Joomla 3.2 Template by Justhost Complaints

Mediji o korupciji

Datum: 19.02.2020

Medij: Afera     Strana: 8,9

Rubrika: Društvo

Autori: Srećko Milovanović

Teme: Korupcija

Naslov: DA VUČIĆ ODE ŠTO PRE, A DA SE ĐILAS NIKAD NE VRATI!

Pokret “Metla 2020” jed-

Ina je od novih političkih organizacga u Srbiji i kako je nedavno na Predsedništvu tog pokreta odlučeno jedan je od učesnika na aprilskim parlamentamim izborima. Zbog čega su odlučili da izađu na birališta a ne priklone se ideji bojkota, šta je to to građanimogudaočekujuođnjihivide li sebe u nekim predizbomim koalicjjamau intervjuu za Afem govori Novica Antić, član PredsedništvaPokreta“Metla2o2o”.

Kako biste predstavili pokret Metla2o2o, štajeononovošto nudite na srpskoj političkoj sceni?

-Narodni pokret Metla 2020, čine ljudi koji ne žive od politike već od svog rada i rezultata tog rada, koji imaju ozbiJjne životne i profesionalne biografije i koji nikad nisu bili na vlasti. Građanima Srbije nudimo profesionalizam umesto diletanata na važnim državnim funkcijama, visoku svest o potrebama naših građana i zaštitu nacionalnih interesa.

Upravo svojim biografijama garantujemo da će to o čemu govorimo i što nudimo gr ađanimabiti i ostvareno. Veoma smo odlučni da se izborimo sa partokratijom, partijskim zapošljavanjem, korupcijom i organizovanim kriminalom u vrhu države koji izjedaju naše društvo i koji su u ovom trenutku naj veći problem našeg društva. Prioritet nam je zaštita mladih i njihov ostanak u Srbiji, jednom rečju Srbijai njenabudućnost su nam prvom mestu. Svi mi imamo decu i obavezu da im omogućimo da živeuzdravomdruštvuinekoj srećnijoj Srbiji od one u kojoj smo mi odrastali posledpjih trideset godina. To je mojamisija.

Odlučili ste da Metla2o2oipak učestvuje na parlamentamim izborima, kakva su vaša očekivanja od izlaska na birališta?

-Bojkot je promocija defetizma, čist kukavičluk koji je proizišao iz svesti Đilasa, Jeremića i još nekih Ijudi da nemaju nikakvu podršku u narodu. Bio sam jedan od prvih koji je poveo građanske proteste 2016. godine i sa svojim kolegama i građanima bio na ulici evo već četiri godine, to sam radio i devedesetih kao dečak, dali to treba da nastavim da radim i 26. aprila?

Niko nema odgovor na pitanje

šta posle izbora, šta posle bojkota. Energiju za bilo kakav vid radikalizacije borbe ne vidim, uništenaje potpuno 13. aprilaprošle godine. Srbjja je u ozbiljnom problemu, vlast u Srbiji nije bila nikad gora, ali se poslednjih meseci sve svelo na lični sukob nekihljudi iz SZS sa Vučićeminjegovom "ekipom’. Ljudi oko mene ija u tome nećemo da učestvujemo.

Sve se svelo na to, rušimo Vučića da bi doveli Đilasa. Nadam se đauSrbijijoš uvek ima dovoljno ljudi koji misle svojom glavom. Itekako sam svestan da su uslovi za medijsku promociju nenormalno loši, ali to ne znači dabilo ko može da me natera da ne mislim svojom glavom i da čvrsto ostanem nastanovištu da Vučić mora da ode sa vlasti što pre, kao i da Đilas i njemu slični, ne smeju da se vrate na vlast.

Sta mislite o snižavanju cenzusa sa snatri odsto, kolikoto znači uslovno rečeno malim strankama? -Takvo rešenje postoji u mnogim ze-

DOZIVEO SAM DA MENE, KOJISAM VOJNU SKOLU ZAVRŠIO KAO PRVIU KLASI, KOJISAM TOKOM SLUŽBE IMAO SAMO VRHUNSKE REZULTATEIOCENJIVAN SAMO ODLIČNIM SLUŽBENIM OCENAMA, DANASISTERUJE JEDAN DEZERTER VULINIONDA Ml NEKO KAŽE DA SAM VUČIĆEV. DA VIDIM DA Ml TO NEKO KAŽE U LICE

mljama i nije lose, ali ovde je sporno što se tako nešto dešava u izbornoj godini neposredno pred održavanje izbora i bez ozbiljne rasprave. Pored toga, mnogi drugi uslovi su itekako nepovoljni. Smanjili ste cenzus, ali ste ostavili obavezu da se skupi isti broj glasova za izborne liste. Sada imamo apsurd da vam na lokalu treba više potpisa za kandidaturu nego glasova za prelazak cenzusa.

Sve je danas u Srbiji nakaradno i zato će morati da radi "Metla”.

Vidite li mogućnost koalicije sa nekim drugim stmnkama ili pokretima?

- Nažalost, poslednjih godina bio sam u prilici da lično upoznam mnoge aktere današnje političke scene i verujte mi, retki su ljudi kojima je Srbija na prvom mestu i koji su za nju i njenu budućnost spremni da podnesužrtvu.

Neki od njih su mi govorili da Vučiću treba pomoći da izda, satakvima ne želim da se rukujem, a ne da sarađujem na bilo koji način. Veliki broj današnjih političara svoje lične interese i interese svojih finansijera stavljaju naprvo mesto, narod i Srbija su im uglavnompredmetpodmseha. Dakle, svako ko misli dobro Srbiji i u tome je iskren, uvek je dobrodošao u Metlu.

Kako ocenjujete dosadašnji učinak vlasti?

-To je jedna velika nula. Danas Vladu u Srbiji čine ministri koji su potpuni diletanti i koji su svojim radom naneli nesagledivu štetu Srbiji. Srbija danas nije država, ona nema izvršnu, sudsku i zakonodavnu vlast već diktaturu jednog čoveka i njegove "ekipe”.

Parlament danas ne čine narodni već stranački poslanici koji glasaju na zvonce a ne po savesti, svađ?u se po ceo dan, šire gaće pred kamerama u skupštinskoj sali, biju se i slično. Srbija nestaje pod ovom vlašću i šta tu ima da se ocenjuje. Pa pogledajte samo Vulina, Đorđevića j njima slične. Koje ti ljudi reference imaju da obavljaju tako važne državne funkcije. Zar to nije dovoljno da shvatimo gde živimo i gde ploviovajbrod.

Plašite li se da će vam zbog izlaska na izbore prilepiti etiketu „Vućićeveopozicije“?

-A ko će tu etiketu da mi prilepi, Đilas i Jeremić, briga me šta oni misle. Nadam se da će Ijudi ipak misliti svojom glavom i shvatiti da postoje Ijudi koji ipak imaju svoj stav i da se istovremeno može biti protiv Vučića i protiv Đilasa. Mislim dasam za svoje ideale i interese kolektiva koji predstavljam, podneo veliku žrtvu. Ćitavu svojukarijeru, ugrozivši egzistenciju porodice.

Podsetiću javnost da sam zbog svojih javnih nastupa i govora od ove vlasti dobio otkazjer samzastupao pravasvojihkolega. I pazite, doživeo sam da mene, koji sam voj nu školu završio kao prvi u klasi, koji sam tokom službe imao samo vrhunske rezultate i ocenjivan samo odličnim službenim ocenama, danas isteruje jedan dezerter Vulin i onda mi neko kaže da sam Vučićev. Da vidim da mi to neko kaže u lice.

Bili ste sekretar vojnog sindikata, zbog čegaje dolo do otkaza koji ste tamodobili?

-Bio sam i još uvek sam predsednik najvećeg i jedinog reprezentativnog Vojnog sindikata Srbije. Otkaz sam dobio jer sam savesno vršio ovu svoju funkciju ijavno kritikovao ovu vlast. Kao predstavnik zaposlenih uživam ođređeni imunitet i zaštitu na osnovu međunarodnih konvencija, Ustava i zakona Srbije i kao takav zbog javno izgovorene reči i rada u sindikatu ne mogu da budem pozvan na disciplinsku odgovornost, a kamoli da dobijem otkaz sa rada.

Vulin je pokazao da za njega ne postoji ni međunarodno pravo, ni Ustav ni zakoni i da je zakletva člana vlade da će poštovati zakone i Ustav mrtvo slovo na papiru. Do danas za to nije odgovarao, a doći će vre me kad će odgovarati. Zato sam uzeo Metluuruke.

KakoMetla2o2o. VidipitanjeKosova i moguće rešenje?

-Rezolucija 1244 i tu nema šta da se priča, Kosovo je Srbija i biće Srbija

Plašite li se eskalacije krize u Crnoj Gori?

-Dok je narod uz Crkvu nadam se da neće biti nikakve eskalacije i da neće doći do sukoba među braćom. Srbi i Crnogorci su jedan narod. Režim Mila Đukanovića treba da ode na smetlište istorije baš kao i Vučić, Đilas i njima slični. Oni su prošlost.

SREĆKO MILOVANOVIĆ

NARODNI POKRET METLA2O2O, ČINE UUDIKOJI NE ŽiVEOD POLITIKE VEĆ OD SVOG RADAIREZULTATA TOG RADA, KOJIIMAJU OZBILJNE ŽIVOTNE I PROFiSSONALNE BIOGRAFIJEI KOJI NIKAD NISU BILI NA VLASTI, GRAĐANIMA SRBIJE NUDIMO PROFESIONALIZAM UMESTO DILETANATA NAVAŽNIM DRŽAVNIM FUNKCIJAMA

----------------------------------------------------------

Datum: 19.02.2020

Medij: Alo     Strana: 15

Rubrika: Svet

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Tramp pomilovao Blagojevića

Tramp pomilovao Blagojevića

Američki predsednik Do nald Tramp pomilo vao je juče bivšeg guvernera Ilinoisa Roda Blagojevića (63) koji od 2012. godine služi zatvorsku kaznu zbog iznude, podmićivanja i korupcije. „Vratiće se kući pošto je proveo osam godina u zatvoru“, rekao je Tramp.

Blagojević, nekadašnji član Demokratske stranke, osuđen je na 14 godina zatvora jer je pokušao da proda mesto u Senatu, koje je do izbora za predsednika SAD pripadalo Baraku Obami.

Blagojević je bio drugi guverner jedne američke savezne države poreklom iz Srbije, posle Džordža Vojnoviča, nekadašnjeg guvernera Ohaja. Njegov otac Radisav, koji je rođen u Velikim Krčmarima kod Kragujevca, kao oficir Jugoslovenske vojske proveo je Drugi svetski rat u zarobljeništvu.

----------------------------------------------------------

Datum: 19.02.2020

Medij: Blic     Strana: 10,11

Rubrika: Društvo

Autori: Nenad Božović

Teme: Korupcija

Naslov: ZAPOŠLJAVAO KORISNIKE SOCIJALNE POMOĆI PA IM UZIMAO PLATU

ŠEMA Pravnik Centra za socijalni rad Ivan Beloica uhvaćen na delu

ZAPOŠLJAVAO KORISNIKE SOCIJALNE POMOĆI PA IM UZIMAO PLATU

Ivan Beloica, bivši radnik Centra za socijalni rad u Trsteniku, sumnjiči se da je fktivno angažovao korisnike Centra kojima je davao 5.000 dinara, a ostatak zarade, 17.000 dinara, morali su da mu vraćaju.

NENAD BOŽOVIĆ

Slučaj je otkriven

polovinom prošle godine, a u oktobru je Beloica, inače zaposlen kao pravnik

u Centru za socijalni rad u Trsteniku, dobio otkaz.

- Cela priča je pukla kada je jedan od tih korisnika pozvao direktora Centra za socijalni rad u Trsteniku i pitao ga da li bi mogao da mu ostavi na račun 10.000 dinara jer su mu potrebni za lekove. Naime, Beloica je iskoristio svoj položaj u Centru za socijalni rad kako bi 28 korisnika novčane pomoći bilo prijavljeno preko četiri udruženja iz Trstenika na javnim radovima. Pri tome, bili su angažovani fiktivno, poslove nisu ni obavljali, a novčanu nadoknadu od 22.000 dinara su primali za period trajanja ugovora kaže izvor „Blica“.

Na osnovu izveštaja Centra za socijalni rad u Trsteniku, u koji je „Blic“ imao uvid, korisnici novčane socijalne pomoći bili su angažovani preko privatnih udruženja. Jednom od njih, “Centar” je i sam Beloica zastupnik, kako je navedeno u Agenciji za privredne registre.

- Zaposleni Ivan Beloica je ne obaveštavajući svog poslodavca, preko privatnih udruženja „Centar“, „Zumbul“, „Stražba“ i „Promenimo svet, a ne sebe“, došao u sukob interesa, zloupotrebio službeni položaj i prekršio druga pravila službe. Ukupno 28 lica bilo je angažovano za javne radove koje sprovela NSZ u 2019. godini preko pomenutih udruženja - piše u izveštaju Centra za socijalni rad.

Iako se u izveštaju pominje da je to angažovanje korisnika uočeno tokom 2019, pojedini korisnici tvrde da se to dešavalo i ranije.

- Bio sam angažovan na poslovima uređenja zelenila. I samo jedan dan sam radio. Ja sam se najviše plašio da mi zbog tih javnih radova ne ukinu socijalnu pomoć. Ali, rekli su mi da se to neće dogoditi. Dogovor je bio da nam 5.000 ostaje na računu, a ostatak od 17.000 smo im davali na ruke kada dođu kod nas kući. Nekoliko sezona smo tako radili - rekao je za „Blic“ jedan od angažovanih radnika.

Inače, upošljavanje korisnika socijalne pomoći jeste jedan od prioriteta Nacionalne službe za zapošljavanje (NZS). Sa radnicima se sklapaju ugovori o privremeno-povremenim poslovima, a NSZ u periodu trajanja javnih radova, koji obično traju tri ili četiri meseca, poslodavcima osim plate refundira i troškove za PIO.

Po šemi koja je otkrivena, to bi značilo da se za svakog zaposlenog radnika dobija 22.000 dinara, a da od toga novca on zadržava za sebe 5.000 dinara, dok 17.000 dinara ostaju čisto Beloici i udruženjima, bez plaćanja ikakvih poreza i doprinosa.

Nakon što je Centar iz Trstenika otkrio ove malverzacije iz 2019. godine, slučaj je prijavljen policiji, a Beloica je dobio otkaz. Ceo slučaj je predat Specijalnom tužilaštvu za borbu protiv korupcije u Kraljevu da bi se utvrdilo da li u radnjama Beloice postoje elementi krivičnog dela.

Direktor Centra za socijalni rad nas je za zvaničan odgovor uputio na Ministarstvo za rad, boračka i socijalna pitanja. Sam Centar je podneo prijavu protiv Ivana Beloice i Etičkom odboru Komore socijalne zaštite. n

Beloica je iskoristio svoj položaj u Centru kako bi 28 korisnika novčane pomoći bilo prijavljeno preko četiri udruženja iz Trstenika na javnim radovima

----------------------------------------------------------

Datum: 19.02.2020

Medij: Danas     Strana: 2

Rubrika: Politika

Autori: V. Cvejić - S. Čongradin

Teme: Korupcija

Naslov: Vasiljević: Da je Vučić hteo da kaže na koga misli, rekao bi to javno

Savetnica za medijepredsednika Srbije za Danas o tome na kogajeprvi čovek države mislio kadaje rekao da neki PR-oviprave svađu među ministrima

Vasiljević: Da je Vučić hteo da kaže na koga misli, rekao bi to javno

  1. Cvejić - S. Čongradin

Beograd - Predsednik Srbije Aleksandar Vučić bi javno rekao da je hteo da precizira na koje ministre, odnosno njihove PR-ove je mislio u izjavi da neki od njih prave svađu među ministrima, izjavila je za Danas Suzana Vasiljević, savetnica za medije predsednika Srbije, u kratkom odgovoru na naše pitanje o tome na koga je Vučić mislio kada je u emisiji Cirilica, na TV Hepi, pre dva dana, naveo da je to jedan od razloga za sukob ministara u Vladi Srbije.

Isto pitanje Danas je poslao brojnim PR-ovima u Vladi Srbije kao i ministrima, ali niko osim savetnice predsednika nije želeo da odgovori ili komentariše ovu Vučićevu izjavu.

Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Zorana Mihajlović, jedna od članica Vlade Srbije koja je u gotovo permanentnom sukobu sa ostalim ministrima pa i samom premijerkom Anom Brnabić. Godinama unazad, koliko je ministarka u takozvanoj naprednjačkoj vlasti, odnosno vlasti Srpske napredne stranke, njeni protivnici samo se smenjuju. Javnost uveliko spekuliše da je meta brutalnih napada osuđenog ratnog zločinca Vojislava Šešelja i njegovih poslanika u Skupštini Srbije po nalogu stranke čija je potpredsednika - Srpske napredne stranke, usled pritiska i neslaganja sa upravo kolegama iz „sopstvenih redova“.

Nedavno je izjavila da ne bi ostala u stranci u kojoj bi predsednik bio aktuelni ministar policije Nebojša Stefanović, aludirajući da je i on jedan od ministara u kojeg nema poverenje. Međutim, on je, u poslednje tri godine, samo još jedan u nizu ministara sa kojim je Zorana Mihajlović u sukobu, posle Aleksandra Vulina, Zorana Đorđevića, Ivice Dačića, pa i premijerke Ane Brnabić...

Podsetimo, pre dve nedelje, zbog sumnji na korupciju, po nalogu Tužilaštva za organizovani kriminal, uhapšen je Miodrag Poledica, državni sekretar Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Ministarka Mihajlović je tada izjavila da daje punu podršku nadležnim organima za borbu protivkorupcije, ali da ne veruje u Poledičinu umešanost. Potom je u intervjuu za Nedeljnik rekla: „Rgepoznajem obrise onoga koji stoji iza svega. Ali ja sam tu. Nikud ne idem. Ako sam bilo šta u ovom ministarstvu uradila a da nije u skladu sa zakonom, pa dajte to! Pokažite to! Izvolite, dođite, tu sam 24 sata, sedam dana u nedelji, nikud ne bežim. Čekam! Ali nemojte da dirate i maltretirate moju porodicu i moje saradnike."

----------------------------------------------------------

Datum: 19.02.2020

Medij: Danas     Strana: 20

Rubrika: Kultura

Autori: K.D.

Teme: javne rasprave

Naslov: Nezavisna kulturna scena Srbije osuđuje netransparentno usvajanje Strategije za razvoj kulture

Nezavisna kulturna scena Srbije osuđuje netransparentno usvajanje Strategije za razvoj kulture

K.D.

Nacrt Strategije razvoja kulture koji je 2017. iznesen na javnu raspravu, nakon nepovoljnih komentara javnosti i, između ostalog, poziva Nezavisne kulturne scene Srbije (NKSS) na odbacivanje celog dokumenta, vraćen je na doradu, podsećaju iz NKSS u saopštenju u kome osuđuju nedavno „ad hoc i netransparentno usvajanje Strategije za razvoj kulture“.

„Vlada usvaja Strategiju u trenutku kada je javnosti nepoznat sadržaj dokumenta koji najcelovitije treba da usmerava celokupno polje kulture“, ističe se uz podsećanje da u svemu nije učestvovao Nacionalni savet za kulturu koji nema mandat od 2016. godine (još nisu izglasani svi njegovi članovi - prim. K. D.).

„Pored šturih navoda Ministarstva kulture i informisanja da je Sekretarijat za javne politike u saradnji sa ‘stranim konsultantima’ učestvovao u doradi Strategije, javnosti nije poznato ko su svi učesnici ovog procesa, zatim da li su (i koje) primedbe sa javnih rasprava usvojene, kao ni koliko je proces rada trajao“, navodi se u saopštenju Nezavisne scene.

Osim što osuđuje ovu, kako kaže, „antipraksu“, NKSS zahteva i da Ministarstvo kulture objasni javnosti kako je do nastanka i usvajanja Strategije uopšte došlo.

