Joomla 3.2 Template by Justhost Complaints

Mediji o korupciji

Datum: 13.02.2020

Medij: 24 Sata     Strana: 2

Rubrika: U fokusu

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Brnabić: U Vladi nema špijuna

Brnabić: U Vladi nema špijuna

PREMIJERKA SRBIJE Ana Brnabić izjavila je da u Vladi Srbije nema špijuna, kako tvrdi predsednik Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj, i osudila njegov napad na potpredsednicu Vlade i ministarku građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zoranu Mihajlović. “Apsolutno ne postoji nijedan dokaz da je bilo koji član Vlade Srbije umešan u neku špijunsku aferu. To su gluposti i neću na to da odgovaram”, kazala je Brnabićeva novinarima na molbu da prokomentariše izjavu predsednika SRS da je ministarka Mihajlović špijun.

Ona je podsetila da su joj radikali već postavljali pitanja u vezi s tim u Skupštini Srbije, dodavši da su za špijunažu optuživali ne samo ministarku Mihajlović, već i neke druge članove kabineta. Na pitanje zašto nije reagovala na Šešeljev napad na ministarku Mihajlović, premijerka je navela da je „bilo jasno da Vlada osuđuje taj napad”. “Tako da nisam osećala potrebu da lično reagujem na njega”, rekla je ona. llll

----------------------------------------------------------

Datum: 13.02.2020

Medij: 24 Sata     Strana: 3

Rubrika: U fokusu

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: STEFANOVIĆ O BORBI PROTIV TERORIZMA I PRANJA NOVCA

Stefanović o borbi protiv terorizma i pranja novca

POTPREDSEDNIK VLADE SRBIJE i ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović razgovarao je juče u Beogradu sa Polom Ahernom iz Ministarstva finansija SAD o merama koje je naša zemlja do sada preduzela u borbi protiv finansiranja terorizma i pranja novca. Stefanović je upoznao Aherna sa koracima koje je Republika Srbija preduzela u cilju unapređenja zakonske regulative u ovoj oblasti, ali i sa konkretnim rezultatima koji su ostvareni u prethodnom periodu. Potpredsednik Vlade je istakao da naša zemlja nastavlja da radi na unapređenju zakonskog okvira u oblasti borbe protiv finansiranja terorizma i pranja novca. llll

Foto Tanjug/Tanja Valic

----------------------------------------------------------

Datum: 13.02.2020

Medij: Alo     Strana: 15

Rubrika: Svet

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Afera na Malti: Uhapšeno više od pola saobraćajne policije!

Afera na Malti: Uhapšeno više od pola saobraćajne policije!

Više od polovine pripadnika saobraćajne policije Malte uhapšeno je zbog sumnje da su počinili prevaru u vezi s prekovremenim radom, zbog čega policija pravi vanredni plan rada da bi na ulicama bilo dovoljno ljudi. Vlada je objavila da je 30 pripadnika saobraćajne jedinice, koja ima 50 članova, na ispitivanju zbog optužbi da su prijavili stotine prekovremenih sati koje nisu odradili u periodu od najmanje tri godine, a nekima se stavlja na teret da su koristili gorivo iz službenih zaliha za privatne automobile. Izvori iz policije kažu da su bivši pripadnici saobraćajne jedinice, koji su premešteni u druga odeljenja, zamoljeni da se vrate na staru dužnost. Premijer Robert Abela rekao je da je dobra stvar to što policija istražuje sopstvene pripadnike.

„Ovo potvrđuje da imamo funkcionalne policijske snage. Ukoliko ove istrage dovedu do sudskih ili disciplinskih postupaka, onda će tako i biti“, poručio je premijer. Najmanja članica Ell sa najvećom korupcijnm

Maltaje najmanja zemlja u EU,au prethodnim godinama bila je optuživana za raširenu korupciju, „burazersku politiku" i finansijske malverzacije u krugovima političke i poslovne elite.

----------------------------------------------------------

Datum: 13.02.2020

Medij: Alo     Strana: 15

Rubrika: Hronika

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Uhapšeno više od pola saobraćajaca na Malti

Uhapšeno više od pola saobraćajaca na Malti

Više od polovine pripadnika saobraćajne policije Malte uhapšeno jezbogsumnjedasu počinili prevaru u vezi s prekovremenim radom, zbog čega policija pravi vanredni plan rada da bi na ulicama bilo dovoljno Ijudi. Vlada je objavila da je 30 pripadnika saobraćajne jedinice, koja ima 50 članova, na ispitivanju zbog optužbi da su prijavili stotine prekovremenih sati koje nisu odradili u periodu od najmanjetri godine.

----------------------------------------------------------

Datum: 13.02.2020

Medij: Alo     Strana: 9

Rubrika: Društvo

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija/Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Od palice za kriket do veš-mašine!

Objavljen katalog poklona koje su dobijali funkcioneri tokom 2018. godine

Od palice za kriket do veš-mašine!

Agencija za borbu protiv korupcije objavila je katalog poklona koje su funkcioneri u Srbiji dobijali tokom 2018. godine, među kojima su knjige, slike, razna alkoholna pića, ali i palica za kriket, zlatni obeleživač za knjige, veš-mašina, tradicionalno oružje te gusle.

U katalogu se navodi da je bilo 668 poklona, najčešće protokolarnih, od čega su funkcioneri zadržali 98 u ličnoj svojini, dok je 570 darova prešlo u javnu svojinu.

Među onima koji su primili najviše poklona ističu se Ministarstvo odbrane (65), Vlada Srbije (50) i Univerzitet u Novom Sadu (40), za koje Agencija navodi da su i prethodnih godina prijavile najviše primljenih poklona.

Najskuplji poklon iznosio je 363.510 dinara, ali reč je o 14 računara koje je dobila Osma beogradska gimnazija.

Najveći broj darova je iz Srbije (193), zatim slede iz Kine (71), Rusije (35), Belorusije (28), BIH (25), UAE (25). U 31 slučaju država iz koje je poklonodavac nepoznata je jer organ u svojoj evidenciji nije naveo taj podatak.

Darivanja se smanjila

U 2018. funkcioneri su prijavili 668 primljenih poklona u vezi s vršenjem javne funkcije. To je znatno manje u odnosu na 2017. godinu, kada su funkcioneri prijavili 729, štoje ujedno najveći broj prijavljenih poklona od 2010.

----------------------------------------------------------

Datum: 13.02.2020

Medij: Blic     Strana: 2

Rubrika: Tema dana

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije/Korupcija

Naslov: Vrzino kolo

Vrzino kolo

Zapošljavanje rođaka i prijatelja od strane moć-

nika nije nepoznat institut u bilo kojoj državi jer nepotizma ima svuda, ali u većini slučajeva takvi imaju barem malo obraza pa po sistemu „ruka ruku mije“, svoje ljude uhlebljuju u firmama na čijem su čelu njihovi istomišljenici. U Srbiji sve je više primera da direktori svoje ljude zapošljavaju u firmama na čijem se čelu nalaze i, misleći da su nedodirljivi, još ugovore o radu overavaju sopstvenim parafom. Većina je takvih, a ima i onih kojima je to sasvim normalno i nisu ni svesni da krše zakon. Ne znam ko nam stvara veći problem – nedodirljivi ili ovi potonji?

Da nijedno preduzeće ili ustanova nisu imuni na ovakve radnje dokaz su i obrazovne institucije gde direktori škola i dekani fakulteta zapošljavaju čak i najbliže srodnike. Poslednji takav slučaj koji je dos-

peo u javnost jeste onaj sa beogradskog Veterinarskog fakulteta gde je dekan Vlado Teodorović zaposlio dve ćerke, kumu i ženinog brata. Nažalost, ovaj slučaj sigurno nije poslednji u nizu već je

Teodorović poslednji za koga je Agencija za borbu protiv korupcije izrekla preporuku za razrešenje sa javne funkcije.

Na listi iste te Agencije nalazi se preko 40 čelnika obrazovnih institucija koji su zapošljavali svoje najmilije. Neki od pomenutih su svoje rođake i prijatelje zapošljavali na određeno, neke na neodređeno, a jedino što je svima zajedničko jeste činjenica da nisu smeli da dobiju posao. Barem ne na taj način i ne u ustanovama gde im rade rođaci i prijatelji. Nažalost, sve preporuke Agencije ostaju mrtvo slovo na papiru i Ministarstvo ih prihvati eventualno kada dođe do reizbora u zvanje, jer ministarstvo nema ovlašćenja za smenu već to rade školski odbori i senat Univerziteta.

Tu se vrzino kolo nastavlja jer u radnim telima koja odlučuju o smeni sede prijatelji onih koje treba smeniti ili njihovi dužnici. Vrzinom kolu kraja nema dokle god se zakon ne promeni i ne omogući ministarstvu i pravosuđu da pravovremeno reaguju kako bi sprečili sve buduće Teodoroviće i njemu slične. Na listi Agencije za borbu protiv korupcije nalazi se preko 40 čelnika obrazovnih institucija

----------------------------------------------------------

Datum: 13.02.2020

Medij: Danas     Strana: 6

Rubrika: Društvo

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija/Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Dekan tvrdi da nije znao da je javni funkcioner

Agencija za borbuprotiv korupcijepreporučila smenu čelnog čoveka Veterinarskogfakulteta zbog toga štoje zaposlio članove svoje porodice

Dekan tvrdi da nije znao da je javni funkcioner

U FOKUSU

Beograd - Nakon što je Agencija za borbu protiv korupcije dala preporuku da dekan Veterinarskog fakulteta u Beogradu bude smenjen zato što je u toj instituciji zaposlio članove svoje porodice, Vlada Teodorović je uložio žalbu. Kako nam je rečeno u Agenciji, žalba je sti-

gla 22. januara i trenutno se razmatra.

Agencija je prethodno dala preporuku da dekan bude smenjen zato što je zaposlio svoju kumu, dve ćerke i šuraka bez dostavljanja obaveštenja da je u sukobu interesa, ali i zato što je u periodu od 2014. do 2018. obavljao duplu funkciju pošto je bio predsednik Upravnog odbora Instituta za higijenu i tehnologiju, bez saglasnosti Agencije.

U rešenju koje je dostupno na sajtu Agencije navodi se da je Teodorović zaključio ugovor o radu sa svojom kumom Brankom Berajom, koja je prvo na određeno a potom na neodređeno zaposlena kao higijeničarka. Na sličan način zaposlio je i svog šuraka Nikolu Popovića kao vozača. Teodorović je takođe zaposlio i svoju ćerku Spomenku Teodorović Đurić kao istraživača saradnika na jednom projektu a potom je doneo odluku kojom je ona izabrana za asistenta. Agencija na kraju navodi i da je dekanova druga ćerka Aleksandra Nikolić takođe bila zaposlena na fakultetu kao istraživačica-pripravnica na jednom projektu Ministarstva prosvete.

Zbog svega toga Agencija je zaključila da je Teodorović bio u sukobu interesa te da je suprotno Zakonu o agenciji za borbu protiv korupcije podredio javni interes privatnom upotrebivši javnu funkciju da sa njim povezana lica steknu korist.

Teodorović je odgovarajući na navode Agencije između ostalog istakao da nije znao da je funkcija dekana fakulteta javna funkcija, pošto mu je iz Ministarstva prosvete rečeno da dekani nisu javni funkcioneri. Iz tog razloga, kako tvrdi, nije ni tražio saglasnost Agencije za obavljanje funkcije predsednika UO Instituta za higijenu i tehnologiju. Dekan takođe tvrdi da je dostavio Agenciji promene u izveštaju o imovini i prihodima kad j e stupio na čelo UO.

Povodom zapošljavanja svojih rođaka, dekan je kazao da je njegova mlađa ćerka Aleksandra Nikolić diplomirala kao druga u svojoj generaciji, da je odmah po završetku studija počela da radi na Institutu i da je konkurisala i kod Ministarstva, koje je dalo saglasnost i uputilo je da radi na fakultet. Time je Teodorović, kaže, samo izvršio odluku ministarstva.

----------------------------------------------------------

Datum: 13.02.2020

Medij: Danas     Strana: 6

Rubrika: Društvo

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Smena rukovodstva RTS ili protest

Profesori Univerziteta predali zahtev zapromenu uređivačkepolitikejavnogservisa

Smena rukovodstva RTS ili protest

Beograd - Grupa univerzitetskih profesora predala je juče zahtev RTS-u za smenu kompletnog rukovodstva medijskog servisa, jer ta medijska kuća nije uradila ništa da izmeni, kako kažu, pogrešnu uređivačku politiku i način na koji izveštava o bitnim događajima u zemlji. Deo akademske zajednice zatražio je ostavke direktora, glavnog i odgovornog urednika informativnog programa i članova Upravnog odbora i Programskog saveta, a ukoliko RTS ne ispuni taj zahtev, najavili su protest za 29. februar.

Čelnici RTS su imali vre-

RTS štiti vlast

Prvanović je dodao da je indikativno što sevladajuća stranka nije oglasila po pitanju zahteva, što su potpisnici i zatražili pretri nedelje.

- Jasno je da RTS štiti interese vladajućegarniture. Pozivamjošjednom Aleksandra Vučića da se izjasni o našem zahtevu i demantuje moju tvrdnju da RTS obmanjivanjem građana omogućava da Vučić i njegova klika ostaju na vlasti. Netražimo da RTS za 180 stepeni promeni svoju uređivačku politiku već da počnu da poštuju zakon i da se bave objektivnim, profesionalnim novinarstvom, što sada ne čine, zaključio je Prvanović.

mena da ispune naš prvi zahtev ali očigledno to nisu hteli. Time pokazuju da svesno i namerno krše zakon, u kome eksplicitno piše da su obavezni da informišu građane istinito, potpuno, bez cenzure i ne služeći interesima ni jedne političke stranke. Zbog kršenja zakona koji uređuje njihov rad, tražimo ostavke. Ukoliko ni ovaj naš zahtev ne bude ispunjen, članovi akademske zajednice organizovaće protest 29. februara na Trgu Nikole Pašića, rekao je juče ispred RTS-a naučni savetnik Instituta za fiziku Slobodan Prvanović, inicijator zahteva, koji je ovog puta potpisalo 85 njegovih kolega.

- Program RTS-a prikazuje da mi živimo u idealnom vremenu, gde nema problema, siromaštva, skandala, da su ljudi presrećni što rade u nemogućim uslovima za male plate, što odlaze mladi i radnici. Sve se to površno iznosi i stvarnost zataškava. Stvarnost vidite kada pogledate nezavisne medije, pročitate neke novine koje iznose ono što nam se istinski događa, počev od različitih afera, ponašanja funkcionera. Ne mogu da shvatim stepen autocenzure koju imaju novinari u svojoj pralcsi u kome nadmašuju i samog predsednika i njegove podanike, rekla je neposredno pre predaje zahteva penzionisana profesorka Filozofskog fakulteta Marija Bogdanović.

Vladan Čokić, naučni savetnik Instituta za medijska istraživanja, naveo je da umesto da javni servis bude uzor drugim medijima imamo situaciju da je RTS odgovoran za medijski mrak u kome živimo.

- Možda smo i na pogrešnoj adresi, možda su ovi ljudi samo izvršioci naredbi koje režim zadaje, ali ljudi, vi ste odgovorni za to, znajte da ničija do zore nije gorela. A uvek postoji dan posle, dan morala kada će odgovornost biti na vama. Oni će otići, a vi ćete odgovarati za ovaj medijski mrak, kazao je Čokić, a zaposlenima u toj medijskoj kući poručio da „treba da se pogledaju u ogledalo pre nego krenu na posao svakog dana“.

On je dodao daje „sramota" da je za pet minuta slobodnog govora, koliko su prošle godine demonstranti na protestima tražili, vlast poslala žandarmeriju da to spreči.

- To samo govori koliko je za režim bitno da drži RTS pod kontrolom, zaključio je Čokić.

----------------------------------------------------------

Datum: 13.02.2020

Medij: Danas     Strana: 5

Rubrika: Društvo

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Martinović: Uvesti bezbednosnu proveru kandidata za sudije

Skupština Srbije o kandidatima koji se prviput biraju za delioce pravde

Uvesti

bezbednosnu proveru kandidata za sudile

Beograd - SNS nije, niti želi, da bude u sukobu sa Visokim savetom sudstva. Ovde se ne radi o ličnom ratu SNS protiv VSS, predsednika VSS, bilo kog člana. Mi znamo da su to ljudi koji rade jedan naporan i delikatan posao, ali neke stvari jednostavno ne mogu da prođu. Ne može neko da bude predsednik suda, pa da je član Glavnog odbora SNS, a ne DS. Moj utisakje da je DS više prisutna u pravosuđu nego što je prisutna u političkom životu Srbije. Ona u političkom životu ne postoji, ali njeni kadrovi u pravosuđu itekako postoje, rekao je šef skupštinskih naprednjaka Aleksandar Martinović tokom rasprave u Skupštini Srbije o 70 kandidata koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju.

Na početku sednice, zamenik predsednika Visokog saveta sudstva Ivan Jovičić rekao je u ime predlagača, da su stručnost, osposobljenost i dostojnost kandidata utvrđeni na osnovu Zakona o sudijama, da su komisije VSS razgovarale sa svim kandidatima i da su svi dostojni funkcije, a članica Državnog veća tužilaca Sandra Kulezić obrazložila je predlog za izbor dva zamenika javnog tužioca u jednom višem javnom tužilaštvu i 13 osnovnih javnih tužilaca i objasnila da su predloženi kandidati pokazali najviši stepen stručnosti.

Šef poslaničke grupe SNS objasnio da ne može da se desi da predsednik Republike izađe na konferenciju za novinare i kaže - imamo čvrste dokaze protiv tog Kosmajca da je glavni narko diler u Srbiji.

- I policija prikupi čvrste dokaze i tužilaštvo podnese optužnicu, a sud kaže - sve to možete da bacite u mutnu Maricu, sve to nije ništa. Taj čovek nije kriv. Pa to je smejanje u lice građanima Srbije, to je smejanje u lice državi Srbiji. Takve stvari ne smeju da se dešavaju, rekao je Martinović, dodajući da Visoki savet sudstva mora da uvede praksu takozvane bezbednosne provere, jer ne može osoba koja je na merama trajnog nadzora i koja je u svakodnevnom kontaktu sa ljudima iz kriminalnih krugova da bude predložena za predsednika suda.

Đorđe Komlenski, predsednik Odbora za pravosuđe istakao je da bi sada bilo vreme da se napravi presek tužilačke istrage, a ne samo da se parlament bavi prvim izborom sudija i tužilaca i da parlament dolazi u situaciju da vrati kompletan predlog za sve predsednike sudova, kao što se desilo, jer je očigledno nešto u toj proceduri škripalo.

Govoreći o listi kandidata za sudije, Marijan Rističević, poslanik sa liste SNS, predložio je da se u sudove ubace kutije slične glasačkim kako bi građani mogli da ubacuju primedbe i ocenjuju koliko su zadovoljni radom sudova. Risti-

Rističević opet kritikovao sudiju Majića

čević je najviše govorio o sudiji Miodragu Majiću i nekoliko puta ponovio da se sudija bavi politikom i da u medijima gostuje više od lidera političkih stranaka. 0 sudiji Majiću govorila je i poslanica Srpske napredne stranke Jelena Žarić Kovačević koja je ocenila da Majić „ima potrebu da neprestano napada predsednika Aleksandra Vučića, vladu i SNS“, i da ih je kritikovao čak i kad su uveli doživotni zatvor za ubice dece.

Zoran Živković, poslanik Nove stranke, rekao je da mlade sudije „svoju karijeru počinju u smutnom vremenu u državi gde je vladavina prava ispod nivoa“. Dodao je da se nada da će se novi pravosudni zvaničnici izboriti zabolje uslove“, a da kad se to desi, stvoriće se uslovi da se dobiju zaslužene sankcije za afere „Helikopter“, „Savamala“, za ubistvo Olivera Ivanovića, za slučaj uzbunjivača iz „Krušika“ Aleksandra Obradovića, za to „ko se igrao životima službenika srpske ambasade u Libiji koji su ubijeni“ i ocenio da pravosuđe treba da se bavi i „diplomama ministara i guvernera“, kao i poreklom „220 i nešto hiljada evra“ ministra odbrane Aleksandra Vulina za kupovinu stana.

----------------------------------------------------------

Datum: 13.02.2020

Medij: Danas     Strana: 2

Rubrika: Politika

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Pitanje Odgovor

Kako komentarišete izjavu premijerke Ane Brnabić da u Vladi nema špijuna?

Bratislav Jugović član Glavnog odbora SNS

Vlada Srbije koju jesastavljao Aleksandar Vučić i u kojoj je Nebojša Stefanović, ministar policije, ne može biti vlada u kojoj ima stranih špijuna, uprkos činjenici da to nije vlada večnih ministara. Vlada koja je sprečila da Kosovo postanečlanica Interpola ne može biti vlada u kojoj stoluju špijuni, pritisci pojedinih predstavnika medunarodne zajednice ne bi postojali, kada bi u Vladi Srbije bilo špijuna. Setite se vlade u kojoj jeVuk Jeremić bio ministar. Jedini pritisci koje su predstavnici takve vlade imali, bio je pritisak nežnog prekrivača u najluksuznijim hotelima po belom svetu. Miroslav Parović

lider Narodnog slobodarskog pokreta To je šizofrenija koju širi Vučićev režim. Prvo ministarLončardirektnozapljunedruge članove vlade za špijunažu, a onda Brnabićka to poliže. A u suštini istina jeda Srbijom vlada koalicija stranih instalaža i paradržavnog kriminalnog aparata, ja to zovem „Koalicija Sonja Liht - Zvonko Veselinović". Zoran Ponjavić profesor Pravnogfakulteta u Kragujevcu Ne zna ona to.To je isuviše ozbiljna stvar da bi ona u to bila upućena. To mogu da znaju nadležne službe, i možda još po neko, među kojima nije i Ana Brnabić. Momir Stojanović bivši direktor Vojnobezbednosne agencije U Vladi Srbije ima Ijudi bliskih stranim obaveštajno-bezbednosnomstrukturama. Ko su oni - gospođa Brnabić ne zna. A to joj svakako neće prijaviti ni oni, ni te strane službe.

Branko Miljuš

Čitavtaj cirkus u kome Brnabićka kao brani vladu i ministarku Mihajlović od Šešelja je politički cirkus u Vučićevoj režiji koji treba da sakrije najveću pljačku u istoriji Srbije kojatraje većosamgodina. Tatjana Macura članica Predsedništva SMS Nažalost se politika u Srbiji svela na komentarisanjetuđih izjava. Upornose insistira na političkoj tabloidizaciji i ja mislim da to nije dobro, niti da građani Srbije od ovakvih vesti imaju bilo kakve koristi. S tim u vezi, nemam neki poseban komentar u vezi ove izjave predsednice vlade.

----------------------------------------------------------

Datum: 13.02.2020

Medij: Danas     Strana: 5

Rubrika: Društvo

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Za njive savetnika plaćena sto puta veća cena

Potpredsednik NS Borislav Novaković podneo tužilaštvu nove dokazeprotiv gradonačelnika Miloša Vučevića

Za njive savetnika plaćena sto puta veća cena

Novi Sad - Potpredsednik Narodne stranke Borislav Novaković i bivši gradonačelnik Novog Sada sazvao je konferenciju za medije ispred zgrade Tužilaštva i obavestio javnost da je nadležnim institucijama predao nove dokaze u vezi sa anonimnom krivičnom prijavom koja je protiv gradonačelnika Miloša Vučevića i njegovih saradnika podneta prošle godine.

On je naveo da je stručni tim napravio „pravnu genezu“ koja nedvosmisleno pokazuje da je Grad Novi Sad trgovao sa ljudima iz najbližeg okruženja Miloša Vučevića i na taj način počinio krivična dela. Dokazi, koje je Tužilaštvu dostavio Novaković, odnose se na nekoliko firmi koje su u procesu eksproprijacije najčešće pominjane, a u direktnom ili indirektnom su vlasništvu, kako je rečeno, najbližih saradnika Miloša Vučevića.

Na konferenciji za medije Novković je istakao da je eksproprijacija zemljišta na „Zrenjaninskoj petlji" u katastarskoj opštini Kać primer krivičnog dela, za koje je optužio gradonačelnika Novog Sada Miloša Vučevića i njegovog savetnika Slobodana Milića.

„Materijal smo sortirali u deset tačaka i nesumnjivo se vidi da je počinjeno krivično delo trgovina uticajem. Ovde se vidi da su firme „Boban gradnja", „Bio tim elektro" i „Kapital lajt“ zapravo pod direktnim ili indirektnim vlasništvom Slobodana Milića Bocare, savetnika gradonačelnika za privredu. Onog momenta kada je Vučević uplatio 273.000 evra na račun „Kapital lajt tima“ on je time uplatio novac svoj najbližem saradniku i počinio krivično delo, rekao je Novaković.

On je ukazao i na to da je cena koju je Grad platio pomenutoj firmi na 12 parcela za koje su iznete tvrdnje o zloupotrebama 100 puta veća od Rešenjem propisane cene poljoprivrednog zemljišta na lokacijama. R. Balać

----------------------------------------------------------

Datum: 13.02.2020

Medij: Danas     Strana: 2

Rubrika: Politika

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: EU će videti izborne zloupotrebe „iz prve ruke“

Sagovornici Danasa o najavi da će Evropskiparlamentprviput neposrednoposmatrati izbore u Srbiji

EU će videti izborne zloupotrebe „iz prve ruke“

Bitno je da posmatrači

dugoročno borave u našoj državi

Beograd - Sagovornici Danasa pozitivno ocenjuju najavu da će Evropski parlament posmatrati predstojeće izbore, ističući da EP nije dosad slao takve misije u Srbiju. Kako naglašavaju stručnjaci za politička pitanja i EU, bi-

  • Boban Stojanović: Opozicija bi trebalo

da što više pomogne sa dokazima oko pritisaka i ucena na birače lo bi značajno da evropski posmatrači duže borave u našoj državi, kako bi „iz prve ruke“ mogli da se uvere u zloupotrebe koje se očekuju, uključujuči različite pritiske vlasti na birače. Da če i EP biti deo „posmatračke misije“ najavila je u izjavi za naš list Tanja Fajon, evroposlanica i posrednica u međustranačkom dijalogu o unapređenju izbornih uslova u Srbiji.

Politikolog Boban Stojanović kaže za Danas da će „svakako biti dobro ako EP pošalje nekakvu posmatračku misiju, kako bi mogli da vide događaje iz same kampanje".

- Opozicijabi trebalo da što više pomogne misiji sa dokazima oko pritisaka i ucena na birače, kao i sa nalazima monitoringa medija, kako bi sve to bilo uvršteno u izveštaj EP o izborima. Uz misiju Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) i domaće posmatračke misije, to može biti jedna vrsta „knjige o izbornim nepravilnostima“, smatra Stojanović.

Internacionalni sekretar Pokreta slobodnih građana Natan Albahari takođe konstatuje za naš list da je inicijativa Evropskog parlamenta „dobra, a pogotovo ako će ta misija dugoročno boraviti u Srbijf.

- Bitno je da se vide uslovi pre, a i tokom kampanje, ne samo na dan izbora, jer izborna krađa se dešava mnogo pre toga, kao što su pritisci, zastrašivanje i ucene glasača. Takođe, PSG poziva EP da i posle izbora pošalje misiju koja bi ustanovila nedostatke medijskih sloboda, kao i stanje zarobljenih medija u zemlji. Oslobođenje medijske scene je glavni preduslov za održavanje fer i poštenih izbora, poručuje Albahari.

Podsetimo, u dosadašnjim godišnjim izveštajima Evropskog parlamenta i Evropske komisije o Srbiji i njenom napretku na putu ka EU uglavnom je isticano da su izbori proticali u „mirnoj atmosferf. S druge strane, te institucije EU, kao i OEBSova Kancelarija za demokratiju i ljudska prava (ODIEIR), izricale su kritike na račun „nedovoljno transparentnog“ fmansiranja kampanja, „funkcionerske kampanje", odnosno „zloupotrebe javnih resursa u kampanjf i „medijskog predstavljanja" opozicije.

Očekuje se da će OEBS rasporediti svoju posmatračku misiju za predstojeće izbore u Srbiji, i to „u punom obimu“. Kako se navodi u izveštaju OEBS-a iz decembra 2019, to bi uključilo „pored užeg kruga analitičara i dugoročne i kratkoročne posmatrače, kao i element za monitoring misija“. Planirano je da zemlje članice OEBS-a pošalju 30 dugoročnih posmatrača da posmatraju izborni proces u celoj zemlji kao i 200 kratkoročnih posmatrača za praćenje procedure na sam dan izbora.

Predsedničke izbore u Srbiji, održane 2017, pratila je „ograničena" misija OEBS-a, koja nije imala posmatrače na biralištima. Kako je tada obrazloženo, „nije bilo dovoljno vremena za pripremu sveobuhvatne misije", buduči da su izbori raspisani 2. marta, a održani 2. aprila.

----------------------------------------------------------

Datum: 13.02.2020

Medij: Danas     Strana: 3

Rubrika: Politika

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Prostorije GDF (ni)su nasilno preuzete

U Građanskom demokratskom forumu tvrde dasu pod političkim pritiskom

Prostorije GDF (ni)su nasilno preuzete

Beograd - Upao nam je čovek u prostorije i pajserom nas izbacio napolje, preksinoć oko 21.30 h, iako imamo dogovor da koristimo njegovo prostorije do 1. maja - kaže za Danas Zoran Vuletić, član Predsedništva Građanskog demokratskog foruma, povodom izbacivanja ove političke organizacije iz prostorija na adresi Trg Nikole Pašića broj 9. Kako nam je preneo Vuletić, prostorije im je iznajmio prijatelj njihove organizacije, Srđan Stamenković, od zakupca Dušana Perića, koji je, uprkos svim plaćenim računima, odlučio da ih na nasilan način izbaci napolje.

- Došli su sa pajserima, izbacili nas nasilno napolje, nameštaj su nam ostavili po hodnicima... - ističe Vuletić za naš list. Dodaje da je to izvesno zbog toga što su se kao politička organizacija ispostavili kao jasna i nedvosmislena opozicija režimu Aleksandra Vučića, što, kako kaže, govore istinu o ključ-

  • Vlasnik kaže za Danas da ima pravo

da otkaže zakup i da tu nema politike nim državnim temama, poput Kosova, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, korupciji aktuelne vlasti...

- Ovo se ne bi desilo da smo na liniji državne politike... Reč je o čistom nasilju. Takođe, mi nemamo ni saglasnost u ostalom delu opozicije, govorimo ono o čemu svi ćute ne bi li se dodvorili izmanipulisanom biračkom telu od strane nacionalističke vlasti. Smeta im, što za razliku od njih ne ćutimo i jasno se suprotstavljamo idejama koje su prijemčive za glasačko telo, iako su štetne za javni interes, a to je nacionalizam. Preko Foruma pisaca, koji ima daleku i duboku antiratnu i antinacionalističku tradiciju u ovdašnjem društvu, sa kojim organizujemo tribine i javne debate, još veći smo im trn u oku - tvrdi Vuletić.

Dušan Perić, vlasnik prostora u kojima je poslednjih meseci GDF koristio i organizovao događaje u saradnji sa Forumom pisaca, kaže za Danas da ima puno pravo da otkaže ugovor sa ovom političkom organizacijom, odnosno izvesnim Srđanom Stamenkovićem, koji mu je, prema rečima Perića, obećao da nijednom trećem licu neće izdavati dotične prostorije.

- Imao sam puno pravo na to. Srđan Stamenković mi je obećao da neće nikome izdavati prostorije. Nisam im ostao ništa dužan, a oni su sa zakašnjenjem platili račune, iako tvrde da ih nisu ni primili, ipak jesu. To je sve što imam da kažem. Ne pripadam nijednoj političkoj opciji, ne bavim se time. Nemam dalji komentar - zaključuje Perić za naš list.

Zamenjene brave „U prostorije Građanskog demokratskog foruma naTrgu Nikole Pašića broj 9 oko 21.30 nasilno je ušao čovek koji je ovoj organizaciji iznajmio prostor. Metalnim polugama razvaljena su vrata i zamenjene brave. GDF ima ugovor o korišćenju prostora do prvog maja ove godine i sve finansijske obaveze je uredno izmirivao. Nedavno je vlasnik nagovestio da želi da GDF napusti prostorije, ali nije naveo nikakav razlog sem što je insistirao na izlasku. Kada su se predstavnici ove organizacije pozvali na ugovor, on je ućutao. Postoje indicije da se radi o političkoj pozadini i da je neko izvršio pritisak na vlasnika da nezakonito preuzme prostor", navodi se u saopštenju GDF na sajtu ove organizacije. GDF je članica novoosnovanog Evropskog bloica, u kome su LSV Nenada Čanka i SMSTatjane Macure, koji će učestvovati na predstojećim izborima. P. D.

----------------------------------------------------------

Datum: 13.02.2020

Medij: Danas     Strana: 6

Rubrika: Društvo

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Stojković: Strah od neznanja širi naprednjačku aroganciju

Novinari u Vranju osudili pretnje Srpske napredne stranke kolegama izportala Info vranjske

Stojković: Strah od neznanja širi naprednjačku aroganciju

Vranje - Besramna politika SNS-a prema medijima na primeru Info Vranjskih vidljiva je i golim okom. Ova stranka sa nama ne komunicira još iz vremena Vranjskih, ne šalje saopštenja, ne pozivaju nas na konferencije za novinare. Oni zaboravljaju da je zdravstveni centar ili pozorište naše koliko i njihovo i kad ih privatizuju. U suštini svega je njihov strah od javnosti, ali i strah od sopstvenog neznanja, nesposobnosti i neupućenosti. Mi radimo u interesu javnosti, a javnost ima pravo da zna šta se u njeno ime radi, komentariše za Danas, urednik portala Info vranjske Saša Stojković, najavu formiranja „pravnog tima SNS“ koji bi trebalo da se zakonski sankcioniše tekstove koje objavljuje ovaj portal.

Stojković podseća da „uprkos pretnjama, do danas, za dve godine, niko iz SNS u Vranju nije demantovao ni jedan tekst, jer ćinjenice je nemoguće demantovati.

- Mi i dalje, svakodnevno, izveštavamo o njihovim krađama, korupciji, prevarama, nemoralu i običnoj neljudskosti. I tako će i ostati, dok nas ima, kaže Stojković.

Za Radomana Irića dugogodišnjeg novinara i poverenika NUNS ovakav postupak naprednjakaje „skandal neviđenih razmera".

- To nam saopštava pomladak stranke sa kojom Srbija treba da uđe u EU. Tako nešto u ovo vreme se događa verovatno samo u Severnoj Koreji navodi Irić i podseća da u sedam opština Pčinjskog okruga radi ukupno 72 različita medija koji su upisani u Registar APR. Po njegovom mišljenju, od svih „samo dva nemaju dodirnih tačaka sa aktuelnom naprednjačkom vlašču - Info vranjske i mesečnik Bilten KIC iz Bosilegrada“.

Dejan Dimić, urednik i vlasnik portal Vranje News, ne opravdava stav naprednjaka i misli da su to mogli da izbegnu.

- Pravilo je, da ne kažem politička azbuka, da se ne udara na medije. S druge strane, kritika i kritički stav prema vlasti u radu jednog medija je nasušna potreba, ukoliko se već dotični medij profilisao kao informativno-politički. Međutim, takav način izveštavanja morao bi biti visoko profesionalan, objektivan, potkrepljen činjenicama a ne spekulacijama, i mora biti isključivo u javnom interesu. Ako nemate papire, dajte makar izjave sagovornika koji će iza svojih tvrdnji stati imenom, prezimenom, referencama... A ne da godišnje imate dva sagovornika pod imenom i prezimenom, a kao otkrivate deset afera dnevno - navodi Dimić.

Vlasnik pet elektronskih medija na jugu Srbije Zoran Veličković odbio je da komentariše ovaj slučaj jer je reč o mediju koji predstavlja „dno dna tabloidnog novinarstva i sramno urušavanje novinarske profesije“. Veličkovič, koji je nedavno izgubio sudski spor protiv urednika Info Vranjskih Saše Stojkovića koga je tužio zbog tekstova na ovom portalu, priznaje da mediji u čijem je on vlasništvu najviše sredstava dobijaju na konkursima koje raspisuje Grad Vranje i Ministarstvo kulture i informisanja, ali po njegovom mišljenju, to nema veze sa SNS, već se radi po projektu sa kojim apliciraju.

SNS Vranja: Ko je pominjao Vranjske?

U reakciji Saveta za informisanje odbora SNS iz Vranja na saopštenje Građanskih inicijativa se navodi da Info Vranjske kao medij uopšte nije pominjan na konferenciji za novinare 6. februara. „Umesto što štitite ovakvo neobjektivno i neprofesionalno izveštavanje medija koji ne biraju način ne bi li ostvarili poene kod Ijudi koji ih finansiraju, kroz aktivnosti nedavno osnovanog Medijskog skloništa u Vranju, bolje bi vam bilo da se osvrnete oko sebe i ukažete pojedinim takozvanim novinarima na način objektivnog izveštavanja svega što je urađeno u proteklom periodu u Vranju - navodi se u saopštenju dostavljenom dopisništvu Danasa.

----------------------------------------------------------

Datum: 13.02.2020

Medij: Danas      Strana: 1,7

Rubrika: Društvo

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)/Agencija za borbu protiv korupcije/Korupcija

Naslov: Privatno obezbeđenje plaćeno da čuva policiju

Privatno obezbeđenje plaćeno da čuva policiju

Velimir Lukić iz Nezavisnog sindikata policije ne vidi to kao dobro rešenje. „Nikada pripadnik privatnog obezbeđenja ne može da se približi profesionalnim standardima policijskog službenika. Obuka policajca traje dve godine, a bez te obuke pripadnici privatnog obezbeđenja naprosto nisu zreli za taj posao „Posao obezbeđenja zgrade MUP-a u Ulici kneza Miloša dobio je konzorcijum firmi među kojima je i BPS Security u vlasništvu Milene Vuković, bivše državne sekretarke MUP-a“, otkriva Insajder Satnica unajmljenih čuvara skuplja od satnice policajca za 41 dinar

MUP izdvaja 588 dinarapo radnom satu kako MUP Srbije ne bi čuvali njeni zaposleni

Vlast plaća privatno obezbeđenje da čuva policiju

Beograd - lako je krajem prošle godine ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović tvrdio da će angažovanjem pripadnika privatnog obezbeđenja da obezbeđuju pojedine objekte MUP-a uštedeti novac građana, podaci iz javne nabavke pokazuju suprotno. Radni sat pripadnika privatnog obezbeđenja, prema analizi Danasa, košta oko sedam i po procenata više nego radni sat pripadnika policije.

