Joomla 3.2 Template by Justhost Complaints

Mediji o korupciji

Datum: 12.03.2020

Medij: Blic     Strana: 15

Rubrika: Ekonomija

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Do 1. jula zahtevi za učešće u nabavkama

Do 1. jula zahtevi za učešće u nabavkama

PRAVNA LICA I preduzetnici registrovani u Registru ponuđača imaju obavezu da do 1. jula podnesu zahtev za izdavanje potvrde o nepostojanju osnova za isključenje iz postupka javne nabavke, u skladu sa novim Zakonom o javnim nabavkama, rekli su iz Agencije za privredne registre.

Zahtev za izdavanje ove potvrde podnosi registrovani zastupnik pravnog lica, odnosno preduzetnik ili lice koje je ovlastio zastupnik za podnošenje zahteva. Uz zahtev se dostavljaju potvrde nadležnih organa na osnovu kojih se dokazuje ispunjenost uslova za učestvovanje u javnim nabavkama. Oni koji do 1. jula ne dostave dokumenta biće izbrisani iz Registra. ?

----------------------------------------------------------

Datum: 12.03.2020

Medij: Danas     Strana: 1,3

Rubrika: Tema

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Hitna nabavka respiratora kojih "već ima dovoljno"

Ministarstvo zdravlja raspisalo javnu nabavku opreme

Vlast tvrdi da respiratora ima dovoljno, a hitno nabavlja nove

Beograd - Ministarstvo zdravlja raspisalo je juče hitnu javnu nabavku 15 respiratora, koji će biti dostavljeni Kliničkom centru Srbije i drugim zdravstvenim ustanovama u zavisnosti od širenja korona virusa. Poziv za podnošenje ponude upućen je na adrese pet firmi a rok za dostavljanje ponuda je sutra.

- S obzirom na činjenicu da se radi o izuzetnoj hitnosti koja je posledica nepredviđenog događaja (odnosno aktuelne epidemiološke situacije), čije nastupanje ni u kom slučaju nije zavisilo od volje naručioca.... isti nije u mogućnosti da postupi u rokovima određenim za otvoreni postupak - stoji u obrazloženju poziva za dostavljanje ponude.

Nabavka novih respiratora dolazi nakon što se u javnosti pojavfio pitanje da li Srbija ima dovoljno medicinske opreme da na adekvatan način odgovori na eventualno širenje korone. Svi pokušaji kako Danasa tako i drugih medija da saznaju koliko tačno respiratora imamo, ostali su bez uspeha prethodnih dana. Našem listu juče nisu odgovarali na pitanja ni Ministarstvo zdravlja, ni Institut za javno zdravlje Batut koji vodi evidenciju o medicinskoj opremi u zdravstvenim ustanovama u Srbiji.

Jedina informacija koja je došla do građana jeste da „respiratora ima dovoljno“, kako su poručili iz Ministarstva zdravlja. Istu poruku juče je na konferenciji za novinare preneo i predsednik Aleksandar Vučić koji je kazao da imamo nekoliko stotina respiratora, što je dovoljno.

- Imamo ih više nego dovoljno i ako dođe do drastičnog povećanja broja zaraženih - kazao je predsednik. 0 tačnom broju respiratora međutim niko od nadležnih nije govorio.

U pozivu za podnošenje ponude inače stoji da je do nabavke novih respiratora došlo na osnovu preporuke Svetske zdravstvene organizacije kao i radne grupe Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“.

- Neophodno je da se obezbede uslovi za primenu mera kontrole infekcij a ali i lečenja zaraženih pacijenata. U tom cilju neophodno je da se obezbedi potreba količina respiratora neophodna za lečenje pacijenata od novog korona virusa i bolesti sa navedenim vimsom - navodi se u dokumentukojije objavilo Ministarstvo zdravlja, a koje je poziv za podnošenje ponude uputilo firmama TRIVAX W, Drager Tefmika, MEDISAL, IVEX GRO-UP i DENTA BP PHARM, sve iz Beograda, od kojih će biti izabrana ona koja ponudinajnižucenu.

Poslednja velika nabavka respiratora bila je 2009. godine i to nakon što su mediji pisali o nedovoljnom broju ovih aparata u vreme epidemije gripa. Tadašnji ministar zdravlja Tomica Milosavljević kazao je tada da u Srbiji ima 350 aparata a nabavljeno je još 64.

Unicef upozorava na lažne preporuke Milica Radenković

UNICEF je juče upozorio da se na društvenim mrežama i medijima pojavljuju lažne poruke o zaštiti od korona virusa koje se pripisuju Unicefu.Tako se između ostalog poručuje da se izbegava sladoled i druga hladna hrana. „Građani treba da potraže tačne informacije o tome kako da zaštite sebe i svoje porodice od poznatih izvora, kao što su Svetska zdravstvena organizacija, Unicef, državnezdravstvene institucije ili zdravstveni radnici", navodi Unicef ističuči da „dezinformacije za vreme zdravstvene krize mogu da izazovu paniku, strah i stigmatizaciju".

Poverenik: Ustanove ćute o opremljenosti Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti je saopštio da je tokom poslednja dva dana primio veći broj žalbi zbog „ćutanja" zdravstvenih i prosvetnih ustanova po zahtevima kojima su tražene informacije o opremljenosti tih ustanova za borbu protiv širenja korona virusa. „S tim u vezi, Poverenik podseća da su informacije kojima raspolaže organ vlasti, a koje se odnose na ugrožavanje, odnosno zaštitu zdravlja stanovništva i životne sredine, hitnog karaktera. U odnosu na njih opravdani interes javnosti da zna uvek postoji i organ vlasti ne može da dokazuje suprotno. Osim toga, po zahtevima za pristup takvim informacijama organ javne vlasti je dužan da postupi bez odlaganja, a najkasnije u roku od 48 sati od prijema zahteva", stoji u saopštenju Poverenika.

----------------------------------------------------------

Datum: 12.03.2020

Medij: Dnevnik     Strana: 6

Rubrika: Ekonomija

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Bez potvrde nema javnih nabavki

IZ AGENCIJE ZA PRIVREDNE REGISTRE

Bez potvrde

nema javnih nabavki

Pravna lica i preduzetnici registrovani u Registru ponuđača imaju obavezu da do 1. jula podnesu zahtev za izdavanje potvrde o nepostojanju osnova za isključenje iz postupka javne nabavke, u skladu s novim Zakonom o javnim nabavkama, objavljeno je na sajtu Agencije za privredne registre.

Zahtev za izdavanje pomenute potvrde podnosi registrovani zastupnik pravnog lica, odnosno preduzetnik, ili lice koje je ovlastio zastupnik za podnošenje zahteva.

Uz zahtev se dostavljaju potvrde nadležnih organa na osnovu kojih se dokazuje ispunjenost uslova za učestvovanje u postupcima javnih nabavki. Dokumentacija koja se podnosi uz zahtev za izdavanje potvrde propisana je Zakonom o javnim nabavkama i Pravilnikom o sadržini Registra ponuđača i dokumentaciji koja se podnosi uz prijavu za registraciju ponuđača.

Ta dokumentacija ne može biti starija od dva meseca od dana njenog podnošenja u Registru ponuđača. ¦

----------------------------------------------------------

Datum: 12.03.2020

Medij: Dnevnik     Strana: 13

Rubrika: Vojvodina

Autori: Redakcija

Teme: Javno privatno partnerstvo

Naslov: Budžet se puni, građani zadovoljniji

PANČEVO DOBIJA NOVU PUTNU INFRASTRUKTURU, AUTOBUSE I LED RASVETU

Budžet se puni,

građani zadovoljniji

PANČEVO: Kako bi se rešili komunalni problemi u oblasti javnog prevoza, javnog osvetljenja i putne infrastrukture, Grad Pančevo je ušlo u tri projekta javno-privatnog partnerstva. Reč je o postupku koji omogućava uštede u budžetu Grada, što će kasnije biti iskorišteno za dodatna poboljšanja pomenutih komunalnih usluga. Naime, javnoprivatno partnerstvo je zajedničko ulaganje Grada Pančeva i poslovnog partnera u koje se ušlo prošle godine, o čemu smo lani i pisali. Sa realizacijom će se početi u naredna dva meseca.

- Pančevo je jedan od prvih gradova u Srbiji koje je krenulo sa projektom izrade javnoprivatnog partnerstva i dobilo pozitivno mišljenje od strane Ministarstva finansija - kaže gradska menadžerka Maja Vitman, prenose mediji. -Javno-privatno partnerstvo predstavlja zajedničko ulaganje Grada Pančeva i poslovnog partnera u cilju poboljšanjja komunalnih usluga.

U naredne dve godine u planu je da bude urađeno 35 kilometara puteva, kao i 60 novih autobusa, dok će u periodu od pest meseci kompletno javno osvetljenje biti zamenjeno led rasvetom. Pančevo je jedan od prvih gradova u Srbiji koji je uspešno ušao u postupak izrade projekata za javno-privatno partnerstvo. L. R.

----------------------------------------------------------

Datum: 12.03.2020

Medij: Kurir     Strana: 1,6,7

Rubrika: Vesti

Autori: Jelena Pronić

Teme: Informacije od javnog značaja

Naslov: LIČNA ODGOVORNOST U RATU PROTIV KORONE

LIČNA ODGOVORNOST U RATU PROTIV KORONE

Pamet u glavu Ako mislite da ste zaraženi novim virusom iz Kine, izolujte se, pozovite lekare i radite samo ono što vam oni kažu da bi zaštitili sebe i druge, preporuka je epidemiologa

szo

PROGLAŠENA PANDEMIJA Svetska zdravstvena organizacija proglasila jejuče globalnu pandemiju zbog koronavirusa. Generalni direktor Svetske zdravstvene organizacije dr Tedros Adhanom Gebrejesus kaže da u 114 zemalja postoji više od 118.000 slučajeva zaraženih, da je život izgubila 4.291 osoba i da je virus dostigao fazu u kojoj se može opisati kao pandemija.

- SZO je procenjivao ovu epidemiju iz minuta u minut i duboko smo zabrinuti alarmantnom brzinom kojom se virus širi i teškim stanjem zaraženih. Stoga smo odlučili da objavimo da se širenje kovida-19 može okarakterisati kao pandemija saopštio je prvi čovekSZO.

