorite li srpski? Acko, piše on. Kako se preziva? Nema on prezime. Kako nema? Pa, znaš... Onje konj!

Kod druge flaše, drug Vučko je potpisao da se konj Acko ima penzionisati, a sa njim i čika Drago. I istog dana, odoše obojica u zaslužene penzije.

Proživeli su zajedno u Draginom dvorištu najlepših godinu dana.

Dobio je telegram dr

Branko u kome mu javljaju da je Acko uginuo i da ga Drago sutra sahranjuje.

Kaže dr Branko: Morao sam da odem. Iskopao je Drago duboku jamu u svom dvorištu, na mestu gde je Acko spavao, po propisima ga stavio u jamu, polio hlornim krečom i na drvenoj daščici napisao „Ovde leži Acko“. Poslužio je sve koji su bili prisutni, rakijom, pogačom i sirom.

Godinu dana kasnije umro je i čika Drago.

Njegova sahrana je prošla mirno, tiho i nezapaženo.

***

Pisati o dobroti i plemenitosti Branka

Radulovića, bez titula, moglo bi da stane u nekoliko života.

Ono sve što je učinio kao doktor, možda ne bi stalo ni u tih nekoliko.

Poznavao sam doktora Branka, skoro od rođenja. Bio je veliki prijatelj naše kuće.

Tada, pa i mnogo kasnije, niko nije pitao, koja ti je vera i iz kog si naroda. Kojim jezikom govoriš?

Bilo je to neko drugo

vreme, nekih boljih ljudi od ovih đanas.

Danas sam Crnogorac i želim da pomognem Crnoj Gori da izdrži sve ove

sramotne napade i očajničke pokušaje Aleksandra Vučića da sruši ono što je decenijama gradila.

Vlada Vučić samo u

vremenima mržnje i zavisti prema uspesima suseda. Nikad Srbiji neće biti dobro dok je Vučić na vlasti. Svaki miran dan donosi mu samo bol.

Ni Acko ne bi nikad pitao doktora Branka: Govorite li srpski?

Srce nema narodnost i jezik. Imaš ga ili nemaš? Veliko je ili malo? Kuca li i za druge?

----------------------------------------------------------

Datum: 11.02.2020

Medij: Danas     Strana: 2

Rubrika: Politika

Autori: Marija Stojanović

Teme: Korupcija

Naslov: Moguće je da Srbija podrži ukidanje viza za Kosovo

Diplomate o uslovima za nastavak dijaloga Beograda i Prištine

Moguće je da Srbija podrži ukidanje viza za Kosovo

Naši izvori tvrde da će Kurtijeva vlada uskoro uldnuti takse

Beograd - Aljbin Kurti neće odustati od zahteva da se uvede reciprocitet u odnosima sa Srbijom, ali zvanični Beograd nije spreman da ispuni sve uslove koje on pominje. Moguće je, ipak, da će srpske vlasti podržati viznu liberalizaciju za građane Kosova, što bi, donekle, relaksiralo odnose, odnosno dve strane bi se tako, konačno, vratile za pregovarački sto, kažu za Danas nezvanično diplomate, komentarišući izjave novog kosovskog premijera o uslovima za ukidanje taksi od sto odsto na srpsku robu.

Naši izvori tvrde da će Kurtijeva vlada uskoro ukinuti takse, i to predstaviti kosovskim Albancima „kao olakšicu za građane, jer će cene namirnica biti snižene i biće više robe koju su navikli da kupuju“.

„Sepe su posle uvođenja taksi povećane i do 30 odsto. Kurti će morati prvo da se pozabavi pitanjima usvajanja budžeta, kadrovskim promenama, borbom protiv korupcije, odnosima sa Tiranom, pa da nakon toga formira tim za pregovore sa Beogradom. Predsednik SAD Donald Tramp želi da pre predsedničkih izbora u Americi predsednik Srbije Aleksandar Vučić i Kurti, ili Vučić i novi kosovski predsednik, ako Hašim Tači ne ostane na toj funkciji, potpišu sporazum u Vašingtonu, u Trampovom prisustvu, i da tako Tramp zabeleži ogromne spoljnopolitičke poene“, ukazuju sagovornici Danasa iz diplomatskih krugova.

Podsetimo, jedan od najvećih zagovornika ukidanja taksi jeste Trampov izaslanik za dijalog Beograda i Prištine, Ričard Grenel, koji je nedavno posredovao u postizanju dogovora dveju strana o obnavljanju avio i železničke linije. Kosovski premijer je tokom vikenda izjavio da će takse biti ukinute, ali da je potreban reciprocitet u odnosima sa Srbijom. Kako je naglasio Kurti, „nije u redu“ da se na robi koja se sa Kosova prevozi u Srbiju „pe priznaje nijedan dokument zbog toga što se na njemu Kosovo tretira kao država“. On je, takođe, poručio da mu „smeta“ što Albanci iz Preševa, Medveđe ili Bujanovca dođu u Prištinu i završe fakultet, „ali ne mogu sa diplomom da idu natrag i zaposle se u svom rodnom gradu“.

Marija Stojanović

5

Prva zvanićna poseta Aljbin Kurti ćedanas posetitiTiranu, što će biti njegova prva zvanićna poseta otkako je prošle sedmice izabran za premijera, preneo je Radio KiM na svom portalu. Kurti će se sastati sa albanskim premijerom Edijem Ramom i predsednikom Albanije lljirom Metom. Pokret Samoopredeljenje, ćiji lider je Kurti, ima ogranak u Tirani. Ogranak Samoopredeljenja je organizovao proteste u decembru, zbog dolaska predsednika Srbije na samit o „mini Šengenu".

----------------------------------------------------------

Datum: 11.02.2020

Medij: Danas     Strana: 1,4

Rubrika: Politika

Autori: J. Lukač

Teme: Korupcija

Naslov: Đorđević: Nisam za guberniju već za neutralnost i EU

Đorđević: Nisam za guberniju većza

neutralnost i EU

RAZGOVOR: Bivši savetnikpredsednika Srbije govori za Danas

Nisam za guberniju

već za neutralnost i Uniju

Beograd - Protesti su svojom masovnošću, dostojanstvom i trajanjem iznenadili i vlast i opoziciju, ali su doveli do dva važna rezultata. Prvo, protesti su oslobodili ljude straha i pokazali svu ogoljenost diktatorskog režima, i drugo, kroz Sporazum sa narodom doveli do odluke srpske opozicije o bojkotu, koji je najveći politički kapital ovih protesta i nerešiv problem za Aleksandra Vućića. Zato je on od samog

  • Vidim sebe kao borca protiv

totalitarnog režima

poćetka zapadnim ambasadama govorio da iza protesta stoje Rusija i ruske službe, da ih oni organizuju i finansiraju preko mene, dok je u isto vreme najvišim državnim zvaničnicima Rusije predstavljao proteste kao šarenu revoluciju, ukrajinski scenario i Majdan. Naravno da i jedni i drugi znaju da je to laž i odraz njegove šizofrene politike, da protesti nisu ni antiruski ni antizapadni, već su usmereni protiv mafijaške vlasti Aleksandra Vučića, kaže u razgovoru za Danas Mlađan Đorđević, bivši savetnik predsednika Srbije Borisa Tadića i sekretar Saveta za Srbe u regionu.

  • Kako vidite sebe u politici Srbije, budući da se u medijima i na društvenim mrežama pojavila spekulacija da bi neko Vašeg javnog profila - čuvar veza s Rusijom i čuvar Kosova - mogao biti uspešan predsednički kandidat?

- Pročitao sam predlog gospodina Cvijetina Milivojevića, koga zaista uvažavam. Pre svega, ne doživljavam sebe kao čuvara veza sa Rusijom. Srbija ima duboke istorijske, verske, kulturne i ekonomske veze sa Rusijom, kao i sa Evropom, i tim vezama ne treba čuvar, one su neraskidive. S druge strane, rođen sam u selu Smać kod Prizrena i prirodno je da brinem o Kosmetu.

Kao što sam se 90-ih borio protiv totalitarnog režima Miloševića, danas vidim sebe u borbi protiv još goreg totalitarnog režima njegovog ratnog ministra za informisanje, Aleksandra Vučića. I tada, kao i sada, je za borbu potrebna šira koalicija snaga sa celog političkog spektra. Zato sam početkom 90-ih bio i na osnivačkom kongresu DS-a u Domu omladine i na osnivačkoj skupštini SPO-a. Bio sam aktivni učesnik Devetomartovskih demonstracija, u Rektoratu UB Miloševiću pred televizijskim kamerama tražio da podnese ostavku, a zajedno sa vladikom Grigorijem, Draganom Đilasom i drugim studentima vodio studentske proteste 1992. Putovao sam Evropom, živeo nekoliko godina u Americi, mnogo puta bio u Rusiji, ali volim Srbiju i ona mi je najvažnija i najvrednija. lako nisam član nijedne stranke, danas sam deo pobunjenog naroda u borbi da Srbiju oslobodim ove nestručne, lopovske i izdajničke vlasti.

  • Zašto tako karakterišete vlast?

- Zato što Vučić nema nikakvu politiku osim očuvanja svoje vlasti zbog čega on već osam godina stalno laže, drži ljude u siromaštvu i strahu, ucenjuje ih i pritiska. On zbog svog rejtinga izmišlja spoljne i unutrašnje neprijatelje, deli nas na podobne i nepodobne. To da je njegov režim antidemokratski i suprotan evropskim vrednostima je lako vidljivo i svima jasno. On je podjednako štetan za one koji baštine konzervativne vrednosti tradicije i patriotizma, kao i za one koji neguju liberalne vrednosti slobode i jednakosti. On nastoji da drži pod kontrolom oba ta bloka, stvarajući i nudeći lažne „građaniste“ i lažne „nacionaliste“, kojima je zajedničko da napadaju ideje ovih drugih, ali nikako njega koji je sve, a u stvari ništa.

U tom kontekstu mislim da je potrebno puno razobličavanje te njegove pozicije i neka vrsta sinergije obe grupe. Ja pripadam grupi koja baštini tradicionalne vrednosti, ali u potpunosti podržavam sve koji se istinski bore za modernu i građansku Srbiju. Uostalom, ja nisam bio savetnik radikalskog predsednika, već demokratskog, Borisa Tadića. Moji ideali nisu gubernije i crtanje granica, već snažna, vojno-neutralna Srbija u EU.

  • S obzirom na to, kako gledate na proteste vernika u Crnoj Gori?

- U Crnoj Gori se vidi da narod više ne može da trpi diktatora na vlasti. U litijama učestvuju i Srbi, i Crnogorci, i pravoslavci, i katolici, i muslimani. Protesti su probudili dostojanstvo Crne Gore koje je režim decenijama uništavao. Mitropolija crnogorsko-primorska i druge eparhije SPC na tom prostoru su jedina kanonska pravoslavna crkva i Srba i Crnogoraca, i, kao takve, pokrenule su proteste zbog tog nesrečnog, antiustavnog zakona koji je vlast donela da bi sprovela pljačku crkvene imovine. To je bio okidač i otvorila se živa rana u crnogorskom društvu, eksplodiralo je nezadovoljstvo zbog kriminala i korupcije. Narod u Crnoj Gori hoće da oslobodi zarobljenu državu i pokazuje mudrost i strpljenje, ne naseda na provokacije vlasti i marifetluke Đukanovićevih spin-doktora. Apsurdno je da ovim anticivilizacijskim zakonom Milo Đukanović ruši državnost i stabilnost Crne Gore, a da je mitropolit Amfilohije sa vernim narodom brani. Crnogorski režim je ogoljen. Ovo što se dešava na ulicama crnogorskih gradova je narodno suđenje jednoj pljačkaškoj ekipi koja je ojadila Crnu Goru.

  • Da li verujete da Milo Đukanović može da bude smenjen i kakva bi to bila nova vlast u Podgorici?

- 0 tome ko će vladati u Crnoj Gori posle ove mafije odlučiće narod Crne Gore. Narod se probudio i verujem da više niko neće moći da ga prevari, ponižava i pljačka. Ta situacija je sindrom celog Balkana. Đukanović u Crnoj Gori, Vučić u Srbiji, Rama u Albaniji, Tači na Kosovu i Metohiji, to je taj kriminalni kartel koji održava atmosferu sukoba na Balkanu, koji se klanja Zapadu, a namiguje Rusiji, a samo gledaju kako će da opljačkaju svoj narod. Niko od njih ne želi ni da pomene demokratiju, a kamoli da učini nešto u korist demokratije. Neminovnost je da se u čitavom regionu pokrenu procesi protiv državnih mafija jer će samo tako region moći da „prodiše“, da se oslobodi iz ovog kazamata.

  • Kako vidite dalji razvoj protesta u Beogradu sada kada je grupa „1 od 5 miliona" rešila da ide na izbore?

- Da vas podsetim, ovi protesti nisu nastali zbog lošeg kvaliteta hrane u studentskim menzama ili loših materijalnih uslova u pozorištima, već kao reakcija na pokušaj ubistva jednog od lidera Saveza za Srbiju, Borka Stefanovića. Prvi protestni skup protiv političkog nasilja je održan u Kruševcu nedelju dana nakon tog događaja, a iz Kruševca je prvi protest u Beogradu zakazao Dragan Đilas. Kao što i sami znate, protesti su se nastavili i biće nastavljeni, jer oni nisu vlasništvo grupice studenata i bilo koga drugog, već su to protesti pobunjenih građana. Od dana kada je srpska opozicija proglasila bojkot, protesti su u funkciji promovisanja ove ideje i oni će se, uveren sam, širiti dalje po Srbiji.

  • Kakav je Vaš stav o bojkotu izbora?

- U Srbiji od 2012. godine i dolaska radikalsko-julovske vlasti nemamo slobodne izbore, već nameštene i pokradene sa unapred poznatim rezultatom. Da bi se nešto bojkotovalo, to treba da postoji. Ni ove, 2020. godine ne postoji nijedan uslov za iole slobodne izbore, a izbori su ili slobodni ili nisu izbori. Zato srpska opozicija ne bojkotuje nešto što ne postoji, već se bojkotom ludila u kom živimo bori za stvaranje uslova za prve slobodne i fer izbore u Srbiji od 2012. Srbija je zarobljena zemlja i u zarobljenoj zemlji nema slobodnih gradova. Zato bojkot mora biti na svim nivoima i poslužiti kao rešeto koje će odvojiti žito od kukolja. • Da li išta menja smanjenje izbornog praga na 3 odsto?

- Danom proglašenja bojkota od strane srpske opozicije bojkot je uspeo, jer u takvoj Skupštini Srbije neće biti predstavnika opozicije i ona neće imati legitimitet za donošenje odluka od nacionalnog interesa. Srpska opozicija neće priznati bilo kakve odluke takve Vlade i takve Skupštine po tim pitanjima. Skandalozna odluka 0 smanjenju cenzusa na 3 odsto dva meseca pred izbore pokazuje svu paniku režima u želji da u Skupštini ima predstavnike lažne opozicije i građanske 1 nacionalne orijentacije koje bi joj davale legitimitet. Pošto nije usvojen moj predlog da na ovim izborima cenzus bude 0, imam novi predlog o stepenastom cenzusu: da cenzus za stranke Čede Jovanovića, Jova Bakića, Aleksandra Olenika, Zorana Živkovića i Tatjane Macure bude 0.1 odsto, za Metlu, Srbiju-21 i poslanički klub DSa 1 odsto, a za SPAS i Srpske radikale 1.5 odsto, jer je i cenzus od 3 odsto za sve njih nemoguća misija.

  1. Lukač

Kosmet je samo dimna zavesa • Verujete li da Vučić i njegova stranka mogu da budu smenjeni samo ako naprave loš sporazum povodom Kosova?

- Aleksandar Vučić ima podršku delova međunarodnezajednicejerje predolaska na vlast obećao rešavanje pitanja Kosmeta potpisivanjem pravnoobavezujućeg sporazuma i davanjem stolice u UN tzv. Kosovu. Mi mu ne smemo dozvoliti da zarad svoje fotelje i vlasti menja Kosmet, ali on i njegova stranka će biti smenjeni i zbog toga što su opljaćkali Srbiju, prezadužili ovu zemlju, rasprodali prirodne resurse i drugo blago Srbije zbog provizije, oterali stotine hiljada Ijudi izzemlje, u svojim medijima crtali mete posle kojih su ubijeni Oliver Ivanović i njegov kum Dimitrije Janićijević, ćija ubistva do danas nisu rešena. Kosmet je samo dimna zavesa za krađu i kriminal. Vućić, Taći, Rama, pa i Đukanović ne žele sporazum o Kosmetu. Oni samo žele još par godina mandata da taj neki sporazum „implementiraju" - dakle da pljačkaju i unište sve.To je san balkanske mafijaške unije. A život Ijudi na Kosmetu - Albanaca, Srba, Muslimana... to njih ne zanima. Zbog toga je Kosmet važan. Prodaja, podela ili priznanje nezavisnosti Kosmeta ne rešava problem. Naprotiv, to bi otvorilo druge probleme - dovelo do nestabilnosti i novih etničkih sukoba i produžilo vlast kriminalaca. Zbog toga je to izdaja i ko god na nju pristane, taj će to skupo platiti.

Đukanovića čuva pogrešna politika Beograda

  • Kako vidite izjavu ministra zdravlja Zlatibora Lončara da „gleda da u zdravstvu ne bude Crnogoraca koji ne znaju srpski"? - Ništa Đukanovića tako dobro ne čuva na vlasti koliko pogrešna, radikalska politika Beograda. Činjenica da je Zlatibor Lončar danas ministar zdravlja i, nezvanično, kako se priča, šef BIA, je poražavajuča. Njegova izjava jeodraz gluposti i ono što Đukanoviču od zvaničnog Beograda i treba u njegovoj borbi za očuvanje vlasti.Te reči nisu slučajni gaf kontraverznog doktora, već, uveren sam, pomoć Aleksandra Vučića, jer, setite se, on je prvi dao šovinističku izjavu da više nema Crnogoraca u srpskim službama bezbednosti. Istim onim jezikom koji napada Lončargovore i Srbi i Crnogorci koji su u protestnim litijama po crnogorskim gradovima. Očigledno je da Zlatibor razume samo sleng Zemunskog klana, ali i da su i njegova i izjava Ivice Dačića došle su iz glave Aleksandra Vučića i spin-majstora Vladimira Bebe Popovića. Oni se tim duboko šovinističkim i ekstremno štetnim izjavama samo udvaraju svom radikalsko-julovskom glasačkom telu, dok istovremeno čine uslugu svom partneru MiluĐukanoviću. • Srbija je

zarobljena zemlja, a u zarobljenoj zemlji nema slobodnih gradova

----------------------------------------------------------

Datum: 11.02.2020

Medij: Danas     Strana: 1,5

Rubrika: Društvo

Autori: S. Čongradin

Teme: Korupcija

Naslov: Aktivisti Ne davimo Beograd platili 600.000 dinara zbog protesta

Aktivisti Ne davimo Beograd platili

600.000

dinara zbog protesta

Aktivistima Ne davimo Beograd zbogprotestaprotiv režima stižu prekršajne prijave

Platili više od 600.000 dinara za kazne

TRAGOM

Beograd - Aktivistima Ne davimo Beograd, od kada organizuju proteste protiv režima Aleksandra Vučića, godinama unazad stižu prijave za organizovanje protesta, različitim povodima. Najnovija prekršajna prijava je stigla na ime Dobrice Veselinovića, ovoga puta, kako navodi za naš list, zbog skupa solidarnosti „Pravda za Davida“ koji su organizovali u Beogradu, na Platou 25. decembra, 2018. godine, kao reakciju na brutalnu akciju policije Republike Srpske i hapšenja velikog broja građana i roditelja ubijenog Davida Dragićevića, koji protestuju zbog ubistva ovog mladića.

- Inače, ovoje još jednau nizu od više od trideset prijava koje aktivisti Ne davimo Beograd imaju zbog svog delovanja i ukazivanja na razne štetne poteze vlasti u proteklih nekoliko godina - ističe Dobrica Veselinović za Danas.

Dodaje da „kao i uvek do sada i na ovaj poziv suda mi ćemo se odazvati, i prihvatiti punu odgovornost za naše delovanje, za koje smatramo da je potpuno ispravno“.

Najnovija prijava je protiv Dobrice Veselinovića za skup „Pravda za Davida“ u decembru 2018. - Sve ove prijave neće ni malo uticati da posvećeno nastavimo borbu za ljudska prava, da solidarno ustajemo protiv nepravde, da branimo krov nad glavom i zahtevamo vodu i vazduh kao ljudsko pravo - roščuje Veselinović.

Podsetimo, Ne davimo Beograd, organizujući proteste protiv aktuelnog režima, prekršajne prijave zbog takvog delovanja dobija još od 2016. godine, kada su organizovali prvi veliki skup, najpre zbog izgradnje Beograda na vodi, sumnjajući još tada na ogromnu korupciju od strane najviših državnih zvaničnika, a potom zbog bespravnog rušenja u Savamali. Do sada su, prema rečima Radomira Lazovića iz ND-BG, na čije ime je do sada stiglo pregršt prijava, platili kazne u iznosu od više od 600.000 dinara, uz pomoć donacija građana. Prema njegovim rečima, istovremeno im je prećeno zatvorom i plenidbom imovine.

Kako nam je rečeno u Inicijativi, aktiviste očekuje još suđenja, ali i presuda obzirom da ih policija prati na svim događajima i kako ističu, na njima trenira strogoću, ali i s obzirom na to da su aktivnosti inicijative brojne. Očigledna je namera vlasti, dodaju, da preko pravnih procesa, sabotira i iznuri Ne davimo Beograd.

  1. Čongradin

2: o

> o

----------------------------------------------------------

Datum: 11.02.2020

Medij: Danas     Strana: 25

Rubrika: Hronika

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Zaboravio obećanje o stavljanju na „crnu listu“

Firma kojuje kritikovao gradonačelnik Leskovca Goran Cvetanović dobila noviposao

Zaboravio obećanje o stavljanju na „crnu listu"

Leskovac - lako je lično gradonačelnik Leskovca Goran Cvetanović proveravao gradilišta na kojima radi leskovačka firma „Sistem SNL graditelj“, te zbog silnih kašnjenja rekao da posao u ovom gradu više neće dobiti, jer će biti stavljena na „crnu listu“, to se ipak nije desilo. 0 razlozima nadležni ne govore, a firma je dobila novi posao - sređivanje dela parka Devet Jugovića čija je vrednost 2,5 miliona dinara bez PDV-a. Opozicionari kažu da se iz ovoga vidi koliko Cvetanović ispunjava data obećanja.

Poslednjeg dana oktobra 2019. godine Cvetanović je obilazio gradilišta na kojima su kasnili radovi - vrtić „Bambi“, plato ispred hale Partizan, parterno uređenje preko puta Tehnološkog fakulteta. Sve ih je radila ova leskovačka firma koj a ne pošto treba kako se greške ne bi ponavljale. Ipak, ista firmaponovo je dobila posao koji će platiti svi građani, a Cvetanović j e sada bio bezkomentara. „Gradonačelnik j e rekao šta j e imao“ bili su kratki u njegovom kabinetu.

Gde je zakazalo, zašto firma nije stavljena na crnu listu i kada će to uraditi, nadležni ne odgovaraju. Opoziciona odbornica Jelena Spirić kaže da ovaj slučaj samo pokazaju da ono što ljudi sa vlasti obećaju, uglavnom ne ispune, a da datu reč Cvetanović ne drži.

- Kuđenje, pa ponovno dodeljivanje posla pokazuje samo vrednost Cvetanovićevih reči i onoga što on priča. Znači da njegove reči i obećanja ne vrede ništa, to je samo za nauk biračima da sve što on priča je laž. Ne brine se ni o deci, ni o roditeljima, ne misli se na građane i njihove potrebe, već se samo čerupaju pare iz budžeta, kaže Spirićeva. Dodaje i da se treba ispitati ko snosi odgovornost za sve nezavršene radove i koliko se zapravo izvođači radova kažnjavaju i da li plaćaju penale zbog kašnjenja.

Podsetimo, nakon šest meseci kašnjenja, rekonstruisan je vrtić „Bambi“ koji je radila ova firma, a Cvetanović se i tada izvinjavao roditeljima i deci. Kako je tada rečeno, nakon podnošenja izveštaja, komisija će odlučivati da li će ovaj izvođač biti novčano kažnjen. Inače, ova firma počela je radove na rekonstrukciji trga u Niškoj Banji, ali je ugovor raskinut zbog nepoštovanja rokova.

Bojana Stamenković,

Južne vesti

Bez komentara o svom obećanju: Goran Cvetanović

štuje rokove. Zbog kašnjenja se tada Cvetanović izvinjavao građanima i rekao da će uraditi sve

'E

I, p I ° liš

Rekonstrukcija staza i ograđivanje Park Devet Jugovića jedan je od najstarijih u Leskovcu, a prema podacima javne nabavke, planira se rekonstrukcija postojećih staza, ograđivanje parka i stepeništa. Žićanu ogradu na zapadnoj strani zameniće paneli sa kaskadnim betonskim parapetom. U konaćnom izgledu, planirano jeda ograda bude prekrivena bršljanom ili sličnim puzavicama, kako bi se što više uklopila u ambijent parka. U cilju povezivanja postojećeg platoa sa novoformiranom stazom, projektom je predviđena gradnja stepeništa, stoji u konkursnoj dokumentaciji javne nabavke.

----------------------------------------------------------

Datum: 11.02.2020

Medij: Danas     Strana: 16

Rubrika: Globus

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Vojska i policija upali u parlament

Incident u zakonodavnom telu Salvadora

Vojska i policija upali u parlament

Salvador -Teško naoružana policija i vojska upale su u parlament u Salvadoru, zahtevajući odobrenje pozajmice od 109 miliona dolara za nabavku bolje opreme. Oni su upali u zgradu baš u trenutku kada je predsednik Najib Bukele trebalo da se obrati političarima. Opozicioni političari nazvali su upad naoružanih snaga bazbednosti u parlament „nezapamćenim činom zastrašivanja". El Salvador ima jednu od najviših stopa ubistava na svetu. Većina nasilja potiče od kriminalnih bandi koje operišu širom Centralne Amerike. Predsednik Bukeleje preuzeo funkciju 2019, obećavši da će izaći na kraj sa nasiljem bandi i korupcijom u osiromašenoj centralnoameričkoj zemlji.

Ovaj 38-godišnji lider želi da iskoristi pozajmicu kako bi se unapredila oprema za policiju i vojsku radi borbe protiv kriminala. Konkretno, novac bi trebalo da bude upotrebljen da se kupe policijska vozila, uniforme, oprema za nadzor i helikopter. Ali, tokom vikenda, većina članova parlamenta se izjasnila da neće glasati za predloženi zakon o finansiranju.

Ostavši bez kvoruma u parlamentu, predsednik je pozvao pristalice da dođu u zgradu parlamenta. Pozivu se odazvalo oko 50.000 demonstranata. Bukele im je rekao da se vrate na ulice u roku od nedelju dana ako članovi parlamenta ne budu glasali za zakon. Njegovi politički protivnici su ga optužili da ih ugrožava i da je postao diktatorski nastrojen. D.J.

----------------------------------------------------------

Datum: 11.02.2020

Medij: Dnevnik     Strana: 6

Rubrika: Svet

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Slovenija: Uhapšeno pet graničara zbog mita

Slovenija: Uhapšeno pet graničara zbog mita

Slovenački Nacionalni istražni biro (NBI) uhapsio je pet policajaca na dva granična prelaza sa Hrvatskom zbog sumnje da su primali mito kako bi stavljali pečat na pasoše državljana trećih zemalja i time im omogućavali da produže boravak i po isteku od dozvoljenog perioda od 90 dana. Istragom i pretresom kuća otkrivena je međunarodna grupa ljudi koji su uzimali novac za ilegalno omogućavanje građanima trećih zemalja da se nasele u zoni Šengena, prenosi STA. Očekuje se da će rizik od zloupotreba biti konačno eliminisan 2022. godine kada se uvede nov sistem koji će potpuno automatizovati praćenje ulazaka i izlazaka iz zemlje. ¦

----------------------------------------------------------

Datum: 11.02.2020

Medij: Dnevnik     Strana: 15

Rubrika: Novosadska hronika

Autori: J. V.