Prema podacima iz javne nabavke, koje je prvi objavio Insajder, radni sat pripadnika privatnog obezbeđenja na poslu obezbeđivanja objekta MUP-a u Ulici Kneza Miloša koštaće državu 490 dinara, bez PDV-a. Računajući porez, iz budžeta će se za sat vremena angažovanja pripadnika privatnog obezbeđenja izdvajati 588 dinara.

S druge strane, poslove obezbeđivanja objekata koji nisu vitalni obavljaju u najvećem broju slučajeva početnici i policijski službenici pred penziju. Više izvora iz policije je za Danas navelo da prosečna plata službenika koji čuvaju objekte iznosi 60.000 dinara. Kada se na taj iznos dodaju porezi i doprinosi, policajac početnik državu košta 97.500 mesečno. Podeljeno na 178 radnih sati, koliko ima u mesecu, dođe se do iznosa od 547 dinara po satu. Drugim rečima, državu po radnom satu pripadnik privatnog obezbeđenja košta 41 dinar skuplje nego uniformisani policajac.

Predstavnici policijskih sindikata sa kojima smo razgovarali nemaju usaglašeno mišljenje o angažovanju privatnog obezbeđenja, uz opasku da nije pošteno da oni budu bolje plaćeni od policijskih službenika koji obavljaju taj posao.

Velimir Lukić, predsednik

NASA PRICA

Nezavisnog sindikata policije ističe da ne gleda blagonaklono na tu praksu.

- Shvatam da je trend u svetu takav, međutim ne vidim to kao dobro rešenje. Nikada pripadnik privatnog obezbeđenja ne može da se približi profesionalnim standardima policijskog službenika. Obuka policajca traje dve godine, a bez te obuke pripadnici privatnog obezbeđenja naprosto nisu sazreli za taj posao, kaže Lukić. On naglašava da mu, ukoliko nisu tačne tvrdnje ministra policije da se na taj način štedi novac, nije jasna odluka da se posao dodeli privatnim firmama. Ipak, kako dodaje, odluku poštuje.

S druge strane, Lazar Ranitović, predsednik Sindikata srpske policije pozdravlja odluku pošto će policijske službenike osloboditi da se bave značajnijim poslom.

- Objekte od vitalnog značaja treba i dalje da obezbeđuje policija. Međutim, nemam ništa protiv da se drugi objekti prepuste privatnom obezbeđenju, čime bi se policijski službenici oslobodili da se bave nečim što će više doprineti bezbednosti građana, kaže Ranitović.

Kako je pisao Insajder, posao obezbeđenja zgrade MUPa u ulici Kneza Miloša dobio je konzorcijum firmi među kojima je i BPS Security, firma u vlasništvu Milene Vuković, bivše državne sekretarke MUPa. Javna nabavka je sprovedena krajem prošle godine a ugovor je potpisan u ukupnoj vrednosti 60 miliona dinara, za ovu i sledeću godinu. Vuković je ministarstvo napustila u januaru 2016. godine.

Zlatko Minić iz organizacije Transparentnost Srbija kaže da je činjenica da je posao dodeljen bivšoj državnoj sekretarki MUP-a, sa čisto pravne strane legalan.

- Prema Zakonu o Agenciji za borbu protiv korupcije neophodno je da prođu dve godine od trenutka napuštanja državnog organa do momenta sklapanja posla u oblasti za koju je bio nadležan organ. U ovom slučaju taj rok je prošao. Međutim, ovim je iznova dokazana teza da je za dobijanje posla od države, bliskost sa predstavnicima vlasti od presudnog značaja, ističe Minić.

On ističe da se nada da je angažovanje privatnog obezbeđenja izvedeno na osnovu

Policijski sindikati kažu da nije pošteno da privatnici budu bolje plaćeni od policijskih službenika

Minić: Dokazana teza da je za dobijanje posla od države bliskost sa vlašću presudna

Sumnjive odluke: Nebojša Stefanović

NIN: BPS Sekjuriti čuva državne organe

Nedeljnik NIN u novom broju piše ofirmi BPS sekjuriti, ističući da je osnovana pre tri godine sa ulogom od 100 dinara. Među klijentima BPS Sekjuriti pre MUP-a bili su Uprava za zajedničke poslove republičkih organa Vlade Srbije, Poreska uprava, Beogradski vodovod i kanalizadja, Centar za socijalni rad Beograda, javna preduzeča Pošta Srbije, Infrastruktura železnice Srbije, Srbija kargo i drugi. „Rgema računici NIN-a, ukupna vrednost tih ugovoravrednaje nekoliko desetina miliona evra. Kao deo konzorcijuma, BPS Sekjuriti je sa JP Pošta Srbije potpisao ugovor vredan 933 miliona dinara, sa EPS-om na 832 miliona dinara, sa Srbija kargom 113 miliona dinara, sa Infrastrukturom železnice Srbije 105 miliona dinara...", dodaojetaj list. Beta

studije u kojoj je izračunato kolike će biti uštede, a ne na osnovu nečije grube procene.

Kako je u decembru naveo ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović angažovanje privatnog obezbeđenja je pilot projekat koji će se pokazati kao jeftinije rešenje i za građane i za MUP, jer bi policijski službenici mogli da budu angažovani na poslovima koji samo oni mogu da obavljaju.

„Možemo da ih stavimo ispred škola, da budu na ulici da rade poslove kriminalističke obrade. Sve što treba da rade policijski službenici koji prođu ozbiljnu edukaciju da bi postali policajci“, naveo je Stefanović.

Snimak pripadnika privatnog obezbeđenja ispred zgrade MUP-a u Ulici Kneza Miloša pojavio se na Jutjub kanalu „VideoDokaz“. Na snimku se vide pripadnici obezbeđenja kako autora pokušavaju da privedu i obrišu snimak. Nakon što ih pita po kom zakonu imaju ovlašćenja da ga sprovedu do zgrade, pozivaju policijskog službenika koji je autoru objasnio o čemu se radi i uverio ga da nije prekršio nijedan zakon.

  1. feremić

----------------------------------------------------------

Datum: 13.02.2020

Medij: Danas     Strana: 16

Rubrika: Ekonomija

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: ANTIMONOPOLSKI POSTUPAK PROTIV PET FIRMI

ANTIMONOPOLSKI POSTUPAK PROTIV PET FIRMI

Beograd - Komisija za zaštitu konkurencije pokrenula je postupak protiv beogradskih kompanija „Miteco Kneževac", „Yunirisk", „Modekolo" i „Brem group" i valjevskog „Kemisa" zbog pretpostavke da su dogovaranjem zajedničke ponude u postupku javne nabavke naručioca Ministarstva zaštite životne sredine, izvršila povredu konkurencije. Kako je navedeno na sajtu Komisije za zaštitu konkurencije, ovlašćena lica komisije izvršila su nenajavljeni uviđaj na pet lokacija i prikupila relevantnu dokumentaciju za utvrđivanje činjenica u ovom postupku.

Podseča se da je Ministarstvo zaštite životne sredine sprovelo javnu nabavku za uslugu trajnog zbrinjavanja opasnog otpada u kompaniji „Magnohrom" iz Kraljeva u stečaju, koja je raspisana 30. avgusta 2018.

Jedina ponuda stigla je od grupe ponuđača koje su činile kompanije „Miteco Kneževac", „Yunirisk", „Modekolo" i „Brem group" i „Kemis".

Komisija za zaštitu konkurencije je došla do osnovane pretpostavke da su se članovi te grupe ponuđača na javnom nadmetanju dogovorili da učestvuju kao jedinstvena grupa ponuđača sa jednom zajedničkom ponudom i na taj način odustanu od međusobnog takmičenja sa odvojenim ponudama manjih grupa ponudača. Beta

----------------------------------------------------------

Datum: 13.02.2020

Medij: Danas     Strana: 18

Rubrika: Globus

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Abas za nastavak pregovora iz 2008.

Palestinskipredsednik sa bivšim premijerom Izraela

Abas za nastavak pregovora iz 2008.

Njujork - Palestinski predsednik Mahmud Abas izjavio je na konferenciji za novinare u Njujorku sa bivšim izraelskim premijerom Ehudom Olmertom da je spreman da obnovi pregovore s Izraelom pod međunarodnim okriljem o mirovnom sporazumu o kojem je postignut značajan napredak 2008, a ne o planu sadašnje administracije Sjedinjenih Država.

Olmert je ocenio da je Abas pogrešio što nije prihvatio taj plan iz 2008, ali je rekao da sada postoji novi plan američkog predsednika Donalda Tramp koji se zasniva na rešenju o dve države i ako su SAD tome posvećene sve strane ga moraju slediti, uključujući palestinsku, preneo je AP.

Sastanak Olmerta i Abasa u Njujorku i zajednička konferencija za novinare izazvala je oštru kritiku premijera Izraela Benjamina Netanjahua koji ih je optužio da pokušavaju da podriju plan SAD, navode izraelski mediji.

Abas je izrazio spremnost da nastavi pregovore tamo gde su stali s 01--mertom, a ne, kako je rekao „pa bazi plana aneksije i legalizovanja (jevrejskih naselja) i uništenja rešenja o dve države“. Olmert je rekao novinarima da je Abas „čovek mira“, da se protivi teroru i zato je jedini partner Izraela.

Pregovori između Olmerta i Abasa prekinuti su pre 12 godina zbog problema izraelskog lidera s pravosuđem i izraelske vojne operacije u pojasu Gaze. Olmert je podsetio da je 2008. godine predložio da se gotovo cela Zapadna obala da Abasu, uz razmenu teritorija i podelu Jerusalima. Abas na tu ponudu nije odgovorio. Netanjahu je nasledio Olmerta na funkciji premijera 2009. i poslednji put se sa Abasom sastao da direktno pregovaraju 2010. godine. Olmert je kasnije osuđen na zatvorsku kaznu zbog korupcije.

Netanjahu i Abas su se posle međusobno optuživali za podrivanje napora za mir. Olmert je u Njujorku rekao u da „nije došao u SAD da kritikuje američkog predsednika ni njegov politički plan“. On je međutim tvrdio da se na kraju mir može postići samo kroz direktne izraelsko-palestinske pregovore.

„Trampov plan ima za cilj da se na Pregovori između Olmerta i Abasa prekinuti su pre 12 godina zbog problema

izraelskog lidera s pravosuđem i izraelske vojne operacije

u pojasu Gaze

kraju postigne mir između Izraela i Palestinaca. Tako da mi moramo da pregovaramo sa Palestincima", rekao je Olmert, izrazivši nadu da Palestinci neće ignorisati činjenicu da u planu postoji posvećenost rešenju sukoba po modelu dve države.

Olmertovo učešće na konferenciji za novinare s Abasom osudio je i ambasador Izraela u UN Dani Danon koji ga je optužio da pomaže „palestinski diplomatski terorizam". Pre te konferencije Abas je u govorupred Savetom bezbednosti UN potvrdio da odbacuje plan SAD za koji je rekao da „legalizuje ilegalnu izgradnju naselja i konfiskovanje i aneksiju palestinske zemlje".

On je teritorije predviđene za buduću palestinsku državu uporedio sa „švajcarskim sirom“. Odstupajući od stava ranijih administracija SAD novi plan predstavljen 28. januara predviđa stvaranje palestinske države na oko 70 procenata Zapadne obale, u predgrađima istočnog Jerusalima i većem delu pojasa Gaze ako Palestinci priznaju Izrael kao jevrejsku državu, razoružaju Hamas i druge ekstremističke organizacije i ispune niz drugih uslova.

S druge strane, Izraelu se dozvoljava da anektira sva svoja naselja i da uspostavi suverenitet nad dolinom Jordan, a takođe se zabranjuje povratak palestinskih izbeglica na današnju izraelsku teritoriju. Abas je u utorak rekao da je spreman da se pregovori s Izraelom ponovo pokrenu pod pokroviteljstvom takozvane četvorke bliskoistočnih mirovnih posrednika SAD, Rusije, UN i EU, na osnovu međunarodnih rezolucija. Beta

----------------------------------------------------------

Datum: 13.02.2020

Medij: Danas     Strana: 25

Rubrika: Hronika

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Ugovor vredan više od 200 miliona dinara

Uskoro kreće rekonstrukcija i dogradnja Osnovne škole „Majig“

Ugovor vredan više od 200 miliona dinara

Šabac - Načelnik Gradske uprave Milan Vasić i direktor šabačke firme „Refleks“ Željko Dišić potpisali su ugovor o rekonstrukciji i dogradnji OŠ „Majur“ i izgradnji fiskulturne sale za tu školu vredan više od 200 miliona dinara. Izgradnja se finansira sredstvima Kancelarije zajavna ulaganja.

Majur je veliko prigradsko naselje sa oko sedam hiljada žitelja, i ovim bi dobio modernu ustanovu sa dobrim sadržajima za učenike, a pogotovo im mnogo znači sportska sala.

Gradonačelnik Šapca Nebojša Zelenović rekao je da Šabac uspešno učestvuje na svim konkursima i osvaja novac za različite projekte u gradu.

- Dobra je vest da će ovaj projekat biti rekonstruisan sredstvima iz Kancelarije za javna ulaganja i dobra je vest da smo mi sposobni da imamo projekte sa kojim možemo da pobeđujemo na tim takmičenjima. To uspevamo zato što imamo politiku i zato što znamo šta želimo. Želimo da imamo moderno obrazovanje, za 21. vek, istakao je gradonačelnik Šapca Nebojša Zelenović

Rekonstrukcija škole u Majuru je samo jedan segment politike Grada Šapca koja se zove „škola u jednoj smeni“. Od 13 osnovnih škola do sada je pet prebačeno u jednu smenu i sve je fmansirano novcem iz budžeta grada. I projekat za školu u Majuru i projekat za OŠ „Nata Jeličić", kao i projekti za ostale škole kao što su OŠ „Vuk Karadžić" i „Jevrem Obrenović".

- Očekujem da ćemo u sledećem periodu obezbediti da i ostale škole idu u jednu smenu, a za to je potrebno dodatnih pet miliona evra, koje mi u ovom trenutku planiramo kroz različite programe i projekte u budžetu i kroz razvojni plan Grada Šapca, i naravno potrebno je da imamo i saglasnost Ministarstva, da uopšte jedan takav program može da se sprovede. To

Od 13 osnovnih škola do sada je pet prebačeno u jednu smenu i sve je finansirano novcem iz budžeta grada

znači promenu rada režima profesora, drugačiju organizaciju rada. Naš program podrazumeva jedan sat fizičke aktivnosti, topli obrok, da nastavnici rade domaće zadatke sa učenicima i da provode više vremena u školi. Da školski sistem bude usldađen sa porodicom, da dete ima vreme koje će provoditi sa svojim ukućanima. Naš program se uklapa u moderne evropske prakse, istakao je Zelenović.

Načelnik Gradske uprave Milan Vasić objasnio je da je procedura za rekonstrukciju škole, koju je sproveo Grad Šabac, trajala više od dve godine.

- Proceduru smo počeli još 2017. godine i tek u novembru 2019. dobili saglasnost. Grad je učestvovao u izradi projekta i raspisao javnu nabavku. Rok za izvođenje radova je 250 dana i ja se iskreno nadam da će početkom nove školske godine deca koja idu u školu u Majuru imati nove školske prostorije. D. E.

Radovi će trajati 250 dana

Željko Dišić iz firme „Refleks" oćekuje da će radovi biti završeni za 250 dana: „Radimo potpuno novu halu i rekonstrukciju škole. Jedan deo škole će biti podignut na sprat i ostali delovi se rekonstruišu. Drago mi je da se radi ova škola, ja sam u nju išao i imam još jedan motiv da damo sve od sebe."

----------------------------------------------------------

Datum: 13.02.2020

Medij: Informer     Strana: 6

Rubrika: Vesti

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija/Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Prijava poklona do 1. marta

PODSETNIK

Prijava poklona do 1. marta

Agencija za borbu protiv korupcije u Srbiji podsetila je državne organe, organizacije i javne službe na obavezu da dostave Agenciji evidenciju o poklonima funkcionera za 2019. godinu do 1 marta ove godine. Na sajtu agencije navedeno je da su funkcioneri 2018. godine prijavili 668 poklona, što je i najveći broj od 2010. godine.Najviše poklona prijavili su generalni sekretarijat predsednika Srbije, Ministarstvo odbrane, Vlada Srbije...

----------------------------------------------------------

Datum: 13.02.2020

Medij: Informer     Strana: 10

Rubrika: Vesti

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: 'Pao' bivši predsednik opštine Despotovac

'Pao' bivši predsednik opštine Despotovac

Policija je juče uhapsila Dejana Nenadovića, bivšeg predsednika opštine Despotovac i lokalnog funkcionera Socijalističke partije Srbije zbog sumnje da je primio mito. On je sproveden do specijalnog tužioca za organizovani kriminal u Kraljevu, ali iz policije do zaključenja ovog izdanja Informera nisu saopštili za šta se tačno sumnjiči. Nenadović je bio vlasnik kablovske televizije, koju je pre nekoliko godina prodao „Kopernikusu", a pored toga radio je i kao direktor radija u Despotovcu i Doma učenika „Srećno" u Ćupriji, gde je sada stalno zaposlen. Vlasnik je firme za privatno obezbeđenje „Elmark plus sekjuriti".

----------------------------------------------------------

Datum: 13.02.2020

Medij: Kurir     Strana: 2

Rubrika: Vesti

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: ANTIEVROPSKE SNAGE NAS SE PLAŠE

ANTIEVROPSKE SNAGE NAS SE PLAŠE

BOJAN KOSTREŠ GENSEKLSV

Najoštrije osuđujem nasilni upad u prostorije Građanskog demokratskog foruma u Beogradu, to je izraz straha anetievropskih snaga od formiranja Evropskog bloka. Nasilno izbacivanje iz beogradskih prostorija GDF„simbolički pod okriljem mraka, jasan je signal da su se antievropske snage prošlosti uplašile zbog mogućnosti formiranja evropskog bloka. Protivzakonito otimanje prostorija, uprkos uredno izmirenim obavezama, govori o političkim motivima za ovaj akt političke represije prema neistomišljenicima. Evropskiblok, kao nedvosmisleno proevropska i prozapadna koalicija, bio bi alternativa i autoritarnoj vlasti i njima sličnoj nacionalističkoj opoziciji.

----------------------------------------------------------

Datum: 13.02.2020

Medij: Kurir     Strana: 3

Rubrika: Vesti

Autori: K.V.

Teme: Korupcija/Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: JUTKI PRETI ZATVOR zbog stana na Vračaru!

EPILOG AGENCIJA POKREĆE POSTUPAK PROTIV JELIČIĆA

JUTKI PRETI ZATVOR zbog stana na Vračaru!

Protiv Milutina Jeličića Jutke, bivšeg predsednika opštine Brus, Agencija za borbu protiv korupcije pokrenuće postupak jer je sakrio stan na Vračaru od 65 kvadrata vredan oko 140.00C evra, potvrđeno je za Kurir iz te institucije!

Jeličiću je zbog ovog dela, za koje je ranije bio uslovno kažnjen, a koje je ponovio, zaprećena kazna do pet godina zatvora!

Kuriru je ova informacija zvanično potvrđena iz Agencije nakon našeg pitanja da li će ispitati ovaj slučaj i pokrenuti ponovo postupak protiv Jeličića, budući da je već jednom osuđen za prikrivanje imovine, a u trenutku presude svesno prećutao da ima još jedan stan (kupljen 2011, postupak Agencija vodila 2018). Odgovor Agencije je sledeći:

- U vezi sa vašim mejlom upućenim Agenciji za borbu protiv korupcije obaveštavamo vas da će Agencija po navodima mejla postupati kao po prijavi, te da ćete kao podnosilac prijave biti obavešteni o postupanju Agencije.

Inače, zbog prikrivanja imovine protiv Jeličića je 30. decembra 2019, anonimno, jedan građanin podneo krivičnu prijavu Osnovnom javnom tužilaštvu u Brusu. U prijavi, koju je dobio i Kurir, navodi se da Jeličić Agenciji nije prijavio promenu imovinskog stanja, što je bio dužan da uradi. Jeličić do zaključenja ovog broja nije odgovarao na naše pozive i poruke. Zanimljivo je, međutim, da je jučebio jedan od glavnih gostiju na stranačkoj slavi SRS Sveta tri jerarha ußrusu.

K.V.

----------------------------------------------------------

Datum: 13.02.2020

Medij: Nedeljnik     Strana: 17

Rubrika: Bez naslova

Autori: Boško Jakšić

Teme: Korupcija

Naslov: Džank televizije: Naučno dokazano zaglupljivanje

Džank televizije: Naučno dokazano zaglupljivanje

Američki istraživači su ustanovili da oni koji su kao deca i tinejdžeri odrastali uz Berluskonijev Mediaset pokazuju da su mnogo skloniji populističkim idejama i političarima, da su lošiji u matematici i čitanju

Dok Programski savet Ra-

dio-televizije Srbije, posle mnogo samohvale, skromno priznaje da građani očekuju da Javni

servis ne bude „politički, kulturno i etnički jednostran“, vlasnik komercijalne televizije sa nacionalnom frekvencijom ne propušta nijednu priliku da se rečnikom sa stočne pijace obračimava sa svakim ko se usudi da ga kritikuje kako bi se najamnički dodvorio poslednjem u seriji svojih političkih mentora. Živimo u duboko polarizovanom medijskom svetu u kome novinarski tabori pažljivo biraju i obrađuju vesti u skladu sa sopstvenim (ne)profesionalnim standardima. Kolektivna žrtva je javnost koja je - navikla da gleda „svoje“ - uskraćena ukupnosti informacija neophodnih za formiranje političkih stavova.

DRUSTVO KOJE NIJE U STANJU, ILI

mu nije omogućeno da se složi oko činjenica, ne može da napreduje. Bez razumevanja šta je laž a šta istina ne može da bude ni zakona, ni glasanja, ni vlade, ni nauke, ni demokratije.

Hana Arent, proslavljena američkonemačka filozofkinja, još 1951. je napisala da „idealni podanici totalitarističke države nisu ubeđeni nacisti ili komunisti, već ljudi kod kojih više ne postoji razlikovanje između činjenica i fikcije, razlikovanje istine od laži“.

Nema sumnje da opštem zagađenju medijskog prostora, lansiranju lažnih vesti i palanačkih podvala kolosalno doprinose TV kanali kojima ne pristaje nijedan drugi naziv nego „džank“ televizije koje poprostačuju, zaglupljuju, manipulišu, teraju da ne mislimo, sužavaju vidike i uvode nas u studija ispunjena psovkama, razvratom i mirisom sperme.

Neko vreme možda smo i mislili da su posvećene „zabavi miliona“ i da su politički irelevantne. Onda su barem neki uvideli grešku. Džank televizije ne samo da potkopavaju demokratiju i promovišu autoritarnost, nacionalizam i netoleranciju prema svemu „drukčijem“, već imaju pogubne efekte na buduće generacije.

JEDNO ISTRAŽIVANJE UVAŽENOG

EKONOMSKOG ČASOPISA THEAmerican Economic Rew'ewbavi se italijanskim TV kanalom Mediaset, televizijskom mrežom Silvija Berluskonija koju je agresivno koristio za sopstvenu političku promociju.

Istraživači su kombinovali podatke o lokacijama gledanosti Mediaseta po raznim krajevima Italije sa informacijama o gledateljstvu. Prikupili su mišljenja javnog mnjenja, psihološke testove, analize prirode programa... Koristeći složene statističke modele, identifikovali su karaktere onih koji su odrastali i živeli sa Mediasetom i onih koji nisu.

Rezultati su blago rečeno iznenađujući.

ONIKOJISE NISU ODVAJALIOD Berluskonijevog kanala završih su kao misleno manje prefinjeni i građanski slabije orijentisani. Psihološki test na grupi mladih vojnika koji su dolazili iz regiona velike pokrivenosti Mediasetom pokazao je da su bili za 8-25 procenata lošiji od vršnjaka koji te programe nisu gledali tokom godina svog formiranja. Deca i adolescenti izloženi Mediaset radijaciji su na testovima imali znatno slabije rezultate od drugih vršnjaka.

Televizija utiče na naše ponašanje i mišljenje, ali zna da ostavlja ozbiljne posledice. Nije tako bilo kada je Berluskoni prvi put ulazio na itahjansko TV tržište kojim je dominirao državni RAI koji je od osnivanja 1944. imao jasnu obrazovnu i kulturnu misiju. Kasnih 1970-ih monopol je počeo da popušta ulaskom privatnih emitera na regional na tržišta.

BERLUSKONIJE TU 810 NAJUSPEŠNI

JII brzo je konsolidovao svoju medijsku imperiju iako je tada nije koristio u političke svrhe. Mediaset je imao komercijalnu strategiju fokusiranu na varijetetske šou programe, kvizove, sport, filmove.

Tek kada se našao pod istragama korupcije u okvirima akcije „Mani pulite“ (Čiste ruke), Silvio je angažovao Mediaset kao oružje sopstvene odbrane i napada na političke rivale.

Sistem se promenio, tradicionalne partije su nestale sa scenei otvorena je trka za nove birače. Niko takav ambijent nije iskoristio bolje od Berluskonija. Početkom 1990-ih polovina Italijana imala je pristup Mediasetu a 1994. Berluskoni je prvi put izabran za premijera. Italija i Mediaset nisu izolovani.

Američki istraživači su ustanovili da oni koji su kao deca i tinejdžeri odrastali uz Mediaset pokazuju da su mnogo skloniji populističkim idejama i političarima, da su lošiji u matematici i čitanju.

Nekako sam siguran da su deca koja godine u kojima se formiraju provode čučeći pred ružičastom i drugim mračnim televizijama imala na testu Pisa lošije rezultate od vršnjaka kojima roditelji određuju šta će, koliko, i na kojoj TV da gledaju. N

----------------------------------------------------------

Datum: 13.02.2020

Medij: Nedeljnik     Strana: 26,27,28,29

Rubrika: Bez naslova

Autori: Dušan Telesković

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije/Korupcija

Naslov: KAKO JE PRIVATNA FIRMA BIVŠE DRŽAVNE SEKRETARKE DOBILA POSAO OBEZBEĐENJA MUP-a

KAKO JE PRIVATNA FIRMA BIVŠE DRŽAVNE SEKRETARKE DOBILA POSAO

OBEZBEĐENJA MUP-a

Od decembra prošle godine, četiri privatne kompanije za fizičko-tehničko obezbeđenje zadužene su da čuvaju Ministarstvo unutrašnjih poslova. A da je stvar od apsurda, paradoksa i vica zapravo mnogo ozbiljnija, pokazuje veliko istraživanje Nedeljnika. Čitav posao, otkrivamo, dobila je firma bivše državne sekretarke MUP-a Milene Vuković - „BPS Security“ u konzorcijumu sa još tri privatne kompanije. Uz to, jedan radnik privatnog obezbeđenja koštaće građane Srbije duplo više od policajca koji je donedavno obavljao isti

posao. A dobili su i piosao održavanja higjene u prostorijama MUP-a

Piše Dušan Telesković

Fotografije: Đorđe Kojadinović za Nedeljnik

Daslužeizaštite...

Ovaj moto američke policije mogli bi ovih dana da preuzmu pojedini pripadnici privatnog obezbeđenja u Srbiji. Pripadnici

MUP-a ne bi mogli da koriste ovaj moto, jer za njihovu bezbednost na radnom mestu, od decembra prošle godine, nadležne su četiri privatne kompanije za fizičko-tehničko obezbeđenje.

Apsurdna situacija u MUP-u Srbije izbila je ove neđelje na videlo: policiju koja je zadužena za bezbednost i zaštitu građana čuvaće privatno obezbeđenje. Jedan dnevni Ust preneo je, a potom i povukao, izjavu predsednika Sindikata zaposlenih policije (SZP) Dejana Đukića koji je rekao da zgradu Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije u Ulici kneza Miloša u Beogradu obezbeđuje privatna firma „Sekjuritas".

Ta firma, međutim, nije dobila zaduženje da obezbeđuje MUP, ali je zato, kako Nedeljnik otkriva, čitav posao dobila firma bivše državne sekretarke MUP-a Milene Vuković - „BPS Security“ u konzorcijumu sa još tri privatne kompanije: „V.I.P. Security“ , „G4S Secure Solutions“ i „Tisten Group“, svi iz Beograda. Reporteri Nedeljnika su ispred zgrade MUP-a Srbije u Ulici kneza Miloša 101 u Beogradu zatekli i fotograflsali pripadnike obezbeđenja iz firme „BPS Security“, bivše državne sekretarke Vuković. U toj zgradi nalazi se, između ostalog, Komandno-operativni centar MUP-a i Jedinica za zaštitu. Do 2008. godine, zgrada je bila centralno sedište MUP-a.

Sudeći po javno dostupnim informacijama, ugovor je potpisan na ukupno 60 miliona dinara bez PDV-a, a jedan radnik privatnog obezbeđenja za poslove čuvanja MUP-a koji će raditi osam sati dnevno, što znači 160 sati mesečno, koštaće građane Srbije - 94.400 dinara. Jer cena radnog sata, po potpisanom ugovoru, iznosi za radnike privatnog obezbeđenja - 590 dinara- Prosečna plata policajca u Srbiji sa srednjom stručnom spremom iznosi 47.042 dinara, što prak-

Grupa ponuđača dostavila je poslednje podatke I dokaze na Javni poziv tačno u 8.57 časova, sat vremena pre isteka roka, 29. novembra 2019, u 10 časova. Istog dana, ponude su otvorene i postupak je okončan u 11.20 časova. U svega dva sata, dakle, grupa ponudača je donela ponudu i dobila posao privatnog obezbeđenja MUP-a tično znači da će jedan radnik privatnog obezbeđenja koštati duplo više građane Srbije od jednog policajca koji je do sada obavljao isti posao.

Milena Vuković je bila državni sekretar MUP-a Srbije, zadužena za finansije, od 24. septembra 2015. godine do 30. januara 2016. godine kada je podnela ostavku koja joj je bila konstatovana na sednici Vlade Srbije.

Vukovićeva je pre postavljenja na mesto državnog sekretara bila savetnica ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića.

Posle napuštanja mesta državnog sekretara, osnovala je firmu za privatno obezbeđenje „BPS Security“ koja je sada, uz još tri firme, dobila posao čuvanja objekata MUP-a. Ugovor je potpisan 4. decembra 2019.

Zanimljivo je da je ministar Stefanović 27. decembra, dakle dve i po nedelje nakon zaključenog ugovora, izjavio da se „razmatra pilot-projekat, u okviru kojeg bi licencirani radnici firmi za privatno obezbeđenje, u skladu sa zakonom, bili angažovani na poslovima fizičkog obezbeđenja objekata MUP-a, umesto pripadnika MUP-a, tamo gde je to moguće“.

Stefanović nije rekao da je ugovor potpisan, da je jedna od tih firmi u stvari kompanija njegove bivše bliske saradnice i da će privatno obezbeđenje koštati skoro duplo više od angažovanih policajaca. Umesto toga, Stefanović je rekao da će i dalje isključivo pripadnici policije obavljati poslove za koje je potrebno da budu posebno obučeni, odnosno da će sve što je osetljivo i što mora da obezbeđuje MUP, štititi pripadnici policije.

Ukazao je da je to jeftinije i za građane i za MUP, jer bi na taj način obučeni policijski službenici mogli da budu angažovani na poslovima koje samo oni mogu da obavljaju.

„Možemo da ih stavimo ispred škola, da budu na ulici da rade poslove kriminalističke obrade... Sve što treba da rade policijski službenici koji prođu ozbiljnu edukaciju da bi postali policajci", rekao je Stefanović.

On je naveo da će radnici flrrni za privatno obezbeđenje moći da obavljaju posao fizičkog obezbeđenja onih zgrada koje nemaju poseban rizik, a da bi jedan od prvih objekata koji će biti iskorišćen u pilot-projektu mogao da bude objekat Jedinice za obezbeđenje u Sarajevskoj ulici.

„Pokazaćemo da može da se napravi ušteda i umesto da primamo nove ljude, što košta, jednim delom ćemo primati ljude koji imaju licence da te poslove obavljaju, a da policijski službenici obučeni za policijske poslove, rade ono što niko sem njih ne može“, rekao je Stefanović.

On je podvukao da će sve što je osetljivo, što se mora bezbednosno štititi - štititi pripadnici policije.

„Video sam to širom sveta. Nije to samo kod nas, radi se svuda. Policajci su skupi, ne želimo da njihovo vreme i energija budu potrošeni na manje od optimalnog“, dodao je tada Stefanović.

Dok je Stefanović to govorio, ugovor je već bio na pravnoj snazi. Zaključen je na period od 4. decembra 2019. do 31. decembra 2020. po ceni od 60 miliona dinara bez PDV-a. Po godinama, posao će koštati državu u 2019 -10 miliona dinara, a za 2020 - 50 miliona dinara bez PDV-a. Nije isključeno da ista grupa firmi dobije još dodatnih 50 miliona dinara za 2021. godinu, budući da je za još toliko procenjena vrednost ove nabavke, po dokumentima iz javnog poziva MUP-a. Mflena Vuković je osnovala „BPS Security“ 2. februara 2017. godine. Pretežna delatnost je privatno obezbeđenje.

Zakonom o Agenciji za borbu protiv korupcije inače je propisano da bivši funkcioner, dve godine po prestanku funkcije ne može da zasnuje radni odnos,

odnosno poslovnu saradnju sa pravnim licem, preduzetnikom ili međunarodnom organizacijom koja obavlja delatnosti u vezi sa funkcijom koju je obavljao, osim po dobijenoj saglasnosti Agencije.

Sudeći po dokumentaciji do koje smo došli, Milena Vuković je 11. januara 2017. zatražila saglasnost od Agencije za borbu protiv korupcije da osnuje privredno društvo koje bi se bavilo privatnim obezbeđenjem. Agencija joj je dala odobrenje, napisavši u obaveštenju da „nema zakonskih smetnji da se bavi tom delatnošću“.

Agencija je, međutim, ukazala Mileni Vuković da je dužna da, „ukoliko ovo privredno društvo bude imalo nameru da zasnuje poslovnu saradnju sa Ministarstvom unutrašnjih poslova, pre zasnivanja ove poslovne saradnje zatraži saglasnost Agencije“.

„Agencija će, postupajući po Vašem zahtevu u svakom konkretnom slučaju, odlučivati o tome da U navedeno privredno društvo može zasnovati poslovnu saradnju sa navedenim ministarstvom, pravnim licima, preduzetnicima ili međunarodnim organizacijama“, navedeno je u obaveštenju na zahtev Milene Vuković koji je potpisao zamenik direktora Agencije Vladan Joksimović.

I zaista, Milena Vuković, u skladu sa preporukama Agencije, nije u naredne dve godine zasnivala poslovnu saradnju sa MUP-om Srbije. Za to vreme je njena firma rasla, pa je tako 2017. godine imala prihode od 30 miliona dinara, a sledeće 2018. godine od 116 mihona dinara. Na osnovu javno dostupnih podataka, firma ima zaključen ugovor sa Beogradskim vodovodom i kanaUzacijom.

Ali, čim je istekao taj rok, firma bivše državne sekretarke je potpisala dva ugovora sa bivšim poslodavcem: jedan za održavanje higijene u prostorijama MUP-a, a drugi za posao flzičko-tehničkog obezbeđenja.

U slučaju održavanja higijene u prostorijama MUP-a, dobUa je posao zajedno sa grupom ponuđača vredan 190 mihona dinara u naredne tri godine. Ukupna cena po radnom satu za čišćenje MUP-a iznosi 490 dinara bez PDV-a, što znači da jedan radnik sa osmočasovnim radnim vremenom košta mesečno 78.400 dinara. Prosečna plata na poslovima održavanja higijene u MUP-u, prema podacima objavljenim u MUP-ovom informatoru o radu, iznosi 28.370 dinara.

U drugom slučaju koji intrigira javnost, njena firma „BPS Security“ našla se kao ponuđač na javnom pozivu za usluge flzičko-tehničkog obezbeđenja koji je raspisala Jedinica za zaštitu određenih ličnosti i objekata MUP-a.

Sudeći po javno dostupnim podacima, ceo postupak za ovaj posao počeo je 20. septembra prošle godine. Tada je raspisan poziv za podnošenje ponuda u otvorenom postupku za nabavku usluga: „ Angažovanje FTO za potrebe Jedinice za obezbeđenje određenih ličnosti i objekata“. Inače, posao Jedinice za obezbeđenje određenih ličnosti i objekata je da „vrši bezbednosnu zaštitu" predsednika Republike, predsednika Narodne skupštine, predsednika Vlade, ministra spoljnih poslova, ministra unutrašnjih poslova, direktora policije i stranih državnika i nosilaca najviših državnih funkcija tokom službenih poseta Srbiji. Istim propisima predviđeno je da je posao ove jedinice i da bezbednosno štiti zgrade Narodne skupštine, Generalnog sekretarijata predsednika Republike, Vlade Srbije, ministarstava... Pored navedenih objekata, jedinica je odgovorna i za obezbeđenje diplomatsko-konzularnih predstavništava. Dakle, jedinica kojoj je posao da štiti sve relevantne državne organe zatražila je zvanično ovim pozivom da neko obezbeđuje objekte MUP-a.

Na takav poziv javio se konzorcijum četiri privatne firme: „V.I.P. Security“, „G4S Secure Solutions", „BPS Security“ i „Tisten Group“, svi iz Beograda. Taj prvi postupak je prekinut, jer konzorcijum nije imao polisu osiguranja na iznos veći od 350 miliona dinara koja bi bila važeća na dan otvaranja ponuda, 21. oktobra 2019. Konzorcijum je međutim imao važeću pohsu od 176,9 miliona dinara, a drugo pokriće koje je podneo bilo je nevažeće, odnosno polisa je istekla. Mesec dana kasnije, preciznije 27. novembra 2019, MUP je odlučio da uputi poziv istim kompanijama da izvrše dopune svoje ponude tako što će dostaviti polisu osiguranja na sumu osiguranja u minimalnom iznosu od 173 miliona dinara.

Grupa ponuđača je dostavila ovaj dokaz tačno u 8.57 časova, sat vremena pre isteka roka, 29. novembra 2019. u 10 časova.

Istog dana, ponude su otvorene i postupak je okončan u 11.20 časova. U svega dva sata, dakle, grupa ponuđačaje donela ponudu i dobila posao privatnog obezbeđenja MUP-a.

Okvirni sporazum i ugovor je potpisan 4. decembra 2019, ali tada se desilo povećanje cene radnog sata po pripadniku obezbeđenja. Naime, grupa ponuđača je i u prvom, neuspelom i u drugom pozivu dostavila cenu radnog sata od 490 dinara, da bi pri potpisivanju ugovora ta cena bila 590 dinara na sat, bez PDV-a.