Predrag Kon

RANO ZA OBUSTAVU NASTAVE

Epidemiolog Predrag Kon izjavioje da je prerano da se nastava u Srbiji obustavi zbog koronavirusa, ali da će se stanje u školama pratiti, koliki su izostanci s nastave i broj obolelih sa simptomima sličnim gripu. - Na početku smo prenošenja virusa, tačno se zna kako je neko zaražen, a uskoro će verovatno doći do lokalne transmisije, kada će početi da obolevaju i oni koji su bili u kontaktu sa dosad 12 potvrđenih zaraženih. Ali i te osobe se prate. Cilj mera je da se uspori prenošenje virusa, da ne dođe do eksplozije, naglog obolevanja i da bude manje teških formi bolesti objasniojedrKon.

Beogradski univerzitet PREDAVANJA U MANJIM GRUPAMA

Fakulteti u sastavu Univerziteta u Beogradu organizovaće nastavu u manjim grupama studenata, u skladu sa odlukom nadležnih. Prema rečima rektorke BU Ivanke Popović, ova odluka se odnosi na predavanja kojima prisustvuje veliki broj studenata. - Dali smo preporuke da se radi i onlajn, elektronskim putem, gde je to moguće rekla je Popovićeva. Preventivne mere NA VMA SVIMA MERE TEMPERATURU

Od juče se na ulazu u polikliniku Vojnomedicinske akademije sprovodi merenje telesne temperature pacijenata, u skladu sa planom koji predviđa mere za prevenciju i zaštitu od infekcija koronavirusom, izjavio

ic načelnik VMA Miroslav Vukosavljević nakon što su se u medijima pojavile informacije da građani čekaju u redovima da se testiraju na koronavirus.

JELENA PRONIĆ

Svi skupovi veći od 100 Ijudi u zatvorenom prostoru biće zabranjeni kako bi se sprečilo širenje koronavirusa, od kojeg je u Srbiji do juče obolelo 12 Ijudi, ali je lična odgovornost ipak najbitnija u borbi protiv ovog virusa, istakli su juče epidemiolozi.

Direktor Instituta za javno zdravlje Vojvodine Vladimir Petrović poručio je građanima da ako primete da su bolesni, ostanu kod kuće, da ne idu na posao i da se jave epidemiološkim službama.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić istakao da je država odlučila da zabrani masovne skupove u zatvorenom, što se, kako je objasnio, odnosi na košarkaške, odbojkaške i druge utakmice u zatvorenom, koje će se odigravati bez publike, dokmasovnajavna okupljanja na otvorenom prostoru neće biti zabranjena. Nastava u školama se zasad neće obustavljati, odlučila je zdravstvena struka. Predsednik Vučić izjavio je da će se zbog koronavirusa dvoranski sportovi igrati bez publike, dok će navijači moći da prisustvuju fudbalskim utakmicama.

Perite ruke

- Građane pozivamo da ne paniče, sve što smo uradili pokazalo se opravdano. Jedino što je važno jeste da perete ruke, što je stav lekara. Pojačaćemo kontrolu na svim graničnim prelazima, a neki manii biće isključeni kako bismo bolje kontrolisaliulaz.Ukoliko bude potrebno, donećemo odluku o zatvaranju škola - rekao je Vučić i dodao da će biti pojačana kontrola uz auto-put zbog turskih državljana:

- Molim naše ljude koji nameravaju da dođu u Sr-

biju, pre svega sa Zapada, naročito iz Italije, Švajcarske, Austrije i Nemačke, da dolaze u što manjem broju i sačekaju oko mesec dana. Posebno molim građane koji nameravaju da organizuju svadbe, krštenja i druga slavlja da se drže svih preporuka jer su to najrizičnije stvari.

Vučićjerekao da Srbija ima dovoljno aspiratora, a da od danas stižu nove količine skafandera, čizama i specijalnih

epidemioloških maski.

Imamo respiratora više nego dovoljno, čak i u slučaju drastičnog povećanja obolelih. Pokažite veru u naše lekare i medicinsko osoblje, držaćemo se njihovog stručnog mišljenja, a ne toga šta se sviđa nama političarima - poručio je Vučić i upozorio da „nije nemoguće da i u Srbiji bude mrtvih zbog korone, ali da se radi sve da se žrtve izbegnu".

Predsednik je podsetio da imamo i migrantsku krizu, te da svako ko uđe na teritoriju Srbije ide prvo u karantin u Preševo, „ra tek onda može dalje, dok ne donesemo odluku da zatvorimo granicu“, i dodao da je gotovo siguran da Srbija može da izbegne haotične situacije kakve su se zbog koronavirusa dogodile u pojedinim gradovima Evrope.

- Mladi ljudi, koji znaju da prolaze kroz blaži oblik koronavirusa, neodgovorno se ponašaju. Najugroženiji su ljudi stariji od 65,70 godina i koji imaju druge zđravstvene probleme. Ne morate sasvim da se izolujete, ali perite ruke, nemojte da se Ijubite i grlite - rekao je Vučić i dodao da će se lekari svakog dana u 18 sati obraćati javnosti kako bi izneli najnovije podatke i savete.

Pod kontrolom

Epidemiolog Miomir Pelemiš ponovio je da virusi nemaju granice, ali da je on, zahvaljujući preduzetim merama, kod nas pod kontrolom, a svi raspoloživi kapaciteti su

spremni i za one najteže scenarije.

Dr Branimir Nestorović je na konferenciji u Predsedništvu Srbije rekao da se više neće šaliti, kao prethodni put kada je govorio o koronavirusu.

- Sve što sam tad rekao, sve je tačno, rizične grupe nisu deca, ali oni virus prenose starijima. Rizična grupa su stariji od 70 godina i prema poslednjim podacima, pokazalo se da smrtnost nije tako velika kao što se pričalo - rekao je Nestorović.

Direktor Klinike za infektivne i tropske bolesti KCS Goran Stevanović rekao je da je veliki problem ako neko prikriva gde je putovao i s kim je bio u kontaktu:

- Neka kaže pošteno gde je bio, da zaštitimo njega, porodicu i zdravstvene radnike. Veoma je važno da se prepozna svaki slučaj i bude evidentiran, to jest da se napravi listing svih kontakata, kako bi se usporio broj obolelih jer u suprotnom neće moći da se spreče obolevanje i teške forme bolesti. Najteža situacija je kod onih koji se nisu odmah javili ili imaju druge udružene bolesti - rekao je Stevanović i dodao da u Srbiji ima dovoljno testova za koronu.

Neodgovorno ponašanje KR/&DU SAPUN PO SKOLAMA

Aleksandar Vučić demantovao je informacije da u školama nema sapuna, već da zbog krađe nadležni moraju i po „12 puta dnevno" da dopunjavaju sapune u toaletima, kao i da pojedini uđu u apoteku i kupe po 100 asepsola. Predsednik je takođe zamolio pacijente koji dođu da prime pomoć da prihvate mišljenje Lekara, te ispričao da su neki pacijenti iz verskih razloga odbili da uzmu antibiotik ili da prime krv.

©ČINJENICE OVO SU NOVA PRAVILA I zabranjenijavni skupovi u zatvorenom

otkazani politički mitinzi utakmice u halama bez publike preporučuje se odlaganje svadbi i krštenja

obavezna samoizoloacija za Srbe koji se vrate iz Italije, Kine, Južne Koreje, Irana i Švajcarske privremeno je zabranjen ulazak stranaca iz ovih zemalja SIMPTOMIKOVIDA-19 povišena telesna temperatura kašalj

otežano disanje bolovi u mišićima umor

teška upala pluća sindrom akutnog otežanogdisanja sepsa

Izvor Institut

„Batut“

© KAKO SE ZAŠTITITI izbegavajte kontakt s bolesnima, pogotovo sa onima koji kašlju izbegavajte tržne centre i mesta gde se drže žive ili mrtve životinje pridržavajte se opštih pravila o higijeni ruku i hrane pre jela, nakon toaleta ili diranja životinja perite ili dezinfikujte ruke ruke treba prati toplom vodom i sapunom minimum 20 sekundi kijajte i kašljite u maramicu ili sebi u lakat

ukoliko imate simptome respiratorne infekcije, ne idite na posao ako morate da izađete, nosite masku preko lica i nosa

NEMA POTREBE DA SE PRAVE ZALIHE SAMO BEZ PANIKE

Nakon čišćenja vozila GSP će biti i dezinfikovana, naročito rukodržači, stolice i kabine vozača nOdloženaje prolećna Nedelja

mode

i :,Lasta" obustavila prevoz na I linijama za Švajcarsku i Italiju I Nema problema u snabdeva-I nju robom široke potrošnje, kao ni razloga za stvaranje bilo kakvih zaliha bilo kog artikla koji se nalazi u maloprodaji, poručioje ministartrgovine Rasim Ljajić

Poverenik za informacije od javnog značaja Milan Marinović poručioje da je pružanje pravovremenih i tačnih informacija od suštinskog značaja za sprečavanje širenja virusa, ali i širenja panike

Slovenija uvodi zdravstvene punktove za pregled putnika na granici sa Italijom, zatvorenaje i prva škola nakon što je utvrđeno da jejedan nastavnik pozitivan na virus i uvedene su stroge mere u Ijubljanskom porodilištu, gde je potvrđeno još nekoliko slučajeva koronavirusa

U Bugarskoj, Belgiji i Albaniji prijavljeni su prvi smrtni slučajevi zbog koronavirusa. Preminule su bb-godišnja Bugarka, pacijentkinja u Belgiji stara 90 godina i u Albaniji 73-godišnja žena ? ? Švedska

aktivistki- ? nja u borbi protiv

klimatskih

promena 1 — -Greta Tunberg pozvala je kolege

aktiviste da redovne _ skupove i proteste prebace na internet

U Španiji je zaraženo više od 2.000 Ijudi, a registrovanoje 47 žrtava. Direktoršpanskog zdravstvenog centra za hitne slučajeve Fernando Simon rekao je da je smrtnost u Madridu velika jer se zaraza mahom prenosi u tamošnjim staračkim domovima

Evropska komanda SAD saopštilajedajeotkazan nastavak arktičke vojne vežbe ...Hladan odgovor2o", u kojoj učestvuje oko 15.000 vojnika iz 10 zemalja, uključujući SAD

nNajmanje 150 vozača iz BiH

bilo je blokirano u Italiji zbog koronavirusa, da bi im tek preksinoć bilo dozvoljeno da se vrate