----------------------------------------------------------

Datum: 19.02.2020

Medij: Danas     Strana: 1,11

Rubrika: Dijalog plus

Autori: Dragoljub Bakić

Teme: Korupcija

Naslov: Zašto je važan Šabac

Autorski tekst arhitekte Dragoljuba Bakića o izlasku na izbore

Zašto je važan Šabac Zašto ic važan Šabac

Dragoljub Bakić

Kada su Turci u KIK veku predavali nazad ključeve od šest najvažnijih srpskih gradova, jedan od njih je bio ključ od kapije Šabačke tvrđave.

Jevrem Obrenović, najpismeniji i najobrazovaniji od sve braće, prihvatio se da upravlja Šapcem odmah posle Drugog srpskog ustanka. Još tada je Jevrem pre ravno 200 godina, prvi u Srbiji urbanizovao Šabac po tada modernoj šemi pravougaone mreže ulica sa drvoredima i širokom regulacijom.

Nedavno je glavna ulica koja nosi ime Jevrema Obrenovića proglašena za najlepšu ulicu u Srbiji a Šapčani mu ovog proleća spremaju i spomenik

Važan je Šabac po mnogo čemu.

Pre svega u Šapcu ne stanuje laž i marifetluk. U Šapcu su građani osetili šta je iskrenost, istina, poštenje i nakon svega ovog - šta je poverenje.

Uprava grada i građani Šapca već godinama grade to poverenje - oni su dosegli do prave demokratije i u njoj u punoj meri već duže vreme uživaju.

Unapred se izvinjavam gospodinu Saši Paunoviću i Paraćincima, ali ja zaista ne znam ništa o Paraćinu, ali sam siguran da se sve ovo što pričam o Šapcu - odnosi u istoj meri i na njih. U istinu o kojoj pričam o Šapcu sam se lično uverio na licu mesta.

Šabac i Šapčane treba doživeti.

Treba na ulici videti način reagovanja građana Šapca kada sretnu svog gradonačelnika Nebojšu Zelenovića. Tu se ne zna ko se kome više obradovao.

A onda zamislite sliku nedavnog sličnog susreta u Knez Mihailovoj ulici u Beogradu kada građani jure za jednim svojim gradskim namesnikom da ga tuku.

To su dva sveta. Koliko se tamo u Šapcu vole toliko se ovde u Beogradu mrze.

Kada na uličnim protestima koji u kontinuitetu traju evo već 14 meseci u Beogradu i mnogim drugim gradovima u Srbiji izgovorite ime gradonačelnika Šapca, svi nasmejani tapšu, a kada slično izgovorite u Beogradu, onda svi namršteni zvižde i viču uaaaa.

Osnovni i najvažniji postulat demokratije je da su građani nosioci suvereniteta i oni su u Šapcu toga veoma svesni i spremni i sigurni da to moraju sačuvati.

Gradonačelnik Šapca samo sprovodi ono što građani žele i što na slobodnim referendumima odluče.

Radi verodostojnosti čitave priče treba samo uporediti Beograd i Šabac i videti da kada se poređaju sve činjenice ispada da je Šabac glavni grad Srbije gde sve funkcioniše a da je Beograd i dalje jedna krajnje zapuštena kasaba o kojoj niko više ne vodi računa, koja se raspada i u kojoj više ništa ne fimkcioniše.

Sve što Šabac ima sa gledišta ugodnog urbanog života i kvaliteta života građana, Beograd nažalost nema. To su nemilosrdne činjenice kojih ste svesni pri prvim susretima sa građanima Šapca.

Prvo i veoma važno, oni su svi nasmejani i uvek će vam rado ispričati zašto su takvi.

A takvi su zato što:

- Dišu filtrirani i nezagađeni vazduh. - Piju čistu vodu.

- Svoje komunalno đubre selektuju, recMraju pa onda tretiraju na najsavremeniji način u velikim ukopanim rezervoarima uz degasaciju metana.

- Svoje otpadne fekalne vode prečišćavaju u posebnim postrojenjima i tako potpuno čistu vodu izlivaju u reku Savu.

- Izlazak grada na reku urbanizuju tako što duž Save prave park od 300 hektara sa rukavcima Save i veštačkim jezerima.

- Svoju odbranu od poplava rešavaju kanalima sa mostovima kreativno uklopljenim u prostore za rekreaciju.

- Odnose smeće iz svakog i najudaljenijeg sela. - Svake godine ulažu u gradsku infrastrukturu desetine miliona evra.

- Imaju najveću industrijsku zonu na Balkanu od 600 hektara gde investitori dolaze bez da im se daje bilo kakva subvencija.

- Nisu zloupotrebili prikupljenu ekološku taksu i znaju u koje ekološke projekte su potrošili svaki njen dinar.

- Svi roditelji znaju da su za njihovu decu sigurna mesta u vrtićima.

- Svaki građanin može dobiti besplatan priključak na toplovodnu mrežu kako bi se smanjilo zagađenje vazduha.

- Za kulturu izdvajaju 7% svog gradskog budžeta, što je deset puta više od onog koji izdvaja Republika Srbija iz svog budžeta.

- Ni jedan jedini gradski autobus javnog prevoza ne koristi goriva koja nazad izduvavaju otrove.

- Imaju najmanji broj administrativnih službenika u gradskoj upravi.

- Imaju zaposlene kanaldžije koji svaki dan patroliraju kanalima i kontrolišu njihovu prohodnost i čistoću i naplaćuju kazne ukoliko je potrebno.

- Čitav grad je osvetljen led sijalicama koje u Šapcu koštaju po 10 i 20 puta jeftinije nego u mnogim drugim gradovima Srbije jer u Šapcu nema ugrađivanja i utaljivanja.

- Napravljen je glavni centralni trg sa veoma sofisticiranom fontanom gde voda izbija iz popločane podloge, koji je veći od Trga republike u Beogradu a koji je plaćen 20 puta manje.

- U Šabac je došla da živi i radi jedna od naših najboljih dramaturga i pozorišnih reditelja kako bi upravljala Šabačkim pozorištem.

- Iz Evropske unije, iz Haga je došla u Šabac da živi i radi jedna od vrhunskih mladih politikologa koja vodi komunikaciju sa Evropom i svetom u kabinetu gradonačelnika.

- Najzad, od pre neki dan u gradskoj upravi funkcioniše jedinstveni šalter gde su umrežene sve gradske institucije kao i takozvani virtuelni asistent gde građani svakog dana - 24 časa - mogu da dobiju sve informacije.

Za sve ovo gore pobrojano Šabac nije dobio nikakvu pomoć od Republike Srbije nego im republički budžet već godinama duguje 30.000 evra koje im po zakonu pripada.

Sve ovo po meni čini Šabac neprocenjivo važnim jer on na svom primeru pokazuje kako i sa malo novca koje jedan grad generiše od poreza i drugih doprinosa može da se uradi mnogo ukoliko se sa novcem postupa transparentno i pošteno i ukoliko se ne KRADE.

Suprotan primer tome je Beograd kome svako malo ponestane novca koji onda Država darežljivo upumpava.

Na kraju dolazimo do današnjih dana kada svi mogući ispiraju usta sa Šapcem, sa njegovim građanima i sa njegovim gradonačelnikom u kontekstu predstojećih izbora i bojkota tih istih izbora.

Da je bilo malo mudrosti u delu opozicije udružene u Savez za Srbiju trebalo je još na početku rezolutno insistirati i uz pomoć već čuvenih evroparlamentaraca izdejstvovati (možda još uvek ima vremena za to) da se izbori razdvoje i da se parlamentarni obave jedne nedelje a naredne nedelje - lokalni.

Tako bi sve bilo mnogo normalnije i pre svega poštenije. Koštalo bi neznatno više ali bi korist bila višestruka, znala bi se tačna izlaznost i šta se bojkotuje a šta ne.

Građani Srbije imaju pravo da BOJKOTOM kazne ovakvu zakonodavnu vlast koja ih jednostavno nije dostojna i gde poslanici vladajuće većine svojim ponašanjem brukaju i sebe i celu Srbiju i šalju veoma ružnu sliku o nama u čitav svet.

Znači bojkotovati parlamentarne izbore u Srbiji. Tačka.

S druge strane građani u svojim lokalnim sredinama imaju apsolutno pravo da stvari uzmu u svoje ruke i da pokušaju da u svojim sredinama izbore svoj građanski suverenitet.

Gde god postoji i mala nada da se to dogodi treba pokušati.

Ne treba zaboraviti da se tokom protekle godine demonstriralo u skoro stotinu gradova širom Srbije. Tamo su demonstrirali ljudi koji su se oslobodili straha da ih neko vidi i koji udruženi u gradske frontove mogu možda da donesu promenu svojih života na bolje. Zašto ih u tome unapred sprečavati?

Po meni nema besmislenije rečenice koja se čula u Domu sindikata 1. februara ove godine a koja glasi: „Ako želite promenu - vi ostanite kod kuće.“

Pa hoće li promenu da im donese Sveti Petar. Ili kako shvatiti onu drugu rečenicu sa istog skupa: „Ne može da bude vama dobro ako celoj Srbiji nije dobro.“

Nije li to možda ono čuveno naše - E nećete ga vala ni vi majci  

U čitavoj toj lavini osuda koja se ovih dana sručila na Šabac i njegovog gradonačelnika prednjači Beograd koji je zapravo centrala Saveza za Srbiju.

Beograd je gubitnik izbora koji su se održali pre dve godine. Da ih je tada dobio pa sada se njih odrekao zarad „opšteg dobra“, tek onda bi imao moralno pravo da nekome drži pridike.

Ovako treba da ćuti i da se stidi što je beogradske izbore izgubio.

Svi oni treba da zahvaljuju bogu što uopšte postoje takvi primeri građanske pameti i građanske hrabrosti kakva postoji u Šapcu i Paraćinu. Lideri Saveza za Srbiju umesto što kritikuju i prete trebalo bi da organizuju autobuse kojima bi iz drugih delova Srbije dovozili građane da dođu u Šabac i sami se uvere kako taj grad funkcioniše.

Njihov gradonačelnik ne napastvuje žene po hodnicima gradske uprave.

Njihov gradonačelnik ne pali kuće svojim sugrađanima kada ga uhvate u krađi.

Njihov gradonačelnik ne puca ljudima u ulazna vrata kako bi izgoreli u zapaljenoj kući.

Njihov gradonačelnik ne zida divlje hotele u nacionalnim parkovima.

Njihov gradonačelnik ne preti svojim sugrađanima da će ih zabetonirati.

Njihov gradonačelnik ne zabranjuje 16 godina svojim građanima da piju vodu.

Pa treba li Šabac i Paraćin sa ovakvima na gomilu samo zato da se zadovolji nekakav besmisleni izmišljeni princip.

Ništa Bojkotu širom Srbije neće smetati što će Šabac i Paraćin izaći na svoje lokalne izbore.

Kod njih su izbori i fer i slobodni. Oni ih organizuju, oni sprovode i oni kontrolišu. I tu nema ničega spornog. Ima dovoljno drugih gradova i opština koji imaju ozbiljnih razloga da sve đuture bojkotuju.

Šabac svoju osvojenu slobodu mora da sačuva i za to se ne pita Zelenović.

Pitaju se građani Šapca i u njihovu rešenost sam se nedavno sam uverio.

A oni koji možda pomišljaju da se ulice Šapca mogu osvojiti i nekim nasilnim sredstvima neka vode računa da je Šabac i Boj na Mišaru i Cerska bitka pa im je pametnije da se od toga uzdrže.

Autorje arhitekta

? U čitavoj toj lavini osuda koja

se ovih dana sručila na Šabac i njegovog gradonačelnika

prednjači Beograd, koji je zapravo centrala Saveza za Srbiju. Beograd je gubitnik izbora koji su se održali pre dve godine. Da ih je tada dobio pa sada se njih odrekao zarad „opšteg dobra“, tek onda bi imao moralno pravo da nekome drži pridike. Ovako treba da ćuti i da se stidi što je beogradske izbore izgubio

----------------------------------------------------------

Datum: 19.02.2020

Medij: Danas     Strana: 10

Rubrika: Dijalog plus

Autori: Vladica Cvetković

Teme: Korupcija

Naslov: Hrabrost je važnija od svih plagijata

Reinstaliranje kičme Beogradskog univerziteta u slučaju doktorata Siniše Malog

Hrabrost je važnija od svih plagijata

Vladica Cvetković

Bez obzira kako će se okončati upravni postupak između Siniše Malog i Univerziteta u Beogradu, sa akademske tačke gledišta slučaj njegovog prepisanog doktorata svršena je stvar. Kakve god bile, odluke Upravnog suda ne mogu da produže agoniju, odnosno, ako se ona i produži, u njoj će učestvovati jedino ministar fmansija,

akademska zajednica neće - njena agonijaje hvalabogu (ijoš ponekome) završena.

Ova za univerzitet neprijatna priča je utihnula, ali njeni odjeci još nisu, pa tako skoro svakoga dana čujemo pitanja poput: Da li ovi na Beogradskom univerzitetu misle da su rešili sve probleme time što su oduzeli (će oduzeti) doktorat Malom? Je li to (bio) jedini plagijat u srpskom visokom obrazovanju, a šta je sa ostalima? Gde su sad oni koji su bili toliko glasni u napadima na doktorat ministra finansija, zašto ih sada nigde nema? I tako dalje.

Među onima koji ova pitanja postavljaju ima i profesora koji predugo rade na univerzitetu da ne hi uvideli koliko su ta pitanja plitka bez mnogo smisla. Oni ili stvarno nisu razumeli šta se u slučaju Mali zaista dogodilo ili se samo prave nevešti; šta god da je po sredi, trebalo bi da ih je podjednako sramota.

Ne toliko zbog njih - tih

premudrih, sveznajućih profesora, pronalazača tople vode i

univerzitetskih populista - koliko zbog građana koji akademski sektor poznaju površno (ali mu iskreno žele dobro), koji su sami studirali ili im deca/unuci danas studiraju, ili nije nijedno od toga, već ih samo kao građane zanima (i brine) šta se događa sa najstarijim univerzitetom u Srbiji, sastaviću jedan najkraći saldo čitavog ovog događaja. Jedno univerzitetsko (± političko) svođenje računa oko najčuvenijeg plagijata u srpskom visokom obrazovanju u deceniji na izmaku. Kao kad neki konobar iz prošlog milenijuma (recimo, onaj na terasi kafane Zelengora u Aranđelovcu), rutinski lizne plajvaz i izgovori ono poznato: "I, da vidimo šta smo imali?”. I ko će to da plati (to dodajemja)?

U zamišljeno kelnersko blokče upisujem tri najvažnije stavke u slučaju doktorata Siniše Malog, a to su: l) izrada do tada nepostojećih procedura za oduzimanje doktorata, 2) sprovođenje tih postupaka i donošenje odluke da je doktorat Siniše Malog plagijat i 3) stoičko držanje rektorke i neJdh profesora na uvrede od strane političara i parapolitičara.

To, koliko je bilo važno izraditi pravilnike i sve drugo što je bilo neophodno da bi se uspešno tretirao jedan problem koji je do tada mahom ignorisan valjda ne traži posebnu elaboraciju; sve što bih u vezi s tim rekao odvelo bi ovaj tekst u suvoparnu priču o

administrativnim pitanjima, pa ću to preskočiti. Reći ću samo jedno: pogledajte na tren državu Srbiju danas, ona ima i Ustav i institucije i regulatorna tela, pa ipak sve funkcioniše kako gazda kaže. E sad zamislite Univerzitet koji, kada je reč o proceduri oduzimanja nečasno stečenog doktorata, nije imao ništa, ni pravilnike ni tela koja bi se time bavila; a gazda je (i tada bio) sve vreme prisutan.

Osvrnimo se ipak na tačke 2 i 3 u našem hipotetičkom računu, u njima leži odgovor na pitanje šta je Univerzitet u Beogradu stvarno dobio okončanjem ovog slučaja. Naravno, odlukom Etičkog odbora da je doktorat Siniše Maloga plagijat nije rešen nijedan suštinski problem krađe tuđih ideja na Univerzitetu, pa ko to ne zna, ali to nije ni bio prioritetni cilj ove mukotrpne i iscrpljujuće borbe. Oduzimanjem doktorata ministru finansija neće se ni za milimetar povećati kvalitet doktorskih studija na Beogradskom univerzitetu, ali će se zato Univerzitet osloboditi straha i udvorištva i time nastaviti da raspolaže svojom autonomijom onako kako to čine univerziteti u nediktatorskim državama. Odlukom Etičkog odbora i

podrškom koju je ovo telo dobilo od Rektorata, Univerzitet je kao institucija odlučio da se više ne savija; to što su neki beznadežno pokorni pojedinci u njemu nastavili da hodaju pognute glave, to je sasvim druga stvar.

Da rezimiramo: čitavo ovo natezanje sa Sinišom Malim i njegovim univerzitetskim i političkim mentorima nije ni bilo usmereno ka iskorenjivanju intelektualne krađe u Srbiji, već privremeno reinstaliranje kičme instituciji od najvećeg društvenog značaja u Srbiji!

Za uspeh u borbi protiv

plagiranja tuđih ideja, a naročito protiv prisvajanja tuđih rezultata jednog pravog(!) naučnog rada, slučaj doktorata Siniše Malog potpuno je ništavan. U njegovom doktoratu ionako nema nikakve nauke, nema je čak ni u onom delu koji je prepisan.

U istinskom okršaju protiv neakademskog ponašanja i plagiranja, a to nas tek čeka, vladaju druga pravila i on se odvija u drugom ringu. Taj rat se vodi protiv ozbiljnih plagijata, a ne protiv jednog ministra kome naučno istraživanje nije bilo ni na kraj pameti, koji, kako se čini, nije čak ni sam prepisivao, već je i to za njega učinio neko drugi. Intelektualna krađa, uzimanje tuđih podataka, uključujući i doktoriranje prečicom, jesu nuspojave koje su i dalje prisutne u našem visokom obrazovanju, ali se one moraju drugačije, sistemski, preduprediti. Prvi korak u toj akciji jeste da se izvođenje doktorskih studija oduzme neistraživačkim visokoškolskim ustanovama onima koje se prevashodno (ili samo) bave nastavom. Dok se to ne uradi, uvek će biti profesora koji će nuditi doktorat bez muke ili bilo koju diplomu uz "bindžovanje semestara ili godina studija”, s prepisivanjem ili bez njega, svejedno. A da li će uvek biti i onih koji će takve ponude prihvatati, na to odgovorite sami.

I još nešto, do univerziteta bez plagijata ne dolazi se ni tim famoznim softverima o kojima se danas toliko priča. Oni su možda dobri za otkrivanje dece koja prepisuju pismene zadatke, ali su kod prave krađe naučnih rezultata uglavnom nemoćni. Kako stvari stoje, na nekim univerzitetima ih koriste kao alko-test: da vidimo, opa, pocrvenelo, znači plagijat!

Uozbiljimo se i krenimo u rešavanje svake optužbe za plagijat pojedinačno, za to nam nije potreban veštački nepristrasan softver, već razuman, ali

nepotkupljiv i pošten hardver, to jest (takvi) ljudi.

Možda nekoga i iskreno zanima kako će se okončati ova poslednja epizoda slučaja Mali pred Upravnim sudom, mene sigurno ne. Znam da se nismo ni pomakli u istinskoj borbi protiv plagijata, ali znam i da bih bio glup da sam tako nešto i očekivao. Zato mi je više nego dovoljno i to što smo kao institucija skupili ono malo preostale hrabrosti i javno rekli „ne“ onome kome se danas tako nešto veoma retko govori. Na univerzitetu u Beogradu ima još uvek profesora kojima se od tog „ne“ i dalje trese brada i koji bi voleli da to „ne“ nikada nije izgovoreno, ali ono se ipak čulo i to bogme jasno i glasno.

Za koga je to malo, taj je o stanju na BU i u društvu u kojem živimo ili bezobrazno neobavešten ili samo bezobrazan, trećeg nema.