Teme: Javne nabavke

Naslov: Jedina ponuda veća od procenjene vrednosti

Jedina ponuda veća od procenjene

vrednosti

  1. v.

G radska uprava za građevinsko zemljište i investicije obustavila je javnu nabavku za uređenje javnih površina s pratećom infrastrukturom i javnim osvetljenjem u Kineskoj četvrti jer je jedina pristigla ponuda 22,6 miliona dinara veća od procenjene vrednosti. Naime, novosadski „Put invest” ponudio je da završi posao, zajedno firmama „Energotehnika - Južna Bačka” i „AV&SO Geosystems”, za 270 kalendarskih dana, i to po gotovo 69,7 miliona dinara.

Inače, reč je o nastavku radova u bloku ograničenom Ulicom despota Stefana, Mostom slobode, Sunčanim kejom i novoplaniranom ulicom, a procenjeno je da će nastavak prve i druga faza radova koštati malo više od 47 miliona dinara, bez PDV-a (47.019.290). Interesantno je da je Uprava od raspisivanja tendera tri puta menjala konkursnu dokumentaciju, a jednom je produžen rok za podnošenje ponuda.

Kako je navedeno u tenderskoj dokumentaciji, u prvoj fazi planirana je nabavka i ugradnja urbanog mobilijara i prateće opreme, odnosno 72 klupe, 64 korpe za otpatke i 32 nosača za bicikle. U drugoj fazi uređivanja Kineske četvrti i okoline, najpre je previđeno rušenje starih kolovoza, ivičnjaka, pešačkih i biciklističkih staza, šahtova i izmeštanje instalacija, a nakon raščišćavanja, trebalo je da počne izgradnja novih saobraćajnica, staza i parkinga od montažno-betonskih elemenata. Kada je reč o infrastrukturi, planirana je izgradnja vodovodne i kanalizacione mreže.

Tenderom je obuhvaćena i nabavka i ugradnja nove javne rasvete, kao i sečenje i vađenje četiri stabla. J. V.

----------------------------------------------------------

Datum: 11.02.2020

Medij: Kurir     Strana: 1,5

Rubrika: Vesti

Autori: Biljana Bojić

Teme: Javne nabavke

Naslov: VANJA NA KRAVATE I SVILENE MARAME POTROŠIO MILION!

VANJA NA KRAVATE I SVILENE MARAME POTROŠIO MILION!

Prohtevi Ministar omladine i sporta naručio 100 mašni i 55 marama, tražeći da budu od svile i satena, ručno rađene, u reprezentativnom pakovanju od ekoloških materijala...

BILJANABOJIĆ

Vanja Udovičić, ministar omladine i sporta, rešio je da bude galantan, ali o državnom trošku! Udovičić je gotovo milion dinara iz budžeta izdvojio samo za kravate i ešarpe. Ali ne bilo kakve, već prema prohtevu ministra - od svile i satena, ručno rađene, u reprezentativnom pakovanju od ekoloških materijala...

I dok, s jedne strane, traži da se skupljaju podaci o novinarima koji pišu tekstove ili prave priloge koji mu se ne dopadnu, ali i detaljno prate aktivnosti kolega ministara, o čemu je Kurir juče pisao, s druge strane bi da glumi finoću deleći skupocene poklone stranim delegacijama. I sve to novcem iz budžeta, koji pune građani kao poreski obveznici.

Dezeni i maramice

Ministarstvo omladine i sporta je 5. novembra 2019. donelo odluku da ugovor vredan 947.520 dinara bude dodeljen „Studiju Maruška" iz Preljine, inače jedinom ponuđaču na konkursu. Odluku je potpisao Udovičić. Naručeno je 55 marama i 100 kravata.

Ešarpe, prema konkusrnoj dokumentaciji, moraju dabudu veličine 180 h 30 cm, 100 odsto od satena i svile, uz najviše šest dezena po izboru naručioca (čitaj ministra). Traži se dve vrsta kravata - one koje su 100 odsto svila i takvih 55 komadabez personalizacije, plus još 45, ali sa maramicom -100 odsto superior duplo tkane svile u dezenu po izboru naručioca.

- Moguće je da će se 20 personalizovati, a 25 ne, ako bude trebalo hitno - navodi se u dokumentaciji i dodaje.

Doradailogo

- Svako pojedinačno dobro mora da je ručni rad, izrađeno od ekoloških boja. Pakovanje proizvoda mora biti reprezentativno od ekoloških materijala, sa logom proizvođača i reprezentativnom „with compliments“ karticom ministarstva. Za stavke i količine gde se traži dorada sa personalizacijom u cenu uključitiipersonaliza- i ciju (logo ministarstva). Logo mora da se nalazinapozadini (naličju) kravate - dodaje se u dokumentaciji.

Ekonomista Branko Dragaš smatra da niko, pa ni Udovičić, ne bi smeo da se razmeće i bahati o trošku građana:

- Osim tih ešapi i kravata, otišlo je 1,3 milijarde evra na 118 agencija, dok se prema nalazu Fiskalnog saveta ne zna gde je tačno otišlo 850 miliona evra iz budžeta.

Udovičić juče nije odgovarao na pozive Kurira.

Dragan Dobrašinović MOŽEIJEFTINIJE

Dragan Dobrašinović iz Koalicije za nadzor javnih finansija kaže da pojedinačni komad ne odstupa previše od tržišnih cena.

- Međutim, jeste problematično što se gotovo milion dinara daje za poklone, i to od naših para. Nije da ne može da se nađe nešto jeftinije. Zbog dosijea o novinarima

POVERENIK MARINOVIĆ: RAZMATRAMO SLUČAJ UDOVIČIĆA

Poverenikza informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Milan Marinović kazao je za Kurir da će se danas na kolegijumu te institucije raspravljati o slučaju ministra Udovičića koji je raspisao javnu nabavku za pres-kliping u kojoj, između ostalog, traži podatke o prilogu negativne sadržine, ali i podatke o autoru tog priloga i redakciji koja ga je objavita:

- Danas imamo redovan kolegijum, pa ćemo na njemu razmotriti i ovaj slučaj. Obično se u pres-klipingu traži samo ime autora, ali ne i dodatni podaci. Ovo nije uobičajeno, tako da možda ima elemenata za našu reakciju.

Kolege o Udovičićevoj špijunaži MINISTRIIZNENADENI, NE SUMNJAJU U NAMERE

Udovičić je okviru usluge pres-klipinga imao neuobičajen prohtev - da mu se dostavljaju izveštaji o zastupljenosti ostalih ministara u medijima.

- Baš me briga šta će ko da misli, nisam s istim motivima kao većina kolega preuzeo ovu funkciju, već isključivo da poboljšam sektor obrazovanja. Baš me briga kako će ko da me doživljava, da li prate moju zastupljenost u medijima... Ne pada mi na pamet da ja tako nešto radim - kazao je ministar prosvete Mladen Šarčević koji je dodao da za rad odgovara samo premijerki Brnabić i predsedniku Vučiću.

Ministarka za EU Jadranka Joksimović kaže:

- Kolega Udovičićje moj dragi kolega, s kojim sam u jako dobrim odnosima, tako sa mi uopšte ne smeta, niti vidim lošu nameru.

I Zorana Mihajlović branila je Udovičića: - Vanja jejedan od najboljih članova Vlade i zato mi se čini da neko izmišlja najbenignije razloge samo kako bi mogao Vanju da provlači po naslovnim stranama.

----------------------------------------------------------

Datum: 11.02.2020

Medij: Srpski telegraf     Strana: 32

Rubrika: Sport

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: JANKOVIĆ UZIMAO PARE OD TRANSFERA

JANKOVIĆ UZIMAO PARE OD TRANSFERA

Tamošnji mediji pišu da je bivši trener Zvezde sa Kežmanom i Veljkovićem ugovarao realizaciju sumnjivih dolazaka srnskih fudbalera u Standard iz Liieža

Srbi u centru novog fudbalskog skandala u Belgiji! Bivši trener Crvene zvezde i mlade reprezentacije Srbije Aleksandar Janković (47) optužen je od strane predsednika Standarda Bruna Uepancija da je zajedno sa bivšim sportskim direktorom tog kluba Olivijem Renardom učestvovao u realizaciji najmanje tri sumnjiva transfera i uzimao novac zato. Upitanju su srpski fudbaleri Filip Mladenović, Gojko Cimirot i Miloš Kosanović.

Oslobođen optužbi nije prošao ni kontroverzni fudbalski menadžer Dejan Veljković, kao ni njegov bliski saradnik i nekadašnji reprezentativac naše zemlje Mateja Kežman. Prema optužbama Venancija, pomenuti su preko

fiktivnih ugovora o skautiranju preko Veljkovića na crno delili zarade igračidž, ma i trenerima. Navodno,

Jankoviću je od tih poslova pripalo 250.000 evra, Veljkoviću 170.000, a Renardu 20.000 evropskih novčanica.

U izjavi za belgijske medije, Janković, koji trenira mladu selekciju Kine, sve je demantovao.

- Prvi put da čujem tako nešto. Uvek sam imao dobar odnos sa Standardom. Vezano zatransfere Kosanovića, Cimirota i Mladenovića, prvi je obavljen pre nego što sam ja postao trener, drugi je došao kada sam ja otišao, a u slučaju Mladenovića, svi znaju da nisam žurio da dođe u Standard. Cinjenica da se moje ime spominje

tek tako jeste opasna i pogrešna. Ako postoji zvanična tužba, odgovoriću, ali za sada ne mogu da kažem ništa drugo rekaoje Aleksandar Janković.

©Dejan VeLjković je pre godinu i po dana bio centralna figura

velike afere koja je potresla BeLgiju, a tiče se sumnjivih transfera igrača s ovih prostora koji su uhlebljenje pronašli u BeLgiji. U pitanju su biLe čak 34 transakcije s kLubovima MeheLen i Ostende, u kojima su se pored ostaLih pominjaLi Obradović, Adama Marušić i Kosanović. Veljković je u ovom slučaju dobio status svedoka-saradnika.

----------------------------------------------------------

Datum: 11.02.2020

Medij: Svedok     Strana: 19

Rubrika: Bez naslova

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Napismeno sam prezentirao EU parlamentarcima u kakvoj diktaturi u Srbiji živimo!

Napismeno sam prezentirao EUparlamentarcima u kakvoj diktaturi u Srbiji živimo!

Predsednik Nove Srbije Velimir liić bio

je jedaa od nčesnika međustranačkog đijaioga u Narodnoj skupitini Republike Srbije, a na pitanje "Svedoka" kako je prošao sastanak kaže:

- Sastanak je bio izuzetno kratak. Svi su govorli po nekoliko minuta, ali u suštini niko nije gekao šta zapravo jeste problem. Niko ni od predstavnika opozicje nije govorio konkretno ništa, bar oni što su sedeli tamo.

Svedok. Da 11 ste Vi govorili? Neki učesnici sastanka tvrde da ste na kraju sastanka napravili maU skandal...

VeUmir Ilić: Uredno sam se prijavio da govorim i da iskoristim svoje vreme. Međutim, ovo iz vlasti su pričali, par njih iz opozicije i meni su rekli da nema više vremena i da ne mogu da iznesem ono što sam nameravao! Naravno da nisam pristao na to nego sam počeo da govorim, pa mi je Maja Gojković isključila mikrofon. AU pošto sam predvideo da to može da se desi, na sastanak sam krenuo spreman sa sve materijalom koji sam dao predstavnicima EU.

S: Pa jeste na kraju uspeli nešto da kažete, i šta?

V.I: jesam, ali ne onoliko koliko sma imao nameru, ali sam im zato sve to dao napismeno.

S: A šta ste im dali napisemo? Možete li da nam kažete šta piše u dokumentima koja ste daU evroparlametarcima?

V.I: Dao sam im opis cele situacije u Srbiji. Rekao sam da je Nova Srbija razmišljala o izlasku na izbore i najavUa ga smatrajući da su izbori mesto na kome se menja vlast, aU da su uslovi u Srbiji nemogući. U tim dokumedma sam im naveo i dokumentovao da sam obišao više od pola Srbije, da nigde nismo mogli da dobijemo ni jednu, a ni da zakupimo salu u kojoj bi predstavUi građanima program Nove Srbije. Jednostavno vam ne daju nigde da se pojavite. Da je to isti slučaj i sa lokalnim medijima širom Srbije, da ne da ne možete da gostujete, nego vam čak ne daju ni da zakupite termin, da sve to rade predstavniri lokalne vlasti koji su svi iz Srpske naredne stranke. Dao sam im primere i gradove u kojima smo biU, spiskove za traženje sigurnih glasova kojima ucenjuju Ijude, a da još nisu ni raspisali izbore. Dao sam im podatak da je Nova Srbija parlamentarna stranka.ali da je za šest raeseci na televizijama sa narionalnom frekvencijom imala ukupno 42 sekunde. Izvestio sam ih da je isto stanje sa štampanim medijima. Opisao sam kakva je situacija na terenu. Dao sam im vrlo konkretne podatke o kriminalu i korupciji u koju je ogrezla vlast I krivične prijave koje sam podnosio protiv ministarke građevine Zorane Mihajlović. Pošto sam pretpostavio da neću imati vremena sve da kažem spremio sam to i dao im. Mislim da će imati fino da se zabave čiatjući ,a i skvatiCl n kmp se mi ovde stanju nalazimo i u kakvoj dUctaturižlvime-

S: MisUte da im tako nešto već nisu rgedočili iz dela opozicje koja je najavila bojkot izbora?

V.I: Možda i jesu. AH ovde je suštinski proUem što ta ista Evropa iz nekog rarioga , a ne znam šta je on njima sve obećao, podržava Vučića i njegovu vlast. Tu je opztrijadanas u mnogo goroj poziciji od one koju je imala devedesetth, jer Evropa nije stajala uz MHoševića. Oni sve to lepo, sve to, fino, kao daju slobodu medija, demokratske izbore, aU i ako to ne uradiš, pa Bože moj. Nama nema sada velike pomoći od tih predstavnika Evropskog parlamenta koji se ovde šetaju. Cela opozirija mora da shvati da ne možemo da se oslanjamo na njih nego što naš narod kaže u se i u svoje kljuse. Nešto ne vidim ni da su se oni, ni Vučić potresU što je deo opozicje najavio bojkot izbora. Oni iz Evrope guraju svoju priču, njihova glavna poruka je da bi trebalo da se izađe na izbore. Nisam baš primetio da su nešto stvaroo učinili konkretno i da su izvršili peI ozbiljniji pritisak na vlast da obezbede poštene izbore i slobodu medija.

----------------------------------------------------------

Datum: 11.02.2020

Medij: Večernje novosti     Strana: 1,3

Rubrika: Politika

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije/Korupcija

Naslov: Na proveri svi računi političara i pre 2007.

Na proveri svi računi političara i pre 2007.

ŠTA PREDVIĐA ZAKON O UTVRĐIVANjU POREKLA IMOVINE KOJI ĆE SE USKORO NAĆI PRED POSLANICIMA

ČEŠLjAJU RAČUNE FUNKCIONERA I PRE 2007 . GODINE

POLITIČARI, ali i "obični" građani, za koje se utvrdi da su uvećali imovinu za najmanje 150.000 evra u roku od tri uzastopne godine a to nisu prijavili, ubuduće će se naći pod lupom poreskih i drugih organa. Ukoliko ne mogu da dokažu da su nešto stekli na zakonit način, za taj "ekstraprofit" platiće čak 75 odsto poreza. To, između ostalog, predviđa Predlog zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu, koji bi narednih dana trebalo da se nađe pred poslanicima Skupštine Srbije. Prema ovom predlogu, nema vremenskog ograničenja za primenu zakona, odnosno nadležni će moći da utvrđuju da li se neko nezakonito obogatio u bilo kom trenutku u prošlosti. Ukoliko se posumnja na nepravilnosti nečijeg imovinskog "konta", njegov imetak će "češljati" posebna jedinica Poreske uprave, odnosno minimum 20 stručnjaka, među kojima će biti i predstavnici MUP, NBS, Uprave za sprečavanje pranja novca, Agencije za sprečavanje korupcije, Republičkog geodetskog zavoda, Agencije za privredne registre i Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti. "Na meti" će biti apsolutno celokupna imovina pojedinca, naročito nekretnine, udeli u pravnom licu, motorna vozila, plovni objekti i vazduhoplovi, štedni ulozi i gotov novac. Ko će biti proveravan, određivaće jedinica Poreske uprave u skladu sa godišnjim smernicama koje

donosi direktor

Uprave, ali će postupak moći da se pokrene i po prijavi građana ili druge institucije.

Predlog zakona predviđa da onaj čija imovina bude predmet kontrole mora da dokaže da ju je stekao na legalan način.

Opozicija je odmah osula paljbu na ovaj propis, tvrdeći da se on donosi kako bi vlast imala još jedan mehanizam za obračun sa političkim protivnicima. Ovakve tvrdnje, u intervjuu za "Novosti", demantovala je ministarka pravde Nela Kuburović, napominjući da se predložena zakonska rešenja odnose na sve građane, čime se isključuje svaka eventualna selektivnost u njihovoj primeni.

Sudija Danica Maksimović kaže, za "Novosti", uz napomenu da iznosi stav kao stručnjak a ne kao predsednik Odbora Agencije za borbu protiv korupcije, da je dobro što će konačno biti usvojen zakon o poreklu imovine:

- Dobro je što se ide još dalje u prošlost, a ne samo od 2007, kako su bili prvobitni predlozi. Primena ovog zakona biće dobar instrument u borbi protiv korupcije i zloupotreba, a verujem i da će značajno doprineti punjenju državnog budžeta.

  1. MILINKOVIĆ

PREMA Predlogu zakona o utvrđivanju porekla imovine predviđene su novčane kazne u rasponu od 55.000 do dva miliona dinara, ukoliko neko na zahtev jedinice Poreske uprave i u roku koji ona odredi ne dostavi podatke kojima raspolaže. Kaznom od 50.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice koje ne čuva kao profesionalnu tajnu podatke do kojih je došlo u postupku utvrđivanja imovine i posebnog poreza. MAJA GOJKOVIĆ (SNS) ? ? NAPREDNjACI

SU SPREMNI ŠEFICA parlamenta Maja Gojković potvrdila je da će se Predlog zakona o utvrđivanju porekla imovine uskoro naći pred poslanicima: - Ovaj propis je veoma važan, i to će biti jedna od važnijih sednica Skupštine. Treba da se vidi ko je na koji način došao do velike imovine. Ja sam tu i svi iz SNS su tu, ali da vidimo da li su i drugi spremni da prihvate zakon na delu.

ĐORĐE MILIĆEVIĆ (SPS)

SVE TREBA DA SE PROČEŠLjA

UINICIJATIVI da se konačno usvoji zakon o poreklu imovine apsolutno nema nikakve namere da on posluži za obračun

ili odmazdu vlasti sa političkim protivnicima, kako tvrdi opozicija. Socijalisti podržavaju usvajanje ovog zakona, jer smatramo da imovina svakog javnog funkcionera, bez obzira na to iz koje je stranke, treba da bude transparenata i proverena - kaže Đorđe Milićević, šef poslaničke grupe SPS.

VJERICA RADETA (SRS)

VEĆ POSTOJE PROPISI RADIKALI su protiv donošenja ovog zakona. Mi smo za to da se svaka sporna imovina utvrđuje u sudskom postupku, po

zakonskim rešenjima koja već postoje i koja bi trebalo da se primenjuju. Postoje i propisi o oduzimanju imovine koja je stečena krivičnim delom - smatra Vjerica Radeta, poslanica SRS.

----------------------------------------------------------

Datum: 11.02.2020

Medij: Večernje novosti     Strana: 9

Rubrika: Ekonomija

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: U KATASTAR SAMO PUTEM INTERNETA

U KATASTAR SAMO PUTEM INTERNETA

DO KRAJA GODINE SVI POSLOVI ĆE SE OBAVLjATI ELEKTRONSKI, IZ KUĆE ILI KANCELARIJE

UPRKOS skoro petomesečnim pokušajima da se štrajkom omete uspešna reforma katastra, uspeli smo da skoro u potpunosti osavremenimo naše zemljišne knjige. Danas građani bez odlaska na šalter, putem interneta na svom računaru ili mobilnom telefonu, mogu da imaju uvid u status svake nekretnine. Nema više čekanja u redovima i posrednika, koji su za uslugu tražili naknade. Svega u nekoliko klikova mogu da vide sve važne podatke o nekretninama, vlasničke listove, uknjižbu, zabeležbe...

Ovo, za "Novosti", otkriva direktor Republičkog geodetskog zavo-NIŽU SE PRIZNANjA

- REPUBLIKA Srbija se, prema novom Globalnom indeksu transparentnosti u oblasti nekretnina za 2018, našla na prvom mestu u Evropi, a na petom u svetu po napredovanju u odnosu na 2016, na listi koju objavljuje jedna od vodećih američkih kompanija u oblasti nekretnina "Džons leng la sejl" - kaže naš sagovornik. - Svetska banka dodelila mi je, kao direktoru RGZ, Sertifikat zahvalnosti, za doprinos studiji "Žene, biznis i zakoni 2018". Pristup žena ostvarivanju prava na nepokretnostima u Srbiji, studija Svetske banke ocenila je maksimalnom ocenom, što našu zemlju svrstava u rang vodećih država Evrope. Kampus otvorenog znanja i Program za operativno znanje Koreje, po preporuci Svetske banke, pozvali su RGZ kao jednu od šest institucija u svetu s kojima Svetska banka sarađuje, da predstavi rezultate svog rada tokom projekta "Unapređenje zemljišne administracije u Srbiji", na stručnom skupu posvećenom jačanju upravljanja geoprostornim informacijama. RGZ je učestvovao i na Prvom svetskom kongresu UN za geoprostorne informacije, koji je održan u Kini. da Borko Drašković.

- Moram da se izvinim građanima što su tokom štrajka imali probleme u rešavanju svojih poslova. Nažalost, pojedine vođe sindikata, od decembra 2018. do maja prošle godine, iz političkih i interesnih razloga pokušale su da ometu rad, ali uspeli smo da sve prebrodimo i da omogućimo da Srbija danas na e-katastru (www.rgz.gov.rs/usluge/ ekatastar) i "Geosrbiji" (www.geosrbija.rs) ima najtačnije podatke. Umesto papira, mi smo formirali bazu podataka u kojoj građanima omogućavamo da onlajn dođu do 240 setova podataka, koji su potpuno ažurni i autorizovani.

Iskoreniće se korupcija tokom komasacije Da li je time završena digitalizacija katastra?

- Nije. Sada nam je u planu da u sistem povežemo i banke, kako bi naši građani, iz fotelje, putem mobilnog telefona, mogli da rade i druge poslove, poput brisovnica ili skidanja hipoteka nakon otplate kredita. Ipak, potrebno je napomenuti da nam e-šalter omogućava elektronsku razmenu dokumenata. Time profesionalni korisnici i državni organi ne dolaze više na klasičan šalter RGZ, nego u kancelariji mogu da završe sve radnje u vezi s nepokretnostima. Ovaj sistem je omogućio da od godišnje prosečnih milion i po zahteva, čak više od 60 odsto bude predato bez

Od milion i po zahteva, više od 60 odsto se završava elektronski

dolaska na šaltere katastra. Do kraja godine svi zahtevi će se slati elektronskim putem, čime će se napraviti ogromna ušteda vremena i novca naših građana. ?? o Uključeni ste i u proces komasacije. Možemo li konačno da dobijemo tačne podatke o tome ko je vlasnik i korisnik naše zemlje?

- Možemo i hoćemo. Doneta je odluka da se unapredi nadzor, ali i kvalitet našeg poljoprivrednog zemljišta. Prepoznat je problem - da kod nas komasacija traje nerealno dugo. Građani su bili nezadovoljni jer se ona radila netransparentno, proces je bio i koruptivan, a efekti minimalni. ?? o Kako mislite koruptivan?

- Prvo, mala grupa ljudi je radila taj posao. A on je trajao predugo. Dok je trajao proces, lokalni moćnici su bili u mogućnosti da čak po desetak godina koriste potpuno besplatno državno zemljište, da ga obrađuju i uživaju punu dobit.

Kako ćete to sprečiti?

- Komisije za komasaciju biće centralizovane, rokovi će biti definisani, a svaka završena faza će biti ažurirana i dostupna na uvid putem interneta. Neće se desiti da se potroši državni novac za krčenje šume a da taj posao ne bude uopšte urađen ili da se zbog dugačkog procesa E-ŽALBA

- SADA je moguće putem našeg sajta zakazati termin za predaju dokumenata, ali i iskoristiti pravnu pomoć - raportira Drašković. - Rok za odgovor na svaki upit je tri dana, a mogućnost e-žalbe iskoristilo je čak 11.000 građana.

neki poslovi moraju ponavljati.

Dobar deo građana ne zna šta je komasacija?

- To je proces u kojem se zemljište dovodi u najoptimalnije stanje. Ukrupnjavaju se posedi da bi se lakše i jeftinije obrađivali. Ali omogućava se i da se na zemljištu urade neophodni atarski putevi, da se proširi kanalska mreža, kako bi se povećala vrednost. Na kraju, treba da se zna kome pripada zemljište i da ono što je državno može da se upotrebi na korist svih građana. ?