? Predsednica ECB Kristin

Lagard pozvala je lidere EU da izdvoje više sredstava u borbi protivepidemije koronavirusa

I Dva člana košarkaškog _i kluba Pezaro zaražena

su koronavirusom,

saopštio je italijanski k klub

? Četrdeset

Ijudi s trajekta „Marko Polo", koji 1 jejučedošao iz ' Ankone u Split, ide ' 14 dana u karantin u

hotelu „Zagreb" na splitskom Duilovu

JKinezi planiraju dezinfekciju

novčanica za koje se sumnja da su došle u kontakt sa zaraženim osobama, prenose mediji u regionu. UV zraci i zagrevanje trebalo bi da očiste papir, a neke novčanice biće uništene. Gotovina koja dolazi iz zona bolnica neće se više upotrebljavati

? Ministar industrije Italije

Stefano Patuaneli izjavioje da će prvi krug mera pomoći stanovništvu uključiti obustavu plaćanja režija, poreza i hipoteka kako bi se ublažio pritisak na mala preduzeća i domaćinstva

----------------------------------------------------------

Datum: 12.03.2020

Medij: Kurir     Strana: 5

Rubrika: Vesti

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija/Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Mrkonjić sakrio firmu u Podgorici

OTKRIVEN SOCIJALISTA IZIGRAVAO ZAKON

Mrkonjić sakrio firmu u Podgorici

Milutin Mrkonjić, počasni predsednik SPS i bivši ministar infrastrukture, preuzeo je u Crnoj Gori 2002, bez ikakve naknade, vlasništvo nad firmom „Habit invest", koja je bila povezana s Radosavom Sekulićem, akterom afere „Agrobanka" i čovekom bliskim SPS. Mrkonjić, koji je i dalje vlasnik i zastupnik „Habit investa", vlasništvo nad firmom nikad nije prijavio Agenciji za borbu protiv korupcije, što je bio u obavezi da učini, piše CINS.

Dok Mrkonjić nije ušao u firmu, njena delatnost je bila farmacija, a onda se naprasno menja i ulazi u sferu građevine. Firma je dobijala velike poslove od Grada Podgorice.

U centru Podgorice nalazi se formalno sedište firme „Nabit invest". Firma postoji od 2000, a od septembra 2002. njen vlasnik i zastupnik je Mrkonjić. Počasni predsednik SPS je nešto više od četiri godine nakon preuzimanja firme izabran za narodnog poslanika i bio je u obavezi da prenese upravljačka prava na treće lice, ali on to nije učinio.

Prema informacijama koje je CINS dobio od Agencije za izgradnju i razvoj Podgorice, „Habit invest“ je od 2002. do 2004. sa ovom javnom ustanovom sarađivao na poslovima izrade detaljnog urbanističkog plana Nove varoši 2, Gorice C, kao i projektu mosta u Ulici ratnih veterana. Kroz te poslove Mrkonjićeva firma je zaradila 41.500 evra.

Ovo preduzeće već godinama nema nikakav zabeleženi promet, a u blokadi se nalazi od juna 2005. Mrkonjić nije odgovarao na naše pozive.

----------------------------------------------------------

Datum: 12.03.2020

Medij: Nedeljnik     Strana: 10,11

Rubrika: Bez naslova

Autori: Dušan Telesković

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Temeljne i ozbiljne reforme (ali uglavnom samo izbornih lista)

IZBORI POČETAK KAMPANJE

Temeljne i ozfoiljne reforme (ali uglavnom samo izbornih lista)

Simptomatično je bilo da ministar Nebojša Stefanović nije viđen ni prilikom podnošenja potpisa za listu SNS niti se na toj Usti nalazi. Predsednik Aleksandar Vučić boravio je u valjevskom „Krušiku", dakle u fabrici koja se smatra najslabijom tačkom naprednjaka zbog afere u kojoj su otkrivene brojne sumnjive radnje

Piše Dušan Telesković

Izborna kampanja je počela, a prve

dane obeležUo je pitanje koje je vlast još prošle godine u septembru naizgled rešila. U jeku tenzija prošle jeseni i pitanja da li će veći deo opozidje bojkotovati predstojeće izbore, vlast je naćinila više poteza koji su predstavljeni kao ustupci, a jedna od tih mera bila je sprećavanje funkcionerske kampanje. Vlada Srbije je tada donela odluku da ministri, državni službenid, direktori javnih preduzeća i ustanova, gradonačelnici i predsednici opština u izbornoj kampanji na predstojećim parlamentamim, pokrajinskim i lokalnim izborima neće moći da koriste državne resurse.

U izbornoj kampanji mod će da učestvuju, ali samo posle završetka radnog vremena na javnoj funkdji, a neće mod da koriste ni inventar državnih, pokrajinskih i lokalnih institudja, javnih preduzeća i ustanova za partijske svrhe u izbornoj kampanji. ALI, PRVIDANIPO RASPISIVANJUIZBORA za 26. april, pokazali su da tadašnja odluka vlade nije ozbiljno shvaćena. Agendja za borbu protiv kompdje podnela je prijavu protiv premijerke Srbije i visoke funkcionerke SNS-a Ane Bmabić zbog „funkcionerske kampanje“. Ona je rekla da je prijavu dobila „ne zato što je pozvala da se glasa za neku stranku, već zato što je rekla da očekuje da građani prepoznaju rezultate“. Ona je navela da je prijavu prihvatila i odgovorila u roku, i da sada očekuje rezultat kako bi, „znala kako da se ponaša dalje u kampanji“.

I pored toga, članovi vlade nisu odustali od akdvnosti koje bi mogle lako da se stave u kontekst predizborne kampanje. Tako je Bmabićeva sa još nekolidnom ministara u utorak prisustvovala poćetku izgradnje 250 stanova u Zemunu za pripadnike snaga bezbednosd, ćija će cena biti 500 evra po kvadratu.

Na pitanje novinara da li je moglo i bez manifestacija koje se mogu protumačiti kao funkcionerska kampanja, Ana Bmabić je rekla da je postavljanje kamena temeljca posao vlade i da su ona i ministri to isto uradili u radno vreme i u Vranju, Nišu, Novom Sadu i dmgim gradovima.

Premijerka, ipak, nije dozvolila da na pitanje o funkcionerskoj kampanji odgovori i ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović i istakla da je ona odgovorila u ime vlade i da zbog efikasnosti ne može svaki ministar pojedinačno da odgovara - ako je predsednik vlade dao odgovor.

TO JE, INAČE, BILO PRVO POJAVUTVANJE Stefanovića na jednom događaju posle iaspisivanja izbora. Simptomatićno je bilo da nije viđen ni prilikom podnošenja potpisa za listu SNS-a, niti se na toj listi nalazi. Dodatno, dan pre ovog polaganja kamena temeljca, predsednik Aleksandar Vučić boravio je u valjevskom „Krušiku“, dakle u febrici koja se smatra najslabijom tačkom naprednjaka zbog afere u kojoj su otkrivene mnogobrojne sumnjive radnje. Centralna ličnost u toj aferi bio je upiavo Stefknović, čiji otac Branko je imao ugovore sa „Krušikom" koji su tada ocenjeni kao potendjalno štetni.

Stefanović nije bio zajedno sa Vučićem u ovoj fabrici, a sam predsednik izjavio je da mu je „došlo da iskoči iz kože“, jer je stanje „teško i biće potrebne temeljne i ozbiljne reforme, kako kod njih, tako i u celoj odbrambenoj industriji*. Takva izjava, ali i izostanak Stefanovića dodatno se tumači kao slabljenje njegove pozicije u stranci.

Od raspisivanja izbora, do utorka su proglašene četiri izborne liste: SNS, Socijalistička partija Srbije (SPS) i Jedinstvena Srbija (JS), zatim Srpska radikalna stranka (SRS) i Savez vojvođanskih Mađara (SVM).

Nosilac liste SNS-a je aktuelni ministar poljoprivrede Branislav Nedimović, dmga na listi je Maja Gojković, na četvrtom mestu je Miloš Vučević, na devetom Ivan Tasovac, na 14. Marija Obradović, a iza nje sledi Marko Đurić. Na 20. mestu je Aleksandar Martinović, na 22. Milenko Jovanov, na 24. Milan Krkobabić, na 26. Dragomir Karić, na 27. Vladimir Đukanović, na 30. mestu je Jasmina Karanac iz SDPS-a, na 31. Vladimir Orlić, na 46. Marijan Rističević, na 47. Bojan Torbica iz Pokreta socijalista, a Marko Atlagić je na 53. mestu. Na 82. mestu je Aleksandar Čotrić iz Srpskog pokreta obnove (SPO), na 148. mestu je Lav Grigorije Pajkić, a na 230. mestu je Simon Karić.

LISTA KANDIDATA SOCUALISTA PRETRPELA JE ZNAČAJNE promene u odnosu na izbore održane 2016. godine, pa tako među prvih deset imena, izuzev Ivice Dačića i Dragana Markovića Palme, nema nijednog visokog stranačkog funkdonera, a sa spiska su izostali i ministri iz aktuelne vlade. Više od polovine kandidata čine sasvim nova imena, a 43 odsto su žene, što je više od zakonom propisane obaveze. Već na trećem mestu nalazi se Dubravka Kralj (26) iz Zrenjanina, student generacije Pravnog fakulteta i Univerziteta u Novom Sadu, a odmah ispod nje je predsednik omladine SPS-a Uglješa Marković.

Ovakav potez tumači se kao pobeda mlađe struje unutar SPS-a koja se nedavno pobunila zbog zadržavanja pozicija „starih kadrova“. Pojačanje socijalista u novom sazivu biće čuveni fudbalski trener Ljupko Petrović, rukometaš Ratko Nikolić i reper Stefan Cvijović Cvija. Na listi je i preživela logorašica iz Jasenovca Smilja Tišma, kao i glumci Jelica Sretenović i Marko Stojanović...

Kod radikala je najveće iznenađenje to što na listi nema Milutina Jeličića Jutke, bivšeg predsednika opštine Brus kome se sudi zbog seksualnog uznemiravanja Marije Lukić. Jeličić je najavljivan kao „veliko pojačanje" radikala, ali je to naišlo na žestok otpor unutar stranke, naročito među ženama, od kojih su mnoge i napustile SRS.