Dobro upućeni sagovomici Nedeljnika kažu da je takva pojava uočljiva naročito u poslednjih nekoliko godina. Ponuđači nude manju cenu, često ispod tržišnog minimuma, samo da bi dobili posao, jer je osnovni kriterijum - najniža ponuđena cena. Kada na osnovu tog kriterijuma dobiju posao, onda se cena višestruko uvećava i često iznosi više od reahie vrednosti. U ovom slučaju, grupa ponuđača privatnog obezbeđenja nije imala konkurenciju, ali to što su prvo nudih jednu cenu, a zatim potpisali ugovor na veću, dosta govori o upućenosti u ovakav način sklapanja poslova sa državom. N

Ministar Stef anović je 27. decembra, dakle dve i po nedelje nakon zaključenog ugovora, izjavio da se „razmatra pilot-projekat, u okviru kojeg bi licencirani radnici firmi za privatno obezbedenje, u skladu sa zakonom, bili angažovani na poslovima fizičkog obezbedenja objekata MUP-a, umesto pripadnika MUP-a, tamo gde je to moguće**. Stefanović n jje rekao da je ugovor potpisan, da je jedna od tih firmi u stvari kompanija njegove bivše bliske saradnice i da će privatno obezbedenje koštati više

----------------------------------------------------------

Datum: 13.02.2020

Medij: NIN     Strana: 7

Rubrika: U fokusu

Autori: D. Vukadinović

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije/Korupcija

Naslov: Ljubav samo u vreme izbora

Ljubavsamou vreme izbora

Zaključak o strogoj zabrani funkcionerske kampanje, Vlada Srbije usvojila je pre nešto više od mesec dana. Funkcionerima se zabranjuje korišćenje javnih resursa za promociju bilo koje političke stranke ili subjekta. U suprotnom slede im penali, ne samo novčani već i oduzimanje fotelja. Negativni poeni izgleda nisu uplašili direktora JP Infostan, jer je hiljade Beograđana, uz januarski račun za Infostan dobilo i „poseban“ dodatak. Brošura pod sloganom Zato što volim Beograd kojim je vladajuća stranka nastupala na prošlim gradskim izborima, našla se u istoj koverti sa mesečnom naplatom za komunalne usluge.

Taksativno predstavljene informacije o težini gradskih kasa od 1994. do 2020. praćene su „živopisnim“ ilustracijama dosadašnjih akcija gradskih čelnika, uz podatak o daljim planovima za prestonicu.

Dodatak uz Infostan otvorio je novi front sukoba između vlasti i opozicije. Dok Nikola Jovanović iz Saveza za Srbiju u ovom potezu vidi jasnu zloupotrebu javnih sredstava i prekršaj Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, Radoslav Marjanović, zamenik šefa poslaničke grupe vladajuće stranke u Skupštini Beograda, ne vidi ništa sporno u brošuri. Kako je istakao za N1, cilj je informisati građane o trošenju gradskog budžeta, a ne politička kampanja, optužujući SzS da fabrikuje afere i pokušava da prikupi političke poene.

Usvajanjem pomenutog zaključka, vlada je usvojila i amandaman kojim se Agencija za borbu protiv korupcije obavezuje da u roku od pet dana donese odluku o potencijalnim slučajevima zloupotrebe javnih resursa. Pitanje koje se ovde nameće jeste da li je ovo zloupotreba javnih resursa i ako jeste, da li će prvi čovek JP Infostan otići s funkcije ili će usvojen zaključak ostati samo mrtvo slovo na papiru?

  1. Vukadinović

----------------------------------------------------------

Datum: 13.02.2020

Medij: NIN     Strana: 24,25

Rubrika: Politika

Autori: Zoran Stojiljković

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije/Korupcija

Naslov: Korupcija, beda i beščašće

Korupcija, beda i beščašće

Bez političke volje i procedura za utvrđivanje odgovornosti, odnosno zazora od reakcije autonomnih institucija i građana nema redukcije korupcije, kao ni pratećih fenomena sukoba interesa, političkog klijentelizma i partijskog zapošljavanja

Zoran Stojiljković

Ukorenu planetarnog talasa

nezadovoljstva i protesta je, pored siromaštva i političke obespravljenosti, korupcija, posebno ona „visokonaponska“ politička. Očito da između autoritarnih vlasti, korupcije i siromaštva ima neka tajna veza. Za razliku od, recimo, Rumunije u kojoj je došlo do rasta indeksa demokratije zbog masovnih protesta protiv korupcije koji iznude i kakve-takve smene na tronu vlasti, apatičnost građana i treniranje strogoće i potkupljivost vlasti vratili su Srbiju u status poluslobodne zemlje.

Kada kažem korupcija mislim na daj-dam odnos, na svako svesno i namerno kršenje principa nepristrasnosti koje za cilj ima da se za učinjenu uslugu stavljanja u povoljniji položaj dobije nadoknada ili protivusluga. Zvuči poznato: ja tebi donaciju u izbornoj kampanji a ti meni naredne godine (da se Vlasi ne dosete) posao na tenderu.

Najrazornija sistemska, politička korupcija je ona kojom se sve kupuje i prodaje - zakoni, sinekure, časti i zvanja.

Sklon sam zato da u korupciju uključim i trgovinu uticajem i konflikt interesa. Arhitekta ili bankar koji nakon obavljanja javne funkcije sutradan krenu da privilegovano posluju kao privatnici u resoru u kome su do juče branili javni interes ili dobijanje poslova posredovanjem uticajnih očeva i sinova su bar predvorja korupcije.

Afere, poput Krušika ili Jovanjice su više nego ilustrativan primer. Da ne prejudiciram, kad je o njihovom sadržaju reč, na delu je, najblaže rečeno, poslovna povezanost i trgovina uticajem koji obezbeđuju selektivne prednosti i koruptivnu korist. Ili bar očiti poslovni i politički promašaji na štetu javnog interesa, kao u slučaju večnih direktora na čelu javnih preduzeća.

Korupciju vidim i u osnovi široke mreže političkog klijentelizma i partijskog zapošljavanja kojom se zarobljava država i suspenduje demokratija. Stotinak hiljada biranih funkcionera i postavljenih njihovih pomoćnika i savetnika i bar trostruko veći broj običnih zaposlenih, neretko bez realnih poslova i zadataka, govore o razmerama trijumfa političke podobnosti i poslušnosti nad sposobnošću i poslovnom logikom.

Korupcija je očito skupa i razvojno štetna, ali isplativa za svoje nosioce i korisnike, koji se vešto „ugrađuju“ u čemu treba tražiti i razlog za njeno žilavo održanje, posebno uspešno u siromašnim društvima.

Odgovornost, ona politička bar, znači spremnost da pružite odgovore na pitanja u javnosti vidljivom procesu argumentovane rasprave, a onda i omogućite utvrđivanje eventualne krivice. Radi se o elementarnim pitanjima tipa ko je i za čiji interes rušio po Savamali, šta je u osnovi derogiranja obrazovanja i masovne kupovine diploma, odnosno ko su naručioci, korisnici i izvođači ovih besramnih radova?

Posledično, i pored šume donetih antikoruptivnih propisa i zakona, strategija i formiranih institucija, sa 39 od idealnih 100 bodova Srbija tavori godinama na sredini liste od 180 zemalja u zoni koju odlikuje postojanje sistemske korupcije.

Polazna podrška građana najavljenoj borbi protiv korupcije – nultoj toleranciji na korupciju, koja je visoko podigla rejting Vučića nije iskorišćena za redukovanje korupcije. Ko se još danas seća sage o 24 sporne privatizacije, ili spektakularnog hapšenja Miškovića i pita za mnogo upitnije njihove efekte i epiloge?

Primera radi, isti mehanizam se video i kod izmene 4 zakona iz oblasti finansiranja kampanje i sprečavanja zloupotreba javnih resursa u partijske svrhe, pri čemu nisu otklonjeni ni problemi poput farse uplaćivanja priloga od strane korisnika socijalne pomoći.

Jasno je danas da bez političke volje i procedura za utvrđivanje odgovornosti, odnosno zazora od reakcije autonomnih institucija i građana nema redukcije korupcije, kao ni pratećih fenomena sukoba interesa, političkog klijentelizma i partijskog zapošljavanja.

Deklarativna borba je svakako poželjna i politički naplativa, pre svega ako se svodi na selektivnu i kontrolisanu primenu.

Ufokusu, pre svega onom medijskom, jesu protivnici i rivali, a radi uverljivosti u vremenima kampanje i „mangupi iz naših redova“. Po pravilu, popusti se privremeno pod pritiskom javnosti da

bi, u logici uzajamne lojalnosti, naš „krivac“ izronio na nekom drugom položaju vlasti.

Kontrola nad institucijama sprovodi se kroz kontrolu nad mehanizmom izbora članova njihovih upravnih tela. Agencija za borbu protiv korupcije je dovoljno ilustrativan primer.

Željeni efekat je stvaranje utiska o pravednosti vlasti koja „ni po babu ni po stričevima“ goni i presuđuje.

Nisu ključni problem, iako zaista ruže sliku korumpirane, „ulične birokrate“ - predstavnici sistema dostupni običnim građanima, poput policajca, lekara, profesora ili carinika.

Riba smrdi ako se ne očisti, a čisti se od glave.

Uposlednjem izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije, Komisija je, u diplomatskom, ezopovskom maniru izražavanja, istakla da „politički uticaj kod zapošljavanja državnih službenika na visokom položaju i dalje izaziva ozbiljnu zabrinutost, i da se zakonom predviđen postupak zapošljavanja, zasnovan na zaslugama, ne poštuje uvek“. Umesto toga, odredba u zakonu koja dozvoljava imenovanja na položaj „vršioca dužnosti“ (v. d.) na šest meseci (sa maksimalnim produženjem od tri meseca) često se zloupotrebljava. To je imalo za posledicu veliku fluktuaciju zaposlenih u v. d. stanju, njihove smene i razmeštaje i gubitak institucionalnog pamćenja.

Šta reći (a ne zaplakati) na podatak od marta 2019. godine, da se svih 63 odsto popunjenih radnih mesta na visokom položaju obavlja u svojstvu vršioca dužnosti.

Svako iole domišljat će lako dokučiti razlog i primenjenu taktiku – kad nekom daš poziciju i privilegije, a dovedeš ga istovremeno u opasnost da ih izgubi svaki čas, lako ćeš ga učiniti poslušnim. Cinici bi rekli držati ga na kratkom lancu.

To što mnogi od njih opstaju na pozicijama u tom, „privremenom statusu“ godinama je neka druga priča uslovljena često neposedovanjem odgovarajućih znanja i kvalifikacija. Nagradno pitanje glasi: Šta radim da se zadržim na privremenoj poziciji za koju baš i nemam neke reference? Grešim li ako kažem da je odgovor - ispunjavam bez pogovora želje onih koji su me postavili.

Na dnu piramide su građani sviknuti na koruptivno preživljavanje i prinuđeni da kupuju radna mesta i učlanjuju se u stranke. Istovremeno, oni su u strahu da otvoreno podrže retke uzbunjivače. O tome govori primer Aleksandra Obradovića i Krušika.

Zaključiću ovaj tekst konstatacijom da se, kao na vrhu piramide sa privremenim postavljenjem na mesta v. d. direktora, tako i na njenom dnu, uslovljavanjem produženja privremenog posla i njegovog prevođenja u stalni radni odnos, odgovarajućom podobnom partijskom ili sindikalnom članskom kartom, postiže isti cilj - proizvođenje straha i uterivanje u poslušnost.

Da se na kraju vratimo na početak ove priče pitanjem kakve su to države u kojima ne želi da ostane, ako baš ne mora, većina mladih? I ne samo mladih.

Odgovor je neuspešne, zarobljene i korumpirane države u kojima će, ako se ovako nastavi, ostati samo oni na vlasti i mi koji nemamo gde.

----------------------------------------------------------

Datum: 13.02.2020

Medij: Novi magazin     Strana: 1,18,19,20,21

Rubrika: Intervju

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: SVI HOĆE DA NAS KUPE NIKO NE MOŽE DA NAS PLATI

SVIHOĆEDA NASKUPE

NIKO NE MOZE DA NAS PLATI

Jesi li oni izdajnici,

manipulatori, Trojanski konj vladajućeg režima, kukavičije jaje opozicije, deca koja su izgubila kompas ili ljudi

sa integritetom? Oni isti koju su izvojevali prvu pobedu istine u poslednjih sedam godina kada su 12 dana pod blokadom držali Rektorat Beogradskog univerziteta, što u konačnici dovodi do odluke o plagijatu Siniše Malog? Kako je moguće da se tada tako ponosni univerzitetski profesori zaklinju u ove studente, ograđujući se danas od njihove odluke da izađu na izbore uz, neretko, nimalo akademske komentare? Šta je, uostalom, "bojkot sistema” koji će navodno Pokret #lodsmiliona" uneti u Skupštinu Srbije ako do nje stigne nakon izbora? Ovo je prvo pitanje koje bi trebalo postaviti Valentini Reković iz Pokreta, da nije pomenutih kontradiktornosti koje uprkos svim pokušajima i dalje ostaju nerazjašnjene. Zbog toga Valentinu još jednom pitamo zašto Pokret donosi ovako "problematičnu odluku" da "izda" Sporazum s narodom i baci pod noge tolike mesece šetnji i izađe na izbore?

Valentina Reković: Nismo mi ti koji izdaju Sporazum s narodom i neverovatno je kako se zbog spinovanja opozicije ta ideja potpuno izgubila. Mi smo insistirali da opozicija potpiše taj sporazum kako bi se na neki način obavezala građanima. Međutim, već neko vreme slušamo kako mnogi od opozicionara pregovaraju da izađu na lokalne izbore iako su navodno proglasili bojkot izbora. Sve se ispostavilo kao tačno, i to se vidi i sada, kada gradonačelnik Šapca nije siguran hoće li izaći iako je deo Saveza za Srbiju koji je proglasio bojkot. Dragan Đilas će reći da ima problem s moralom u društvu "jer tako mladi, a već lažu", a nije se setio da kaže da njegov kolega Zelenović laže.

A zašto vi ne lažete kada inicirate ideju o bojkotu izbora, a onda u finišu odustajete od svega i izlazite na izbore? Zato što se ne radi o bojkotu izbora. Bojkot izbora je bila samo jedna od metoda rušenja ove vlasti i borbe protiv nje, ali kad je opozicija izdala Sporazum, onda mi u tome nećemo da učestvu-

Nećemo zajedno sa bivšima i sadašnjima da lažemo građane jer smo se poluistina, polubojkota, poludemokratija i polučasti dosad i nagledali i naslušali

jemo. Nećemo da igramo prljave igre sa onima koji ne drže reč. Nećemo zajedno sa bivšima i sadašnjima da lažemo građane jer smo se poluistina, polubojkota, poludemokratija i polučasti dosad i nagledali i naslušali. Naša odluka je način na koji se distanciramo od opozicije koja je prodala ideju o bojkotu izbora mesecima kalkulišući partijske interese. Mi ne kršimo Sporazum s narodom već ga čuvamo idući za tačkom tri, koja nas obavezuje da ćemo ga čuvati svim legalnom sredstvima. Izlazak na izbore je naš metod. Način da se sve ono u šta

Šta je apsolutni bojkot? Nije li to kovanica koju čujemo od vas tek sada kada argumentujete izlazak na izbore?

Ne, to je ono što nam svima treba od samog početka jer ovog i ovakvog političkog i društvenog života u Srbiji je dosta. Mi smo se plašili da će se opozicija koja ima svoju istoriju vladanja, a samim tim i rezultate rada, ovako ponašati. Upozoravali smo ih da budu dosledni, da svi proglase bojkot na svim nivoima, da bismo čuli da širom Beograda kao pečurke niču lokalna udruženja "Jedan od pet miliona”, iza kojih stoji omladina DS. Predsednik stranke ništa o tome nije znao kad smo ga obavestili, a onda ništa nije uradio da to spreči. Šta to znači i zašto oni to rade?

Pripremali su teren za lokalne izbore da se ne bi znalo da su demokratske stranke nego grupa građana. A takvih grupa će tek da bude jer još jednom opozicija nije uspela da se ujedini u nameri da zanemari partijske interese i uradi nešto za opšte dobro. Time je, VALENTINA REKOVIĆ:

Nismo mi ti koji izdaju Sporazum s narodom i neverovatno je kako se zbog spinovanja

opozicije ta ideja potpuno izgubila

Mnogo kritika na račun bivših saboraca.

Nije to namera niti je cilj. Ja samo objašnjavam našu odluku, istovremeno se danima braneći od raznih napada za izdaju, neprincipijelnost, lcukavičluk i slično. Činjenica je ipak da opozicija nije stigla sa idejom bojkota do većine građana Srbije, da je prethodno posle mitinga u aprilu najavila opšti bojkot ispred Skupštine, od čega nije bilo ništa, da je bojkot parlamenta izgledao

smo verovali i za šta se zalažemo, a to je apsolutni bojkot, konačno i ostvari.

ponavljam, bojkot izbora obesmišljen i mi u tome nećemo da učestvujemo. Ne bi bilo pošteno.

tako da su lsn po plate, ali ne 1 po radne obaveze. Umesto Sporazuma s narodom, izdaju Deklaraciju, za one koji u njihovim redovima krše Sporazum kažu da nisu važni, a sve koje nisu s njima proglašavaju izđajnicima. To nije novi politički život kojem težimo. Bojkot sistema ne vodi se u svečanim dvoranama već na ulicama, među građanima. Kampanju ćemo finansirati iz donacija, a ako nebudenovca, pravićemojebez novca

U parlamentu, kako ste insistirali ovih dana?

Da, jer ćemo Sporazum s narodom uneti u parlament. Jer, ako se ovaj sporazum ne ispuni, mi nikada nećemo živeti normalno. Kako se Sporazum unosi u Skupštinu?

Mi ćemo ga u predizbornoj kampanji ponuditi građanima i onda će Sporazum i bojkot sistema koji iz njega proističe biti unet u Skupštinu.

Dakle, Sporazum će biti osnova kampanje?

Tako je. Atipične kampanje, mogu da dodam.

Šta je dlj? Prelazak cenzusa Š što šira podrška građana?

Ako pređemo pet odsto, to znači da Sporazum nešto vredi i da se za njegove vrednosti vredi boriti. Pa ipak, u istom tom

sporazumu piše da je bojkot izbora jedan od načina njegovog ostvarenja Danima ne možete da objasnite

“učenim glavama” kako vi prvi niste izdali Sporazum. Kako ćete objasniti biračima?

Napravljena je opšta konfuzija zato što smo rekli istinu. Rekli smo da opozicija koketira i da se mnogi spremaju na izbore, zbog čega uostalom ni do mnogih gra-

đana ideja o bojkotu izbora nije stigla. A za koga će ti ljudi da glasaju? Oni koji neće da glasaju za Vučića, a ne znaju za bojkot? Onda vi računate na glasove tih ljudi, kojima ništa o svom programu ne planirate da objasnite pre izbora?

Ne. Mi ćemo izaći s programom, ali kad počne izborna kampanja. Nemam dilemu da će nas ljudi razumeti, a kako ćemo se boriti ako uđemo u parlament, videćete posle izbora.

Zvuči kao da imate keca u rukavu kojeg izvlačite u parlamentu?

U rektorat smo ušli sa četiri spremne strategije. Jedna je bila šta ako dođe policija i izbaci nas, druga - šta ako uđemo, a ispred se okupi više hiljada ljudi. Šta ako se zahtevi ispune istog trenutka i, konačno, šta ako se desi neka nepredviđena situacija, kao što se i desilo kada nas je sačekalo 100 Vučićevih batinaša. Uradili smo sve što smo planirali po tom scenariju. Ostali unutra do ispunjenja zahteva. Mi nismo prvobitno planirali da Rektorat držimo blokiranim 12 dana. Prvobitni plan bio je da uđemo u petak, kažemo zahteve i ostanemo do ponedeljka u blokadi upozorenja, ali smo promenili taktiku, s obzirom na stanje na terenu, i ostali do ispunjenja cilja. A to je da se proglasi plagijat, da se eliminišu politički pritisci i Univerzitetu vrati dostojanstvo.

Dakle, imate više različitih scenarija i za izbore?

Imamo. Cilj je jasan, a to je stvarna promena sistema. Kako će izgledati taj put i kako ćemo mi do toga doći - zavisi. Strategije su spremne i za sakupljanje potpisa i za atipičnu kampanju koja sledi. Mi ni u šta dosad nismo ušli nespremni, pa nećemo ni sada. Pretpostavljamo da onda ima i nekoliko scenarija za borbu u samom parlamentu. Kritikovali ste bojkot parlamenta od opozicije, za koji ćete reći da je bio polovičan. Možemo li očekivati da vi vratite mandate nakon ulaska u Skupštinu?

Videćete.

Jeste li svesni da u tom slučaju ulazite u Skupštinu kako biste većinu svojih mesta poklonib naprednjacima?

Da, svesni smo toga, ali svi treba da budu svesni da mi ne ulazimo u Skupštinu zbog mandata. Ne izlazimo na izbore zbog mandata. Izlazimo da narod verifikuje vrednosti Sporazuma s narodom. Znači li to da vraćate mandate kad uđete u Skupštinu?

Videćete, za sve postoji jasno definisan okvir kojim ćemo se kretati nakon izbora. Mi nismo rekli da izlazimo na izbore da bismo bojkotovali parlament nego da vrednosti Sporazuma i bojkot sistema unesemo u Skupštinu. Znate li vi?

Mi imamo plan. Znamo šta ćemo da radimo ako uđemo u parlament, a koliko ćemo podrške dobiti, to ne znamo. Znamo da nećemo više da zatvaramo nos i glasamo za manje zlo. Razlika između nas i srpske opozicije je što mi stvarno znamo kako ćemo da promenimo sistem ako nam vi trošite vreme ili nećete to da uradite. Pa ipak, gde je vaša

odgovornost u svemu tome. Vi ste tražili finansijsku pomoć opozdcije, vi ste pristali na saradnju.

Sarađivali smo i sa Savezom za Srbiju, i sa javnim ličnostima, i sa profesorima. Savez za Srbiju je od početka plaćao kamion i ozvučenje jer mi to ne možemo da platimo. I slušali smo svačije savete, ali smo odluke uvek donosili samostalno. Sada smo opozicija mafijaškoj vlasti, ali i ovakvoj opoziciji.

A čiji ste i jeste li nečiji Trojanskikonj?

Svako na koga je moglo da se utiče izlazio je iz organizacije i pridruživao se partijama. U pokretu nema nikoga ko je nečiji i na koga se može uticati. Rektorat je za to odličan primer. Dnevno je dolazilo više profesora da nas lomi. Slala ih je i opozicija, i ovi drugi, pa nisu uspeli iako je pritisak bio ogroman. I to jeste problem, što smo svoji, a to je naša najveća prednost. Jer, svi hoće da nas plate, a niko ne može da nas kupi, i to je jedina istina Šta je s finansijama? Koliko god atipična bila, kampanja će koštati.

Pre svega, bićemo na terenu. To je suština. Biti s ljudima, s nama, običnim ljudima. Ne u dvoranama. Mi svi koristimo javni prevoz i svakog dana razgovaramo s ljudima koji nas uvek nešto pitaju kad vide bedž. Kampanju ćemo finansirati iz donacija, a ako ne bude novca, pravićemo je bez novca. Jer, kreativnost, želja i upornost stvarno su najvažniji. Ako ima toga, novac će doći od onih koji veruju u ono što vi radite. 5

U pokretu nema nikoga ko je nečiji i na koga se može uticati. Rektorat je za to odličan primer. Dnevno je dolazilo više prof esora da nas lome. Slala ih je i opozicija, i ovi drugi, pa nisu uspeli iako je pritisak bio ogroman

Razlika između nas i srpske opozicije je što mi stvarno znamo kako ćemo da promenimo sistem

----------------------------------------------------------

Datum: 13.02.2020

Medij: Novi magazin     Strana: 17

Rubrika: Srbija

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: IZJAVE

“Vučić

pokušava da preuzme DS.”

Zoran

Lutovac, predsednik DS

"Bregzit neće

pogoditi Srbiju.”

Ivan Nikolić, ekonomista “Hapšenje Miodraga Poledice je poruka Zorani

Mihajlović.” Dušan

Slijepčević, Savet za

borbu protiv korupcije “Politički je isplativije podizati

plate nego uvoditi platne

razrede.” Vladimir Vučković, Fiskalni savet

"Ministar Lončar je priznao

posebnost crnogorskog jezika.” Dubravka Stojanović, istoričarka

----------------------------------------------------------

Datum: 13.02.2020

Medij: Novi magazin     Strana: 17

Rubrika: Srbija

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Osuđen Dobrica Veselinović

Osuđen Dobrica Veselinović

Aktivista inicijative Ne davimo Beograd Dobrica Veselinović osuđen je na novčanu kaznu zbog organizovanja protesta "Koliko vredi život u Srbiji”, povodom smrti dvojice radnika na gradilištu "Beograda na vodi" 2018. ispred Vlade Srbije. Protest je organizovan dva dana nakon što su dvojica zaposlenih na izgradnji naselja "Beograd na vodi” stradala padom sa 17. sprata. "Zanimljivo je da skupovi koje je početkom decembra organizovala Srpska napredna stranka u Nišu i Leskovcu nisu prijavljeni, a da se policija pozvala upravo na član zakona o javnom okupljanju koji daje mogućnost spontanog okupljanja. Ovo je još jedan dokaz da isti zakoni ne važe za sve građane Srbije", dodaje se u saopštenju Inicijative. Protiv aktivista inicijative Ne davimo Beograd vodi se ili se vodilo preko 30 sličnih procesa. 1

----------------------------------------------------------

Datum: 13.02.2020

Medij: Novi magazin     Strana: 22,23

Rubrika: Srbija

Autori: Dragan Jovanović

Teme: Korupcija

Naslov: Naprednjački sin dikat & bot repovanje

SNS nije zvanično stao iza Busketovog spota, ali lideri opozicije smatraju da nema sumnje da je napravljen “u njihovoj kuhinji i po njihovoj narudžbini”

Piše: Dragan Jovanović

Politika i muzika su poj-

movi koji predstavljaju oprečne ideje, ali muzika je, upravo zbog svoje suprotnosti nad pro-

računatim deformacijama i delovanjem aktuelnog politikantstva, postala jedno od njenih snažnih propagandnih oružja. Ako neki politički program ili pak ideološku poruku treba pogurati, potrebno je samo postaviti pozornicu, dovesti muzičare čije pesme bude određeni spektar emocija, i to je to. Uspeh je siguran. Bilo kako bilo, ova vrsta interesne veze između politike i pop muzičara nije izum ovdašnjih političara. Britanski laburisti i Toni Bler su sredinom devedesetih godina, uz pomoć muzičara iz bendova Oasis ili Blur, promovisali novi laburistički imidž Cool Britannia, koji je Bleru nesporno pomogao da dobije izbore i postane predsednik vlade. Ovde ta strategija pokušava da se kopira i implantira kroz tzv. strategije digitalizacije i one Saveta za kreativne industrije aktuelne premijerke, koje su navodno iznad lokalnih političkih sukoba.

Međutim, glavni tokovi borbe za vlast, imovinu i privilegije vode se putem medija. To se odvija tako što se ozbiljne društvene i političke teme, na primer socijalne nejednakosti ili neregularno poslovanje vlasti i partijskih elita, predstave kroz lagane zabavljačke programe i time se spreči svaka utemeljena kritika vladajuće administracije i oligarhije. Takvo upravljanje javnim mnjenjem nije izum samo u Srbiji. Suština većinskih medijskih sadržaja danas jeste da se ponudi crno-bela slika sveta, te pruži otpor shvatanju da je stvarnost kompleksna, višeslojna i stoga puna različitih značenja. Tabloidni mediji u Srbiji, rijaliti programi i mnogobrojni jutarnji, popodnevni i večernji talk-show formati nameću jeftina i prosta objašnjenja nacije, tradicije, modernosti, države, prava, morala, društva, porodice, znanja, globalne i lokalne kulture. To proizvodi konfuziju i pokazuje nizak nivo komunikacije političkih klasa, zapravo, kako one tretiraju građane i kakvu kulturu političkog delovanja i društvenog pregovaranja zastupaju.

PREDIZBORNA zagreva-

NJA: Kada smo pomislili, nakon 5. oktobra, da je politička kultura mržnje i paranoidnih konstrukcija otišla na đubrište istorije, ona se vratila, a poslednjih godina dobila i turbo-ubrzanje. Pre desetak dana preko društvenih mreža lansiran je muzički video-spot pod nazivom Cosa nostra izvođača i estradnog preduzetnika Bucketa, u maniru rep muzičkog žanra. U ovom spotu u stihovima se prozivaju lideri srpske opozicije. Ove rime jesu zapravo prepevane optužbe, pogrde i tračevi koje partijske novine i tabloidi u poslednjih osam godina iznose o srpskoj političkoj (i kulturnoj) opoziciji, a ponavljaju ih na konferencijama za štampu, javnim nastupima i u Skupštini uglavnom funkcioneri SNS-a. U moru raznih likova na medijskoj i pop-političkoj sceni, pojava Dragana Milivojevića Bucketa, nakon njegovog višegodišnjeg uzaludnog napora da se bavi muzikom, konačno je uspela jer je sam Bucke smislio kako da konačno napravi uspeh. Okupio je statiste, snimio video i okačio ga na YouTube, da bi za jedan dan dobio preko 2.500 pregleda, koliko ih nije imao za ceo svoj album iz 2016. Tada je ovaj građanin Srbije repovao o nezaposlenosti, beznađu, preživljavanju mladih, o svom drugu koji je oduzeo sebi život, a danas se okrenuo protiv opozicije: "U vaše vreme niko nije imo posla / zapalili su preko / preko Đilasovog mosta. Glumite džentlmene / a maltretirate žene / Sergej je u tripu / koke nikad dosta / onaj dripac Đilas / da je Cosa Nostra! Do svega što smo sanjali i što smo hteli / sigurno nas vodi / onaj fašista iz Dveri."

SNS nije zvanično stao iza ovog spota, ali lideri opozicije smatraju da nema sumnje da je napravljen "u njihovoj kuhinji i po njihovoj narudžbini”. Gangsterski stil, mačistička poza grupe muškaraca u odelima, naoružana huliganskom pretnjom, sa Bucketom u sredini, spremna na linč i nasilje, scenografija je ovog pop-političkog obraćanja. Preokupacija sukobima, neprijateljem, ratom i zaverom označava se u teoriji kao izraz paranoidnog stila. Bucke, ritualno okružen namrgođenim tipovima, kroz rime otkriva zavereničke planove opozicione tiranije, njenog đespotizma i mehanizama pljačke, iznoseći stav mržnje prema Drugom i drugačijem baš na isti način kako se on demonstrira u medijima i nacionalnom parlamentu prema opozicionim poslanicima, skoro rasistički. Drugi (opozicijaj je kriv za sva zla. Ona nema pravo da govori. Zauvek.

Bucke, kandidat za komunalnog policajca iz Temerina, nije autor ni teksta ni muzike. U komentarima na društvenim mrežama opisan je kao fizička inkarnacija mladog periferijskog lumpenproletera, osavremenjenog dizelaša iz 90--ih koji može postati gangster ili policajac. Može se shvatiti kao tipičan primer partijskog bota i nesrećnog sendvičara kome u životu nije ostalo ništa osim, eventualno, ljubavi prema fudbalskom klubu,

Izvesno je da će se Bucketova pesma oriti na mitinzima, skupovima i promocijama vladajuće koalicije u predizbomim danima

idikat & bot repovanje

partiji koja će ga možda zaposliti i desničarskog besnila kao smisla života. Neki od komentatora zaključuju da je Bucke upravo stvorio novi podžanr muzičkog repa - bot-rep.

ESTRADA I POLTTIKA Ljubodrag Stojadinović (Peščanik) u svom komentaru povodom ovog spota zaključuje da Bucketovo repovanje "nije ništa drugo nego karaoke sastavljene iz vođinih sumanutih istupa, koji su postali kapitalno intelektualno vlasništvo svih uzjahanih seiza”. Dnevni list Danas donosi naslovnicu na kojoj piše da "Vučić govori sve ono što o opoziciji peva Bucke". "Može i obrnuto: umetnik peva ono što njegov idol i mecena mlati bez prestanka, da je srpska opozicija sastavljena od lopova, narkomana, fašista i nasilnika nad ženama. Uzgred, urađevina je nazvana Cosa Nostra (Naša stvar), što se može razumeti i kao operetski deo mafijaške autobiografije”, zaključuje Stojadinović.

Hip-hop i rep kultura u Srbiji pojavila se sredinom osamdesetih godina 20. veka, kada su nastale "b-boy” grupe koje su predstavljale hip-hop kulturu. Među njima je bilo i onih koji su koketirali sa urbanim nasiljem i predstavljali gangsterski rep, koji vuče korene iz Amerike, gde je hip-hop inače i nastao. Hip-hop kolektivi i reperi u Srbiji pokušali su da izgrade autentični subkulturni stil beogradskog lumpenproletarijata "spajanjem dve muzike iz naroda u jednu", kao formu omladinske angažovane muzike. Međutim, Bucketovo repovanje je nastavak Baje malog Knindže ili Tompsona u novom ključu, primer mazohističkog kultur-rasizma i omiljenog nacionalnog kulta žrtve svih svetskih zavera. Ovaj kult sada je uperen ne protiv tradicionalnih narodnih zlotvora: komunista, Hrvata, Musiimana i Albanaca već protiv domaćih neoliberalnih dušmana, Sorosovih plaćenika i lopova. Ne spominju se, međutim, naše stvarne žrtve partokratske ekonomije, korupcije, porodičnog nasilja i socijalnih i imigracijskih katastrofa, nastalih u periodu vlasti sadašnjeg režima.

REPITURBO-FOLK Turbo-folk kao muzički žanr proširio se nakon eksplozivnih 90-ih i na druge formate: televiziju, bulevarske medije i društvene mreže. Postao je mejnstrim kulturna matrica, sasvim u duhu i svetonazoru jednog od domaćih vlasnika tabloida, koji je sredinom 90-ih, ukidajući redakciju za kulturu, trijumfalno uzviknuo: "Od danas nema kulture, samo estrada".

Preuzimanje i manipulacija stilovima urbanih podkultura, urbanih identiteta i estetika, njihovo povezivanje s melodramama iz narodnog folklora i nacionalističkim sentimentima, što je bilo karakteristično za kanonski period turbo-folka 90-ih, sada je unapređeno u preuzimanje ideja, stila ili slogana socijalnog bunta i revolta, ali u duhu desničarskog populizma. Ovi muzički hibridi slede političko preuzimanje programa i agendi demokratskih i reformskih politika u Srbiji koji su bili primenjeni 2012, kada je koalicija naprednjaka i socijalista preuzela vlast i krenula u Evropu, udvarajući se svojim nadirućim evropskim istomišljenicima sa desnog spektra. Otvorena kulturno-rasistička retorika, koju preuzima i Bucketovo repovanje, njihova je verzija kulturnih vrednosti i politike.

Reči su se potrošile - emocije će možda promeniti sve. Izvesno je da će se Bucketova pesma oriti na mitinzima, skupovima i promocijama vladajuće koalicije u predizbornim danima. I opozicija je, takođe, spremila sopstvenu pop-pesmu za kampanju Bojkota. Promovisali su je 1. februara. Ova pesma drugačija je i drugog stila, estetike i senzibiliteta, ona poziva na građanski otpor i solidarnost. Očito, potrošili su se slogani i poruke političara na svim stranama: potrebne su dodatne emocije kroz pesme i rime koje će građane pokrenuti i mobilisati. 5

----------------------------------------------------------

Datum: 13.02.2020

Medij: Novi magazin     Strana: 36

Rubrika: Pod lupom

Autori: Vladimir Gligorov

Teme: Korupcija

Naslov: O PRIVREDNOM RASTU, OPET

O PRIVREDNOM RASTU, OPET

Može li srpska privreda da se povećava po stopi od sedam odsto sledećih trideset godina? Uzmimo da vam je potreban pozitivan odgovor. Kako bi to moglo da se postigne? Najčešće se navode mere koje, zapravo, ne utiču neposredno na privredni rast. Uzmimo da su tržišni uslovi povoljni, da je pravni sistem moderan i efikasan, da nema korupcije i da se privredne vlasti jedino rukovode ciljem da privreda raste što je moguće brže. Pa su, recimo.javna ulaganja usaglašena s tim ciljem. Sve bi te mere, računa se, trebalo da dovedu do toga da se značajno povećaju ulaganja. A kako je srpska privreda mala, trebalo bi da nije teško, uz odgovarajuću monetarnu politiku i politiku kursa, da se povećana ponuda robe i usluga proda na svetskom tržištu. Čak i kada posle trideset godina srpski ukupni proizvod bude osam puta veći, izvoz će naći potrebnu tražnju na velikom svetskom tržištu.

Dakle, pretpostavimo da su zadovoljene sve institucionalne i političke pretpostavke, i posebno politička stabilnost i pravna predvidljivost, kako bi se proizveo taj privredni rast?

Pretpostavlja se da je srpska privreda zaostala, pa može da ostvari značajan rast produktivnosti. Jer samo je potrebno da se osposobi da proizvodi tako kako proizvode najrazvijenije zemlje. To podrazumeva ulaganja u obrazovanje, nauku i inovativnost. Potrebna su ulaganja i u sve štoje infrastruktura koja podržava takvu produktivnost. Recimo, digitalizacija. Ali i fizička infrastruktura, a i društvena. Jednostavno rečeno, da bi srpska privreda imala, recimo, austrijsku produktivnost, potrebnoja da Srbija liči na Austriju.

Uzmimo da se to postigne i da produktivnost raste, recimo, po stopi od tri ili četiri odsto godišnje. Odakle će da dođe preostalih tri ili četiri postotnih poena rasta. Uzmimo da zaposlenost raste po toj stopi. Onda bi se ostvarila ta poželjna stopa rasta od sedam odsto. Ta povećana zaposlenost ne može da dođe odatle što će oni koji rade u poljoprivredi preći u industriju ili u profesionalne uslužne delatnosti jer se to već podrazumeva kako bi se povećavala produktivnost. Uopšte, sve eventualne promene u strukturi zaposlenosti ono su što vodi toj povećanoj produktivnosti. Kako će se pri toj stopi rasta puna zaposlenost veoma brzo postići, ostaje opet pitanje odakle će doći dodatnih tri ili četiri postotnih poena privrednog rasta?

Nema smisla ponovo pominjati ulaganja, korupciju, odnosno njen nestanak ili pravnu državu. Kao ni povećanu potrošnju ili izvoz. Nije reč o toj strani, o tražnji. Mala privreda, da to ponovim, može da računa da nema problem tražnje ako je otvorena i ako ima odgovarajuću privrednu politiku. Problemje na strani ponude. Pa i ako smo pretpostavili da je sve učinjeno tako da je ona sve produktivnija, pri čemu smo pretpostavili i da nema problema s povećanjem kapitala koje podržava taj rast produktivnosti, još uvekje potrebno naći tih dodatnih tri ili četiri postotnih poena privrednog rasta. Kako su činioci privredne proizvodnje, pa tako i njenog rasta, kapital, rad i sve ono što je već pretpostavljeno pod povećanjem produktivnosti, dodatno ubrzanje rasta bi trebalo da dođe iz povećane zaposlenosti. Stanovništvo bi trebalo da se povećava kako bi se, uz povećanu produktivnost, ostvarila stopa rasta od sedam odsto. Kako doći do tog povećanja stanovništva?