Autorje redovni profesor Rudarsko-geološkogfakulteta i

dopisni clan SANU

? Odlukom Etičkog odbora da je doktorat Siniše Malog

plagijat nije rešen nijedan suštinski problem krađe tuđih ideja na Univerzitetu, pa ko to ne zna, ali to nije

ni bio prioritetni cilj ove mukotrpne i iscrpljujuće borbe. Oduzimanjem doktorata ministru finansija neće se ni za milimetar povećati kvalitet doktorskih studija na Beogradskom univerzitetu, ali će se zato Univerzitet osloboditi straha i udvorištva i time nastaviti da raspolaže svojom autonomijom onako kako to čine univerziteti u nediktatorskim državama

----------------------------------------------------------

Datum: 19.02.2020

Medij: Danas     Strana: 14

Rubrika: Ekonomija

Autori: Beta

Teme: Javne nabavke

Naslov: Obustavljena nabavka koju je dobio Telekom

Obustavljena nabavka koju je dobio Telekom

Beta

Beograd - Ministarstvo pravde obustavilo je postupak javne nabavke usluga održavanja i unapređenja komunikacione mreže sudova u kojoj je posao vredan skoro 60 miliona dinara dodelila Telekomu Srbije, nakon rešenja Komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki po žalbi drugog ponuđača, piše „Nova ekonomija“. Nakon postupka koji je trajao duže od godinu dana, Ministarstvo je proglasilo sve ponude neprihvatljivim i sprovođenje postupka odložilo do usvajanja plana javnih nabavki za 2020. godinu, vidi se iz obaveštenja objavljenog 31. januara. Žalbu Komisiji za zaštitu prava podnela je grupa ponuđača koju su činile kompanije Orlon telekom, Orlon telekom TIM, Macchina Security, NES Communications, Algotech i LOGO.

Oni su između ostalog tvrdili da jednu od traženih karakteristika iz konkursne dokumentacije ispunjava jedino oprema proizvođača Forcepoint, čiji je jedini ovlaščeni prodavac u Srbiji kompanija Comtrade, koja je u javnoj nabavci učestvovala zajedno sa Telekomom

Grupa ponuđača predvođena Orionom nudila je da obavi posao po ceni od 40 miliona dinara, dok su Telekom i Comtrade nudili cenu od 58.223.700 dinara. Beta

----------------------------------------------------------

Datum: 19.02.2020

Medij: Danas     Strana: 15

Rubrika: Ekonomija

Autori: Beta

Teme: Korupcija

Naslov: Populizam na Kosovu negativan za preduzeća

Populizam na Kosovu negativan za preduzeća

Beta

Priština - Najveće prepreke razvoju preduzetništva na Kosovu su nelojalna konkurencija, visoke kamatne stope i siva ekonomija, izjavio je predsednik Privredne komore Kosova (PKK) Berat Rukići. Rezultati istraživanja PKK pokazuju da je nelojalna konkurencija na prvom mestu (37 odsto), zatim slede visoke kamatne stope od (36 odsto) i neformalna ekonomija na koju se požalilo 33 odsto ispitanika.

Rukići je rekao da preduzetnici podržavaju bilo koju odluku Vlade po pitanju taksi koja je u interesu Kosova. Ocenio je da istraživanje pokazuje da su korupcija i nepotizam na zabrinjavajućem nivou, dok ekonomski rast i dalje zavisi od javnih investicija i doznaka iz inostranstva.

Predsednik PKK je, takođe, ocenio da se Kosovo i dalje suočava s populističkim odlukama koje negativno utiču na preduzeća. Rekao je da bi oko 10 miliona evra mogla biti šteta opštinama ukoliko bi se kompanijama zabranio rad nedeljom. Beta

----------------------------------------------------------

Datum: 19.02.2020

Medij: Politika     Strana: 7

Rubrika: Društvo

Autori: Dragana Jokić Stamenković

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije/Korupcija

Naslov: Naučni instituti zabrinuti za svoju autonomiju

Naučni instituti zabrinuti za svoju autonomiju

Četiri

instituta

Univerziteta u Beogradu podneće ove nedelje

inicijativu za ocenu ustavnosti

Zakona o nauci a dobili su i podršku kolegaizjoš dve ustanove

Dragana Jokić Stamenković

Netiri naučna instituta

Univerziteta u Beogradu (UB), koja su prošle nedelje na konferenciji za me-

jflaje javno optužila Ministarstvo Ijrosvete da „najgrublje krši” njihoijg autonomiju rada, dobila su podršku još dve državne, vanuniverzitetske istraživačke ustanove. ", Toza„Politiku”tvrdiVladanČoigph s Instituta za medicinska ist*raživanja, dodajući da su se njihovoj borbi za nezavisnost u radu i odlučivanju pridružili zemunski Institut za stočarstvo i naučna ustanova čije ime još uvek nije želeo da otkrije. Instituti za nuklearne nauke „Vinča”, za filozofiju i društvenu teoriju, za medicinska istraživanja i za multidisciplinarna istraživanja odnedavno su udruženi u Mrežu akademske angažovanosti i solidarnosti (MASA). Zbog dopune inicijative za ocenu ustavnosti člana 60 Zakona o nauci i istraživanju, koji propisuje izbor članova upravnog odbora instituta, odložili su njeno slanje za ovu sedmicu jer imaju nove potpisnike. Upravo taj član i predstavlja tačku sporenja vlade i instituga, koji su se još od 2014. godine pojedinačno borili da ga izmene. Tada su, pojašnjava Čokić, zbog nepoštovanja mišljenja naučnih veća pri izboru članova upravnih odbora sa Instituta za medicinska istraživanja i iz „Vinče” prosleđene prve pojedinačne zamerke i žalbe Ministarstvu prosvete i Agenciji za borbu protiv korupcije. Sada su se naučnici prvi put ujedinili oko inicijative za izmenu propisa koji daju primat vladi u odnosu na istraživačka naučna veća u izboru članova upravnih odbora koji biraju direktore instituta.

Ono što isgraživačima smeta jeste činjenica da pomenuti član Zakona o nauci propisuje da vlada postavlja četiri člana UO instizuta, a naučna zajednica tri. U prvom naučnom zakonu kod nas 2001. godine ta proporcija je bila tri naspram tri člana, a u narednom iz 2005. uvedena je razmera četiri naspram četiri člana. U vreme kada je Božidar Tjelić bio ministar nauke 2010. godine menja se ovaj 60. član zakona i uvodi neproporcionalni broj članova, koji je ostao do danas.

Kako je napomenula Gazela Pudar Draško, sa Instituta za filozofiju i društvenu teoriju UB, takav način izbora članova UO instituta prepisan je i u najnoviji Zakon o nauci i istraživanjima 2019. Vlada Srbije je, objašnjava ona, i u prethodnih deset godina prema istom članu zakona postavljala većinski broj svojih kandidata u upravne odbore instituta, ali su u praksi bile ustaljene prethodne konsultacije s istraživačima koji su zaposleni na institutima.

- Prethodne godine prvi put se dogodilo da mi naučnici sa Instituta za filozofiju i drupggvenu teoriju u „Službenom glasniku” vidimo da su izabrani neki članovi našeg upravnog odbora i koji su to ljudi. Kod nas je za predsednika upravnog odbora izabran Zoran Avramović, koji svojim delima pokazuje da je antievropski i antidemokratski nastrojen, dok je program i plan rada našeg instituta oslonjen na regionalnu i međunarodnu saradnju koja, nasuprot njegovim stavovima, podrazumeva zajednički rad s Albancima i Hrvatima - istakla je Gazela Pudar Draško.

Ona je pojasnila da naučnici tek sada osećaju svu težinu ove disproporcije, koja ide u korist vlade jer novi zakon daje direktorima instituta ogromna ovlašćenja.

- Prešli smo sa projektnog na institucionalno finansiranje, što podrazumeva da direkgor odlučuje o raspodeli novca neophodnog za naš rad, poslovna putovanja, tribine, dok se ranije o svemu tome dogovarao sa šefovima projekata - objašnjava Gazela Pudar Draško.

Čokić dodaje da im smeta i što nigde u Zakonu o nauci nije precizirano ko su ti članovi upravnih odbora koje predlaže vlada, kako ih bira i odakle.

- Precizirano je samo kakva zvanja oni moraju da imaju, a mogu da dovedu ljude koje žele. Samo u 69. članu Statuta UB stoji da Senat predlaže članove upravnih odbora instituta, ali opet iz kvote predstavnika koje delegira vlada - naglašava naučnik koji traga za odgovorom na pitanje kako to vlada bira delegate od kojih sve više zavisi naučni rad u Srbiji.

Inače, pored 11 instituta UB u Srbiji, prema podacima Ministarstva prosvete, postoji ukupno 59 takvih naučnoistraživačkih ustanova.

----------------------------------------------------------

Datum: 19.02.2020

Medij: Politika     Strana: 19

Rubrika: Kultura

Autori: K.R.

Teme: Korupcija

Naslov: NKSS osuđuje netransparentno usvajanje Strategije razvoja kulture 2020-2029

NKSS osuđuje netransparentno usvajanje Strategije razvoja kulture 2020-2029

K.R.

Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS) osuđuje ad hoc i netransparentno usvajanje Strategije za razvoj kulture 2020-2029. sa pripadajućim Akcionim planom. U saopštenju ona podseća da je prema Zakonu o kulturi iz 2009. usvajanje Strategije razvoja kulture predviđeno u roku od godinu dana, te da je nacrt strategije koji je 2017. iznesen na javnu raspravu, nakon nepovoljnih komentara javnosti i, između ostalog, poziva NKSS na odbacivanje celog dokumenta, vraćen na doradu. Krajem 2019. vlada usvaja strategiju u trenutku kada je javnosti nepoznat sadržaj dokumenta koji najcelovitije treba da usmerava celokupno polje kulture, te se dalje čeka da se usvoji u skupštini.

„Kako je na samom početku strategije ponovo istaknuto da je Nacionalni savet za kulturu (NSK) takođe pratio proces izrade dokumenta, a javnosti je poznato da NSK od 2016. nema mandat, možemo zaključiti da je vođen netransparentan proces. Pored šturih navoda Ministarstva kulture i informisanja da je Sekretarijat za javne politike u saradnji sa „stranim konsultantima” učestvovao u doradi strategije, javnosti nije poznato ko su svi učesnici ovog procesa, zatim da li su (i koje) primedbe sa javnih rasprava usvojene, kao ni koliko je proces rada trajao”, navodi se u saopštenju.

NKSS najoštrije osuđuje ovakvu antipraksu, te traži da Ministarstvo kulture i informisanja objavi proces kojim je nastala strategija i sve njegove učesnike. K. R.

----------------------------------------------------------

Datum: 19.02.2020

Medij: Politika     Strana: 21

Rubrika: Srbija

Autori: Đ.Đukić

Teme: Korupcija

Naslov: Ko je zamutio vodu u Zrenjaninu

Ko je zamutio vodu u Zrenjaninu

Dvojici osumnjičenih u slučaju izgradnje postrojenja za prečišćavanje vode određen pritvor do trideset dana, dok je trećem omogućeno da se brani sa slobode

Zrenjanin - Uoči prošlog prazničnog vikenda tri osobe su privedene zbog sumnje da su počinile krivična dela prilikom izgradnje postrojenja za prečišćavanje vode. Dvojici osumnjičenih je određen pritvor, a jedan je pušten da se brani sa slobode. Stiče se utisak da su Zrenjaninci jedva dočekali da se konačno pokrene i krivična odgovornost zbog toga pggo nema pravih objašnjenja zapggo iz fabrike vode čija je gradnja trajala pet godina još ne curi voda zdrava i za piće.

Međutim, ovih dana česti su zahtevi u kojima se traži i politička odgovornost najviših gradskih funkcionera. Zabrinjavaju učestale izjave da nova fabrika i nema adekvatnu opremu za kvalitetno prečišćavanje vode, pa je početak rada pod znakom pitanja.

U Posebnom odeljenju za borbu protiv korupcije Višeg suda u Novom Sadu, nakon privođenja, saslušani su I. D. (67), bivši pomoćnik gradonačelnika Zrenjanina zadužen za investicije i bivši direktor JKP „Vodovod i kanalizacija”, zatim G. T. (48), takođe bivši direktor u tom preduzeću, kao i N. O. (69), odgovorno lice beogradskog preduzeća „Sinertek” i bivše odgovorno lice firme „Grupo cilio”. Nakon saslušanja koje je trajalo skoro ceo dan, I. D. i N. O. određen je pritvor do 30 dana, dok je G. T. pušten da se u daljem postupku brani sa slobode, uz meru zabrane komuniciranja. Oni se, pored ostalog, sumnjiče za zloupotrebe u vezi sa javnom nabavkom u sklopu izgradnje fabrike za prečišćavanje vode u Zrenjaninu.

Istovremeno sa vestima o hapšenju pojavili su se zahtevi za ostavku političkih funkcionera zbog fabrike vode. Tu su se angažovala građanska udruženja, a jedno od njih - „Građanski preokret” i ranije je podnosio krivične prijave koja su obuhvatile i lica koja su sada procesuirana pred Višim sudom u Novom Sadu. Sada ovo udruženje predočava da je zahtevalo i krivičnu odgovornost ministra Gorana Kneževića, kao nesumnjivo najuticajnijeg predstavnika vlasti među Zrenjanincima, kao i gradonačelnika Čedomira Janjića. Na sličan način reaguju i zrenjaninske opozicione stranke koristeći stanje zbog fabrike vode da hvataju zalet pred izbornu kampanju koja se približava.

Od eventualnih kadrovskih raspleta na Begeju više brige zadaje stvarno stanje zbog fabrike vode. Sve više su pod sumnjom njene tehničke mogućnosti. Nema jasnih stavova iz nadležnih institucija u kojima, bez komentara i šturo, ukazuju samo na rezultate analiza koje ne slute na dobro. Fabrika sada ne radi, a probni rad, koji je trajao od 2. septembra do 27. decembra prošle godine, otkrio je da ovo postrojenje nije u stanju da u kontinuitetu obezbedi vodu odgovarajuće bakteriološke i fizičko-hemijske ispravnosti. Izveštaje o ispitivanju vode zrenjaninskog Zavoda za javno zdravlje JKP „Vodovod i kanalizacija” postavilo je na svoj sajt. Pregledom ovog materijala uočava se da kvalitet vode pročišćene u postrojenju nije stabilan. Hemijski nalazi tokom celog, skoro četvoromesečnog probnog rada, najčešće nisu ispunjavali kriterijume Pravilnika o higijenskoj ispravnosti vode za piće. Bilo je mikrobiološki i fizičko-hemijski ispravnih uzoraka, ali bilo je i probijanja, poput povećane koncentracije arsena, natrijuma, nitrita... U pojedinim danima u oktobru i novembru zabeleženo je da se u vodi oseća jak i intenzivaN miris hlora. Problematični su bili i mikrobiološki nalazi koji povremeno u toku probnog rada nisu odgovarali Pravilniku o vodi za piće.

Ipak, od eventualne zaraze nema opasnosti, uveravaju stručnjaci. Problem s arsenom, zbog čijeg odstranjivanja je i građena fabrika, za sada nije rešen.

Ukoliko se ne reši do izbora, zna se šta će biti glavna tema. Prošlog vikenda u lepom selu Belo Blato, nedaleko od Zrenjanina, održana je popularna kobasicijada koja je privukla 15 hiljada posetilaca. U pratnji fotoreportera i kamermana bili su prisutni i mnogi zrenjaninski funkcioneri. Valjalo se pokazati pred narodom, jer se oko prazničnog vikenda mnogo govorilo o hapšenjima. Đ-Đukić

¦đ-Đukić

Od eventualnih kadrovskih raspleta na Begeju ” više brige zadaje stvarno stanje zbog fabrike vode.

Sve više su pod sumnjom njene tehničke mogućnosti

----------------------------------------------------------

Datum: 18.02.2020

Medij: RTS1

Rubrika: Jutarnji program/RTS

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Uključenje iz Šapca: Obnova Sokolane

Šabac važi za jedan od "najsportskijih" gradova u Srbiji. Otuda i obnova tamošnje Sokolane, koja je trajala punih 14 godina...U direktnom uključenju iz Šapca, tamošnji odbornik zadužen za sport, pored ostalog, rekao je da su Šapčani ponovo dobili Sokolanu, a javna nabavka za spoljni teren je već raspisana, i radovi se očekuju već u šaprilu...

----------------------------------------------------------

Datum: 18.02.2020

Medij: Radio Beograd 1

Rubrika: Novosti dana

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)Nenadić

Naslov: Koliko je Srbija napredovala ka članstvu u EU?

Spiker:Koliko je Srbija napredovala ka članstvu u Evropsku uniju? To pitanje postavljeno je na konferenciji o evropskim integracijama Srbije od 2016. do 2020. godine. Učesnici skupa ocenili su da ima vidljivih pomaka, ali da mora brže bez obzira na probleme koji postoje unutar same Unije. Pre 10 godina Srbija je napravila prve korake ka Evropskoj uniji pošto je u decembru 2009. podnela zahtev za članstvo. Sa spiska od 35 poglavlja ,koliko država treba da ispregovara pre nego što postane članica Evropske unije, Srbija je otvorila 18 i privremeno zatvorila dva. Detaljnije, Nataša Aćimović.Reporter:U Albaniji vlada veći entuzijazam za pristupanje Evropskoj uniji nego u Srbiji. Ovde je ta energija nestala, rekao je urednik portala „Evropski Zapadni Balkan“ Nemanja Todorović. Nemanja Todorović, urednik portala „Evropski Zapadni Balkan“: Mi smo potpuno zaboravili na tu vrstu entuzijazma u svemu ovome. Možda smo ga imali ’16. , ’17. , ali nekako bar u poslednje dve godine od toga nema ništa, iz razloga što se zaista u ovom procesu više ništa ozbiljno ili veliko ne dešava.Reporter:Srđan Majstorović iz Centra za evropske politike smatra da Srbija treba da ubrza reforme i usklađivanje propisa sa Evropskom unijom, prvenstveno zarad sebe.Srđan Majstorović iz Centra za evropske politike:U proteklih pet godina evidentno je da je moglo mnogo više da se učini i možda ne u smislu raspoloženja u samoj Evropskoj uniji kada je u pitanju proširenje ali u domaćem planu u smislu sprovođenja reformi koje je Srbija sama sebi zadala moglo je mnogo, mnogo više da se uradi. Čudna je situacija obzirom da Srbija u ovom trenutku kao neko ko pretenduje na poziciju lidera u procesu evropskih integracija recimo nema šefa pregovaračkog tima već gotovo šest meseci.Reporter:U pregovaračka poglavlja 5 i 32 koja se odnose na javne nabavke i finansijsku kontrolu, Srbija je ušla dosta dobro pripremljena, kaže Nemanja Nenadić iz organizacije „Transparentnost Srbija“.Nemanja Nenadić iz organizacije „Transparentnost Srbija“:Međutim, ono što smo svedoci svih ovih godina jeste da taj proces evropskih integracija nije iskorišćen onoliko koliko je mogao da se reforme ubrzaju, što najbolje možemo da vidimo već i na primeru kašnjenja sa donošenjem zakona koji su planirani nekoliko godina ranije, recimo Zakon o javnim nabavkama koji je tek pre mesec- dva dana izmenjen, a bilo je planirano da se to uradi još pre više godina.Reporter:Istraživač u Centru za međunarodne poslove Igor Novaković ističe da u otvorenim poglavljima 30 i 31, koji se tiču prilagođavanja spoljne trgovine Srbije sa Evropskom unijom, ima nerešenih pitanja poput ulaska u Svetsku trgovinsku organizaciju. Tu je, podseća, kamen spoticanja to što Srbija zabranjuje uvoz genetski modifikovane hrane. Ugovori o slobodnoj trgovini koje Srbija ima sa mnogim zemljama van Evropske unije trenutno nisu problem.Igor Novaković istraživač u Centru za međunarodne poslove:Nema ni govora o tome da Srbija treba da sada napusti bilo koji od sporazuma i takođe može da sklapa nove sporazume, recimo mi smo sad unapredili naš ugovor o slobodnoj trgovini sa Turskom. Što se tiče Evroazijske unije to je opet političko pitanje.Reporter:Konferenciju o evrointegracijama Srbije je organizovala nemačka fondacija „Fridrih Ebert“ sa ciljem, kako je rečeno, da se javnosti približe rezultati u procesu pregovora o pristupanju Evropskoj uniji od početka mandata Vlade Srbije od 2016. godine.                  