U NAREDNIM DANIMA, OČEKUIE SE DA budu podnesene još đve liste. Jedna je okupljena oko Demokratske stranke Srbije i nosi naziv „Metla 2020“. Osim DSS-a, u „Metli“ su i Pokret „Starosedeod" iz Kraljeva, Tim za život Zlate Djerić, „Živi zid“ Igora Jakšića i predsednik Vojnog sindikata Srbije Novica Antić. Oni trenutno prikupljaju potpise i još nije poznato ko će biti na njihovoj izbornoj listi. Dmga lista koja se očekuje nosi naziv Ujedinjena demokratska Srbija (UDS). U toj koaliciji nalaze se organizadja „Srbija 21“, koalidja oko Uge socijaldemokrata Vojvodine - Vojvođanski front, Stranka modeme Srbije i Građanski demokratski forum, a na njihovoj listi nad će se i poslanica Demokratske stranke Gordana Čomić. Ova koalicija se već našla na udara bivšeg člana predsedništva liberalno-demokratske partije Đorđa Žujovića koji tvrdi da je UDS napravljena u kabinetu Aleksandra Vučića i da iza njih stoji Vladimir Beba Popović, direktor Instituta za javne politike, što UDS negira. N

----------------------------------------------------------

Datum: 12.03.2020

Medij: Nedeljnik     Strana: 14,15

Rubrika: Bez naslova

Autori: Dušan Telesković

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)/Korupcija

Naslov: Država u delimičnom padu

SRBIJA SVETSKE LISTE OVOG I ONOG

Državau

delimičnom padu

Skoro da se svakih nekoliko dana pojavi vest o tome da je Srbija pala - ređe skočila - na nekoj svetskoj listi. Istraživali smo gde se Srbija nalazi u svetu, sudeći po merenjima oiganizacija koje prate stanja u politici, ekonomiji, obrazovanju, zdravstvu i sportu

Istraživao Dušan Telesković

Fridom haus,

američka organlzacijakoja, između ostalog, meri stanje slo-

boda u svetu, objavila je prošle nedelje izveštaj po kojem se Srbija sa još tridesetak država nalazi u grupi sa najvećim padom sloboda u poslednjih deset godina.

U izveštaju je objavljena tabela od 29 država, uldjučujući i Srbiju, sa najvećim padom u prethodnoj deceniji. . „U Crnoj Gori i Srbiji nezavisni novinari, opozicioni lideri i ostali na koje vlast gleda kao na neprijatelje suočavali su se sa maltretiranjem, pretnjama, a ponekad i nasiljem. Frustracija javnosti vladajućim partijama prerasla je u velike proteste u obe države, ali nisu uspeli da izazovu značajne promene“, navodi se u izveštaju Fridomhausa. BOGATSTVO

Svake godine se pravi lista najbogatijih država na svetu. Po paritetu kupovne moći, odnosno na osnovu pretpostavke da jedan dolar svuda vredi isto na svetu, podaci Međimarodnog monetarnog fonda (MMF), Srbija je na 80. mestu na svetu. Najbogatija zemlja po poslednjoj takvoj listi iz aprila 2019. bila je Katar, iza nje je Luksemburg, a treći je Singapur. U odnosu na zemlje regiona, Srbija je u zlatnoj sredini -Slovenija, Hrvatska i Crna Gora su bogatije, a Severna Makedonija, BiH i Albanija su siromašnije, sudeći po ovoj listi. BIZNIS

Sibija je napredovala za četiri mesta na „Doing business“ listi Svetske banke za 2020. godinu. Na godišnjoj listi o lakoći poslovanja, Srbija je zauzela 44. poziciju među 190 rangiranih zemalja. To je napredak od četiri mesta, čime je ponovljen skok iz 2017. godine.

Prvi na ovogodišnjoj

„Duing biznis' listi po uslovima poslovanja je Novi Zeland, a slede Singapur i Hongkong. Na četvrtom mestu je prva evropska zemlja - Danska, šestu poziciju zauzele su SAD, Gmzija je na sedmom, a Velika Britanija na osmom mestu. Slede Norveška i Švedska. KORUPCUA

Međunarodna organizacija Transparentnost objavljuje listu indeksa percepdje kompcije. Srbija je u gmpi zemalja sa raširenom kompcijom. Srbija je zajedno sa Turskom na 91. mestu i, iako ima istu ocenu kao i 2018. godine, pala je za četiri

mesta što je dovelo do toga da se Srbija nađe na donjoj polovini svetske liste, gde je poslednji put bila 2006. godine.

OBRAZOVANJE

Srbija je na PISA testiranju koje je sprovedeno 2018. godine zauzela 46. mesto, objavljeno je na podsajtu OECD-a posvećenom ovom testiranju. Na listi je rangirano 79 država ili ekonomija. Prva dva mesta zauzimaju KinaiSingapur.

PISA testiranje sprovodi se u celom svetu na svake tri godine, a Srbija učestvuje od 2001. godine.

Na testu 2012. srpski đaci su zauzeli 43. mesto u konkurenciji 65 zemalja, a 2015. godine, zbog nedostatka finansijskih sredstava, Srbija nije ni učestvovala u istraživanju.

SLOBODA MEDUA

Srbija se, prema stepenu slobode medija, nalazi na 90. mestu u svetu, što je za 14 mesta niže u odnosu na prošlu godinu, pokazao je izveštaj Reportera bez granica.

Stepen slobode medija treću godinu zaredom najviši je u Norveškoj, dok se Švedska „popela" za dva mesta i sad je druga, a Holandija, u kojoj su dva novinara koji su se bavili temom kriminala živeli pod stalnom policijskom pratnjom, pala je na četvrto mesto.

Srbija je u ovom pogledu nastavila trend nazadovanja - 2017. godine se nalazila na 66, a godinu ranije na 59. mestu.

Najbolje rangirana Srbija je bila 2014. godine, kada se na listi od 180 zemalja nalazila na 54. mestu i od tada je svake godine padala, izuzev 2016. godine, kada se popela za osam mesta.

U izveštaju se navodi da bavljenje novinarstvom u Srbiji tokom pet godina vlasti predsednika Aleksandra Vučića nije bezbedno niti podržano od države.

Broj napada na novinare raste, uključujući pretnje smrću, ali zapaljiva retorika kojom su ciljani novinari sve više dolazi i od državnih funkcionera.

Srbija je peta u regionu po slobodimedija. N

Na godišnjoj listi o lakoći poslovanja, Srbija je zauzela 44. poziciju među 190 rangiranih zemalja. To je napredak od četiri mesta, čime je ponovljen skok iz 2017. godine

----------------------------------------------------------

Datum: 12.03.2020

Medij: NIN     Strana: 1,16,17,18,19

Rubrika: Društvo

Autori: Vuk Z. Cvijić

Teme: Korupcija

Naslov: I ŠTA ĆEMO SAD

I ŠTA ĆEMO SAD

Nije ni čudo što je predsednik, prilikom posete valjevskoj fabrici, umesto da uskoči u dres superjunaka i spasioca, želeo da iskoči iz svoje kože, jer su privilegovani privatni trgovci oružjem, u koje spada i firma koju je zastupao otac ministra policije Branko Stefanović, Krušik doveli do ruba propasti, kaže za NIN nesuđeni uzbunjivač

Iako je istina o poslovanju Kru-

šika toliko jednostavna i dokumentovana, predstavnici vlasti je relativizuju i kontaminiraju, prilagođavajući je svojim potrebama i ukusima svojih birača, kaže za NIN radnik valjevske fabrike oružja Aleksandar Obradović protiv koga se i dalje vodi postupak, iako je prvi ukazao na sumnjive poslove na štetu firme u kojoj je još uvek zaposlen, ali mu je zabranjeno da dolazi na posao. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić u ponedeljak je posetio Krušik i 16 meseci nakon što je BIRN objavio prvi tekst o sumnjivom poslovanju Krušika javno je priznao da je fabrika u „teškoj situaciji“. Razloge nije naveo, ali je rekao da mu je na sastanku sa rukovodstvom fabrike došlo „da iskoči iz kože“. „Država će uložiti veliki novac da biste vi mogli da opstanete, ali taj novac mora biti odgovorno trošen... Moraćemo da napravimo reorganizaciju posla i da napravimo profitabilne poslove... Ja sam spreman da razgovaram o svim razlozima zbog kojih smo došli u ovakvu situaciju, posle rekordne 2018. godine“, rekao je Vučić okupljenim radnicima. Obećao je da

će Vojska Srbije uplatiti 10 miliona evra Krušiku za novi ugovor, a država platiti u međuvremenu nastala dugovanja dobavljačima, drugim fabrikama namenske industrije.

Najavio je i „forenzičku reviziju poslovanja“ Krušika, kao da nije bilo dovoljno to što je Državna revizorska institucija (DRI) već utvrdila brojne nepravilnosti, pa i da je privatna firma GIM, za koju je posredovao otac ministra policije Branko Stefanović, zadržala za sebe 16,4 miliona dolara, koliko je od kupaca iz inostranstva naplatila više od cene koju je ugovorila sa Krušikom. NIN je već pisao o izveštaju DRI, koji je praktično potvrdio optužbe Obradovića i demantovao navode rukovodstva Krušika i ministra Nebojše Stefanovića, koji je tvrdio da GIM i druge privatne firme samo komisiono prodaju mine za Krušik i da im pripada samo provizija od pet odsto od ugovorene cene, a da 95 odsto novca pripada Krušiku. Po zakonu bi tako i trebalo da bude. Ali u praksi nije. DRI je utvrdio da je GIM 2017. i 2018. od Krušika mine kupio za 24,8 miliona dolara, zatim ih je strancima prodao za 41,2 miliona, a razliku od 16,4 miliona zadržao za sebe. Iako Zakon o obligacionim odnosima jasno propisuje: „Ako je posao zaključen po povoljnijim uslovima od onih određenih nalogom, sva tako postignuta korist pripada komitentu“, konkretno Krušiku.