Ako se pretpostavi da je postignuta puna zaposlenost, to bi trebalo da znači da nisu samo nezaposleni našli posao već i neaktivni. Mlađi, stariji, žene i nekvalifikovani. Takođe, povećanje produktivnosti podrazumeva i da svi zaposleni pored rada stiču i iskustva i dodatno obrazovanje. Što uz rad, što u školama jedne ili druge vrste. Što, opet, znači da imaju manje slobodnog vremena koje bi posvetili, recimo, porodici. Tako da se ne može očekivati da će se rađati dovoljno dece da bi se ostvarila potrebna stopa rasta zaposlenosti, koja bi uz rast produktivnosti dovela do poželjnog ubrzanog privrednog napretka. To znači da bi bilo potrebno uvoziti stanovništvo. Trideset godina kontinuirane imigracije bilo bi potrebno da se postigne zacrtana stopa privrednog rasta. Naravno, ukolikoje rast produktivnosti sporiji, utoliko je potreban veći priliv stanovnika i zaposlenih. Dakle, da bi se ocenila ostvarivost stope rasta od sedam odsto u periodu od trideset godina potrebnoje znati kolika je realistična stopa rasta produktivnosti i kolikije mogući priliv stanovništva. I to je otprilike to. f

Trideset godina kontmuirane imigradje bilo bi potrebno da se postigne zacrtana stopa privrednog rasta od sedam odsto

Vladimir Gligorov

----------------------------------------------------------

Datum: 13.02.2020

Medij: Novi magazin     Strana: 37,38,39

Rubrika: Svet

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Egzodus na Andima

Egzodus na Andima

Venecuelu sva-

kog dana u proseku napusti 5.000 ljudi. Zbog loše socioekonomske

situacije, u poslednjih nekoliko

godina otišlo je više od 4,6 miliona građana - 15 odsto populacije - što je najveće raseljenje i najveća humanitarna kriza u novijoj istoriji Latinske Amerike. Migracije i dalje ne jenjavaju i procenjuje se da će se do kraja godine iz zemlje iseliti 6,5 miliona građana.

Jedan od šest tražilaca azila u svetu trenutno je iz Venecuele, kažu u UN - više nego iz Sirije ili Avganistana. Oko 3,7 miliona njih ostalo je u regionu: 1,4 miliona u Kolumbiji, 860.000 u Peruu. 371.000 u Čileu, 330.000 u Ekvadoru i 212.000 u Brazilu, pokazuju podaci Međunarodne organizacije za migracije (lOMJ.

Odlazi se svim prevoznim sredstvima i na sve načine, ali je u ovom trenutku najviše onih koji zbog nedostatka para granice prelaze pešice, često i bez jasnog cilja gde žele da odu. Mnogi ne-U “igri prestola” u Venecueli ima malo mesta za bavljenje

običnim životima. Tolika je hiperinflacija u zemlji bogatoj naftom, da je pet miliona ljudi već otišlo, a još milion i po se pakuje Piše: Tamara Jorgovanović, fotografije: Beta/AP maju čak ni dokumenta jer vlasti u Karakasu od 2017. ne izdaju i ne produžavaju pasoše pravdajući se nedostatkom materijala. Većina migranata kvalifikovana je i obrazovana, tako da su sposobni da doprinesu ekonomijama zemalja u koje odlaze.

Od 2012. do 2017. Venecuelu je napustilo i 22.000 lekara, više od polovine u zemlji, a pretpostavlja se da je broj sada veći jer su najmasovnije migracije počele nakon 2016. Uskoro će verovatno biti lakše prebrojati one koji ostaju jer lekar u državnoj ustanovi zarađuje u proseku šest dolara mesečno. U istom periodu otišlo je i 6.000 medicinskih sestara i tehničara. Veliki broj medicinskih radnika posao je našao u Čileu.

U Latinskoj Americi nativizam nije kao u Evropi, pa su okolne zemlje blagonaklone prema došljacima, a raspoloženje vlasti i građana je pozitivno. Ovde se poštuje

(neobavezujućaj Deklaracija iz Kartahene koju su 1984. potpisale države Južne Amerike, a koja izbeglicama smatra i one koji ne trpe progon i pruža im pravo na azil. U neke države migranti iz Venecuele ulaze bez pasoša i bez vize, dok druge dozvoljavaju ulazak sa isteklim dokumentima. Kolumbija im omogućava privremenu boravišnu dozvolu koja uključuje zdravstvenu zaštitu u hitnim slučajevima, pomoć pri zapošljavanju i upis dece u škole. Argentina ih smatra delom Merkosura, iako je članstvo Venecuele suspendovano, i pomaže im da nađu posao širom zemlje. Čile u svim konzulatima izdaje Venecuelancima "vize demokratske odgovornosti" koje im omogućavaju da borave u zemlji godinu dana, uz mogućnost da produže ostanak na još 12 meseci.

IGRAPRESTOLA: Od prošlog januara u Venecueli je u toku predsednička kriza, do koje je došlo posle izbora 2018. Na tim izborima pobedu je odneo dotadašnji predsednik Nikolas Maduro, ali opozicija je optužila vlast za krađu glasova i nije priznala rezultate. Početkom januara 2019. predsedavajući parlamenta Huan Gvaido proglasio se, po Ustavu i uz saglasnost parlamenta, prelaznim predsednikom dok se ne održe novi izbori, ali je Maduro ipak inaugurisan. lako u parlamentu većinu ima opozicija, stvarna vlast je u palati Miraflores, a tamo je Maduro koji ima kontrolu nad svim državnim institucijama, uključujući vojsku i policiju. Od većih svetskih igrača Madura podržavaju Kina, Rusija, Kuba i Turska, a Gvaida više od 50 zemalja, među kojima su SAD, Meksiko, Čile i države EU.

Nakon čitave godine uličnih protesta i međunarodnih pritisaka izgledalo je da su Madurovoj vlasti odbrojani dani, ali opozicija nije uspela da preuzme stvarnu vlast. Početkom godine vlasti su nakratko uhapsile Gvaida i smenile ga sa mesta predsednika skupštine. U želji da potvrdi međunarodnu podršku, Gvaido se pre desetak dana sastao sa Donaldom Trampom u Vašingtonu, a pre toga i sa Borisom Džonsonom u Londonu, Emanuelom Makronom u Parizu i Džastinom Trudoom u Otavi.

Susret s Trampom smatra se najbitnijim. U jednom trenutku bilo je neizvesno da li će američki predsednik uopšte primiti Gvaida, ali je do susreta u Beloj kući ipak došlo, a venecuelanskog opozicionara čekao je i crveni tepih, po pravilu rezervisan za predsednike država ili vlada. Veče pre toga Tramp je u obraćanju naciji javno podržao prisutnog Gvaida kao "istinskog i legitimnog predsednika Venecuele", koji vodi "pravednu borbu za slobodu", što je ukazalo da će i ova zemlja postati deo Trampove predsedničke kampanje.

Tramp je najavio i da će SAD preduzeti značajne mere protiv Madura. Vašington je prošle nedelje uveo sankcije venecuelanskom državnom avio-prevozniku Con-

REKORDNA

vlasi jer se kompanija koristi "da prevozi korumpirane političare po svetu”.

Dva dana posle Trampovog susreta sa Gvaidom, u Karakas je doputovao ruski šef diplomatije Sergej Lavrov, i inače na latinoameričkoj turi, da osudi američko mešanje i obeća vojnu i ekonomsku podršku Maduru. Zapadni analitičari smatraju da Moskva na ovaj način čuva svoje investicije. Ruska državna koitipanija Rosneft uložila u brojne projekte u Venecueli i dala značajan kredit lokalnom naftnom gigantu Pdvsa. Rusija je, posle Kine, najveći kreditor Venecuele sa 7,5 milijardi dolara, kako procenjuje lokalna agencija Ekoanalitika, a drugi izvori pominju 17 milijardi. Karakas je i odličan kupac ruskog oružja.

HIPEHINFLACI-

JA: Venecuela je prva zemlja u svetu po zalihama nafte, ali su je loše upravljanje, korupcija i, na kraju, drastičan pad proizvođnje i prodaje nafte usled američkih sankcija doveli do ruba propasti. Građani od crnog zlata imaju malo koristi jer od 33 miliona stanovnika, 12 miliona (36 odsto) živi u krajnjem siromaštvu. Pet miliona je već otišlo iz zemlje. U vreme Huga Čavesa, posle čije je smrti 2013. Maduro došao na vlast, u krajnjem siromaštvu živelo je 8,5 odsto populacije, a dohodak po glavi stanovnika bio je 10.000 dolara.

Prema podacima američkog ekonomiste Stiva Henkea objavljenim u Forbsu novembra 2019, godišnja inflacija u Venecueli iznosila je u tom trenutku 10.398 odsto. MMF je ranije objavio svoja očekivanja da će do kraja 2019. HUAN GVAIDA

Venecuelu je u poslednjih nekoliko godina napustilo skoro pet miliona ljudi

inflacija dostići između 200.000 i 10.000.000 odsto.

Maduro je u januaru naredio podizanje najniže zarade, jedanaesto u poslednje dve godine, tako da sada minimalna plata iznosi 250.000 bolivara mesečno (3,61 dolar), plus 200.000 bonusa koji se dobija za hranu, piše Blumberg. Ovo je skok od 67 odsto u odnosu na prethodno podizanje zarada u oktobru, kada je prosečna plata iznosila 150.000 bolivara i za nju je tada moglo da se kupi četiri kilograma junetine. U januaru je za 250.000 mogao da se kupi samo kilogram. Poređenja radi, za minimalnu zaradu u Americi mesečno može da se kupi 137 kilograma junetine, a u Britaniji 288. (U Srbiji - 42 kilograma.) Potrošačka korpa za četvoročlanu porodicu u Venecueli iznosi 146,41 dolar, pokazuju podaci Centra za dokumentaciju i analizu za radnike (CENDA).

Čavesova bolivarijanska revolucija i "socijalizam za 21. vek" s Madurom su doživeli krah. Pozivajući se na izvore u lokalnoj naftnoj industriji, Njujork tajms piše da se u Venecueli već odvija potajna privatizacija. Posle nekoliko decenija naftnu industriju više ne vodi država već je ustupljena na upravljanje stranim kompanijama kako bi se Maduro održao na vlasti. Privatne firme već pumpaju sirovu naftu, dogovaraju izvoz, plaćaju radnike, kupuju opremu i čak angažuju obezbeđenje koje im štiti operacije, navodi list. Crpljenje nafte dosad je stabilizovano na milion barela dnevno, što omogućava uvoz hrane i lekova kako bi zemlja funkcionisala, a Maduro konsolidovao vlast. 5

----------------------------------------------------------

Datum: 13.02.2020

Medij: Politika     Strana: 4

Rubrika: Region

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Hapšenja zbog zloupotrebe položaja

Hapšenja

zbog zloupotrebe položaja

Banjaluka - U Republici Srpskoj je juče obavljen pretres na 28 lokacija, a uhapšene su i osobe osumnjičene za zloupotrebe službenog položaja i ovlašćenja i za nesavestan rad u službi. U pitanju je akcija pod nazivom „Maglić”, a pretresi su izvršeni na području Banjaluke, Prijedora, Gradiške, Doboja, Foče, Istočnog Sarajeva i Trebinja, prenose „Nezavisne” i Tanjug. Pretreseni su i kazneno-popravni zavodi Foča i Trebinje, za šta su angažovani pripadnici Specijalne antiterorističke jedinice i Žandarmerije MUP-a Srpske, caoniirrerfb je iz MUP-a Srpske. U saopštenju se navodi da je pronađena veća količina novca, oružja, municije i drugih predmeta koji se mogu dovesti u vezi sa navedenim krivičnim delima.

----------------------------------------------------------

Datum: 13.02.2020

Medij: Politika     Strana: 10

Rubrika: Ekonomija

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Potpisan ugovor o građenju hangara na Aerodromu „Rosulje”

Potpisan ugovor o građenju hangara na Aerodromu „Rosulje”

Ugovor o izgradnji hangara na kruševačkom aerodromu „Rosulje”, vredan oko 10 miliona dinara, zaključen je između „Aerodroma Srbije D@®(1 Niš, Grada Kruševca i DOO „Gra-f ding” iz Aleksandrovca. “?jjf

Kako se navodi na sajtu grada Kruševca, nakon sprovedene javne nabavke „Aerodroma Srbije”, kao najpovoljniji ponuđač izabrano je preduzeće „Grading DOO” iz Aleksandrovca, koje će biti izvođač radova. Vrednost investicije je oko 10 miliona dinara, a fiNansijer je preduzeće „Aerodromi Srbije”, na osnovu zaključka Vlade Srbije. Hangar će biti ukupne površine veće od 600 metara kvadratnih.

----------------------------------------------------------

Datum: 13.02.2020

Medij: Večernje novosti     Strana: 29

Rubrika: Srbija

Autori: Z.Rašić

Teme: Javne nabavke

Naslov: ŠKOLI 200 MILIONA

ŠKOLI 200 MILIONA

PARAĆINSKA Uprava za investicije je raspisala javne nabavke za rekonstrukciju objekta Centra za socijalni rad, te škole u selu Drenovac, a oba posla će se finansirati iz međunarodnih fondova - posredstvom Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima.

S obzirom na to daje upravo stigla i saglasnost pomenute Kancelarije za treći projekat - rekonstrukciju gradske OŠ "Radoje Domanović" - predstoji izbor izvođača radova. Dotad, načelnik Uprave Vojislav Vasić najavljuje da bi realizacija prva dva projekta trebalo da započne u aprilu, pa će zgrada Centra dobiti još jedan sprat sa 15 kancelarija, a Drenovčani praktično novi objekat sa prostorom i za predškolce. U OŠ "Radoje Domanović" će za više od 200 miliona dinara biti instaliran lift. dograđena đačka kuhinja i uređeno postojeće, uz izgradnju novog igrališta.

Z.RAŠIĆ

----------------------------------------------------------

Datum: 13.02.2020

Medij: Večernje novosti     Strana: 9

Rubrika: Svet

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: SAOBRAĆAJCI U ZATVORIMA

MALTA

SAOBRAĆAJCI U ZATVORIMA

NA Malti je uhapšeno više od polovine saobraćajaca vbog navodnih prevara sa evidentiranjem prekovremenog rada, saopšteno je iz uprave policije. Zbog ovog masovnog hapšenja, napravljen je vanredni plan kojim 6i bilo obezbeđeno neophodno prisusgvo saobraćajaca na ulicama. Naime, više od 30 saobraćajaca od ukupno 50 koliko ih je u sapavu saobraćajne policije podvrgnuto je ispitivanju vbog optužbi da su u poslednje tri godine prijavili potine sati nepopojećeg prekovremenog rada.

----------------------------------------------------------

Datum: 13.02.2020

Medij: Vreme     Strana: 38,39

Rubrika: Bez naslova

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Direktor kao simptom

Muzej savremene umetnosti

Direktor kao simptom

Država ovde ne postoji da garantuje primenu zakona i društvenog dogovora, već da legalizuje prisvajanje i zloupotrebu javnih resursa, MSU je samo jedan od njih

punjavaju sve uslove konkursa i da su svi preporučeni Ministarstvu da ono obrazloži i dostavi konačan predlog. Ovo isto je u svojoj prvoj izjavi tvrdio kandidat sa konkursa kog je Ministarstvo prvo predložilo za direktora (Vladislav Šćepanović, prim A.Ć.), da bi on posle ućutao jer mu je dodeljena utešna nagrada članstva u UO. Ovo sve, dakle, nije samo pitanje zakona već obraza i kičme, a to, izgleda, ovde mnogi nemaju pa se kriju iza političkih moćnika”, konstatuje Dimitrijević. A kako gleda na to što se Savet za kreativne industrije premijerke Ane Brnabić meša u politiku institucija kulture? Dimitrijević konstatuje da se i “premijerka i osobe oko nje ponašaju kao da su nekakav dvor. Članovi Saveta opravdaju svoje učešće u vlasti tako što insistiraju na tome da je to privatni savet premijerke a ne nekakvo zvanično telo. To je, dakle, privatno telo koje je imenovala Vlada!? Pa kakvi to institucionalni mutanti danas kroje politiku u Srbiji? Ali, oko veze Saveta i UO MSU najbolje je pitati članicu koja sedi u oba ova tela”, preporučuje Dimitrijević.

Na opasku da su primedbe UO-a na njegov program bile “fokus na struku a ne na menadžment”, Dimitrijević odgovara da osim stručnih kvalifi kacija ima i isku-

Viktor Kiš

nepoštovanju struke i profesionalnog mišljenja, o odsustvu svesti o značaju kulture, o spremnosti da se zarad nekih nama nepoznatih razloga obezvredi jedna tako značajna ustanova kao što je Muzej savremene umetnosti u Beogradu, a samim tim i njegova više nego uspešna istorijska misija duga više od pola veka.

Branislav Dimitrijević, istoričar umetnosti i jedan od kandidata koji je učestvovao na konkursu za radno mesto direktora MSUB, na pitanje kako komentariše aktuelnu situaciju i kako u celoj ovoj proceduri vidi ulogu Upravnog odbora muzeja MSUB kaže: “UO Muzeja je raspisao konkurs. Konkurs služi tome da se javno, transparentno i obrazloženo donese rešenje i postupi po tom rešenju – ukoliko je zaista želja UO bila da se zaustavi kriza upravljanja ovim muzejom, koja traje još od 2013. i koja se, evo, nastavlja.” Prema njegovom mišljenju, aktuelna situacija institucionalizuje političko nasilje. “Situacija sada ide korak dalje – institucionalizuje jedan oblik političkog nasilja nad ustanovom jer se konkurs ni ispunjava ni poništava pre odluke o nekakvoj velikoj nužnosti da se imenuje v.d... Nema nikakvog razloga da se konkurs poništi jer se UO izjasnio da svi prijavljeni kandidati is-

Viktor Kiš, vršilac dužnosti direkto-

ra Muzeja savremene umetnosti u Beogradu (MSUB) i ambasador platforme “Srbija stvara” ima efekat šumeće tablete. Sve se oko njegovog imenovanja, koje je od Vlade stiglo 30. januara, bez obrazloženja, uskomešalo. Niz strukovnih udruženja je apelovalo na Vladu da povuče rešenje o njegovom imenovanju na ovu dužnost. Oštro su protestovali Asocijacija Nezavisne kulturne scene Srbije (NKSS), Nacionalni komitet Međunarodnog saveta muzeja – ICOM, Međunarodno udruženje likovnih kritičara AICA – Sekcija Srbija, Stručni tim MSUB, Muzej savremene umetnosti Vojvodine (MSUV), Društvo istoričara umetnosti Srbije (DIUS). Zajednički stav im je da je Vlada Srbije načinom na koji je imenovala Kiša narušila integritet, autonomiju i profesionalne kompetencije MSUB, da je obesmislila instituciju javnog konkursa, koji je u ovom slučaju regularno sproveden. Na sve ovo Vlada ćuti. Oglasio se samo Viktor Kiš, koji je obznanio da je njegovo imenovanje inicirala Marina Abramović. Irina Subotić, istoričarka umetnosti, kaže kako je muk iz Vlade neverovatan ali očekivan.

Potpuno je neverovatno – a jeste očekivano! – da se ni jednom rečju niko ni iz Vlade, ni iz Kabineta premijerke, ni iz Ministarstva kulture ne oglašava u vezi sa neprimerenim i nezakonitim postavljanjem za v.d. direktora Muzeja savremene umetnosti – umetnika bez ikakvog znanja o muzeološkim poslovima, bez obaveznog iskustva u radu, umetnika koji i sam priznaje da je bio “zapanjen” što je naimenovan i koji u svom jasno iskazanom nerazumevanju suštine muzeja izjavljuje da bi voleo da “ni ne mora da se ide u muzej. Već da muzej bude ceo grad”, kaže Irina Subotić za “Vreme”.

Uprkos brojnim protestima i zahtevima da se odustane od ove odluke, od vlasti ponovo stiže – muk! Muk na kršenje zakona, propisa i međunarodnih konvencija, što je još jedan dokaz o apsolutnom 13. februar 2020. VREME REME

Konkurs za izbor direktora MSUB raspisan je u januaru 2019. godine. Prijavili su se umetnik Vladislav Šćepanović, dosadašnji v.d. direktora Slobodan Nakarada i istoričari umetnosti Branislav Dimitrijević i Zoran Erić. UO MSUB je u zakonskom roku zaključio da su svi kandidati ispunili uslove propisane konkursom i svoje mišljenje o kandidaturama prosledio Ministarstvu kulture i informisanja, koje je Vladi Srbije u martu 2019. godine predložilo da imenuje Vladislava Šćepanovića. Vlada se o tom predlogu nije izjašnjavala gotovo godinu dana, da bi Ministarstvo povuklo taj predlog i predložilo Vladi da, gle čuda, imenuje osobu koja nije ni konkurisala za navedeno mesto, Viktora Kiša i to ponovo u funkciji v.d.-a, a ne direktora kako je konkurs prvobitno zamišljen. stvo u upravljanju, a posebno u upravljanju velikim projektima savremene umetnosti, ali da ne treba o tome on da govori.

“Neka o tome nešto kažu umetnici sa kojima sam sarađivao”, poručuje on. O tome šta misli na koji način bi novi v.d. mogao da doprinese menadžmentu MSUB, u kakvom je to interesu za građane/ke i koliko u skladu sa ulogom Muzeja u društvu, Dimitrijević kaže da što se novog vršioca dužnosti tiče nema šta da doda onome što je on sam rekao. “Verujem da on uspešno realizuje svoj festival, ali taj model nema gotovo nikakve veze sa upravljanjem jednim muzejom, o čemu gospodin i sam kaže da ne zna ništa. Beogradski muzej ima jednu od najdužih tradicija među muzejima takvog ranga u svetu, i ovakve ustanove ne preuzima neko ko kaže da o muzejima ne zna ništa. Povrh svega, on se predstavlja kao gerilac a najavljuje Veličkovićevu izložbu, pa će potom slediti Šobajićeva – to je zbilja vrlo gerilski program!”, ironičan je Dimitrijević. O tome da prognozira šta bi na kraju moglo da se desi, kaže da je u ovakvim slučajevima “poprilično bezbedno prognozirati da će vuk pojesti magarca. Pa, živimo u zemlji gde se i mnogo krupnije afere ne rešavaju. S druge strane, obradovala me je reakcija struke, a posebno reakcija stručnog tima muzeja. Pa eto, hajde da poverujemo da je otpor samovolji moguć makar i u ovako marginalnoj delatnosti kao što je naša. Ovo je pitanje osnovnog principa i zato se struka mobilisala. Međutim, očekujem da, pošto magarac bude pojeden, još par godina imamo v.d. stanje, a onda će da se raspiše konkurs na kom će sadašnji v.d. biti jedini kandidat, kao što se nedavno dogodilo u Službenom glasniku. Jer ko će pri zdravoj pameti da se javi na neki budući konkurs posle ovoga?”, pita se Dimitrijević. Na pitanje da li je Viktor Kiš zaista “preko noći” imenovan od Vlade ili je to ipak imalo svoj sled, budući da se još u proleće 2019. godine govorilo kako je on čovek iza koga stoji premijerkin Savet za kreativne industrije, Dimitrijević odgovara: “Ministarstvo kulture je u više navrata potvrdilo da je premijerki uputilo predlog da se imenuje jedan od kandidata sa konkursa, poslednji put pre manje od mesec dana. Onda se odjednom ispostavilo da su oni tamo priložili neki drugi predlog. Naravno da vrapci sa grane znaju da premijerkin dvor nije prihvatio prvi predlog i da je premijerka zavrnula ruku Vukosavljeviću da pogodi njenu želju”, zaključuje Branislav Dimitrijević.

Da umetnost mora ostati suverena, da ne trpi manipulacije i neorganski rast, te da je vreme najbolji sudija, pokazalo je ogoljeno stanje stvari pošto je razmontirana izložba Čistač i pošto su demistifi kovani svi uslovi njenog nastanka, kaže povodom cele situacije i novog v. d.-a nezavisna kustoskinja Maja Ćirić. Prema njenim rečima, “dugogodišnje delovanje na oduzimanju kredibiliteta, suvereniteta i digniteta institucijama savremene umetnosti (Oktobarski salon, Paviljon u Veneciji, MSUB) i ekspertizama, iz ličnih interesa, kulminiralo je simptomom koji je negativnim reakcijama ujedinio celokupnu stručnu javnost”.

“Na lidersku funkciju dovedena je osoba o kojoj se zbog nedostatka referenci može imati mišljenje na osnovu političkog protežiranja, niskih formi umetnosti koje zastupa i identifi kaciji sa veoma problematičnim insignijama na kapama koje nosi, a čije bi se dublje tumačenje moglo izazvati međunarodni skandal”, smatra Maja Ćirić.

Vladimir Nikolić, umetnik i profesor na FLU nije iznenađen celom situacijom. “Bilo bi čudno da je konkurs sproveden do kraja i da je izabran adekvatan kandidat za direktora MSUB. U Srbiji se često javlja paradoks u kojem se vlast odnosno država pojavljuje kao direktni instrument izigravanja sopstvenih procedura, umesto kao njihov garant. Zaista, postalo je dosadno, a i beskorisno, trošiti reči na pojedinačne slučajeve, pa i na ovaj. Bilo je i biće još gorih, sve su to tek dnevne manifestacije višedecenijskog procesa raspadanja društva u Srbiji. Država ovde ne postoji da garantuje primenu zakona i društvenog dogovora, već da legalizuje prisvajanje i zloupotrebu javnih resursa, muzej je samo jedan od njih. Mi smo v.d. država, v.d. društvo, u kojem je podela rada podela plena, a ne organizacija društva prema određenoj ideologiji. Samo u takvoj sredini ljudi bez adekvatnih znanja i sposobnosti mogu biti šta god požele. Sve politike i sve ideologije u ovom društvu su lažne. Nema ovde ni pravih nacionalista, ni pravih fašista, ni pravih demokrata, ni pravih socijalista. Samo armije lukavih uhljeba. Sve interesne grupe ovde to kriju, često i pričom o nužnosti promene sistema. Pa ko ih je više promenio od nas? Koliko država, naziva, uređenja, ustava je ovde promenjeno? Samo zato da se ništa ne promeni, da onaj ko trenutno ima moć ne mora ničim da je ograniči. Možete i fašizam zvanično da uvedete u Srbiju, niko mu ne bi bio lojalan, jer je i fašizam obavezujući, ima svoju unutrašnju logiku i nužnosti. Većina ljudi ovde želi samo da mulja. Ništa više. To je i ovaj slučaj sa MSUB. Muljanje. Nema tu nikakve politike, samo nepodnošljive banalnosti postojanja u Srbiji. Uhlebljenje za ortaka, koji će znati to da ceni kad bude potrebno”, zaključuje Vladimir Nikolić. ¶

VREME REME 13. februar 2020. ALEKSANDRA ĆUK

----------------------------------------------------------

Datum: 13.02.2020

Medij: Vreme     Strana: 20,21,22,23

Rubrika: Bez naslova

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Stvaranje poluboga postao Sveti Sava ili kako je Vučić

Kult ličnosti

Stvaranje poluboga postao Sveti Sava

Bilo je to pre šest godina, počet-

kom februara 2014, kada je švajcarski dnevni list “Noje cirher cajtung” doneo tekst sa naslovom “Kult ličnosti jakog čoveka Srbije”. U tekstu je pisalo da se tadašnji potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić “prezentira kao vizionarski vođa”, da su gledaoci pratili “kako Vučić na ledenoj hladnoći i bez kape svojeručno oslobađa vozače iz zavejanih vozila”, te da su, dan kasnije, “srpski bulevarski listovi bliski Vladi pisali kako Vučić oslobađa decu iz snega”.

Setimo se, reč je o predstavi iz Feketića, kada je Vučić, ničim izazvan, pred kamerama nosio dete kroz dubok sneg, “spasavajući” ga iz zavejane kolone, uprkos činjenici da su sve nadležne službe već bile spremne da reaguju i da je Vučićev performans mogao samo da zasmeta i uspori proces. Setimo se još nečega: Feketić se zbio pre donetog paketa novih medijskih zakona nakon kojih je država strateški izašla iz medija, a u njih strateški uleteo SNS, od najmanjih, lokalnih, do, na kraju, najvećih – televizija sa nacionalnom frekvencijom.

Pa opet, i pre nego što su ih “radoice” kupile, mediji su i te kako bili spremni: kamere su pomno propratile insceniran pseudodogađaj u kojem Vučić nikakvog razloga nije imao da učestvuje, osim onog, očito najvažnijeg – da ispadne heroj pred tadašnje martovske parlamentarne izbore.

“OBOŽAVANJE DO IMBECILNOSTI” PO KOMANDI: Miting SNS-a

I tako, počelo je ubrzano kalemljenje ovog drugog Vučića – Supermena – na već stvorenu medijsku sliku onog tihog, pretećeg, nepotkupljivog, nepokolebljivog borca za pravdu i istinu, koji hapsi nemilice i ne boji se nikoga.

Godinu dana nakon Feketića, stvari su bile sasvim jasne.

“On je hrabar, energičan i svestan svog cilja. Beskompromisno se bori protiv zlikovaca, protiv kriminalaca, protiv korumpiranih političara i drugih koji štete narodu. On je ugrožen sa svih strana, ali ne popušta ni milimetar. Spreman je da žrtvuje život za dobrobit Srbije. On je prijatelj i partner Zapada i Istoka, Severa i Juga. On je Aleksandar Vučić, premijer Srbije”, pisao je berlinski “Tagescajtung” u januaru 2015, uz ovakav nastavak:

“Takva slika o premijeru Srbije formira se ako se ne čitaju retki kritički listovi sa smešnim tiražom ili internet stranice iz Srbije. Uzalud se njihovi autori bune protiv autokratskog režima i nepotizma, i upozoravaju na populizam, diletantizam i represiju. Mejnstrim mediji svemu tome daju doprinos: onaj ko kritikuje Vučića automatski biva okvalifi kovan kao neprijatelj države, kao neko koga plaća mafi ja, okrvavljeni tajkuni ili inostranstvo koje

supermen

Paralelno sa medijskim pumpanjem herojstva (“Dečak koga je Vučić spasao je Albanac!”, “Iskočio je iz helikoptera i potrčao u pomoć ljudima! Nikome ništa nije rekao, a dok smo se mi snašli, on je već nosio promrzlog dečaka”, glasili su hvalospevi), ono što je kasnije postalo poznato kao “SNS internet tim” munjevito je skidalo sa interneta sve verzije šaljivog klipa iz Feketića. 13. februar 2020. VREME REME

ili kako je Vučić

Nije u tome ključna stvar, iako je jasno da predsedniku Srbije Vučiću strahovito nedostaje

onaj neko ko ide iza njega i šapuće mu “seti se, ti si samo čovek”. Na ključnu stvar će

institucije morati da misle i po njoj da delaju, naravno, nakon oslobođenja

re savršeno ocrtavaju realnost – karikatura ovakve zbilje zapravo i nije moguća. Za ovo iskrivljavanje realnosti do nivoa karikature su – osim samog Vučića, naravno – zaslužni kako pomenuti mnogobrojni mediji tako i bliže i dalje Vučićevo okruženje, koje se takmiči među sobom ko će vođi da udeli što veći kompliment. Nedavno je Goran Vesić postavio novi hvale vredan rezultat u ovoj disciplini, kada je izjavio da se danas Srbija nalazi “pod istim ili ne manjim iskušenjima nego Srbija Svetog Save”, a da Vučić vodi “Savinu diplomatiju”. “Kao što je Sava u ranom srednjem veku uspeo da dođe i do egipatskog dvora tako danas i predsednik Vučić budućnost Srbije osigurava stalnim kontaktima sa najvažnijim zvaničnicima Kine, Sjedinjenih Država, Rusije, Nemačke i Francuske, saradnjom sa susedima”, napisao je zamenik gradonačelnika Beograda na svom Fejsbuk nalogu.

Vesić je tako ne samo uspeo da Svetog Savu – koji je, prema predanju, mirio zavađenu braću i širio mudrost u narodu – uporedi sa Aleksandrom Vučićem, koji već nekoliko decenija malo šta radi izuzev što širi neistine i uspešno huška i raspiruje mržnju između “nas” i “njih” (pri čemu su i “mi” i “oni” promenljive kategorije), i deluje da je u disciplini ulizivanja vođi uspeo da sa trona skine do sada neprikosnovenog Zorana Babića. Podsetimo, Babić je u aprilu 2015. izjavio da se Vučiću divi “fi zički i mentalno i bilo kako”, jer je on, Vučić, izrazito dugo sedeo u skupštinskoj klupi bez odlaska u toalet.

kritikuje Srbiju s ciljem da smeni Vučića i destabilizuje zemlju.” (citat sa portala Dojče velea na srpskom)

izjave ljubavi

On je najveći vizionar, najveći čuvar srpske tradicije i ognjišta (Bojana Radaković, članica Glavnog odbora SNS-a), “mnogo bolji čovek od mene” (Aleksandar Vulin), poslednji bastion odbrane Republike Srbije (Maja Gojković), naš adut i rešenje svih problema (Zoran Đorđević), čovek ogromne snage, volje, hrabrosti, pravi vizionar i borac (Irena Vujović), osećalo se nekako da njegov duh lebdi nad Marakanom (Zvezdan Terzić), jedini čovek koji ide tamo gde je najteže i kome ljudi veruju (voditeljka TV Pinka)...

Sa njim na vlasti svaki građanin ima budućnost (Milenko Jovanov), on je veliki sprski državnik, veliki srpski reformator, motor modernizacije Republike Srbije, a iznad svega veliki srpski patriota i rodoljub, za razliku od ovih iz Saveza za Srbiju, a ujedno i poslednji i jedini slobodni lider u Evropi (Marko Atlagić), čovek koji svakodnevno bolje zna i ima uvid u rad svakog od nas pojedinačno nego mi sami (Zoran Babić), arhitekta je diplomatskog preokreta bez presedana (Marko Đurić), nezamenjiv lider, poželimo mu da dobije Nobelovu nagradu za mir (Nebojša Bakarec), on je svake godine neki drugi, zreliji i snažniji (Jelena Trivan).

Daleko od toga da se ovim hvalama – kojih se ne bi postideo ni lider Severne Koreje – iscrpljuje doprinos Vučićevih saradnika u izgradnji kulta ličnosti (svi naredni citati su preuzeti sa “Istinomera”): – “Navijač sam Partizana, ali kad vidim da Vujošević napada Vučića, siguran sam da je Vučić u pravu.” (Nebojša Stefanović) – “Hram Svetog Save je došao pred završetak i to je upravo delo ove vlasti. To je delo, ako ćemo da kažemo i personalizovano i lično da vežemo, delo i predsednika Aleksandra Vučića.” (Srbislav Filipović)

– “Danas imamo zaista pred sobom jedno autorsko delo za koje, pre svega, ne treba reći da je literarni rad, jer neko ko je

poltroni

Apet godina kasnije, u neuporedivo goroj medijskoj situaciji, oba ova Vučića – i neustrašivi borac protiv korupcije i natčovek koji sa smrtnicima nema dodirnih tačaka – “napumpana” su do nivoa karikature. Karikatura bi, po defi niciji, trebalo da bude prenaglašeno prikazivanje određenih osobina i događaja. U Srbiji, međutim, situacija je takva da već godinama Koraksove i Petričićeve karikatu-Portal “Istinomer” već čitav niz godina sakuplja ovakve “babićizme” i izlive ničim izazvane nežnosti prema liku i delu Aleksandra Vučića. Iz bogate arhive ocrtava se Vučićev brižljivo građen svemoćni lik:

VREME REME 13. februar 2020.

SAN SVAKOG NAPREDNJAKA: N. Stefanović u zagrljaju A. Vučića

nopolitičkih aktivnosti nego Josip Broz u najboljih pet godina velike Jugoslavije”, da je Srbija danas “uvažavana i poštovana više nego Titova Jugoslavija”, te da je Vlada Srbije “u protekle dve do tri godine uradila onoliko koliko svojevremeno i Josip Broz Tito u bivšoj Jugoslaviji”. Poput novog “najvećeg sina naših naroda i narodnosti”, deca ga dočekuju u narodnoj nošnji, nude ga hlebom i solju, prave mu se vojno-policijske parade, on ima bezbrojna “obraćanja narodu”, a RTS i druge televizije u višečasovnim prenosima prate Vučićeva razna otvaranja fabrika i deonica auto-puteva. “Vrhovni komandant” razume i poštuje običnog čoveka, pa tako malo-malo ruča ili večera sa radnicima, fotografi še se za šivaćom mašinom, sportisti mu poklanjaju zlatne medalje, on dan pred utakmicu vizionarski poziva fudbalera Crvene zvezde koji će dati odlučujući gol u Ligi šampiona (“rekao sam mu, ‘sine, daj gol’”), “nenajavljeno” dolazi u kasarnu gde jede pasulj sa vojnicima i gde ga čeka ceo vojni vrh sa medijima.

Imao je ne jednu, nego dve inauguracije (na potonjoj je, u direktnom prenosu RTS-a, kao kakav afrički car dočekivao brojne goste iz zemlje i sveta), Pink snima emisije u kojima su u studiju okačeni veliki posteri Putina, Merkelove i Vučića (kao nekad ogromni plakati na Domu sindikata Marksa, Lenjina i Tita), usred epidemije gripa ulazi bez maske na dečje onkološko odeljenje, pa posle, kad javnost zgroženo reaguje, dete koje je Vučić posetio daje izjavu da je ono samo tražilo da ga poseti predsednik, “zato jer ga volim”...

pisao autorsko delo i ko je na ovakav sistematični način uradio 250 strana, u skraćenoj verziji 67, može slobodno da kaže da ima osobine naučnog rada.” (Aleksandra Tomić, o ekspozeu Aleksandra Vučića) – “Ekspoze predsednika Vlade Aleksandra Vučića je najtransparentniji, najsveobuhvatniji, najprecizniji i najveći, 206 strana skraćena verzija i najbolji od sva prethodna 73 ekspozea predsednika Vlada Srbije počevši od prvog predsednika Vlade moderne Srbije Prote Matije Nenadovića 1805. godine do danas, uključujući i ekspoze predsednika Vučića iz 2014. godine koji je imao 86 strana.” (Marko Atlagić)

– “Recimo, udžbenik istorije i svaka čitanka, po meni, morala bi da ima u svom sastavu govor predsednika države koji je održao 24. u Aleksincu, jer je to jedan istorijski govor koji je na pravo mesto postavio Srbiju.” (Ljubiša Stojmirović) – “Ako ste pametni, vi gledate, slušate i učite od njega. Posebno u politici, nema boljeg učitelja na svetu od Aleksandra Vučića.” (Ana Brnabić)

– “Lako je predvideti putinovsku budućnost Vučiću i nadati se da će Srbiju ustrojiti što približnije kineskom modelu. Nezamenjiv lider, srećom, mlad je.” (Nebojša Bakarec)

– “Nije (Srbija) u svojoj istoriji, od svog postojanja imala boljeg vladara, predsednika. Njemu bi se divili, pravo da vam kažem, i car Lazar, i Karađorđe, i Miloš Veliki, čija će imena za vjeki vjekova biti utkana u nove auto-puteve. (…) Zašto bi se Lazar, Karađorđe i Miloš ponosili Aleksandrom Vučićem? Zato što bi on u njihovo vreme bio ravan njima, ali je pitanje da li bi oni u današnjim turbulentnim vremenima kakva su mogli da se mere sa njim.” (Lepomir Ivković)

– “To je volja naroda i boga.” (Vladimir Đukanović, na pitanje kako komentariše istraživanje koje je pokazalo da je predsednik popularniji od crkve i vojske) – “Ja, kao njegov prijatelj, vidim koliko se muči. Vidim koliko mu je u životu teško, zato što pokušava da uradi nešto što niko ne podržava, što će svi mrzeti, a jedino je dobro za našu zemlju.” (Nebojša Stefanović)

vođa sa ljudskim likom

ubrzanje

Naravno, jasno je ko je generator svih ovih čestitki, želja i pozdrava. Setimo se ko je 2015. “ubeđivao” svoju stranku da mu ne prave mitinge podrške, e da bi početkom 2019. sam sebi počeo da organizuje mitinge podrške u kampanji “Budućnost Srbije”.