  1. STOJAKOVIĆ

----------------------------------------------------------

Datum: 10.02.2020

Medij: Nova S

Rubrika: Među nama/Nova S

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Napade na Zoranu Mihajlović komentarisala je Gordana Suša

Voditelj:...Zoranu Mihajlović i SNS, da vidimo šta se tamo dešava. Dakle ni u vladajućoj stranci nije bilo turbulentno, pogotovo kada je reč o podpredsednici Vlade Zorani Mihajlović. Nju su nedavno u Skupštini napali radikali, a prošle nedelje uhapšen je njen državni sekretar Miodrag Poledica. Ministarka Mihajlović danas je imala odgovor i to pre svega, za Srpsku radikalnu stranku.Podpredsednica Vlade Srbije, Zorana Mihajlović:Ja sam sinić čula da sam dobila, da je Šešelj napisao i neku knjigu. To je prva knjiga koja je posvećena meni, al da vam kažem nešto, ja lično sam ponosna kad se nađem u svim onim knjigama koje je napisao Vojislav Šešelj, a koje je pisao koliko ja znam, i o Đinđiću, i o Koštunici, i Tomi Nikoliću, i Vučiću čak 3 i raznim ljudima. I koliko god on pisao, radio, govorio i tako dalje, postoje ljudi koji će uvek da ga podsete da sve ono što je ostalo iza Srpske radikalne stranke jeste, jesu bile ruševine i suze. Tako da, idu izbori, videćemo kako će građani da ocene rad svake političke partije, pa i te političke partije. Reporter:I samo još kratko. Da li mislite da Vojislav Šešelj radi po diktatu nekog od vaših kolega iz Vlade Srbije? Podpredsednica Vlade Srbije, Zorana Mihajlović:Pa to ne mogu tako da komentarišem. Ono što samo mogu da kažem, ja ga svakako zovem - džuboks vojvoda. Voditelj:Pa dobro, pokušala je da bude diplomata, ali sa ovim - džuboks vojvoda- ko ubacuje novčiće u taj džuboks?Sagovornik, Gordana Suša:Znate ko - sin koga je odgojio.Voditelj:A zašto? Zašto ovo targetiranje Zorane? Da li je to slučajno ili je namerno?Sagovornik, Gordana Suša:Pa nije očigledno. Pazite, pa ona je očigledno, kako da kažem, rog u vreći. Prvo žena ima diplome, ima komunikacije sa svetom, govori jezike. Treće - bila je demokrata pa je mislili valjda da će i Napredna stranka biti demokratska stranka, pa to je - kad se s nekim u kolo hvataš, a nisi siguran kakav je, a naprednjaci su se na žalost pokazali i sve više se pokazuju samo kao presvučeni radikali, onda je sasvim logično da prva ona bude na meti. Znači ne bih htela da budem njen drveni advokat, ali prosto sama je birala to.Voditelj:Da li vam je čudno da u nedelji, kako ona kaže, na novinarsko pitanje da li bi bila u stranci gde je Nebojša Stefanović predsednik, kad kaže da ne bi? I zašto baš Nebojša? Šta se dešava između redova što obični ljudi uopšte ne razumeju? Sagovornik, Gordana Suša:Očigledno da se raslojavaju. Kako je neko rekao jedan lepi izraz - SNS nije više reka, to je delta, one se račvaju, ali pazite, mnoge od tih račvi tog tutnjanja će presušiti. I oni se očigledno sada takmiče koće naklonost vođe da dobije, pošto vođa će da provetri celu stranku, a to priča već četiri godine. I moguće da će on to uraditi, dovesti neke nove i ti novi će opet imati verovatno plagirane diplome i za nešto će ih, kako da kažem, držati na udici da bi mogli da ga slušaju. Ali verujte ne može svaka vlast do beskraja da traje. Voditelj:A kolko može?Sagovornik, Gordana Suša:Pa ja mislim da će oni otrajati ove izbore. E sad je stvar opozicije i građana. Pazite možda će i Vučić da promeni politiku. Možda će ovi …….klasteri da nas opamete pa da shvatimo kada se kaže vladavina prava, ljudska prava, borba protiv korupcije pa možda će da nas opameti da to stvarno uradimo. Jer pazite, mi to donesemo zakon, a ne primenimo, onda će druga država, neka iz Evropske unije da kaže ma sklonite vi to, vi to niste odradili.Voditelj:E vidite kako vi to kažete, a ja vas pitam šta ruši jednu vlast? Da li je ruše nezadovoljni građani, siromašni, kada gledaju korupciju kao u drugim zemljama ili je ruši tako što neko iz inostranstva kaže - e nećemo više ove?Sagovornik, Gordana Suša:Čekajte, mi smo se opredelili za evropsko inostranstvo. Mi smo se opredelili za evropski put, a ako ova vlast, a čini mi se da poprima sve više karakteristike putinovskog puta i autoritarnog režima i autoritarnog načina uprvljanja. Pa počnite od hakovanja vaših programa, pa onda kašnjenja. Meni kasne vesti na Tviteru, pazite 16 sekundi je dovoljno da vest obiđe planetu, a sad kasne po sat vremena, dva.Voditelj:Kako na Tviteru?Sagovornik, Gordana Suša:Pa da, i na Tviteru, čak i na Tviteru, da , da i to se dešava, i na Fejsu, i to se dešava. Prema tome, ako Vučić ide u prvcu evroazije.Voditelj:Kažu i za opoziciju, da deo opozicije ide isto u tom pravcu.Sagovornik, Gordana Suša:Što se tiče dela opozicije koja je nacionalistička i koja apsolutno ima neke stavove koji su meni neprihvatljivi od Vučićevih stavova kada je reč o Kosovu. Jer, oprostite, mi smo potpisali Briselski sporazum. To se sad ponovo dovodi u pitanje. Ja ne kažem da su to idealne stvari, ali ja mislim da je dijalog jedini način ako hoćemo da izbegnemo rat i zveckanjem oružjem, pa da konačno uđemo u neki mirniji period.                                        

----------------------------------------------------------

Datum: 10.02.2020

Medij: telegraf.rs

Link: https://www.telegraf.rs/zivot-i-stil/zdravlje/3152136-kako-se-hrane-zatvorenici-u-srbiji-i-da-li-kada-oduze-dug-drustvu-izlaze-zdravi

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Kako se hrane zatvorenici u Srbiji i da li kada oduže dug društvu izlaze zdravi?

Kazneno popravni zavod Pančevo sprovodi javnu nabavku za godišnju ishranu osoba koje su lišene slobode10/02/20 |  09:27Na listi namirnica koje su se našle na spisku Kazneno popravnog zavoda Pančevo su: polubeli hleb, žuto kukurozno brašno, mesne prerađevine kao što su srpske kobasice, salame, viršle i mesni narezak, zatim mlečni proizvodi  kao što je kravlji sitan sir, mleko u prahu i jogurt. Na listi se našao i smrznuti oslić kao i voće i povrće kao što su jabuke, crni i beli luk, šargarepa i krompir.Pod odeljkom razno našle su se i sledeće namirnice: margarin, aleva paprika, začin za dodatak jelima, čaj od nane, svež kvasac, senf, sirće, biber i jaja.Ovo bi trebalo da podrazumeva postojanje raznovrsne ishrane u javnim ustanovama, ali nismo mogli da se ne zapitamo da li se ovaj spisak namirnica zaista svrstava u raznovrsan i šta to podrazumeva.Tim povodom razgovarali smo sa nutricionistom i IFBB fitnes trenerom Slobodanom Rakićem koji je za Telegraf.rs pojasnio koje namirnice čine jednu zdravu ishranu i da li se gore pomenuti spisak može podvesti pod raznovrsnu ishranu.- Spisak ovih namirnica ne spada u raznovrsnu odnosno zdravu ishranu jer mnoge od tih namirnica nisu dobre za ljudsko telo - kaže nutricionista Slobodan Rakić i dodaje:- Pod namirnicama koje su hranljive i potrebne za zdravo, odnosno normalno funkcionisanje tela svrstavaju se riba, jaja, povrće i voće koje je bogato zdravim svojstvima i neophodno za zdravo i nesmetano funkcionisanje i razvoj ljudskog tela. Od loših, odnosno štetnih radikala po organizam smatraju se namirnice kao što su mesne prerađevine (salame, kobasice, mesni naresci koji mogu da sadrže kancerogene sastojke u sebi) a generalno one i nisu potrebne našem telu jer ne sadrže ništa zdravo niti hranjivo u sebi. Što se tiče mlečnih proizvoda ni u njima ne treba preterivati, ali se mogu konzumirati umereno - kaže naš sagovornik i objašnjava šta nutricionisti smatraju pod raznovrsnom ishranom:- Dakle, to je ishrana koja je zdrava i koja podrazumeva što više voća i povrća, vlakana (orašastih plodova), zdravih proteina  i naravno što više tečnosti, odnosno vode - zaključio je Slobodan Rakić.Foto-ilustracija: pixabay.comRaznovrsna ishrana je najbolji način da unesete sve potrebne vitamine i minerale u organizam.Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji dnevni unos namirnica trebalo bi da bude izbalansiran tako da čovek svakoga dana unese 55 odsto ugljenih hidrata, 15 odsto proteina, i 30 odsto masti. Kada je o mastima reč, nije preporučljivo da dnevni unos takozvanih loših masti iznosi više od 10 odsto u okviru ovih 30.Svaka od komponenata u ishrani značajna je za naše zdravlje. Proteini su glavne komponente enzima, hormona i antitela i neophodni su za izgradnju i obnavljanje tkiva. Ugljeni hidrati su glavni izvor energije, dok su masti rezerve energije u organizmu, oblažu vitalne organe i neophodne su za sintezu hormona i apsorpciju vitamina rastvorljivih u mastima (vitamina A, D, E i K).Pravilna ishrana je osnovni faktor optimalnog rasta i razvoja čovečjeg organizma i direktno utiče na njegovu radnu sposobnost i dužinu života. Nažalost, današnju ishranu karakterišu nepravilni i nedovoljno izbalansirani obroci.U njima ima previše masnoća, mesa, hleba, a malo mlečnih proizvoda, voća i povrća.Nepravilna ishrana je faktor rizika za nastanak različitih oboljenja. Zbog toga trpi naš čitav organizam, a veoma je lako mnoge loše komplikacije izbeći jednostavnom promenom ishrane.(Telegraf.rs/B.K.)                

----------------------------------------------------------

Datum: 10.02.2020

Medij: uns.org.rs

Link: http://uns.org.rs/desk/vesti-iz-medija/93463/-antidot-mediji-neuporedivo-bolji-nego-2012.html

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Antidot: Mediji neuporedivo bolji nego 2012.

  1. 02. 2020. Autor: Tanjug Izvor: RTV "Današnja situacija u medijima, iako daleko od idealne i poželjne, neuporedivo je bolja u odnosu na 2012, period koji je u Izveštaju tadašnjeg Saveta za borbu protiv korupcije, opisan kao "vladavina medijskog mraka", zaključak je nezavisne medijske mreže Antidot. U komparativnoj analizi stanja medijskih sloboda u vreme pre smene vlasti, u julu 2012, pod nazivom "Borba za unapređenje demokratskog procesa ili alibi za unapred planirani bojkot?", ističe se da je takav zaključak više nego jasan.I pored oštrih podela na provladine i opoziciono nastrojene medije, različiti medijski sadržaji, koji uključuju i dijametralno suprotne političke i vrednosne orijentacije, dostupni su svim građanima Srbije, kojima su medijski sadržaji bilo koje vrste uopšte tehnički dostupni, ocenjuje Antidot.To što su, kako se navodi, u medijskom prostoru zastupljenije pozicije koje se mogu kvalifikovati kao provladine, posledica je pre svega tržišnog neuspeha proopozicionih medija i neprijemčivosti opozicione ponude kod najvećeg dela građanstva.Ta okolnost, međutim, ni na koji način ne može da se karakteriše kao stanje narušenih medijskih sloboda, utoliko pre ako se ima u vidu činjenica da mediji naklonjeni opozicionom Savezu za Srbiju uživaju podršku izuzetno moćnih domaćih i međunarodnih finansijskih centara, konstatuje Antidot."Zbog toga mediji naklonjeni toj koaliciji često forsiraju uređivačke politike usmerene ka ograničenom krugu publike, uprkos činjenici da im to donosi nesumnjive finansijske gubitke na tržištu, što dugoročno šteti kako očuvanju kredibiliteta tih medija, tako i njihovom opstanku onog trenutka kada za njihovim postojanjem više ne bude interesa unutar SzS-a".Ta mreža smatra i da su predstavnici opozicije okupljene oko Saveza za Srbiju, zajedno sa predstavnicima Pokreta slobodnih građana i najglasniji u zahtevima za "fer i poštene izborne uslove", čitavim nizom akcija i postupaka doprineli medijskoj polarizaciji i nestanku kulture dijaloge, kao temeljnog činioca izgradnje demokratske političke kulture i unapređenja demokratskog političkog procesa uopšte, ističe se u analizi.U izveštaju se ukazuje i na činjenicu da se u najnepovoljnijoj poziciji na političkom i medijskom tržištu Srbije nalazi onaj deo opozicije koji je istovremeno kritičan prema sadašnjim vlastima, ali ima pođednako snažan otklon i prema politici Saveza za Srbiju.Analiza je pokazala, konstatuje Antidot, da su za te političke aktere i njihove ideje do sada najviše bili otvoreni mediji koji podržavaju vlast, dok im je pristup "pro SzS" medijima gotovo u potpunosti onemogućen.Antidot navodi i da javni servis, balansirajući između glavnih suprotstavljenih opcija, pokazuje nizak stepen senzibiliteta za one političke ideje i aktere koji ne pripadaju dvema dominantnim strujama, što je, kažu, veoma loše.      

----------------------------------------------------------

Datum: 10.02.2020

Medij: dnevnik.rs

Link: https://www.dnevnik.rs/novi-sad/sredivane-javnih-povrsina-u-bukovcu-i-kisacu-na-novom-naselu-i-klisi-10-02-2020

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Sređivanje javnih površina u Bukovcu i Kisaču, na Novom naselju i Klisi

Naslovna strana Novi Sad 10.02.2020 • 10:08 10:09Izvor: Dnevnik.rsTehnička dokumentacija za opremanje četiri javne površine, odnosno urbanih yepova u Bukovcu i Kisaču, na Klisi i Novom naselju, koštaće Gradsku upravu za građevinsko zemljište i investicije gotovo 2,3 miliona dinara, s PDV-om.Odabrani projektant će kao polaznu osnovu koristiti prvonagrađene radove s urbanističko-arhitektonskog konkursa, koji je završen u oktobru, a nacrte će morati da završi najkasnije za 90 kalendarskih dana. Procenjena vrednost javne nabavke iznosila je tri miliona dinara, a interesantan je podatak da je prvorangirana ponuda oko 1,1 milion jeftinija od konkurentske.U Bukovcu je planirano uređivanje prostora u Ulici kralja Petra  Prvog, kod izvorske česme naspram ambulante. U blizini tog mesta, uz Partizansku ulicu, predviđena je zelena pijaca te urbanisti predlažu da se prostor uredi tako da ima dvostruku namenu. Pijačnim danima koristio bi se za trgovinu, dok bi ostatak sedmice, uklanjanjem tezgi, to bila javna površina na kojoj bi se okupljali meštani.Odabrana lokacija u Kisaču nalazi se uz istočni obod parka, uz sportski kompleks Fudbalskog kluba "Tatra", a planirano je uređivanje urbane celine površine 250 kvadratnih metara. U blizini je šetna staza koja vodi ka letnjoj pozornici pa bi trebalo osmisliti zonu okupljanja, s pratećim elementima urbanog mobilijara, kao i neku vrstu male pijace, na kojoj bi građani mogli izlagati svoje proizvode. Kako je u tenderskoj  dokumentaciji navedeno, sadržaji bi trebalo da budu prilagođeni  potrebama korisnika različitih godina, što podrazumeva multifunkcionalni urbani mobilijar, od materijala koji su laki za održavanje, dugotrajni i otporni. Pošto na zadatom prostoru postoji  toalet, trebalo bi razmotriti njegovu rekonstrukciju.Nova mesta u susret 2021.Programom uređivanja građevinskog zemljišta ove godine je za projekat "Evropska prestonica kulture" namenjeno 322,6 miliona dinara i to za tehničku dokumentaciju, izgradnju objekata infrastrukture i nastavak radova po ugovoru, a planirana je i nabavka i montaža nove opreme. Inače, u okviru projekta "Novi Sad 2021 - Evropska prestonica kulture" sprovodi se izbor za "Nova mesta - 46 urbanih yepova", na kojem građani jednom godišnje, u četiri mesne zajednice, biraju koji će se javni prostori uređivati, a reč je o površinama do hiljadu kvadrata.Urbani yep na Klisi nalazi se u blizini mesne zajednice, na uglu raskrsnice Savske ulice i Zmajevačkog puta. Ta površina ima dobar položaj zbog frekventnosti, ali i pojedinosti okruženja, poput dudova starih sto godina koji se protežu duž Zmajevačkog puta. Prostor bi  trebalo prilagoditi korisnicima svih starosnih doba, a jedan od uslova je da ne zahteva svakodnevno održavanje. Urbani mobilijar mora biti od čvrstih materijala, a prilikom projektovanja bi trebalo osmisliti i  zaštitu od sunčevih zraka, pošto je odabrana parcela na sunčanoj strani.Na Novom naselju je u MZ "Gavrilo Princip" planirano sređivanje platoa na uglu ulica Branislava Borote i Simeona Piščevića. Budući da je taj prostor deo blokovske površine stambenih zgrada, skver je donekle uređen i tu postoji dečje igralište, kao i pešačke staze koje povezuju ceo kvart Savina s Ložionicom. Urbanisti smatraju da bi trebalo dodatno urediti zelene površine, definisati elemente urbanog mobilijara i rasvetu. Osim toga, ceo prostor bi trebalo zaštiti, radi bezbednosti  korisnika, posebno dece.J. Vukašinović            

----------------------------------------------------------

Datum: 10.02.2020

Medij: cenzolovka.rs

Link: https://www.cenzolovka.rs/drzava-i-mediji/javne-nabavke-kao-sredstvo-za-nagradjivanje-podobnih-medija/

Autori: @Cenzolovka

Teme: Javne nabavke

Naslov: Javne nabavke kao sredstvo za nagrađivanje podobnih medija

Zakonom o javnom informisanju i medijima uređen je način na koji se, putem konkursa, iz budžetskih sredstava mogu sufinansirati medijski sadržaji od javnog interesa. Sadržaji koji se finansiraju na ovaj način bi trebalo da budu nekomercijalnog karaktera. Mnoge lokalne samouprave ali i javna preduzeća zaobilaze konkurse raspisujući javne nabavke za medijske usluge. Lokalne samouprave najčešće traže usluge prenosa sednica lokalne skupštine ili usluge oglašavanja. Problematična je praksa da se putem javnih nabavki traže i usluge izveštavanja o radu organa lokalne samouprave, što se dešavalo u prethodnom periodu.Aktuelni Zakon o javnom informisanju i medijima donet je 2014. godine. Najveća promena koju je ovaj zakon doneo u odnosu na prethodne je upravo uređeni mehanizam sufinansiranja medijskih sadržaja iz budžetskih sredstava. Zakon je predviđao izlazak države iz vlasništva u medijima. Predviđao je i privatizaciju medija čiji su osnivači bile lokalne samouprave, što je trebalo da smanji uticaj osnivača na rad medija i ukinuo privilegovan položaj koji su ovi mediji imali na tržištu.Neke lokalne samouprave odlučile su da, pored konkursa, medije finansiraju i putem javnih nabavki. Ovakve javne nabavke su u toku prošle godine raspisivane u Požarevcu, Boru, Loznici, Valjevu, Zrenjaninu…Nagrade za medije bliske vlastima, a sve "u skladu" sa zakonomKako za VOICE kaže advokat i stručnjak za medijsko pravo Veljko Milić, to je način na koji se mogu ignorisati pravila po kojima se putem konkursa medjima meže dodeliti novac."Zakon o javnom informisanju i medijima ne uređuje pitanja javnih nabavki za usluge informisanja, međutim zloupotrebama javnih nabavki medijima se zapravo dodeljuje javni novac mimo pravila konkursnog sufinansiranja i na taj način se zaobilaze i pravila o konkursnom sufinansiranju koja su uređena Zakonom o javnom informisanju i medijima", objašnjava Veljko Milić.Ovakve javne nabavke jesu u skladu sa zakonom koji reguliše ovu oblast, ali se prema njegovim rečima one raspisuju za medije bliske vlastima."Javne nabavke za usluge informisanja jesu u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama, međutim javljaju se drugi problemi kao na primer da se kao jedini ponuđači javljaju lica bliska vladajućim garniturama i opštinama koje raspisuju javnu nabavku. Ili da se javna nabavka za informisanje od izuzetne važnosti za Novi Sad dodeli tabloidima iz Beograda. Ili da javna preduzeća direktnim ugovaranjem dodeljuju medijima iznose koji ne prelaze 500.000 dinara kada nije potrebno spravoditi javnu nabavku", ilustruje Veljko Milić.U ovom slučaju lokalna samouprava sama definiše kako i na koji način mediji treba da proizvode sadržaj. Prenosi sednica skupština opština i gradova su najčešći razlog za raspisivanje javnih nabavki. Javne nabavke ovakvog tipa se obično rapisuju na taj način da se njih mogu javiti samo lokalne televizije koje pokrivaju tu teritoriju. Pored prenosa sednica skupštine, pojedine samouprave raspisuju i nabavke za informisanje građana o radu organa grada. Ovo predstavlja direktno mešanje lokalne samouprave u uređivačku politiku nekog medija. Problematično je što se medijski sadržaji nastali na ovaj način emituju i u okviru informativnog programa medija, bez naznake da se u stvari radi o nekoj vrsti oglašavanja.Ćutolozi, daktilografi i držači mikrofonaGrad Požarevac svake godine raspisuje nekoliko javnih nabavki za medijske usluge. Jedna javna nabavka se raspisuje za televizijske prenose sednica skupštine grada. Uslove ove javne nabavke ispunjava samo jedan medji u ovom gradu, a to je televizija Sat.Prema rečima novinara radija Bum 93 iz Požarevca Uroša Uroševića, mnogo veći problem od favorizovanja određenih medija predstavlja činjenica da lokalna samouprava znatno veća sredstva iz budžeta izdvaja za zadovoljavanje sopstvenog interesa ili sopstvenu promociju u medijima, u odnosu na ostvarivanje javnog interesa u projektima koji se se sufinansiraju iz budžeta."Ako, recimo, imate javnu nabavku za uslugu praćenja rada lokalne samouprave za televiziju sa regionalnim pokrivanjem, a pritom postoji samo jedna takva televizija u Požarevcu, onda je jasno da se favorizuje određeni medij. Isti slučaj je i za štampani medij regionalnog karaktera gde određena konkurencija postoji, ali vi kroz dodatne uslove koji se odnose na radno angažovana lica ili opremu precizno gađate određenu medijsku kuću. Nešto komplikovanija sitacija je kod radio stanica ili internetskih radio stanica gde se ne zahtevaju toliko strogi uslovi, ali je novac neuporedivo manji. Portali su, recimo, potpuno izuzeti iz javnih nabavki", kaže Uroš Urošević.Zanimljiva je javna nabavka za usluge radija koja je podeljena u dva dela - u prvom se traži usluga izveštavanja o radu organa grada. Od radio stanice se traži da izveštava o radu organa grada u trajanju od 300 minuta mesečno, što je oko 10 minuta dnevno, i da organizuje gostovanja gradskih funkcionera u trajanju od 60 minuta mesečno. Ovo je prošle godine građane Požarevca koštalo oko pola miliona dinara, a posao je dobio Hit radio iz Požarevaca. U drugom delu ove nabavke je tražena usluga internetskog radija sa sajtom koji je u obavezi da emituje samo pet minuta izveštaja dnevno. I ovaj posao, koji je dobio City radio, procenjen je na pola miliona dinara, iako je trajanje traženih izveštaja na dnevnom nivou dvostruko kraće.Na ovaj način se medijima koji svoj posao rade profesionalno šalje poruka da im se to ne isplati, ocenjuje novinar Uroš Urošević."Javni interes je u drugom planu jer samo jedna televizija dobije više para od javne nabavke za usluge informisanja, nego što deset medija zajedno dobiju novca na konkursu za sufinansiranje medijskih sadržaja za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja. Šta vam preostaje? Ili da nastavite da radite profesionalno i nadate se da ćete prikupiti dovoljno komitenata koji će se za male pare reklamirati na vašem mediju ili da se preobratite u ćutologa, daktilografa i držača mikrofona koji će uredno beležiti i objavljivati hvalospeve funkcionera upućene sebi samima", smatra Uroš Urošević.Dosadašnja praksa pokazuje da lokalne samouprave ne snose sankcije zbog ovakvih javnih nabavki. Veljko Milič smatra da su glavni razlog za to politički pritisci."U nekim postupanjima i te kako ima elemenata krivičnog dela, ali pošto se radi o dodeli novca politički podobnim medijima, izostaje reakcija nadležnih organa, verovatno zbog političkih pritisaka", smatra Milić.                

----------------------------------------------------------

Datum: 10.02.2020

Medij: 021.rs

Link: https://www.021.rs/story/Info/Srbija/234164/Pistaljka-EPS-preglede-radnika-placa-vise-nego-sto-je-trazeno.html

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Pištaljka: EPS preglede radnika plaća više nego što je traženo

Javno preduzeće Elektroprivreda Srbije prošle godine je za sistematske preglede oko hiljadu zaposlenih u beogradskoj centrali firme izdvojilo čak 12 puta više novca nego godinu dana ranije, 2018. godine, iako se broj zaposlenih za koje je raspisana nabavka uvećao samo za četvrtinu, piše portal Pištaljka.Pobednička ponuda na tenderu, koju je dao dom zdravlja "Vizim", iznosila je 11,5 miliona dinara, ali je EPS odlučio da ovu cenu ugovorom poveća na iznos od 18 miliona dinara, koliko je i nameravao maksimalno da izdvoji u tu svrhu i upravo na onoliko koliko je na početku javna nabavka bila i procenjena.   Nekoliko meseci kasnije EPS je sa Vizimom potpisao još jedan ugovor, ovaj put za specijalističke preglede za radnike kojima je na sistematskim pregledima ustanovljeno da su im potrebni pregledi lekara specijaliste. I ovaj ugovor je potpisan po ceni većoj od ponuđene, za deset miliona dinara. Ugovor za specijalističke preglede bio je vredan 17,9 miliona dinara a ponuda je iznosila 7,6 miliona. Ovim poslom je osim čudnog uvećanja cene prekršen i zakon, zbog toga što je posao dobila ustanova koja je jedina mogla imati podatke o pregledima koji su potrebni jer je upravo ona te preglede i preporučila, navodi Pištaljka.   Prema poslednjem finansijskom izveštaju, EPS beleži gubitak veći od milijardu dinara.   Odgovorni u EPS-u tvrde da se ugovori zaključuju po procenjenoj vrednosti nabavke koja je veća od prihvaćene ponude na tenderu jer ne znaju tačan broj usluga koje im trebaju, pa zato navode samo okvirne količine.   No, ovaj pokušaj EPS-a da opravda "pumpanje" ugovora za lekarske preglede navođenjem okvirnih podataka pada u vodu pošto su za nabavku specijalističkih pregleda znali tačan broj potrebnih pregleda jer su nakon sistematskih pregleda imali listu radnika kojima je potreban lekar specijalista. Rok za završetak sistematskih pregleda, kako se navodi u konkursnoj dokumentaciji, bio je nekoliko meseci pre potpisivanja ugovora za specijalističke preglede.   Pištaljka je pokušala da ustanovi da li i drugi državni organi zaključuju ugovore o lekarskim pregledima uz okvirnu procenu broja zaposlenih, prihvatajući da plate procenjenu vrednost nabavke, bez obzira na vrednost ponude. Za razliku od EPS-a, Agencija za restituciju je, na primer, tražila ponude za tačno 37 muškaraca i 137 žena, a grupa ponuđača u kojoj je bio i "Vizim" ugovor je dobila za ponuđenu vrednost od 2,4 miliona dinara.   U pisanom odgovoru Pištaljci, nadležni iz EPS-a objašnjavaju da će ukupna vrednost ugovorenih usluga zavisiti od konačnog broja izvršenih pregleda kao i da će plaćanje izvršiti prema stvarno izvršenim uslugama, a najviše do iznosa na koji je procenjena vrednost javne nabavke.   Međutim, kada je Pištaljka od EPS-a zatražila podatke o realizaciji ugovora o sistematskim pregledima za prethodne dve godine, odgovor nije dobila. EPS je odbio da dostavi i podatke o tačnom broju zaposlenih u beogradskom centru u Balkanskoj ulici gde se nalaze sedišta EPS snabdevanja, "Obnovljivih izvora" i uprave preduzeća, za čije zaposlene je i raspisan tender.   U odgovoru Pištaljci, nadležni iz EPS-a umesto dostave tražene podatke tvrde da je sve po zakonu.    Javna nabavka sistematskih pregleda radnika EPS-a sredinom prošle godine sprovedena je i u drugim lokalnim centrima ovog javnog preduzeća. Kao i u prestonici, ugovori u Kraljevu, Kragujevcu i Novom Sadu sklopljeni su na iznos koji je EPS procenio, bez obzira na najnižu ponuđenu cenu. Ceo tekst Pištaljke čitajte OVDE. Autor: Pištaljka Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.  