Za Krušik, kao što vlast, njoj bliski analitičari i mediji nastoje da prikažu, nevolje nisu počele prošle jeseni, kada je afera sa ocem ministra policije eksplodirala. Na sajtu NBS jasno se vidi da je račun firme neprekidno blokiran već pet godina (1.828 dana), od 9. marta 2015. I pri tome je trenutno dospeli, a neplaćeni dug od 332,6 miliona dinara ili 2,8 miliona evra samo šesti deo sume koju je Krušiku trebalo da uplati GIM, koji je te pare zadržao za sebe. Uz to, NIN je ranije otkrio da su na kraju 2018. privilegovani kupci - među njima i dve firme Slobodana Tešića i GIM, dugovali Krušiku skoro sedam miliona evra, jer nisu platile mine koje su u međuvremenu prodale strancima. Predsednik Vučić ne spominje Tešića, iako je otkriveno da je u vreme dok je bio ministar odbrane ovaj sporni trgovac oružja prisustvovao zvaničnim sastancima u Ministarstvu odbrane na kojima se pregovaralo o prodaji srpskog oružja. Pri tome se i Tešićeve firme i saradnici nalaze na crnoj listi SAD zbog nelegalne trgovine oružjem,

Idok su mu privatni trgovci dugovali, Krušik se zaduživao. Od Srpske banke je 2016. pozajmio 2,25 miliona evra, a dve godine kasnije, dakle baš 2018, za koju Vučić tvrdi da je bila najbolja, tražio je da mu se produži rok za vraćanje poslednje rate tog duga, da bi u oktobru 2018. uzeo i novi zajam od dva miliona evra. Obradović za NIN

otkriva da je saznao da je Krušik i početkom ove godine uzeo još jedan veliki bankarski kredit.

Vučić je radnicima Krušika poručio da neće imati problema sa platama i poslom, u nadi da su zaposleni već zaboravili da im je i 2016. obećao svetlu budućnost. Plate su im nedavno kasnile, a zbog manjka posla neki sindikati su najavljivali štrajk. Govorio je predsednik i o „lošem imidžu“ Krušika, ali je prvi put rekao da ne želi da sve aktuelne probleme pripiše događajima iz septembra prošle godine (kada je uhapšen Aleksandar Obradović posle objavljivanja teksta na sajtu Arms voč), već da je spreman da se obavi nezavisna forenzička revizija i da se utvrdi ko sve nije dobro radio svoj posao. Samo koji sat kasnije, na TV Kopernikus, gostujući kod stranačkog kolege Vladimira Đukanovića, Vučić je bio bar za nijansu oštriji, optužujući upravu Krušika za „pogrešne računice i pogrešne planove“. Jedna od tih grešaka je i što je zaposlila preveliki broj radnika, očekujući da će za njih biti posla. Neki misle da to, ipak, nije bila „greška“, već jasna namera s obzirom na to da su poslove dobijali uglavnom članovi SNS-a, pri čemu se prilikom odabira novih radnika od direktora kadrovske službe Krušika mnogo više pitao predsednik IO SNS-a Darko Glišić.

Obradović, koji je još pod suspenzijom i nije mogao da u krugu fabrike sluša Vučića, podseća da je trgovina oružjem legalan posao ukoliko se poštuju stroga zakonska pravila kao i potpisani međunarodni sporazumi i konvencije. „Nije ovo orkestrirani napad izmanipulisanih i mračnih umova i sila, kako to želi da predstavi vlast. Problem je što su maloj grupi privatnih trgovaca omogućeni dominantni položaj i privilegije u poslovanju, a sve na štetu naše odbrambene industrije. Na primeru Krušika jasno i dokumentovano se vidi da je bivše rukovodstvo, na čelu sa Mladenom Petkovićem, danas generalnim direktorom Zastava oružja, samostalno ili pod pritiskom, omogućilo samo za privilegovanu grupu trgovaca identične i godinama nepromenjene prodajne cene, koje su bile jednake ili čak niže od cene koštanja proizvoda“, objašnjava za NIN Obradović i ukazuje da povlašćeni trgovci nisu trgovali samo sa Krušikom, već sa svim fabrikama odbrambene industrije Srbije. „Apsolutno je jasno da svi ovi trgovci nisu poštovali odredbe Zakona o obligacionim odnosima koje se odnose na komisionu prodaju. U izveštaju DRI posebno se apostrofira poslovanje GIM-a, koji se dovodi u vezu sa ocem ministra policije. Ne treba biti naivan i misliti da su ostale privilegovane firme, istu robu, na isto tržište, u nekim slučajevima i istom kupcu prodavale po cenama iz ugovora sklopljenim sa proizvođačem. Naravno da to nije slučaj, već su bile lukavije pa su u celu transakciju uključile svoje ofšor firme, preko kojih su kupovale robu od proizvođača po cenama iz ugovora, a onda prodavale po značajno višim cenama. Na taj način cela naša odbrambena industrija ostala je bez ogromnih novčanih sredstava, što je Krušik dovelo u velike probleme“, objašnjava Obradović, uz opasku da postoje i privilegovani dobavljači Krušika, kojima će dugove, kako je to Vučić najavio, izmiriti država. „Uz sve to, tu je i netransparentno i nedomaćinsko poslovanje menadžmenta Krušika. Zato nije ni čudo što je fabrika u stanju u kakvom je danas i što predsednik Vučić, prilikom posete Krušiku, umesto da uskoči u dres superjunaka i spasioca, želi da iskoči iz svoje kože. Verujem da su neke stručne službe završile svoje domaće zadatke i utvrdile pravu istinu o poslovanju naše odbrambene industrije i konkretno Krušika. Za to nije potreban veliki napor, a ni vreme. Da li je jedna od retkih korektnih izjava o poslovanju Krušika samo manevarski potez predsednika, ili će istina ili deo nje konačno biti razotkriven pokazaće vreme“.

Obradović je suspendovan, protiv njega se i dalje vodi postupak zbog navodnog odavanja poslovne tajne, a Tužilaštvo za organizovani kriminal je još krajem novembra 2019. zatražilo od BIA i VBA da ispitaju poslovanje Krušika sa privatnim trgovcima oružja.

„Za ovih nekoliko meseci potpuno se izokrenuo život moje porodice i mene. Svakoga dana očekujem neki pomak u slučaju kao što Beketovi junaci čekaju Godoa. Neizvesnost i tenzija postali su novi članovi porodice. Ko sam ja da kao mali obični čovek protivrečim `istini` koju izgovaraju najviši predstavnici vlasti na svim nacionalnim frekvencijama u zemlji u kojoj ne funkcionišu institucije? Odlukom suda, 18. decembra 2019. nakon 17 dana zatvora i 73 dana kućnog pritvora, pušten sam da se branim sa slobode. Krušik je 17. januara 2020. doneo novo rešenje kojim se moje udaljenje sa posla produžava do pravosnažnog okončanja krivičnog postupka. Za mene su kapije Krušika zatvorene. Želim da radim i kako bih skrenuo misli sa svega. Veliki je udarac na samopoštovanje i dostojanstvo kada vam u 41. godini sestra i rodi-

telji finansijski pomažu“, priča Obradović.

Iako je još 18. septembra, kada je uhapšen, dostavio sva dokumenta Odeljenju za visokotehnološki kriminal Višeg tužilaštva u Beogradu, ono je nedavno opet produžilo rok za veštačenje do kraja marta 2020. Obradović se seća da je 20. septembar 2019. dao izjavu zameniku javnog tužioca i da je to poslednji kontakt koji je imao sa tužilaštvom. „Nepotvrđene informacije koje su raznim kanalima dolazile do mene otkrivale su nameru zamenika tužioca da dokumentacija pronađena na mom USB i poslovnom kompjuteru prođe kroz sito i rešeto i veštačenje određenih službi u Ministarstvu odbrane i Vojnotehničkom institutu. U samom Krušiku su formirane dve komisije. Sav napor usmeren je da se ta dokumentacija dovede u vezu sa podrivanjem bezbednosti zemlje i da me predstave kao špijuna i čudovište koje je radilo protiv interesa svoje fabrike i države. To se radi uprkos tome što tehničke karakteristike i dokumentacija koja se može videti na zvaničnoj veb-prezentaciji Krušika ima višestruko veću upotrebnu vrednost od one koja je nađena na mojim uređajima. Nije mi poznato da tužilaštvo uopšte i provera navode i dokaze na koje ukazujem. Tužilaštvo meditira od 22. novembra 2018. kada je objavljen prvi članak BIRN-a“, kaže Obradović.

Njegov advokat Vladimir Gajić ističe da ni posle skoro šest meseci od kada je započeo postupak, Obradoviću i njemu tužilaštvo nije omogućilo da se upoznaju sa dokazima na osnovu kojih se vodi postupak. „To je i za niske standarde u Srbiji, kada je u pitanju poštovanje prava okrivljenih u krivičnom postupku, ispod svakog nivoa. Tužilac je navodno odvojio dokumentaciju koja mu treba za postupak i dao je da se uradi neko veštačenje. Nejasno mi je o kojem se veštačenju radi. Nadam se da nije neko kojim se utvrđuje mimo zakona šta jeste, a šta nije tajna. Takođe, tužilac je tražio od Vojnotehničkog instituta da mu odgovore da li je neka tehnička dokumentacija koja je navodno pronađena kod Obradovića mogla da posluži nekome ko bi došao u njen posed da napravi neku granatu ili bombu. Očigledno je tužilac digao ruku od prvobitne kvalifikacije odavanja poslovne tajne i da sada pokušava da prikupi dokaze za sumnju da je izvršeno krivično delo odavanja službene ili neke državne - vojne tajne. Sve to deluje kao farsa. Obradović je učinio dostupnim javnosti samo komercijalne ugovore kojima je dokazana korupcija, a to je sada potvrdio i izveštaj DRI. Najveći problem u radu tužilaštva i suda je što je njihov jedini pokretač u predmetima, u kojima režim ima interes, strah“, navodi Gajić.

On podseća da je prošlo pet meseci otkako je prijavio Tužilaštvu za organizovani kriminal da je Obradović bio izložen pretnjama nepoznatih lica koja su se predstavila kao službenici BIA. „Tek nedavno se javio policajac iz Valjeva da bi uzeo izjavu od Obradovića kao građanina kao i od dva lica preko kojih je pretnja preneta. Aleksandru je poručeno da prekine da govori o Krušiku i da će postupak da se obustavi, da će sve da se sredi i zaprećeno mu je da u protivnom može da nastrada. Tužilaštvo za organizovani kriminal je dalo nalog BIA i VBA da ispitaju javno iznesene optužbe protiv trgovaca oružjem i rukovodstva Krušika. Imam informacije da neki agent BIA radi na predmetu ali u pravcu zataškavanja, a ne otkrivanja. Ne treba imati nikakvu nadu da će režim voditi istrage protiv sebe i svojih ljudi. U velikoj su zabludi građani koji u to veruju“, zaključuje Gajić.