Setimo se i ko se neprestano hvali da najviše radi, najmanje spava i da ne može da jede šnicle od briga koje ga muče zbog napretka Srbije. Čak, u poslednjoj epizodi serijala “upoznajmo vođu da bismo ga više voleli”, Vučić je novinarki tabloida “Alo”, koja ga je pratila u helikopteru dok je išao zavičajnim stazama ka Čipuljiću, rekao sledeće: “Nikada ne pijem vodu. Volim ponekad da popijem vino i uglavnom pijem čaj.” No, od 2017. i predsedničkih izbora, deluje da je izgradnja kulta ličnosti “najvećeg vizionara” i “nezamenljivog lidera” ubačena u veću brzinu. Setimo se Vulinove inicijative da se fotografi je “vrhovnog komandanta”, kako on naziva Vučića, postave u službene prostorije.

Tu ideju su oberučke prihvatili Ana Brnabić i Mladen Šarčević, jer “treba nastaviti jačanje kulta nacionalnih simbola države”, a Vulin je, kako je “Vreme” pisalo (broj 1391), i naredio da mu se dostavi potreban broj ramova i Vučićevih fotografi ja, e da bi posle, kada je ta informacija izašla u javnost, vojna policija istraživala ko je Vulinovu naredbu dostavio medijima. Nikom posle nije bilo čudno kada je u decembru 2017. u zbornici srednje škole “Nikola Tesla” u Kostolcu usnimljena fotografi ja Aleksandra Vučića. Kako je pisao “Insajder”, direktor je izjavio da je on to postavio na svoju ruku, “zbog kulta državnosti”.

Ovo ubrzavanje i forsiranje “Tita u iskrivljenom ogledalu” samo je nadogradnja izjava iz 2014. i 2016. godine – kada je Vučić izjavljivao da smo imali “više spolj-Idalje je to natčovek, koji trpi najteže pritiske, kome ipak niko ne sme da

  1. februar 2020. VREME REME

se usudi da “izdaje naloge i naređenja”, i “ne postoji svetski ambasador ili zvaničnik koji može da mi lupa na vrata i da ih otvara nogom, kao što su to nekada radili”. No, paralelno, postoji i težnja da se “vrhovnom komandantu” da i ljudski lik – Vučić je za ove prilike ponešto krut i ne zanimaju ga baš ovozemaljske stvari, ali je ujedno pravedan, odlučan i ispravan. U tu svrhu, intervjuišu se njegovi drugovi iz vojske, komšije i rodbina iz Čipuljića, koji svi odreda govore da je bio “nestašan”, ali i nepopustljiv i uporan, gostuje u predizbornim emisijama sa sopstvenim roditeljima gde ispravlja rođenu majku u tome koliko je bio težak kada se rodio, vozi polovnu “škodu”, ne zna šta je selfi , ima “prepotopski” mobilni telefon, poput Tita beži svom obezbeđenju, a i kao beba je “izbegao ustašku kamu”…

Dodatno, majka Angelina u intervjuima govori da je bio izuzetan u školi, da je prevazišao drugu decu iz razreda, da je čitao sve što nađe, da je još kao mali crtao mape, “baš kao što je pre nekoliko dana crtao puteve koji će biti izgrađeni”, da je bio odličan student (“Kada je bio mlad, uči po celu noć, ujutru se istušira, malo viče ‘Ale, ale, Zvezda’ i krene na ispit”), ali i da je otac Anđelko tukao i njega i Andreja (“bio je i kaiš, ali to manje boli”) nakon što bi oni učestvovali u tučama na fudbalskim utakmicama.

Mogli bi ovako još dugo da se nabrajaju doživljaji Aleksandra Vučića. Sva je prilika da će materijala biti i ubuduće, jer nema razloga za sumnju da će se ovaj trend naprasno prekinuti. Iz tog ugla možda treba očekivati i neke obrade popularnih tema, da je mali Aleksandar krišom pojeo, ako ne baš svinjsku glavu, a ono barem komad slanine sa tavana. No, sve je to manje-više stil. Vučić je kult ličnosti gradio tako što je proždrao sve institucije i sebi uzeo sva njihova ovlašćenja. Kao što smo videli, to sve ide potpuno sinhronizovano – eto, nedavno je državni sekretar u Ministarstvu pravde Radomir Ilić izjavio da Ustav treba da se menja kako bi pravosuđe dobilo “eksternu kontrolu”, te da bi Vučić trebalo da postavlja i tužioce i sudije, što je Vučić, naravno, spremno odbio.

Međutim, nije u tome ključna stvar, iako je jasno da Vučiću strahovito nedostaje onaj neko ko ide iza njega i šapuće mu “seti se, ti si samo čovek”. Na ključnu stvar će institucije morati da misle i po njoj da delaju, naravno, nakon oslobođenja (“zarobljena država”). Notorna je tvrdnja da se prostor za korupciju u nekoj državi širi kad god se administraciji povećavaju diskrecione odluke i omogući zaobilaženje pravila. E sad, pitanje za nadležne glasi: ako u jednoj državi postoji pojedinac koji, ako hoće, može diskreciono da odlučuje bukvalno o svemu, od toga gde će da ide kanalizacija u selu Rakovac kod Bujanovačke banje (vidi “Vreme” 1467), do poslova vrednih na stotine miliona evra (na primer, da li će Telekom biti prodat ili neće) – koliki li je onda prostor za korupciju omogućio jedan takav polubog? ¶

RADMILO MARKOVIĆ

----------------------------------------------------------

Datum: 13.02.2020

Medij: Vreme     Strana: 16,17

Rubrika: Bez naslova

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Sistem je večit

Sistem je večit

Da bi sebi i drugima objasnili nemoć da u izborima pobede aktuelnog vlasnika sistema, Vučića uzdižu u beskrajne visine, pridaju mu moć koju on nema, čine ga sveprisutnim velikim bratom urbi et orbi, ne vide njegovu zastrašenost i ovakvom opozicijom Imidž naših (sve)moćnika (lidera, vođa, voždova) sa autentičnim ili pripisanim mesijanskim vizijama nalik je imidžu piramidalne štednje. Odjednom se pojavi, i to kad nam je najpotrebnija, i raste i raste nebu pod oblake. I svi se nadaju nekom dobitku, velikom. Piramida se goji od te nade, a sami nadežnici u piramidi priviđaju rajsku sreću. Eshatološki gledano, moguća je budućnost bez sadašnjosti ili sa bilo kojom sadašnjošću. Naš čovek, sve brojniji prekarni radnik, udavljen ovim sada, zastrašen neizvesnim sutra, u nemoći da dođe do kakvog-takvog i tek pomalo pristojnog života, najčešća je žrtva piramidalne štednje i svemoćnih spasilaca. I tako svojom nemoći i svojim nadeždama grade tu svemoć, a nikako da u tom graditeljstvu prepoznaju i delić svoje moći, ili, ipak većinski, prepoznaju. To prepoznavanje je osnova poistovećenja sa vođom i glavni razlog legitimacije koju daju vođi. Daju mu sve a ništa nemaju. [Neka mi oprosti Rade Drainac zbog skrnavljenja njegovog divnog stiha.]

Prekarni nadežnici, zapetljani u čeličnu mrežu svodnevne muke radi bilo kakvog života sebe i svojih, nemaju prostora za drukčije radnje osim tih egzistencijalnih. Saveti onih izvan mreže da ropski umreženi učine ovo i ono, zaista su krajnje cinični, a možda su i izraz slabovidosti.

Prekarni nadežnici optimalno prihvataju medijsku konstrukciju stvarnosti po ukusu Vožda. Pitanje je da li im je drukčija opcija uopšte dostupna s obzirom na funkcionalnu polupismenost i nepismenost, verifi kovanu na 10 godina školovanja. Uostalom, samo taj tip (polu)nepismenosti omogućava zaključak po kojem su Potemkinova sela istinitija od stvarne stvarnosti i kao takva dovoljan razlog za glas poslat Voždu. Ali, da se razumemo, i navedeno jeste proizvod demokratske procedure, a znano je da je ona manje loša od drugih vladavina.

Ovoj velikoj grupi prekarizovanih apstinenata i birača treba dodati i “zaštićene podanike”, koji za pruženu aktivnu lojalnost vladaru zauzvrat dobijaju izvesnu garanciju za ono što imaju i za socijalni status koji imaju, uz verovatnoću povećanja imanja i statusa. Aktivna lojalnost podrazumeva pored lične lojalnosti i lojalnosti porodice pa i familije, kao i dokazljivo nastojanje u obezbeđivanju lojalnosti drugih. Izvesno je da postoji prilična proporcionalnost između uspeha u prikupljanju dokazljive lojalnosti i napretka u imanju i statusu. Razlika između nadežnih podanika i zaštićenih podanika je u obimu (neofeudalnog) klijentilizma. Nadežni podanici pružaju vladaru ličnu i porodičnu lojalnost, a zauzvrat dobijaju izvesnu sigurnost onoga što im je preostalo ili barem sigurnost da će im biti postepeno uzimano ono što imaju, kao i, što je bitnije, prostor za svakojaku nadeždu (nebitno što je ona manje-više eshatološkog karaktera). Zaštićeni podanici pak više daju

(ne samo svoju već i tuđu lojalnost), a više i dobijaju – pored sigurnosti onog što imaju i mesta koje zauzimaju, tu je realna nada u napredovanje. Davanje, pogotovo ekspanzivno davanje i podanika i vladara, povećava sigurnost i podanika i vladara. Ito tako ide, sve dok se ne iscrpe resursi zaštićenih podanika i samog vladara; ovi prvi više nemaju pogodnih za ucene, nestalo im i onih koje na drugi način mogu da primoraju na lojalnost, a vladar više nema čime da uzvrati lojalnost podanika, sve je zauzeto, iscrpljeno. I onda počinje rat između zaštićenih podanika. To je prilika za mangupe u njihovim redovima da počnu da rade svoj posao. Na vidiku je bežanija iz vladareve svite, a i onih na nižim mestima u hijerarhiji. I korona, nimbus, oreol, image vladara počinje da se kruni i urušava i da se to urušavanje ubrzava. I bude gotovo onako kako pevaše Ivan Gundulić: Kolo od sreće uokoli / vrteći se ne pristaje: / tko bi gori, eto je doli, / a tko doli gori ustaje. Ali nije baš tako, jer pravilo kaže: Ko je doli, doli i ostaje! Gori se uspinju oni koji su i bili tu negde u blizini palog vladara!

Vladar je tek glava koja nadvisuje površinu jednog sistema, glava koja nadgleda sve ispod sebe. Kontrola podređenih je proporcionalna priznatoj veličini Vožda. Opseg njegove moći određen je karakterom ove monogamije između Vožda i lojalnih potčinjenih partnera. Kao što je opštepoznato, Vožd je promenljiv, a sistem je večit.

Za domaću samoproglašenu opoziciju, naš Pedro se zove Aleksandar. Od Pedra ne vide šumu. Od Aleksandra ne vide sistem. Satanizacijom ga uzdižu. Aspiranti na vlasništvo nad sistemom ne mogu da vide sistem bez autopercepcije. Opsednuti su željenim vlasništvom, ali još više su opsednuti aktuelnim vlasnikom sistema. Vizir na njihovom oglavu ne dozvoljava im da vide bilo šta drugo osim Vučića. Da bi sebi i drugima objasnili nemoć da u izborima pobede aktuelnog vlasnika sistema, Vučića uzdižu u beskrajne visine, pridaju mu moć koju on nema, čine ga sveprisutnim velikim bratom urbi et orbi, ne vide njegovu zastrašenost i ovakvom opozicijom, maltene da mu pridaju osobine nadnaravnog bića. Po ovakvoj percepciji distribucije političke moći, ne razlikuju se bitnije, ne računajući vokabular, od prekarnih radnika, koji uzdizanjem svojih vlasnika objašnjavaju svoju nemoć da učine bilo šta, ne shvatajući da su uhvaćeni u mrežu iz koje ne mogu ako im je do života. Što je Vučić veći to je manje pobediv; ako ga učinimo jedinim i najvećim, on postaje nepobediv, a čemu onda izbori ako ne možemo da pobedimo. Dakle, Vučić je Vučina, takoreći Golijat. S druge strane, opozicija ni nalik na Davida, mada su oni, sebi na svom ogledalu, mnogo veći. Gde je tu kvaka 22? Da li zaista od Golijata Vučine ne vide sistem ili se tek prave da ga ne vide, mada želju za vlasništvom nad sistemom ne prikrivaju, a i teško je to prikriti.

Vučiću se svi ispod njega udvaraju do neukusa. Čankoliz do čankoliza, laskavac do prišipetlje, trabant do brabonjka. Valjda valja u svakom trenu iskazivati lojalnost i podsetiti na sebe. Kad to gledate na te-ve ekranima, ne možete a da se ne setite Domanovića… Druga strana ovog puzavog dodvoravanja je Vučićeva priča o sebi i njegovo samovazdizanje svog lika i dela. To mu dođe kao overavanje onoga što pridvorice pričaju njemu i o njemu. Treća strana je fokusiranje opozicione politike na Vučićev lik i delo. To je druga overa ove gromade od vođe i konačna potvrda njegove veličine. Jer, “Da on nije toliko veliki, ne bi ga toliko olajavali”.

Na kraju ne mogu a da ne kažem da se današnjom Srbijom bavio Radoje Domanović još pre sto godina. Tako on u Mrtvom moru piše o čudu nad čudima, o vladi koja osniva opoziciju i postavlja opozicionare: “Za vođu krajnje i oštre opozicije protiv današnjeg režima postavlja se taj i taj, s godišnjom platom…” Reklo bi se da smo već imali vladu koja radi protiv sebe: “ vlada je već našla puta i načina da pokrene i jedan list protiv sebe…” Živa smejurija. I jedva prođe sto i nešto godina kad dobismo vlast koja radi protiv sebe. Osniva opoziciju, stvara joj uslove za izbornu pobedu i čak, ponekad, tuži samu sebe zbog učinjenih nepodopština. A tek ono sa štrajkom glađu… Sve u svemu, nije samo haos već i smejurija. E samo kad bi se nekom drugom dešavalo, a ne kao uvek, nama. ¶

----------------------------------------------------------

Datum: 13.02.2020

Medij: Vreme     Strana: 10,11,12,13

Rubrika: Bez naslova

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: A, B, C, D. Ž.

Kreativni rukopis Dragoljuba Žarkovića

A, B, C,

Mada je bio urednik u najvećem delu svoje karijere, Dragoljub Žarković je svoj novinarski talenat pokazivao u veoma različitim formama izražavanja. Kao skupštinski izveštač u mlađim godinama, dobro je vladao ekonomskom tematikom. Jedinstven je bio i po svojim kratkim, takoreći haiku, uvodnicima pod naslovom od samo tri slova (vidi Boj, Dim, itd.), koje je dugo pisao u “Vremenu”. Njegov kreativni rukopis pokazuje i neponovljivu sposobnost kombinovanja vlastitih komentatorskih ocena sa reporterskim pasažima koji govore sami za sebe, jer je on, zapravo, po vokaciji bio reporter. Često je svoje komentare svodio na predočavanje serije fakata uz jednu kratku poentu, kojom bi, kako je govorio, “zavrnuo mačku trepavice”. Pišući pitke a ne didaktičke komentare, Žarković je radije pribegavao uravnoteženom rasuđivanju, duhovitom obrtu, pa i ironičnom otklonu nego prejakim rečima. Smatrao je da galame oni s malo talenta i malo vaspitanja Ala Vreme leti

Dostojanstven čovek (pa i medij) neće lagati, neće izmišljati stvari o ljudima i pojavama, i kad mu je odelo skromno, biće čisto, biće spreman da se izvini za neku nehotičnu brljotinu, neće da vređa druge ljude i izmišlja afere; dostojanstven novinar odbiće da piše po nalogu u tuđem interesu, urednici se neće vaditi na prirodu kapitala (bio on državni ili privatni) koji stoji iza njegovog medija, kao da je to neka vrsta dozvole za nekažnjeno ubijanje...

Pred vama je, dragi čitaoci, 1500. broj nedeljnika “Vreme” i uskoro će se navršiti tri decenije izlaženja ovog lista. Na neki način mi je žao što ove svečarske trenutke kvarim promišljanjem o tužnoj sudbini novinarstva i novinara.

  1. Ž.

Boj

Gusani se čerupaju instinktivno, po nagonu. Oni se takmiče jednom godišnje. Tu ne prestaju razlike između ptica i političara. Od perja koje leti kad se tuku gusani može jastuk da se napravi. Od ovog drugog prave se novine.

Da li ste čuli za Nasera

Što se “Vremena” tiče, nemojte da se brinete. Ono ne pripada samo jednoj generaciji novinara koji su ga začeli i napravili. U jedno sam siguran – biće to i u budućnosti dostojanstvene novine i praviće ih dostojanstveni ljudi.

Koliko se mi danas uopšte poznajemo, pedeset godina posle Prve konferencije nesvrstanih koju mi stariji pamtimo po ubrzanom renoviranju Beograda i slikama Tita, Nehrua i Nasera, suštinskih osnivača pokreta nesvrstanih. Malo, rekao bih...

Mnoga su lica Egipta. A jedno od posebnih je Luksor. Uveče sedimo za šankom u svetski poznatom hotelu Zimska palata, gde dvokrevetna soba s pogledom na Nil za jednu noć staje oko 900 evra. Impresivno je to kolonijalno zdanje u kome su odsedali i Čerčil i Romel, druge da ne nabrajam. Neko od gostiju za barskim stolovima naručuje koktel. Barmen uzima čašu za koktele i pre nego što je umoči u zdelu sa šećerom lizne sopstveni prst i ovlaži rub. I to je Egipat. Mi smo pili viski.

Bgd

Duh jednog grada skrovit je baš kao i tanana osećanja; to je nešto poput ljubavi. Beograđani ne tancuju na političke poskočice. Deo modernog Beograda, o čijem duhu govorimo, odupro se notama Miloševićevog marša na pamet. Tako je sačuvano seme opozicije – građanske, liberalne, evropske... Krstače, ripide, patos i lelek nisu bliski tom duhu. A ko se danas zaklinje u modernu Srbiju, mora da uhvati korak sa tom vrstom sabora.

Dim

Haški sud izrazio je duboku zabrinutost što Slobodan Milošević puno puši. Kad bi pušio manje, bio bi zdraviji i spremniji za suđenje, odnosno ne bi poboljevao svaki čas. Sud bi voleo da se Milošević mane duvana. Ovako, nikad neće ispuniti plan rada. Milošević je u ozbiljnoj opasnosti da ga najure zbog nediscipline.

VREME REME 13. februar 2020.

Pravosudna sapunica – Suđenje Miškoviću: Kadija i tuži i sudi Tročlano Veće Specijalnog suda, posle šest godina od početka suđenja, u ponovljenom postupku, osudilo je većinom glasova (2:1) predsednika kompanije Delta holding Miroslava Miškovića na dve i po godine zatvora zbog podstrekivanja na poresku utaju, njegovog sina Marka na godinu dana kućnog zatvora, a vlasnika Nibens korporacije Mila Đuraškovića na četiri godine i tri meseca zatvora...

Podsetimo, Apelacioni sud je prethodno prihvatio oslobađajući deo prvostepene presude za malverzacije sa putarskim preduzećima radi izvlačenja protivpravne fi nansijske koristi, što je bio centralni deo optužnice, i naložio ponovno suđenje za deo presude kojim su osuđeni za utaju poreza... Slučaj Mišković pokazuje svu nespremnost i tužilaštva i suda da budu objektivni i samostalni. Oni su poslali jasnu poruku da

Bedni su pokušaji restauriranja istorije sa stanovišta sadašnje političke moći. Đinđić je, ne svojom voljom, delom još manje, počeo da prerasta u fi lozofa s bagažom sabranih dela, množe se i pozorišne predstave o čoveku koji je tu vrstu pompe prezirao, stranačke kolege hoće da mu prave spomenik, a Milošević se javlja kao vidovnjak koga je ubio arhineprijatelj i koji bi “probo aždaju” samo da ga službe nisu izdale.

Onako probno, pitao sam kolegijum “Vremena” da li da prećutimo sve te srpske “martovske ide”, a oni su mi jednoglasno rekli – ti nisi normalan. Svako će, dakle, u skladu s javnim interesom, dobiti porciju nedosanjanih snova u kojima se, kao u nekom košmaru, brkaju Vučić i Đinđić, Milošević i Koštunica, te Dačić sa svima njima... O Vesni Pešić da ne govorimo.

je pravda u Srbiji selektivna, prividna, privremena i povremena, rekao je (Miškovićev advokat) Zdenko Tomanović...

Ponovo će se Miškovićeva odbrana žaliti na presudu Apelacionom sudu. Pravosudna sapunica zvana “slučaj Mišković” zabavljaće narod još najmanje pola godine. Jedno je sigurno – dokle god se sudi Miškoviću, Aleksandar Vučić će moći da proizvodi medijsku sliku borbe protiv korupcije. Doduše, nijedan sud u Srbiji nije sudio Miškoviću za ono što mu je prišivao Vučić – da plaća neke političare i do 50.000 evra mesečno. Ali, naprednjačka propaganda odavno predstavlja Miškovića kao neku vrstu srpskog Sorosa koji vuče konce u pozadini, “rušeći Vučića”...

Kraj godine i priznanje “Vremena” – Kako Vučića kandidovati za ličnost koja je unapredila bilo koju instituciju u opštem interesu Efi kasniji partokrata od Vučića nije se pojavio na političkoj sceni Srbije i svakodnevno svojima šalje poruku da su bez njega “šaka jada”, a to potvrđuju i istraživanja po kojima je on za koplje iznad Srpske napredne stranke (SNS). Kad bi kriterijum za dodelu priznanja Ličnost godine nedeljnika “Vreme” bio nešto drugo a ne doprinos u razvoju institucije od opšteg interesa, kad bi, dakle, kriterijum bio dominacija, prisutnost u medijima, pa i/ili nešto treće, Vučić bi ove godine bio nesumnjivi pobednik, kao što je Hitler bio ličnost godine u američkom “Tajmu” u godini kada je izbio Drugi svetski rat, samo što je njihov kriterijum bio učestalost pojavljivanja u medijima...

Brže nego iko u novijoj srpskoj političkoj istoriji dojezdio je do vođe, neprikosnovenog barem po tome što je počeo da ga bije glas da za sve vidljivija nepočinstva ljudi iz okruženja nije on odgovoran. Sve češće se čuje ona čuvena mantra “kad bi Vučić znao šta njegovi rade”…

Mart, mesec izazova – Kako smo ubili Zorana Đinđića, sahranili Slobodana Miloševića i druge bajke o nama samima Muk

Radikali dolaze po svoje: izvređali su po svakoj osnovi Ivanu Dulić-Marković. Većina u srpskom parlamentu je ćutala. To nije politička borba, to je politički terorizam. Uloga je dodeljena nekom Krasiću... Šta bi tek bilo da radikali imaju nekog Ružića. Osam tačaka o slučaju Koraks Prvo, malo je onih kojima dopuštam da veruju da Koraksa vole više nego što ga ja volim.

Drugo, nema onih koji mogu autentičnije od mene da svedoče o kvalitetu Koraksovog rada...

Utom kontekstu treba shvatiti i moj iskaz da je “karikatura prevaziđena forma” jer, po meni, slika Srbije nije danas crnobela, nije takva ni politička scena Srbije i teško je održati nivo i domet karikatura koje su se obračunavale sa jednim anticivilizacijskim režimom. Smatram da se Koraksova genijalnost rasipa u ilustrovanju dnevnih, ponekad efemernih događaja... Petka i Longin – Najbolji su rođendani koje ćemo tek da doživimo Da smo, kada smo pravili “Vreme”, makar malo pogledali u crkveni kalendar, mislim da ne bismo odustali od datuma. Tog dana pada Sveti mučenik Longin Sotnik, koji je kao šef straže nad svežim Isusovim grobom odbio da po cenu života i ponude krupnog mita (u smislu današnje korupcije) svedoči, dakle, da laže, da Hristos nije uskrsao trećeg dana od sahranjivanja, već da Longin treba da smisli tabloidnu priču kako su ga njegove malobrojne pristalice ukrale iz groba. Priča je mnogo duža i fi nale je da je Longina, kao i stražare koji su bili uz njega, nepotkupljivost stajala glave... Reč

—Robert Orben, američki komediograf i mađioničar

Ali, šta da radimo sa sledećim brojem “Vremena”? Moj posao je dobrim delom opisan kao promišljanje narednih poteza, a čeka nas 10 godina od smrti Zorana Đinđića, sedam godina od smrti Slobodana Miloševića, hiljadu godina od onog 9. marta i, uopšte, to je mesec pijeteta nad političkim simbolima Srbije. Baštinici Đinđićevog testamenta nisu više na vlasti, sledbenici Slobodana Miloševića su na vlasti, dežurne narikače su spremne i čik se ogrešite o pravila političkog bontona. Ima da pišete ono što ste hiljadu puta napisali i moraćete da gledate akrobatske tačke svih srpskih preletača koji će se isticati u sposobnostima da se vinu u nebesko ništavilo i da ovo danas objašnjavaju onim što je nekad bilo. Ako je, ikad, bilo. Srpske političare valja s vremena na vreme podsetiti na neki primer. Evo jednog: kad se Nikola Ljubičić prihvatio funkcije predsednika Predsedništva Srbije, onomad, baš pred Osmu sednicu, vispreni Užičani su govorili: “Hajde što se skinuo (uni-

  1. februar 2020. VREME REME

formu, nap.), već što progovori.” A tada nisu postojale ni klopke ni zamke. Nije srpski ćutati, ali je, bre, pametno.

Reprizni program

Poznajem čoveka. Godinama smo radili zajedno. On je oličenje odmerenosti. Reč je o Nenadu Lj. Stefanoviću, dugogodišnjem glavnom uredniku Informativnog programa RTS-a. Napokon se oglasio i za “Politiku” je izjavio.

“Nije valjda da se u Srbiji oni koji ne mogu da se slože baš ni oko čega, slažu samo oko jedne stvari – da RTS ne valja. Samo da smo mi drugačiji, sve bi u Srbiji bilo bolje.

Samo da smo mi drugačiji, oni bi došli na vlast.” On je dodao da je poređenje javnog servisa sa onim iz doba Dragoljuba Milanovića “organizovanje zaborava”... Tačno je da smo danas preplavljeni medijima koji, kako je govorio (Aleksandar) Tijanić, stimulišu glupost i proizvode halucinacije, ali ti ne stanuju u Takovskoj 10, ukazao je Stefanović...

Rukovodstvo RTS-a dugo je ćutalo o sve učestalijim napadima na ovu kuću i pojedine novinare i urednike. Najzad se oglasilo, mada će po ukusu mnogih ovo obraćanje Stefanovića biti ocenjeno kao nedovoljno borbeno...

Za odbranu nije dovoljno biti – uljudan.

Slažem se sa Vučićem – samo “kompletan idiot” mogao je noću da ruši Savamalu. Još da saznamo ime tog idiota Vrh

Pretpostavljam da je za policiju i tužilaštvo “mačji kašalj” da utvrde ko je angažovao bagere, maskirane ljude i kamione za odvoz šuta. Nema tu velike forenzike, nije to “ubistvo u zaključanoj sobi”. Reč je o masivnim radovima u centru Beograda uz veliki broj izvršilaca, pa i svedoka, mada su neki od njih bili zaključavani i vezani.

Dalje prenemaganje oko ovog slučaja, dakle izostajanje jasnog odgovora o tome ko je i u čije ime obavio noćne radove, dodatno će obrukati vlast i oslabiće osećaj sigurnosti građana. Vučić je još rekao: “Ti ljudi nisu imali nikakvo pravo da naprave udžericu od jedne od najlepših ulica. Stvarno mi nije jasno o čemu se tu radi.”

Jasno je, međutim, da je reč o kriminalnom aktu. Samo “kompletan idiot” mogao je noću da ruši Savamalu, rekao je Vučić u Vranju. Još da saznamo kako se taj idiot zove.

  

VREME REME 13. februar 2020.

I na otvaranju renovirane zgrade Ušće, bivši CK, bilo je ciničnih komentara: vladali su oni, sad će ovi… s jasnom aluzijom da danas para vrti tamo gde je partija burgijala. Bio sam na otvaranju. Bilo je onih što su burgijali a sada vrte. S vrha puca lep pogled. Sve dole izgleda malo, a ni vatromet ne dobacuje do vrha. Cena zakupa je opravdana.

Slučaj “Politika” – Reagovanja uz malo odjeka i smenu Ljiljane Smajlović

Menadžment “Politike”, ma šta to značilo, pokazao je moć. Zahvalio je Ljiljani Smajlović na dosadašnjem trudu, a nije da se nije trudila, i za v.d. urednika postavio Žarka Rakića, urednika spoljnopolitičke rubrike “Politike”.

Tako je još jedan politički cirkus dobio epilog uprkos pregnuću javnih i intelektualnih, što ne znači uvek isto, ličnosti u relativno skromnom spektru – od Emira Kusturice do Željka Cvijanovića, pri čemu je, izgleda, sumnjivu čast da poslednji u nizu bude uvaženi Stanko Cerović, emotivno i gotovo snovima nadahnut propovednik srpskog posrnuća ako Ljilju Smajlović, taj branik srpskog častoljublja i profesionalnosti, neko najuri s posla.

Ama nije prošlo ni tri sata od štampanja tog teksta, a Smajlovićeva je najurena. Taj menadžment je, izgleda, neka sila, mada na mene ne ostavljaju takav utisak. U nekoj, sada besmislenoj polemici s mojom malenkošću, Ljilja Smajlović je lepo rekla da je u govnjivim godinama – to ih ja tako opisujem – našla “sigurnu kuću u ‘Vremenu’”, i ja joj, bez obzira na sve, garantujem da je dobrodošla, ali ona zbog koje Leon Kojen predlaže poseban zakon teško bi se udostojila da ponovo radi za male pare i sumnjivu slavu u slavskim krugovima Srbije koji su je već prihvatili kao rod rođeni. IZBOR: M. M.

  1. 1323, 12. maj 2016.

----------------------------------------------------------

Datum: 13.02.2020

Medij: Vreme     Strana: 1,14,15,16,17,1

Rubrika: Bez naslova

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: IZBORI NA VUČIĆEV NAČIN

Kampanja 2020. Kampanja 2020.

14 14 14 14

IZBORI NA VUČIĆE NAČIN

Neke od najpoznatijih Miloševićevih metoda usavršio je Aleksandar Vučić. To su batine, pretnje i zastrašivanja, gušenje slobodnih medija, neprekidno rasturanje opozicije preko svih mogućih kanala komunikacija, gajenje omiljenog opozicionara po principu “ima gori od mene” na ekstremnoj desnici, pravljenje saradnika od protivnika i kažnjavanje svake vrste nelojalnosti, pokušaja pobune ili ucene, što će ovoga puta postići cenzusom od tri odsto, koji će mu omogućiti veće ili veliko čišćenje ne samo u SNS-u nego i među koalicionim partnerima

Ne Ne Ne Ne Ne Ne Ne Ne Ne Ne Ne Ne Ne Ne Ne Ne Ne Neke ke ke ke ke ekekekeekekekekekekekekeke ke ke ke ke ke e k od ddnananananananananananana a na na na a na na na ajp jp jp jp jp jp pjpjpjpjpjpjpjpjpp jp jp jp p jp j oz oz oz oz oz oz oz oz oz o na na na na na na na na na na na na na na n ti ti ti ti ti ti ti ti ti ti ti itiititjijijijijiji ji ji ji ji j hhhhhhhMiMiMiMiMiMiMiMiMiMiMiMiMiMlololo lo lo lo lo lo lo lo lo lo lo lo loše še še še še ešeše še š vi vi vi vi vi vi vi vi vi vi vi vćećećećećeće će će će ć vi vi vi vi vi iviiviviviviv h h h h h h h me me me me me me me me me me me me me me me me me me me m to to to to to to to to to otototototototo to to to to toda da da da da da da da da da da da da da da da da adadadaa da da a usa sa sa sa sa sa sa sa sa sa sa sa sa sa sa sa asa sa avr vr vr vr vr vr vr vr vr vr vr vr vr vr vr vrši ši ši ši ši išiši ši š ojejejejejejejejee je je e je e je Ale le le le le le le le le le le le l ks ks ks ks ks ks ks ks ks ksan an an an an an an an an an an an an a da da da da da da da da da da da dar rrrrrVuVuVuVuVuVu Vu Vu Vu u Vu V či či či či či či ičičiči či čić. ć. ć. ć. ć. ć. ć. ć To To To To To To To To To To To To To To To To To To To To To o su uuuuuuuubabababababababaaba ba ba ba ba ba ba ba a ba bati ti ti ti ti ti ti ti ti ti t ne ne ne ne ne eneneneenenee ne ne ne n ,prprprprprprprprprr pr pr pr pr pr p et et et et et et tetetet et e nj nj nj nj nj nj nj jnjnj n eeeeeiiiiiizazazaza za za za za za a za ast st st st st st st tst s ra ra ra ra ra ra ra raši ši ši ši ši ši ši ši šiva va va va va va va va va va vanj nj nj nj nj nj nj nj nj jnj nja, a, a, a, a, a, a, a, a gu gu gu gu gu gu gu gu gu gu gu gu gu gu gu uguu gu guše še še še še še še še še še še še še še še še še šenj nj nj nj nj nj nj nj nj nj nj nj nj nj nj nj nj nj n eeeeeeslslslslsl sl sl sl sl s ob ob ob ob ob ob ob ob ob ob ob ob ob ob ob o od od od od od od od od od od od od od o ni ni ni ni ni ni ni ni ni ni ni nih hhhhmemememememe me me e me me medi di di di di di di di di di di dija ja ja ja ja ja ajajaja ja j ,nenenenenene e ne ne e n pr pr pr pr pr pr pr pr pr pr pr pr rek ek ek ek ek ek ek ek ek ek ek ek kid id id id id didid id d idno no no no no no no no no no no ra ra ra ra ra ra ra ra ra ra ra ra ra ra ra ra rast st st st st st st st st st st st st st st tststst st stur ur ur ur ur ur ur ur ur ur ur ur ur ur ran an an an an an an an an an nanan n anje je je je je je je je je je je je je je je je ejee je opo po po po po po po po po po po po po po po po po p zi zi zi zi zi zi zi zi zi zi zi zi zcicicicicicicicicicici ci ci ci ci ci cije je je je je je je je je je je ejejejeje je j pre re re re re re re re reko ko ko ko ko ko ko ko ko oko svi vi vi vi vi vi vi vi v h mo mo mo mo mo mo mo mo omomoomomo mo mo ogu gu gu gu gu gu gu gu gu gu gu gu gu gu g ći ći ći ći ći ći ći ći ći ći ći ći ići ćih hhhhhhkakakakakakakakakaka ka ka ka ka ka ka ka a kana na na na na na na na na na na na ala la la la la la la la la la la la alala a l kom om om om om om om om om om om om om om mom omun un un un un un un nun nik ik ik ik ik ik ik ik k ikac ac ac ac ac ac ac ac cij ij ij ij ij ij ij ij ij ija, a, a, a, a, a, a, a, a, a, a gaj aj aj aj aj aj jajajajaj aj j ajen en en en en en en en enje je je je je je ejeje je e om om om om om om om om om om om omil il il il il il il il il il il il lilil il ilje je je je je je je je je je jeno no no no no no no no no no no no no og ggggggopopopopopopopop p op op op op op p op poz oz oz oz oz oz oz oz oz oz oz ozic ic ic ic ic ic ic ic ic icio io io io io io io io io i na na na na na na na na nara ra ra ra ra ra ra ra ra po oooooprprprprpr pr pr pr pr pr rin in in in in in in in in in nci ci ci ci ci ci ci ci ci ci ci ci ipu pu pu pu pu pu pu pu pu pu pu p “i “i “i “i “i “i “i “i “ima ma ma ma ma ma ma ma amama m gor or or or or or or or or or or or or or or or or rorriiiiododododod od od od od od o men en en en en en en nenenen en n ene” e” e” e” e” e” e” e” e na aaaaaekekekek ek ek k ek kst st st st st st st stre re re re re re re ere emn mn mn mn mn mn mn mn mn mn mn mn m oj oj oj oj oj oj oj oj oj oj oj de de de de de de de de de de desn sn sn sn sn sn sn sn n snic ic ic ic ic ic ic ic ic ic ci, i, i, i, i, i, i pra ra ra ra ra ra ra ra ra ra ra ra ravl vl vl vl vl vl vl vl vl vl vl vjejejejejejejejeje je je e je e j nj nj nj nj nj nj nj nj nj nje eeeeesasasasa sa sa sa sa sara ra ra ra ra ra ra ra ra radn dn dn dn dn dn dn dn dn dn dn d ik ik ik ik ik ik ik ik kikikka a a od od od od od od od od dodod d pro ro ro ro ro ro oroororo ro o r ti ti ti ti ti ti ti itititi ti ti ivn vn vn vn vn vn vn vn vn nvnvnvn vn v ik ik ik ik ik ik ik ik kikikik ik ik ika aaaaiiiiiikakakakakakakaka ka ka a ka a ka ka ka ka k žn žn žn žn žn žn žn žn žn žn žn žn žn žn žn ž ja ja ja ja ja ja ja ja ja ja ja ja j va va va va va va va va va va vanj nj nj nj nj nj nj nj nj nj nj nj n e sv sv sv sv sv sv sv sv sv sv sv sv sv svak ak ak ak ak ak ak ak ak ak ak ak ak ak ak ake vr vr vr vr vr vr vr vr vr vr rvrvr vr vrst st st st st st st st st st st st st ste ne ne ne ne ne ne ne ne ne ne ne ne ne ne ne nelo lo lo lo lo lo lo lo lo lo lo lo lo lo olo lo loja ja ja ja ja ja ja ja ja ja ja ja jaln ln ln ln ln ln ln ln ln ln ln ln ln lnos os os os os os os os os os osti ti ti ti ti ti ti ti, , , po po po po po po po po po po po po poku ku ku ku ku ku ku ku ku ku ku ku ku ku ku ku u k ša ša ša ša ša ša ša ša ša ša ša ša ša ša aša aja ja ja ja ja ja ja ja ja ja ja ja ja ja ja pob ob ob ob ob ob ob ob ob ob ob ob ob o un un un un un un un un un un un un u eililililililililil il il il il i iiiiucucucucucuc uc uc uc uc uc cen en en en en en en en ene, e, e, e, e, e, e, e, št št št št št št št št št št št št što oćećećećećećećećećećećeće će će će će će će ovo vo vo vo vo vo vo vo vo vo vo vo vo vo vo v ga ga ga ga ga ga ga ga ga ga ga ga agagaa ga ga put ut ut ut ut ut tutututut ut u aaaaaaaapopopopopopopopopopo o po po po po po po o po p st st st st st st st st st s ić ić ić ić ić ić ić ić ić ić ić ćićić ć ići i ce ce ce ce ce ce eceecece ce e c nz nz nz nz nz nz nz nz nz znznznznususususususususususususususususususuomomom om om om om om om om om om om om om om o od ddddddtrtrtrtrtrtrtrtrtrtrtrtrtrriiiiiiodod od od od od od d od od od od od od od odst st st st st st st st st st st st st st st to, o, o, o, o, o, o, o, o, o koj oj oj oj oj oj oj oj oj oj oj oj oj ji ii i će će će će će će će će će će će će ećeeće e će ć mu uuuuuuomomomomomomomomomm om m om om om om om m o og og og og og og og og og gogogogogog og g og o uć uć uć uć uć uć uć uć uć uć uć uć uć ćuć uć ućit it it it it it it it it it it it it it iti iiiiiiveveveveveveeve ve ve e ve ve ve ve v će će će će će će će će će će će će će će ili li li li li li li li li li li li li li li ili l ve ve ve ve ve ve ve ve ve ve ve ve eli li ililililii li i li liko ko ko ko ko ko ko ko ko ko ko ko ko ko o čiš iš iš iš iš iš iš iš iš iš iš iš šiš š i će će će će će će će će će će će će ć nj nj nj nj nj nj jnjnjnjnjnj nj nj nj nje eenenenenenenenenene ne ne ne e ne e sam am am am am am mamamammam am am am amo oo o uuSN N SN NS- S- S- S-u ne ne ne ne ne n go go ogo o i međ eđu u u ko ko koal al a ic ic icio io io ioni ni ni ni ni ni nim mpapa pa art rt trt r ne neri r ma ma ama