----------------------------------------------------------

Datum: 10.02.2020

Medij: slobodnaevropa.org

Link: https://www.slobodnaevropa.org/a/reforma-preduzeca--usrbiji/30426363.html

Autori: Nevena Bogdanović

Teme: Javne nabavke

Naslov: Predstavnik MMF za RSE: Srbija sporo sprovodi reforme preduzeća

Podržavamo nameru vlasti da, uz podršku EBRD, do jula 2020. godine pripreme dokument o politici vlasništva nad državnim preduzećima, kaže za RSE šef Kancelarije MMF-a u BiH Sebastijan Sosa.Reforme strateških državnih preduzeća u Srbiji napreduju sporim tempom, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) šef Kancelarije Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) u Srbiji Sebastijan Sosa. U odgovoru Sose na pitanja RSE o poslovanju državnih preduzeća u Srbiji ponovljen je stav MMF-a da je "potrebno je više napora kako bi se ojačalo korporativno upravljanje i obezbedilo profesionalno rukovodstvo u ovim preduzećima". "U tom kontekstu, podržavamo nameru vlasti da, uz podršku Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), do jula 2020. godine pripreme dokument o politici vlasništva nad državnim preduzećima", navodi se u odgovoru Sebastijana Sose. Srpska ekonomija plaća političku cenu Aranžman sa MMF-om, poznatiji kao "čuvarkuća", Srbija bi trebalo da završi do januara 2021. godine. Među najvećim izazovima Srbije u sprovođenju preporuka MMF-a i dalje ostaju reforme u najvećem javnom preduzeću - Elektroprivredi Srbije (EPS). Reforme u EPS-u sprovode se od 2014. godine, a Srbija se prema analizi MMF-a iz 2018. godine našla na samom začelju liste zemalja centralne i istočne Evrope po upravljanju preduzećima sa državnim kapitalom. Od 20 analiziranih zemalja, zauzela je 15. mesto. 'Država u državi' U godini u kojoj je planiran završetak programa reformi sa MMF-om, Milan Radovanović puni 35 godina radnog staža u EPS-u, u njegovom najvećem ogranku - Rudarskom basenu "Kolubara" u centralnoj Srbiji. Radi na površinskom kopu "Tamnava" kao rudarski poslovođa i član je izvršnog odbora sindikata "Nezavisnost". Radovanović ističe da je situacija u preduzeću "teža nego što je bila pre 10 ili 15 godina", te da je preduzeće koje je "stub države" godinama "obezvređivano". "Za funkcionisanje proizvodnje treba da imamo dovoljno mašina, maziva, ljudi. Nemamo osnovna sredstva za rad, delove, nema dovoljno zaposlenih. Na papiru se stalno potencira da nas ima više nego što bi trebalo. Tačno je to, ali postoji nesklad između proizvodnog i neproizvodnog dela", priča Radovanović. Pročitajte i ovo: Još jedna najava reforme Elektroprivrede Srbije Trenutno nema preciznih podataka koliko EPS vredi. Popis svega što je u vlasništvu preduzeća i utvrđivanje njegove vrednosti prvi je korak ove godine ka transformaciji preduzeća u akcionarsko društvo. Sa time se, međutim, kasni. MMF napominje da se Srbija obavezala da će EPS promeniti pravni status do kraja 2020. godine. Profesor ekonomije na Tehnološko-metalurškom fakultetu Petar Đukić ističe da iako se promena pravnog statusa najavljuje kao nešto "epohalno", suštinskih izmena neće biti. "Oni će možda ispuniti taj uslov, kao što su i do sada formalno ispunjavali neke zahteve, ali suština je da EPS ostaje 'država u državi'. Jer je svakoj vlasti u poslednjih 20, 30 godina u potpunosti odgovarao takav EPS koji je 'Meka' da se iz njega crpi deo profita", kaže Đukić. Na pitanja o poslovanju EPS-a, to javno preduzeće nije odgovorilo Radiju Slobodna Evropa. Odgovor nije stigao ni iz Ministarstva rudarstva i energetike, koje je nadležno za Elektroprivredu Srbije. 'Štimanje' podataka Prema podacima Agencije za privredne registre za 2018. godinu, Elektroprivreda Srbije (EPS) je bila firma sa najvećim poslovnim prihodima u Srbiji, koji su iznosili više od 260 milijardi dinara (oko 2,2 milijarde evra). To ipak ne znači da je EPS poslovao "u plusu". Naprotiv, Elektroprivreda Srbije je 2018. godinu završila sa neto gubitkom od 1,3 milijarde dinara (oko 11 miliona evra), navodi se u finansijskom izveštaju. Pročitajte i ovo: Javna preduzeća Srbije: Između partijskog i državnog interesa Fiskalni savet, nezavisni organ kojeg je osnovala Skupština Srbije, objavio je krajem prošle godine analizu poslovanja EPS-a. Član Fiskalnog saveta Vladimir Vučković ocenjuje da EPS trenutno pozitivno posluje, sa malim profitom koji varira iz godine u godinu, ali da ima probleme koji na srednji i dugi rok mogu da poremete celokupnu privredu Srbije. "Snabdevanje strujom može da bude problematično - da li će EPS moći da proizvede dovoljno struje za potrebe privrede Srbije. Zaštita životne sredine postaje sve veći problem, jer je EPS jedan od većih zagađivača u Srbiji, ali i u Evropi", kaže Vukčević. Profesor Đukić smatra da se podaci o prihodima EPS-a "štimaju". "Na primer, 2015. godine, posle onih silnih poplava, iznenada se pojavila dobit EPS-a od 100 miliona evra i deo profita uplaćen je u budžet Srbije radi fiskalne konsolidacije. Naredne 2016. godine je to spalo na 70 miliona, 2017. bilo je 52 miliona evra, a 2018. godine EPS je bio 11 miliona evra u minusu. To niko ne može da opravda drugačije, osim voluntarizmom koji se uspostavlja između političara i rukovodstva EPS-a", kaže Đukić. Višak zaposlenih Analiza Fiskalnog saveta pokazala je da EPS u narednih pet do sedam godina treba da investira oko 600 miliona evra godišnje za unapređenje proizvodnje i zaštitu životne sredine. Polovinu novca na godišnjem nivou treba da obezbedi samo preduzeće. Zato, smanjenje troškova EPS-a treba da bude prioritet, naglašavaju u Fiskalnom savetu. "EPS ima po svim procenama višak zaposlenih od nekoliko hiljada. Plate su generalno iznad onoga što bi EPS trebalo da isplaćuje, pri čemu je prisutna jako velika kompresija - što znači da se nekvalifikovani rad previše plaća, a plate stručnjaka nedovoljno", kaže Vladimir Vučković. Pročitajte i ovo: Tržište struje u Srbiji: Monopol samo formalno razbijen Radnik EPS-a Milan Radovanović, pak, smatra da plate ne treba smanjivati. Nije za to da, kako kaže, najveći 'gubitnici' reforme EPS-a budu zaposleni. "Ponudite nam neku vrstu alternative. U kolubarskom okrugu, odakle sam ja, ne postoji drugo mesto za zapošljavanje. I onda se postavlja pitanje gde će ti ljudi", kaže. Ali, strukturu zaposlenih u najvećem javnom preduzeću u Srbiji Radovanović objašnjava na sledećem primeru: "Interni konkurs izađe u okviru 'Kolubare' za popunu sto radnih mesta u proizvodnji. Na primer, traže se rudarski tehničari. Na taj konkurs ne javi se više od dvoje-troje zaposlenih iz neproizvodnog dela. Oni imaju kvalifikaciju, ali ne žele da napuste kancelariju." Pročitajte i ovo: Ima li nevinih u velikoj EPS aferi? Smanjenje broja zaposlenih je među glavnim zahtevima MMF-a od 2014. gofdine, a EPS je u više navrata naglašavao da je broj manji iz godine u godinu. Na kraju 2018. godine, preduzeće imalo 25.761 radnika, 724 manje nego prethodne. Analiza Fiskalnog saveta, međutim, ukazuje na dva problema. Prvi je da se broj zaposlenih smanjuje odlascima u penziju, a da otpremnine uzimaju stručnjaci, te da ne odlaze oni koji nisu potrebni preduzeću. "Drugi problem je što se deo stalno zaposlenih zamenjuje ugovorima koji imaju privremeni karakter, tako da ukupan broj ljudi koji je angažovan nije toliko smanjen koliko bi se na prvi pogled reklo", objašnjava Vladimir Vučković iz Fiskalnog saveta. Profesor Đukić podseća i da EPS i danas finansira zaposlene u svojim "takozvanim pratećim kompanijama". "Danas tih kompanija ima 29. Na taj način više od 10 hiljada radnika koji zvanično nisu u EPS-u, dobijaju i dalje zaradu kao da su u EPS-u. (Preduzeća) dobijaju poslove bez tržišnih uslova, bez tendera. To je zapravo prelivanje novca", kaže Đukić. Povećanje cena struje stoji kao još jedan imperativ MMF-a. "EPS treba više da naplaćuje. I dalje postoje preduzeća, delovi države koji duguju i to je nešto što treba da se menja", ističe Vladimir Vučković iz Fiskalnog saveta. Sindikatu sedam miliona evra Profesor Đukić naglašava da se smanjenje troškova unutar preduzeća može obezbediti i, na primer, smanjenjem izdataka za Sindikat radnika EPS-a. "Poslodavci danas dotiraju monopolski sindikat u EPS-u sa nekih 800 miliona dinara, što je jednako iznosu od oko 7 miliona evra godišnje. To pokazuje da su poslovodstvo EPS-a i radnici u tom sindikatu u jednoj vrsti interesne organizacije koja znači - da se ništa unutra ne promeni, da se obezbedi mir, ali da plate budu sigurne", kaže Đukić, uz opasku da je EPS godinama "izvor dobrog uhlebljenja partijskih kadrova i sigurnih izbornih glasova". Pročitajte i ovo: Struja skuplja samo za građane Srbije Na pitanje kako Srbija napreduje u finansijskim reformama, Duško Vasiljević iz ogranka Svetske banke u Srbiji za RSE ističe da se ne može osporiti da se reforme sprovode i da ima pomaka. Ipak, napominje da preduzeća u državnom vlasništvu i dalje imaju visoko učešće u privredi Srbije, a da je upravljanje tim preduzećima "prilično loše". Srbija je, prema podacima koje je izneo Vasiljević, u 2018. godini izdvojila više od 300 miliona evra iz budžeta za državnu pomoć tim preduzećima. "Ona predstavljaju značajno opterećenje za budžet. Srbija izdvaja negde oko 2 procenta bruto domaćeg proizvoda godišnje na državnu pomoć, što je tri puta više nego u zemljama Evropske unije, a najveći deo te državne pomoći ide upravo državnim preduzećima", naglašava Vasiljević. On dodaje i da su značajni primaoci državne pomoći lokalna javna preduzeća, kojima se daje polovina tog novca. Vasiljević podseća i da velikim brojem javnih preduzeća upravljaju vršioci dužnosti direktora koji su postavljeni "van konkurentnog i transparentnog javnog procesa". "Zakonom je propisano da vršilac dužnosti može da bude samo godinu dana na toj funkciji. Međutim, mi u nizu preduzeća imamo vršioce dužnosti direktora koji su tu mnogo duže, tako da uprkos napretku u drugim oblastima, problem upravljanja ostaje nerešen", kaže Vasiljević. 'Gubitaši' u v.d. statusu EPS je u 2018. godini držao rekord među firmama u Srbiji sa najvećim kumuliranim gubitkom - odnosno gubicima koji su se nagomilali iz prethodnih godina koji su iznosili nešto više od 120 milijardi dinara (oko 1 milijarda evra), pokazali su podaci APR-a. Na čelu Elektroprivrede Srbije je Milorad Grčić, član i funkcioner Srpske napredne stranke. Grčić je na mestu v.d. direktora od marta 2016. godine. Na drugom mestu privrednih društava sa najvećim ukupnim gubicima iz ranijih godina našlo još jedno javno preduzeće - "Srbijagas". Pročitajte i ovo: Živeti u stalnom strahu od siromaštva Ukupni gubici "Srbijagasa" su na kraju 2018. godine iznosili skoro 112 milijardi dinara (oko 949 miliona evra). Na čelu ovog preduzeća godinama se nalazi Dušan Bajatović, član Socijalističke partije Srbije (SPS) koja je koalicioni partner vladajuće Srpske napredne stranke. "Minus" beleži i javno preduzeće "Putevi Srbije", sa više od 11 milijardi dinara (93 miliona evra) gubitka na kraju 2018. godine. "Putevima Srbije" već više od decenije rukovodi Zoran Drobnjak, kadar Srpske napredne stranke. U poslednjih devet godina je u v.d. statusu. Pročitajte i ovo: Stiže li 'zlatno doba' za Srbiju? Za "Puteve Srbije" u 2019. godini novac je prebacivan iz drugih budžetskih stavki. Vlada je "Putevima Srbije" u oktobru pomogla sa 1.7 milijardi dinara (oko 14,4 miliona). Najveći deo tog novca prvobitno je bio namenjen Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje. Vlada je u 2019. godini dodatno pomagala i "Koridore Srbije" . Vladinim rešenjima je u tri navrata prošle godine izdvojeno ukupno 2.8 milijarde dinara (23,7 miliona evra) za završetak Koridora 10. Na čelu "Koridora" je od 2017. godine u v.d. statusu Zoran Babić, takođe kadar Srpske napredne stranke. Babić je podneo je ostavku na mesto v.d. direktora u februaru 2019. godine, nakon saobraćajne nesreće u kojoj je jedna osoba izgubila život, a u kojoj je učestvovalo vozilo Koridora Srbije u kome se nalazio i sam Babić. Uprkos ostavci, Babić i godinu dana kasnije obavlja funkciju v.d. direktora. Nema analize (ne)uspeha Krajem 2018. godine Vlada Srbije je donela Uredbu kojom su javna preduzeća obavezana da podnesu detaljan godišnji izveštaj o poslovanju i trogodišnji poslovni plan. Tako se od javnih preduzeća tražilo da pravdaju javne nabavke, isplate za promociju i reklamu, ali i odluke da se zaduže kod banaka ili međunarodnih finansijskih institucija. U izveštaju su tražene informacije i o službenim putovanjima, kupovini automobila, sponzorstvima i zapošljavanju. Ista Uredba doneta je i 2019. godine. Međutim, na pitanja RSE da li su sva javna preduzeća dostavila izveštaje i da li je Vlada analizirala njihovo poslovanje, odgovora nema. Umesto toga, Ministarstvo privrede je za RSE odgovorilo da je analiza poslovanja u prethodnoj godini "samo jedan segment" dostavljenih izveštaja, da ti podaci "nisu osnov za analiziranje od strane ministarstava i Vlade", te da "ministarstva daju mišljenja na programe poslovanja, nakon čega se dostavljaju Vladi na usvajanje". Nevena Bogdanović Novinarka u beogradskom birou Radija Slobodna Evropa.  Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. Pratite autora Facebook Forum

----------------------------------------------------------

Datum: 10.02.2020

Medij: dnevnik.rs

Link: https://www.dnevnik.rs/politika/rekonstrukcija-saobracajnica-i-vodovod-u-nadalu-reseni-na-redu-turija-10-02-2020

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavkeprivatno partnerstvo

Naslov: Rekonstrukcija saobraćajnica i vodovod u Nadalju rešeni, na redu Turija

Budžet srbobranske opštine iznosi više od 950 miliona dinara, što je manje nego što je bio ranije, ali, po rečima predsednika opštine Srbobran Radivoja Paroškog, njihov realni budžet se kreće između 700 do 800 miliona dinara.- Planirali smo i one investicije za koje smatramo da ćemo dobiti novac po konkursima ili bespovratno, subvencionisanjem - ističe Paroški. - Ove godine smo planirali da izgradimo fabriku vode u Turiji, koja će biti sufinansirana jer će Opština delom učestvovati u projektu. Očekujemo podršku Pokrajinskog sekreterijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo.Kako kaže, fabrika vode spada u kapitalne investicije i vredna je oko 70 miliona dinara.- U prošloj godini završili smo velike radove na rekonstrukciji vodovodne mreže u Nadalju, gde je gotovo završena zamena vodovodnih cevi - napominje Radivoj Paroški. - Tim projektom zaokružili smo rekonstrukciju vodovodnog sistema u Nadalju, dok je u Turiji oko 50 odsto starih vodovodnih cevi zamenjeno i planiramo izgradnju fabrike vode ove godine. Mladima se kroz razne programe pruža mogućnost da rade u Srbobranu i ta opština se na taj način bori s njihovim odlaskom (Radivoj Paroški)Po njegovim rečima, najveća investicija koja će biti započeta ove godine je rekonstrukcija, odnosno sanacija putne infrastrukture u naseljenim mestima srbobranske opštine.- Oko 70 odsto puteva, odnosno saobraćajnica u Srbobranu, Turiji i Nadalju biće rekonstruisano kroz projekat javno-privatnog partnerstva, za koji je Vlada Srbije dala saglasnost i Skupština opštine donela odluku, te je u toku priprema dokumentacije za raspisivanje javne nabavke, a projekat je vredan 400 miliona dinara za rekonstrukciju 96 ulica - kaže Paroški. - Nadamo se da ćemo u naredne dve do tri godine kompletno rekonstruisati saobraćajnice u naseljenim mestima u opštini Srbobran.Već tri godine imamo besplatan prevoz za sve naše građane, kao i učenike u Srbobranu - ističe predsednik opštine Foto: Dnevnik/Vanja Fifa Za ovu godinu se planira i rekonstrukcija Trga slobode u samom centru Srbobrana, ističe Paroški.- Konkurisali smo i s mađarskom opštinom Tazlar prema evropskim fondovima za rekonstrukciju Doma kulture u Srbobranu i vrednost radova iznosi 80 miliona dinara. Prošli smo prvi krug i nadam se da ćemo s opštinom Tazlar uspeti da obezbedimo i evropske pare - rekao je Paroški. - Nastavljamo besplatni prevoz za sve građane opštine Srboran i ove godine smo ostvarili javno-privatno partnerstvo s "Bečejprevozom" i koliko sam upoznat, jedini smo u Vojvodini koji organizujemo takvu pogodnost za građane, a Jagodina je kasnije krenula s nekim mestima. Mi već tri godine imamo besplatni prevoz za sve naše građane, kao i učenike u Srbobranu, koji je prostorno najveće mesto u opštini i kuće učenika su dosta udaljene od škole.U prethodnom periodu dosta pažnje posvećuje se socijalnoj politici u Srbobranu a plan je da se to nastavi i ove godine. Tri bunara Kad je reč o vodosnabdevanju u Srbobranu, ističe predsednik opštine, lane je završen jedan bunar, dok su u prethodnim godinama izbušena još dva, te Srbobran ima ukupno tri nova bunara.- Sledeća naša aktivnost u pogledu vodosnabdevanja u Srbobranu je zamena vodovodnih cevi i izgradnja fabrike vode, da bi se sistem vodosnabdevanja stabilizovao - navodi Paroški. Foto: Dnevnik/Vanja Fifa - Činimo sve što možemo kroz besplatni prevoz građana, učenika, besplatne i subvencionisane užine za sve naše učenike, takođe subvencionišemo prevoz učenika i studenata koji pohađaju nastavu i predavanja u okolnim gradovima, plaćamo letovanje najboljim učenicima, kao i druge vidove socijalnih davanja - ističe Paroški. - Značajnu svotu izdvajamo i prednjačimo kada je reč o socijalnoj podršci osobama s invaliditetom, te pomažemo i Udruženje "Biser".Tokom prošle godine sanirene su i određene saobraćajnice u Srbobranu, rekonstruisan je i izgrađen deo Ulice Doža Đerđa, koju su razrušila i oštetila vozila NIS-a koja tu često prolaze.- Od NIS-a smo obezbedili naknadu štete i prošle godine su te saobraćajnice sanirane. Od te kompanije nemamo veliku pomoć, renta je svake godine sve manja, a u njihovoj akciji "Zajednici zajedno" dobijemo godišnje pet miliona dinara za određene projekte - ističe Paroški. - Lane smo od tog novca kupili jedan ultrazvučni aparat za Dom zdravlja. Foto: Dnevnik/Vanja Fifa Elektrifikacija ataraPoljoprivreda je osnovna grana razvoja srbobranske opštine i u prošloj godini ostvarena je velika investicija, navodi Paroški - u pitanju je elektrifikacija dela atara, oko 150 hektara.- Time omogućavamo da se određeni broj naših poljoprivrednih gazdinstava bavi proizvodnjom povrća i voća, kao i da ulaže u skladišni prostor ili hladnjače, a s druge strane, stavljamo akcenat i na seoski turizam jer taj deo atara izlazi na Krivaju, jedan lep prostor, i blizu je zaštićenog Parka prirode "Beljanska bara", a mislimo da time možemo i da promenimo strukturu poljoprivredne proizvodnje - smatra Paroški. Velika su ulaganja i u sport i kulturu: za obe oblasti iz opštinskog budžeta izdvaja se po 40 miliona dinara.Mladima se kroz razne programe pruža mogućnost da rade u Srbobranu i ta opština se na taj način bori s njihovim odlaskom.- Primera radi, kroz program elektrifikacije, dvoje mladih je podiglo zasad voća i oni će ostati tu da rade, kao što će i mnogi videti svoju šansu da uđu u seoski turizam s određenim projektima. Elektrifikacija pruža široku lepezu mogućnosti i kroz podizanje salaša, određene programe stočarstva i drugo. Takođe, povezivanje Kobasicijade sa stočarstvom i obezbeđivanje stoke za proizvodnju turijske kobasice, to bi trebalo da omogući ostanak mladih, ali i mogućnost da zarade.Maša Stakić                

----------------------------------------------------------

Datum: 10.02.2020

Medij: 021.rs

Link: https://www.021.rs/story/Novi-Sad/Vesti/234169/Novosadski-kontejneri-ce-biti-sigurni-i-u-2020-godini-cuvari-ostaju-na-gradskim-ulicama.html

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Novosadski kontejneri će biti sigurni i u 2020. godini, čuvari ostaju na gradskim ulicama

Gradska čistoća će i u 2020. godini angažovati radnike za čuvanje komunalne opreme, odnosno da rade kao čuvari kontejnera.Kako se može videti u planu javnih nabavki "Čistoće" za 2020. godinu, za uslugu "čuvanja komunalne opreme na mestima za odlaganje otpada" pripremljeno je 10 miliona dinara. Praksa iz prethodnih godina pokazala je da čistoća angažuje kompanije "Ipon security" i "G4S Secure Solution", a posao bude sklopljen po ceni od oko 10 miliona dinara, bez uračunatog poreza.   U "Čistoći" za 021.rs navode da angažovani radnici imaju u proseku 10 intervencija dnevno, odnosno da je od aprila do kraja prošle godine bilo oko 3.000 intervencija zbog uništavanja komunalne opreme za odlaganje otpada. Dodaju i da je saradnja sa komunalnom policijom i inspekcijom kontinuirana, ali da nemaju preciznu informaciju o broju zajedničkih akcija.   Radnici obezbeđenja se angažuju od 2017. godine, a u "Čistoći" poručuju da je šteta zbog uništavanja komunalne opreme smanjena višestruko.    "To pokazuje broj radnih naloga za popravku kontejnera i druge opreme, koji je smanjen za gotovo trećinu u odnosu na prethodni period. Osim toga, značajno je i smanjenje otpada koji nastaje rasipanjem smeća u okolini kontejnerskih mesta, kao i stvaranje divljih deponija na pojedinim lokacijama. S tim u vezi, naglašavamo da su radnici angažovani na obilasku kontejnerskih mesta radili u proteklom periodu i na sprečavanju ponovnog nastanka divljih deponija na mestima gde su raščišćene, u prošloj godini pre svega u ulicama Dunavske divizije, Živojina Ćuluma i na Temerniskom putu, a posebno na prilaznom putu ka Gradskoj deponiji", navode u gradskoj čistoći za 021.rs.   Ipak, problemi i dalje postoje. Najveća prepreka većoj higijeni u gradu su nesavesni pojedinci, ali i brojna preduzeća, koja širom grada nepravilno odlažu krupni i kabasti otpad, neretko u kontejnere, što može da dovede do njihovog oštećenja, ali i kamiona za odvoženje smeća, čime se povećava materijalna šteta.   "Osim toga, veliki problem je i odlaganje krupnog otpada, nameštaja, kutija, sanitarija, građevinskog šuta pored kontejnera i u njihovoj okolini. Divlje deponije nastaju u desetinama, na teritoriji celog grada, svakodnevno. JKP 'Čistoća' apeluje kontinuirano da se sa takvom praksom prestane, ali za sada, nažalost, još uvek nema značajnijih pomaka na tom polju", zaključuju u "Čistoći".   Od kada "Čistoća" angažuje čuvare, od leta 2017. godine, zaključena su tri ugovora sa kompanijama "Ipon Security" i "G4S Secure Solutions", čija je vrednost 29,7 miliona dinara sa uračunatim PDV-om. Na proleće će biti raspisana nova javna nabavka, a kako se očekuje da ponuda dobavljača ponovo bude oko 10 miliona dinara, računica pokazuje da će građani, u tom slučaju, za četiri godine angažovanja obezbeđenja radi čuvanja komunalne opreme i sprečavanja stvaranja deponija, platiti više od 40 miliona dinara.   Jedna od glavnih zamerki građana je bila ta da ne mogu da vide čuvare na ulici, govoreći da oni ne postoje. Međutim, 021.rs je prošle godine bio prvi medij koji je proveo nekoliko sati u patroli sa radnicima obezbeđenja, koji su po prvi put govorili o svom poslu i pompi koja se digla u vezi sa njim. Reportažu o patroli sa čuvarima kontejnera možete da čitate OVDE. Autor: Zoran Strika - Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.  

----------------------------------------------------------

Datum: 10.02.2020

Medij: telegraf.rs

Link: https://www.telegraf.rs/zivot-i-stil/zdravlje/3152136-kako-se-hrane-zatvorenici-u-srbiji-i-da-li-kada-oduze-dug-drustvu-izlaze-zdravi

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Kako se hrane zatvorenici u Srbiji i da li kada oduže dug društvu izlaze zdravi?

Kazneno popravni zavod Pančevo sprovodi javnu nabavku za godišnju ishranu osoba koje su lišene slobode10/02/20 |  09:27  »  09:37Na listi namirnica koje su se našle na spisku Kazneno popravnog zavoda Pančevo su: polubeli hleb, žuto kukurozno brašno, mesne prerađevine kao što su srpske kobasice, salame, viršle i mesni narezak, zatim mlečni proizvodi  kao što je kravlji sitan sir, mleko u prahu i jogurt. Na listi se našao i smrznuti oslić kao i voće i povrće kao što su jabuke, crni i beli luk, šargarepa i krompir.Pod odeljkom razno našle su se i sledeće namirnice: margarin, aleva paprika, začin za dodatak jelima, čaj od nane, svež kvasac, senf, sirće, biber i jaja.Ovo bi trebalo da podrazumeva postojanje raznovrsne ishrane u javnim ustanovama, ali nismo mogli da se ne zapitamo da li se ovaj spisak namirnica zaista svrstava u raznovrsan i šta to podrazumeva.Tim povodom razgovarali smo sa nutricionistom i IFBB fitnes trenerom Slobodanom Rakićem koji je za Telegraf.rs pojasnio koje namirnice čine jednu zdravu ishranu i da li se gore pomenuti spisak može podvesti pod raznovrsnu ishranu.- Spisak ovih namirnica ne spada u raznovrsnu odnosno zdravu ishranu jer mnoge od tih namirnica nisu dobre za ljudsko telo - kaže nutricionista Slobodan Rakić i dodaje:- Pod namirnicama koje su hranljive i potrebne za zdravo, odnosno normalno funkcionisanje tela svrstavaju se riba, jaja, povrće i voće koje je bogato zdravim svojstvima i neophodno za zdravo i nesmetano funkcionisanje i razvoj ljudskog tela. Od loših, odnosno štetnih radikala po organizam smatraju se namirnice kao što su mesne prerađevine (salame, kobasice, mesni naresci koji mogu da sadrže kancerogene sastojke u sebi) a generalno one i nisu potrebne našem telu jer ne sadrže ništa zdravo niti hranjivo u sebi. Što se tiče mlečnih proizvoda ni u njima ne treba preterivati, ali se mogu konzumirati umereno - kaže naš sagovornik i objašnjava šta nutricionisti smatraju pod raznovrsnom ishranom:- Dakle, to je ishrana koja je zdrava i koja podrazumeva što više voća i povrća, vlakana (orašastih plodova), zdravih proteina  i naravno što više tečnosti, odnosno vode - zaključio je Slobodan Rakić.Foto-ilustracija: pixabay.comRaznovrsna ishrana je najbolji način da unesete sve potrebne vitamine i minerale u organizam.Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji dnevni unos namirnica trebalo bi da bude izbalansiran tako da čovek svakoga dana unese 55 odsto ugljenih hidrata, 15 odsto proteina, i 30 odsto masti. Kada je o mastima reč, nije preporučljivo da dnevni unos takozvanih loših masti iznosi više od 10 odsto u okviru ovih 30.Svaka od komponenata u ishrani značajna je za naše zdravlje. Proteini su glavne komponente enzima, hormona i antitela i neophodni su za izgradnju i obnavljanje tkiva. Ugljeni hidrati su glavni izvor energije, dok su masti rezerve energije u organizmu, oblažu vitalne organe i neophodne su za sintezu hormona i apsorpciju vitamina rastvorljivih u mastima (vitamina A, D, E i K).Pravilna ishrana je osnovni faktor optimalnog rasta i razvoja čovečjeg organizma i direktno utiče na njegovu radnu sposobnost i dužinu života. Nažalost, današnju ishranu karakterišu nepravilni i nedovoljno izbalansirani obroci.U njima ima previše masnoća, mesa, hleba, a malo mlečnih proizvoda, voća i povrća.Nepravilna ishrana je faktor rizika za nastanak različitih oboljenja. Zbog toga trpi naš čitav organizam, a veoma je lako mnoge loše komplikacije izbeći jednostavnom promenom ishrane.(Telegraf.rs/B.K.)Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.                