----------------------------------------------------------

Datum: 18.02.2020

Medij: RTS1

Rubrika: Šta radite bre/RTS1

Autori: Ruža Jeremić Turudić

Teme: Nemanja Nenadićprivatno partnerstvonabavke

Naslov: Napredak u evrointegracijama

Novinar:Kako da napredujemo u Evro integracijama kad na svaki evro koji dobijemo od Evropske Unije neka članica dobije 6. Bez investicija nema napretka u evro integracijama, svestan je i Francuski predsednik Makron, ali one nisu alternativa za članstvo.Slobodan Zečević, institut za evropske studije: Bez članstva u EU nemate tu vrstu poverenja zapadnih investitora koji imaju članice EU. Znači postoji mnogo veće poverenje prema njima i zato mi kolko god da imamo visoke stope rasta u odnosu na susede, ne možemo da stignemo Rumuniju, Bugarsku, Madjarsku.Novinar:Analizirajući sedam oblasti i reforme za najvažnija poglavlja upadljivo je da još čekamo političku odluku za ulaz u svetsku trgovinsku organizaciju sa nultom tolerancijom na uvoz genetski modifikovane proizvoda, bolno nam je poglavlje 30.Igor Novaković, centar za medjunarodne i bezbednosne poslove:Pristup koji bi mi trebali da primenimo odgovarajući na brige gradjana je da ukinemo apsolutno zabranu, ali i da uvedemo sistem kontrole koji bi bio veoma efikasan i koji bi suštinski ustvari odgovorio na brige gradjana. Medjutim ono što smo mi dobili je ustvari jedna velika politizacija ovog pitanja.Novinar:Šta nas koči kod poglavlja 5 i 32 koja se tiču javnih nabavki i finansijske kontrole.Nemanja Nenadović,transparentnost Srbije:Kašnjenje, dakle ako imamo dužnost preuzetu da do kraja 2017. recimo uskladimo propise sa novim direktivama, a onda do kraja 2019. to uradimo samo za javne nabavke, a ne i za javno privatna partnerstva onda vrlo je teško govoriti o tome da postoji neka stvarna politička volja.Novinar: Do izbora zakazanih 26. aprila punimo 4 godine stabilnosti važnih za reforme, ali ključ pristupanja kažu eksperti u rukama je zemalja kandidata.Maks Brendle,direktor fondacije Fridrih Ebert:Predložena nova metodologija pristupanja uniji treba da učini relevantnijim, efektivnijim i kredibilnijim ali na kraju ni od čega ne zavisi toliko koliko od političke volje.Novinar:Za razliku od primera radi Albanije koja kaska za Srbijom, imamo manjak evro entuzijazma, utisak je eksperata koji su analizirali učinak u evro integracijama za mandata aktuelne vlade.                

----------------------------------------------------------

Datum: 18.02.2020

Medij: N1

Rubrika: Dnevnik/N1

Autori: Redakcija

Teme: Informacije od javnog značaja

Naslov: Slikanje "Ugrozilo predsednika"

Spiker:A zbog snimanja zgrade Predsednišva tokom jednog protesta, aktivista Inicijative „ne davimo Beograd“ Dobrica Veselinović biće krajem marta saslušan u Prvom osnovnom javnom tužilaštvu. Procene su da je time ugrozio bezbednost predsednika države. Za poslednjih mesec dana, Veselinoviću je ovo treći poziv pravosudnih institucija. Iz Kuće ljudskih prava kažu da je to način da se ugasi aktivizam u Srbiji. Novinar:Da li je ovo lice zaitsa bilo službeno i zaista ovlašćeno da čuva Predsedništvo aktivista Inicijative „ne davimo Beograd“ tog dana nije saznao, kao ni zašto nije smeo taj da snima.Dobrica Veselinović, Ne davimo Beograd: Iako sam ga ja pitao da se legitimiše, da mi kaže član Zakona po kome ja, jelte, ne smem to da snimam, on to nije učinio i onda je došla patrola policije, legitimisala me i eto sad čekamo dalje razvijanje situacije.Novinar:Tužilaštvo je procenilo da će se klupko razviti ako Veselinovića pozove na saslušanje. Snimanjem je, kažu, ugrozio bezbednost predsednika. Da bi do takve kvalifikacije došlo, pretnja mora da bude ozbiljna, a neko mora i da se oseća ugroženim, podvlači bivši poverenik za informacije od javnog značaja.Rodoljub Šabić, pravnik: "To dobro znaju ljudi iz Tužilaštva, ali na žalost to oni očigledno moraju da rade. Oni su izloženi nekakvom pritisku, a s druge strane verovatno se boje i nekakve kampanje. Vi znate, lako je kod nas organizovati kampanju, dakle nekakvu reakciju nekakve lažne javnosti gde će gomila botova da se sruči na nekog tužioca ili na nekog sudiju.Novinar:Da u Pionirskom parku stoji znak na kojem jasno piše šta sme, a šta ne sme da se snima onda bi, hipotetički moglo da se priča o kršenju zakona, dodaje Šabić. Rodoljub Šabić, pravnik: Pričamo o objektu koji je takav, koji je fotografisan bezbroj puta, koga u ovom trenutku dok vi i ja razgovaramo siguran sam fotografišu strani i domaći turisti. Dakle, apsolutno ne postoji, ne prepoznajem ni jedan racionalan razlog, dakle oni koji se u to upuštaju, morali bi bar i to da nam objasne.Novinar:Aktivistima nije jasno i zašto kontinuirano dobijaju sudske pozive za spontane skupove, jer to Zakon o okupljanjima dozvoljava. Ovog meseca, za jedan takav slučaj novčano već su kažnjeni, a očekuju i drugu plavu kovertu.Dobrica Veselinović, Ne davimo Beograd: Sudije se uglavnom ne bave time, ne žele da se bave time, pokušavaju da se izdignu iznad slučaja i da utvrde nekakvo opšte pravilo. Ja mislim da je ovde veći pritisak na policiji da na licu mesta i na samom događaju nešto učini i da napravi nekako i sebi ogradu da su eto procesuirali one što su radili.Novinar:Dragan Popović iz Kuće ljudskih prava nema dileme da je u pitanju čist politički pritisak i ograničavanje slobode okupljanja. Dragan Popović, Centar za praktičnu politiku: Vi nemate nijedan slučaj da je neko kaznio bilo koga iz vladajućih stranaka koji su nešto organizovali, a organizovali su prilično često skupove. Sa druge strane imate jako mnogo primera gde se finansijski iscrpljuju organizacije, gde se ljudi vodaju po raznim institucijama, što oduzima i vreme i na kraju krajeva predstavlja i neku vrstu psihičkog pritiska na ljude. Dakle sve zajedno, ja mislim da je u pitanju jasna akcija da se suzbije aktivizam u Srbiji.Novinar: Aktivizam članova Srpske napredne stranke policija, na primer, nije suzbijala. Kada su u decembru prošle godine u Nišu i Leskovcu organizovali skupove podrške predsedniku države, policija se pozvala upravo na onaj član Zakona koji za „ne davimo Beograd“ izgleda ne važi. Vanja Đurić, N1 Beograd.                      

----------------------------------------------------------

Datum: 18.02.2020

Medij: koreni.rs

Link: http://www.koreni.rs/zorana-mihajlovic-strano-telo-u-sns-u-i-drugosrbijanska-simpatija-ili-lopuza-sa-podrskom-zapada/

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Strano telo u SNS-u i drugosrbijanska simpatija, ili “lopuža” sa podrškom Zapada?

Strano telo u SNS-u i drugosrbijanska simpatija, ili “lopuža” sa podrškom Zapada?18. ???????? 2020.065Podeli na Fejsbuku Tvitni na twitteruZorana Mihajlović / Foto: YouTube ScreenshotMa koliko Zorana Mihajlović bila vešta i umešna da se zaštiti trpeće posledice zbog hapšenja rukovodioca iz njenog resoraJoš od 2014. godine, kada je stala u red potpredsednika Vlade Srbije, Zorani Mihajlović se iz njene, vladajuće, stranke šalju (in)direktne poruke da nekome smeta, mada ni njena svadljivost za sve to vreme nije bila ništa manja. Setimo se, s predsednikom Tomislavom Nikolićem „ratovala“ je tokom celog njegovog mandata; navodno, još tada je želela predsedničku funkciju. Predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković nazvala ju je „ikebanom“. Sukobljavala se i s ministrima Zoranom Đorđevićem i Aleksandrom Vulinom. Javno je prozivala premijerku Anu Brnabić zbog transkripta intervjua „Blumbergu“.„LOPUŽA“ I „LAŽOVI“U SNS-u su je stranački prvoborci, poput Vladimira Đukanovića, od samog ulaska u stranku doživljavali kao strano telo koje moraju da trpe jer iza nje navodno stoje svetski moćnici, da bi vrhunac ove netrpeljivosti izbio na videlo pre nekoliko dana u Skupštini Srbije, kada je ministarka bila izložena salvi uvreda od strane poslanika SRS-a; pored optužbi da je američki i britanski špijun častili su je i epitetom „lopuža“, sve pred očima joj mašući roze ženskim donjim vešom, ali je na te uvrede i sama žestoko odgovorila, odštampanom parolom da su radikali „lažovi“.HITAN POSTUPAKUpravo je poslednja afera – hapšenje državnog sekretara u Ministarstvu građevinarstva Miodraga Poledice – ponovo otvorila pitanje regularnosti velikih tendera u Srbiji, ali i podrške vladajuće stranke ministarki Zorani Mihajlović.Državni sekretar ministarstva Miodrag Poledica priveden je, podsećamo, zbog sumnji za zloupotrebu službenog položaja u vezi s javnom nabavkom „Infrastrukture železnice“, baš kao i drugi njen saradnik Miroljub Jevtić, kome su lisice stavljene prošlog meseca zbog mita od „samo 10.000 evra“, jer se smatra da je „dil“ vredeo više miliona, a ne više hiljada evra.Dok ministarka tvrdi da je reč o političkom obračunu u kome je glavna meta ona, tužilaštvo smatra da je krivična prijava MUP-a dovoljan osnov za pokretanje istrage u slučaju tri hitne nabavke za sanaciju pruga.Tri posla na sanaciji od državnih železnica dobila je privatna firma ZGOP. Sve tri nabavke sprovedene su po hitnom postupku, odnosno bez javnog poziva. Prema dokumentaciji koju je obelodanio „Insajder“, a na osnovu koje je pokrenuta istraga, svaki put poziv je stizao na adrese dve privatne firme – ZGOP i „Ingrap-Omni“. S njima je rukovodstvo državnog preduzeća „Infrastruktura železnice“ direktno pregovaralo.Sumnja se, ukazuje „Insajder“, da su direktor državnog preduzeća „Infrastruktura železnice“ Miroljub Jevtić i dvojica njegovih saradnika unapred obavestili direktora ZGOP-a da će dobiti posao, da su mu pomagali da pripremi ponude, a da je firma „Ingrap-Omni“ namerno dostavljala neprihvatljive ponude da bi se stvorio privid konkurencije. U dokumentaciji se navodi da je ukupna ugovorena vrednost za sve tri nabavke oko 390 miliona dinara, i da je „Infrastruktura železnica“ u poslu sanacije tunela na deonici Raška–Kraljevo oštećena za 31,5 miliona dinara, u slučaju deonice Kać–Titel za 22,7 miliona dinara, dok šteta u poslu sanacije infrastrukture na Pančevačkom mostu nije navedena.Da Vas podsetimo: Srpske male neveste: "Prodali su me sa nepunih 11, za kokošku, gajbu piva i 100 evra"I dok za ponašanje direktora Jevtića i sve što mu se stavlja na teret Zorana Mihajlović i ne pokušava da pronađe opravdanje – naprotiv, ministarka pozdravlja rad državnih organa u rasvetljavanju svih činjenica vezanih za ovaj slučaj – u slučaju državnog sekretara Poledice ona je potpuno stala iza njega, izjavljujući da nema nijedan razlog da poveruje da je on umešan u postupke u vezi sa zloupotrebama. Inače, od svih privedenih Tužilaštvo jedino za Poledicu nije tražilo određivanje pritvora, te je on posle saslušanja pušten.MORALNA ODGOVORNOSTAkciju hapšenja treba posmatrati višedimenzionalno, iz prizme aktuelnog političkog trenutka. Da li je posredi pravovremeno zagrevanje za predizbornu i postizbornu kombinatoriku, tako da prljav veš, preko noći, može da ispliva na videlo? Upućeni će oceniti da Aleksandar Vučić, kao šef vladajuće stranke i koordinator službi bezbednosti, na ovaj način šalje signale prvom ešelonu svojih saradnika koji su se otrgli kontroli i koji misle da su članovi Vlade zato što su sami za to zaslužni. Po ovom receptu može da „padne“ svaki član Vlade, bez obzira da li iza njega stoje Amerikanci, Nemci, Englezi ili Rusi.Državni sekretar je prvi saradnik, ili bolje rečeno asistent ministra. Nadležan je samo za one resorne poslove koji su mu delegirani pisanim ovlašćenjem ministra. Šta nam to govori? Da ne može, tamo neki, činovnik Miodrag Poledica da donosi odluke, daje mišljenja i potpisuje ugovore bez znanja ministarke. Ista situacija je i s direktorom javnog preduzeća Miroljubom Jevtićem, koji je po prirodi posla bio produžena ruka ministarke Mihajlović. Za tu funkciju kandidovala ga je resorna ministarka, ona ga nadzire i u najmanju ruku treba da pokaže bar moralnu odgovornost za izbor nemoralnog i problematičnog saradnika.Lako se može uočiti i da ministarka Mihajlović ima osećaj za tajming, jer se samo dan pošto je uhapšen još jedan njen bliski saradnik u javnosti pojavila zajedno sa američkim ambasadorom u Beogradu Entonijem Godfrijem. Teško da je mogla dobiti jaču javnu podršku u borbi za opstanak u SNS-u i Vladi Srbije.U javnosti je stvorena fama da iza Mihajlovićeve stoji Zapad, ali i dalje nije jasno da li je to mit ili stvarnost. Šta god da je tačno, ona eventualno strancima može da bude od koristi samo dok je član Vlade i sistemski igrač.Uprkos tome što je kumulaciju političke i ekonomske moći doživela zahvaljujući SNS-u, zlobni posmatrači političkih prilika kod nas zapažaju da na ministarkinoj slavi, Aranđelovdanu, među gostima u „Hajatu“ nema naprednjaka, ali da su tu ambasadori i strane diplomate. Njoj se u SNS-u ne veruje, jer nije tu izvorno ponikla, nije „organski naprednjak“ već je preletačica iz G17 i u najmutnijim vremenima posle 5. oktobra bila je saradnica Miroljuba Labusa.Da Vas podsetimo: Zatiranje Srba – od juge do „male šengenije“U daljoj elaboraciji njenog političkog profila, upućeni zaključuju da njena snaga trenutno leži u intenzitetu štete koju može da napravi naprednjacima, pa čak i u veštački indukovanim simpatijama kod „druge Srbije“ i dela opozicije. Naravno, ne zato što uživa poverenje ovog dela javnosti već zato što bi istupala kao „disident“. Ne treba zaboraviti da je u resoru energetike formirala Antikorupcijski tim, čiji rad je usmeravala prema pojedincima kojima je trebalo „saseći krila“. Potom je u vezi s poslovanjem „Koridora Srbije“ inicirala pisanje izveštaja koji je na volšeban način završio u rukama Velje Ilića. Dakle, u tom strategijskom i taktičkom smislu zna odlično šta i u kom trenutku radi, ali je malo verovatno da tako lako može da nadmudri i Vučića.Recimo, i pored velike umešnosti, izmakao joj je resor u koji je najviše želela, resor energetike, a da javnost nikada nije saznala kako se to zakulisno zaista dogodilo i ko je „spustio rampu“. Doduše, ne može joj se osporiti ni da u kontinuitetu od 2012. godine dobro „pliva“ u političkim vodama, što se tumači njenom inteligencijom i karakterom jer je, navodno, svaki njen potez prethodno duboko promišljen i sračunat u svetlu vlastite koristi i promocije.PITANjE NOVCATek, imajući u vidu ove događaje, nameće se važno pitanje kojim to novcem ministarka obezbeđuje sav luksuz i raskoš u kome neskriveno uživa? Ministarka građevinarstva često je na meti javnosti jer voli dobar šoping, skupe torbe i cipele, za koje, kako kažu ljudi iz njenog okruženja, ne žali novac. I ništa od ovoga ne bi bilo čudno, i pristajalo bi joj kao ministarki da od svog teško zarađenog novca priušti sebi skupe komade garderobe, da u izveštaju Agencije za borbu protiv korupcije ne stoji da ministarka ima mesečne prihode 0 dinara.Naime, u poslednjem izveštaju od 26. februara 2019. godine, ministarka ima dva angažmana, i to kao potpredsednik Vlade i ministar u Vladi Republike Srbije, i kao član upravnog odbora Fonda za razvoj Republike Srbije. Za ove poslove prima 0 dinara.Možda ona odbija da prima platu od vlade u kojoj radi jer više novca može da zaradi predajući na „Megatrendu“, ali ne zna se o kojoj cifri je reč. Da apsurd bude veći, mnoge njene kolege na tom univerzitetu tvrde da mesecima ne primaju plate, a simptomatično je da uopšte ne daje javnu podršku kolegama, studentima i svom poslodavcu Mići Jovanoviću u periodu kada je „Megatrend“ u fokusu afera.METE I AMBICIJEU svakom slučaju, ako je suditi po javnim nastupima, ona sebe vidi na mnogo višoj funkciji od ministarske, samo što u aktuelnim političkim okolnostima nije poznata receptura po kojoj takve ambicije može da realizuje. Mesni i opštinski stranački odbori su nukleus svake političke organizacije u srpskoj politici. Međutim, Zorana nema uporište u bazi, ne može da povuče deo članstva i da okrnji stranačku mašineriju. Zato nema i ne može da iznedri svoju frakciju koja bi kratkoročno „okrnjila“ SNS, kao što je to pošlo za rukom Čedomiru Jovanoviću kada je napuštao DS.Da Vas podsetimo: Utakmice u košarci u Kraljevini JugoslavijiPored slikanja sa američkim ambasadorom, u pravom trenutku po nju daje intervju „Nedeljniku“ u kome privođenje Poledice opisuje kao napad na nju, odnosno tvrdi da nije meta on već ona.„Ja sam meta! I tu sam. Ne idem nikud. Ako sam ja bilo šta u ovom ministarstvu uradila a da nije u skladu sa zakonom, pa dajte to. Pokažite to! Samo ne želim da moj državni sekretar bude kolateralna šteta. Kao što ni ja sutra ne želim da nekom drugom budem kolateralna šteta. Prepoznajem obrise ko stoji iza toga i verujem da će se vrlo brzo sve videti…!“, izjavila je ministarka.Iako ministarka Mihajlović nije precizirala čije obrise prepoznaje, činjenica je da je istraga u ovim slučajevima pokrenuta na osnovu krivične prijave Ministarstva unutrašnjih poslova na čijem je čelu Nebojša Stefanović.Naravno da ministarka hrabro „gađa“ Nebojšu Stefanovića, mada je i političkom amateru jasno da je strela usmerena (i) prema Vučiću. Najbolji dokaz za to je organizovana foto i video aktivnost promocije bliskog susreta sa sekretarom Poledicom ispred zgrade Vlade, nakon što je on pušten iz pritvora. Da li iko ozbiljan zaista može da poveruje da je to poruka prkosa upućena samo Nebojši Stefanoviću?Baš zato u prvi plan izbija enigma šta će se s njom, u političkom smislu, dogoditi nakon izbora, da li će i na koji način biti razvlašćena? Aktuelni krivični postupci protiv ministarkinih najbližih saradnika su verovatno prvi žuti karton zbog prekomernog soliranja i navodne sklonosti ka zakulisnim radnjama.MERE TAJNOG NADZORAU šumi informacija javnost je olako prenebregla veoma važnu činjenicu – a to je saznanje da je na predlog Tužilaštva za organizovani kriminal i naredbom suda kompletan politički vrh jednog ministarstva u Vladi Srbije stavljen „na mere“ tajnog nadzora radi otkrivanja i dokazivanja sumnje da se bave kriminalnim aktivnostima. To znači da je, indirektno, mesecima unazad nadzirana i komunikacija Zorane Mihajlović, jer je ona morala biti u kontaktu sa Jevtićem i Poledicom. A njih dvojica su morali biti u kontaktu s nizom drugih lica bliskih ministarki. Ključno je pitanje šta je policija u toj akciji sve otkrila, a što nije procurilo u javnost. Da li će sve „kombinacije“ iz transkripata koje sada poseduje tužilac biti predmet krivičnog gonjenja, ili stranačkog disciplinovanja? Postavlja se pitanje u kom kapacitetu, posle ovoga, Mihajlovićeva uopšte može da obavlja bilo koju funkciju.Stiče se utisak da je ovim hapšenjima postignuta i neka vrsta ciljanog psihološkog efekta. Stvoreno je nepoverenje najbližih saradnika u Mihajlovićevu, kojima je poslata poruka da im ona, u bliskoj budućnosti, ne može obezbediti zaštitu i sigurno napredovanje u karijeri. Kao ni sebi, uostalom.