„Ova vlast, iako na sve načine pokušava da nametne da se stvarnost gleda samo njihovim očima, ne može mi oduzeti pravo da razmišljam“, poručuje Obradović. Misli li još neko o tome šta se stvarno desilo u Krušiku?

VUK Z. CVIJIĆ

----------------------------------------------------------

Datum: 12.03.2020

Medij: NIN     Strana: 25

Rubrika: Kultura

Autori: Stefan Slavković

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije/Korupcija

Naslov: Opomena pred otkaz

Opomena pred otkaz

NIN je u poslednjih šest meseci nekoliko puta pisao o njenom lošem i nezakonitom rukovođenju Filološkim fakultetom, i ne može se reći da nije imala vremena da se pobliže upozna sa svojim pravima i obavezama Odbor za profesionalnu etiku

Univerziteta u Beogradu doneo je 21. februara rešenje kojim se utvrđuje da je v. d. dekana Filološkog fakulteta Ljiljana Marković odgovorna za višestruke povrede Kodeksa profesionalne etike. Postupajući po zahtevu grupe nastavnika iz ove ustanove, Odbor je u obrazloženju naveo da je, proučivši predmetne spise iznete u zahtevima, kao i odgovore Ljiljane Marković, doneo odluku o izricanju javne opomene, jer je ocenjeno da će to biti dovoljno da profesorka Marković ubuduće ne krši Kodeks. Od petoro članova Odbora, četvoro je bilo za izricanje javne opomene, a jedan član je smatrao da je neophodno doneti strožu meru. Budući da u članu 65, stavu 4 Statuta Univerziteta u Beogradu nedvosmisleno stoji da „dekan ne može biti lice… koje je prekršilo kodeks profesionalne etike“, jasno je da Ljiljana Marković više ne može rukovoditi nekom visokoškolskom ustanovom.

Jedan od zahteva protiv dekanke ukazao je da je duže od godinu dana istovremeno obavljala funkciju dekana i funkciju odbornice Skupštine grada Beograda, iako Statut Univerziteta u Beogradu brani rukovodiocima fakulteta da obavljaju političke funkcije. Ostavku na mesto odbornice podnela je tek nakon dopisa rektorke UB Ivanke Popović u junu prošle godine. Kao i prethodnih puta, Ljiljana Marković je tvrdila da je za obavljanje paralelnih funkcija imala saglasnost Saveta fakulteta i Rešenje Agencije za borbu protiv korupcije koje je bilo u njenu korist. Odbor je zaključio da je bilo sukoba interesa i da je profesorka Marković morala da poštuje Statut nezavisno od mišljenja regulatornih tela.

Utvrđeno je da je sukoba interesa bilo i u činjenici da je Ljiljana Marković tokom dekanskog mandata obavljala i funkcije prodekana za finansije i v. d. upravnika Odseka za finansijsko i materijalno poslovanje. Podsećanja radi, Državna revizorska institucija je u izveštaju iz decembra 2018. utvrdila niz nepravilnosti u finansijskom poslovanju fakulteta, među kojima je najveća bila trošenje gotovo milion i po evra više nego što je bilo planirano tokom 2017. Tada je deo kolektiva Filološkog fakulteta zahtevao da sazna i ko su petoro anonimnih zaposlenih koji su tokom 2017. zabeležili milionska neto primanja.

Među zahtevima protiv dekanke našla se i činjenica da Statut fakulteta nije bio usaglašen sa Zakonom o visokom obrazovanju i Statutom UB, iako su fakulteti bili obavezni da to urade u roku od tri meseca od usvajanja Statuta UB (usvojen je u martu 2018. godine). Fakultet nije formirao ni svoju Etičku komisiju, iako je to morao da uradi još krajem 2016. godine.

Poslednji među zahtevima ticao se i očitog slučaja falsifikovanja dokumenta. Dekanka Marković je, naime, potpisala odluku Nastavnonaučnog veća o imenovanju članova, predstavnika Filološkog fakulteta, u Veće naučnih oblasti društveno-humanističkih nauka, iako takva odluka ne samo da nije doneta na NNV-u, nego nije bila ni na dnevnom redu sednica.

Profesorka Marković je tvrdila da je odluku potpisala zbog hitnosti formiranja Veća naučnih oblasti društveno-humanističkih nauka, te kako se ne bi pomislilo da Filološki fakultet opstruiše rad ovog stručnog organa. Potom je navela da se ni ne seća da je spornu odluku potpisala?! Na druge optužbe je odgovorila jednako neodbranjivo – navela je da nije uspela da dobro prouči svu normativu i propise i da je tek uz pomoć advokata uvidela određene propuste koje je, kaže, nesvesno napravila. S

obzirom na činjenicu da je nedeljnik NIN u poslednjih šest meseci nekoliko puta pisao o njenom lošem i nezakonitom rukovođenju Filološkim fakultetom, ne može se reći da nije imala vremena da se pobliže upozna sa svojim pravima i obavezama. Štaviše, delovala je prilično uvereno u svoje znanje u svojoj reakciji na jedan od tekstova (broj 3585), gde je pretila tužbom i iznela niz neistina.

Optužbe zbog nepotizma, prisvajanja tuđeg intelektualnog rada i autorstva u knjigama koje je doslovno nemoguće naći su i dalje neistražene i bez posledica. Posle ove odluke Odbora, teško je pomisliti i da su neosnovane.

STEFAN SLAVKOVIĆ

----------------------------------------------------------

Datum: 12.03.2020

Medij: Novi magazin     Strana: 26,27

Rubrika: Srbija

Autori: Novica Milić

Teme: Korupcija

Naslov: Slobodo, gde ti stanuješ?

Slobodo, gd(

Na listi Fridom hausa Srbija je u poslednjih deset godina drastično nazadovala, izgubivši čitavih!2 poena

Prošle sedmice je

Fridom haus, organizacija koja prati slobode u svetu, objavila godišnji izveštaj o stanju na početku tekuće

godine. Srbija je svrstana među "delimično slobodne" države, što je bila i pre godina dana, sada za jedno mesto niže na spisku. Ali ono što više zabrinjava tiče se perioda poslednje decenije: Srbija je dramatično pala, za čitavih 12 poena po merilima ove organizacije.

Koja su merila po kojima se ocenjuju politička prava i građanske slobode? Ima ih više: od funkcionisanja vlasti u praksi, sprečavanja korupcije, otvorenosti prema javnosti preko medijskih, religijskih i akademskih sloboda, prava na lično izražavanje, sve do poštovanja zakona, nezavisnosti pravosuđa, fizičke bezbednosti, jednakosti pred zakonom. U svim ovim tačkama Srbija je nazadovala. Vlast kod nas funkcioniše kao autoritarna transmisija vođe i njegovog kruga, korupcija je vidljiva golim okom, javnost je ili dirigovana ili se prezire, medijske slobode su uske ili onemogućene, zakoni se poštuju arbitrarno, pravosuđe je ovde mistika, bezbednost onakva kako se sami možemo čuvati, neki su "jednakiji" od drugih, a najviše je nejednakih. Vrh vlasti to sve slabo vidi, a ako i vidi, skreće pogled. Kod nas je na delu ili bahato otimanje i bogaćenje uz pomoć vlasti, uz prezir prema osnovnim uzusima, ili borba ljudi da ekonomski prežive. Prema izveštaju Bete, jedan od istraživača Fridom hausa Noa Bajon precizirao je da je pad svih sloboda u Srbiji vezan direktno za vladajući naprednjački režim, koji "grubo krši institucije koje bi trebalo da kontrolišu vlast".

SRPCAD: Srpčad se malo na to obaziru. Sloboda se, misli se kod nas, ne jede, ne pije i ne diše, pa joj ne treba posvetiti naročitu pažnju. Za nju se zanimaju akademska ili medijska zanovetala, oni koji čitaju Tokvila, Mila ili Isaiju Berlina. Čak i među tim zanovetalima popriličan je broj onih koji sve što im zamiriše na liberalizam prokunu kao "neoliberalizam". Slabo se kod nas razlikuju političke od ekonomskih sloboda, individualne od kolektivnih. Sloboda se lako meša s pravdom, ustanove sa zakonima, principi slobode s njenom praksom.

Sloboda je, međutim, nešto sasvim konkretno. U prvom redu i na najvažnijem mestu, sloboda se tiče moći da odredim vlastitu sudbinu. U meri u kojoj to mogu, u toj sam meri slobodan. Srpčad je istorijski patila od skoro stalnog nedostatka slobode, i kolektivne, a naročito individualne, što ostavlja krupne posledice. Među njima je svakako potcenjivanje vrednosti slobode, a tu i je brkanje slobode sa bahatošću, sebičlukom, egoizmom, dotle da se ozbiljni nedostatak slobode kod nas prima s fatalizmom i skoro bez gunđanja. Jer mi jedva da smo imali razdoblje kad smo mogli živeti slobodno, odnosno uređivati vlastite živote bez nametanja tuđe volje i mešanja sa strane i iznutra. Ovde su tutnjale ne samo okupacije već i interne despotije, meke i tvrde, zamaskirane ili smešane s pravima na papiru. Najčešće je bio ovaj ili onaj autoritarizam, kombinovan s populizmom, klasnim ili rasnim (nacionalnim). U takvoj istoriji teško je probuditi se, a kamoli leći slobodan.

Opšte je mesto da je demokratija politički poredak nastao kako bi se pružio okvir za slobodu kako bi ljudi, i kao zajednica i kao pojedinci, upravljali sobom. Izveštaj Fridom hausa čak je blag prema nama. Od njihove četiri osnovne kategorije - "potpuna demokratija", "nepotpuna", "hibridni režimi", "autoritarni režimi" - mi smo u

Piše. Novica Milić

li stanuješ?

onoj drugoj, "nepotpunoj” gde su i SAD, od kojih se ipak razlikujemo, i to na loše. Realno, Srbija je mešavina poslednje dve kategorije, hibrid više hibrida i autoritarizma. A prema jednom prošlogodišnjim istraživanju politikologa iz Kembridža, 57,5 odsto stanovništva u 154 zemlje sveta ne veruje više u demokratiju kao poredak, što znači ni u slobodu kao jednu od temeljnih vrednosti.