----------------------------------------------------------

Datum: 10.02.2020

Medij: telegraf.rs

Link: https://www.telegraf.rs/vesti/beograd/3152608-u-skupstini-srbije-javno-slusanje-o-kvalitetu-vazduha-u-srbiji

Autori: Redakcija

Teme: Javno privatno partnerstvo

Naslov: (UŽIVO) U Skupštini Srbije javno slušanje o kvalitetu vazduha u Srbiji

Posle izlaganja govornika, sledi i diskusija na ovu temu10/02/20 |  10:46  »  14:08U Domu Narodne skupštine Republike Srbije počelo je javno slušanje Odbora za zaštitu životne sredine, čija se tema odnosi na kvalitet vazduha u Srbiji.Ovo slušanje je otvorila Maja Gojković, predsednica Narodne skupštine i Odbora za zaštitu životne sredine, Andrea Oricio, šef Misije OEBS u Srbiji, Goran Trivan, ministar zaštite životne sredine i Goran Vesić, zamenik gradonačelnika Beograda.Govornici će biti i Milenko Jovanović iz Agencije za zaštitu životne sredine, Uroš Rakić iz Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", Dragan Đurica, Pokrajinski sekretar za urbanizam i zaštitu životne sredine i prof. dr Aleksandar Jovović sa Mašinskog fakulteta.Posle izlaganja govornika, sledi diskusija na ovu temu.Ovde možete pratiti uživo javno slušanje. Vesić: Beograd je jedina lokalna samouprava u ovom delu Evrope sa konkretnim planomGrad Beograd je jedina lokalna samouprava u ovom delu Evrope koja ima konkretan plan za smanjenje zagađenja, a koji će sprovesti u narednih pet godina, rekao je danas zamenik gradonačelnika Goran Vesić. On je naveo da je za glavni grad velika čast da može da predstavi predložene mere za rešavanje ovog problema.Osvrćući se na medijske natpise iz 1969. godine sa naslovima "Opasnost vreba iz vazduha" i "Na ulicu sa gas maskom", Vesić je dodao da ovaj problem nije nastao juče.- Veoma je važno što smo počeli da se bavimo problemom koji u našoj zemlji postoji decenijama. Grad Beograd je predložio 43 konkretne mere u sastavu šest oblasti, a ukupna vrednost projekata u ovim merama jeste oko šest i po milijardi evra. Beograd, zajedno sa Republikom, ima dovoljno novca da sprovede ove mere - rekao je Vesić.Goran Vesić - Foto: BeoinfoOn je ukazao na to da su individualna ložišta, kojih u glavnom gradu ima više od 300 hiljada, kao i automobili, najveći uzroci zagađenja.- U Beogradu imamo 720 hiljada registrovanih vozila, od čega je nešto manje od 540 hiljada automobila, što je oko 80 hiljada više nego pre šest godina. To je problem. Beograd je jedini grad u Evropi čiji je osnovni podsistem javnog saobraćaja autobus jer gradovi slične veličine imaju metro ili gradsku železnicu. Zato nam je prioritet izgradnja metroa, koja bi trebala da započne krajem ove godine i čija će vrednost biti oko 3,8 milijardi evra. Po završetku ovog projekta, oko trideset odsto uličnog saobraćaja biće spušteno pod zemlju. U poslednjih šest godina izgradili smo oko 180 kilometara pruge za BG voz, a plan je da se nastavi povezivanje Surčina, Obrenovca, Karaburme i Makiša - najavio je Vesić i dodao da kada bude završen remont dela pruge koji je u toku, vozovi će ići na 15 minuta u vršnom času, a na 30 minuta van njega.Tada će, dodao je Vesić, sve prigradske opštine Beograda, izuzev Grocke, sa centrom grada biti povezane gradskom železnicom.- To će značiti manje autobusa i manje automobila - istakao je Vesić.Ove godine raspisaće se i prvi tender za javno-privatno partnerstvo za rečni prevoz, u čemu grad vidi velik potencijal za povezivanje Grocke, Obrenovca i Zemuna. Vesić je najavio da će Beograd ove godine kupiti 200 autobusa na prirodni gas, a u naredne četiri godine kupovaće svake godine po 80 autobusa, tako da će ih u narednih pet godina biti 520.- Danas je na ulice Beograda izašlo 657 autobusa, a za sedam godina Beograd neće imati nijedan autobus koji nije na prirodni gas, elektroautobus ili hibridni autobus. To rade i drugi gradovi, pa je tako Madrid od 2016. do 2020. godine uložio 390 miliona u kupovinu 697 autobusa na gas, a u naredne dve godine uložiće još i nameravaju da za dve godine budu prvi grad u Evropi bez dizel autobusa. Pariz ima plan da do 2025. godine zameni 4.700 dizel vozila, a to rade i drugi gradovi. Osim toga, u svakoj novoj javnoj garaži uvodimo elektropunjače za automobile, a ove godine ćemo postaviti 17 novih punjača na gradskim ulicama. Obezbedićemo besplatno parkiranje za elektovozila u našim garažama i na taj način to stimulisati - rekao je zamenik gradonačelnika.Foto: BeoinfoOn je naglasio da je u narednih pet godina u planu izgradnja 306 kilometara toplovodne i 250 kilometara gasne mreže.- Nameravamo da tokom ove godine smanjimo doprinose za građevinsko zemljište za one koji grade zgrade sa energetskim pasošem. Oni koji budu pravili "zelene krovove" dobiće subvencije kroz plaćanje poreza na imovinu. Kada je reč o pošumljavanju, naš plan je da zasadimo milion stabala u narednih pet godina. U ovom trenutku imamo 190 hektara za sadnju, na kojima možemo da zasadimo 450.000 stabala, bez drvoreda i parkova, što znači da ćemo morati da u narednom periodu obezbedimo nove prostore za sadnju. Radićemo i "zelene zidove" koje smo započeli još prošle godine, a biće ih 50 kilometara. Danas sam "Putevima Srbije"" uputio molbu da postavimo zidove od mahovine na kompletnu zvučnu izolaciju koja je podignuta na auto-putu kroz Beograd. Za nas su takođe važni monitoring i izveštavanje, nabavićemo 25 novih mernih stanica, a osim toga, u okviru projekta "Pametan grad", na 254 lokacije ćemo postaviti merače vazduha, biće urađena aplikacija putem koje će građani moći da saznaju kakvo je zagađenje u njihovom delu grada. Nastavićemo takođe da radimo pešačke zone i širimo biciklistički saobraćaj - rekao je Vesić.On je istakao da ako želimo da živimo zdravo, moramo da menjamo svoje navike.- Uradili smo 28.000 kvadratnih metara pešačkih zona i danas je zona na Obilićevom i Toličinom vencu jedna od najčistijih u gradu, jer tamo više nema automobila. Moramo kao građani da odlučimo šta želimo i mislim da je u našem društvu konačno sazrela svest da želimo čist grad i čistu životnu sredinu. U isto vreme, to podrazumeva i određena odricanja. To podrazumeva da se ne osporavaju odluke koje idu u tom pravcu već da svi, bez obzira na to da li su vlast ili opozicija, moraju imati jedan cilj: čist vazduh i čistu životnu sredinu - istakao je Vesić.Ambasador Misije OEBS-a u Srbiji Andrea Oricio je rekao da građani Srbije i celog sveta postaju veoma svesni i zabrinuti za životnu okolinu i njenu zaštitu.- Čista životna sredina preduslov je za zdravu i prosperitetnu zajednicu. Važno je da Srbija primenjuje propise iz oblasti životne sredine, a današnji dijalog je jedinstvena prilika da podignemo svest o važnosti ove misije i u institucijama i kod običnih ljudi - naveo je on.Događaju su prisustvovali pomoćnik gradonačelnika Andreja Mladenović, gradska sekretarka za zaštitu životne sredine Ivana Vilotijević, sekretar za javni prevoz Jovica Vasiljević, te predsednik opštine Obrenovac Miroslav Čučković.Antić: Zaštita životne sredine prioritetno pitanjeZa energetski sektor zaštita životne sredine je pitanje od najvećeg prioriteta, izjavio je danas ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić i dodao da su u toku projekti vredni 485 miliona evra koji imaju za cilj da doprinesu smanjenju negativnog uticaja na životnu sredinu.Ministar je dodao da se prilikom snabdevanja energentima nastoji da se to čini na održiv način, uz poštovanje svih važnih standarda zaštitte životne sredine.- Za energetski sektor zaštita životne sredine nije 13. rupa na svirali, već pitanje od najvećeg prioriteta - rekao je Antić na Javnom slušanju o kvalitetu vazduha u Srbiji koje se održava u Skupštini Srbije .Foto: TANJUG / RADE PRELICIstakao je da je energetski sektor, naročito EPS najviše pažnje i investicija usmerio na zaštitu životne sredine.Kako kaže, EPS je u prethodnom periodu uložio 475 miliona evra u projekte zaštite životne sredine, prevashodno zamene filtera u termoelektranama kako bi se smanjile emisije zagađujućih čestica.Takođe, dosta se radi i na na odsumporavanju dimnih gasova, dodao je Antić.On je naveo primer da je u Obrenovcu posle zamene elektrofiltera registrovane osam puta manje emisije praškastih materija nego ranije.Takođe PM cestica je 2018. godine bilo dva i po puta manje nego 2011.Antić je kazao i da su emisije azotnog oksida 2018. godine bile ispod dozvoljnog nivoa.Istakao je da je emisija sumpordioksida problem koji se rešava i dodao da je plan da se taj problem reši do 2023.godine.Antić je kazao takođe da su toplane uradile dosta sa smanje negativan uticaj na zaštitu životne sredine i da je povećan udeo korišhcneja gasa, odnosno mazuta u odnosu na raniji period.Naveo je da su projekti koji se rade u cilju smanjenja negativnog uticaja na životnu sredini vredni 485 miliona evra.- Radimo ozbiljno na gasifikaciji čime će se dodatno smanjiti uticaj na zagađenje, a nastavljamo sa merama energetske efikasnosti. Nažalost imali smo periode kada je kvalitet vadzuha bio lošiji nego sada I kada se nije činilo dovoljno da se stanje unapredi - rekao je Antić.Na javnom slušanju o kvalitetu vazduha u Srbiji, u organizaciji Odbora za zaštitu životne sredine ministar zaštite životne sredine Goran Trivan rekao je da je važno da se vodi računa o crnim tačkama odnosno gradovima u kojima je najveće zagađenje i dodao da je saobraćaj jedan od najvećih zagađivača, a potom I individulana ložista.- Životna sredina nema mesto u društvu koje bi trebalo da ima, i ona ako nije bila važna ranije, sada postaje važna - rekao je Trivan i dodao da je važan sistem monitoringa i dodao da je za proširenje mreže monitoringa ove gdiine planirano 25 miliona dinara.On je naveo da gradovi u kojima je zagađenje najveće imaju obaveze izrade planova o kvaliteta vazduha.Trivan je kazao i da nema sumnje da industrija ima veliki uticaj na kvalitet životne sredine, a kao važne mere naveo je pošumljavanje, subvencije za kupovinu hibridnih i električnih automobila, priključenje na daljinski sistem grejanja…Goran Trivan - Foto: TANJUG / RADE PRELICVažno je i da urbanistički planovi ubuduće imaju uvid i u ekološke standarde, dodao je Trivan.Gojković: Važna stalna briga, nije bilo dovoljno informacijaPredsednica Skupštine Srbije Maja Gojković izjavila je danas na javnom slušanju o kvalitetu vazduha u Srbiji da su sumnje o tome "podgrevane" i zbog toga što nije bilo dovoljno informacija nadležnih institucija o stanju i poručila da se mora voditi kontinuirana briga o zaštiti životne sredine, a ne samo periodično kada se problemi dese.Gojković koja je i predsednica Odbora za zaštitu životne sredine je kazala da je cilj javnog slušanja u organizaciji tog odbora da se okupe relevantne institucije i zatraže odgovori na aktuelna pitanja, a koja su u interesu građana.- Važno je i da utvrdimo granicu između realnog problema, koji svakako postoji, i kampanje koja se vodila. Nadam se da će ova otvorena debata dati odgovore na pitanja da li je vazduh kod nas zaista zagađeniji u odnosu na zemlje okruženja i šire, šta utiče na kvalitet vazduha i da li, i u kojoj meri, zagađenje vazduha može da utiče na zdravlje stanovništva - rekla je Gojković.Ona je napomenula da su prema Nacionalnom i lokalnom izveštaju izvora zagađenja, najveći zagađivači sektor proizvodnje električne i toplotne energije, zatim sektor industrije, ostala stacionirana sagorevanja, drumski saobraćaj i drugi.- To pokazuje da je najbolji dugoročni odgovor na ovakvo stanje prelazak na čistu i obnovljivu energiju u meri u kojoj je to moguće i to treba da postane prioritet u budućem periodu - istakla je Gojković.Maja Gojković - Foto: TANJUG / RADE PRELICDodala je da i pored nepovoljnih meteoroloških uslova, na kvalitet vazduha negativno utiču kućna ložišta, grejanje na fosilna goriva i veliki broj motornih vozila, navodeći da podaci pokazuju da skoro 60 odsto domaćinstava u Srbiji koristi čvrsto gorivo za grejanje, što je je jedan od ključnih problema.Zbog toga je, kaže, važno razmotriti sve mogućnosti da se ubrza proces gasifikacije i stimulisanje građana da se priključe na sistem centralnog grejanja gde god postoje uslovi za to.- Ohrabrujući je podatak da je samo u Beogradu u poslednjih nekoliko godina zatvoreno više od 1.200 individualnih kotlarnica koje su koristile čvrsto gorivo. Međutim, u narednom periodu fokus treba da bude ne samo na Beogradu, već i na druge gradove u Srbiji - rekla je Gojković.Navela je i da ima sve više automobila, te dodala da prema procenama samo u Beogradu ima oko 80.000 vozila više na ulicama nego pre pet ili šest godina.To pokazuje, dodala je, da je neophodna rigoroznija kontrola učesnika u saobraćaju kada je reč o emitovanju izduvnih gasova.Ona je pozdravila odluku Vlade Srbije da sistemski radi na rešavanju pitanja zaštite vazduha u Srbiji, formiranjem posebnog tela koje će koordinirati rad svih državnih organa i obaveštavati javnost.Ona je rekla i da nije saglasna sa ocenama da se ne ulaže u životnu sredinu i da država ne čini po tom pitanju. Navela je podatak da je EPS do sada uložio više od 475 miliona evra u projekte zaštite životne sredine, a vrednost projekata u toku je 486 miliona evra.Ukazala je i da dogovor sa japanskom agencijom za međunarodnu saradnju "Džajka" kako bi se vršilo odsumporavanje u termoelektranama, što će u velikoj meri doprineti rešavanju problema zagađenja vazduha u zemlji.Odbor za zaštitu životne sredine, prema njenim rečima, spreman je da radi na daljem poboljšanju zakonodavnog okvira, a vreme je i da Srbija donese zakon o klimatskim promenama.Predsednica skupštine apelovala je da se što pre donese strategija zaštite vazduha.(Telegraf.rs/Tanjug)Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.                                                                

----------------------------------------------------------

Datum: 10.02.2020

Medij: 24online.info

Link: https://www.24online.info/vesic-u-narodnoj-skupstini-predstavio-mere-beograda-za-smanjenje-zagadjenja-vazduha/

Autori: Redakcija

Teme: Javno privatno partnerstvo

Naslov: Vesić u Narodnoj skupštini predstavio mere Beograda za smanjenje zagađenja vazduha

Grad Beograd je jedina lokalna samouprava u ovom delu Evrope koja ima konkretan plan za smanjenje zagađenja, a koji će sprovesti u narednih pet godina, rekao je danas zamenik gradonačelnika Goran Vesić. On je na javnom slušanju na temu Kvalitet vazduha u Srbiji, u organizaciji Odbora za zaštitu životne sredine Narodne skupštine, naveo da je za glavni grad velika čast da može da predstavi predložene mere za rešavanje ovog problema. Osvrćući se na medijske natpise iz 1969. godine sa naslovima "Opasnost vreba iz vazduha" i "Na ulicu sa gas maskom", Vesić je dodao da ovaj problem nije nastao juče.- Veoma je važno što smo počeli da se bavimo problemom koji u našoj zemlji postoji decenijama. Grad Beograd je predložio 43 konkretne mere u sastavu šest oblasti, a ukupna vrednost projekata koji obuhvataju ove mere, iznosi oko šest i po milijardi evra. Beograd, zajedno sa Republikom, ima dovoljno novca da sprovede ove mere - rekao je Vesić.On je ukazao na to da su individualna ložišta, kojih u glavnom gradu ima više od 300 hiljada, kao i automobili, najveći uzroci zagađenja.- U Beogradu imamo 720 hiljada registrovanih vozila, od čega je nešto manje od 540 hiljada automobila, što je oko 80 hiljada više nego pre šest godina. To je problem. Beograd je jedini grad u Evropi čiji je osnovni podsistem javnog saobraćaja autobus jer gradovi slične veličine imaju metro ili gradsku železnicu. Zato nam je prioritet izgradnja metroa, koja bi trebala da započne krajem ove godine i čija će vrednost biti oko 3,8 milijardi evra. Po završetku ovog projekta, oko trideset odsto uličnog saobraćaja biće spušteno pod zemlju. U poslednjih šest godina izgradili smo oko 180 kilometara pruge za BG voz, a plan je da se nastavi povezivanje Surčina, Obrenovca, Karaburme i Makiša - najavio je Vesić i dodao da kada bude završen remont dela pruge koji je u toku, vozovi će ići na 15 minuta u vršnom času, a na 30 minuta van njega.Tada će, dodao je Vesić, sve prigradske opštine Beograda, izuzev Grocke, sa centrom grada biti povezane gradskom železnicom.- To će značiti manje autobusa i manje automobila - istakao je Vesić.Ove godine raspisaće se i prvi tender za javno-privatno partnerstvo za rečni prevoz, u čemu grad vidi velik potencijal za povezivanje Grocke, Obrenovca i Zemuna. Vesić je najavio da će Beograd ove godine kupiti 200 autobusa na prirodni gas, a u naredne četiri godine kupovaće svake godine po 80 autobusa, tako da će ih u narednih pet godina biti 520.- Danas je na ulice Beograda izašlo 657 autobusa, a za sedam godina Beograd neće imati nijedan autobus koji nije na prirodni gas, elektroautobus ili hibridni autobus. To rade i drugi gradovi, pa je tako Madrid od 2016. do 2020. godine uložio 390 miliona u kupovinu 697 autobusa na gas, a u naredne dve godine uložiće još i nameravaju da za dve godine budu prvi grad u Evropi bez dizel autobusa. Pariz ima plan da do 2025. godine zameni 4.700 dizel vozila, a to rade i drugi gradovi. Osim toga, u svakoj novoj javnoj garaži uvodimo elektropunjače za automobile, a ove godine ćemo postaviti 17 novih punjača na gradskim ulicama. Obezbedićemo besplatno parkiranje za elektovozila u našim garažama i na taj način to stimulisati - rekao je zamenik gradonačelnika.On je naglasio da je u narednih pet godina u planu izgradnja 306 kilometara toplovodne i 250 kilometara gasne mreže.- Nameravamo da tokom ove godine smanjimo doprinose za građevinsko zemljište za one koji grade zgrade sa energetskim pasošem. Oni koji budu pravili "zelene krovove" dobiće subvencije kroz plaćanje poreza na imovinu. Kada je reč o pošumljavanju, naš plan je da zasadimo milion stabala u narednih pet godina. U ovom trenutku imamo 190 hektara za sadnju, na kojima možemo da zasadimo 450.000 stabala, bez drvoreda i parkova, što znači da ćemo morati da u narednom periodu obezbedimo nove prostore za sadnju. Radićemo i "zelene zidove" koje smo započeli još prošle godine, a biće ih 50 kilometara. Danas sam "Putevima Srbije" uputio molbu da postavimo zidove od mahovine na kompletnu zvučnu izolaciju koja je podignuta na auto-putu kroz Beograd. Za nas su takođe važni monitoring i izveštavanje, nabavićemo 25 novih mernih stanica, a osim toga, u okviru projekta "Pametan grad", na 254 lokacije ćemo postaviti merače vazduha, biće urađena aplikacija putem koje će građani moći da saznaju kakvo je zagađenje u njihovom delu grada. Nastavićemo takođe da radimo pešačke zone i širimo biciklistički saobraćaj - rekao je Vesić.On je istakao da ako želimo da živimo zdravo, moramo da menjamo svoje navike.- Uradili smo 28.000 kvadratnih metara pešačkih zona i danas je zona na Obilićevom i Toličinom vencu jedna od najčistijih u gradu, jer tamo više nema automobila. Moramo kao građani da odlučimo šta želimo i mislim da je u našem društvu konačno sazrela svest da želimo čist grad i čistu životnu sredinu. U isto vreme, to podrazumeva i određena odricanja. To podrazumeva da se ne osporavaju odluke koje idu u tom pravcu već da svi, bez obzira na to da li su vlast ili opozicija, moraju imati jedan cilj: čist vazduh i čistu životnu sredinu - istakao je Vesić.Predsednica Narodne skupštine i Odbora za zaštitu životne sredine Maja Gojković  istakla je da je cilj javnog slušanja da se okupe relevantne institucije i zatraže odgovori na aktuelna pitanja koja su u interesu građana.- Nadam se da će ova otvorena debata dati odgovore na pitanja da li je vazduh kod nas zaista zagađeniji u odnosu na zemlje u okruženju i šire, šta utiče na kvalitet vazduha i da li, i u kojoj meri, zagađenje vazduha može da utiče na zdravlje stanovništva - rekla je Gojkovićeva.Ona je napomenula da su prema Nacionalnom i lokalnom izveštaju o izvorima zagađenja, najveći zagađivači sektor proizvodnje električne i toplotne energije, zatim sektor industrije, ostala stacionirana sagorevanja, drumski saobraćaj i drugi.To ukazuje na to da je najbolji dugoročni odgovor na ovakvo stanje prelazak na čistu i obnovljivu energiju, u meri u kojoj je to moguće, i to treba da postane prioritet u budućem periodu. Dodala je da i pored nepovoljnih meteoroloških uslova, na kvalitet vazduha negativno utiču kućna ložišta, grejanje na fosilna goriva i veliki broj motornih vozila. Navela je takođe da podaci pokazuju kako skoro 60 odsto domaćinstava u Srbiji koristi čvrsto gorivo za grejanje, što je je jedan od ključnih problema.- Ohrabrujući je podatak da je samo u Beogradu u poslednjih nekoliko godina zatvoreno više od 1.200 individualnih kotlarnica koje su koristile čvrsto gorivo. Međutim, u narednom periodu fokus ne treba da bude usmeren samo na Beograd, već i na druge gradove u Srbiji. Odbor za zaštitu životne sredine spreman je da radi na daljem poboljšanju zakonodavnog okvira, a vreme je i da Srbija donese zakon o klimatskim promenama - rekla je Maja Gojković, koja je apelovala da se što pre donese strategija zaštite vazduha.Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan je ukazao na urbanističko nasleđe gradova, kao breme koje traje već decenijama.- Sa prevelikim brojem ljudi u gradovima ide i prevelik broj automobila, zbog čega je saobraćaj, bez bilo kakve dileme, jedan je od najvećih zagađivača na našim prostorima. Ne treba zaboraviti ni kvalitet goriva niti individualna ložišta, kao ni proces reindustrijalizacije u kojem smo ponovo. Bez obzira na sve turbolencije koje izaziva ovakva situacija, dobra je činjenica da je javnost ustala na noge, jer životna sredina u društvu nema mesto koje bi trebala da ima, ali postaje važna - naveo je Trivan.Bez obzira na ozbiljne nasleđene probleme, oni moraju da se rešavaju jedan po jedan, jer se došlo do "kritične tačke", poručio je Trivan, nabrajajući sve važne stvari koje su urađene, među kojima su monitoring, nabavka novih mernih stanica, konkretna pomoć lokalnim samoupravama i slično.  On je uputio poziv urbanistima da posebno vode računa o svim ekološkim standardima i principima.Ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić je podsetio na to da su  Elektroprivreda Srbije i druge energetske kompanije u proteklom periodu najviše investirale i najviše pažnje posvetile zaštiti životne sredine.- U proteklom periodu, Elektroprivreda Srbije je investirala 475,6 miliona evra  u projekte zaštite životne sredine. Najznačajniji deo vezan je za rekonstrukciju i zamenu filtera na termoelektranama, potom u smanjenje emisije azotnih oksida, rekonstrukciju sistema za odlaganje šljake i prečišćavanje otpadnih voda. To je dovelo do toga da je količina PM čestica u 2018. godini bila dva i po puta manja nego 2011. godine, a kada govorimo o efektu elektro-filtera u TENT-u, oni su posle njihovog uvođenja emitovali osam puta manje PM čestica nego pre njihovog postavljanja - rekao je ministar Antić.Ambasador Misije OEBS-a u Srbiji Andrea Oricio je rekao da građani Srbije i celog sveta postaju veoma svesni i zabrinuti za životnu okolinu i njenu zaštitu.- Čista životna sredina preduslov je za zdravu i prosperitetnu zajednicu. Važno je da Srbija primenjuje propise iz oblasti životne sredine, a današnji dijalog je jedinstvena prilika da podignemo svest o važnosti ove misije i u institucijama i kod običnih ljudi - naveo je on.Događaju su prisustvovali pomoćnik gradonačelnika Andreja Mladenović, gradska sekretarka za zaštitu životne sredine Ivana Vilotijević, sekretar za javni prevoz Jovica Vasiljević, te predsednik opštine Obrenovac Miroslav Čučković.                        