----------------------------------------------------------

Datum: 18.02.2020

Medij: 021.rs

Link: https://www.021.rs/story/Info/Biznis-i-ekonomija/234728/Obustavljena-nabavka-u-kojoj-je-Telekomu-dodeljeno-60-miliona-dinara.html

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Obustavljena nabavka u kojoj je Telekomu dodeljeno 60 miliona dinara

Ministarstvo pravde obustavilo je postupak javne nabavke u kojoj je posao vredan skoro 60 miliona dinara dodelila Telekomu Srbije, nakon rešenja Komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki po žalbi drugog ponuđača.Nakon postupka koji je trajao duže od godinu dana, Ministarstvo je proglasilo sve ponude neprihvatljivim i sprovođenje postupka odložilo do usvajanja plana javnih nabavki za 2020. godinu, vidi se iz obaveštenja objavljenog 31. januara.   Kako piše Nova ekonomija, žalbu Komisiji za zaštitu prava podnela je grupa ponuđača koju su činile kompanije Orion telekom, Orion telekom TIM, Macchina Security, NES Communications, Algotech i LOGO. Oni su između ostalog tvrdili da jednu od traženih karakteristika iz konkursne dokumentacije ispunjava jedino oprema proizvođača Forcepoint, čiji je jedini ovlašćeni prodavac u Srbiji kompanija Comtrade, koja je na javnoj nabavci učestvovala zajedno sa Telekomom.   Grupa ponuđača predvođena Orionom nudila je da obavi posao po ceni od 40 miliona dinara, dok su Telekom i Comtrade nudili cenu od 58.223.700 dinara.   Ministarstvo pravde pokrenulo je 7. novembra 2018. godine postupak za nabavku usluge održavanja i unapređenja komunikacione mreže sudova.   Sadržaj konkursne dokumentacije tokom postupka osporavali su drugi potencijalni ponuđači, grupa oko Orion telekoma i kompanija QMS. Prvi zahtev za zaštitu prava podnet je još pre kraja postupka, o čemu je objavljeno obaveštenje na portalu javnih nabavki 19. novembra 2018, ali ovo nije zaustavilo dalje aktivnosti u postupku.   Prva odluka o dodeli ugovora Telekomu i preduzeću Comtrade doneta je 19. aprila 2019. godine, nakon čega je Orion uložio prvi zahtev za zaštitu prava. Nakon toga je ponovo sprovedena stručna ocena ponuda, međutim 5. juna Ministarstvo ponovo dodeljuje ugovor kompanijama Telekom i Comtrade.   Orion je podneo novi zahtev za zaštitu prava, nakon čega je ponovo pristupljeno stručnoj oceni ponuda, međutim 4. oktobra Orionova ponuda ponovo je odbijena kao neprihvatljiva, a odluka da se ugovor dodeli Telekomu doneta je po treći put.   Orion je podneo novi zahtev za zaštitu prava 17. oktobra, koji je 10. decembra 2019. prihvatila Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, i delimično poništila javnu nabavku.   Međutim, ovog puta Ministarstvo pravde je 13. januara 2020. donelo odluku kojom se obe ponude proglašavaju neprihvatljivim, a postupak javne nabavke obustavlja.   Obaveštenje o obustavi postupka objavljeno je 31. januara, a ponovno sprovođenje javne nabavke odloženo je do donošenja plana javnih nabavki za 2020. godinu. Autor: Nova ekonomija Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.  

----------------------------------------------------------

Datum: 18.02.2020

Medij: Beta

Link: http://www.beta.rs

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Nova ekonomija: Obustavljena nabavka u kojoj je Telekomu dodeljeno 60 miliona dinara

Nova ekonomija: Obustavljena nabavka u kojoj je Telekomu dodeljeno 60 miliona dinaraBEOGRAD, 18. februara 2020. (Beta) - Ministarstvo pravde obustavilo je postupak javne nabavke u kojoj je posao vredan skoro 60 miliona dinara dodelila Telekomu Srbije, nakon rešenja Komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki po žalbi drugog ponudjaca, piše "Nova ekonomija".Nakon postupka koji je trajao duže od godinu dana, Ministarstvo je proglasilo sve ponude neprihvatljivim i sprovodjenje postupka odložilo do usvajanja plana javnih nabavki za 2020. godinu, vidi se iz obaveštenja objavljenog 31. januara.Žalbu Komisiji za zaštitu prava podnela je grupa ponudjaca koju su cinile kompanije Orion telekom, Orion telekom TIM, Macchina Security, NES Communications, Algotech i LOGO.Oni su izmedju ostalog tvrdili da jednu od traženih karakteristika iz konkursne dokumentacije ispunjava jedino oprema proizvodjaca Forcepoint, ciji je jedini ovlašceni prodavac u Srbiji kompanija Comtrade, koja je u javnoj nabavci ucestvovala zajedno sa Telekomom.Grupa ponudjaca predvodjena Orionom nudila je da obavi posao po ceni od 40 miliona dinara, dok su Telekom i Comtrade nudili cenu od 58.223.700 dinara.Kako podseca "Nova ekonomija", Ministarstvo pravde pokrenulo je 7. novembra 2018. godine postupak za nabavku usluge održavanja i unapredjenja komunikacione mreže sudova.Sadržaj konkursne dokumentacije tokom postupka osporavali su drugi potencijalni ponudjaci, grupa oko Orion telekoma i kompanija QMS.Prvi zahtev za zaštitu prava podnet je još pre kraja postupka, o cemu je objavljeno obaveštenje na portalu javnih nabavki 19. novembra 2018, ali ovo nije zaustavilo dalje aktivnosti u postupku.Prva odluka o dodeli ugovora Telekomu i preduzecu Comtrade doneta je 19. aprila 2019. godine, nakon cega je Orion uložio prvi zahtev za zaštitu prava.Nakon toga je ponovo sprovedena strucna ocena ponuda, medjutim 5. juna ministarstvo ponovo dodeljuje ugovor kompanijama Telekom i Comtrade.Orion je podneo novi zahtev za zaštitu prava, nakon cega je ponovo pristupljeno strucnoj oceni ponuda, ali 4. oktobra Orionova ponuda ponovo je odbijena kao neprihvatljiva, a odluka da se ugovor dodeli Telekomu doneta je po treci put.Podseca se da je Orion podneo novi zahtev za zaštitu prava 17. oktobra, koji je 10. decembra 2019. prihvatila Republicka komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, i delimicno poništila javnu nabavku.Kako je navela "Nova ekonomija", ovog puta Ministarstvo pravde je 13. januara 2020. donelo odluku kojom se obe ponude proglašavaju neprihvatljivim, a postupak javne nabavke obustavlja do donošenja plana javnih nabavki za 2020. godinu.

----------------------------------------------------------

Datum: 18.02.2020

Medij: novimagazin.rs

Link: http://www.novimagazin.rs/ekonomija/obustavljena-nabavka-u-kojoj-je-telekomu-dodeljeno-60-miliona-dinara

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Obustavljena nabavka u kojoj je Telekomu dodeljeno 60 miliona dinara

Nakon postupka koji je trajao duže od godinu dana, Ministarstvo je proglasilo sve ponude neprihvatljivim i sprovođenje postupka odložilo do usvajanja plana javnih nabavki za 2020. godinu, vidi se iz obaveštenja objavljenog 31. januara.Žalbu Komisiji za zaštitu prava podnela je grupa ponuđača koju su činile kompanije Orion telekom, Orion telekom TIM, Mačhina Security, NES Communications, Algoteć i LOGO.Oni su između ostalog tvrdili da jednu od traženih karakteristika iz konkursne dokumentacije ispunjava jedino oprema proizvođača Forcepoint, čiji je jedini ovlašćeni prodavac u Srbiji kompanija Comtrade, koja je u javnoj nabavci učestvovala zajedno sa Telekomom.Grupa ponuđača predvođena Orionom nudila je da obavi posao po ceni od 40 miliona dinara, dok su Telekom i Comtrade nudili cenu od 58.223.700 dinara.Kako podseća "Nova ekonomija", Ministarstvo pravde pokrenulo je 7. novembra 2018. godine postupak za nabavku usluge održavanja i unapređenja komunikacione mreže sudova.Sadržaj konkursne dokumentacije tokom postupka osporavali su drugi potencijalni ponuđači, grupa oko Orion telekoma i kompanija QMS.Prvi zahtev za zaštitu prava podnet je još pre kraja postupka, o čemu je objavljeno obaveštenje na portalu javnih nabavki 19. novembra 2018, ali ovo nije zaustavilo dalje aktivnosti u postupku.Prva odluka o dodeli ugovora Telekomu i preduzeću Comtrade doneta je 19. aprila 2019. godine, nakon čega je Orion uložio prvi zahtev za zaštitu prava.Nakon toga je ponovo sprovedena stručna ocena ponuda, međutim 5. juna ministarstvo ponovo dodeljuje ugovor kompanijama Telekom i Comtrade.Orion je podneo novi zahtev za zaštitu prava, nakon čega je ponovo pristupljeno stručnoj oceni ponuda, ali 4. oktobra Orionova ponuda ponovo je odbijena kao neprihvatljiva, a odluka da se ugovor dodeli Telekomu doneta je po treći put.Podseća se da je Orion podneo novi zahtev za zaštitu prava 17. oktobra, koji je 10. decembra 2019. prihvatila Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, i delimično poništila javnu nabavku.Kako je navela "Nova ekonomija", ovog puta Ministarstvo pravde je 13. januara 2020. donelo odluku kojom se obe ponude proglašavaju neprihvatljivim, a postupak javne nabavke obustavlja do donošenja plana javnih nabavki za 2020. godinu.          

----------------------------------------------------------

Datum: 18.02.2020

Medij: danas.rs

Link: https://www.danas.rs/ekonomija/ilija-devic-meta-napada-sada-je-i-moja-porodica/

Autori: @OnlineDanas

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Ilija Dević: Meta napada sada je i moja porodica

Sudeći po brzini kojom je policija reagovala na tvrdnju stečajnog upravnika Nikole Pavlovića da mu je moja kćerka Anđelka Dević pretila, očekujem da će i Osnovno javno tužilaštvo u Novom Sadu po hitnom postupku podići optužni akt.Ilija Dević Foto: Stanislav Milojković To tužilaštvo se već istaklo, jer je još 2007. godine pokrenulo krivični postupak protiv mene sa sumnjom da sam utajio porez, a deset godina kasnije pravosnažno sam oslobođen, jer se ispostavilo da sam kod poreske uprave u tom periodu bio u pretplati. Za to vreme, krivične prijave koje smo podnosili i ja i Agencija za borbu protiv korupcije ukazujući na otimanje moje imovine, stoje u fioci, saopštio je juče Ilija Dević, bivši većinski vlasnik ATP Vojvodine koja je otišla u stečaj jer gradske vlasti Novog Sada nisu ispunile svoj deo ugovora neophodnog za pokretanje investicije tog preduzeća. - Jasno je da ekipi koja mi otima imovinu predstavljam smetnju, jer se za svoj kapital stečen tokom 35 godina provedenih u privatnom biznisu, branim pravnim sredstvima i dokumentacijom. Tako sam, dva dana nakon ročišta na kome je odlučeno da preduzeće ATP "Vojvodina" ode u bankrot, dostavio još jedan podnesak sa papirima koji dokazuju malverzacije stečajnog upravnika Nikole Pavlovića i zatražio sam preko suda, jer mi drugačije nije dostupno, da mi se dostavi dodatna dokumentacija. Upravo to je bila inicijalna kapisla da se stečajni upravnik "seti" kako mu je moja kćerka pretila posle ročišta pripisujući joj besmislenu i degutantnu rečenicu i podnoseći lažnu krivičnu prijavu. Po toj privatnoj tužbi policija je odmah reagovala ispitivanjem svedoka kratke prepirke ispred zgrade suda - navodi Dević. Dodaje da ne treba mnogo mudrosti da se shvati kako Pavlović nije glavni igrač u procesu konfiskovanja njegove imovine, već da on "igra" po diktatu novosadskih vlasti i Credit Agricole banke. "Zato on sigurno ne bi bio predmet razgovora i ta prijava više je zloupotreba institucija sistema koja treba da zamagli proces otimanja moje imovine", ističe Dević. - Protiv stečajnog upravnika, zatim protiv tri garniture novosadskih vlasti i Credit Agricole banke podneo sam niz utemeljenih krivičnih prijava u čemu mi se često pridruživala Agencija za borbu protiv korupcije. Reagovanja nadležnih nije bilo! Zato pozivam sve zainteresovane da podnesu prijave i da pohapse i druge članove porodice Dević, mene su dva puta pritvarali, možda to nije dovoljno! Možda je to rešenje za institucije sistema, da porodica Dević ne postoji - kaže on u saopštenju i podseća da je ceo predmet ATP "Vojvodine" pod monitoringom Evropske komisije u okviru Poglavlja 23 - Vladavina prava. ATP Vojvodina, Ilija Dević, napadi, porodicaBeograd

----------------------------------------------------------

Datum: 18.02.2020

Medij: rs.n1info.com

Link: http://rs.n1info.com/Biznis/a570330/Orion-osporio-tender-na-kojem-je-Telekom-dobio-posao-od-60-miliona-dinara.html

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Orion osporio tender na kojem je Telekom dobio posao od 60 miliona dinara

Autor:BetaMinistarstvo pravde obustavilo je postupak javne nabavke u kojoj je posao vredan skoro 60 miliona dinara bio dodeljen Telekomu Srbije. Tender je obustavljen posle rešenja Komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki po žalbi drugog ponuđača, objavila je "Nova ekonomija".Posle postupka koji je trajao duže od godinu dana, Ministarstvo je proglasilo sve ponude neprihvatljivim i sprovođenje postupka odložilo do usvajanja plana javnih nabavki za 2020. godinu, vidi se iz obaveštenja objavljenog 31. januara.Žalbu Komisiji za zaštitu prava podnela je grupa ponuđača koju su činile kompanije Orion telekom, Orion telekom TIM, Macchina Security, NES Communications, Algotech i LOGO. Oni su između ostalog tvrdili da jednu od traženih karakteristika iz konkursne dokumentacije ispunjava jedino oprema proizvođača Forcepoint, čiji je jedini ovlašćeni prodavac u Srbiji kompanija Comtrade, koja je u javnoj nabavci učestvovala zajedno s Telekomom. Grupa ponuđača predvođena Orionom nudila je da obavi posao po ceni od 40 miliona dinara, dok su Telekom i Comtrade nudili cenu od 58.223.700 dinara.Kako podseća "Nova ekonomija", Ministarstvo pravde pokrenulo je 7. novembra 2018. godine postupak za nabavku usluge održavanja i unapređenja komunikacione mreže sudova. Sadržaj konkursne dokumentacije tokom postupka osporavali su drugi potencijalni ponuđači, grupa oko Orion telekoma i kompanija QMS.Prvi zahtev za zaštitu prava podnet je još pre kraja postupka, o čemu je objavljeno obaveštenje na portalu javnih nabavki 19. novembra 2018, ali ovo nije zaustavilo dalje aktivnosti u postupku.Prva odluka o dodeli ugovora Telekomu i preduzeću Comtrade doneta je 19. aprila 2019. godine, nakon čega je Orion uložio prvi zahtev za zaštitu prava. Posle toga je ponovo sprovedena stručna ocena ponuda, međutim 5. juna ministarstvo ponovo dodeljuje ugovor kompanijama Telekom i Comtrade.Orion je podneo novi zahtev za zaštitu prava, nakon čega je ponovo pristupljeno stručnoj oceni ponuda, ali 4. oktobra Orionova ponuda ponovo je odbijena kao neprihvatljiva, a odluka da se ugovor dodeli Telekomu doneta je po treći put.Podseća se da je Orion podneo novi zahtev za zaštitu prava 17. oktobra, koji je 10. decembra 2019. prihvatila Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, i delimično poništila javnu nabavku. Kako je navela "Nova ekonomija", ovog puta Ministarstvo pravde je 13. januara 2020. donelo odluku kojom se obe ponude proglašavaju neprihvatljivim, a postupak javne nabavke obustavlja do donošenja plana javnih nabavki za 2020. godinu.          

----------------------------------------------------------

Datum: 18.02.2020

Medij: danas.rs

Link: https://www.danas.rs/ekonomija/nova-ekonomija-obustavljena-nabavka-u-kojoj-je-telekomu-dodeljeno-60-miliona-dinara/

Autori: @OnlineDanas

Teme: Javne nabavke

Naslov: Nova ekonomija: Obustavljena nabavka u kojoj je Telekomu dodeljeno 60 miliona dinara

Ministarstvo pravde obustavilo je postupak javne nabavke u kojoj je posao vredan skoro 60 miliona dinara dodelila Telekomu Srbije, nakon rešenja Komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki po žalbi drugog ponudjača, piše "Nova ekonomija".Foto: Zoran Spahić Nakon postupka koji je trajao duže od godinu dana, Ministarstvo je proglasilo sve ponude neprihvatljivim i sprovodjenje postupka odložilo do usvajanja plana javnih nabavki za 2020. godinu, vidi se iz obaveštenja objavljenog 31. januara. Žalbu Komisiji za zaštitu prava podnela je grupa ponudjača koju su činile kompanije Orion telekom, Orion telekom TIM, Macchina Security, NES Communications, Algotech i LOGO. Oni su izmedju ostalog tvrdili da jednu od traženih karakteristika iz konkursne dokumentacije ispunjava jedino oprema proizvodjača Forcepoint, čiji je jedini ovlašćeni prodavac u Srbiji kompanija Comtrade, koja je u javnoj nabavci učestvovala zajedno sa Telekomom. Grupa ponudjača predvodjena Orionom nudila je da obavi posao po ceni od 40 miliona dinara, dok su Telekom i Comtrade nudili cenu od 58.223.700 dinara. Kako podseća "Nova ekonomija", Ministarstvo pravde pokrenulo je 7. novembra 2018. godine postupak za nabavku usluge održavanja i unapredjenja komunikacione mreže sudova. Sadržaj konkursne dokumentacije tokom postupka osporavali su drugi potencijalni ponudjači, grupa oko Orion telekoma i kompanija QMS. Prvi zahtev za zaštitu prava podnet je još pre kraja postupka, o čemu je objavljeno obaveštenje na portalu javnih nabavki 19. novembra 2018, ali ovo nije zaustavilo dalje aktivnosti u postupku. Prva odluka o dodeli ugovora Telekomu i preduzeću Comtrade doneta je 19. aprila 2019. godine, nakon čega je Orion uložio prvi zahtev za zaštitu prava. Nakon toga je ponovo sprovedena stručna ocena ponuda, medjutim 5. juna ministarstvo ponovo dodeljuje ugovor kompanijama Telekom i Comtrade. Orion je podneo novi zahtev za zaštitu prava, nakon čega je ponovo pristupljeno stručnoj oceni ponuda, ali 4. oktobra Orionova ponuda ponovo je odbijena kao neprihvatljiva, a odluka da se ugovor dodeli Telekomu doneta je po treći put. Podseća se da je Orion podneo novi zahtev za zaštitu prava 17. oktobra, koji je 10. decembra 2019. prihvatila Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, i delimično poništila javnu nabavku. Kako je navela "Nova ekonomija", ovog puta Ministarstvo pravde je 13. januara 2020. donelo odluku kojom se obe ponude proglašavaju neprihvatljivim, a postupak javne nabavke obustavlja do donošenja plana javnih nabavki za 2020. godinu. javna nabavka, Ministarstvo pravde, Telekom SrbijaBeograd

----------------------------------------------------------

Datum: 18.02.2020

Medij: ekapija.com

Link: https://www.ekapija.com/news/2790210/savaca-postaje-moderno-odmaraliste-trazi-se-izvodjac-za-rekonstrukciju-kompleksa-kod-bora

Autori: @ekapija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Savača postaje moderno odmaralište - Traži se izvođač za rekonstrukciju kompleksa kod Bora

Gradska uprava u Boru raspisala je javnu nabavku za rekonstrukciju i adaptaciju dečjeg odmarališta Savača.Kako se navodi u konkursnoj dokumentaciji neophodni su vodoinstalaterski i sanitarni radovi, kao i nanošenje zaštitnog premaza. U okviru adaptacije biće postavljene i Gradska uprava u Boru raspisala je javnu nabavku za rekonstrukciju i adaptaciju dečjeg odmarališta Savača.Kako se navodi u konkursnoj dokumentaciji neophodni su vodoinstalaterski i sanitarni radovi, kao i nanošenje zaštitnog premaza. U okviru adaptacije biće postavljene i gipsane ploče, ugrađena ulazna vrata i postavljene podne i zidne obloge.Rok za podnošenje ponuda je 24. februar 2020, a više o tenderu pogledajte OVDE.Podsetimo, gradonačelnik Bora Aleksandar Milikić ranije je najavio da je projektom predviđeno da se desetokrevetne sobe preurede u dvokrevetne sa kupatilom, saniraju sanitarni čvorovi, krov, unutrašnjost, zameni stolarija i da objekat bude namenjen deci predškolskog i školskog uzrasta iz Bora, ali i drugih krajeva Srbije. Postojeći kapacitet objekta je 230 ležajeva, a nakon rekonstrukcije trebalo bi da bude smanjen na 170.- Smanjuje se kapacitet, ali se podiže kvalitet usluga, što je zapravo suština. Danas su standardi pomereni, sobe moraju imati kupatila, dva do tri ležaja i to je ono čemu mi težimo - rekao je tada Aleksandar Milikić.    