ITRAMP: Što se najjasnije vidi u pojavi zvanoj Tramp, inspiratoru za mnoge druge, naoko možda manje neliberalne autoritarce, ali praktično redom populiste. I što nam je slaba uteha, jer ni u jednoj tuđoj demokratiji i slobodi nećemo živeti nego u onoj našoj, koje ima samo onoliko koliko se za nju borimo. Domaća istraživanja pokazuju da se ljudi, najviše mlađi, odavde sele zbog nemanja slobode, pre nego hleba.

Tačno je da sloboda i strah, sloboda i glad, sloboda i vođa ne idu zajedno. Ali bićemo i dalje uplašeni, gladnjikavi i poput ovaca dokle god nam je sloboda jedna od zadnjih rupa na političkoj svirali. Ne vidim da ijedna naša stranka nešto ozbiljno smišlja po pitanju pojedinačnih sloboda kod nas, nje same kao ustanove (a to znači realnog praktikovanja) i ostalih ustanova (od zakonskih do svakodnevnih) koje slobodu štite. Našu političku klasu sloboda zanima jedino ako im ide u korist, odnosno ako je mogu podvrći i zarobiti u svom interesu osvajanja ili održanja vlasti. Pojedine nezavisne medije - a malo je takvih - sloboda zanima jer su ugroženi, ali je ređe praktikuju kroz pokretanje socijalnih diskusija, a češće kao personalni stav kolumnista ili predvidljivu selekciju urednika. Naša intelektualna klasa, da joj tako tepam, rado se sklanja u levičarski socijalizam tzv. socijalne pravde ili desničarski populizam države-nacije; ako bi intelektualac bio osoba koja rado čita knjige i izvan svog zanata, što je minimalna definicija za tu kreaturu, on je po mom iskustvenom uvidu loše upućenu slobodu uglavnom deli nezainteresovanost "naroda" za ovu vrednost.

Svakako da sloboda jeste neretko kontroverzna, odnosno ambivalentna. Njeno načelo dobija praktično važenje ako ide uporedo sa odgovornošću, javnošću, ravnopravnošću, tolerancijom prema tuđim stavovima ili načinima života. Ona nikad ne stanuje sama već je u društvu sa ostalim vrednostima socijalne i životne naravi. Čuveni Miljkovićevi stihovi "da li će sloboda umeti da peva kao što su sužnji pevali o njoj” ostaju kao pitanje o jednoj "propevaloj gomili" (u pesmi "Poeziju će svi pisati", neoromantičarskom preterivanju). Gomile, naročito političke, slušaju samo "pesmu" netalentovanih pesnika, a naročito svojih vođa; kao sužanj vlastitog dara, Miljković je ispevao nekoliko velikih pesama, ali sužnji su sužnji jer nisu pevali slobodi kad je trebalo. Sloboda neće pevati za njih ili umesto njih.

Osnova je ipak prosta: ili sloboda stanuje u tebi, pa je nosiš svakodnevno sa sobom kako bi odredio vlastiti život, ili je ona muka duhu jer njeno breme ide s mnogim drugim i ljudima i vrednostima, i rado ćeš je zameniti za mrvu kruva, a kamoli za uživanje u neodgovornosti, sebičluku i bahatosti. A ona se posle neće tek tako vratiti, stanovaće samo po knjigama i zaobilaziti zemlje sužanja. Uskoro će 500 godina otkako je Etjen de la Boesi u "Raspravi o dobrovoljnom ropstvu"napisao rečenicu: "Svaki se narod lako namami na ropstvo čim mu se poturi pod nos i najmanji užitak". Razni su nam "užici" potureni samo da ne budemo slobodni: busanje u rodoljubive grudi, busanje u proleterske grudi, busanje u busenje i korenje koje ćemo jesti samo da se ne damo zlom belosvetskom poretku. Pa smo ostali najviše samima sebi sužnji. Nažalost, Srbija je i u prošlosti i u sadašnjosti dokaz zato. $

----------------------------------------------------------

Datum: 12.03.2020

Medij: Novi magazin     Strana: 17

Rubrika: Srbija

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije/Korupcija

Naslov: Crta podnela devet prijava

Crta podnela devet prijava

Posmatračka misija Crta pozvala je nadležne institucije da istraže slučajeve kršenja izbornih standarda i zakona tokom i pre predizborne kampanje i sankcionišu eventualne počinioce, navodeći da je već podnela devet prijava Agenciji za borbu protiv korupcije, a jednu prosvetnoj inspekciji. Crta je počela da prati ključne elemente izborne kampanje za narodne poslanike tri nedelje pre raspisivanja izbora. Prema oceni Crte, postoji i izrazit disbalans u medijskoj zastupljenosti predstavnika vladajuće većine, opozicije koja učestvuje na izborima i opozicije u bojkotu, ocenila je danas posmatračka misija Crte.

Nalazi monitoringa medija, sprovedenog od 14. oktobra 2019. do 3. marta 2020. pokazuju da su sve televizije s nacionalnom pokrivenošću većinu vremena ustupile predstavnicima vladajuće većine, kao i da je izveštavanje o strankama na vlasti pretežno pozitivnog ili neutralnog tona, o opoziciji koja učestvuje na izborima pretežno neutralno, a o opoziciji koja bojkotuje dominantno negativno. 1

----------------------------------------------------------

Datum: 12.03.2020

Medij: Novi magazin     Strana: 30,31

Rubrika: Srbija

Autori: Mijat Lakićević

Teme: Korupcija/Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Ko hoće pravdu, neka ide u Strazbur

Ko hoće pravdi

Analiza Saveta za borbu protiv korupcije pokazu] zavidnu kreativnost Vučićevevlastiu

pronalaženju načina da izvrgne ruglu zakone i Ustav ove zemlje

Piše: Mijat Laldćević

Da se politič-

ka volja ne bi pretvorila u samovolju, ona mora da bude ograničena zako-

nom. U pronalaženju načina da ovo temeljno pravilo svakog civilizovanog društva izvrgne ruglu, aktuelna vlast je pokazala đavolsku kreativnost. 0 tome ubedljivo svedoči analiza Saveta za borbu protiv korupcije. Analiza nije nova, dapače, što bi rekla naša (bivšaj braća Hrvati, ali u aktuelnom, predizbornom kontekstu, a posebno zbog toga što baš i nije zadobila naročitu pažnju javnosti, zaslužuje da se na nju podseti.

Elem, u toj studiji iz decembra prošle godine na tridesetak strana pod nazivom "Vladavina prava kao osnov borbe protiv sistemske korupcije", čitavim nizom primera ukazano je na široko rasprostranjeno kršenje osnovnih postulata ustavnosti i zakonitosti.

ZAKONIZA HAOS: Kad je reč o ovom drugom, Savet najpre ističe dve načelne stvari. Prvo, poslednjih godina zakoni se u Srbiji uglavnom donose po hitnom postupku. Čak u 80 odsto slučajeva. Što znači da je ono što bi trebalo da bude izuzetak postalo pravilo. To praktično potpuno isključuje širu javnost (kroz javnu raspravu] iz procesa donošenja zakona. Ali ne samo da Vučićeva vlast onemogućava da se čuje glas građana, on ne dozvoljava ni poslanicima opozicije da kažu svoje mišljenje. Naime, vladajuća većina u Skupštini podnosi stotine besmislenih amandmana (od kojih posle sama odustaje) da bi dezavuisala amandmane opozicije.

Dalje, zakoni se menjaju svaki čas. Što, naravno, dovodi do pravne nesigurnosti. "Savet je utvrdio da je za poslednjih pet godina: Zakon o javnom tužilaštvu izmenjen deset puta; Zakon o sudijama dvanaest puta; Zakon o uređenju sudova osam puta; Zakon o pravosudnoj akademiji dva puta; Zakon o Visokom savetu sudstva i Zakon o Državnom veću tužilaca tri puta; Zakon o izvršenju i obezbeđenju četiri puta". Drugim rečima, aktuelna vlast proizvodi pravni haos.

Ni to nije sve. Pojedinci, istina retki, koji se usude da kritikuju ovakvo ponašanje vlasti, izlažu se linču, kako u Skupštini tako i, još više, preko režimskih tabloida. Primer za to je Miodrag Majić, sudija krivičar Apelacionog suda u Beogradu, koji je proglašen za neznalicu i nepoštenog sudiju. "Napad na sudiju Majića primer je zastrašivanja onih sudija koji se oslanjaju na nezavisnost i stručnost. Ovakvo zastrašivanje sa pozicije vlasti direktno kompromituje vladavinu prava", kaže se u izveštaju Saveta.

Ali, i kada kroz te falične procedure konačno donese zakone, aktuelna vlast ih se ne pridržava. Tu Savet navodi nekoliko karakterističnih primera. Recimo, kada je reč o uređenju taksi službe, "svedoci smo" kaže se u analizi, "da su predsednik Vlade i nadležni ministri u većem broju datih izjava povodom ovog slučaja priznali da imaju dilemu u vezi sa primenom, odnosno neprimenom zakona. Tvrdnja premijerke da je neko našao 'rupe u zakonu’ predstavlja priznanje da vlast zanemaruje princip vladavine prava.

Najdrastičniji je svakako slučaj Savamale. "Za tri godine otkako se desio opštepoznati slučaj rušenja u Savamali, niko nije odgovarao za evidentno kršenje prava građana. Naprotiv, gradonačelnik koga je predsednik Vlade upotrebom reči 'vrh gradske vlasti’ označio kao moguće odgovorno lice, unapređen je u ministra finansija... Noćno rušenje u centru grada, uz angažovanje građevinskih mašina i NN lica maskiranih fantomkama, koji su rušenje obezbeđivali tako što su prisutne građane, pa i čuvara predmetnih objekata protivpravno lišili slobode, vezivali ih i oduzimali im telefone, do danas je ostalo bez epiloga", naglašava Savet.