----------------------------------------------------------

Datum: 10.02.2020

Medij: telegraf.rs

Link: https://www.telegraf.rs/vesti/beograd/3152608-u-skupstini-srbije-javno-slusanje-o-kvalitetu-vazduha-u-srbiji

Autori: Redakcija

Teme: Javno privatno partnerstvo

Naslov: (UŽIVO) Javno slušanje o kvalitetu vazduha u Srbiji: Beograd prelazi na kupovinu ekoloških vozila

10/02/20 |  10:46  »  14:32U Domu Narodne skupštine Republike Srbije počelo je javno slušanje Odbora za zaštitu životne sredine, čija se tema odnosi na kvalitet vazduha u Srbiji.Ovo slušanje je otvorila Maja Gojković, predsednica Narodne skupštine i Odbora za zaštitu životne sredine, Andrea Oricio, šef Misije OEBS u Srbiji, Goran Trivan, ministar zaštite životne sredine i Goran Vesić, zamenik gradonačelnika Beograda.Govornici su i Milenko Jovanović iz Agencije za zaštitu životne sredine, Uroš Rakić iz Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", Dragan Đurica, Pokrajinski sekretar za urbanizam i zaštitu životne sredine i prof. dr Aleksandar Jovović sa Mašinskog fakulteta.Posle izlaganja govornika, usledila je diskusija na ovu temu.Ovde možete pratiti uživo javno slušanje. Beograd prelazi na kupovinu ekoloških vozilaGrad Beograd je jedina lokalna samouprava u ovom delu Evrope koja ima konkretan plan za smanjenje zagađenja, a koji će sprovesti u narednih pet godina, rekao je danas zamenik gradonačelnika Goran Vesić. On je naveo da je za glavni grad velika čast da može da predstavi predložene mere za rešavanje ovog problema.Osvrćući se na medijske natpise iz 1969. godine sa naslovima "Opasnost vreba iz vazduha" i "Na ulicu sa gas maskom", Vesić je dodao da ovaj problem nije nastao juče.- Veoma je važno što smo počeli da se bavimo problemom koji u našoj zemlji postoji decenijama. Grad Beograd je predložio 43 konkretne mere u sastavu šest oblasti, a ukupna vrednost projekata u ovim merama jeste oko šest i po milijardi evra. Beograd, zajedno sa Republikom, ima dovoljno novca da sprovede ove mere - rekao je Vesić.Goran Vesić - Foto: BeoinfoOn je ukazao na to da su individualna ložišta, kojih u glavnom gradu ima više od 300 hiljada, kao i automobili, najveći uzroci zagađenja.- U Beogradu imamo 720 hiljada registrovanih vozila, od čega je nešto manje od 540 hiljada automobila, što je oko 80 hiljada više nego pre šest godina. To je problem. Beograd je jedini grad u Evropi čiji je osnovni podsistem javnog saobraćaja autobus jer gradovi slične veličine imaju metro ili gradsku železnicu. Zato nam je prioritet izgradnja metroa, koja bi trebala da započne krajem ove godine i čija će vrednost biti oko 3,8 milijardi evra. Po završetku ovog projekta, oko trideset odsto uličnog saobraćaja biće spušteno pod zemlju. U poslednjih šest godina izgradili smo oko 180 kilometara pruge za BG voz, a plan je da se nastavi povezivanje Surčina, Obrenovca, Karaburme i Makiša - najavio je Vesić i dodao da kada bude završen remont dela pruge koji je u toku, vozovi će ići na 15 minuta u vršnom času, a na 30 minuta van njega.Tada će, dodao je Vesić, sve prigradske opštine Beograda, izuzev Grocke, sa centrom grada biti povezane gradskom železnicom.- To će značiti manje autobusa i manje automobila - istakao je Vesić.Ove godine raspisaće se i prvi tender za javno-privatno partnerstvo za rečni prevoz, u čemu grad vidi velik potencijal za povezivanje Grocke, Obrenovca i Zemuna. Vesić je najavio da će Beograd ove godine kupiti 200 autobusa na prirodni gas, a u naredne četiri godine kupovaće svake godine po 80 autobusa, tako da će ih u narednih pet godina biti 520.- Danas je na ulice Beograda izašlo 657 autobusa, a za sedam godina Beograd neće imati nijedan autobus koji nije na prirodni gas, elektroautobus ili hibridni autobus. To rade i drugi gradovi, pa je tako Madrid od 2016. do 2020. godine uložio 390 miliona u kupovinu 697 autobusa na gas, a u naredne dve godine uložiće još i nameravaju da za dve godine budu prvi grad u Evropi bez dizel autobusa. Pariz ima plan da do 2025. godine zameni 4.700 dizel vozila, a to rade i drugi gradovi. Osim toga, u svakoj novoj javnoj garaži uvodimo elektropunjače za automobile, a ove godine ćemo postaviti 17 novih punjača na gradskim ulicama. Obezbedićemo besplatno parkiranje za elektovozila u našim garažama i na taj način to stimulisati - rekao je zamenik gradonačelnika.Foto: BeoinfoOn je naglasio da je u narednih pet godina u planu izgradnja 306 kilometara toplovodne i 250 kilometara gasne mreže.- Nameravamo da tokom ove godine smanjimo doprinose za građevinsko zemljište za one koji grade zgrade sa energetskim pasošem. Oni koji budu pravili "zelene krovove" dobiće subvencije kroz plaćanje poreza na imovinu. Kada je reč o pošumljavanju, naš plan je da zasadimo milion stabala u narednih pet godina. U ovom trenutku imamo 190 hektara za sadnju, na kojima možemo da zasadimo 450.000 stabala, bez drvoreda i parkova, što znači da ćemo morati da u narednom periodu obezbedimo nove prostore za sadnju. Radićemo i "zelene zidove" koje smo započeli još prošle godine, a biće ih 50 kilometara. Danas sam "Putevima Srbije"" uputio molbu da postavimo zidove od mahovine na kompletnu zvučnu izolaciju koja je podignuta na auto-putu kroz Beograd. Za nas su takođe važni monitoring i izveštavanje, nabavićemo 25 novih mernih stanica, a osim toga, u okviru projekta "Pametan grad", na 254 lokacije ćemo postaviti merače vazduha, biće urađena aplikacija putem koje će građani moći da saznaju kakvo je zagađenje u njihovom delu grada. Nastavićemo takođe da radimo pešačke zone i širimo biciklistički saobraćaj - rekao je Vesić.On je istakao da ako želimo da živimo zdravo, moramo da menjamo svoje navike.- Uradili smo 28.000 kvadratnih metara pešačkih zona i danas je zona na Obilićevom i Toličinom vencu jedna od najčistijih u gradu, jer tamo više nema automobila. Moramo kao građani da odlučimo šta želimo i mislim da je u našem društvu konačno sazrela svest da želimo čist grad i čistu životnu sredinu. U isto vreme, to podrazumeva i određena odricanja. To podrazumeva da se ne osporavaju odluke koje idu u tom pravcu već da svi, bez obzira na to da li su vlast ili opozicija, moraju imati jedan cilj: čist vazduh i čistu životnu sredinu - istakao je Vesić.Ambasador Misije OEBS-a u Srbiji Andrea Oricio je rekao da građani Srbije i celog sveta postaju veoma svesni i zabrinuti za životnu okolinu i njenu zaštitu.- Čista životna sredina preduslov je za zdravu i prosperitetnu zajednicu. Važno je da Srbija primenjuje propise iz oblasti životne sredine, a današnji dijalog je jedinstvena prilika da podignemo svest o važnosti ove misije i u institucijama i kod običnih ljudi - naveo je on.Događaju su prisustvovali pomoćnik gradonačelnika Andreja Mladenović, gradska sekretarka za zaštitu životne sredine Ivana Vilotijević, sekretar za javni prevoz Jovica Vasiljević, te predsednik opštine Obrenovac Miroslav Čučković.Antić: Zaštita životne sredine prioritetno pitanjeZa energetski sektor zaštita životne sredine je pitanje od najvećeg prioriteta, izjavio je danas ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić i dodao da su u toku projekti vredni 485 miliona evra koji imaju za cilj da doprinesu smanjenju negativnog uticaja na životnu sredinu.Ministar je dodao da se prilikom snabdevanja energentima nastoji da se to čini na održiv način, uz poštovanje svih važnih standarda zaštitte životne sredine.- Za energetski sektor zaštita životne sredine nije 13. rupa na svirali, već pitanje od najvećeg prioriteta - rekao je Antić na Javnom slušanju o kvalitetu vazduha u Srbiji koje se održava u Skupštini Srbije .Foto: TANJUG / RADE PRELICIstakao je da je energetski sektor, naročito EPS najviše pažnje i investicija usmerio na zaštitu životne sredine.Kako kaže, EPS je u prethodnom periodu uložio 475 miliona evra u projekte zaštite životne sredine, prevashodno zamene filtera u termoelektranama kako bi se smanjile emisije zagađujućih čestica.Takođe, dosta se radi i na na odsumporavanju dimnih gasova, dodao je Antić.On je naveo primer da je u Obrenovcu posle zamene elektrofiltera registrovane osam puta manje emisije praškastih materija nego ranije.Takođe PM cestica je 2018. godine bilo dva i po puta manje nego 2011.Antić je kazao i da su emisije azotnog oksida 2018. godine bile ispod dozvoljnog nivoa.Istakao je da je emisija sumpordioksida problem koji se rešava i dodao da je plan da se taj problem reši do 2023.godine.Antić je kazao takođe da su toplane uradile dosta sa smanje negativan uticaj na zaštitu životne sredine i da je povećan udeo korišhcneja gasa, odnosno mazuta u odnosu na raniji period.Naveo je da su projekti koji se rade u cilju smanjenja negativnog uticaja na životnu sredini vredni 485 miliona evra.- Radimo ozbiljno na gasifikaciji čime će se dodatno smanjiti uticaj na zagađenje, a nastavljamo sa merama energetske efikasnosti. Nažalost imali smo periode kada je kvalitet vadzuha bio lošiji nego sada I kada se nije činilo dovoljno da se stanje unapredi - rekao je Antić.Na javnom slušanju o kvalitetu vazduha u Srbiji, u organizaciji Odbora za zaštitu životne sredine ministar zaštite životne sredine Goran Trivan rekao je da je važno da se vodi računa o crnim tačkama odnosno gradovima u kojima je najveće zagađenje i dodao da je saobraćaj jedan od najvećih zagađivača, a potom I individulana ložista.- Životna sredina nema mesto u društvu koje bi trebalo da ima, i ona ako nije bila važna ranije, sada postaje važna - rekao je Trivan i dodao da je važan sistem monitoringa i dodao da je za proširenje mreže monitoringa ove gdiine planirano 25 miliona dinara.On je naveo da gradovi u kojima je zagađenje najveće imaju obaveze izrade planova o kvaliteta vazduha.Trivan je kazao i da nema sumnje da industrija ima veliki uticaj na kvalitet životne sredine, a kao važne mere naveo je pošumljavanje, subvencije za kupovinu hibridnih i električnih automobila, priključenje na daljinski sistem grejanja…Goran Trivan - Foto: TANJUG / RADE PRELICVažno je i da urbanistički planovi ubuduće imaju uvid i u ekološke standarde, dodao je Trivan.Gojković: Važna stalna briga, nije bilo dovoljno informacijaPredsednica Skupštine Srbije Maja Gojković izjavila je danas na javnom slušanju o kvalitetu vazduha u Srbiji da su sumnje o tome "podgrevane" i zbog toga što nije bilo dovoljno informacija nadležnih institucija o stanju i poručila da se mora voditi kontinuirana briga o zaštiti životne sredine, a ne samo periodično kada se problemi dese.Gojković koja je i predsednica Odbora za zaštitu životne sredine je kazala da je cilj javnog slušanja u organizaciji tog odbora da se okupe relevantne institucije i zatraže odgovori na aktuelna pitanja, a koja su u interesu građana.- Važno je i da utvrdimo granicu između realnog problema, koji svakako postoji, i kampanje koja se vodila. Nadam se da će ova otvorena debata dati odgovore na pitanja da li je vazduh kod nas zaista zagađeniji u odnosu na zemlje okruženja i šire, šta utiče na kvalitet vazduha i da li, i u kojoj meri, zagađenje vazduha može da utiče na zdravlje stanovništva - rekla je Gojković.Ona je napomenula da su prema Nacionalnom i lokalnom izveštaju izvora zagađenja, najveći zagađivači sektor proizvodnje električne i toplotne energije, zatim sektor industrije, ostala stacionirana sagorevanja, drumski saobraćaj i drugi.- To pokazuje da je najbolji dugoročni odgovor na ovakvo stanje prelazak na čistu i obnovljivu energiju u meri u kojoj je to moguće i to treba da postane prioritet u budućem periodu - istakla je Gojković.Maja Gojković - Foto: TANJUG / RADE PRELICDodala je da i pored nepovoljnih meteoroloških uslova, na kvalitet vazduha negativno utiču kućna ložišta, grejanje na fosilna goriva i veliki broj motornih vozila, navodeći da podaci pokazuju da skoro 60 odsto domaćinstava u Srbiji koristi čvrsto gorivo za grejanje, što je je jedan od ključnih problema.Zbog toga je, kaže, važno razmotriti sve mogućnosti da se ubrza proces gasifikacije i stimulisanje građana da se priključe na sistem centralnog grejanja gde god postoje uslovi za to.- Ohrabrujući je podatak da je samo u Beogradu u poslednjih nekoliko godina zatvoreno više od 1.200 individualnih kotlarnica koje su koristile čvrsto gorivo. Međutim, u narednom periodu fokus treba da bude ne samo na Beogradu, već i na druge gradove u Srbiji - rekla je Gojković.Navela je i da ima sve više automobila, te dodala da prema procenama samo u Beogradu ima oko 80.000 vozila više na ulicama nego pre pet ili šest godina.To pokazuje, dodala je, da je neophodna rigoroznija kontrola učesnika u saobraćaju kada je reč o emitovanju izduvnih gasova.Ona je pozdravila odluku Vlade Srbije da sistemski radi na rešavanju pitanja zaštite vazduha u Srbiji, formiranjem posebnog tela koje će koordinirati rad svih državnih organa i obaveštavati javnost.Ona je rekla i da nije saglasna sa ocenama da se ne ulaže u životnu sredinu i da država ne čini po tom pitanju. Navela je podatak da je EPS do sada uložio više od 475 miliona evra u projekte zaštite životne sredine, a vrednost projekata u toku je 486 miliona evra.Ukazala je i da dogovor sa japanskom agencijom za međunarodnu saradnju "Džajka" kako bi se vršilo odsumporavanje u termoelektranama, što će u velikoj meri doprineti rešavanju problema zagađenja vazduha u zemlji.Odbor za zaštitu životne sredine, prema njenim rečima, spreman je da radi na daljem poboljšanju zakonodavnog okvira, a vreme je i da Srbija donese zakon o klimatskim promenama.Predsednica skupštine apelovala je da se što pre donese strategija zaštite vazduha.(Telegraf.rs/Tanjug)Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.                                                                

----------------------------------------------------------

Datum: 10.02.2020

Medij: telegraf.rs

Link: https://www.telegraf.rs/vesti/beograd/3152608-u-skupstini-srbije-javno-slusanje-o-kvalitetu-vazduha-u-srbiji

Autori: Redakcija

Teme: Javno privatno partnerstvo

Naslov: Javno slušanje o kvalitetu vazduha u Srbiji: Beograd prelazi na kupovinu ekoloških vozila

10/02/20 |  10:46  »  15:05U Domu Narodne skupštine Republike Srbije danas je održano javno slušanje Odbora za zaštitu životne sredine, čija se tema odnosi na kvalitet vazduha u Srbiji.Ovo slušanje je otvorila Maja Gojković, predsednica Narodne skupštine i Odbora za zaštitu životne sredine, Andrea Oricio, šef Misije OEBS u Srbiji, Goran Trivan, ministar zaštite životne sredine i Goran Vesić, zamenik gradonačelnika Beograda.A, govorili su i Milenko Jovanović iz Agencije za zaštitu životne sredine, Uroš Rakić iz Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", Dragan Đurica, Pokrajinski sekretar za urbanizam i zaštitu životne sredine i prof. dr Aleksandar Jovović sa Mašinskog fakulteta.Posle izlaganja govornika, usledila je diskusija na ovu temu.Grad Beograd je jedina lokalna samouprava u ovom delu Evrope koja ima konkretan plan za smanjenje zagađenja, a koji će sprovesti u narednih pet godina, rekao je danas zamenik gradonačelnika Goran Vesić. On je naveo da je za glavni grad velika čast da može da predstavi predložene mere za rešavanje ovog problema.Osvrćući se na medijske natpise iz 1969. godine sa naslovima "Opasnost vreba iz vazduha" i "Na ulicu sa gas maskom", Vesić je dodao da ovaj problem nije nastao juče.- Veoma je važno što smo počeli da se bavimo problemom koji u našoj zemlji postoji decenijama. Grad Beograd je predložio 43 konkretne mere u sastavu šest oblasti, a ukupna vrednost projekata u ovim merama jeste oko šest i po milijardi evra. Beograd, zajedno sa Republikom, ima dovoljno novca da sprovede ove mere - rekao je Vesić.Goran Vesić - Foto: BeoinfoOn je ukazao na to da su individualna ložišta, kojih u glavnom gradu ima više od 300 hiljada, kao i automobili, najveći uzroci zagađenja.- U Beogradu imamo 720 hiljada registrovanih vozila, od čega je nešto manje od 540 hiljada automobila, što je oko 80 hiljada više nego pre šest godina. To je problem. Beograd je jedini grad u Evropi čiji je osnovni podsistem javnog saobraćaja autobus jer gradovi slične veličine imaju metro ili gradsku železnicu. Zato nam je prioritet izgradnja metroa, koja bi trebala da započne krajem ove godine i čija će vrednost biti oko 3,8 milijardi evra. Po završetku ovog projekta, oko trideset odsto uličnog saobraćaja biće spušteno pod zemlju. U poslednjih šest godina izgradili smo oko 180 kilometara pruge za BG voz, a plan je da se nastavi povezivanje Surčina, Obrenovca, Karaburme i Makiša - najavio je Vesić i dodao da kada bude završen remont dela pruge koji je u toku, vozovi će ići na 15 minuta u vršnom času, a na 30 minuta van njega.Tada će, dodao je Vesić, sve prigradske opštine Beograda, izuzev Grocke, sa centrom grada biti povezane gradskom železnicom.- To će značiti manje autobusa i manje automobila - istakao je Vesić.Ove godine raspisaće se i prvi tender za javno-privatno partnerstvo za rečni prevoz, u čemu grad vidi velik potencijal za povezivanje Grocke, Obrenovca i Zemuna. Vesić je najavio da će Beograd ove godine kupiti 200 autobusa na prirodni gas, a u naredne četiri godine kupovaće svake godine po 80 autobusa, tako da će ih u narednih pet godina biti 520.- Danas je na ulice Beograda izašlo 657 autobusa, a za sedam godina Beograd neće imati nijedan autobus koji nije na prirodni gas, elektroautobus ili hibridni autobus. To rade i drugi gradovi, pa je tako Madrid od 2016. do 2020. godine uložio 390 miliona u kupovinu 697 autobusa na gas, a u naredne dve godine uložiće još i nameravaju da za dve godine budu prvi grad u Evropi bez dizel autobusa. Pariz ima plan da do 2025. godine zameni 4.700 dizel vozila, a to rade i drugi gradovi. Osim toga, u svakoj novoj javnoj garaži uvodimo elektropunjače za automobile, a ove godine ćemo postaviti 17 novih punjača na gradskim ulicama. Obezbedićemo besplatno parkiranje za elektovozila u našim garažama i na taj način to stimulisati - rekao je zamenik gradonačelnika.Foto: BeoinfoOn je naglasio da je u narednih pet godina u planu izgradnja 306 kilometara toplovodne i 250 kilometara gasne mreže.- Nameravamo da tokom ove godine smanjimo doprinose za građevinsko zemljište za one koji grade zgrade sa energetskim pasošem. Oni koji budu pravili "zelene krovove" dobiće subvencije kroz plaćanje poreza na imovinu. Kada je reč o pošumljavanju, naš plan je da zasadimo milion stabala u narednih pet godina. U ovom trenutku imamo 190 hektara za sadnju, na kojima možemo da zasadimo 450.000 stabala, bez drvoreda i parkova, što znači da ćemo morati da u narednom periodu obezbedimo nove prostore za sadnju. Radićemo i "zelene zidove" koje smo započeli još prošle godine, a biće ih 50 kilometara. Danas sam "Putevima Srbije"" uputio molbu da postavimo zidove od mahovine na kompletnu zvučnu izolaciju koja je podignuta na auto-putu kroz Beograd. Za nas su takođe važni monitoring i izveštavanje, nabavićemo 25 novih mernih stanica, a osim toga, u okviru projekta "Pametan grad", na 254 lokacije ćemo postaviti merače vazduha, biće urađena aplikacija putem koje će građani moći da saznaju kakvo je zagađenje u njihovom delu grada. Nastavićemo takođe da radimo pešačke zone i širimo biciklistički saobraćaj - rekao je Vesić.On je istakao da ako želimo da živimo zdravo, moramo da menjamo svoje navike.- Uradili smo 28.000 kvadratnih metara pešačkih zona i danas je zona na Obilićevom i Toličinom vencu jedna od najčistijih u gradu, jer tamo više nema automobila. Moramo kao građani da odlučimo šta želimo i mislim da je u našem društvu konačno sazrela svest da želimo čist grad i čistu životnu sredinu. U isto vreme, to podrazumeva i određena odricanja. To podrazumeva da se ne osporavaju odluke koje idu u tom pravcu već da svi, bez obzira na to da li su vlast ili opozicija, moraju imati jedan cilj: čist vazduh i čistu životnu sredinu - istakao je Vesić.Ambasador Misije OEBS-a u Srbiji Andrea Oricio je rekao da građani Srbije i celog sveta postaju veoma svesni i zabrinuti za životnu okolinu i njenu zaštitu.- Čista životna sredina preduslov je za zdravu i prosperitetnu zajednicu. Važno je da Srbija primenjuje propise iz oblasti životne sredine, a današnji dijalog je jedinstvena prilika da podignemo svest o važnosti ove misije i u institucijama i kod običnih ljudi - naveo je on.Događaju su prisustvovali pomoćnik gradonačelnika Andreja Mladenović, gradska sekretarka za zaštitu životne sredine Ivana Vilotijević, sekretar za javni prevoz Jovica Vasiljević, te predsednik opštine Obrenovac Miroslav Čučković.Za energetski sektor zaštita životne sredine je pitanje od najvećeg prioriteta, izjavio je danas ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić i dodao da su u toku projekti vredni 485 miliona evra koji imaju za cilj da doprinesu smanjenju negativnog uticaja na životnu sredinu.Ministar je dodao da se prilikom snabdevanja energentima nastoji da se to čini na održiv način, uz poštovanje svih važnih standarda zaštitte životne sredine.- Za energetski sektor zaštita životne sredine nije 13. rupa na svirali, već pitanje od najvećeg prioriteta - rekao je Antić na Javnom slušanju o kvalitetu vazduha u Srbiji koje se održava u Skupštini Srbije .Foto: TANJUG / RADE PRELICIstakao je da je energetski sektor, naročito EPS najviše pažnje i investicija usmerio na zaštitu životne sredine.Kako kaže, EPS je u prethodnom periodu uložio 475 miliona evra u projekte zaštite životne sredine, prevashodno zamene filtera u termoelektranama kako bi se smanjile emisije zagađujućih čestica.Takođe, dosta se radi i na na odsumporavanju dimnih gasova, dodao je Antić.On je naveo primer da je u Obrenovcu posle zamene elektrofiltera registrovane osam puta manje emisije praškastih materija nego ranije.Takođe PM cestica je 2018. godine bilo dva i po puta manje nego 2011.Antić je kazao i da su emisije azotnog oksida 2018. godine bile ispod dozvoljnog nivoa.Istakao je da je emisija sumpordioksida problem koji se rešava i dodao da je plan da se taj problem reši do 2023.godine.Antić je kazao takođe da su toplane uradile dosta sa smanje negativan uticaj na zaštitu životne sredine i da je povećan udeo korišhcneja gasa, odnosno mazuta u odnosu na raniji period.Naveo je da su projekti koji se rade u cilju smanjenja negativnog uticaja na životnu sredini vredni 485 miliona evra.- Radimo ozbiljno na gasifikaciji čime će se dodatno smanjiti uticaj na zagađenje, a nastavljamo sa merama energetske efikasnosti. Nažalost imali smo periode kada je kvalitet vadzuha bio lošiji nego sada I kada se nije činilo dovoljno da se stanje unapredi - rekao je Antić.Na javnom slušanju o kvalitetu vazduha u Srbiji, u organizaciji Odbora za zaštitu životne sredine ministar zaštite životne sredine Goran Trivan rekao je da je važno da se vodi računa o crnim tačkama odnosno gradovima u kojima je najveće zagađenje i dodao da je saobraćaj jedan od najvećih zagađivača, a potom I individulana ložista.- Životna sredina nema mesto u društvu koje bi trebalo da ima, i ona ako nije bila važna ranije, sada postaje važna - rekao je Trivan i dodao da je važan sistem monitoringa i dodao da je za proširenje mreže monitoringa ove gdiine planirano 25 miliona dinara.On je naveo da gradovi u kojima je zagađenje najveće imaju obaveze izrade planova o kvaliteta vazduha.Trivan je kazao i da nema sumnje da industrija ima veliki uticaj na kvalitet životne sredine, a kao važne mere naveo je pošumljavanje, subvencije za kupovinu hibridnih i električnih automobila, priključenje na daljinski sistem grejanja…Goran Trivan - Foto: TANJUG / RADE PRELICVažno je i da urbanistički planovi ubuduće imaju uvid i u ekološke standarde, dodao je Trivan.Predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković izjavila je danas na javnom slušanju o kvalitetu vazduha u Srbiji da su sumnje o tome "podgrevane" i zbog toga što nije bilo dovoljno informacija nadležnih institucija o stanju i poručila da se mora voditi kontinuirana briga o zaštiti životne sredine, a ne samo periodično kada se problemi dese.Gojković koja je i predsednica Odbora za zaštitu životne sredine je kazala da je cilj javnog slušanja u organizaciji tog odbora da se okupe relevantne institucije i zatraže odgovori na aktuelna pitanja, a koja su u interesu građana.- Važno je i da utvrdimo granicu između realnog problema, koji svakako postoji, i kampanje koja se vodila. Nadam se da će ova otvorena debata dati odgovore na pitanja da li je vazduh kod nas zaista zagađeniji u odnosu na zemlje okruženja i šire, šta utiče na kvalitet vazduha i da li, i u kojoj meri, zagađenje vazduha može da utiče na zdravlje stanovništva - rekla je Gojković.Ona je napomenula da su prema Nacionalnom i lokalnom izveštaju izvora zagađenja, najveći zagađivači sektor proizvodnje električne i toplotne energije, zatim sektor industrije, ostala stacionirana sagorevanja, drumski saobraćaj i drugi.- To pokazuje da je najbolji dugoročni odgovor na ovakvo stanje prelazak na čistu i obnovljivu energiju u meri u kojoj je to moguće i to treba da postane prioritet u budućem periodu - istakla je Gojković.Maja Gojković - Foto: TANJUG / RADE PRELICDodala je da i pored nepovoljnih meteoroloških uslova, na kvalitet vazduha negativno utiču kućna ložišta, grejanje na fosilna goriva i veliki broj motornih vozila, navodeći da podaci pokazuju da skoro 60 odsto domaćinstava u Srbiji koristi čvrsto gorivo za grejanje, što je je jedan od ključnih problema.Zbog toga je, kaže, važno razmotriti sve mogućnosti da se ubrza proces gasifikacije i stimulisanje građana da se priključe na sistem centralnog grejanja gde god postoje uslovi za to.- Ohrabrujući je podatak da je samo u Beogradu u poslednjih nekoliko godina zatvoreno više od 1.200 individualnih kotlarnica koje su koristile čvrsto gorivo. Međutim, u narednom periodu fokus treba da bude ne samo na Beogradu, već i na druge gradove u Srbiji - rekla je Gojković.Navela je i da ima sve više automobila, te dodala da prema procenama samo u Beogradu ima oko 80.000 vozila više na ulicama nego pre pet ili šest godina.To pokazuje, dodala je, da je neophodna rigoroznija kontrola učesnika u saobraćaju kada je reč o emitovanju izduvnih gasova.Ona je pozdravila odluku Vlade Srbije da sistemski radi na rešavanju pitanja zaštite vazduha u Srbiji, formiranjem posebnog tela koje će koordinirati rad svih državnih organa i obaveštavati javnost.Ona je rekla i da nije saglasna sa ocenama da se ne ulaže u životnu sredinu i da država ne čini po tom pitanju. Navela je podatak da je EPS do sada uložio više od 475 miliona evra u projekte zaštite životne sredine, a vrednost projekata u toku je 486 miliona evra.Ukazala je i da dogovor sa japanskom agencijom za međunarodnu saradnju "Džajka" kako bi se vršilo odsumporavanje u termoelektranama, što će u velikoj meri doprineti rešavanju problema zagađenja vazduha u zemlji.Odbor za zaštitu životne sredine, prema njenim rečima, spreman je da radi na daljem poboljšanju zakonodavnog okvira, a vreme je i da Srbija donese zakon o klimatskim promenama.Predsednica skupštine apelovala je da se što pre donese strategija zaštite vazduha.(Telegraf.rs/Tanjug)Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.                                                            

----------------------------------------------------------

Datum: 10.02.2020

Medij: ekapija.com

Link: https://www.ekapija.com/news/2782551/za-rekonstrukciju-suboticke-bolnice-20-mil-eur

Autori: @ekapija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Za rekonstrukciju subotičke bolnice 20 mil EUR

Subotička bolnica, čije su pojedine zgrade stare i po 150 godina, ove godine će biti pretvorena u moderni zdravstveni objekat. Rekonstrukcija će biti finansirana preko Kancelarije za javna ulaganja, a kako je najavljeno koštaće oko 20 mil EUR.Realizacija projekta, uvrštena je Subotička bolnica, čije su pojedine zgrade stare i po 150 godina, ove godine će biti pretvorena u moderni zdravstveni objekat. Rekonstrukcija će biti finansirana preko Kancelarije za javna ulaganja, a kako je najavljeno koštaće oko 20 mil EUR.Realizacija projekta, uvrštena je i u nacionalni investicioni plan predsednika Srbije Aleksandra Vučića. U intervjuu za Subotičke novine, koji prenosi portal Subotica.com, direktor bolnice Slobodan Puškar izneo je više detalja.- Tokom prethodnih godinu i po dana sredstvima Pokrajinske vlade u iznosu od 22 miliona i grada Subotice u iznosu od 4 miliona dinara najavljen je projekat kompletne rekonstrukcije Opšte bolnice Subotica. U najskorije vreme očekujemo da se od strane Kancelarije za javno ulaganje RS opredele neophodna sredstva a zatim sprovede postupak javne nabavke za rekonstrukciju - rekao je Puškar.Na pitanje šta će sve od radova biti obuhvaćeno ovom investicijom Puškar odgovara:- Glavna bolnička zgrada stara pet decenija i dvadesetak starih objekata u dvorištu, pretrpeće potpunu izmenu. I sada će, napokon, biti rekonstruisani i opremljeni prema standardima najrazvijenih bolnica u svetu. Izgradiće se nova vodovodna i kanalizaciona mreža, putna infrastruktura, sistemi za hlađenje i grejanje objekata. Sobe će biti jednokrevetne i dvokrevetne, i svaka će imati svoj sanitarni čvor i biće povezane na centralnu klimatizaciju sa najmodernijim sistemima za prečišćavanje vazduha, a svaki bolesnički krevet biće opremljen svim sistemima neophodnim za lečenje pacijenata. Udvostručićemo broj liftova za pacijente, a uvešćemo nove "tehničke" liftove za transport hrane, sanitetskog materijala, veša...Jedan od prioriteta, prema njegovim rečima je i funkcionalno razdvajanje hospitalnog dela bolnice, tj mesta gde su pacijenata stacionirani, kai i polikliničkog dela bolnice kroz koji dnevno prolazi više hiljada ljudi.- Ambulante, u kojima se godišnje uradi 260.000 pregleda i preko tri miliona ispitivanja, biće prostranije, dobro osvetljene sa novim sistemom zakazivanja i pozivanja pacijenata. Planirano je da se svi objekti povežu odgovarajućim zatvorenim koridorima koji će omogućiti komunikaciju između bolničkih objekata u svim vremenskim uslovima. Broj hirurških sala sa sadašnjih pet biće povećan na osam, što će povećati broj i operativnih intervencija. Izolacija zgrada doprineće podizanju energetske efikasnosti. Rekonstrukcijom putne infrastrukture omogućiće se nesmetan prolaz vozilima Hitne pomoći, u slučaju potrebe i vatrogasnim vozilima, a istovremeno obezbediće se dovoljan broj uređenih parking mesta za zaposlene pacijente.Puškar je podsetio i da je nedavno u OB Subotica, otvoren i Centar za vantelesnu oplodnju koji je realizovan uz veliku pomoć AP Vojvodine i grada Subotica.      