----------------------------------------------------------

Datum: 18.02.2020

Medij: brif.rs

Link: https://brif.rs/vesti/novi-sad/jgsp-pokazne-karte-postaju-proslost-uvodi-se-elektronski-sistem

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: JGSP: Pokazne karte postaju prošlost, uvodi se elektronski sistem

Javno gradsko saobraćajno preduzeće "Novi Sad" na gradskim linijama uvodi sistem elektronske naplate karata u autobusima. Javno gradsko saobraćajno preduzeće "Novi Sad" na gradskim linijama uvodi sistem elektronske naplate karata u autobusima.Gradski prevoznik je nakon sprovedenog tendera taj posao poverio firmama "Telekom Srbija" i "Bus Logic". Njihova zajednička ponuda bila je teška nešto manje od 65 miliona dinara, a obavezali su se da će u ruku od 75 dana isporučiti i implementirati novi sistem naplate karata. Održavanje sistema će za godinu dana JGSP koštati više od 9,7 miliona dinara.Ta nabavka bi, osim izrade sistema elektronske naplate karata na linijama u gradskom saobraćaju, isporuke i ugradnje 105 uređaja za takvu vrstu kupovine karata, trebalo da obuhvati i nadzor nad odvijanjem javnog prevoza putnika i evidenciju korišćenja voznih karata u sistemu javnog prevoza. JGSP, između ostalog, kupuje i beskontaktne plastične čip-kartice koje će se koristiti kao vozne i moći će da budu personalizovane ili ne. One će važiti za određeni broj vožnji, za određeni vremenski period ili će se koristiti s uplaćenim avansom, odnosno, tzv. elektronskim novčanikom. Plaćanje karata bi trebalo da bude moguće i na prodajnim mestima i putem mobilne i internet aplikacije, sajta, LJR koda ili NFC tehnologije.JGSP, između ostalog, kupuje i beskontaktne plastične čip-kartice koje će se koristiti kao vozne i moći će da budu personalizovane ili neKrajem 2019. godine direktor JGSP-a Milovan Amiyić rekao je za "Dnevnik" da novi sistem ne podrazumeva samo kupovinu i naplatu karata na elektronskim uređajima već će imati i validatore karata i mogućnost plaćanja karticama.Firme koje su odabrane putem tendera moraju da obezbede da sistem koji se ugrađuje može da se nadogradi na ostatak mreže linija, tj. da može da se ugradi i u vozila JGSP-a koja saobraćaju na prigradskim i međumesnim linijama. Inače, JGSP je u toku javne nabavke koja je bila raspisana, primio prigovor drugog ponuđača, a u podnetom zahtevu za zaštitu prava ponuđača navedeno je da se osporava sadržina konkursne dokumentacije. Ipak, gradski prevoznik tada nije obustavio postupak.U oktobru je gradski prevoznik u nešto više od 100 autobusa na gradskim linijama ugradio elektronske uređaje za prodaju voznih karata, koji su zamenili stare mašinice. I za taj posao JGSP je odabrao firme "Telekom Srbija" i "Bus Logic". Direktor gradskog prevoznika rekao je krajem godine za naš list da bi ti uređaji nakon uvođenja elektronskog sistema naplate karata mogli biti premešteni u autobuse na prigradskim linijama dok se novi sistem naplate u budućnosti ne proširi i na te trase.Izvor: Tanjug, Dnevnik, Nsuzivo      

----------------------------------------------------------

Datum: 18.02.2020

Medij: 021.rs

Link: https://www.021.rs/story/Novi-Sad/Vesti/234739/Sledi-rekonstrukcija-velike-tribine-stadiona-RFK-Novi-Sad.html

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Sledi rekonstrukcija velike tribine stadiona RFK "Novi Sad"

Rekonstrukcija velike tribine stadiona RFK "Novi Sad" u Rumenačkoj ulici trebalo bi da počne narednih meseci, a nakon što Grad odabere izvođača radova.Gradska uprava za imovinu preko javne nabavke traži firmu koja će rekonstruisati tribine stadiona koji prima 1.200 posetilaca, a nalazi se preko puta pruge.    Ranije je gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević poručio da je za prvu fazu obnove stadiona obezbeđeno 70 miliona dinara. Radovi, inače, ne predviđaju obnovu postojećih lokala.    Tender je otvoren do 2. marta, a odluka o dodeli ugovora biće doneta do kraja marta.    Radovi ne mogu da traju duže od pola godine.   Više o različitim planovima za fudbalske stadione u Novom Sadu, među kojima je i ova investicija, čitajte u našem tekstu OVDE. Autor: Gorica Nikolin - Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.  

----------------------------------------------------------

Datum: 18.02.2020

Medij: dnevnik.rs

Link: https://www.dnevnik.rs/vojvodina/dnevnik-u-coki-resavaju-nasledene-muke-grade-puteve-vodovod-18-02-2020

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: "Dnevnik" u Čoki: Rešavaju nasleđene muke, grade puteve, vodovod...

Predsednica čokanske opštine Stana Đember ističe da su u protekle gotovo četiri godine bili društveno odgovorno rukovodstvo lokalne samouprave, bavili se problematikom infrastrukture, zdravstva i drugim oblastima, ali pre svega brigom o građanima.Opština Čoka je po popisu iz 2011. imala 11.500 stanovnika, međutim, procena je da sada ima 7.500 do 8.000 žitelja. Brojke nisu baš uvek pouzdane jer na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje je oko 800 nezaposlenih, ali kada bi neko hteo da otvori pogon za zapošljavanje 30 radnika, teško bi ih našao.- Želimo pre svega da ova opština opstane - kategorična je Stana Đember. - I kada smo preuzimali rukovođenje opštinom, govorili smo da ne pričamo o boljem životu nego o opstanku pa je i dalje tako. Jedan korak smo uradili u uslovima u kojima radimo i živimo. Tim s kojim radim je mlad jer mislim da je budućnost u mladim ljudima koje treba sačuvati, u čemu moramo imati pomoć države da bismo zadržali kadrove koje imamo, možda i doveli nove, koji bi doprineli boljem opstanku i potencijalnom razvoju opštine. Znači, na umu nam je prvo opstanak, pa onda bolji život i intenzivniji razvoj. Ona napominje da potencijalnim investitorima predočava da bilo šta da se radi, plata mora biti odgovarajuća da bi obezbedili radnike pa bi se možda neki koji su odavde otišli, a nisu prodali svoju imovinu, i vratili. Foto: Stana Đember, foto: Dnevnik Nasleđeni problemi se nisu mogli izbeći, u prvom redu nerešeni imovinskopravni odnosi, kako privatnih lica, tako i državne zemlje, pa je kao najveći korak u toku komasacija u katastarskoj opštini Čoka.- Komasacija za jednu katastarsku opštinu traje 36 meseci i nije nimalo jeftina i za Čoku iznosi 111 miliona dinara, ali smo mi sav novac ubran od izdavanja državnog poljoprivrednog zemljišta usmerili za taj posao - ukazuje Stana Đember. - Kod nas se radi na premeru zemljišta još iz doba Marije Terezije. Svaka čast Mariji Tereziji što nam ih je ostavila, ali mislim da kao društveno odgovorni moramo i mi ostaviti neke tragove. Iako komasacija politički baš nije mnogo popularna mera, dobro smo razmislili i krajem 2017. ušli u taj posao, tako da ćemo na jesen u katastarskoj opštini Čoka vlasnike uvesti u njihove posede, započeti gradnju kanalske mreže, podizanje vetrozaštitnih pojaseva i sve što je obećano građanima. Obnova verskih objekata Foto: Dnevnik.rs Lokalna samouprava se intenzivnije bavila sanacijom verskih objekata, pa je u Čoki rešen višedecenijski problem Pravoslavne crkve Svetog arhangela Gavrila, koja je bila jedna od najugroženijih u opštini, i u potpunosti je obnovljena. Obnovljen je toranj i sanirana vlaga na pravoslavnom hramu u Sanadu, obnovljena Katolička crkva u Ostojićevu, a u tom mestu je u toku sanacija vlage i na Pravoslavnoj crkvi i postavljanje ograde kod Katoličke crkve u Čoki. Od kapitalnijih ulaganja u infrastrukturu, asfaltirane su ulice u Sanadu, Crnoj Bari, Ostojićevu i Padeju. Sređivani su atarski putevi u Sanadu, Ostojićevu i Padeju, dok u Čoki čekaju završetak komasacije, a pošto se na tome radilo i prethodnih godina, ostala je svega petina nesređenih atarskih puteva, ali je to predviđeno u ovoj godini.Prema usvojenom budžetu za 2020. godinu, sa sopstvenih oko 50 miliona dinara asfaltiraće se Ulica maršala Tita u Ostojićevu, čime će se zaokružiti putna infrastruktura u tom mestu jer će ostati samo neke manje uličice, dok će u Padeju put dobiti Železnička ulica. U Čoki se intenzivno radilo na saniranju vodovodne mreže, tako da je krajem prošle godine raspisana javna nabavka za jednu od završnih etapa, pa će sedište opštine uskoro imati 95 odsto u potpunosti obnovljene vodovodne mreže. Eko-česmeKvalitet pijaće vode je tema koja je lane aktuelizovana, mada se kod kvaliteta česmovače ništa nije promenilo u prethodnih tridesetak godina, samo što niko nije pričao o hemijskom sastavu vode, ali je sada taj problem stavljen na sto.- Kao dobra pokazala se eko-česma izgrađena u naselju Padej i pre dve godine puštena u rad, tako da je ta voda prečišćena i nema arsena. Ozbiljno se rukovodimo tim iskustvom i pošto do dobijanja postrojenja za prečišćavanje pijaće vode put nije lak i jeftin, zahteva i dosta vremena, da naši građani ne bi morali da kupuju flaširanu vodu, planiramo da još po jednu izgradimo u Ostojićevu i Jazovu, dve u Čoki i kasnije u ostalim naseljima - predočava planove predsednica opštine. Osim rešavanja nerešnih imovinskopravnih odnosa, što se radi komasacijom u Čoki, u prethodnom periodu se lokalna vlast bavila problematikom planske dokumentacije za izgradnju novog mosta na reci Zlatici na izlasku iz Padeja ka mostu na Tisi prema Adi, jer postojeći mali most i saobraćajnica ne mogu da podnesu postojeću frekvenciju saobraćaja od kada je izgrađen most na Tisi. Da su izgradnja novog mosta i proširenje puta neminovni, što košta 80 miliona dinara, predočeno je i prilikom nedavne posete resorne ministarke Zorane Mihajlović Kikindi.- Imamo čvrsta obećanja iz resornog ministarstva da će se pozabaviti već u prvoj polovini ove godine, ne samo mostom na Zlatici već i mostom na Tisi i pristupnim putevima. Obećanja ima i za značajnu investiciju u rekonstrukcija puta od Čoke prema Crnoj Bari, Vrbici i granici jer je ta saobraćajnica u lošem stanju. Takođe je u lošem stanju i lokalni put između Ostojićeva i Jazova, čija sanacija košta 80 miliona dinara, a u opštinskoj kasi nemamo tih para. Sve nas tišti dugogodišnji problem s kojim se suočava Katastar u Čoki, jer radi s kartama muzejske vrednosti, zbog čega smo bela fleka na geodetskoj mapi Srbije, pa smatramo da se posle Čoke mora uraditi premer i komasacija za svaku katastarsku opštinu, da budemo u skladu s vremenom u kojem živimo. Gotov je projekat za komasaciju za katastarske opštine Ostojićevo i Jazovo, a dok se tamo bude radilo, biće urađeni projekti za Padej, Sanad, Crnu Baru i Vrbicu - dodaje Stana Đember. Projekat za prečistač otpadnih voda- Čoka već ima kanalizaciju u svim ulicama i radimo na projektu prečistača otpadnih voda, za šta smo uradili studiju izvodljivosti za celu opštinu i projekte vakuumske kanalizacije za Ostojićevo, za šta imamo i građevinsku dozvolu. Time smo spremni da konkurišemo za novac iz drugih izvora jer za ulaganja tog obima nemamo para. Samo za Ostojićevo potrebno je oko 600 miliona dinara, a ako uzmemo u obzir da je budžet opštine Čoka 480 do 500 miliona, jasno je da to moramo iz drugih izvora, iz Uprave za kapitalna ulaganja AP Vojvodine, Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima Vlade Srbije i fondova EU. Naredni korak će biti ulaganja u kanalizaciju u Padeju, a kasnije će na red doći i manja naselja - najavila je Stana Đember. Budžet opštine Čoka doseže 500 miliona dinara i ne može podmiriti sve potrebe, pa se trude da privuku novac s viših nivoa. Ulaganje u zdravstvo Foto: Dnevnik.rs U Domu zdravlja "Čoka" su u potpunosti rekonstruisani ginekološko, dečije i stomatološko odeljenje, a krajem prošle godine iz budžeta kupljen je ultrazvuk za potrebe ginekologije da bi se unapredila briga o zdravlju žena i izbegla putovanja u druge zdravstvene ustanove. U ovoj godini već su započete aktivnosti za nabavku rendgen-aparata pošto postojeći nema dozvolu za rad pa pacijenti sada moraju zbog toga u Sentu i Novi Kneževac, a predsednica opštine Stana Đember očekuje da će u prvom polugođu Čoka dobiti novi rendgen.- Uradili smo projekat sanacije i uređenja centralne zgrade Doma zdravlja i ukoliko uspemo da ga realizujemo, imaćemo kompletno renoviranu zdravstvenu ustanovu, imajući u vidu da smo u prethodnom periodu nabavili novo sanitetsko vozilo, tako da smo zadovoljni onim što se građanima pruža u pogledu zdravstvene zaštite - kaže Stana Đember. - Investiranje u vodovod, asfaltne i atarske puteve i druga ulaganja radi se mahom novcem iz ministartava i pokrajinskih organa, što je i normalno i treba da bude. Jer, iz skromnog budžeta kojim raspolažemo možemo uraditi eventualno jednu kapitalnu investiciju, a potrebe su veće i u svemu treba da budemo realni, svesni sastava stanovništva, kojim potencijalima i kadrovima raspolažemo. Kraj prošle godine i početak ove već najavljuje nove investitore koji žele da ulažu u našoj sredini, najviše u razvoj stočarstva, što nas raduje. Već smo pristupili izmeni Plana detaljne regulacije blokova 10 i 11 za Čoku, obavili smo razgovor s potencijalnim investitorom koji u Padeju želi da kupi bivše objekte preduzeća "Zlatica" i da ulaže u stočarstvo- konstatuje Stana Đember.Smatra realnim da se otvori neka farma svinja, koja bi se uz to bavila organizacijom uslužnog tova, jer u Padeju, Ostojićevu i delom u Čoki i ostalim mestima postoje domaćinstva koje imaju kapacitet da se bave stočarstvom, ali treba da imaju sigurno tržište.Tekst i foto: Milorad Mitrović          

----------------------------------------------------------

Datum: 18.02.2020

Medij: ekapija.com

Link: https://www.ekapija.com/real-estate/2790250/KZIN/raspisan-tender-za-gradnju-doma-kulture-na-mirocu

Autori: @ekapija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Raspisan tender za gradnju Doma kulture na Miroču

Opština Majdanpek raspisala je javnu nabavku za izgradnju Doma kulture na Miroču, a kako se navodi u konkursnoj dokumentaciji, gradi će se objekat spratnosti Su+P+1.Prizemlje je ukupne površine 379,78m2 i sadrži ulazni hol iz koga se ulazi u salu i ka stepeništu za sprat. UIlustracija (Foto: Dagmara_K/shutterstock.com)Opština Majdanpek raspisala je javnu nabavku za izgradnju Doma kulture na Miroču, a kako se navodi u konkursnoj dokumentaciji, gradi će se objekat spratnosti Su+P+1.Prizemlje je ukupne površine 379,78m2 i sadrži ulazni hol iz koga se ulazi u salu i ka stepeništu za sprat. U prizemlju su predviđene još prostorije za garderobu uz pozornicu sa pratećim sanitarnim čvorom za učesnike, pomoćnu prostoriju sa potrebe sale i sanitarni čvor za posetioce.- U okviru prizemlja pripada i otvorena pozornica, koja je nadkrivena, korisne površine 56,20m2. Sprat ima ukupno neto korisnu površinu 74,03m2 i sadrži uglavnom kancelarijski prostor, a na strani pozornice i jednu garderobu za učesnike sa pratećim delovima. Suteren je ukupne površine 15,83m2 i sadrži ulaz sa dve ostave - navodi se u dokumentaciji.Rok za podnošenje ponuda je 16. mart 2020, a više o tenderu pogledajte OVDE .Tagovi:      

----------------------------------------------------------

Datum: 18.02.2020

Medij: infobrif.rs

Link: https://infobrif.rs/2020/02/18/orion-osporio-tender-na-kojem-je-telekom-dobio-posao-od-60-miliona-dinara/vesti/

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Orion osporio tender na kojem je Telekom dobio posao od 60 miliona dinara

Ministarstvo pravde obustavilo je postupak javne nabavke u kojoj je posao vredan skoro 60 miliona dinara bio dodeljen Telekomu Srbije. Tender je obustavljen posle rešenja Komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki po žalbi drugog ponuđača, objavila je "Nova ekonomija". Posle postupka koji je trajao duže od godinu dana, Ministarstvo je proglasilo sve ponude neprihvatljivim i sprovođenje postupka odložilo do usvajanja plana javnih nabavki za 2020. godinu, vidi se iz obaveštenja objavljenog 31. januara. Žalbu Komisiji za zaštitu prava podnela je grupa ponuđača koju su činile kompanije Orion telekom, Orion telekom TIM, Macchina Security, NES Communications, Algotech i LOGO. Oni su između ostalog tvrdili da jednu od traženih karakteristika iz konkursne dokumentacije ispunjava jedino oprema proizvođača Forcepoint, čiji je jedini ovlašćeni prodavac u Srbiji kompanija Comtrade, koja je u javnoj nabavci učestvovala zajedno s Telekomom . Grupa ponuđača predvođena Orionom nudila je da obavi posao po ceni od 40 miliona dinara, dok su Telekom i Comtrade nudili cenu od 58.223.700 dinara. Pogledaj i ove vesti... Kako podseća "Nova ekonomija", Ministarstvo pravde pokrenulo je 7. novembra 2018. godine postupak za nabavku usluge održavanja i unapređenja komunikacione mreže sudova. Sadržaj konkursne dokumentacije tokom postupka osporavali su drugi potencijalni ponuđači, grupa oko Orion telekoma i kompanija QMS. Prvi zahtev za zaštitu prava podnet je još pre kraja postupka, o čemu je objavljeno obaveštenje na portalu javnih nabavki 19. novembra 2018, ali ovo nije zaustavilo dalje aktivnosti u postupku. Prva odluka o dodeli ugovora Telekomu i preduzeću Comtrade doneta je 19. aprila 2019. godine, nakon čega je Orion uložio prvi zahtev za zaštitu prava. Posle toga je ponovo sprovedena stručna ocena ponuda, međutim 5. juna ministarstvo ponovo dodeljuje ugovor kompanijama Telekom i Comtrade. Orion je podneo novi zahtev za zaštitu prava, nakon čega je ponovo pristupljeno stručnoj oceni ponuda, ali 4. oktobra Orionova ponuda ponovo je odbijena kao neprihvatljiva, a odluka da se ugovor dodeli Telekomu doneta je po treći put. Podseća se da je Orion podneo novi zahtev za zaštitu prava 17. oktobra, koji je 10. decembra 2019. prihvatila Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, i delimično poništila javnu nabavku. Kako je navela "Nova ekonomija", ovog puta Ministarstvo pravde je 13. januara 2020. donelo odluku kojom se obe ponude proglašavaju neprihvatljivim, a postupak javne nabavke obustavlja do donošenja plana javnih nabavki za 2020. godinu.