“J

užne vesti” su javile da su u nedelju 9. februara građani Trgovišta birali članove Saveta mesnih zajednica, a da

je na glasačkom listiću bio samo jedan jedini, broj 1 – izborna lista Aleksandar Vučić – Zato što volimo Trgovište. Druga vest, iz Beograda, kaže da je uz decembarski i januarski račun za Infostan na adresu velikog broja beogradskih domaćinstava stigao letak pod naslovom “Zato što volimo Beograd”, na kojem se gradska vlast hvali šta je dosad uradila, a šta planira da uradi u narednom peri-

  

odu novcem iz budžeta. I to pod predizbornim sloganom SNS-a iz 2018. godine. Dakle, nisu predizborni materijal ubacili u beogradske sandučiće, SNS-ova brošura je stigla u Infostanovoj koverti zajedno s razrezanim komunalijama za decembar i januar i još niko nije uspeo da se seti da se nešto slično dogodilo u istoriji obnovljenog višestranačja u Srbiji. A kako se to zove: zloupotreba javnih resursa? Ili, još bolje, vlast je prekršila zabranu funkcionerske kampanje koju je sama sebi donela Zaključkom Vlade Srbije krajem prošle godine?

i'

okupacija

Ove dve vesti, jedna s krajnjeg juga Srbije, druga iz njenog centra, baš se i ne mogu posmatrati kao izolovani primeri, nego kao katastrofalne posledice metoda koje SNS primenjuje u neprekinutoj predizbornoj kampanji otkako je na vlasti. U najudaljenijim delovima Srbije od centra načini na koje se “utiče na birače” uvek se oštrije vide nego u centralnim srpskim opštinama. Sociološkinja Vesna Pešić nedavno je za Autonomiju sažeto govorila o “totalnoj okupaciji društva do poslednje mesne zajednice i kućnog save-

  1. februar 2020. VREME REME

ĆEV

ta, u skupljanju sigurnih glasova, do kojih se dolazi brutalno i sasvim otvoreno”, a ovih pet mesnih zajednica u Trgovištu, gde je politički, privredno i demografski ostala samo “spržena zemlja”, tu okupaciju lepo ilustruju. Pravo da glasa u ovoj opštini, prema rečima predsednika izborne komisije, imalo je 4577 osoba, ali je stvarnost drugačija. U Trgovištu ne živi više od 500-600 ljudi, uglavnom starijeg sveta, a opštinom se upravlja “na daljinski” iz luksuznih kuća u Vranju i automobila na opštinskom budžetu, o čemu je već govorio poverenik Nove Srbije za Trgovište Goran Milošević. Predsednik opštine Trgovište Nenad Krstić, inače SNS-ovac, zanimljiv je i po tome što je predsedničku funkciju nasledio od oca i dede – treći je predsednik opštine u porodici Krstić. U svih pet mesnih zajednica izbornu listu predao je samo SNS. Za izbore s jednim jedinim kandidatom, neki građani Trgovišta lepo kažu da su unutarstranački. Podsećaju i na severnokorejske izbore, tamo je na glasačkom listiću uvek samo jedno ime, odziv birača oko 99,97 odsto, a jedina stranka za koju se glasa je Radnička stranka Kim Džong Una. “Ako hoćeš da budeš nastavnik, ako hoćeš posao, ako hoćeš da i dalje budeš zaposlen, upiši se u SNS”, kazala je Vesna Pešić nedavno u pomenutom intervjuu.

“Svi u javnim i državnim službama su pod pritiskom zbog zaposlenja i moraju da skupljaju ‚sigurne glasove’, i da glasaju ‚ispravno’. Vučić je izgradio svoje društvo i svoj narod, koji je piramidalno ustrojio i koji je pod kontrolom, tako ograđen da nemate odakle da mu priđete. Njegova stranka ima skoro 700.000 članova, i to je najbrojnija stranka u Evropi. On kontroliše i sve ekonomske tokove, ucenjuje i reketira privatnike, i zato naši privrednici neće da investiraju u poslove: ako imaju sredstva, kupuju nekretnine. Nema više tajkuna, sem njegovih tajkuna, odnosno njegove klike, koja je čvrsto uvezana”, kaže Vesna Pešić.

UTrgovištu kažu da druge stranke samo formalno postoje, kao SPS, recimo. Jedina opoziciona grupacija je Savez za Srbiju, a oni su bojkotovali ove izbore. Mada je očekivana izlaznost bila 90 odsto, zato što se “tako piše, jer kontrole nema”, od 5 mesnih zajednica samo je u Novom Selu (54 odsto) i Donjem Stajevcu (60,5 odsto) izlaznost bila viša od 50 odsto. U ostale tri mesne zajednice (Šajinci, Trgovište, Radovnica) više od polovine birača (51 do 56 odsto) nije izašlo na ove izbore. U SzS-u kažu da je to pokazatelj kako je bojkot uspeo: “Izašli su samo oni koji su morali, ucenjeni.”

Za to vreme, u Apatinu je krenulo prikupljanje kapilarnih glasova za SNS, javlja Udruženje građana “Bez straha”. “Sekretarica predsednika opštine Nataša Ćurčić u četvrtak uveče posetila (je) GKUD ‚Dunav’ u nameri da napravi spisak tzv. kapilarnih glasova odnosno onih koji bi na narednim izborima glasali za SNS”, navodi se u saopštenju UG “Bez straha”. Navodno, članovi KUD-a odbili su da podrže SNS, a onda im je, navodi se, Ćurčićeva pripretila da će im biti oduzete prostorije i struja isključena. Udruženje “Bez straha”, koje je o svemu tome obavestilo javnost, sad traži od predsednika opštine Apatin da se izjasni da li je sekretarica nastupila samovoljno ili je skupljala kapilarne glasove i pretila po njegovom nalogu.

Sve su to više-manje dobro poznate metode iz predizbornog arsenala SNS-a, koji nije izmislio sve to, pa napravio kakav sistem, ne. Dobra i pouzdana literatura izbornih procesa koje je uspostavljao Slobodan Milošević devedesetih godina prošlog veka predano je proučavana i samo prilagođena novijim vremenima (videti tekst Metode autokratije, “Vreme”, broj 1315). Da ne bude zabune, ni Milošević nije ništa izmišljao, uglavnom se držao proverenih ideja i metoda sažetih u citat koji se pripisuje Staljinu: “Dovoljno je da ljudi znaju da su se izbori održali. Ljudi koji glasaju ne odlučuju ništa. Ljudi koji broje glasove odlučuju o svemu.” Dokle bi tek stigli Milošević i Staljin da su imali društvene mreže i vojsku od 3.456 SNS botova koja godišnje proizvede 10 miliona komentara na 201.717 objavljenih vesti na portalima, sajtovima, FB stranicama, o čemu su se sami hvalili. Neke od najpoznatijih Miloševićevih metoda koje je usavršio Aleksandar Vučić su: 1) batine, pretnje i zastrašivanje, proporcionalni rejtingu vladajuće stranke i njenog predsednika; 2) partijski catch all kao “državotvorna politika”: Evropljanin po potrebi, rusofi l iz navike, nacionalista u predizbornoj kampanji; 3) gušenje slobodnih medija i medijska propaganda opet po Staljinovoj: “Štampa je najoštrije i najjače oružje naše partije” – samo višestruko ojačanoj televizijom, tabloidima, internetom, sajtovima, portalima i društvenim mrežama; 4) “zavadi pa vladaj”: posvećeno i strpljivo, neprekidno rasturanje opozicije preko svih mogućih kanala komunikacije, probitačnih predloga i ponuda poput “malog cenzusa”; 5) pravljenje omiljenog opozicionara “ima gori od mene” na ekstremnoj desnici, samo što je Vučićev politički otac Vojislav Šešelj u toj ulozi poslednjih

VREME REME 13. februar 2020.

30 godina prilično potrošen i umoran, pa su u konkurenciji “nove”, mlade snage, državni projekti Miša Vacić i Goran Davidović Firer; 6) pravljenje saradnika od protivnika i kažnjavanje svake vrste nelojalnosti, pokušaja pobune ili ucene, što će ovoga puta postići “malim cenzusom” (od 3 odsto) koji će mu omogućiti veće ili veliko čišćenje ne samo u SNS-u nego i među koalicionim partnerima.

biće haos ako ne obezbedite glasove za vučića

Otkako Aleksandar Vučić upravlja Srbijom, nije bilo izbora koji nisu bili “sudbonosni” i “najteži”, u kojima će se “svi ujediniti protiv Aleksandra Vučića”. Aleksandar Vulin, ministar odbrane, u Pinkovom jutarnjem programu pre neki dan imao je čast i obavezu da upozori narod kako stoje stvari, jer ovo “neće biti laki izbori” i “ne sme biti opuštanja” jer bi se sve moglo završiti u krvavom scenariju, na ulicama. Objasnio je da su ovi izbori “borba za stabilnost” i da će oni koji su za bojkot u svoj rezultat uračunati sve koji ne izađu na izbore, a među kojima će biti, kaže, i oni koji nikad ne izlaze na izbore, oni koji žive u inostranstvu a nalaze se na biračkom spisku, pa i oni koji neće glasati za vladajuću stranku.

“I svako ko bude glasao protiv naše liste, odnosno za neku svoju listu, računaće ga kao svog”, rekao je Vulin i upozorio: “Budu li imali i jedan glas više od nas, svi će se ujediniti protiv Aleksandra Vučića i naše liste ili će posle na ulicama govoriti kako je ovo nelegitimna vlast, hoćemo da je srušimo, pa ćemo imati scene iz Skoplja, Ukrajine, imaćemo sukobe na ulicama.” Iovde je uočljivo kako režim neprestano napada stranke koje su najavile bojkot, a ne one koje će ući u izbornu trku. Srđan Bogosavljević, konsultant Ipsos stratedžik marketinga, u razgovoru za “Vreme” kaže: “Iz istraživanja javnog mnjenja se ne vidi da se bilo ko percipi-

ra kao ozbiljan protivnik sadašnje vlasti, tako da je teško da se tu nalazi inspiracija za napade na stranke bojkota. S druge strane, SzS je u nekim ranijim fazama imao 16% do 18% podrške birača, uz druge stranke koje su sada za bojkot to je činilo više od 20%, pa je jasno da bi ta ista opozicija, kao druga po snazi grupacija, imala šansu da raste i osvoji značajan broj mandata i time postane ozbiljan protivnik SNS-u. S vremenom i vrstom nastupa, pa i pozivom na bojkot, ova podrška se istopila, ali još uvek bi blok za bojkot u zbiru bio ubedljivo na drugom mestu – pa bi, po tome, ova grupacija bila najveći politički konkurent SNS-u.”

Politički analitičar Cvijetin Milivojević je nedavno izjavio (izvor: Autonomija.rs) da su napadi režima na stranke koje su za bojkot nonsens. “Zašto se vodi rat protiv onih stranaka koje su najavile bojkot, a ne protiv onih koje najavljuju izlazak na izbore? Valjda su vam ove druge rivali, uzeće vam deo biračkog tela. Šta vas briga za one koji ne izlaze? Pa, dobro je što bojkotuju, imaćete vi više glasova na raspolaganju”, kaže Milivojević. On pak tvrdi da nije samo SzS pod paljbom režima i režimskih medija: “I dan-danas posle osam godina vlasti, prva rečenica svakog poslanika SNS u Skupštini Srbije je ‚žuti ološ’, ‚žuto preduzeće’, ‚žuti režim koji nas je doveo...’” Cvijetin Milivojević veruje da ljudi koji su nedavno otvorili front u DS-u (preispitivanje članstva u SzS, komentara Boška Obradovića o Dragoljubu Mićunoviću, istupanje Demokratske omladine…) nisu pragmatično razmišljali i da je to i njima jasno.

Jedno je tumačenje da SNS napada tačno tamo gde ga najviše boli jer su im bojkot, prvo parlamenta, pa potom i najava bojkota izbora i godinu i kusur dana protesta po gradovima Srbije prilično pomrsili konce i navalili briselsku medijaciju na vrat. Šef SNS-a je i inače poznat po tome da ne čeka da neko “naraste” u ozbiljnog protivnika bilo u samoj partiji

bilo izvan nje. Svako neistomišljeništvo, neslaganje i suprotstavljanje dosad je zatirano u semenu.

Drugo je tumačenje, blisko naprednjacima, da su im napadi na bojkotaše zgodni, ali ne zato što im bojkot stvarno predstavlja veliku pretnju. Objašnjenje je da tako vrše poseban pritisak na svoje aktiviste, članstvo i verovatno već zamoreno i zasićeno biračko telo, onako kako je Vulin baš i rekao da ne bi bilo opuštanja: “izbori neće biti laki”. Da se ne bi dogodilo da članstvo izgubi ono što je dosad imalo,

PRIMETNA JE ZASIĆENOST POLITIKOM: Srđan Bogosavljević

plus mali cenzus od tri odsto dodatnog gloženja, ukratko – moraće mnogo više da se potrude oko evidencije i realizacije kapilarnih glasova. “Meta naših napada bio je i Saša Janković kad nam je bilo od koristi da ga napadamo, a realna pretnja nikad nije bio. Gde je sad on, zna li neko?” pita jedan penzionisani naprednjak.

botovi iz južnobanatskog okruga Koliki je uticaj režimskih medija na podizanje pažnje javnosti, pa onda i na birače u Srbiji, najbolje je moglo da se vidi za vreme velikog smoga i magle sredinom prošlog meseca kada su ljudi bili skoro potpuno neosetljivi na ono što vide ispred nosa i osećaju u svojim nozdrvama sve dok se tim povodom nije oglasio predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Tek tada svetina je počela slobodno da kašlje, a zagađenost vazduha u Srbiji postala je tema.

Kad se govori o medijima, medijskim neslobodama i uticaju medija na birače u predizbornoj kampanji, obično se misli na štampu i TV. Pritom, ne bi trebalo da se zaobiđe uticaj interneta, koji je jedini botova zaduženih da redovno ostavljaju komentare na portalima, sajtovima, FB stranicama. Za samo godinu dana botovi su napisali oko 10 miliona komentara na 201.717 objavljenih vesti. Samo u 24 sata, koji su prethodili sednici Izvršnog odbora, kroz sistem SNS-a prošlo je 1.147 vesti na koje su stranački botovi napravili više od 43.000 komentara, pohvalio se Zobenica. Saznali smo i da je vojvođanski ogranak SNS-a ubedljivo najbolji kad je reč o aktivnostima internet tima SNS-a tj. botova, a najbolji među najboljima su – botovi iz Južnobanatskog okruga. Za botove smo znali, lako ih je bilo prepoznati po jednostavnim i prizemnim komentarima, odavno se već licitira i o platama koje dobijaju za svoj mediokritetski posao. Nismo samo znali da je SNS tako ponosan na svoje botove. Jer, nije ovde reč o nekim suvislim, polemike vrednim, argumentovanim komentarima, koji pod plaštom objektivnosti i kritičnosti zapravo brane poteze političke stranke na vlasti i njenog predsednika, nego o dva, tri reda neukih pohvala upućenih predsedniku i isto toliko redova uvreda upućenih neistomišljenicima.

Nismo uspeli da dođemo do nekog egzaktnijeg podatka o tome koliki je i kakav uticaj SNS botova na birače u Srbiji. Ali Demostatovo istraživanje u jesen 2018. godine na pitanja: Šta čovek treba da ima da bi se zaposlio? Koje uslove treba da ispuni? Šta je potrebnije: kompetencije ili partijska podobnost? – pokazalo je kako polovina ispitanika (48%) smatra da put do radnog mesta vodi preko članstva u nekoj od vladajućih partija, a druga polovina (52%) put vidi u kompetencijama onih koji traže posao. Pritom, četvrtina od ovih ispitanika koji navode kompetencije vezuje ih za dobre ocene tokom školovanja, a tri četvrtine za vrednoću i sposobnost kandidata za zaposlenje. Svaki sedmi ispitanik vidi dobre školske ocene kao put do radnog mesta. Treba ovde podsetiti da je Srbija prva zemlja u Evropi po broju funkcionalno nepismenih, u kojoj više od milion ljudi nema ni osnovnu školu. Hiljade mladih i obrazovanih ljudi svakog meseca odlaze iz zemlje da se nikad ne vrate. U tim podacima možda treba tražiti i odgovor na pitanje o uticaju botovskih komentara na birače u Srbiji. ¶

ZORA DRČELIĆ

medij čija upotreba raste, kaže Srđan Bogosavljević. “Mada je u ukupnom dosegu internet još uvek ispod televizije, po broju korisnika u jednom danu je stigao televiziju i sada je na oko 71 odsto, ili više od tri miliona punoletnih korisnika. Neki portali imaju izvanrednu posećenost. Penetracija pametnih telefona je čak 76%, a oni sa sobom donose olakšanu upotrebu interneta. Radio se oporavio, ali je izgubio informativni značaj, dok štampani mediji dramatično gube i tiraže i prosečan dnevni auditorijum”, kaže Bogosav-

ljević. Kao ilustraciju za svoju primedbu da je primetna zasićenost politikom, Bogosavljević navodi kako su nedeljom uveče na programu dve najpoznatije političke emisije na TV NovaS i na TV Pink (“Utisak nedelje” i “Hit tvit”, prim.n) i dve zabavne emisije (na Prvoj i na RTS-u): “Gledanost zabavnih emisija u zbiru daleko prevazilazi zbir političkih emisija mereno ili prosečnim

rejtingom (presečnim brojem gledalaca u svakom minutu), ili “ričom” (ukupnim brojem gledalaca koji su bar pogledali malo emisiju). Analiza svih ostalih medija, pa i interneta, pokazuje izvesnu zasićenost politikom. Devedesetih i početkom dvehiljaditih imali smo veliki broj pasioniranih pratilaca vesti, koji su se selili s kanala na kanal zbog vesti – to je sada mnogo ređe.” Bogosavljević upozorava da je od društvenih mreža Fejsbuk ubedljivo najposećeniji (64%) te da većina stranaka ima FB stranice, ali “meni se čini da mnogo više pažnje posvećuju Tviteru, koji ima malu penetraciju (oko 14%), kratku formu, i ‘tvrdu’ retoriku”. Zanimljivo je da su Srbija i Grčka, dodaje, jedine dve evropske zemlje u kojima još postoji relativno visoko poverenje u vesti sa Interneta, što je pokazala velika Ipsosova anketa u većini država Evrope.

Da SNS ima najbolje organizovan “internet tim” od svih stranaka u Srbiji pohvalio se pre godinu i nešto stranački funkcioner Damir Zobenica, zadužen za stranačke botove. Čačanski portal Ozonpress preneo je da SNS ima 3.456 13. februar 2020. VREME REME

----------------------------------------------------------

Datum: 12.02.2020

Medij: happytv.rs

Link: http://happytv.rs/vesti/politika/209706/donosi-se-novi-zakon-ko-se-obogatio-na-brzinu-ne-pi%C5%A1e-mu-se-dobro

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: DONOSI SE NOVI ZAKON: Ko se obogatio "na brzinu" ne piše mu se dobro

Političare, ali i sve druge za koje se utvrdi da su imovinu uvećali za 150.000 evra u roku od tri uzastopne godine, a to nisu prijavili, poreski i drugi organi debelo će lupiti po džepu.Naime, svi oni koji ne budu uspeli da dokažu da su nešto stekli na zakonit način platiće porez od 75 odsto, a to predviđa Predlog zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu koji će se uskoro naći pred poslanicima.Inače, prema Predlogu zakona nema vremenskog ograničenja za primenu zakona. Drugim rečima, nadležni će moći da utvrđuju da li se neko nezakonito obogatio u bilo kom trenutku u prošlosti, a češljaće sve - od nekretnina, preko vozila, udela u firmama, pa do štednih uloga i gotovog novca.To će raditi posebna jedinica Poreske uprave, odnosno najmanje 20 stručnjaka, među kojima će biti i predstavnici policije, Narodne banke Srbije, Uprave za sprečavanje pranja novca, Agencije za borbu protiv korupcije, Republičkog geodetskog zavoda i Centralnog registra, depoa i kliringa hartija od vrednosti.Postupak će moći da se pokrene i po prijavi građana ili neke druge institucije. Za one koji na zahtev jedinice Poreske uprave i u roku koji ona odredi ne dostave tražene podatke predviđene su kazne od 55.000 do dva miliona dinara.- Država sa ovakvim zakonom dobija delotvoran mehanizam da za svakoga u svakom trenutku može da utvrdi da li se obogatio nezakonito. Tu se ogleda preventivna strana zakona, jer svi treba da znaju da će se veoma lako utvrditi da li je njihov imetak zakonit ili je proizvod korupcije ili zloupotrebe. S druge strane, takav zakon bi imao mehanizam naplate nezakonito stečenih dobara - ministarka pravde Nela Kuburović.      

----------------------------------------------------------

Datum: 12.02.2020

Medij: alo.rs

Link: https://www.alo.rs/vesti/drustvo/nagruvala-sebi-platu-od-3-330-evra-mesecno/287474/vest

Autori: Alo!

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Zgrće ogromne pare, nagruvala sebi platu od 3.330 evra mesečno i to nije sve!

HALAPLJIVA DEKANKA FILOLOŠKOG FAKULTETA AUTOR: E.A. DATUM I VREME: 12.02.2020. 07:45Prihodi Ljiljane Marković, v. d. dekana Filološkog fakulteta u Beogradu, u poslednje četiri godine nisu manji od 400.000 dinara ili 3.330 evra mesečno.Od toga samo plata koju prima kao dekan iznosi neverovatnih 280.000 dinara. Interesantno je i da tokom njenog rukovođenja fakultetom nikad manje studenata nije upisivalo tu visokoškolsku ustanovu, dok su pare dobijene od Ministarstva prosvete spiskane na plate privilegovanih.  Markovićeva je Agenciji za borbu protiv korupcije prijavila da kao dekan prima mesečno 279.332 dinara. Međutim, to nisu njeni jedini mesečni prihodi, budući da prima i 114.000 dinara za naučnoistraživački rad na domaćim projektima u Ministarstvu prosvete. A imala je ona i blistavijih dana, kad je inkasirala i mnogo više. Naime, tokom 2018. povremeno je dobijala i 150.000 dinara na osnovu ugovora o delu za rad na istom fakultetu na kojem je dekan i profesor, pa ispada da je zapravo sama sa sobom potpisala ugovor. I to nije sve. Kao gradska odbornica primala je od juna 2018. do juna 2019. godine 10.000 dinara mesečno. Da nisu stigle packe od rektorke Ivanke Popović, koja ju je zvanično opomenula da Statut Univerziteta u Beogradu dekanima zabranjuje obavljanje druge javne funkcije, i dalje bi dobijala taj novac. Inače, Markovićeva zbog brojnih gafova i afera koje prate i njen profesionalni rad, ali i rukovođenje ovom visokoškolskom ustanovom, nije omiljena među profesorima Filološkog fakulteta. Bura se posebno podigla kada je Državna revizorska institucija u svom izveštaju obelodanila da je taj fakultet na plate zaposlenih u 2017. godini spiskao skoro milion i po evra više nego što je trebalo. Naime, kako je iz budžeta bilo opredeljeno znatno više novca nego što je potrebno za plate zaposlenih, rukovodstvo fakulteta se napravilo ludo i umesto da višak novca vrati, podelilo ga je izabranima, bliskim Markovićevoj, dok ostali, kako tvrde, nisu videli ni dinara. Imena privilegovanih, iako su mnogi profesori insistirali da se ona obelodane, nikada nisu saopštena.  Otkud Markovićevoj kao dekanu tolika plata, može se samo pretpostaviti. Naime, oni koji rade na tom fakultetu navode da je, pored toga što je profesor i dekan, pripisala sebi i druge funkcije. - Ona je i prodekan za finansije, v. d. šefa računovodstva, upravnik Centra za doktorske studije, ali i upravnik Centra za studije Azije. Osim toga, prijavila je sigurno 18 kurseva na doktorskim studijama kako bi sebi isplatila honorare, iako ne drži časove. Ne mogu da tvrdim, ali verovatno je sve to obračunato u tu platu koju je prijavila da prima kao v. d. dekana - kaže za "Alo!" Tanja Popović, redovna profesorka Filološkog fakulteta. Inače, kada je reč o prihodima Markovićeve, Popovićeva naglašava da su joj posebno nejasni oni koje ona mesečno dobija od Ministarstva prosvete za naučnoistraživački rad za projekte. - Mi smo zajedno na istom projektu, u istom najvišem zvanju, a moje kolege i ja dobijamo 36.000 dinara mesečno, pa mi nije jasno otkud njoj tih 114.000 dinara mesečno. Uostalom, ona, pošto je na produženju s obzirom na godine života, ne može ni da bude uključena u naučne projekte u Ministarstvu kao naučnik. I to me isto buni - navodi Popovićeva. Profesorka Filološkog fakulteta naglašava da je najviše boli potpuna degradacija nauke i nastave na tom fakultetu. - Umesto da se razvija nauka i nastava, pojedinci su pravili prihode i to je nešto što me zaista najviše od svega boli - ističe profesorka Popović.  Prisvojila tuđi prevod Markovićeva je u novembru u žižu javnosti ponovo dospela kada je prisvojila prevode tri knjige koje je prevela njena imenjakinja. Inače, nedavno su profesori Filološkog fakulteta uputili i dopis sa dokazima Odboru za profesionalnu etiku Univerziteta u Beogradu kako bi se ustanovilo da li su knjige koje je potpisala prepisane od drugih. To je urađeno jer etička komisija pri Filološkom fakultetu nije formirana, a što, prema rečima profesora, sprečava upravo Marko  

----------------------------------------------------------

Datum: 12.02.2020

Medij: Tanjug

Link: http://www.tanjug.rs

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Potpisan Ugovor o građenju hangara na Aerodoromu "Rosulje"

Potpisan Ugovor o građenju hangara na Aerodoromu "Rosulje"KRUŠEVAC, 12. februara (Tanjug) - Ugovor o izgradnji hangara na kruševačkom Aerodromu "Rosulje", vredan oko 10 miliona dinara, zaključen je između "Aerodroma Srbije" DOO Niš, Grada Kruševca i DOO "Grading" iz Aleksandrovca.Kako se navodi na sajtu grada Kruševca, nakon sprovedene javne nabavke "Aerodroma Srbije", kao najpovoljniji ponuđač izabrano je preduzeće "Grading" DOO iz Aleksandrovca, koje će biti izvođač radova.Vrednost investicije je oko 10 miliona dinara, a finansijer je "Aerodromi Srbije", na osnovu zaključka Vlade Srbije.Hangar će biti ukupne površine preko 600 metara kvadratnih, a rok za završetak je 60 dana od zaključenja ugovora.Na sajtu Kruševca navodi se i da sa završetkom travnate piste dužine 800 metara i završetkom piste sa čvrstim zastorom dužine 1.300 metara, aerodrom će dobiti kodnu oznaku 2B, što označava upotrebu aviona sa rasponom krila od 15 do 24 metra.U samom početku, aerodrom će imati sportsku namenu, dok će kasnije uz adekvatno ulaganje, biti stvoreni uslovi i za saobraćaj privrednih, poljoprivrednih i turističkih aviona.

----------------------------------------------------------

Datum: 12.02.2020

Medij: alo.rs

Link: https://www.alo.rs/vesti/ekonomija/donosi-se-novi-zakon-ko-se-obogatio-preko-noci-ne-pise-mu-se-dobro/287585/vest

Autori: Alo!

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Donosi se novi zakon, ko se obogatio preko noći, ne piše mu se dobro

POLITIČARI I KRIMINALCI NA UDARU AUTOR: E.A. DATUM I VREME: 12.02.2020. 07:50Svi oni koji ne budu uspeli da dokažu da su nešto stekli na zakonit način platiće porez od 75 odsto.Političare, ali i sve druge za koje se utvrdi da su imovinu uvećali za 150.000 evra u roku od tri uzastopne godine, a to nisu prijavili, poreski i drugi organi debelo će lupiti po džepu. Naime, svi oni koji ne budu uspeli da dokažu da su nešto stekli na zakonit način platiće porez od 75 odsto, a to predviđa Predlog zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu koji će se uskoro naći pred poslanicima. Inače, prema Predlogu zakona nema vremenskog ograničenja za primenu zakona. Drugim rečima, nadležni će moći da utvrđuju da li se neko nezakonito obogatio u bilo kom trenutku u prošlosti, a češljaće sve - od nekretnina, preko vozila, udela u firmama, pa do štednih uloga i gotovog novca. To će raditi posebna jedinica Poreske uprave, odnosno najmanje 20 stručnjaka, među kojima će biti i predstavnici policije, Narodne banke Srbije, Uprave za sprečavanje pranja novca, Agencije za borbu protiv korupcije, Republičkog geodetskog zavoda i Centralnog registra, depoa i kliringa hartija od vrednosti. Postupak će moći da se pokrene i po prijavi građana ili neke druge institucije. Za one koji na zahtev jedinice Poreske uprave i u roku koji ona odredi ne dostave tražene podatke predviđene su kazne od 55.000 do dva miliona dinara. - Država sa ovakvim zakonom dobija delotvoran mehanizam da za svakoga u svakom trenutku može da utvrdi da li se obogatio nezakonito. Tu se ogleda preventivna strana zakona, jer svi treba da znaju da će se veoma lako utvrditi da li je njihov imetak zakonit ili je proizvod korupcije ili zloupotrebe. S druge strane, takav zakon bi imao mehanizam naplate nezakonito stečenih dobara - kaže za "Alo!" ministarka pravde Nela Kuburović.  

----------------------------------------------------------

Datum: 12.02.2020

Medij: cenzolovka.rs

Link: https://www.cenzolovka.rs/drzava-i-mediji/nova-medijska-strategija-hoce-li-se-ista-promeniti-na-bolje/

Autori: @Cenzolovka

Teme: Javne nabavke

Naslov: Nova medijska strategija - hoće li se išta promeniti na bolje?

Posle četiri godine čekanja najzad je usvojena nova medijska strategija. Na osnovu ovog dokumenta, koji je trebalo da bude donet još 2016, u narednih pet godina biće menjani medijski zakoni kako bi se poboljšala medijska situacija u Srbiji.Ogroman je broj problema koje ona mapira - od ekonomskog položaja i bezbednosti novinara, preko uticaja politike i države na medije i regulatorna tela, do netransparentnog i nefer dodeljivanja novca medijskom sektoru kroz konkurse i javne nabavke.Neke od ovih stvari - poput povlačenja države iz vlasništva nad medijima i privatizacije ili gašenja agencije Tanjug - trebalo je da budu rešene prethodnom strategijom. Država se, međutim, nije kompletno povukla: i dalje je u vlasništvu Politike, a Tanjug i dalje radi u nedefinisanom statusu.Ignorisanje ovih problema traje od 2011. godine, pa novom strategijom osim novih, treba rešavati i one probleme koji su zaostali.Iako nema iluzija da će na kraju petogodišnjeg perioda sve u medijima biti idealno, Tanja Maksić, programska koordinatorka BIRN-a i članica radne grupe za izradu strategije, smatra da će neki rezultati svakako biti ostvareni.Prema njenom mišljenju, tri najbitnija pomaka koja bi mogla da budu napravljena doslednom primenom ove strategije su efikasna kontrola para koje država na razne načine daje medijima, bolji rad REM-a, kao i transformacija medijske scene u pravcu digitala i modernizacije.Da li će se to i desiti, zavisi od toga kako će biti izmenjeni postojeći zakoni i doneti novi, i još važnije - kako će biti primenjivani."Šta će se dalje dešavati ne mogu da predvidim. Svakako ćemo pratiti situaciju, i da za tri godine uradimo neku vrstu monitoringa šta je dosad urađeno i kako", kaže Maksić.Bivši predsednik NUNS-a Vukašin Obradović, koji je bio član radne grupe za izradu strategije pa se iz nje povukao, nije optimističan. Kako kaže, ne samo da je i prethodna medijska strategija ostavila mnogo problema za sobom umesto da ih reši, već je u međuvremenu država još više ojačala svoj uticaj na medije, koga se neće tako lako odreći."U odnosu na period kada je doneta prva medijska strategija 2011. godine, ova država sada ima više praktične vlasti nad medijima. Zaostalo pitanje Politike i Tanjuga sigurno će se rešiti u narednom periodu ovako ili onako, tim pre jer je sada za državu ključna uloga Telekoma u kome ima većinsko vlasništvo. To je sada primarno polje u kome država jača svoj uticaj", navodi Obradović.Na sam tekst medijske strategije Obradović nema naročitih zamerki, ali je ona za njega više spisak lepih želja nego strateški dokument koga će se vlast pridržavati. Kako kaže, niko je ni dosad nije sprečavao da menja stanje u medijima, poput ispravljanja manjkavosti sistema projektnog sufinansiranja ili bezbednosti novinara."Ako ne dođemo do suštinskih promena u državi - da dobijemo vlast koja će tretirati medije kao četvrti stub demokratije i da medijska zajednica tolliko ojača da bude otporna na sve pritiske - ne možemo ništa dobro da očekujemo", navodi on.Tanja Maksić, pak, smatra da je učešće u radnoj grupi i izrada nove strategije, uprkos tome što veliki deo zajednice ne očekuje naročiti boljitak, ipak bilo bolje nego da nisu učestvovali."Da nismo mi iz udruženja sedeli u toj radnoj grupi, sedeo bi neko drugi. Setimo se radne grupe koju je najpre formiralo Ministarstvo informisanja i koja je donela neka katastrofalna rešenja. Tako nešto bi bio mnogo gori scenario za novinare", kaže Maksić.Sledeći koraci podrazumevaju izradu Akcionog plana koji će definisati konkretne rokove, na čemu će narednih 90 dana raditi ista radna grupa. Posle toga bi trebalo krenuti u izmene zakona i eventualno usvajanje novih.Međutim, ni to se, prema rečima Tamare Filipović iz NUNS-a i članice radne grupe, neće skoro desiti."Akcioni plan može u najboljem slučaju da bude gotov pre izbora, ali nam onda slede i izbori i formiranje nove vlade. Tako da konkretne izmene zakona i eventualni boljitak novinari sasvim sigurno ne mogu da očekuju pre iduće godine", navodi Filipović.Šta predviđa nova medijska strategija?Na nešto manje od sto strana medijske strategije popisani su najbitniji medijski problemi i predlozi za njihovo rešavanje. Ovo su samo neki od njih.Strategija predviđa da bi politički uticaj na medijsko tržište mogao biti smanjen preciznim bazama podataka. Predlaže se vođenje evidencije medija, njihove vlasničke strukture, kao i novčanih i drugih davanja (kredita, pozajmica pod uslovima povoljnijim od tržišnih). Bitna novina u odnosu na sadašnji registar medija koji skuplja ove podatke jeste i evidencija podataka o firmama koje daju novac medijima, donacijama, poklonima, sponzorstvima…Za povećanje transparentnosti uticaja države na medijskom tržištu, strategija između ostalog predviđa da se vodi evidencija o novcu koji se dodeljuje medijima u postupcima javnih nabavki. Zahteva se i precizno definisanje usluga koje je moguće naručivati od medija putem javnih nabavki. Takođe, predviđa se i okončanje privatizacije - potpuni izlazak države iz Politike, kao i brisanje Tanjuga iz APR-a i pronalaženje "novog modela poslovanja" za tu novinsku agenciju.Nezavisnost Regulatornog tela za elektronske medije od političkih uticaja biće obezbeđena između ostalog time što će iz predlaganja kandidata za Savet REM-a biti isključen skupštinski Odbor za kulturu i informisanje koji ih sada predlaže Skupštini. Takođe, biće utvrđena jasna merila koja kandidat za člana Saveta mora da ispunjava - stručna sprema, radno iskustvo, profesionalni integritet i prepoznatljivost. U toku predizbornih kampanja, kako predviđa strategija, REM mora da prati elektronske medije i objavljuje izveštaje, a treba zakonom omogućiti ovom telu da propisuje novčane kazne emiterima koji krše zakon.Problem sa političkim i drugim uticajima imaju i javni servisi, pa medijska strategija predlaže da se to rešava i time što će taksa biti njihov primarni izvor finansiranja, komercijalni prihodi će biti na drugom mestu, a najmanje će se finansirati iz budžeta, za razliku od sadašnje situacije. Za upravne odbore će se birati ljudi koji su "zaista profesionalci u oblasti medija", a treba obezbediti i "zakonske garancije uređivačke autonomije", posebno informativnih redakcija. Takođe, treba unaprediti i istraživačko novinarstvo na javnim servisima.Projektno sufinansiranje može se poboljšati time što će se analizirati šta nedostaje od medijskih sadržaja pa će konkursi biti raspisivani upravo za te sadržaje koji nedostaju. Komisije bi trebalo da se biraju drugačije, tako što će postojati precizni kriterijumi stručnosti članova, načina rada i odlučivanja, a i evaluacija završenih projekata će biti obavezna. Takođe, treba sprečiti dalju mogućnost da se parama od projektnog sufinansiranja pokrivaju redovni troškovi rada redakcije, što je inače čest slučaj.Još jedna novina bi bila i informaciona platforma gde će svima biti dostupni finansirani sadržaji i gde će moći da se pretražuju projekti, prijave, odluke, kao i linkovi ka emitovanim sadržajima. Osim toga, medijska strategija predviđa da svi koji konkurišu za novac na lokalu moraju da prihvate nadležnost Saveta za štampu, a prednost pri dodeli para imaće oni koji imaju manje izrečenih "mera" od strane Saveta za štampu i REM-a.Ekonomski položaj novinara može da se poboljša tako što će novinari potpisivati kolektivne ugovore, a za takve medije bi trebalo obezbediti i neku vrstu državne pomoći. Strategija predviđa i razvijanje mehanizama za nova radna mesta, zapošljavanje mladih novinara, kao i stvaranje uslova da bude više žena među urednicima i u menadžmentu.Bezbednost novinara, kako predlaže ovaj dokument, može da se unapredi time što će biti evidentirana krivična dela prema novinarima, tako što će sudije, tužioci, policija i novinari ići na edukacije iz bezbednosti novinara, kao između ostalog i izmenom krivičnog zakonika kako bi se unapredila krivičnopravna zaštita novinara.Strategija se bavi i brojnim drugim pitanjima, poput poboljšanja izveštavanja koje je namenjeno osobama sa invaliditetom, manjinama, dijaspori…Ceo tekst Strategije razvoja sistema javnog informisanja za period 2020-2025. možete preuzeti ovde.Četiri godine čekanja na strategijuPrethodna medijska strategija važila je od 2011. do kraja 2016. godine kada je već trebalo da imamo novu koja bi se primenjivala od početka 2017. godine.To se nije desilo jer je prva radna grupa za izradu strategije formirana tek sredinom 2017, a ideja je bila da prva verzija dokumenta stigne krajem godine. Međutim, ubrzo nakon toga petoro od 15 članova je napustilo radnu grupu iz raznih razloga.Grupa je u krnjem sastavu ipak nastavila da radi, pa su čak i doneli Nacrt strategije. Ipak, aprila 2018. godine sve je odjednom obustavljeno odlukom premijerke Ane Brnabić, a nakon posete predstavnika OEBS-a Arlema Dezira i njegove zamerke zvaničnicima što se dokument izrađuje bez učešća relevantnih udruženja. Predlog je bio da OEBS posreduje u dogovoru između vlasti i medijskih udruženja.Dijalog je otpočeo. U junu 2018. je formirana druga radna grupa, predstavnici udruženja su se vratili, a novi rok za izradu strategije je bio kraj te godine.Rok ovoga puta nije probijen i Vladi je poslata prva verzija dokumenta, sa novim planom da se nakon javne rasprave usvoji do kraja aprila 2019.Opet je, međutim, nastao haos: Vlada Srbije je Evropskoj komisiji sredinom 2019. godine poslala verziju medijske strategije koja je bila drugačija od one koju je izradila radna grupa. Nijedan predlog radne grupe koji se ticao REM-a u toj novoj verziji nije prihvaćen, kao ni neki predlozi o javnim servisima, a dodat je deo koji se odnosi na neophodnost definisanja cenzure i pritisaka na medije.Ana Brnabić je tada rekla da je "apsolutno došlo do greške" i da će videti ko je odgovoran za slanje pogrešnog dokumenta, ali se to do danas ne zna. Poslata je prava verzija strategije, Evropska komisija je dala mišljenje, a nakon što je radna grupa finalizirala dokument, on je najzad usvojen 30. januara ove godine.                                  