----------------------------------------------------------

Datum: 10.02.2020

Medij: ekapija.com

Link: https://www.ekapija.com/news/2782610/obustavljena-javna-nabavka-za-izradu-projektne-dokumentacije-za-gradnju-zatvorenog-bazena-u

Autori: @ekapija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Obustavljena javna nabavka za izradu projektne dokumentacije za gradnju zatvorenog bazena u Požarevcu

Grad Požarevac obustavio je javnu nabavku za izradu projektne dokumentacije za izgradnju zatvorenog bazena u tom gradu, koja je raspisana u decembru prošle godine.Kako se navodi, procenjena vrednost nabavke je pet miliona dinara, bez PDV-a. Primljena je jedna ponuda, kompanijeIlustracija (Foto: Twin Design/shutterstock.com)Grad Požarevac obustavio je javnu nabavku za izradu projektne dokumentacije za izgradnju zatvorenog bazena u tom gradu, koja je raspisana u decembru prošle godine.Kako se navodi, procenjena vrednost nabavke je pet miliona dinara, bez PDV-a. Primljena je jedna ponuda, kompanije Krip inženjering iz Beograda, koja je samostalno podnela ponudu.Razlog za obustavu postupka je premašeni navedeni iznos procenje vrednosti javne nabavke, jer je firma ponudila cenu od 7.490.000 dinara bez PDV-a.Nema informacija kada će postupak ponovo biti sproveden.Informaciju oo obustavi nabavke potražite OVDE .Tagovi:        

----------------------------------------------------------

Datum: 10.02.2020

Medij: nedeljnik.rs

Link: https://www.nedeljnik.rs/carlsberg-grupacija-smanjila-emisiju-ugljenika-za-30-odsto-u-skladu-sa-politikom-odrzivog-razvoja/

Autori: Biznews

Teme: Javno privatno partnerstvo

Naslov: Carlsberg Grupacija smanjila emisiju ugljenika za 30 odsto u skladu sa politikom održivog razvoja

Carlsberg Grupacija ostvarila je veliki napredak u realizaciji ciljeva održivog razvoja baziranih na programu "Zajedno ka nuli", naglašavajući da su postignuti rezultati posledica usklađivanja principa održivosti sa loka Carlsberg Grupacijaostvarila je veliki napredak u realizaciji ciljeva održivog razvoja baziranihna programu "Zajedno ka nuli", naglašavajući da su postignuti rezultatiposledica usklađivanja principa održivosti sa lokalnim partnerima ali iglobalnim ekspertima. U 2019.godini, Grupacija je za 30 odsto smanjila relativnu emisijuugljenika u svojim pivarama u odnosu na 2015. (za 13 odsto u odnosu na 2018), koristeći čak 56 odsto električne energije iz obnovljivih izvora, tako da sadukupno pet lokacija ove kompanije radi isključivo na obnovljivoj energiji.Grupacija je takođe ostvarila smanjenje od 12 odsto u relativnojpotrošnji vode u odnosu na 2015. godinu i najavila velikoulaganje u tehnologiju recikliranja vode u svojoj pivari u Danskoj. "Ponosan samna ono što smo postigli nakon pokretanja projekta "Zajedno ka nuli". Radeći savodećim globalnim stručnjacima i jakim lokalnim partnerima, smanjili smorelativnu emisiju ugljenika za 30 odsto, a potrošnju vode za 12 odsto od 2015.godine. Saradnja će postati još važnija kako se približavamo našim ambicijamaza 2030. godinu. Niko ne može sam da reši izazove održivosti sa kojima se svetsuočava. Zbog toga smo naš program nazvali "Zajedno ka nuli". Radeći upartnerstvima, uspeli smo da postignemo brži napredak i donesemo promene kojeinače ne bi bile moguće" - izjavio je Cees 't Hart (KestHart), generalni direktor Carlsberg Grupacije. Najznačajnije činjenice: Redukcija ugljenika: Za 30 odsto smanjena relativna, a za 25 odsto potpuna emisija ugljenika u pivarama od 2015. godine. Ovaj rezultat postignut je zahvaljujući primeni programa efikasnosti, korišćenjem 56 odsto obnovljive električne energije i smanjenjem potrošnje uglja za 89 odsto u odnosu na 2015. Sledeći strategiju Grupacije, Carlsberg Srbija kontinuirano ulaže u brojne projekte zaštite životne sredine, među kojima su stanica za prečišćavanje CO2, investicije u postrojenje za prečišćavanje otpadne vode, kao i nova bio kotlarnica;Isporuka električne energije: 20 kamiona na električni pogon, kapaciteta 26 tona, biće isporučeni ove godine pogonu kompanije Carlsberg u Švajcarskoj i koristiće se za transport između 15 logističkih centara pivare. Ovo dokazuje da je upotreba teških teretnih vozila na električni pogon u komercijalne i operativne svrhe postala stvarnost;Inovativna pakovanja: Korišćenje naprednih, inovativnih rešenja za pakovanje, uključujući tzv. "Snap Pack" rešenje za smanjenje upotrebe plastike, kao i prva 100 posto reciklažna PET boca, samo su neka od postignuća kompanije. Kao uvid u budućnost, kompanija je predstavila dva istraživačka prototipa prve papirne pivske boce na svetu - "Zelenu fiber flašu" izrađenu u partnerstvu sa kompanijom za proizvodnju papirnih boca Paboco;Efikasna upotreba vode: Relativna potrošnja vode smanjena je za 12 odsto u odnosu na 2015. godinu. Najavljena investicija u fabriku za reciklažu vode, u okviru pivare u Danskoj, koja će biti sprovedena kroz javno-privatno partnerstvo, doprineće smanjenju prosečne potrošnje vode u pivari sa 2,9 na 1,4 hektolitara vode po hektolitru piva i time redukovati potrošnju energije za 10 odsto;Bezbednost na radu: Za 44 odsto smanjen je broj povreda na radu od 2015. godine, uključivanjem većeg broja ljudi u programe zdravlja i bezbednosti, ali i kroz treninge upravljanja za visoko-rizične aktivnosti, sprovedene u partnerstvu sa ekspertima iz ove oblasti; Izbor potrošača: Za 38 odsto je povećana upotreba bezalkoholnih piva od 2015. godine, uz povećanje asortimana bezalkoholnih piva, kao važnom koraku za ostvarivanje cilja da se potrošačima uvek nudi opcija bez alkohola. Inače, kompanija Carlsberg Srbija svake godine obeležava Svetski dan odgovornog konzumiranja piva nizom aktivnosti, te je tako 20. septembra prošle godine na motornim vozilima u centru Beograda osvanulo iznenađenje - vlasnicima četvorotočkaša upućeni su nalozi za odgovorno konzumiranje alkohola. Kampanjom pod sloganom "Znam šta sam radio prošle noći, odgovorno konzumiram alkohol", Carlsberg Srbija direktno je podsetila sve koji se spremaju za još jedno veče u provodu da svoj automobil, ipak, parkiraju pre odlaska u grad. O održivom poslovanju Carlsberg Grupacije Lansiran 2017. godine, program "Zajedno kanuli" potiče iz svrhe kompanije i predstavlja deo strategije Grupacije SAIL'22.Program čine četiri glavne ambicije: NULA za ugljenički otisak, rasipanje vode,neodgovorne konzumacije alkohola i povrede na radu. Program je razvijen usaradnji sa vodećim ekspertima, uključujući Carbon Trust i WWF i usklađen je saciljevima održivog razvoja UN. Ciljevi smanjenja ugljenika su u skladu saInicijativom zasnovanim na nauci i ciljevima od 1,5°C Pariškog sporazuma. Više informacija dostupno je na www.carlsberggroup.com/sustainability                        

----------------------------------------------------------

Datum: 10.02.2020

Medij: telegraf.rs

Link: https://www.telegraf.rs/vesti/beograd/3152608-u-skupstini-srbije-javno-slusanje-o-kvalitetu-vazduha-u-srbiji

Autori: Redakcija

Teme: Javno privatno partnerstvo

Naslov: Javno slušanje o kvalitetu vazduha u Srbiji: Beograd prelazi na kupovinu ekoloških vozila

10/02/20 |  10:46  »  16:09U Domu Narodne skupštine Republike Srbije danas je održano javno slušanje Odbora za zaštitu životne sredine, čija se tema odnosi na kvalitet vazduha u Srbiji.Ovo slušanje je otvorila Maja Gojković, predsednica Narodne skupštine i Odbora za zaštitu životne sredine, Andrea Oricio, šef Misije OEBS u Srbiji, Goran Trivan, ministar zaštite životne sredine i Goran Vesić, zamenik gradonačelnika Beograda.A, govorili su i Milenko Jovanović iz Agencije za zaštitu životne sredine, Uroš Rakić iz Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", Dragan Đurica, Pokrajinski sekretar za urbanizam i zaštitu životne sredine i prof. dr Aleksandar Jovović sa Mašinskog fakulteta.Posle izlaganja govornika, usledila je diskusija na ovu temu.Grad Beograd je jedina lokalna samouprava u ovom delu Evrope koja ima konkretan plan za smanjenje zagađenja, a koji će sprovesti u narednih pet godina, rekao je danas zamenik gradonačelnika Goran Vesić. On je naveo da je za glavni grad velika čast da može da predstavi predložene mere za rešavanje ovog problema.Osvrćući se na medijske natpise iz 1969. godine sa naslovima "Opasnost vreba iz vazduha" i "Na ulicu sa gas maskom", Vesić je dodao da ovaj problem nije nastao juče.- Veoma je važno što smo počeli da se bavimo problemom koji u našoj zemlji postoji decenijama. Grad Beograd je predložio 43 konkretne mere u sastavu šest oblasti, a ukupna vrednost projekata u ovim merama jeste oko šest i po milijardi evra. Beograd, zajedno sa Republikom, ima dovoljno novca da sprovede ove mere - rekao je Vesić.Vesić je ukazao na to da su individualna ložišta, kojih u glavnom gradu ima više od 300 hiljada, kao i automobili, najveći uzroci zagađenja - Goran Vesić - Foto: BeoinfoOn je ukazao na to da su individualna ložišta, kojih u glavnom gradu ima više od 300 hiljada, kao i automobili, najveći uzroci zagađenja.- U Beogradu imamo 720 hiljada registrovanih vozila, od čega je nešto manje od 540 hiljada automobila, što je oko 80 hiljada više nego pre šest godina. To je problem. Beograd je jedini grad u Evropi čiji je osnovni podsistem javnog saobraćaja autobus jer gradovi slične veličine imaju metro ili gradsku železnicu. Zato nam je prioritet izgradnja metroa, koja bi trebala da započne krajem ove godine i čija će vrednost biti oko 3,8 milijardi evra. Po završetku ovog projekta, oko trideset odsto uličnog saobraćaja biće spušteno pod zemlju. U poslednjih šest godina izgradili smo oko 180 kilometara pruge za BG voz, a plan je da se nastavi povezivanje Surčina, Obrenovca, Karaburme i Makiša - najavio je Vesić i dodao da kada bude završen remont dela pruge koji je u toku, vozovi će ići na 15 minuta u vršnom času, a na 30 minuta van njega.Tada će, dodao je Vesić, sve prigradske opštine Beograda, izuzev Grocke, sa centrom grada biti povezane gradskom železnicom.- To će značiti manje autobusa i manje automobila - istakao je Vesić.Ove godine raspisaće se i prvi tender za javno-privatno partnerstvo za rečni prevoz, u čemu grad vidi velik potencijal za povezivanje Grocke, Obrenovca i Zemuna. Vesić je najavio da će Beograd ove godine kupiti 200 autobusa na prirodni gas, a u naredne četiri godine kupovaće svake godine po 80 autobusa, tako da će ih u narednih pet godina biti 520.- Danas je na ulice Beograda izašlo 657 autobusa, a za sedam godina Beograd neće imati nijedan autobus koji nije na prirodni gas, elektroautobus ili hibridni autobus. To rade i drugi gradovi, pa je tako Madrid od 2016. do 2020. godine uložio 390 miliona u kupovinu 697 autobusa na gas, a u naredne dve godine uložiće još i nameravaju da za dve godine budu prvi grad u Evropi bez dizel autobusa. Pariz ima plan da do 2025. godine zameni 4.700 dizel vozila, a to rade i drugi gradovi. Osim toga, u svakoj novoj javnoj garaži uvodimo elektropunjače za automobile, a ove godine ćemo postaviti 17 novih punjača na gradskim ulicama. Obezbedićemo besplatno parkiranje za elektovozila u našim garažama i na taj način to stimulisati - rekao je zamenik gradonačelnika.Vesić je naglasio da je u narednih pet godina u planu izgradnja 306 kilometara toplovodne i 250 kilometara gasne mreže - Foto: BeoinfoOn je naglasio da je u narednih pet godina u planu izgradnja 306 kilometara toplovodne i 250 kilometara gasne mreže.- Nameravamo da tokom ove godine smanjimo doprinose za građevinsko zemljište za one koji grade zgrade sa energetskim pasošem. Oni koji budu pravili "zelene krovove" dobiće subvencije kroz plaćanje poreza na imovinu. Kada je reč o pošumljavanju, naš plan je da zasadimo milion stabala u narednih pet godina. U ovom trenutku imamo 190 hektara za sadnju, na kojima možemo da zasadimo 450.000 stabala, bez drvoreda i parkova, što znači da ćemo morati da u narednom periodu obezbedimo nove prostore za sadnju. Radićemo i "zelene zidove" koje smo započeli još prošle godine, a biće ih 50 kilometara. Danas sam "Putevima Srbije"" uputio molbu da postavimo zidove od mahovine na kompletnu zvučnu izolaciju koja je podignuta na auto-putu kroz Beograd. Za nas su takođe važni monitoring i izveštavanje, nabavićemo 25 novih mernih stanica, a osim toga, u okviru projekta "Pametan grad", na 254 lokacije ćemo postaviti merače vazduha, biće urađena aplikacija putem koje će građani moći da saznaju kakvo je zagađenje u njihovom delu grada. Nastavićemo takođe da radimo pešačke zone i širimo biciklistički saobraćaj - rekao je Vesić.On je istakao da ako želimo da živimo zdravo, moramo da menjamo svoje navike.- Uradili smo 28.000 kvadratnih metara pešačkih zona i danas je zona na Obilićevom i Toličinom vencu jedna od najčistijih u gradu, jer tamo više nema automobila. Moramo kao građani da odlučimo šta želimo i mislim da je u našem društvu konačno sazrela svest da želimo čist grad i čistu životnu sredinu. U isto vreme, to podrazumeva i određena odricanja. To podrazumeva da se ne osporavaju odluke koje idu u tom pravcu već da svi, bez obzira na to da li su vlast ili opozicija, moraju imati jedan cilj: čist vazduh i čistu životnu sredinu - istakao je Vesić.Ambasador Misije OEBS-a u Srbiji Andrea Oricio je rekao da građani Srbije i celog sveta postaju veoma svesni i zabrinuti za životnu okolinu i njenu zaštitu.- Čista životna sredina preduslov je za zdravu i prosperitetnu zajednicu. Važno je da Srbija primenjuje propise iz oblasti životne sredine, a današnji dijalog je jedinstvena prilika da podignemo svest o važnosti ove misije i u institucijama i kod običnih ljudi - naveo je on.Događaju su prisustvovali pomoćnik gradonačelnika Andreja Mladenović, gradska sekretarka za zaštitu životne sredine Ivana Vilotijević, sekretar za javni prevoz Jovica Vasiljević, te predsednik opštine Obrenovac Miroslav Čučković.Za energetski sektor zaštita životne sredine je pitanje od najvećeg prioriteta, izjavio je danas ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić i dodao da su u toku projekti vredni 485 miliona evra koji imaju za cilj da doprinesu smanjenju negativnog uticaja na životnu sredinu.Ministar je dodao da se prilikom snabdevanja energentima nastoji da se to čini na održiv način, uz poštovanje svih važnih standarda zaštitte životne sredine.- Za energetski sektor zaštita životne sredine nije 13. rupa na svirali, već pitanje od najvećeg prioriteta - rekao je Antić na Javnom slušanju o kvalitetu vazduha u Srbiji koje se održava u Skupštini Srbije .Antić je rekao da se prilikom snabdevanja energentima nastoji da se to čini na održiv način, uz poštovanje svih važnih standarda zaštitte životne sredine - Foto: TANJUG / RADE PRELICIstakao je da je energetski sektor, naročito EPS najviše pažnje i investicija usmerio na zaštitu životne sredine.Kako kaže, EPS je u prethodnom periodu uložio 475 miliona evra u projekte zaštite životne sredine, prevashodno zamene filtera u termoelektranama kako bi se smanjile emisije zagađujućih čestica.Takođe, dosta se radi i na na odsumporavanju dimnih gasova, dodao je Antić.On je naveo primer da je u Obrenovcu posle zamene elektrofiltera registrovane osam puta manje emisije praškastih materija nego ranije.Takođe PM cestica je 2018. godine bilo dva i po puta manje nego 2011.Antić je kazao i da su emisije azotnog oksida 2018. godine bile ispod dozvoljnog nivoa.Istakao je da je emisija sumpordioksida problem koji se rešava i dodao da je plan da se taj problem reši do 2023.godine.Antić je kazao takođe da su toplane uradile dosta sa smanje negativan uticaj na zaštitu životne sredine i da je povećan udeo korišhcneja gasa, odnosno mazuta u odnosu na raniji period.Naveo je da su projekti koji se rade u cilju smanjenja negativnog uticaja na životnu sredini vredni 485 miliona evra.- Radimo ozbiljno na gasifikaciji čime će se dodatno smanjiti uticaj na zagađenje, a nastavljamo sa merama energetske efikasnosti. Nažalost imali smo periode kada je kvalitet vadzuha bio lošiji nego sada I kada se nije činilo dovoljno da se stanje unapredi - rekao je Antić.Na javnom slušanju o kvalitetu vazduha u Srbiji, u organizaciji Odbora za zaštitu životne sredine ministar zaštite životne sredine Goran Trivan rekao je da je važno da se vodi računa o crnim tačkama odnosno gradovima u kojima je najveće zagađenje i dodao da je saobraćaj jedan od najvećih zagađivača, a potom I individulana ložista.- Životna sredina nema mesto u društvu koje bi trebalo da ima, i ona ako nije bila važna ranije, sada postaje važna - rekao je Trivan i dodao da je važan sistem monitoringa i dodao da je za proširenje mreže monitoringa ove gdiine planirano 25 miliona dinara.On je naveo da gradovi u kojima je zagađenje najveće imaju obaveze izrade planova o kvaliteta vazduha.Trivan je kazao i da nema sumnje da industrija ima veliki uticaj na kvalitet životne sredine, a kao važne mere naveo je pošumljavanje, subvencije za kupovinu hibridnih i električnih automobila, priključenje na daljinski sistem grejanja…Trivan je naveo da gradovi u kojima je zagađenje najveće imaju obaveze izrade planova o kvaliteta vazduha - Goran Trivan - Foto: TANJUG / RADE PRELICVažno je i da urbanistički planovi ubuduće imaju uvid i u ekološke standarde, dodao je Trivan.Predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković izjavila je danas na javnom slušanju o kvalitetu vazduha u Srbiji da su sumnje o tome "podgrevane" i zbog toga što nije bilo dovoljno informacija nadležnih institucija o stanju i poručila da se mora voditi kontinuirana briga o zaštiti životne sredine, a ne samo periodično kada se problemi dese.Gojković koja je i predsednica Odbora za zaštitu životne sredine je kazala da je cilj javnog slušanja u organizaciji tog odbora da se okupe relevantne institucije i zatraže odgovori na aktuelna pitanja, a koja su u interesu građana.- Važno je i da utvrdimo granicu između realnog problema, koji svakako postoji, i kampanje koja se vodila. Nadam se da će ova otvorena debata dati odgovore na pitanja da li je vazduh kod nas zaista zagađeniji u odnosu na zemlje okruženja i šire, šta utiče na kvalitet vazduha i da li, i u kojoj meri, zagađenje vazduha može da utiče na zdravlje stanovništva - rekla je Gojković.Ona je napomenula da su prema Nacionalnom i lokalnom izveštaju izvora zagađenja, najveći zagađivači sektor proizvodnje električne i toplotne energije, zatim sektor industrije, ostala stacionirana sagorevanja, drumski saobraćaj i drugi.- To pokazuje da je najbolji dugoročni odgovor na ovakvo stanje prelazak na čistu i obnovljivu energiju u meri u kojoj je to moguće i to treba da postane prioritet u budućem periodu - istakla je Gojković.- Ohrabrujući je podatak da je samo u Beogradu u poslednjih nekoliko godina zatvoreno više od 1.200 individualnih kotlarnica koje su koristile čvrsto gorivo - Maja Gojković - Foto: TANJUG / RADE PRELICDodala je da i pored nepovoljnih meteoroloških uslova, na kvalitet vazduha negativno utiču kućna ložišta, grejanje na fosilna goriva i veliki broj motornih vozila, navodeći da podaci pokazuju da skoro 60 odsto domaćinstava u Srbiji koristi čvrsto gorivo za grejanje, što je je jedan od ključnih problema.Zbog toga je, kaže, važno razmotriti sve mogućnosti da se ubrza proces gasifikacije i stimulisanje građana da se priključe na sistem centralnog grejanja gde god postoje uslovi za to.- Ohrabrujući je podatak da je samo u Beogradu u poslednjih nekoliko godina zatvoreno više od 1.200 individualnih kotlarnica koje su koristile čvrsto gorivo. Međutim, u narednom periodu fokus treba da bude ne samo na Beogradu, već i na druge gradove u Srbiji - rekla je Gojković.Navela je i da ima sve više automobila, te dodala da prema procenama samo u Beogradu ima oko 80.000 vozila više na ulicama nego pre pet ili šest godina.To pokazuje, dodala je, da je neophodna rigoroznija kontrola učesnika u saobraćaju kada je reč o emitovanju izduvnih gasova.Ona je pozdravila odluku Vlade Srbije da sistemski radi na rešavanju pitanja zaštite vazduha u Srbiji, formiranjem posebnog tela koje će koordinirati rad svih državnih organa i obaveštavati javnost.Ona je rekla i da nije saglasna sa ocenama da se ne ulaže u životnu sredinu i da država ne čini po tom pitanju. Navela je podatak da je EPS do sada uložio više od 475 miliona evra u projekte zaštite životne sredine, a vrednost projekata u toku je 486 miliona evra.Ukazala je i da dogovor sa japanskom agencijom za međunarodnu saradnju "Džajka" kako bi se vršilo odsumporavanje u termoelektranama, što će u velikoj meri doprineti rešavanju problema zagađenja vazduha u zemlji.Odbor za zaštitu životne sredine, prema njenim rečima, spreman je da radi na daljem poboljšanju zakonodavnog okvira, a vreme je i da Srbija donese zakon o klimatskim promenama.Predsednica skupštine apelovala je da se što pre donese strategija zaštite vazduha.(Telegraf.rs/Tanjug)Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.                                                            

----------------------------------------------------------

Datum: 10.02.2020

Medij: infobrif.rs

Link: https://infobrif.rs/2020/02/10/pistaljka-eps-pumpao-ugovore-za-lekarske-preglede/izdvajamo/naslovna/

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Pištaljka: EPS "pumpao" ugovore za lekarske preglede

Javno preduzeće Elektroprivreda Srbije prošle godine je za sistematske preglede oko hiljadu zaposlenih u beogradskoj centrali firme izdvojilo čak 12 puta više novca nego godinu dana ranije, 2018. godine, iako se broj zaposlenih za koje je raspisana nabavka uvećao samo za četvrtinu, piše portal Pištaljka. Pobednička ponuda na tenderu, koju je dao dom zdravlja "Vizim", iznosila je 11,5 miliona dinara, ali je EPS odlučio da ovu cenu ugovorom poveća na iznos od 18 miliona dinara, koliko je i nameravao maksimalno da izdvoji u tu svrhu i upravo na onoliko koliko je na početku javna nabavka bila i procenjena. Nekoliko meseci kasnije EPS je sa "Vizimom" potpisao još jedan ugovor, ovaj put za specijalističke preglede za radnike kojima je na sistematskim pregledima ustanovljeno da su im potrebni pregledi lekara specijaliste. I ovaj ugovor je potpisan po ceni većoj od ponuđene, za deset miliona dinara. Ugovor za specijalističke preglede bio je vredan 17,9 miliona dinara a ponuda je iznosila 7,6 miliona. Ovim poslom je, osim čudnog uvećanja cene, prekršen i zakon, zbog toga što je posao dobila ustanova koja je jedina mogla imati podatke o pregledima koji su potrebni jer je upravo ona te preglede i preporučila, navodi Pištaljka. Prema poslednjem finansijskom izveštaju, EPS beleži gubitak veći od milijardu dinara. Odgovorni u EPS-u tvrde da se ugovori zaključuju po procenjenoj vrednosti nabavke koja je veća od prihvaćene ponude na tenderu jer ne znaju tačan broj usluga koje im trebaju, pa zato navode samo okvirne količine. Pogledaj i ove vesti... No, ovaj pokušaj EPS-a da opravda "pumpanje" ugovora za lekarske preglede navođenjem okvirnih podataka pada u vodu pošto su za nabavku specijalističkih pregleda znali tačan broj potrebnih pregleda jer su nakon sistematskih pregleda imali listu radnika kojima je potreban lekar specijalista. Rok za završetak sistematskih pregleda, kako se navodi u konkursnoj dokumentaciji, bio je nekoliko meseci pre potpisivanja ugovora za specijalističke preglede. Pištaljka je pokušala da ustanovi da li i drugi državni organi zaključuju ugovore o lekarskim pregledima uz okvirnu procenu broja zaposlenih, prihvatajući da plate procenjenu vrednost nabavke, bez obzira na vrednost ponude. Za razliku od EPS-a, Agencija za restituciju je, na primer, tražila ponude za tačno 37 muškaraca i 137 žena, a grupa ponuđača u kojoj je bio i "Vizim" ugovor je dobila za ponuđenu vrednost od 2,4 miliona dinara. U pisanom odgovoru Pištaljci, nadležni iz EPS-a objašnjavaju da će ukupna vrednost ugovorenih usluga zavisiti od konačnog broja izvršenih pregleda, kao i da će plaćanje izvršiti prema stvarno izvršenim uslugama, a najviše do iznosa na koji je procenjena vrednost javne nabavke. Međutim, kada je Pištaljka od EPS-a zatražila podatke o realizaciji ugovora o sistematskim pregledima za prethodne dve godine, odgovor nije dobila. EPS je odbio da dostavi i podatke o tačnom broju zaposlenih u beogradskom centru u Balkanskoj ulici gde se nalaze sedišta EPS snabdevanja, "Obnovljivih izvora" i uprave preduzeća, za čije zaposlene je i raspisan tender. U odgovoru Pištaljci, nadležni iz EPS-a umesto dostave tražene podatke tvrde da je sve po zakonu. Javna nabavka sistematskih pregleda radnika EPS-a sredinom prošle godine sprovedena je i u drugim lokalnim centrima ovog javnog preduzeća. Kao i u prestonici, ugovori u Kraljevu, Kragujevcu i Novom Sadu sklopljeni su na iznos koji je EPS procenio, bez obzira na najnižu ponuđenu cenu.