----------------------------------------------------------

Datum: 18.02.2020

Medij: Tanjug

Link: http://www.tanjug.rs

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)nabavkeNenadić

Naslov: Entuzijazam po pitanju evrointegracija nestao u Srbiji

Entuzijazam po pitanju evrointegracija nestao u SrbijiBEOGRAD, 18. februara (Tanjug) - Proces EU integracija nije iskorišćen na najbolji način ni u delu sprovođena reformi, koji zavisi isključivo od Srbije, rečeno je danas na skupu "EU integracije Srbije 2016 -2020 - Koliko smo napredovali ka članstvu", u organizaciji Fridrih Ebert Štiftung Fondacije, a uz ocenu da je entuzijazam po tom pitanju u Srbiji nestao.Nemanja Todorović iz European Western Balkans kaže da se upravo vratio iz Albanije i da može da kaže, ako se uzme u obzir entuzijazam koji u toj zemlji postoji po pitanju EU integracija, da je on u Srbiji nestao."Način na koji celo albansko društvo i vlada pristupaju EU pokazuje da smo mi potpuno zaboravili tu vrstu entuzijazma. Možda smo ga imali 2016. i 2017. godine, a od toga poslednje dve godine nema ništa", rekao je Todorović i podsetio da se u procesu ništa ozbiljno i veliko ne dešava.Direktor Fondacije Maks Brendle, podsetio je da je Srbija od poslednjih izbora do novih koji će, kako kaže, biti 26. aprila, imala potrebne četiri godine stabilnosti, za sprovođenje reformi."Ključ pristupanja EU je u zemljama kandidatima i ključ pristupa Srbije u EU u vladinom programu reforme", rekao je Brendle.On je izrazio uverenje da će Severna Makedonija i Albanija sledećeg meseca dobiti zeleno svetlo za početak pristupnih pregovora."Srbija treba da sprovede reformsku agendu koju je sebi postavila kao zadatak. Usvajanje prava i regulativa i prilagođavanje sa evropskim pravom je jedna stvar, dok predložena nova metodologija treba da učini proces pristupanja relevantnijim, efektivnijim i kredibilnijim, ali na kraju ni od čega ne zavisi toliko, koliko od političke volje", rekao je Brendle.Prema njegovim rečima, cilj današnjeg skupa je da se utvrdi šta je urađeno u procesu pristupanja u poslednje četiri godine, da se vidi šta je vlada sebi zadala kao zadatak, kako je napredak išao, kako se proces odvijao.Srđan Majstorović iz Centra za Evropske politike, jedan od sedam eksperata koji su govorili na skupu, kaže da je evidentno da se za proteklih pet godina moglo uraditi više."Možda ne u smislu raspoloženja u samoj EU, ali na domaćem planu u sprovođenju reformi koje je Srbija sama sebi zadala moglo je mnogo", dodao je Majstorović.On je podsetio da je Srbija pre dve godine opomenuta zbog nedostatka kapaciteta na polju evrointegracija, što je, "apsurd kada država pretenduje ka EU"."Apsurdno je i da Srbija nema šefa pregovaračkog tima gotovo šest meseci. To su poruke koje šalju dvosmislene signale saveznicima u EU i plašim se, sa druge strane, hrane argumente onih koji su protiv proširenja, jer pokazuju nedovoljnu spremnost Srbije da se upusti u koštac sa reformama", rekao je Majstorović.Kako kaže, veoma je indikativno što Srbija, kada je reč o Poglavlju 32 finsijske kontole, mnogo spremnije sprovodi mere zaštite interesa EU nego reforme upravljanja javnim finansijama, revizija, mehanizama na osnovu kojih bi građani Srbije trebalo da znaju kako se troše sredstva."Sve to utiče na zbunjujuću sliku i ukazuje da Srbija vrednosno nije u potpunosti prepoznala značaj procesa i osnivačke vrednosti EU, već je u proces ušla u oportunističkom principu, gde ispunjava one obaveze koje se mogu naplatiti u političkom, ekonomskom i drugom smislu", kaže Majstorović.Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija, koji je govorio o Poglavljima 5 i 32, koja se tiču javnih nabavki i finansijske kontrole, kaže da smo svi svedoci činjenice da proces EU integracija nije iskorisćen koliko je mogao.Prema njegovim rečima, kašnjenje se najbolje vidi kod donošenja Zakona o javnim nabavkama, koji je izmenjen tek pre mesec-dva, a bilo je planirano da se to uradi pre više godina.Smatra da ozbiljno pitanje u odnosima Srbija - EU mogu biti bilateralni sporazumi koje Srbija ima sa više zemalja i kroz koje realizuje neke od najvažnijih infrastrukturnih projekata, nesprovodeći Zakon o javnim nabavkama, a sa unapred dogovorenim ponuđačima.

----------------------------------------------------------

Datum: 18.02.2020

Medij: rtv.rs

Link: http://www.rtv.rs/sr_lat/politika/u-srbiji-nestao-entuzijazam-za-evrointegracije_1094793.html

Autori: Redakcija

Teme: Nemanja NenadićnabavkeSrbija (Transparency Serbia)

Naslov: U Srbiji nestao entuzijazam za evrointegracije

Proces EU integracija nije iskorišćen na najbolji način ni u delu sprovođena reformi, koji zavisi isključivo od Srbije, rečeno je danas na skupu EU integracije Srbije 2016 -2020 - Koliko smo napredovali ka...BEOGRAD - Proces EU integracija nije iskorišćen na najbolji način ni u delu sprovođena reformi, koji zavisi isključivo od Srbije, rečeno je danas na skupu "EU integracije Srbije 2016 -2020 - Koliko smo napredovali ka članstvu", u organizaciji Fridrih Ebert Štiftung Fondacije, a uz ocenu da je entuzijazam po tom pitanju u Srbiji nestao.Nemanja Todorović iz European Western Balkans kaže da se upravo vratio iz Albanije i da može da kaže, ako se uzme u obzir entuzijazam koji u toj zemlji postoji po pitanju EU integracija, da je on u Srbiji nestao. "Način na koji celo albansko društvo i vlada pristupaju EU pokazuje da smo mi potpuno zaboravili tu vrstu entuzijazma. Možda smo ga imali 2016. i 2017. godine, a od toga poslednje dve godine nema ništa", rekao je Todorović i podsetio da se u procesu ništa ozbiljno i veliko ne dešava. Direktor Fondacije Maks Brendle, podsetio je da je Srbija od poslednjih izbora do novih koji će, kako kaže, biti 26. aprila, imala potrebne četiri godine stabilnosti, za sprovođenje reformi. "Ključ pristupanja EU je u zemljama kandidatima i ključ pristupa Srbije u EU u vladinom programu reforme", rekao je Brendle. On je izrazio uverenje da će Severna Makedonija i Albanija sledećeg meseca dobiti zeleno svetlo za početak pristupnih pregovora. "Srbija treba da sprovede reformsku agendu koju je sebi postavila kao zadatak. Usvajanje prava i regulativa i prilagođavanje sa evropskim pravom je jedna stvar, dok predložena nova metodologija treba da učini proces pristupanja relevantnijim, efektivnijim i kredibilnijim, ali na kraju ni od čega ne zavisi toliko, koliko od političke volje", rekao je Brendle. Prema njegovim rečima, cilj današnjeg skupa je da se utvrdi šta je urađeno u procesu pristupanja u poslednje četiri godine, da se vidi šta je vlada sebi zadala kao zadatak, kako je napredak išao, kako se proces odvijao. Srđan Majstorović iz Centra za Evropske politike, jedan od sedam eksperata koji su govorili na skupu, kaže da je evidentno da se za proteklih pet godina moglo uraditi više. "Možda ne u smislu raspoloženja u samoj EU, ali na domaćem planu u sprovođenju reformi koje je Srbija sama sebi zadala moglo je mnogo", dodao je Majstorović. On je podsetio da je Srbija pre dve godine opomenuta zbog nedostatka kapaciteta na polju evrointegracija, što je, "apsurd kada država pretenduje ka EU". "Apsurdno je i da Srbija nema šefa pregovaračkog tima gotovo šest meseci. To su poruke koje šalju dvosmislene signale saveznicima u EU i plašim se, sa druge strane, hrane argumente onih koji su protiv proširenja, jer pokazuju nedovoljnu spremnost Srbije da se upusti u koštac sa reformama", rekao je Majstorović. Kako kaže, veoma je indikativno što Srbija, kada je reč o Poglavlju 32 finansijske kontrole, mnogo spremnije sprovodi mere zaštite interesa EU nego reforme upravljanja javnim finansijama, revizija, mehanizama na osnovu kojih bi građani Srbije trebalo da znaju kako se troše sredstva. "Sve to utiče na zbunjujuću sliku i ukazuje da Srbija vrednosno nije u potpunosti prepoznala značaj procesa i osnivačke vrednosti EU, već je u proces ušla u oportunističkom principu, gde ispunjava one obaveze koje se mogu naplatiti u političkom, ekonomskom i drugom smislu", kaže Majstorović. Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija, koji je govorio o Poglavljima 5 i 32, koja se tiču javnih nabavki i finansijske kontrole, kaže da smo svi svedoci činjenice da proces EU integracija nije iskorišćen koliko je mogao. Prema njegovim rečima, kašnjenje se najbolje vidi kod donošenja Zakona o javnim nabavkama, koji je izmenjen tek pre mesec-dva, a bilo je planirano da se to uradi pre više godina. Smatra da ozbiljno pitanje u odnosima Srbija - EU mogu biti bilateralni sporazumi koje Srbija ima sa više zemalja i kroz koje realizuje neke od najvažnijih infrastrukturnih projekata, nesprovodeći Zakon o javnim nabavkama, a sa unapred dogovorenim ponuđačima.  

----------------------------------------------------------

Datum: 18.02.2020

Medij: novosti.rs

Link: https://www.novosti.rs/vesti/beograd.74.html:848047-Prave-ponton-za-Pariguz-u-planu-izgradnja-parkinga-odmorista-i-stepenista

Autori: @Novostionline

Teme: Javne nabavke

Naslov: Prave ponton za Pariguz, u planu izgradnja parkinga, odmorišta i stepeništa

Otvoreni konkursi za uređenje slobodnih površina u resničkoj prirodnoj oaziSEKRETARIJAT za privredu otvorio je javne nabavke za postavljanje pontona na jezeru u Resniku i za izgradnju ostalih sadržaja, kao što su parking-prostor, odmorište i stepenište. Cilj je da pomenuta prirodna oaza, poznati Pariguz, postane važna turistička destinacija, koju će posećivati i gosti, a ne samo lokalno stanovništvo. Zainteresovani za ove projekte imaju rok do 16. marta da dostave svoje ponude. Kako stoji u dokumentaciji, Opština je inicirala Plan detaljne regulacije ovog područja, koje se prostire na površini od 24 hektara. - Sportsko-turistički kompleks na jezeru u Resniku, uz Košutnjak, Miljakovačku šumu, manastir Rakovica i Rakovički karneval bio bi jedan od brendova opštine - podseća se u tekstu javnog poziva. - Ponton je projektovan po najnovijim svetskim standardima i njegova namena je da isključivo služi za kretanje pešaka. On će biti postavljen na sredini jezera i omogućiće posetiocima neposredniji dodir sa vodom. Prema zahtevima iz konkursa, ponton mora biti od drveta i betonskih plovaka, koje povezuje čelična konstrukcija. Kada je reč o izgradnji ostalih sadržaja, u prvoj fazi radova ideja je da se uz postojeće jezero - akumulaciju, na njegovoj severnoj strani, artikuliše nova ponuda rekreativnog karaktera uz samo jezero. Tu će biti odmorište i parkiralište. PROČITAJTE JOŠ - - Parking-prostor mora biti pozicioniran severno od jezera, a levo od pešačke pristupne staze. Posedovaće ukupno 37 parking-mesta. Odmorište će biti pozicionirano tako da se uklopi u konfiguraciju terena. Zadržaće polukružnu formu. Letnjikovci u okviru ove zone moraju biti drveni i tipski, prema izboru projektanta, sa četiri do šest sedećih mesta - piše u dokumentaciji Sekretarijata za privredu. Podsetimo, ugovor između Opštine i Sekretarijata vredan je 40 miliona dinara, a prema planu, radovi bi trebalo da budu gotovi na proleće. Institut "Jaroslav Černi" u proteklom periodu je izradio Projekat čišćenja jezera, dok je urađena i posebna brošura za potencijalne investitore. LEČILIŠTE PRE IZGRADNjE BRANE JEZERO Pariguz je nastalo izgradnjom brane krajem osamdesetih godina 20. veka, kako bi se lakše kontrolisale prolećne poplave. Dok jezero nije postojalo, izvori su pravili blato za koje se smatralo da pomaže u lečenju hemoroida. Otuda i naziv.

----------------------------------------------------------

Datum: 18.02.2020

Medij: politika.rs

Link: http://www.politika.rs/sr/clanak/448132/U-Srbiji-nestao-entuzijazam-za-evrointegracije

Autori: Redakcija

Teme: Nemanja NenadićnabavkeSrbija (Transparency Serbia)

Naslov: U Srbiji nestao entuzijazam za evrointegracije

Proces EU integracija nije iskorišćen na najbolji način ni u delu sprovođenja reformi, koji zavisi isključivo od Srbije, rečeno je danas na skupu "EU integracije Srbije 2016-2020 Koliko smo napredovali ka članstvu", u organizaciji "Fridrih Ebert" Fondacije, a uz ocenu da je entuzijazam po tom pitanju u Srbiji nestao. Nemanja Todorović iz European Western Balkans kaže da se upravo vratio iz Albanije i da može da kaže, ako se uzme u obzir entuzijazam koji u toj zemlji postoji po pitanju EU integracija, da je on u Srbiji nestao. "Način na koji celo albansko društvo i vlada pristupaju EU pokazuje da smo mi potpuno zaboravili tu vrstu entuzijazma. Možda smo ga imali 2016. i 2017. godine, a od toga poslednje dve godine nema ništa", rekao je Todorović i podsetio da se u procesu ništa ozbiljno i veliko ne dešava. Direktor Fondacije Maks Brendle podsetio je da je Srbija od poslednjih izbora do novih koji će, kako kaže, biti 26. aprila, imala potrebne četiri godine stabilnosti, za sprovođenje reformi. "Ključ pristupanja EU je u zemljama kandidatima i ključ pristupa Srbije u EU u vladinom programu reforme", rekao je Brendle, prenosi Tanjug. On je izrazio uverenje da će Severna Makedonija i Albanija sledećeg meseca dobiti zeleno svetlo za početak pristupnih pregovora. "Srbija treba da sprovede reformsku agendu koju je sebi postavila kao zadatak. Usvajanje prava i regulativa i prilagođavanje sa evropskim pravom je jedna stvar, dok predložena nova metodologija treba da učini proces pristupanja relevantnijim, efektivnijim i kredibilnijim, ali na kraju ni od čega ne zavisi toliko, koliko od političke volje", rekao je Brendle. (Foto Piksabej) Prema njegovim rečima, cilj današnjeg skupa je da se utvrdi šta je urađeno u procesu pristupanja u poslednje četiri godine, da se vidi šta je vlada sebi zadala kao zadatak, kako je napredak išao, kako se proces odvijao. Srđan Majstorović iz Centra za Evropske politike, jedan od sedam eksperata koji su govorili na skupu, kaže da je evidentno da se za proteklih pet godina moglo uraditi više. "Možda ne u smislu raspoloženja u samoj EU, ali na domaćem planu u sprovođenju reformi koje je Srbija sama sebi zadala, moglo je mnogo", dodao je Majstorović. On je podsetio da je Srbija pre dve godine opomenuta zbog nedostatka kapaciteta na polju evrointegracija, što je, "apsurd kada država pretenduje ka EU". "Apsurdno je i da Srbija nema šefa pregovaračkog tima gotovo šest meseci. To su poruke koje šalju dvosmislene signale saveznicima u EU i plašim se, sa druge strane, hrane argumente onih koji su protiv proširenja, jer pokazuju nedovoljnu spremnost Srbije da se upusti u koštac sa reformama", rekao je Majstorović. Kako kaže, veoma je indikativno što Srbija, kada je reč o Poglavlju 32 finansijske kontrole, mnogo spremnije sprovodi mere zaštite interesa EU nego reforme upravljanja javnim finansijama, revizija, mehanizama na osnovu kojih bi građani Srbije trebalo da znaju kako se troše sredstva. "Sve to utiče na zbunjujuću sliku i ukazuje da Srbija vrednosno nije u potpunosti prepoznala značaj procesa i osnivačke vrednosti EU, već je u proces ušla u oportunističkom principu, gde ispunjava one obaveze koje se mogu naplatiti u političkom, ekonomskom i drugom smislu", kaže Majstorović. Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija, koji je govorio o Poglavljima 5 i 32, koja se tiču javnih nabavki i finansijske kontrole, kaže da smo svi svedoci činjenice da proces EU integracija nije iskorišćen koliko je mogao. Prema njegovim rečima, kašnjenje se najbolje vidi kod donošenja Zakona o javnim nabavkama, koji je izmenjen tek pre mesec-dva, a bilo je planirano da se to uradi pre više godina. Smatra da ozbiljno pitanje u odnosima Srbija - EU mogu biti bilateralni sporazumi koje Srbija ima sa više zemalja i kroz koje realizuje neke od najvažnijih infrastrukturnih projekata, nesprovodeći Zakon o javnim nabavkama, a sa unapred dogovorenim ponuđačima.  