----------------------------------------------------------

Datum: 12.02.2020

Medij: tanjugbiz.rs

Link: http://tanjugbiz.rs/vest/29845/Potpisan-Ugovor-o-gradjenju-hangara-na-Aerodoromu-Rosulje

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Potpisan Ugovor o građenju hangara na Aerodoromu "Rosulje"

Ugovor o izgradnji hangara na kruševačkom Aerodromu "Rosulje", vredan oko 10 miliona dinara, zaključen je između "Aerodroma Srbije" DOO Niš, Grada Kruševca i DOO "Grading" iz Aleksandrovca.Foto Tanjug/video, ilustracija KRUŠEVAC - Ugovor o izgradnji hangara na kruševačkom Aerodromu "Rosulje", vredan oko 10 miliona dinara, zaključen je između "Aerodroma Srbije" DOO Niš, Grada Kruševca i DOO "Grading" iz Aleksandrovca. Kako se navodi na sajtu grada Kruševca, nakon sprovedene javne nabavke "Aerodroma Srbije", kao najpovoljniji ponuđač izabrano je preduzeće "Grading" DOO iz Aleksandrovca, koje će biti izvođač radova.     Kompletan sadržaj vesti dostupan je korisnicima Tanjugovih servisa Tagovi: Ugovor, Aerodorom Rosulje

----------------------------------------------------------

Datum: 12.02.2020

Medij: srbijajavlja.rs

Link: https://www.srbijajavlja.rs/2020/02/gradjani-ovo-morate-da-znate-stize-nam-novi-zakon-ovi-ljudi-ce-biti-na-udaru-ako-ste-se-obogatili/

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: GRAĐANI OVO MORATE DA ZNATE! Stiže nam novi zakon! Ovi ljudi će biti na udaru: Ako ste se obogatili…

GRAĐANI OVO MORATE DA ZNATE! Stiže nam novi zakon! Ovi ljudi će biti na udaru: Ako ste se obogatili...Političare, ali i sve druge za koje se utvrdi da su imovinu uvećali za 150.000 evra u roku od tri uzastopne godine, a to nisu prijavili, poreski i drugi organi debelo će lupiti po džepu.Naime, svi oni koji ne budu uspeli da dokažu da su nešto stekli na zakonit način platiće porez od 75 odsto, a to predviđa Predlog zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu koji će se uskoro naći pred poslanicima.Inače, prema Predlogu zakona nema vremenskog ograničenja za primenu zakona. Drugim rečima, nadležni će moći da utvrđuju da li se neko nezakonito obogatio u bilo kom trenutku u prošlosti, a češljaće sve - od nekretnina, preko vozila, udela u firmama, pa do štednih uloga i gotovog novca.To će raditi posebna jedinica Poreske uprave, odnosno najmanje 20 stručnjaka, među kojima će biti i predstavnici policije, Narodne banke Srbije, Uprave za sprečavanje pranja novca, Agencije za borbu protiv korupcije, Republičkog geodetskog zavoda i Centralnog registra, depoa i kliringa hartija od vrednosti.Postupak će moći da se pokrene i po prijavi građana ili neke druge institucije. Za one koji na zahtev jedinice Poreske uprave i u roku koji ona odredi ne dostave tražene podatke predviđene su kazne od 55.000 do dva miliona dinara.- Država sa ovakvim zakonom dobija delotvoran mehanizam da za svakoga u svakom trenutku može da utvrdi da li se obogatio nezakonito. Tu se ogleda preventivna strana zakona, jer svi treba da znaju da će se veoma lako utvrditi da li je njihov imetak zakonit ili je proizvod korupcije ili zloupotrebe. S druge strane, takav zakon bi imao mehanizam naplate nezakonito stečenih dobara - kaže za "Alo!" ministarka pravde Nela Kuburović.Izvor: Alo.rs

----------------------------------------------------------

Datum: 12.02.2020

Medij: tanjug.rs

Link: http://tanjug.rs/full-view.aspx?izb=536085

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Potpisan Ugovor o građenju hangara na Aerodoromu "Rosulje"

KRUŠEVAC - Ugovor o izgradnji hangara na kruševačkom Aerodromu "Rosulje", vredan oko 10 miliona dinara, zaključen je između "Aerodroma Srbije" DOO Niš, Grada Kruševca i DOO "Grading" iz Aleksandrovca.Kako se navodi na sajtu grada Kruševca, nakon sprovedene javne nabavke "Aerodroma Srbije", kao najpovoljniji ponuđač izabrano je preduzeće "Grading" DOO iz Aleksandrovca, koje će biti izvođač radova.Foto Tanjug/video, ilustracija  

----------------------------------------------------------

Datum: 12.02.2020

Medij: ekapija.com

Link: https://www.ekapija.com/news/2784885/grading-iz-aleksandrovca-gradi-hangar-na-krusevackom-aerodromu-rosulje

Autori: @ekapija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Grading iz Aleksandrovca gradi hangar na kruševačkom aerodromu Rosulje

Ugovor o izgradnji hangara na kruševačkom aerodromu Rosulje, vredan oko 10 miliona dinara, zaključen je između Aerodroma Srbije DOO Niš, Grada Kruševca i DOO Grading iz Aleksandrovca.Kako se navodi na sajtu Grada Kruševca, posle sprovedene javne nabavke finansijera Aerodroma Srbije, kao Ugovor o izgradnji hangara na kruševačkom aerodromu Rosulje, vredan oko 10 miliona dinara, zaključen je između Aerodroma Srbije DOO Niš, Grada Kruševca i DOO Grading iz Aleksandrovca. Kako se navodi na sajtu Grada Kruševca, posle sprovedene javne nabavke finansijera Aerodroma Srbije, kao najpovoljniji ponuđač izabrano je preduzeće Grading, koje će biti izvođač radova. Hangar će biti ukupne površine preko 600 m2, a rok za završetak je 60 dana od zaključenja ugovora. Na sajtu Grada Kruševca navodi se i da sa završetkom travnate piste dužine 800 metara i završetkom piste sa čvrstim zastorom dužine 1.300 metara, aerodrom će dobiti kodnu oznaku 2B, što označava upotrebu aviona sa rasponom krila od 15 do 24 metra. U samom početku, aerodrom će imati sportsku namenu, dok će kasnije uz adekvatno ulaganje, biti stvoreni uslovi i za saobraćaj privrednih, poljoprivrednih i turističkih aviona.

----------------------------------------------------------

Datum: 12.02.2020

Medij: republika.rs

Link: https://www.republika.rs/vesti/srbija/186775/zlim-politicarima-kriminalcima-odzvonilo-donosi-novi-zakon-obogatio-preko-noci-pise-dobro

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Zlim političarima i kriminalcima odzvonilo: Donosi se novi zakon, ko se obogatio preko noći, ne piše mu se dobro!

Političare, ali i sve druge za koje se utvrdi da su imovinu uvećali za 150.000 evra u roku od tri uzastopne godine, a to nisu prijavili, poreski i drugi organi debelo će lupiti po džepu.IZVOR: alo.rs sreda, 12. 2. 2020.| 08:27 0Naime, svi oni koji ne budu uspeli da dokažu da su nešto stekli na zakonit način platiće porez od 75 odsto, a to predviđa Predlog zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu koji će se uskoro naći pred poslanicima.Inače, prema Predlogu zakona nema vremenskog ograničenja za primenu zakona. Drugim rečima, nadležni će moći da utvrđuju da li se neko nezakonito obogatio u bilo kom trenutku u prošlosti, a češljaće sve - od nekretnina, preko vozila, udela u firmama, pa do štednih uloga i gotovog novca.To će raditi posebna jedinica Poreske uprave, odnosno najmanje 20 stručnjaka, među kojima će biti i predstavnici policije, Narodne banke Srbije, Uprave za sprečavanje pranja novca, Agencije za borbu protiv korupcije, Republičkog geodetskog zavoda i Centralnog registra, depoa i kliringa hartija od vrednosti.Postupak će moći da se pokrene i po prijavi građana ili neke druge institucije. Za one koji na zahtev jedinice Poreske uprave i u roku koji ona odredi ne dostave tražene podatke predviđene su kazne od 55.000 do dva miliona dinara.- Država sa ovakvim zakonom dobija delotvoran mehanizam da za svakoga u svakom trenutku može da utvrdi da li se obogatio nezakonito. Tu se ogleda preventivna strana zakona, jer svi treba da znaju da će se veoma lako utvrditi da li je njihov imetak zakonit ili je proizvod korupcije ili zloupotrebe. S druge strane, takav zakon bi imao mehanizam naplate nezakonito stečenih dobara - izjavila je ministarka pravde Nela Kuburović.    

----------------------------------------------------------

Datum: 12.02.2020

Medij: Beta

Link: http://www.beta.rs

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Agencija podsetila funkcionere da prijave poklone iz 2019. godine

Agencija podsetila funkcionere da prijave poklone iz 2019. godineBEOGRAD, 12. februara 2020. (Beta) - Agencija za borbu protiv korupcije u Srbiji podsetila je državne organe, organizacije i javne službe na obavezu da dostave Agenciji evidenciju o poklonima funkcionera za 2019. godinu, do 1. marta ove godine.Na sajtu agencije navedeno je da su funkcioneri 2018. godine prijavili 668 poklona (izvestan broj je u okviru jednog imao više manjih), a to je manje nego u 2017, kada je evidentirano 729 poklona, što je i najveći broj od 2010. godine.Medju poklonima je najviše knjiga (337), fotografija (111), ukrasnog posudja (70), slika (65), srebrenjaka (36), satova (devet), ali i dva tepiha, jedna mašina za veš, televizor, posteljina, zatim gusle, palica za kriket, kravata, šnala za kravatu, tradicionalno oružje, tapiserije...Najviše poklona prijavili su generalni sekretarijat predsednika Srbije, Ministarstvo odbrane, Vlada Srbije, Skupština Srbije i Univerzitet u Novom Sadu. Manji broj poklona funkcioneri su zadržali u ličnoj svojini (98), a 570 je prešlo u javnu svojinu.U 2018. godini najviše poklona funkcioneri su dobili od firmi ustanova i organizacija u Srbiji (193), a zatim od kineskih institucija i kompanija (71) i na trećem mestu po brojnosti poklona je Rusija sa 35.Najviše poklona 128, u 2018. godini, prijavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ministar odbrane Aleksandar Vulin prijavio je 55, premijerka Ana Brnabić 50, a Univerzitet u Novom Sadu 39.Agenciji je prijavljeno da su republički funkcioneri većinu poklona preneli u javnu svojinu, a 80 su zadržali u ličnoj svojini. U Vojvodini funkcioneri su u javnu svojinu preneli 33, a zadržali četiri poklona, a lokalni funkcioneri su 14 zadržali u ličnoj svojini, a 86 preneli u javno vlasništvo.Vrednost poklona koje su primali funkcioneri iznosila je od 150 dinara do 2.000 dinara (183), a za 226 poklona još nije utvrdjena novčana vrednost. Od 183 poklona čija je vrednost od 150 dinara do 2.000 dinara funkcioneri su zadržali 88 u ličnoj svojini.Najskuplji poklon vredeo je 363.510 dinara, a reč je o 14 računara koje je Osma beogradska gimnazija prijavila agenciji kao jedan poklon.Pravilnik o poklonima funkcionera predvidja da funkcioner ne sme da primi poklon u vezi sa vršenjem javne funkcije izuzev protokolarnog ili prigodnog poklona, ali ni taj ako je u novcu ili hartijama od vrednosti.Takodje, funkcioner može da primi protokolarni ili prigodni poklon čija vrednost ne prelazi pet odsto prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa u Srbiji, (oko 55.000 dinara), odnosno prigodne poklone čija vrednost u kalendarskoj godini ne prelazi prosečnu mesečnu zaradu.

----------------------------------------------------------

Datum: 12.02.2020

Medij: rs.n1info.com

Link: http://rs.n1info.com/Vesti/a568700/Poziv-funkcionerima-i-sluzbama-da-prijave-poklone-jednom-stigla-i-ves-masina.html

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Poziv funkcionerima i službama da prijave poklone, jednom stigla i veš mašina

Autor:BetaAgencija za borbu protiv korupcije u Srbiji podsetila je državne organe, organizacije i javne službe na obavezu da dostave Agenciji evidenciju o poklonima funkcionera za 2019. godinu, do 1. marta ove godine.Na sajtu agencije navedeno je da su funkcioneri 2018. godine prijavili 668 poklona (izvestan broj je u okviru jednog imao više manjih), a to je manje nego u 2017, kada je evidentirano 729 poklona, što je i najveći broj od 2010. godine.Među poklonima je najviše knjiga (337), fotografija (111), ukrasnog posuđa (70), slika (65), srebrnjaka (36), satova (devet), ali i dva tepiha, jedna mašina za veš, televizor, posteljina, zatim gusle, palica za kriket, kravata, šnala za kravatu, tradicionalno oružje, tapiserije...Najviše poklona prijavili su generalni sekretarijat predsednika Srbije, Ministarstvo odbrane, Vlada Srbije, Skupština Srbije i Univerzitet u Novom Sadu.Manji broj poklona funkcioneri su zadržali u ličnoj svojini (98), a 570 je prešlo u javnu svojinu.U 2018. godini najviše poklona funkcioneri su dobili od firmi ustanova i organizacija u Srbiji (193), a zatim od kineskih institucija i kompanija (71) i na trećem mestu po brojnosti poklona je Rusija sa 35.Najviše poklona 128, u 2018. godini, prijavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ministar odbrane Aleksandar Vulin prijavio je 55, premijerka Ana Brnabić 50, a Univerzitet u Novom Sadu 39.Agenciji je prijavljeno da su republički funkcioneri većinu poklona preneli u javnu svojinu, a 80 su zadržali u ličnoj svojini.U Vojvodini funkcioneri su u javnu svojinu preneli 33, a zadržali četiri poklona, a lokalni funkcioneri su 14 zadržali u ličnoj svojini, a 86 preneli u javno vlasništvo.Vrednost poklona koje su primali funkcioneri iznosila je od 150 dinara do 2.000 dinara (183), a za 226 poklona još nije utvrđena novčana vrednost.Od 183 poklona čija je vrednost od 150 dinara do 2.000 dinara funkcioneri su zadržali 88 u ličnoj svojini.Najskuplji poklon vredeo je 363.510 dinara, a reč je o 14 računara koje je Osma beogradska gimnazija prijavila agenciji kao jedan poklon.Pravilnik o poklonima funkcionera predviđa da funkcioner ne sme da primi poklon u vezi sa vršenjem javne funkcije izuzev protokolarnog ili prigodnog poklona, ali ni taj ako je u novcu ili hartijama od vrednosti.Takođe, funkcioner može da primi protokolarni ili prigodni poklon čija vrednost ne prelazi pet odsto prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa u Srbiji, (oko 55.000 dinara), odnosno prigodne poklone čija vrednost u kalendarskoj godini ne prelazi prosečnu mesečnu zaradu.              

----------------------------------------------------------

Datum: 12.02.2020

Medij: rs.n1info.com

Link: http://rs.n1info.com/Biznis/a568654/Komisija-pokrenula-postupak-protiv-pet-firmi-zbog-povrede-konkurencije.html

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Komisija pokrenula postupak protiv pet firmi zbog povrede konkurencije

Autor:BetaKomisija za zaštitu konkurencije pokrenula je postupak protiv beogradskih kompanija "Miteco Kneževac", "Yunirisk", "Modekolo" i "Brem group" i valjevskog "Kemisa" zbog pretpostavke da su dogovaranjem zajedničke ponude u postupku javne nabavke naručioca Ministarstva zaštite životne sredine, izvršila povredu konkurencije.Kako je navedeno na sajtu Komisije za zaštitu konkurencije, ovlašćena lica komisije izvršila su nenajavljeni uviđaj na pet lokacija i prikupila relevantnu dokumentaciju za utvrđivanje činjenica u ovom postupku.Podseća se da je Minisarstvo zaštite životne sredine sprovelo javnu nabavku za uslugu trajnog zbrinjavanja opasnog otpada u kompaniji "Magnohrom" iz Kraljeva u stečaju, koja je raspisana 30. avgusta 2018.Jedina ponuda stigla je od grupe ponuđača koje su činile kompanije "Miteco Kneževac", "Yunirisk", "Modekolo" i "Brem group" i "Kemis".Komisija za zaštitu konkurencije je došla do osnovane pretpostavke da su se članovi te grupe ponuđača na javnom nadmetanju dogovorili da učestvuju kao jedinstvena grupa ponuđača sa jednom zajedničkom ponudom i na taj način odustali od međusobnog takmičenja sa odvojenim ponudama manjih grupa ponuđača.Komisija je pozvala sva lica koja raspolažu podacima, ispravama ili drugim relevantnim informacijama, koje mogu biti od značaja za utvrđivanje u ovom postupku, da ih dostave Komisiji.      

----------------------------------------------------------

Datum: 12.02.2020

Medij: novosti.rs

Link: https://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:847035-Ko-ce-upravljati-javnim-prostorom-u-Leskovcu-Novi-privatnik-preuzima-parkiralista

Autori: @Novostionline

Teme: Javno privatno partnerstvo

Naslov: Ko će upravljati javnim prostorom u Leskovcu: Novi privatnik preuzima parkirališta?

Preduzeće koje upravlja parkiralištima u Leskovcu menja vlasnika. Poslovni dogovor sadašnjeg i budućeg vlasnika moraće da dobije saglasnost i Skupštine gradaLeskovac - Preduzeće "Metroparking jug" Beograd namerava da ustupi Ugovor o obavljanju komunalne delatnosti održavanja javnih prostora za parkiranje i rešenje stacionarnog saobraćaja novoosnovanom privrednom društvu "Parking i garaže" iz Leskovca. Odluka o davanju saglasnosti na ovu kupoprodaju je na dašanjoj sednici Gradskog veća, a gradonačelnik Goran Cvetanović je nedavno izjavio da će insistirati i na tome da se o svemu izjasne i odbornici lokalnog parlamenta na sednici koja će biti održana do 20. februara. - Zvaničan ugovor biće potpisan pred svim građanima i svi ćete moći da vidite detalje - rekao je gradonačelnik Cvetanović komentarišući natpise o tome da će ovaj posao preuzeti leskovačko preduzeće "Bagdala gradnja". On je tom prilikom potvrdio da je za kupovinu "Metroparking juga" zainteresovan lokalni investitor, ali je i naglasio da to nije preduzeće "Bagdala gradnja". - "Bagdala gradnja" nema tu direktnog učešća. Ima možda indirektnog, jer se njegova ćerka udala za sina vlasnika firme "Beli bor" i, koliko znam, ona i njen suprug, odnosno njegova porodica, su zainteresovani za to. Dobro je da Leskovac ima takvih privrednika - rekao je Cvetanović. Prema njegovim informacijama, pregovoralo se o kupoprodajnom ugovoru vrednom 100.000 evra. Leskovac je upravljanje mirujućim saobraćajem "Metroparking jugu", u javno-privatnom partnerstvu, poverio na 25 godina, a više od dve petine tog perioda je već isteklo. VELIKI POTENCIJAL Cvetanović je istakao da Leskovac ima veliki intelektualni, privredni i finansijski potencijal i kao primer za to naveo je da su novi vlasnici nekadašnjeg "Hotela Beograd" i "Leskovačkog sajma", postali lokalni privrednici koji su započeli i značajne investicije kako bi se ovi objekti, koji su godinama bili napušteni, "stavili u funkciju razvoja grada".

----------------------------------------------------------

Datum: 12.02.2020

Medij: b92.net

Link: https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=02&dd=12&nav_category=11&nav_id=1653624

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Agencija podseća funkcionere na evidenciju o poklonima: Ranije i veš mašina, najskuplji poklon 363.510 dinara - Info

Agencija za borbu protiv korupcije podsetila je državne organe, organizacije i javne službe na obavezu da dostave evidenciju o poklonima funkcionera za 2019.Rok je do 1. marta ove godine.Na sajtu agencije navedeno je da su funkcioneri 2018. godine prijavili 668 poklona (izvestan broj je u okviru jednog imao više manjih), a to je manje nego u 2017, kada je evidentirano 729 poklona, što je i najveći broj od 2010. godine.Među poklonima je najviše knjiga (337), fotografija (111), ukrasnog posuđa (70), slika (65), srebrenjaka (36), satova (devet), ali i dva tepiha, jedna mašina za veš, televizor, posteljina, zatim gusle, palica za kriket, kravata, šnala za kravatu, tradicionalno oružje, tapiserije...Najviše poklona prijavili su generalni sekretarijat predsednika Srbije, Ministarstvo odbrane, Vlada Srbije, Skupština Srbije i Univerzitet u Novom Sadu. Manji broj poklona funkcioneri su zadržali u ličnoj svojini (98), a 570 je prešlo u javnu svojinu.U 2018. godini najviše poklona funkcioneri su dobili od firmi ustanova i organizacija u Srbiji (193), a zatim od kineskih institucija i kompanija (71) i na trećem mestu po brojnosti poklona je Rusija sa 35.Najviše poklona 128, u 2018. godini, prijavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ministar odbrane Aleksandar Vulin prijavio je 55, premijerka Ana Brnabić 50, a Univerzitet u Novom Sadu 39.Agenciji je prijavljeno da su republički funkcioneri većinu poklona preneli u javnu svojinu, a 80 su zadržali u ličnoj svojini. U Vojvodini funkcioneri su u javnu svojinu preneli 33, a zadržali četiri poklona, a lokalni funkcioneri su 14 zadržali u ličnoj svojini, a 86 preneli u javno vlasništvo.Vrednost poklona koje su primali funkcioneri iznosila je od 150 dinara do 2.000 dinara (183), a za 226 poklona još nije utvrđena novčana vrednost. Od 183 poklona čija je vrednost od 150 dinara do 2.000 dinara funkcioneri su zadržali 88 u ličnoj svojini.Najskuplji poklon vredeo je 363.510 dinara, a reč je o 14 računara koje je Osma beogradska gimnazija prijavila agenciji kao jedan poklon.Pravilnik o poklonima funkcionera predviđa da funkcioner ne sme da primi poklon u vezi sa vršenjem javne funkcije izuzev protokolarnog ili prigodnog poklona, ali ni taj ako je u novcu ili hartijama od vrednosti.Takođe, funkcioner može da primi protokolarni ili prigodni poklon čija vrednost ne prelazi pet odsto prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa u Srbiji, (oko 55.000 dinara), odnosno prigodne poklone čija vrednost u kalendarskoj godini ne prelazi prosečnu mesečnu zaradu.          

----------------------------------------------------------

Datum: 12.02.2020

Medij: dnevnik.rs

Link: https://www.dnevnik.rs/index.php/vojvodina/trista-dana-za-prvu-fazu-obnove-molske-skole-12-02-2020

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Trista dana za prvu fazu obnove molske škole

MOL: Zahvaljujući potpisivanju ugovora između Opštine Ada i Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima Vlade Repulike Srbije renoviraće se Osnovna škola "Novak Radonić" u Molu.Nakon sprovođenja postupka javne nabavke, sa odabranim izvođačima je potpisan ugovor u školi u Molu, pa će započeti izvođenje radova.Ugovorom je obuhvaćena prva fazu radova, a planirana vrednost investicije iznosi oko 131,4 miliona dinara, dok je rok za završetak radova 300 dana.Stolarija u školi je zamenjena pre četiri godina, a u ovoj fazi izvršiće se sveobuhvatna rekonstrukcija stare fiskulturne sale, renoviranje dvorišta,izgradnja multifunkcionalnih sportskih terena, formiranje parkinga oko sportske sale, modernizacija sistema centralnog grejanja u školskoj zgradi. Svi radovi mogu se završiti do kraja ove godine.- Radove u prvoj fazi u potpunosti finansira Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima Vlade Republike Srbije, a lokalna samouprava snosi samo troškove pripreme planova, odnosno troškove nadzora. Cilj lokalne samouprave je da obezbedi najadekvatnije uslove za učenike u našoj oštini - rekao je predsednik ađanske opštine Zoltan Bilicki.Već je pokrenut postupak javne nabavke za izradu projektno tehničke dokumentacije za drugu fazu kada će zgrada škole u Molu biti u potpunosti renovinarana. Osnovna škola "Novak Radonić" je ovu školsku godinu započela sa 350 đaka, a pored redovne nastave bavi se i obrazovanjem odraslih tako da ukupno ima 368 učenika.M. Mr.      

----------------------------------------------------------

Datum: 12.02.2020

Medij: ekapija.com

Link: https://www.ekapija.com/news/2785009/radovi-na-os-majur-u-sapcu-podrazumevaju-i-izgradnju-fiskulturne-sale

Autori: @ekapija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Radovi na OŠ Majur u Šapcu podrazumevaju i izgradnju fiskulturne sale

Načelnik Gradske uprave Šapca Milan Vasić i direktor firme Refleks Željko Dišić potpisali su ugovor o rekonstrukciji i dogradnji OŠ Majur i izgradnji fiskulturne sale za tu školu vredan više od 200 miliona dinara. Izgradnja se finansira novcem Kancelarije za javna ulaganja. Gradonačelnik Šapca Nebojša Zelenović rekao je da Šabac želi da ima moderno obrazovanje, za 21. vek, navodi se na sajtu Grada. Načelnik Gradske uprave Milan Vasić objasnio je da je procedura za rekonstrukciju škole, koju je sproveo Grad Šabac, trajala više od dve godine: - Proceduru smo počeli još 2017. godine i tek u novembru 2019. dobili saglasnost. Grad je učestovao u izradi projekta i raspisao javnu nabavku. Rok za izvođenje radova je 250 dana i ja se iskreno nadam da će početkom nove školske godine deca koja idu u školu u Majuru imati nove školske prostorije. Željko Dišić iz firme Refleks očekuje da će radovi biti završeni za 250 dana. - Radimo potpuno novu halu i rekonstrukciju škole. Jedan deo škole će biti podignut na sprat i ostali delovi se rekonstruišu. Veliki je projekat, a rok je 250 dana. Drago mi je da se radi ova škola, ja sam u nju išao i imam još jedan motiv da damo sve od sebe - rekao je Dišić. Škola u jednoj smeni Rekonstrukcija ove škole samo je jedan segment politike Grada Šapca, koja se zove "škola u jednoj smeni". Od 13 osnovnih škola do sada je pet prebačeno u jednu smenu i sve je finansirano novcem iz budžeta grada. Za preostali broj škola potrrebno je još 5 mil EUR. - To znači promenu rada režima profesora, drugačiju organizaciju rada. Naš program podrazumeva jedan sat fizičke aktivnosti, topli obrok, da nastavnici rade domaće zadatke sa učenicima i da provode više vremena u školi. Da školski sistem bude usklađen sa porodicom, da dete ima vreme koje će provoditi sa svojim ukućanima. Naš program se uklapa u moderne evropske prakse - objasnio je gradonačelnik Šapca Nebojša Zelenović.

----------------------------------------------------------

Datum: 12.02.2020

Medij: srbin.info

Link: https://srbin.info/drustvo/brat-maje-gojkovic-ostetio-jkp-cistoca-za-vise-od-milion-dinara/

Autori: http://srbin.info

Teme: Korupcija

Naslov: Brat Maje Gojković oštetio JKP "Čistoća" za više od milion dinara

Naime, istraživanje KRIK-a pokazalo je da je njega ovo javno preduzeće angažovalo 2011. da ih zastupa, a zarade mu isplaćivalo u delovima.Brat Maje Gojković, Dragan, koji se bavi advokaturom, oštetio je JKP "Čistoća" iz Novog Sada za više od milion dinara. Naime, istraživanje "KRIK-a" pokazalo je da je njega ovo javno preduzeće angažovalo 2011. da ih zastupa, a zarade mu isplaćivalo u delovima. Međutim, pre nego što je mu "Čistoća" isplatila ceo iznos od oko 6,2 miliona dinara, on se obratio sudu Predlogom za izvršenje tražeći da mu isplati sav iznos. Zbog izvršenja koje je sud pokrenuo sa računa "Čistoće" skinuto je milion dinara više nego što je Gojkoviću sledovalo. Pošto na zahtev JKP "Čistoća" nije vratio višak novca koji mu je legao na račun, preduzeće je protiv njega podnelo tužbu. Gojković se u odbrani pozivao na zakonsku odredbu po kojoj ukoliko neko plati nešto za šta zna da nije njegov dug, ne može tražiti da mu se iznos vrati. Osnovni sud u Novom Sadu je u februaru 2016. presudom naložio Gojkoviću da vrati oko 755 hiljada dinara na račun "Čistoće". Gojković se žalio na presudu, ali je Apelacioni sud u Novom Sadu odbio njegovu žalbu i potvrdio prvobitnu odluku, piše "KRIK". Direktno.rs već je pisao o imovini porodice Gojković, koja u Novom Sadu u svom posedu ima skoro hiljadu kvadrata nekretnina. Slučaj ATP "Vojvodina" Privatizacija Auto transportnog preduzeća "Vojvodina" jedna je od 24 sporne privatizacije kojima se bavio Savet za borbu protiv korupcije, a ishod ovog slučaja prati Evropska komisija. Maja Gojković je kao gradonačelnica Novog Sada potpisala ugovor - projekat izgradnje nove glavne autobuske stanice u gradu. Projekat je bio ideja investitora Ilije Devića koji je privatizovao novosadsku firmu za prevoz putnika ATP Vojvodina 2004. godine. Grad se ugovorom obavezao da će međumesni i međunarodni saobraćaj preusmeriti na novoizgrađenu stanicu, što nikada nije učinio. Dević je zbog toga tokom godina podneo nekoliko tužbi protiv grada za naknadu štete. Tražio više stotina miliona dinara odštete od države. U postupku je u svojstvu svedoka saslušana i Maja Gojković koja je u ime grada potpisala ugovor sa Devićem. I sam Dević bio je predmet istrage - u februaru 2014. bio je uhapšen zbog sumnje da je utajio porez i zloupotrebio službeni položaj, što on smatra političkim procesom protiv njega. - Umesto da se krivični postupak usmeri ka licima iz državnih struktura koje su prouzrokovale štetu Gradu Novom Sadu, njegovim poreskim obveznicima, zaposlenima i meni kao vlasniku i investitoru, došlo je do klasične zamene teza. Mene pokušavaju da kriminalizuju ne bi li u tome pronašli opravdanje za propuste institucija i gradskih struktura - naveo je Dević u pismu koje je početkom 2017. poslao tadašnjem premijeru Aleksandru Vučiću. U jednom od intervjua Vučić je na izjavio da je investitor (Dević) imao sve papire, ali da su ga oni "uništili", ne navodeći imena. - Lično sam pokušavao da pomognem čoveku, ali nisam uspeo zato što niko nije hteo da čuje za to zato što su tu bili nečiji veliki interesi u pitanju - rekao je tada Vučić u "Ćirilici". Na kraju, uzevši u obzir postupke i imovinsku kartu porodice Gojković, jedino u vazduhu ostaje da visi pitanje - čiji interesi? Izvor: krik Oznake: JKP Čistoća, Dragan Gojković, maja gojković

----------------------------------------------------------

Datum: 12.02.2020

Medij: ekapija.com

Link: https://www.ekapija.com/news/2785485/trazi-se-izvodjac-za-uredjenje-javne-povrsine-i-izgradnju-fontane-u-cupriji

Autori: @ekapija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Traži se izvođač za uređenje javne površine i izgradnju fontane u Ćupriji

Opština Ćuprija raspisala je javnu nabavku za uređenje javne površine i izgradnju fontane u tom mestu.Prva faza podrazumeva građevinske, hidromašinske i elektroinstalacione radove, dok je drugom fazom predviđeno uređenje staza.Rok za završetak radova je 45 kalendarskihIlustracija (Foto: Nomad_Soul/shutterstock.com)Opština Ćuprija raspisala je javnu nabavku za uređenje javne površine i izgradnju fontane u tom mestu.Prva faza podrazumeva građevinske, hidromašinske i elektroinstalacione radove, dok je drugom fazom predviđeno uređenje staza.Rok za završetak radova je 45 kalendarskih dana, a rok za podnošenje ponuda 16. mart 2020.Opširnije o tenderu pogledajte OVDE .Tagovi:      

----------------------------------------------------------

Datum: 12.02.2020

Medij: bizlife.rs

Link: https://www.bizlife.rs/lifestyle/afterhour/sta-kupiti-predsedniku-ves-masinu-do-sada-neprocenjene-vrednosti/

Autori: @bizlifeportal

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Šta kupiti predsedniku? Veš-mašinu do sada NEPROCENJENE vrednosti

Bizlife.rs - Agencija za borbu protiv korupcije u Srbiji podsetila je državne organe, organizacije i javne službe na obavezu da dostave Agenciji evidenciju o poklonima - Afterhour Agencija za borbu protiv korupcije u Srbiji podsetila je državne organe, organizacije i javne službe na obavezu da dostave Agenciji evidenciju o poklonima funkcionera za 2019. godinu, do 1. marta ove godine. Na sajtu agencije navedeno je da su funkcioneri 2018. godine prijavili 668 poklona (izvestan broj je u okviru jednog imao više manjih), a to je manje nego u 2017, kada je evidentirano 729 poklona, što je i najveći broj od 2010. godine. Najviše se poklanjaju knjigeMeđu poklonima je najviše knjiga (337), fotografija (111), ukrasnog posuđa (70), slika (65), srebrenjaka (36), satova (devet), ali i dva tepiha, jedna mašina za veš, televizor, posteljina, zatim gusle, palica za kriket, kravata, šnala za kravatu, tradicionalno oružje, tapiserije… Najviše poklona prijavili su generalni sekretarijat predsednika Srbije, Ministarstvo odbrane, Vlada Srbije, Skupština Srbije i Univerzitet u Novom Sadu. Manji broj poklona funkcioneri su zadržali u ličnoj svojini (98), a 570 je prešlo u javnu svojinu. U 2018. godini najviše poklona funkcioneri su dobili od firmi ustanova i organizacija u Srbiji (193), a zatim od kineskih institucija i kompanija (71) i na trećem mestu po brojnosti poklona je Rusija sa 35. Najviše poklona dobio je predsednikNajviše poklona 128, u 2018. godini, prijavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ministar odbrane Aleksandar Vulin prijavio je 55, premijerka Ana Brnabić 50, a Univerzitet u Novom Sadu 39. Agenciji je prijavljeno da su republički funkcioneri većinu poklona preneli u javnu svojinu, a 80 su zadržali u ličnoj svojini. U Vojvodini funkcioneri su u javnu svojinu preneli 33, a zadržali četiri poklona, a lokalni funkcioneri su 14 zadržali u ličnoj svojini, a 86 preneli u javno vlasništvo. Vrednost poklona od 150 do 2.000 RSDVrednost poklona koje su primali funkcioneri iznosila je od 150 dinara do 2.000 dinara (183), a za 226 poklona još nije utvrđena novčana vrednost. Od 183 poklona čija je vrednost od 150 dinara do 2.000 dinara funkcioneri su zadržali 88 u ličnoj svojini. Najskuplji poklon vredeo je 363.510 dinara, a reč je o 14 računara koje je Osma beogradska gimnazija prijavila agenciji kao jedan poklon. Pravilnik o poklonima funkcionera predviđa da funkcioner ne sme da primi poklon u vezi sa vršenjem javne funkcije izuzev protokolarnog ili prigodnog poklona, ali ni taj ako je u novcu ili hartijama od vrednosti. Takođe, funkcioner može da primi protokolarni ili prigodni poklon čija vrednost ne prelazi pet odsto prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa u Srbiji, (oko 55.000 dinara), odnosno prigodne poklone čija vrednost u kalendarskoj godini ne prelazi prosečnu mesečnu zaradu. Izvor: BetaFoto: Pixabay  