----------------------------------------------------------

Datum: 10.02.2020

Medij: danas.rs

Link: https://www.danas.rs/drustvo/tri-godine-azurirali-studiju-o-proceni-uticaja/

Autori: @OnlineDanas

Teme: Javne nabavke

Naslov: Tri godine ažurirali studiju o proceni uticaja

Postrojenje za odsumporavanje u termoelektrani Kostolac B, koje je državu koštalo 130,5 miliona dolara ne radi već tri godine zato što nema odgovarajuću Studiju o proceni uticaja na životnu sredine.Foto: FoNet/ Aleksandar Levajkovic Naime, nakon što je postrojenje pušteno u probni rad 2017. godine pojavila se potreba da se izmeni postojeća studija uticaja na životnu sredinu, a taj posao priveden je kraju tek prošlog meseca. U međuvremenu termoelektrana Kostolac B bila je jedan od najvećih zagađivača sumpor-dioksidom ne samo u Srbiji već i u celoj Evropi, dok su otrovi iz Kostolca nastavili ozbiljno da ugrožavaju zdravlje građana. Zašto je bilo potrebno čak tri godine da se izmeni Studija o proceni uticaja, pitanje je na koje nismo dobili odgovor u EPS-u, kao ni u Ministarstvu rudarstva i energetike. Na drugoj strani, u Ministarstvu zaštite životne sredine rečeno nam je da je to ministarstvo radilo sve u zakonskim predviđenim rokovima. Aleksandar Jovović, profesor Mašinskog fakulteta i član Tehničke komisije koja je razmatrala studiju, pak smatra da je tri godine previše vremena da se ceo posao završi. - To je suviše dug period da postrojenje ovakvog tipa iz bilo kog razloga ne radi, kao i da se toliko vremena potroši za izradu novih tehničkih dokumenata, kaže Jovović. Od 2017. kada je postrojenje za odsumporavanje pušteno u probni rad do danas TE Kostolac bila je jedan od najvećih zagađivača. Krajem prošle godine izveštaj organizacije Bankvoč zabeležio je da je tokom 2018. godine Kostolac B emitovao čak 14 puta više sumpor-dioksida (113.913 tona) nego što je to predviđeno Nacionalnim planom za smanjenje emisije, zbog čega je ova termoelektrana označena kao najveći zagađivač u regionu. Istovremeno organizacija HEAL objavila je prošle godine izveštaj, koji se temelji na podacima iz 2016, a koji pokazuje da su zapadnobalkanske termoelektrane na ugalj odgovorne za 3.000 preuranjenih smrti, 8.000 slučajeva bronhitisa kod dece i druge hronične bolesti koje ukupno koštaju zdravstvene sisteme i privredu između šest i 11 milijardi evra kako u Evropi tako i na Balkanu. Da je postrojenje za odsumporavanje u Kostolcu radilo, emisija sumpor-dioksida bila bi značajno smanjenja, a samim tim i posledice po zdravlje. Kako profesor Jovović objašnjava, ovo postrojenje je izuzetno efikasno. - Ono ima izuzetne karakteristike. Na garancijskim ispitivanjima vrednosti emisije sumpor-dioksida bile su i do tri puta niže od projektovanih, što su odlični rezultati, objašnjava Jovović Kada je postrojenje pušteno u probni rad 2017, premijerka Ana Brnabić izjavila je da će ono uskoro dobiti upotrebnu dozvolu i početi da radi u punom kapacitetu. Ispostavilo se, međutim da pre dobijanja upotrebne dozvole mora da se izmeni Studija o proceni uticaja na životnu sredinu. U tadašnjoj studiji gips, koji se dobija tokom procesa, bio je označen kao opasan otpad. Kada je postrojenje pušteno u probni rad, pokazalo se da je gips neopasan, zbog čega je bilo potrebno izmeniti studiju. Istovremeno, krajem 2017. inspekcija je konstatovala da treba preciznije definisati karakteristike HDPE folije, koja se koristi za oblaganje deponije gipsa. Ova dva razloga bila su povod da se ažurira Studija. - Postoje formalni razlozi zbog kojih postrojenje nije moglo da počne da radi 2017. Međutim, prošlo je tri godine i tek sada je ažurirana studija stavljena na uvid javnosti i tek sada se o njoj raspravlja. Odgovornost leži mnogo više na nadležnim organima, koji su dozvolili da prođe ovoliko vremena, a da postrojenje ne radi, što je suprotno i propisima u oblasti građenja, ali i propisima u oblasti zaštite životne sredine, energetike, i međunarodnim sporazumima. Činjenica da je ono pušteno u probni rad 2017. i da od tada ne radi, a pri tome znamo da je emisija sumpor-dioksida preko 100.000 tona godišnje, zahtevala je da država reaguje, ističe profesor Jovović. Na pitanje Danasa zašto je ažuriranje Studije toliko dugo trajalo i da li je Ministarstvo za zaštitu životne sredine trebalo da reaguju, u ovom ministarstvu kažu da je proces "trajalo ovaj vremenski rok zbog poštovanja neophodne zakonske procedure." Kako objašnjavaju, Ministarstvo je u oktobru 2018. godine donelo rešenje o obimu i sadržaju ažurirane studije nakon čega je nosilac projekta, EPS, u zakonskom roku od godinu dana podneo zahtev za davanje saglasnosti na Studiju o proceni uticaja. Na dodatno pitanje Danasa zašto je prošlo skoro godinu dana od kada je postalo jasno da studija treba da se menja (novembar 2017) pa do trenutka kada je Ministarstvo donelo rešenje o promeni studije (oktobar 2018), odgovorili su nam da je Ministarstvo postupalo po zakonu, i prema utvrđenim rokovima, odnosno da su oni mogli da reaguju tek kada je EPS podneo zahtev za izmenu studije uticaja, što se desilo krajem avgusta 2018. Višemesečna tenderska procedura Prethodno nam je u Ministarstvu rečeno da "mnogi rokovi zavise i od samog nosioca projekta". "U ovom slučaju, s obzirom da EPS kao JP u vlasništvu države primenjuje Zakon o javnim nabavkama, osnovano je zaključiti da je na rok uticala i višemesečna procedura javne nabavke za izbor projektne kuće koja će izraditi Studiju", naveli su u Ministarstvu. Nakon što je studija o proceni uticaja na životnu sredinu postrojenja za odsumporavanje završena i data na uvid javnosti, Ministarstvo za zaštitu životne sredine bi trebalo da da saglasnost na ovoj dokument, nakon čega ovo postrojenje može da dobije potrebne dozvole za rad. Gas odgovoran za "kisele kiše" Sumpor-dioksid je gas zagušljivog mirisa koji nastaje izgaranjem sumpora. Sumpor-dioksid je nusprodukt rada motora raznih vozila i fabričkih postrojenja i napada sistem za disanje ljudi i životinja. Teži je od vazduha i rastvara se u vodi pri čemu nastaje sumporasta kiselina. Ta njegova osobina dovodi do takozvanih kiselih kiša, koje uništavaju biljke, metalne konstrukcije i građevine. Sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, ovakve padavine izazivale su u Evropi, ali u drugim razvijenim regionima, gde se tada nije vodilo računa o emisiji ovog štetnog gasa, do sušenja i propadanja velikih površina pod šumama. Nedostaci i u ažuriranoj studiji Zvezdan Kalmar iz NVO CEKOR smatra da prethodna, ali i ažurirana studija o proceni uticaja na životnu sredinu postrojenja za odsumporavanje imaju mnogo nedostataka zbog čega kaže da se radi o "falsifikatu" i da treba raditi potpuno novu studiju. "Nije urađena analiza uticaja postrojenja na funkcionisanje Kostolac B1, 2, nije urađena analiza potreba za povećanjem količine uglja, nije urađeno šta će se desiti ukoliko se bude mešao gips sa pepelom iz termocentrale, nema analize uticaja kompleksa na zaštićeno područje Deliblato, na Kovin, na sela u okolini kopa i termocentrale, nisu date analize kvaliteta zemljišta, niti ima analize na zdravlje", nabraja Kalmar nedostatke prethodne studije. On dodaje da ni u ažuriranoj studiji ovi nedostaci nisu ispravljeni. "Nepravilnosti su još umnožene i još veće. Naime kop Drmno je proširen za nekoliko desetina kvadratnih kilometara bez procene uticaja. Saobraćaj u regionu je masivno povećan. Odlagalište Ćirikovac je van funkcije, pa se pepeo odlaže u prepunjeno odlagalište kod Starog Kostolca, čime se tvrdnje o budućem razdvajanju gipsa i pepela dovode u sumnju", kaže Kalmar. Kostolac, Odsumporavanje, Postrojenje, Životna sredina

----------------------------------------------------------

Datum: 10.02.2020

Medij: blic.rs

Link: https://www.blic.rs/vesti/beograd/vesic-u-narodnoj-skupstini-beograd-jedini-u-ovom-delu-evrope-ima-plan-za-smanjenje/t7dhg0e

Autori: Beoinfo

Teme: Javno privatno partnerstvo

Naslov: Vesić u Narodnoj skupštini: Beograd jedini u ovom delu Evrope ima plan za smanjenje zagađenja

Grad Beograd je jedina lokalna samouprava u ovom delu Evrope koja ima konkretan plan za smanjenje zagađenja, a koji će sprovesti u narednih pet godina, rekao je danas zamenik gradonačelnika Goran Vesić.On je na javnom slušanju na temu Kvalitet vazduha u Srbiji, u organizaciji Odbora za zaštitu životne sredine Narodne skupštine, naveo da je za glavni grad velika čast da može da predstavi predložene mere za rešavanje ovog problema.Osvrćući se na medijske natpise iz 1969. godine sa naslovima "Opasnost vreba iz vazduha" i "Na ulicu sa gas maskom", Vesić je dodao da ovaj problem nije nastao juče.- Veoma je važno što smo počeli da se bavimo problemom koji u našoj zemlji postoji decenijama. Grad Beograd je predložio 43 konkretne mere u sastavu šest oblasti, a ukupna vrednost projekata u ovim merama jeste oko šest i po milijardi evra. Beograd, zajedno sa Republikom, ima dovoljno novca da sprovede ove mere - rekao je Vesić.On je ukazao na to da su individualna ložišta, kojih u glavnom gradu ima više od 300.000, kao i automobili, najveći uzroci zagađenja.- U Beogradu imamo 720.000 registrovanih vozila, od čega je nešto manje od 540.000 automobila, što je oko 80.000 više nego pre šest godina. Beograd je jedini grad u Evropi čiji je osnovni podsistem javnog saobraćaja autobus jer gradovi slične veličine imaju metro ili gradsku železnicu. Zato nam je prioritet izgradnja metroa, koja bi trebala da započne krajem ove godine i čija će vrednost biti oko 3,8 milijardi evra. Po završetku ovog projekta, oko trideset odsto uličnog saobraćaja biće spušteno pod zemlju - najavio je Vesić i dodao da kada bude završen remont dela pruge koji je u toku, vozovi će ići na 15 minuta u vršnom času, a na 30 minuta van njega.Tada će, dodao je Vesić, sve prigradske opštine Beograda, izuzev Grocke, sa centrom grada biti povezane gradskom železnicom.- To će značiti manje autobusa i manje automobila - istakao je Vesić. Ove godine raspisaće se i prvi tender za javno-privatno partnerstvo za rečni prevoz, u čemu grad vidi velik potencijal za povezivanje Grocke, Obrenovca i Zemuna.Vesić je najavio da će Beograd ove godine kupiti 200 autobusa na prirodni gas, a u naredne četiri godine kupovaće svake godine po 80 autobusa, tako da će ih u narednih pet godina biti 520.- Danas je na ulice Beograda izašlo 657 autobusa, a za sedam godina Beograd neće imati nijedan autobus koji nije na prirodni gas, elektroautobus ili hibridni autobus. Osim toga, u svakoj novoj javnoj garaži uvodimo elektropunjače za automobile, a ove godine ćemo postaviti 17 novih punjača na gradskim ulicama. Obezbedićemo besplatno parkiranje za elektovozila u našim garažama i na taj način to stimulisati - dodao je Vesić.On je naglasio da je u narednih pet godina u planu izgradnja 306 kilometara toplovodne i 250 kilometara gasne mreže.- Nameravamo da tokom ove godine smanjimo doprinose za građevinsko zemljište za one koji grade zgrade sa energetskim pasošem. Oni koji budu pravili "zelene krovove" dobiće subvencije kroz plaćanje poreza na imovinu. Kada je reč o pošumljavanju, naš plan je da zasadimo milion stabala u narednih pet godina. Radićemo i "zelene zidove" koje smo započeli još prošle godine, a biće ih 50 kilometara. Danas sam "Putevima Srbije"uputio molbu da postavimo zidove od mahovine na kompletnu zvučnu izolaciju koja je podignuta na auto-putu kroz Beograd.On je istakao da ako želimo da živimo zdravo, moramo da menjamo svoje navike.Ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić je podsetio na to da su Elektroprivreda Srbije i druge energetske kompanije u proteklom periodu najviše investirale i najviše pažnje posvetile zaštiti životne sredine.- U proteklom periodu, Elektroprivreda Srbije je investirala 475,6 miliona evra u projekte zaštite životne sredine. Najznačajniji deo vezan je za rekonstrukciju i zamenu filtera na termoelektranama, potom u smanjenje emisije azotnih oksida, rekonstrukciju sistema za odlaganje šljake i prečišćavanje otpadnih voda. To je dovelo do toga da je količina PM čestica u 2018. godini bila dva i po puta manja nego 2011. godine, a kada govorimo o efektu elektro-filtera u TENT-u, oni su posle njihovog uvođenja emitovali osam puta manje PM čestica nego pre njihovog postavljanja - rekao je ministar Antić.              

----------------------------------------------------------

Datum: 10.02.2020

Medij: nsreporter.rs

Link: https://www.nsreporter.rs/2020/02/smanjili-emisiju-ugljenika-za-30-odsto-u-skladu-sa-politikom-odrzivog-razvoja/

Autori: Redakcija

Teme: Javno privatno partnerstvo

Naslov: Smanjili emisiju ugljenika za 30 odsto u skladu sa politikom održivog razvoja

ČELAREVO - Carlsberg Grupacija ostvarila je veliki napredak u realizaciji ciljeva održivog razvoja baziranih na programu "Zajedno ka nuli", naglašavajući da su ČELAREVO - Carlsberg Grupacija ostvarila je veliki napredak u realizaciji ciljeva održivog razvoja baziranih na programu "Zajedno ka nuli", naglašavajući da su postignuti rezultati posledica usklađivanja principa održivosti sa lokalnim partnerima ali i globalnim ekspertima. U 2019. godini, Grupacija je za 30 odsto smanjila relativnu emisiju ugljenika u svojim pivarama u odnosu na 2015. (za 13 odsto u odnosu na 2018), koristeći čak 56 odsto električne energije iz obnovljivih izvora, tako da sad ukupno pet lokacija ove kompanije radi isključivo na obnovljivoj energiji. Grupacija je takođe ostvarila smanjenje od 12 odsto u relativnoj potrošnji vode u odnosu na 2015. godinu i najavila veliko ulaganje u tehnologiju recikliranja vode u svojoj pivari u Danskoj. "Ponosan sam na ono što smo postigli nakon pokretanja projekta "Zajedno ka nuli". Radeći sa vodećim globalnim stručnjacima i jakim lokalnim partnerima, smanjili smo relativnu emisiju ugljenika za 30 odsto, a potrošnju vode za 12 odsto od 2015. godine. Saradnja će postati još važnija kako se približavamo našim ambicijama za 2030. godinu. Niko ne može sam da reši izazove održivosti sa kojima se svet suočava. Zbog toga smo naš program nazvali "Zajedno ka nuli". Radeći u partnerstvima, uspeli smo da postignemo brži napredak i donesemo promene koje inače ne bi bile moguće" - izjavio je Cees 't Hart (Kest Hart), generalni direktor Carlsberg Grupacije. Najznačajnije činjenice Redukcija ugljenika: Za 30 odsto smanjena relativna, a za 25 odsto potpuna emisija ugljenika u pivarama od 2015. godine. Ovaj rezultat postignut je zahvaljujući primeni programa efikasnosti, korišćenjem 56 odsto obnovljive električne energije i smanjenjem potrošnje uglja za 89 odsto u odnosu na 2015. Sledeći strategiju Grupacije, Carlsberg Srbija kontinuirano ulaže u brojne projekte zaštite životne sredine, među kojima su stanica za prečišćavanje CO2, investicije u postrojenje za prečišćavanje otpadne vode, kao i nova bio kotlarnica; Isporuka električne energije: 20 kamiona na električni pogon, kapaciteta 26 tona, biće isporučeni ove godine pogonu kompanije Carlsberg u Švajcarskoj i koristiće se za transport između 15 logističkih centara pivare. Ovo dokazuje da je upotreba teških teretnih vozila na električni pogon u komercijalne i operativne svrhe postala stvarnost; Inovativna pakovanja: Korišćenje naprednih, inovativnih rešenja za pakovanje, uključujući tzv. "Snap Pack" rešenje za smanjenje upotrebe plastike, kao i prva 100 posto reciklažna PET boca, samo su neka od postignuća kompanije. Kao uvid u budućnost, kompanija je predstavila dva istraživačka prototipa prve papirne pivske boce na svetu - "Zelenu fiber flašu" izrađenu u partnerstvu sa kompanijom za proizvodnju papirnih boca Paboco; Efikasna upotreba vode: Relativna potrošnja vode smanjena je za 12 odsto u odnosu na 2015. godinu. Najavljena investicija u fabriku za reciklažu vode, u okviru pivare u Danskoj, koja će biti sprovedena kroz javno-privatno partnerstvo, doprineće smanjenju prosečne potrošnje vode u pivari sa 2,9 na 1,4 hektolitara vode po hektolitru piva i time redukovati potrošnju energije za 10 odsto; www.carlsberggroup.com Bezbednost na radu: Za 44 odsto smanjen je broj povreda na radu od 2015. godine, uključivanjem većeg broja ljudi u programe zdravlja i bezbednosti, ali i kroz treninge upravljanja za visoko-rizične aktivnosti, sprovedene u partnerstvu sa ekspertima iz ove oblasti; Izbor potrošača: Za 38 odsto je povećana upotreba bezalkoholnih piva od 2015. godine, uz povećanje asortimana bezalkoholnih piva, kao važnom koraku za ostvarivanje cilja da se potrošačima uvek nudi opcija bez alkohola. Inače, kompanija Carlsberg Srbija svake godine obeležava Svetski dan odgovornog konzumiranja piva nizom aktivnosti, te je tako 20. septembra prošle godine na motornim vozilima u centru Beograda osvanulo iznenađenje - vlasnicima četvorotočkaša upućeni su nalozi za odgovorno konzumiranje alkohola. Kampanjom pod sloganom "Znam šta sam radio prošle noći, odgovorno konzumiram alkohol", Carlsberg Srbija direktno je podsetila sve koji se spremaju za još jedno veče u provodu da svoj automobil, ipak, parkiraju pre odlaska u grad. O održivom poslovanju Carlsberg

----------------------------------------------------------

Datum: 10.02.2020

Medij: danas.rs

Link: https://www.danas.rs/drustvo/trivan-izdvojeno-jos-novca-za-nove-merne-stanice-zivotna-sredina-briga-svih-nas/

Autori: @OnlineDanas

Teme: Javno privatno partnerstvo

Naslov: Trivan: Izdvojeno još novca za nove merne stanice, životna sredina briga svih nas

Mnistar zaštite životne sredine Goran Trivan izjavio je danas da javna rasprava o kvalitetu vazduha u Srbiji pokazuje da smo na putu društvenog konsenzusa o životnoj sredini, ali da zdrav život i životno okruženje nisu mogući ukoliko svako svojim ličnim odnosom i promenom navika ne učestvuje u tom procesu.Foto: FoNet/Ministarstvo za zaštitu životne sredine Trivan je, na javnom slušanju Odbora za zaštitu životne sredine Narodne skupštine, upoznao prisutne sa merama ministarstva za poboljšanje kvaliteta vazduha koje su u toku, kao i sa dugoročnim merama koje će biti realizovane u narednom periodu. Pored zakonodavnog okvira, od velikog značaja je precizno utvrđivanje kvaliteta vazduha, zbog čega će ministarstvo u ovoj godini izdvojiti još 25 miliona dinara za nabavku mernih stanica, pored već izdvojenih sredstava koja su upotrebljena za nabavku mernih stanica u Novom Pazaru i Vršcu, istakao je ministar, prenelo je ministarstvo koje vodi. Protekle godine Ministarstvo je podržalo projekte lokalnih samouprava na osnovu kojih je pošumljeno 280 hektara, a ove godine će dodeliti još 41 milion dinara. U pripremi je propis na osnovu kojeg će biti omogućena dodela subvencija za kupovinu električnih i hibridnih vozila što je paradigma volje države da investira u saobraćaj, rekao je Trivan i najavio da će ministarstvo, imajući u vidu predloge i inicijative zainteresovanih gradjana i asocijacija, razmotriti mogućnosti za uvođenje olakšica onima koji bi se opredelili za vozila na gas. Predsednica skupštinskog Odbora za zaštitu životne sredine i predsednica Narodne skupštine Maja Gojković je istakla da država ulaže u životnu sredinu. Navela je primer EPS-a "koji je uložio više od 475,6 miliona evra u ove projekte, ali je Odbor spreman i da radi na daljem poboljšanju zakonodavnog okvira, gde je u izgledu usvajanje više značajnih zakonskih propisa". Energetski sektor jedan je od najznačajnijih za stanje životne sredine i kvalitet vazduha, zbog čega energetske kompanije ulažu velika sredstva u ovu oblast, rekao je ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić u svom obraćanju. Grad Beograd je u odgovoru na pogoršanje kvaliteta vazduha utvrdio plan za smanjenje zagadjenja koji obuhvata 43 mere koje će biti sprovedene u narednih pet godina, zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić. Ambasador Misije OEBS-a u Srbiji Andrea Oricio naglasio je značaj učešća građana u realizaciji politika na zaštiti životne sredine, i uspostavljanja dijaloga koji će doprineti jačanju svesti o značaju zdrave životne sredine. Trivan: Godina početka promena Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan izjavio je danas da je ova godina, godina početka promena u stanju živote sredine i da je oblast prerade otpada i otpadnih voda spremna za investicioni ciklus, saopštilo je Ministarstvo. Trivan je u razgovru sa ambasadorom Holandije u Srbiji Žil Arno Bešur Pluhom objasnio da je 13 jedinica lokalnih samouprava spremno za izgradnju postrojenja za preradu otpadnih voda, a da su još 32 opštine u finalnoj fazi pripreme projektno-dokumentacije. Foto: FoNet/Ministarstvo za zaštitu životne sredine On je ukazao da je posebno dragocena podrška holandske vlade kroz program ORIO na projektu upravljanja otpadnim vodama u Leskovcu, koji obuhvata kanalizacionu mrežu i neophodnu infrastrukturu za preradu otpadnih voda sa linijom mulja, što je prvi i najznačajniji projekat takve vrste i poduhvat ne samo od lokalnog, već i nacionalnog značaja. Pluh je za Poglavlje 27 rekao da je ako ne najteže, ono jedno od najzahtevnijih u procesu pridruživanja Srbije EU i da će Holandija podržati i osnažiti proces njegovog otvaranja i primene jer je oblast životne sredine visoko na listi prioriteta kako Vlade Holandije, tako i svih evropskih država. Zajednički je ocenjeno da holandske investicije ne samo što donose kapital već i najsavremenije, inovativne tehnologije koje su dragocene u dostizanju najviših standarda životne sredine. Na sastanku je konstatovano da se saradnja u toj oblasti može realizovati kroz biznis-forume u koje bi se uključile holandske kompanije koje bi bile spremne da putem javno-privatnog partnerstva investiraju u projekte, kao i kroz razmenu stručnjaka u oblasti zaštite životne sredine. Goran Trivan, kvalitet vazduha, Zaštita životne sredineBeograd

----------------------------------------------------------

Datum: 11.02.2020

Medij: Tanjug

Link: http://www.tanjug.rs

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Pred poslanicima uskoro Zakon o poreklu imovine

Pred poslanicima uskoro Zakon o poreklu imovineBEOGRAD, 11. februara (Tanjug) - Predlog zakona o utvrdivanju porekla imovine i posebnom porezu, koji ce se narednih dana naci pred poslanicima Skupštine Srbije, predvida porez od cak 75 odsto ako se utvrdi da neki gradanin nije prijavio da je u roku od tri godine uzastopno uvecao imovinu za najmanje 150.000 evra.Kako danas pišu "Vecernje novosti", izuzetno je važno i to da nema ogranicenja u primeni zakona, tako da ce nadležni moci da utvrduju da li se neko obogatio u bilo kom trenutku u prošlosti.U izjavi za "Novosti", ministarka pravde Nela Kuburovic ištice da se predložena zakonska rešenja odnose na sve gradane, cime se iskljucuje svaka eventualna selektivnost u njegovoj primeni, kao što tvrde neki predstavnici opozicije koji smatraju da ce zakon poslužiti za obracun s politickim neistomišljenicima.Bice ispitivana celokupna imovina pojedinca, narocito nekretnine, udeli u pravnom licu, motorna vozila, plovni objekti i vazduhoplovi, štedni ulozi i gotov novac, a predidene su kazne od 55.000 do dva miliona dinara za one koji u roku koji odredi Poreska uprava ne dostave tražene podatke.Sudija Danica Maksimovic, predsednica Odbora Agencije za borbu protiv korupcije, ocenila je da ce primena ovogo zakona biti dobar instrument u borbi protiv korupcije i sloupotreba, kao i da ce "znacajno doprineti punjenju budžeta".

----------------------------------------------------------