----------------------------------------------------------

Datum: 18.02.2020

Medij: srbijadanas.net

Link: https://www.srbijadanas.net/u-srbiji-nestao-entuzijazam-za-evrointegracije/

Autori: @otadzbina

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: U Srbiji nestao entuzijazam za evrointegracije

Proces EU integracija nije iskorišćen na najbolji način ni u delu sprovođenja reformi, koji zavisi isključivo od Srbije, rečeno je danas na skupu "EU integracije Srbije 2016-2020 Koliko smo napredovali ka članstvu", u organizaciji "Fridrih Ebert" Fondacije, a uz ocenu da je entuzijazam po tom pitanju u Srbiji nestao.Nemanja Todorović iz European Western Balkans kaže da se upravo vratio iz Albanije i da može da kaže, ako se uzme u obzir entuzijazam koji u toj zemlji postoji po pitanju EU integracija, da je on u Srbiji nestao."Način na koji celo albansko društvo i vlada pristupaju EU pokazuje da smo mi potpuno zaboravili tu vrstu entuzijazma. Možda smo ga imali 2016. i 2017. godine, a od toga poslednje dve godine nema ništa", rekao je Todorović i podsetio da se u procesu ništa ozbiljno i veliko ne dešava.Direktor Fondacije Maks Brendle podsetio je da je Srbija od poslednjih izbora do novih koji će, kako kaže, biti 26. aprila, imala potrebne četiri godine stabilnosti, za sprovođenje reformi."Ključ pristupanja EU je u zemljama kandidatima i ključ pristupa Srbije u EU u vladinom programu reforme", rekao je Brendle, prenosi Tanjug.On je izrazio uverenje da će Severna Makedonija i Albanija sledećeg meseca dobiti zeleno svetlo za početak pristupnih pregovora."Srbija treba da sprovede reformsku agendu koju je sebi postavila kao zadatak. Usvajanje prava i regulativa i prilagođavanje sa evropskim pravom je jedna stvar, dok predložena nova metodologija treba da učini proces pristupanja relevantnijim, efektivnijim i kredibilnijim, ali na kraju ni od čega ne zavisi toliko, koliko od političke volje", rekao je Brendle.Prema njegovim rečima, cilj današnjeg skupa je da se utvrdi šta je urađeno u procesu pristupanja u poslednje četiri godine, da se vidi šta je vlada sebi zadala kao zadatak, kako je napredak išao, kako se proces odvijao.Srđan Majstorović iz Centra za Evropske politike, jedan od sedam eksperata koji su govorili na skupu, kaže da je evidentno da se za proteklih pet godina moglo uraditi više."Možda ne u smislu raspoloženja u samoj EU, ali na domaćem planu u sprovođenju reformi koje je Srbija sama sebi zadala, moglo je mnogo", dodao je Majstorović.On je podsetio da je Srbija pre dve godine opomenuta zbog nedostatka kapaciteta na polju evrointegracija, što je, "apsurd kada država pretenduje ka EU"."Apsurdno je i da Srbija nema šefa pregovaračkog tima gotovo šest meseci. To su poruke koje šalju dvosmislene signale saveznicima u EU i plašim se, sa druge strane, hrane argumente onih koji su protiv proširenja, jer pokazuju nedovoljnu spremnost Srbije da se upusti u koštac sa reformama", rekao je Majstorović.Kako kaže, veoma je indikativno što Srbija, kada je reč o Poglavlju 32 finansijske kontrole, mnogo spremnije sprovodi mere zaštite interesa EU nego reforme upravljanja javnim finansijama, revizija, mehanizama na osnovu kojih bi građani Srbije trebalo da znaju kako se troše sredstva."Sve to utiče na zbunjujuću sliku i ukazuje da Srbija vrednosno nije u potpunosti prepoznala značaj procesa i osnivačke vrednosti EU, već je u proces ušla u oportunističkom principu, gde ispunjava one obaveze koje se mogu naplatiti u političkom, ekonomskom i drugom smislu", kaže Majstorović.Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija, koji je govorio o Poglavljima 5 i 32, koja se tiču javnih nabavki i finansijske kontrole, kaže da smo svi svedoci činjenice da proces EU integracija nije iskorišćen koliko je mogao.Prema njegovim rečima, kašnjenje se najbolje vidi kod donošenja Zakona o javnim nabavkama, koji je izmenjen tek pre mesec-dva, a bilo je planirano da se to uradi pre više godina.Smatra da ozbiljno pitanje u odnosima Srbija - EU mogu biti bilateralni sporazumi koje Srbija ima sa više zemalja i kroz koje realizuje neke od najvažnijih infrastrukturnih projekata, nesprovodeći Zakon o javnim nabavkama, a sa unapred dogovorenim ponuđačima.Politika.rsDa li je ovaj tekst koristan?Kliknite na zvezdu i ocenite!Ako vam je tekst koristan...Podelite ga sa prijateljima!                        

----------------------------------------------------------

Datum: 18.02.2020

Medij: Tanjug

Link: http://www.tanjug.rs

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Ministarstvo EI:Trećerazredni kritizerski metodi dela NVO

Ministarstvo EI:Trećerazredni kritizerski metodi dela NVOBEOGRAD, 18. februara (Tanjug) - Ministarstvo za evropske integracije ocenilo je danas da smo još jednom svedoci kako se deo tzv. nevladinog sektora, umesto da doprinosi kreiranju pozitivne klime u pogledu evrointegracija Srbije, gde se svakako podrazumeva i davanje smislenih kritika sa ciljem jačanja naših kapaciteta, zapravo služe trećerazrednim kritizerskim metodama, stavljajući se tako isključivo u funkciju produžene ruke određenih opozicionih krugova."Eklatantan primer ovoga mogao se videti na konferenciji koju je danas organizovala Fondacija FES, gde smo imali priliku da na delu vidimo delovanje kritizera maskiranih zvanjem poznavaoca EU iliti analitičara, gde, moramo da primetimo, namerno ili ne, niko nije bio pozvan iz resornog Ministarstva, čijom su se tematikom bavili", kaže se u saopštenju dostavljenom Tanjugu.Međutim, kako se navodi, manir ozbiljnih analitičara bi trebalo da bude da na prvom mestu poseduju poznavanje materije i da se ispravno služe relevantnim podacima."Davanje bezgraničnog medijskog prostora ''analitičarima'' koji ne poznaju elementarne pojmove u vezi sa oblašću kojom se bave, govori u prilog tome da je po sredi agenda koja nema za cilj upućivanje konstruktivne kritike, već nešto što više za cilj ima dnevnopolitičku upotrebu", ocenilo je Ministarstvo za evropske integracije.Podsećaju da glavnom i odgovornom uredniku portala European Western Balkans Nemanji Todoroviću "ovo i nije prvi put da briljira svojim ''poznavanjem'' EU"."Na konferenciji za štampu, koja je održana u Briselu 10. decembra prosle godine posle Međuvladine konferencije, u prisustvu komesara za proširenje Olivera Varheija, glavni urednik European Western Balkans je pokazao elementarno nepoznavanje procedura i instituta vezanih za pregovarački proces pitanjem upućenom glavnom pregovaraču Republike Srbije ministru (Jadranki) Joksimović - kada će biti postavljen novi glavni pregovarač, očito ne razlikujući instituciju glavnog pregovarača od šefa pregovaračkog tima", kaže se u saopštenju.Takođe se primećuje, navodi Ministarstvo, i tendencija da se pojedini bivši članovi Pregovaračkog tima i Kancelarije za evropske integracije stavljaju na raspolaganje opozicionim političkim strankama, koje deluju kao kritičari procesa EU integracija, jer svojim prethodnim političkim programom nisu bili u stanju da Srbiju približe EU."U njihovo vreme, Srbija je bila blokirana u tom procesu, a danas, kada je Srbija otvorila više od polovine pregovaračkih poglavlja, javljaju se kao kritičari procesa", kaže se u saopštenju.Da ne pominjemo, navodi Ministarstvo za evropske integracije, da su neki od kritičara prekršili i odredbe Zakona koji sprovodi Agencija za borbu protiv korupcije, gde su bili u obavezi da poštuju zakonski rok u bavljenju povezanim poslovima dok su bili na funkcionerskim dužnostima."Niko od njih to nije ispoštovao, ali se u svojim izlaganjima zdušno danas pozivaju na vladavinu prava. Toliko o njihovoj profesionalnosti, a o kredibilitetu najbolje govore iznete neistine i svojevrsne lične percepcije, koje nemaju veze sa realnim stanjem stvari", zaključilo je Ministarstvo za evropske integracije.

----------------------------------------------------------

Datum: 18.02.2020

Medij: Tanjug

Link: http://www.tanjug.rs

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)Nenadićnabavke

Naslov: Juratović:Zemlje ZB rade šta hoće,EUintegracije bi uvele red

Juratović:Zemlje ZB rade šta hoće,EUintegracije bi uvele redBEOGRAD, 18. februara (Tanjug) - Zapadni Balkan nije istočno proširenje EU, već dvorište Evrope, koje bi trebalo da bude u Uniji, ocenio je danas poslanik nemačkog Bundestaga iz Socijaldemokratske partije Josip Juratović na panelu "Eu i proširenje- pogled iz Nemačke" koji je održan u okviru "EU integracije Srbije 2016 -2020 - Koliko smo napredovali ka članstvu", u organizaciji Fridrih Ebert Štiftung Fondacije.On je istakao da, međutim, trenutno u tom dvorištu sve zemlje rade kako i šta hoće, a da bi procesom evrointegracija postale uređena, demokratska društvaNeki od najvažnijih razloga za uspostavljanje, kako kaže Juratović, funkcionalnih društva u državama regiona jeste i dolazak stranih investicija, kao i uspostavljanje međususedskih funkcionalnih odnosa."Pokušavamo da motivišemo investitore da ulažu u Srbiju. Oni to rade tamo gde im se obećava da će imati profit, a najveći problem im je rizik. U drugim zemljama u Evropi oni imaju 10 odsto rizika, a ovde u regionu je 50", kazao je Juratović i dodao da su sve zemlje u regionu suviše mala tržišta da bi pojedinačno bila interesantna investitorima.Juratović smatra da CEFTA sporazum ne funkcioniše, a upitan zašto EU po tom pitanju ćuti, kaže da EU ne može da naredi bilo kome kako da živi i sarađuju, a na pitanje zšto u Evropi imaju utisak da je Zapadni Balkan "bure baruta", potseća da se 1991. godine pokazalo šta može da se desi u regionu.Tada je, kaže, region izgubio poverenje, koje treba povratiti.Kada je reč o Berlinskom procesu smatra da je postao "putujući cirkus", da se političari tamo sastaju i nešto dogovore, a onda svi odu u svoje države i nastave da rade po svom.Balkan ima svoj imidž, kaže,i potrebna mu je nova generacija koja će se se okrenuti budućnosti.Juratović navodi da svi u regionu, kao najvažnije ističu politička pitanja, poput dijaloga Beograda i Prištine ali, smatra, da građane tih zemalja, i u Beogradu i u Prištini, Zagrebu, Skoplju, Tirani... najviše interesuje stvari koje se odnose na njihov život - posao, stan, zdravstveno osiguranje...Govoreći o EU, Juratović kaže da Unija ima svojih problema i to već dugo i dodaje da je potrebno građanima EU dati viziju i reći šta se želi od nje, kao i šta je odgovor na "desničarenje i separatizam u Evropi"."Odgovor može biti samo jačanje EU, odnosno uređivanje EU po ugledu na SAD - zajednica više zemalja naspram nacionalizmu", navodi Juratović.Navodi da je krajnje vreme da se napravi plan kako će EU funkcionisati ubuduće i da bi on trebalo da bude najkasnije spreman za vreme nemačkog predsedavanja u drugoj polovini ove godine.Danas ranije na panelu "Koliko smo napredovali ka članstvu" čule su se ocene da je entuzijazam po pitanju u evrointegracija u Srbiji nestao i da nije iskorišćen na najbolji način ni u delu sprovođena reformi, koji zavisi isključivo od Srbije. .Nemanja Todorović iz European Western Balkans kaže da se upravo vratio iz Albanije i da ima utisak da u toj zemlji i po pitanju EU integracija vlada veći entuzijazam.Direktor Fondacije Maks Brendle, podsetio je da je Srbija od poslednjih izbora do novih koji će, kako kaže, biti 26. aprila, imala potrebne četiri godine stabilnosti, za sprovođenje reformi."Srbija treba da sprovede reformsku agendu koju je sebi postavila kao zadatak. Usvajanje prava i regulativa i prilagođavanje sa evropskim pravom je jedna stvar, dok predložena nova metodologija treba da učini proces pristupanja relevantnijim, efektivnijim i kredibilnijim, ali na kraju ni od čega ne zavisi toliko, koliko od političke volje", rekao je Brendle.Srđan Majstorović iz Centra za Evropske politike, jedan od sedam eksperata koji su govorili na skupu, kaže da je evidentno da se za proteklih pet godina moglo uraditi više na domaćem planu u sprovođenju reformi.On je podsetio da je Srbija pre dve godine opomenuta zbog nedostatka kapaciteta na polju evrointegracija, što je, "apsurd kada država pretenduje ka EU", ali i da je, kako kaže,apsurdno je i da Srbija nema šefa pregovaračkog tima gotovo šest meseci.To su poruke koje šalju dvosmislene signale saveznicima u EU i plašim se, sa druge strane, hrane argumente onih koji su protiv proširenja, rekao je Majstorović.Kako kaže, veoma je indikativno što Srbija, kada je reč o Poglavlju 32 finsijske kontole, mnogo spremnije sprovodi mere zaštite interesa EU nego reforme upravljanja javnim finansijama, revizija, mehanizama na osnovu kojih bi građani Srbije trebalo da znaju kako se troše sredstva."Sve to utiče na zbunjujuću sliku i ukazuje da Srbija vrednosno nije u potpunosti prepoznala značaj procesa i osnivačke vrednosti EU, već je u proces ušla u oportunističkom principu, gde ispunjava one obaveze koje se mogu naplatiti u političkom, ekonomskom i drugom smislu", kaže Majstorović.Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija, koji je govorio o Poglavljima 5 i 32, koja se tiču javnih nabavki i finansijske kontrole, kaže da smo svi svedoci činjenice da proces EU integracija nije iskorisćen koliko je mogao.Prema njegovim rečima, kašnjenje se najbolje vidi kod donošenja Zakona o javnim nabavkama, koji je izmenjen tek pre mesec-dva, a bilo je planirano da se to uradi pre više godina.Smatra da ozbiljno pitanje u odnosima Srbija - EU mogu biti bilateralni sporazumi koje Srbija ima sa više zemalja i kroz koje realizuje neke od najvažnijih infrastrukturnih projekata, nesprovodeći Zakon o javnim nabavkama, a sa unapred dogovorenim ponuđačima.

----------------------------------------------------------

Datum: 18.02.2020

Medij: mondo.rs

Link: https://mondo.rs/Info/Srbija/a1284939/Srbija-i-Evropska-unija-tribina-o-EU-Ministarstvo-za-evropske-integracije.html

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Ministarstvo za EU: Kvazipoznavaoci prilika, rade za opoziciju!

Autor mondo.rs Izvor Tanjug 18.02.2020. / 18:49 18:53 0Ministarstvo za evropske integracije Srbije oglasilo se povodom tribine o tome koliko je Srbija učinila na putu ka EU, ocenjujući da su pookazali visok nivo neznanja, kao i da su "prodsužena ruka pojedinih opozicionih krugova". Izvor: AP Photo/Virginia Mayo/Tanjug Ministarstvo za evropske integracije ocenilo je da "deo takozvanog nevladinog sektora, umesto da doprinosi kreiranju pozitivne klime u pogledu evrointegracija Srbije", gde se svakako podrazumeva i davanje smislenih kritika sa ciljem jačanja naših kapaciteta, "služi trećerazrednim kritizerskim metodama", stavljajući se tako isključivo u funkciju produžene ruke određenih opozicionih krugova. "Eklatantan primer ovoga mogao se videti na konferenciji koju je danas organizovala Fondacija Fridrih Ebert Štiftung, gde smo imali priliku da na delu vidimo delovanje kritizera maskiranih zvanjem poznavaoca EU iliti analitičara, gde, moramo da primetimo, namerno ili ne, niko nije bio pozvan iz resornog Ministarstva, čijom su se tematikom bavili", navodi se u saopštenju dostavljenom Tanjugu. Međutim, kako se navodi, manir ozbiljnih analitičara bi trebalo da bude da na prvom mestu poseduju poznavanje materije i da se ispravno služe relevantnim podacima. "Davanje bezgraničnog medijskog prostora 'analitičarima' koji ne poznaju elementarne pojmove u vezi sa oblašću kojom se bave, govori u prilog tome da je po sredi agenda koja nema za cilj upućivanje konstruktivne kritike, već nešto što više za cilj ima dnevnopolitičku upotrebu", ocenilo je Ministarstvo za evropske integracije. Podsećaju da glavnom i odgovornom uredniku portala European Western Balkans Nemanji Todoroviću "ovo i nije prvi put da briljira svojim 'poznavanjem' EU". "Na konferenciji za štampu, koja je održana u Briselu 10. decembra prosle godine posle Međuvladine konferencije, u prisustvu komesara za proširenje Olivera Varheija, glavni urednik European Western Balkans je pokazao elementarno nepoznavanje procedura i instituta vezanih za pregovarački proces pitanjem upućenom glavnom pregovaraču Republike Srbije ministru (Jadranki) Joksimović - kada će biti postavljen novi glavni pregovarač, očito ne razlikujući instituciju glavnog pregovarača od šefa pregovaračkog tima", kaže se u saopštenju. Takođe se primećuje, navodi Ministarstvo, i tendencija da se pojedini bivši članovi Pregovaračkog tima i Kancelarije za evropske integracije stavljaju na raspolaganje opozicionim političkim strankama, koje deluju kao kritičari procesa EU integracija, jer svojim prethodnim političkim programom nisu bili u stanju da Srbiju približe EU. "U njihovo vreme, Srbija je bila blokirana u tom procesu, a danas, kada je Srbija otvorila više od polovine pregovaračkih poglavlja, javljaju se kao kritičari procesa", poručuje se u saopštenju. Da ne pominjemo, navodi Ministarstvo za evropske integracije, da su neki od kritičara prekršili i odredbe Zakona koji sprovodi Agencija za borbu protiv korupcije, gde su bili u obavezi da poštuju zakonski rok u bavljenju povezanim poslovima dok su bili na funkcionerskim dužnostima. "Niko od njih to nije ispoštovao, ali se u svojim izlaganjima zdušno danas pozivaju na vladavinu prava. Toliko o njihovoj profesionalnosti, a o kredibilitetu najbolje govore iznete neistine i svojevrsne lične percepcije, koje nemaju veze sa realnim stanjem stvari", zaključilo je Ministarstvo za evropske integracije.

----------------------------------------------------------

Datum: 18.02.2020

Medij: dnevnik.rs

Link: https://www.dnevnik.rs/novi-sad/uskoro-70-novih-podzemnih-kontejnera-u-novom-sadu-18-02-2020

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Uskoro 70 novih podzemnih kontejnera u Novom Sadu

Javno komunalno preduzeće "Čistoća" kupuje 70 novih podzemnih kontejnera, kao i rezervne delove za stare, a reč je o javnim nabavkama velike vrednosti.Pošto je u pitanju kapitalna subvencija, 40 miliona dinara za kontejnere obezbeđeno je iz gradske kase, dok će rezervne delove "Čistoća" finansirati iz svog budžeta. Godišnjim planom javnih nabavki za kupovinu rezervnih delova namenjeno je oko 15 miliona dinara.Interesantno je da je na prethodnim tenderima posao dobijala beogradska firma "Eko-signal" pa se može očekivati da i ovog puta tom preduzeću bude dodeljen ugovor.Kako je navedeno u tenderskoj dokumentaciji, kontejneri bi trebalo da se sastoje od podzemnog kućišta, poklopca i gazišta, nadzemne kante i posude za prihvat smeća - vreće, a firma s kojom gradsko preduzeće potpiše ugovor, osim nabavke, biće zadužena i za montažu. "Čistoća" kupuje i 12 različitih delova za podzemne kontejnere, i to najviše nadzemnih kanti, unutrašnjih uložaka i yakova.Osim podzemnih konejnera, do kraja godine je planirana i kupovina nadzemnih i plastičnih kanti, koje će gradsko komunalno preduzeće koštati deset miliona dinara, odnosno osam. Gradsko komunalno preduzeće, između ostalog, planira da pazari kontejnere za kabasti i krupni otpad (4,9 miliona dinara), viljuškar (4,95 miliona), mini-utovarivač (osam miliona), zatim kombinovanu radnu mašinu (11 miliona), traktor s priključcima (4,9 miliona), te dva kamiona za pražnjenje podzemnih kontejnera (50 miliona).Programom poslovanja JKP "Čistoća" predviđeno je gotovo 689,2 miliona dinara za nabavke različitih dobara, usluga i radova, a najveći deo tog novca biće utrošen na kupovinu goriva, oko 150 miliona. Za mehaničarske usluge planirano je 25 miliona, dok će nabavka rezervnih delova za teretna, putnička i dostavna vozila i radne mašine koštati 50 miliona dinara. Za usluge manuelnog čišćenja javnih površina koje su nedostupne za mašinsko čišćenje biće izdvojeno 50 miliona, koliko je planirano i za čišćenje, sakupljanje i selektovanje otpada.Osiguranje imovine i lica "Čistoća" će platiti 26 miliona dinara, obezbeđivanje imovine i objekata preduzeća 24 miliona, dok će deset miliona biti izdvojeno za usluge čuvanja komunalne opreme na mestima za odlaganje otpada, odnosno za čuvare kontejnera, kako su ih Novosađani prozvali.J. Vukašinović      

----------------------------------------------------------