----------------------------------------------------------

Datum: 12.02.2020

Medij: nedeljnik.rs

Link: https://www.nedeljnik.rs/policiji-stoj-bivsa-drzavna-sekretarka-dobila-posao-obezbedenja-mup-a-citajte-u-nedeljniku/

Autori: Dušan Telesković

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Policiji stoj. Bivša državna sekretarka dobila posao obezbeđenja MUP-a: Čitajte u Nedeljniku

Foto: Đorđe Kojadinović za Nedeljnik Posao privatnog obezbeđenja zgrada MUP-a Srbije dobila je firma bivše državne sekretarke MUP-a Milene Vuković - "BPS Security" u konzorcijumu sa još tri privatne kompani Foto: Đorđe Kojadinović za Nedeljnik Posaoprivatnog obezbeđenja zgrada MUP-a Srbije dobila je firma bivšedržavne sekretarkeMUP-aMilene Vuković - "BPSSecurity"u konzorcijumu sa još tri privatne kompanije: "V.I.P. Security", "G4S SecureSolutions"i "TistenGroup", svi iz Beograda. Sudeći pojavno dostupnim informacijama, ugovor je potpisan na ukupno 60miliona dinara bez PDV-a,a jedan radnik privatnog obezbeđenja za poslove čuvanja MUP-akoji će raditi osam sati dnevno, što znači 160sati mesečno, koštaće građane Srbije - 94.400dinara. Jer cena radnog sata, po potpisanom ugovoru, iznosi zaradnike privatnog obezbeđenja - 590dinara. Prosečna plata policajca u Srbiji sa srednjom stručnomspremom iznosi 47.042dinara, što praktično znači da će jedan radnik privatnogobezbeđenja koštati duplo više građane Srbije od jednog policajcakoji je do sada obavljao isti posao. Milena Vukovićje bila državni sekretar MUP-aSrbije, zadužena za finansije, od 24.septembra 2015.godine do 30.januara 2016.godine kada je podnela ostavku koja joj je bila konstatovanana sednici Vlade Srbije. Vukovićeva jepre postavljenja na mesto državnog sekretara bila savetnica ministraunutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića. Poslenapuštanja mesta državnog sekretara, osnovala je firmu za privatnoobezbeđenje "BPSSecurity"koja je sada, uz još tri firme, dobila posao čuvanja objekataMUP-a. Ugovor jepotpisan 4. decembra 2019.Ministar Stefanović je 27.decembra, dakle dve i po nedelje nakon zaključenogugovora, izjavio da se "razmatra pilot-projekat, u okvirukojeg bi licenciraniradnici firmi za privatno obezbeđenje, u skladu sa zakonom, biliangažovani na poslovimafizičkog obezbeđenja objekata MUP-a,umesto pripadnika MUP-a,tamo gde je to moguće". U novom broju Nedeljnika pročitajte kakav je odgovor Milena Vuković dobila od Agencije za borbu protiv korupcije kada je zatražila saglasnost i koji je još posao sa MUP-om zaključila njena firma "BPS security"… CEO TEKST ČITAJTE U NOVOM NEDELJNIKU KOJI JE NA KIOSCIMA OD ČETVRTKA 13. FEBRUARA. DIGITALNO IZDANJE DOSTUPNO NA NOVINARNICA.NET CEO TEKST ČITAJTE U NOVOM NEDELJNIKU KOJI JE NA KIOSCIMA OD ČETVRTKA 13. FEBRUARA. DIGITALNO IZDANJE DOSTUPNO NA NOVINARNICA.NET                                              

----------------------------------------------------------

Datum: 12.02.2020

Medij: infobrif.rs

Link: https://infobrif.rs/2020/02/12/agencija-pozvala-funkcionere-da-prijave-poklone-jednom-stigla-i-ves-masina/izdvajamo/naslovna/

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Agencija pozvala funkcionere da prijave poklone, jednom stigla i veš mašina

Agencija za borbu protiv korupcije u Srbiji podsetila je državne organe, organizacije i javne službe na obavezu da dostave Agenciji evidenciju o poklonima funkcionera za 2019. godinu, do 1. marta ove godine. Na sajtu agencije navedeno je da su funkcioneri 2018. godine prijavili 668 poklona (izvestan broj je u okviru jednog imao više manjih), a to je manje nego u 2017, kada je evidentirano 729 poklona, što je i najveći broj od 2010. godine. Među poklonima je najviše knjiga (337), fotografija (111), ukrasnog posuđa (70), slika (65), srebrnjaka (36), satova (devet), ali i dva tepiha, jedna mašina za veš, televizor, posteljina, zatim gusle, palica za kriket, kravata, šnala za kravatu, tradicionalno oružje, tapiserije… Najviše poklona prijavili su Generalni sekretarijat predsednika Srbije, Ministarstvo odbrane, Vlada Srbije, Skupština Srbije i Univerzitet u Novom Sadu. Manji broj poklona funkcioneri su zadržali u ličnoj svojini (98), a 570 je prešlo u javnu svojinu. U 2018. godini najviše poklona funkcioneri su dobili od firmi ustanova i organizacija u Srbiji (193), a zatim od kineskih institucija i kompanija (71) i na trećem mestu po brojnosti poklona je Rusija sa 35. Najviše poklona 128, u 2018. godini, prijavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ministar odbrane Aleksandar Vulin prijavio je 55, premijerka Ana Brnabić 50, a Univerzitet u Novom Sadu 39. Pogledaj i ove vesti... Agenciji je prijavljeno da su republički funkcioneri većinu poklona preneli u javnu svojinu, a 80 su zadržali u ličnoj svojini. U Vojvodini funkcioneri su u javnu svojinu preneli 33, a zadržali četiri poklona, a lokalni funkcioneri su 14 zadržali u ličnoj svojini, a 86 preneli u javno vlasništvo. Vrednost poklona koje su primali funkcioneri iznosila je od 150 dinara do 2.000 dinara (183), a za 226 poklona još nije utvrđena novčana vrednost. Od 183 poklona čija je vrednost od 150 dinara do 2.000 dinara funkcioneri su zadržali 88 u ličnoj svojini. Najskuplji poklon vredeo je 363.510 dinara, a reč je o 14 računara koje je Osma beogradska gimnazija prijavila agenciji kao jedan poklon. Pravilnik o poklonima funkcionera predviđa da funkcioner ne sme da primi poklon u vezi sa vršenjem javne funkcije izuzev protokolarnog ili prigodnog poklona, ali ni taj ako je u novcu ili hartijama od vrednosti. Takođe, funkcioner može da primi protokolarni ili prigodni poklon čija vrednost ne prelazi pet odsto prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa u Srbiji, (oko 55.000 dinara), odnosno prigodne poklone čija vrednost u kalendarskoj godini ne prelazi prosečnu mesečnu zaradu.

----------------------------------------------------------

Datum: 12.02.2020

Medij: srbijadanas.com

Link: https://www.srbijadanas.com/vesti/info/na-snagu-stupa-novi-zakon-ko-se-obogatio-preko-noci-ne-pise-mu-se-dobro-2020-02-12

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: NA SNAGU STUPA NOVI ZAKON: Ko se obogatio preko noći, ne piše mu se dobro!

Svi oni koji ne budu uspeli da dokažu da su nešto stekli na zakonit način platiće porez od 75 odsto.. Najnovije vesti iz Srbije - Online vesti, novosti Srbija Danas.Srbija Danas/AloPolitičare, ali i sve druge za koje se utvrdi da su imovinu uvećali za 150.000 evra u roku od tri uzastopne godine, a to nisu prijavili, poreski i drugi organi debelo će lupiti po džepu.Naime, svi oni koji ne budu uspeli da dokažu da su nešto stekli na zakonit način platiće porez od 75 odsto, a to predviđa Predlog zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu koji će se uskoro naći pred poslanicima.Inače, prema Predlogu zakona nema vremenskog ograničenja za primenu zakona. Drugim rečima, nadležni će moći da utvrđuju da li se neko nezakonito obogatio u bilo kom trenutku u prošlosti, a češljaće sve - od nekretnina, preko vozila, udela u firmama, pa do štednih uloga i gotovog novca.To će raditi posebna jedinica Poreske uprave, odnosno najmanje 20 stručnjaka, među kojima će biti i predstavnici policije, Narodne banke Srbije, Uprave za sprečavanje pranja novca, Agencije za borbu protiv korupcije, Republičkog geodetskog zavoda i Centralnog registra, depoa i kliringa hartija od vrednosti.Postupak će moći da se pokrene i po prijavi građana ili neke druge institucije. Za one koji na zahtev jedinice Poreske uprave i u roku koji ona odredi ne dostave tražene podatke predviđene su kazne od 55.000 do dva miliona dinara.- Država sa ovakvim zakonom dobija delotvoran mehanizam da za svakoga u svakom trenutku može da utvrdi da li se obogatio nezakonito. Tu se ogleda preventivna strana zakona, jer svi treba da znaju da će se veoma lako utvrditi da li je njihov imetak zakonit ili je proizvod korupcije ili zloupotrebe. S druge strane, takav zakon bi imao mehanizam naplate nezakonito stečenih dobara - kaže za ministarka pravde Nela Kuburović.      

----------------------------------------------------------

Datum: 12.02.2020

Medij: Tanjug

Link: http://www.tanjug.rs

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Transparentnost podzravlja odluku Odbora za pravosuđe

Transparentnost podzravlja odluku Odbora za pravosuđeBEOGRAD, 12. februara (Tanjug) - Savet za monitoring, ljudska prava i borbu protiv korupcije Transparentost pozdravio je danas odluku Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu Narodne skupštine kojom je odbio da raspravlja o predlogu kandidata za predsednike sudova, koji mu je dostavio u Srbiji Visoki savet sudstva.Ovaj predlog od 70 kandidata VS S za predsednike sudova prošle sedmice je Odbor vratio tom najvišem sudskom organu na ponovno odlučivanje, usvojivši predlog narodnog poslanika Aleksandra Martinovića.Transparentnost u saopštenju navodi da Martinovićev predlog i odluka Odbora da se ne razmatra spisak kandidata, pokazuje da je Narodna skupština u fokus stavila dostojnost kandidata za nosioce pravosudnih funkcija."Pozivamo Narodnu skupštinu da i nadalje posebno vodi računa o predlozima za predsednike sudova, javne tužioce i njihove zamenike i sudije i da ne dozvoli da nedostojni, sumnjivi i kandidati bliski mafiji budu u prilici da odlučuju o građanima", navodi se u saopštenju.

----------------------------------------------------------

Datum: 12.02.2020

Medij: rs.n1info.com

Link: http://rs.n1info.com/Biznis/a568754/Opstina-Cuprija-raspisala-javnu-nabavku-za-izgradnju-fontane.html

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Opština Ćuprija raspisala javnu nabavku za izgradnju fontane

Autor:eKapijaOpština Ćuprija raspisala je javnu nabavku za uređenje javne površine i izgradnju fontane u tom mestu.Prva faza podrazumeva građevinske, hidromašinske i elektroinstalacione radove, dok je drugom fazom predviđeno uređenje staza.  Rok za završetak radova je 45 kalendarskih dana, a rok za podnošenje ponuda 16. mart 2020.    

----------------------------------------------------------

Datum: 12.02.2020

Medij: ekapija.com

Link: https://www.ekapija.com/news/2784885/gradjing-iz-aleksandrovca-gradi-hangar-na-krusevackom-aerodromu-rosulje

Autori: @ekapija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Građing iz Aleksandrovca gradi hangar na kruševačkom aerodromu Rosulje

Ugovor o izgradnji hangara na kruševačkom aerodromu Rosulje, vredan oko 10 miliona dinara, zaključen je između Aerodroma Srbije DOO Niš, Grada Kruševca i DOO Građing iz Aleksandrovca.Kako se navodi na sajtu Grada Kruševca, posle sprovedene javne nabavke finansijera Aerodroma Srbije, kao Ugovor o izgradnji hangara na kruševačkom aerodromu Rosulje, vredan oko 10 miliona dinara, zaključen je između Aerodroma Srbije DOO Niš, Grada Kruševca i DOO Građing iz Aleksandrovca. Kako se navodi na sajtu Grada Kruševca, posle sprovedene javne nabavke finansijera Aerodroma Srbije, kao najpovoljniji ponuđač izabrano je preduzeće Građing, koje će biti izvođač radova. Hangar će biti ukupne površine preko 600 m2, a rok za završetak je 60 dana od zaključenja ugovora. Na sajtu Grada Kruševca navodi se i da sa završetkom travnate piste dužine 800 metara i završetkom piste sa čvrstim zastorom dužine 1.300 metara, aerodrom će dobiti kodnu oznaku 2B, što označava upotrebu aviona sa rasponom krila od 15 do 24 metra. U samom početku, aerodrom će imati sportsku namenu, dok će kasnije uz adekvatno ulaganje, biti stvoreni uslovi i za saobraćaj privrednih, poljoprivrednih i turističkih aviona.

----------------------------------------------------------

Datum: 12.02.2020

Medij: b92.net

Link: https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=02&dd=12&nav_id=1653625

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Aerodrom Rosulje dobija hangar: Imaće preko 600 m2 - Biz

Ugovor o izgradnji hangara na Aerodromu Rosulje zaključen je između "Aerodroma Srbije" Niš, Grada Kruševca i preduzeća Grejding iz Aleksandrovca.Ugovor je vredan oko 10 miliona dinara, a kako se navodi na sajtu grada Kruševca, nakon sprovedene javne nabavke "Aerodroma Srbije", kao najpovoljniji ponuđač izabrano je preduzeće Grejding, koje će biti izvođač radova.Finansijer investicije su "Aerodromi Srbije", na osnovu zaključka Vlade.Hangar će biti ukupne površine preko 600 metara kvadratnih, a rok za završetak je 60 dana od zaključenja ugovora.Na sajtu Kruševca navodi se i da će, sa završetkom travnate piste dužine 800 metara i završetkom piste sa čvrstim zastorom dužine 1.300 metara, aerodrom dobiti kodnu oznaku 2B, što označava upotrebu aviona sa rasponom krila od 15 metara do 24 metra.U samom početku aerodrom će imati sportsku namenu, dok će kasnije uz odgovarajuće ulaganje, biti stvoreni uslovi i za saobraćaj privrednih, poljoprivrednih i turističkih aviona.    

----------------------------------------------------------

Datum: 12.02.2020

Medij: 021.rs

Link: https://www.021.rs/story/Novi-Sad/Vesti/234344/Sremski-Karlovci-traze-privatnog-partnera-za-odrzavanje-javne-rasvete.html

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavkeprivatno partnerstvo

Naslov: Sremski Karlovci traže privatnog partnera za održavanje javne rasvete

Opština Sremski Karlovci raspisala je javnu nabavku za izbor privatnog partnera bez elemenata koncesije za rekonstrukciju, racionalizaciju i održavanje dela sistema javnog osvetljenja.Postupak nabavke se sprovodi radi izbora privatnog partnera i zaključenja ugovora o javno-privatnom partnerstvu za vršenje energetske usluge primenom mera uštede energije sa "LED" tehnologijom. Cilj je i da se smanje operativni troškovi funkcionisanja i održavanja dela sistema javne rasvete u opštini. Dok se privatnom partneru poveravaju poslovi rekonstrukcije, finansiranja i održavanja sistema i postizanje finansijske uštede, javni partner bi trebalo da plati privatnom partneru naknadu za raspoloživost rekonstruisanog dela sistema javnog osvetljenja.   Privatni partner ima zadatak da demontira postojeće svetiljke i nosače (gde je to potrebno), izradi projekat i održava sistem.   Jedan od uslova za ponuđače je da poslovni prihod za poslednje tri godine mora iznositi 200 miliona dinara ili više. Takođe, da bi bio izabran, potencijalni partner opštine bi trebalo da je zaključio najmanje tri javna ugovora u kojima je uspešno izvršena implementacija mera uštede energije, a čiji je obim posla najmanje 1.938 svetiljki, što je vrlo specifičan broj.    Predmetni deo sistema obuhvata ukupno 969 svetiljki u 102 ulice i uz jedan magistralni put. Građani Sremskih Karlovaca su se, inače, više puta žalili na nefunkcionalnu javnu rasvetu, govoreći da je više od polovine ulica u mraku.   Opština Sremski Karlovci je prethodno već pokušavala da pronađe privatnog partnera za rekonstrukciju, racionalizaciju i održavanje rasvete, kada je, 31. decembra 2018. godine objavila tender. Ovaj postupak obustavljen je u martu 2019, nakon više nejasnoća u vezi sa kojima su ponuđači postavljali pitanja naručiocu. Kako je navedeno tada u odluci o obustavi postupka "Komisija je na osnovu postavljenih pitanja konstatovala da je potrebno izvršiti velike izmene u konkursnoj dokumentaciji". Izmene su se pre svega odnosile na garantni rok.   Tada je i najavljeno da će se postupak ponoviti najkasnije do 31. decembra 2019. godine. Iako je Republička komisija pozitivno mišljenje o ovom postupku dala još u julu prošle godine, novi tender raspisan je tek u februaru 2020.  Autor: Dragana Prica Kovačević - Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.  

----------------------------------------------------------

Datum: 12.02.2020

Medij: srbijadanas.com

Link: https://www.srbijadanas.com/biz/vesti/cacak-dobija-svoje-skijaliste-nakon-tri-decenije-ponovo-ce-oziveti-padine-jelice-foto-2020-02-12

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: ČAČAK DOBIJA SVOJE SKIJALIŠTE! Nakon tri decenije ponovo će oživeti padine Jelice (FOTO)

Pobrđa Jelice uskoro bi ponovo mogla da postanu raj za skijaše iz Čačka, Dragačeva i Požege. . Najnovije vesti iz Srbije - Online vesti, novosti Srbija Danas.RINASeverozapanda padina, Velike livade, koja se nalazi na 650 metara nadmorske visine odlukom Gradske uprave za urbanizam biće pretvorena u ski stazu. Međutim, do ove odluke nije se stiglo odjednom i tek onako, jer je pre 30 godina upravo na ovom mestu već postojalo skijalište na kom su svoje prve korake na skijama učili školarci iz čačanskih škola, a inicijativu za revitalizaiju pokrenuli su nostalgični meštani.- Od roditelja sam često slušao priče kako je skijalište uvek bilo puno. Nije bilo potrebe da idu na Zlatibor ili Kopaonik. Početkom devedestih ono je zatvoreno i sećam se da sam kao šestogodišnjak prolazio pored ski-lifta, čiji delovi su nakon zatvaranja pokradeni i pitao se kako je to bilo nekad. Zajedno sa svojim komšijama pokrenuli smo akciju i nakon nekoliko godina dobili odobrenje od strane gradskih vlasti da se nekadašnje skijalište ponovo oživi - rekao je Nenad Milošević, zamenik predsednik MZ Riđage.Planina Jelica predstavlja prirodnu granicu između Dragačeva i čačanske kotline i prepoznata je kao izuzetno atraktivan turistički potencijal. Ski staza biće dugačka oko 370 metara i nalazi se na tromeđi tri živopisna sela - Riđaga, Pridvorice i Rtara.- Iz Hidrometerološkog zavoda dobili smo izveštaj u kom je zapisana visina snežnog pokrivača u prethodnih 10 godina. Na toj padini sneg se duže zadržava nego u ostalim delovima, tako da je naša inicijativa potpuno opravdana i ovo mesto može biti od izuzetnog turističkog ali i edukativnog značaja za grad Čačak - kaže Nenad.Buduće skijalište od lokalnog puta biće udaljeno osam kilometara, a planirano je da budu izgrađeni i propratni sadržaji koji će dodatno privući posetioce upravo na ovu lokaciju.- Prvo je neophodno izvršiti eksproprijaciju zemljišta i sprovesti postupak javne nabavke za izradu Plana detaljne regulacije. Skijalište u Riđagama će biti pod ingerencijama SC ''Mladost'', a nakon ski staze biće oformljeno i sankalište za najmlađe. Čačak nema ski stazu, zato će realizacija ovog projekta biti od velikog značaja za sve sugrađane - istakao je Milan Bojović pomoćnik gradonačelnika Čačka.Za kompletno uređenje i opremanje ski staze, prema procenama, biće izdvojeno oko 10 miliona dinara. Ono što obećava veliku posećenost u zimskim, ali i letnjim mesecima jeste i blizina Ovčarsko - kablarskog masiva, koji se nalazi na mapi brojnih planinara iz zemlje, ali i Evrope.        

----------------------------------------------------------

Datum: 12.02.2020

Medij: novaekonomija.rs

Link: http://novaekonomija.rs/vesti-iz-zemlje/komisija-ispituje-da-li-je-pet-preduze%C4%87a-povredilo-konkurenciju

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Komisija ispituje da li je pet preduzeća povredilo konkurenciju

Komisija ispituje da li je pet preduzeća povredilo konkurencijuFOTO: Pixabay pre 6 sati 13:23 Nova ekonomijaKomisija za zaštitu konkurencije pokrenula je postupak protiv pet preduzeća za koja postoji osnovana pretpostavka da su dogovarala zajedničko učešće na javnoj nabavci da bi izbegli međusobno takmičenje.Kako se navodi u zaključku Komisije, radi se o nabavci koju je raspisalo Ministarstvo zaštite životne sredine 2018. godine za uslugu trajnog zbrinjavanja opasnog otpada u privrednom društvu u stečaju Magnohrom.Na ovoj javnoj nabavci javila se samo jedna grupa ponuđača koju čine preduzeća Yunirisk, Modekolo, Brem Group, Kemis i Miteco.„Komisija je došla do osnovane pretpostavke da su se članovi grupe ponuđača na JN „Magnohrom“ i to Miteco doo Beograd, Yunirisk doo Beograd, Modekolo doo Beograd, Brem Group doo Beograd i Kemis doo Valjevo, dogovorili da na pomenutoj javnoj nabavci učestvuju kao jedinstvena grupa ponuđača sa jednom zajedničkom ponudom i na taj način odustanu od međusobnog takmičenja sa odvojenim ponudama manjih grupa ponuđača“, navodi se u zaključku.U zaključku je takođe konstatovano da su iste firme, samo bez preduzeća Miteco, takođe bile jedini ponuđač u javnoj nabavci za trajno izmeštanje i zbrinjavanje opasnog otpada na teritoriji Srbije.Komisija navodi da Zakon o zaštiti korupcije zabranjuje takozvane restriktivne sporazume, odnosno one koji imaju za cilj ili posledicu značajno ograničavanje, narušavanje ili sprečavanje konkurencije.

----------------------------------------------------------

Datum: 12.02.2020

Medij: danas.rs

Link: https://www.danas.rs/drustvo/ugovor-vredan-vise-od-200-miliona-dinara/

Autori: @OnlineDanas

Teme: Javne nabavke

Naslov: Ugovor vredan više od 200 miliona dinara

Načelnik Gradske uprave Milan Vasić i direktor šabačke firme "Refleks" Željko Dišić potpisali su ugovor o rekonstrukciji i dogradnji OŠ "Majur" i izgradnji fiskulturne sale za tu školu vredan više od 200 miliona dinara.Foto: sabac.rs Izgradnja se finansira sredstvima Kancelarije za javna ulaganja. Majur je veliko prigradsko naselje sa oko sedam hiljada žitelja, i ovim bi dobio modernu ustanovu sa dobrim sadržajima za učenike, a pogotovo im mnogo znači sportska sala. Gradonačelnik Šapca Nebojša Zelenović rekao je da Šabac uspešno učestvuje na svim konkursima i osvaja novac za različite projekte u gradu. - Dobra je vest da će ovaj projekat biti rekonstruisan sredstvima iz Kancelarije za javna ulaganja i dobra je vest da smo mi sposobni da imamo projekte sa kojim možemo da pobeđujemo na tim takmičenjima. To uspevamo zato što imamo politiku i zato što znamo šta želimo. Želimo da imamo moderno obrazovanje, za 21. vek, istakao je gradonačelnik Šapca Nebojša Zelenović Rekonstrukcija škole u Majuru je samo jedan segment politike Grada Šapca koja se zove "škola u jednoj smeni". Od 13 osnovnih škola do sada je pet prebačeno u jednu smenu i sve je finansirano novcem iz budžeta grada. I projekat za školu u Majuru i projekat za OŠ "Nata Jeličić", kao i projekti za ostale škole kao što su OŠ "Vuk Karadžić" i "Jevrem Obrenović". - Očekujem da ćemo u sledećem periodu obezbediti da i ostale škole idu u jednu smenu, a za to je potrebno dodatnih pet miliona evra, koje mi u ovom trenutku planiramo kroz različite programe i projekte u budžetu i kroz razvojni plan Grada Šapca, i naravno potrebno je da imamo i saglasnost Ministarstva, da uopšte jedan takav program može da se sprovede. To znači promenu rada režima profesora, drugačiju organizaciju rada. Naš program podrazumeva jedan sat fizičke aktivnosti, topli obrok, da nastavnici rade domaće zadatke sa učenicima i da provode više vremena u školi. Da školski sistem bude usklađen sa porodicom, da dete ima vreme koje će provoditi sa svojim ukućanima. Naš program se uklapa u moderne evropske prakse, istakao je Zelenović. Načelnik Gradske uprave Milan Vasić objasnio je da je procedura za rekonstrukciju škole, koju je sproveo Grad Šabac, trajala više od dve godine. - Proceduru smo počeli još 2017. godine i tek u novembru 2019. dobili saglasnost. Grad je učestvovao u izradi projekta i raspisao javnu nabavku. Rok za izvođenje radova je 250 dana i ja se iskreno nadam da će početkom nove školske godine deca koja idu u školu u Majuru imati nove školske prostorije. Radovi će trajati 250 dana Željko Dišić iz firme "Refleks" očekuje da će radovi biti završeni za 250 dana: "Radimo potpuno novu halu i rekonstrukciju škole. Jedan deo škole će biti podignut na sprat i ostali delovi se rekonstruišu. Drago mi je da se radi ova škola, ja sam u nju išao i imam još jedan motiv da damo sve od sebe." Rekonstrukcija osnovne školeŠabac

----------------------------------------------------------

Datum: 12.02.2020

Medij: blic.rs

Link: https://www.blic.rs/vesti/drustvo/pet-firmi-na-proveri-posle-pisanja-blica-komisija-kontrolise-nabavke-trivanovog/hedfj9g

Autori: Slađana Vukašinović

Teme: Javne nabavke

Naslov: PET FIRMI NA PROVERI Posle pisanja "Blica" komisija kontroliše NABAVKE TRIVANOVOG MINISTARSTVA

Komisija za zaštitu konkurencije pokrenula je postupak protiv pet kompanija zbog sumnje da su povredile konkurenciju u dve javne nabavke koje je raspisalo Ministarstvo zaštite životne sredine, a odnosi se na izmeštanja opasnog otpada, ukupne vrednosti 326 miliona dinara sa PDV, saznaje "Blic".Reč je o kompanijama "MITECO" Kneževac, "YUNIRISK" Beograd, "MODEKOLO" Beograd, "BREM GROUP" Beograd i "KEMIS" Valjevo, za koje postoje indicije da su dogovaranjem zajedničke ponude, jedne u pregovaračkom postupku za zbrinjavanje opasnog otpada na teritoriji Republike Srbije i druge na tenderu za trajno zbrinjavanje opasnog otpada u "Magnohromu", postupili suprotno Članu 10 Zakona o zaštiti konkurencije.Ove afere oko nameštanja poslova za grupu privilegovanih ponuđača je javno obelodanio "Blic". Reč je o firmama čiji su vlasnici povezani sa ministrom ekologije Goranom Trivanom, a ono što bode oči to je da su one ova dva vredna posla dobile u razmaku od mesec dana. Pored toga, uočljivo je bilo i to što su i kod jedne i druge nabavke, ponude ovih firmi, bila gotovo identična u dinar sa njihovom procenjenom vrednošću.Prema saznanjima "Blica", upravo pisanje našeg lista bio je povod da se pokrene postupak preispitivanja a zaključak je potpisao novi predsednik Komisije za zaštitu konkurencije Nebojiša Perić.- "Blic" je bio inicijalna kapisla da se provere podaci oko ove dve javne nabavke. Pored toga bilo je naloženo i ovlašćenim službenim licima Komisije za zaštitu konkurencije, da izvrše nenajavljeni uviđaj na pet lokacija i prikupila relevantnu dokumentaciju za utvrđivanje činjenica u ovom postupku. To je sve urađeno i nakon toga je pokrenut postupak ispitivanja povrede konkurencije. Drugim rečima, postoji sumnja da su se ponuđaći dogovorili oko zajedničke ponude kako bi lakše dobili ove unosne poslove. Tako je jasno stavljeno do znanja da postoje indicije da su kompanije "MITECO" Kneževac, "YUNIRISK" Beograd, "MODEKOLO" Beograd, "BREM GROUP" Beograd i "KEMIS" Valjevo povredom Zakona o zaštiti konkurencije, došle do prihoda od 326 miliona dinara sa PDV. Jasno je da u celom ovom slučaju nije nevino ni Ministarstvo ekologije, ali to nije domen rada Komisije. Međutim, njen zaključak može da posluži kao osnov da nadležne institucije preispitaju i odgovornost Trivanovih ljudi - navodi naš sagovornik iz Ministarstva ekologije.Da je to tako vidi se i iz obrazloženja Komisije za zaštitu konkurencije o pokretanju postupka u kome se između ostalog konstatuje da su ponuđači zajedničkom ponudom u obe javne nabavke izbegli svesno međusobno takmičenje sa odvojenim ponudama.- Zakonom o zaštiti konkurencije, Član 10 zabranjeni su restriktivni sporazumi ili sporazumi između učesnika na tržištu koji za posledicu imaju značajno ograničenje, narušavanje ili sprečavanje, konkurencije na teritoriji Republike Srbije. U stavu 3 propisano je da su restriktivni sporazumi zabranjeni i ništavni - stoji u obrazloženju Komisije za zaštitu konkurencije.Bez komentaraIz Ministarstva ekologije niko nije želeo zvanično da komentariše ovaj slučaj a ni kompanije protiv kojih je pokrenut postupak nisu bile voljne za razgovor.        

----------------------------------------------------------

Datum: 12.02.2020

Medij: politika.rs

Link: http://www.politika.rs/sr/clanak/447789/Ski-lift-na-leto

Autori: Miroljub Dugalić

Teme: Javne nabavke

Naslov: Ski-lift na leto

'Goč kod Kraljeva - Na Goču, planini udaljenoj tridesetak kilometara od Kraljeva, hotel i dečji paviljon su puni gostiju i ima snega, ali je već treća zima kako nema tehničkih mogućnosti za ozbiljnije skijanje. Oni najmlađi prve skijaške korake uče pešačeći uz padinu.Kako smo već pisali u sudskom procesu koji su pokrenuli bivši radnici ski-kluba, tražeći isplatu zaostalih plata, okončanom pre dve godine, presuđeno je u njihovi korist. Novac za isplatu zarada obezbeđen je prodajom jedine klubske imovine: uspinjače, ski-lifta, mašine za tabanje snega, ski-sanki...Za postavljanje ski-lifta i otvaranje nove skijaške staze država i grad Kraljevo izdvojili su trideset miliona dinara, ali je to bilo nedovoljno, pa su radovi za ovu zimu zakasniliGoč kod Kraljeva - Na Goču, planini udaljenoj tridesetak kilometara od Kraljeva, hotel i dečji paviljon su puni gostiju i ima snega, ali je već treća zima kako nema tehničkih mogućnosti za ozbiljnije skijanje. Oni najmlađi prve skijaške korake uče pešačeći uz padinu. Kako smo već pisali u sudskom procesu koji su pokrenuli bivši radnici ski-kluba, tražeći isplatu zaostalih plata, okončanom pre dve godine, presuđeno je u njihovi korist. Novac za isplatu zarada obezbeđen je prodajom jedine klubske imovine: uspinjače, ski-lifta, mašine za tabanje snega, ski-sanki... Tako je ovo skijalište otišlo na "doboš". Čak su i stubovi uspinjače demontirani i na ime duga prodati otpadu. Na to je, početkom prošle godine, stigla lepa vest, da će Goč ponovo biti skijalište, pogodno za decu i ostale skijaše početnike. Ministarstvo za sport, turizam i trgovinu izdvojilo je 15 miliona dinara, a toliko i grad Kraljevo. Kako je tada najavio Ivan Milić, direktor ovdašnjeg dečjeg odmarališta, za ovu zimsku sezonu trebalo je da se montira novi, moderan ski-lift, dužine oko tri stotine metara. - Za te poslove bila je raspisana i javna nabavka, ali se pokazalo da izdvojeni novac nije bio dovoljan, pa se moralo obezbediti još pet miliona dinara. Iz gradskog budžeta biće izdvojena i ta suma, pa je javna nabavka raspisana ponovo. Odabran je izvođač, kraljevačko preduzeće "Amiga", pa bi radovi trebalo da krenu na proleće. U tom slučaju, taj posao bi tokom leta bio okončan i sve bi bilo spremno za narednu zimsku sezonu - objašnjava direktor Milić. Inače, i bez skijališta novi dečji paviljon, u kome se nalazi 130 kreveta, pun je dece iz više gradova Srbije. To se može reći i za hotel "Dobre vode", koji je približnog kapaciteta, samo što je u njemu više starijih. Uprkos teškoćama i odlaganjima, grad Kraljevo ipak ne odustaje da na ovoj planini stvori uslove za dobru zimsku i letnju turističku ponudu. Baš ovih dana na javnom uvidu je nacrt plana regulacije područja na vrhu Goča, koji za naredne godine, na oko 17,5 hektara predviđa gradnju građevinsko-turističkog kompleksa, gde bi se, pored novih objekata za smeštaj turista, nalazili manji ugostiteljski lokali, novi sportski tereni, zatvoreni i otvoreni bazeni... Kako se navodi, sveukupno, izraženo u bruto izgrađenoj površini, neće prelaziti 13.000 kvadratnih metara.

----------------------------------------------------------

Datum: 12.02.2020

Medij: 021.rs

Link: https://www.021.rs/story/Info/Srbija/234375/Sta-su-sve-funkcioneri-u-Srbiji-dobijali-na-poklon.html

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Šta su sve funkcioneri u Srbiji dobijali na poklon

Agencija za borbu protiv korupcije u Srbiji podsetila je državne organe, organizacije i javne službe na obavezu da dostave Agenciji evidenciju o poklonima funkcionera za 2019. godinu, do 1. marta ove godine.Na sajtu agencije navedeno je da su funkcioneri 2018. godine prijavili 668 poklona (izvestan broj je u okviru jednog imao više manjih), a to je manje nego u 2017, kada je evidentirano 729 poklona, što je i najveći broj od 2010. godine.   Među poklonima je najviše knjiga (337), fotografija (111), ukrasnog posuđa (70), slika (65), srebrnjaka (36), satova (devet), ali i dva tepiha, jedna mašina za veš, televizor, posteljina, zatim gusle, palica za kriket, kravata, šnala za kravatu, tradicionalno oružje, tapiserije...   Najviše poklona prijavili su generalni sekretarijat predsednika Srbije, Ministarstvo odbrane, Vlada Srbije, Skupština Srbije i Univerzitet u Novom Sadu. Manji broj poklona funkcioneri su zadržali u ličnoj svojini (98), a 570 je prešlo u javnu svojinu.   Najviše poklona od firmi, organizacija i Kineza   U 2018. godini najviše poklona funkcioneri su dobili od firmi ustanova i organizacija u Srbiji (193), a zatim od kineskih institucija i kompanija (71) i na trećem mestu po brojnosti poklona je Rusija sa 35. Najviše poklona 128, u 2018. godini, prijavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ministar odbrane Aleksandar Vulin prijavio je 55, premijerka Ana Brnabić 50, a Univerzitet u Novom Sadu 39.   Agenciji je prijavljeno da su republički funkcioneri većinu poklona preneli u javnu svojinu, a 80 su zadržali u ličnoj svojini.   U Vojvodini funkcioneri su u javnu svojinu preneli 33, a zadržali četiri poklona, a lokalni funkcioneri su 14 zadržali u ličnoj svojini, a 86 preneli u javno vlasništvo. Vrednost poklona koje su primali funkcioneri iznosila je od 150 dinara do 2.000 dinara (183), a za 226 poklona još uvek nije utvrđena novčana vrednost.   Od 183 poklona čija je vrednost od 150 dinara do 2.000 dinara funkcioneri su zadržali 88 u ličnoj svojini. Najskuplji poklon vredeo je 363.510 dinara, a reč je o 14 računara koje je Osma beogradska gimnazija prijavila agenciji kao jedan poklon.    Pravilnik o poklonima funkcionera predviđa da funkcioner ne sme da primi poklon u vezi sa vršenjem javne funkcije izuzev protokolarnog ili prigodnog poklona, ali ni taj ako je u novcu ili hartijama od vrednosti.   Takođe, funkcioner može da primi protokolarni ili prigodni poklon čija vrednost ne prelazi pet odsto prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa u Srbiji, (oko 55.000 dinara), odnosno prigodne poklone čija vrednost u kalendarskoj godini ne prelazi prosečnu mesečnu zaradu. Autor: Beta Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.  

----------------------------------------------------------

Datum: 12.02.2020

Medij: Radio Beograd 1

Rubrika: U središtu pažnje

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Transparentnost Srbija pozdravio odluku skupštionskog odbora

Spiker: Savez za ljudska prava, monitoring i borbu protiv korupcije, Transparentnost Srbija, pozdravio je odluku Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu Narodne skupštine, kojom je odbio da raspravlja o predlogu kandidata za predsednike sudova koji mu je dostavio koji mu je dostavio u Srbiji Visoki savet sudstva.  

----------------------------------------------------------