U analizi se ukazuje na jedan slučaj u sasvim drugoj oblasti društva,

jLidije Ustavnog suda biraju se i imenuju na nacin propisan Ustavom. Clanom 172. Ustava propisanoje da Ustavm sud cim 15 sudija koji :e biraju i imenuju na devet goclma. Pet sudija Ustavnog sucla bira Naroclna skupstina, pet imenuje predsednik Republike, a pet opsta sednica Vrhovnog kasacionog suda Srbije. Posto polovinu danova i Visokog saveta i Drzavnog veca bira Skupstina (politicari), to prakticno znaci da ni pet sudija Ustavnog sucla ne biraju sudije nego da ih pmttzno biraju politican, konstatuje Savet. Takođe, ’kacla se pogledaju biografije sadasnjih suclija Ustavnog suda, uviđa se daje vise oci polovme sudija jeclva navrsilo 40 godina starosti, sto znaci cia se radi o mladim stidijama, od kojih njih devetoro msu prosli staz nosilaca pravosudnih funkcija u pravosuđu (sudija). U ukupnom broju sudija Ustavnog suda ućestvuje devet sudija, kojimaje prvo suclijsko zaposlenje izbor za sudiju Ustavnog stida'.

i, neka ide u Strazbur

ali po samo to društvo možda još razornijeg karaktera. Podseća se, naime, na korupciju na kragujevačkom Pravnom fakultetu, odnosno na "kupovinu ispita, diploma i doktorskih đisertacija", zbog čega je još 2007. započela istraga protiv velikog broja profesora ovog fakulteta. "Jedinstveni krivični postupak vođen je pred Višim sudom u Smederevu protiv 86 optuženih za 120 krivičnih dela. U isto vreme, sličan krivični postupak započet je i u Hrvatskoj. Posle nekoliko meseci postupak u Hrvatskoj okončan je osuđujućim presudama, dok je u Srbiji ostao skoro na početku. Savet se nekoliko puta obraćao Višem sudu u Smederevu (4. marta 2014, 4. aprila 2015, 29 decembra 2016. i 3. jula 2017), tražeći da se postupak ubrza jer je bilo očigledno da će zbog odugovlačenja nastupiti zastarelost”, ističe se u ovom dokumentu Saveta za borbu protiv korupcije.

Sledeća oblast u kojoj je Savet za borbu protiv korupcije identifikovao kršenje načela vladavine zakona jeste korišćenje prirodnih resursa. Konkretno, kada je reč o izgradnji minihidroelektrana, "očigledno je da država nije postupala u skladu sa Zakonom o javnoj svojini, praktično poklanjajući prirodno bogatstvo privatnim licima, što predstavlja još jedan primer nepoštovanja principa vladavine prava”. A kao "još jedan primer" naveden je slučaj (bivše?) planine Venčac kod Aranđelovca. "Prirodnog vrha ove planine, zbog iskopavanja mermera i kamena, više nema. Visina Venčaca je smanjena, ne zna se koliko jer se takvi podaci ne nalaze ni u jednom dostupnom dokumentu. Šta se desilo s vrhom planine, kome je i u kojem postupku država dala pravo na eksploataciju kamena i mermera, nije poznato”. USTAV ZA PODSMEH Prava i nadležnosti predsednika Republike Ustavom su vrlo precizno i strogo određeni. Tih propisa predseđnik se, međutim, ni najmanje ne pridržava, "što obesmišljava Ustavom utvrđeno uređenje vlasti", kaže Savet. "Tako npr. iz Ustava ne proizlazi da je predsednik Republike ovlašćen da daje državnu pomoć, odnosno da raspolaže finansijskim sredstvima države, kao i da učestvuje u pregovorima u vezi sa zaključivanjem privrednih poslova; da dogovara i obećava subvencije (uglavnom stranim privrednim subjektima), onako kako se to čini i afirmativno predstavlja javnosti".

Savet posebno ukazuje na predsednikovo mešanje u pravosuđe. "U vreme dok je bio premijer, Aleksandar Vučić, sada predsednik Republike, na konferenciji za novinare u Vladi Srbije nazvao je Dragoslava Kosmajca najvećim narkodilerom u Srbiji. Rekao je: 'Hteo sam da proverim sve veze i da vidim ko je na vezi sa Kosmajcem, da vidim što se pravite blesavi kada svi znate ko je najveći narkodiler u Srbiji’... ‘Ja kažem udarite na Kosmajca...’" citira Savet.

Pa podseća na još neke, starije i "mlađe" primere. "Na konferenciji za novinare 16. marta 2015. Aleksandar Vučić je izjavio: 'Imamo dokaze kako se tajkunsko-mafijaški lobiji, od zemunskog do Miškovićevog klana, bore da se ništa ne promeni kako bi mogli da nastave s pljačkom Srbije’.

Još jedan primer mešanja u rad pravosudnih organa je i izjava predsednika Republike: 'Milan Radoičić je prihvatio poligrafsko ispitivanje. Prošao na poligrafu. Prošao za ubistvo Olivera Ivanovića. Ne samo da ga nije ubio nego nije učestvovao ni u organizaciji ni logistiđ’".

A Aleksandra Obradovića, koji je otkrio aferu "Krušik”, Vučić je optužio da je podatke iznosio u javnost da bi zaštitio svoju majku, koja je, navodno, radila kod drugog konkurentskog trgovca oružjem. "Ovo je samo mali deo iz kojeg se vidi da izvršna vlast uzima sebi za pravo da optužuje, osuđuje, izvodi i ceni dokaze iako sasvim sigurno ni prema Ustavu ni prema Zakonu nije subjekt krivičnog postupka", zaključuje Savet.

Kakve su posledice onemogućavanja slobodnog i profesionalnog rada pravosudnih organa najbolje pokazuje broj izgubljenih sporova pred sudom u Strazburu, kojima su prethodile odluke Ustavnog suda. Naime, za dve godine (od 2016. do 2018) u sporovima koji su meritorno rešeni, od 58 sporova pred sudom u Strazburu izgubljeno ih je 56, a dobijena su samo dva. 1

----------------------------------------------------------

Datum: 12.03.2020

Medij: Novi magazin     Strana: 44,45

Rubrika: Svet

Autori: Marko Savković

Teme: Korupcija

Naslov: Šta su “hibridne pretnje” i kako se s njima suočiti?

Šta su “hibridne pretnje” i kako se s njima suočiti?

Da su Evropska

unija (EU) i njene članice sve više izložene tzv. hibridnim pretnjama,

konstatovano je u velikom broju dokumenata objavljenih 2019--20: političkim smernicama rada nove Evropske komisije; programu predseđavanja Hrvatske Savetom EU i makedonsko-bugarskog upravljanja Berlinskim procesom. U svom razmatranju izazova kakav hibridne pretnje predstavljaju, različite države polaze od sajber-bezbednosti, kritične infrastrukture spoljnih granica. Predmet njihovog interesovanja je, međutim, novijeg datuma - politike i mehanizmi razvijani su u proteklih deset godina. Na Zapadnom Balkanu državni akteri su na samom početku puta suočavanja; podstaknuti obavezom usaglašavanja sa spoljnom politikom EU.

Ne postoji pritom jedinstvena definicija hibridnih pretnji. One uključuju primenu propagande, obmane, sabotaže, metoda kako javnih tako i prikrivenih. "Brzina, razmera i intenzitet pretnje, uvećani promenama u tehnologiji i globalnom povezanošću jeste ono što je drugačije”; “a novo - to da je linija razdvajanja između rata i mira, vojnog i civilnog zamagljena” (Oana Popesku Zamfir). Konflikt se vodi "ispod radara”: može vam se desiti da vas pobede i pre nego što shvatite da ste napadnuti. Hibridno ratovanje se može prilagoditi potrebama onoga ko inicira konflikt; a i "low cost" je re-

Kadaje reč o izazovima hibridnih pretnji na Zapadnom Balkanu, državni akteri su na samom početku puta suočavanja, pre svega podstaknuti obavezom usaglašavanja sa spoljnom politikom EU

šenje za male države sukobljene s velikim silama. Načelnik Generalštaba oružanih snaga Ruske Federacije Valerij Gerasimov hibridne pretnje je 2013. nazvao "nevojnim načinom da se ostvare strateški ciljevi”, da bi prošle godine izjavio kako je to "alat potreban da se postigne premoć" (prema Vesni Poposkoj).

POLmČKA DIMENZUA: "Ula-

zne tačke" za one koji pribegavaju hibridnim pretnjama su u političkoj dimenziji, objektivno lošem stanju ili slabosti demokratije u Srbiji; bilateralnim sporovima poput onog između Beograda i Prištine; fenomenu i evoluciji "novog autoritarizma" i "zaroblje-

Linija razdvajanja između rata i mira, vojnog i civilnog je zamagljena

ne države” (Igor Bandović). Uticaj tzv. "trećih aktera" postaje vidljiv onda kada su društva na prekretnici, npr. u pogledu njihove političke orijentacije. Pritom spoljna politika mnogih država polazi od korupcije i vodi oko nje, gde se daju ustupci u njenim pojedinim aspektima kako bi se obezbedila politička podrška eliti na vlasti (isto Bandović).

Opšta ocena je da smo - mi u Srbiji, naša društva na Zapadnom Balkanu - "lake mete". Problem je "domaći"; "ne dobijaju naši mediji instrukcije iz Moskve već sami plasiraju neistine”; "jesu blagonakloni prema Rusiji, ali nije Rusija ta koja se meša" (Bandović). Za novac i rešenja koja dolaze iz Kine potpuno smo i nekritički otvoreni; u kontekstu rasprave o novim fabrikama i auto-putevima, vest o postavljanju 1.000 kamera na najfrekventnijim lokacijama u gradu prihvaćena je bez otpora i razmišljanja o implikacijama (izuzev u krugu civilnog sektora).

PODELA DRUŠTVA: Ranjivost se podstiče narativima koji dele društvo. Krivci su i ovde lokalni akteri, vlastodršci, a ne Rusija ili neka druga zemlja. Plasiranjem narativa koji deli građane nastoji se kod njih (o)jačati utisak da ne mogu verovati svojoj vladi, odnosno saveznicima. Oana Popesku Zamfir navodi primer koronavirusa i divljih glasina koje ga prate (da koronavirus zapravo izaziva 5G tehnologija!), iz kojih se može zaključiti da građani nemaju poverenja u institucije - sam zdravstveni sistem -  

da će ih zaštititi.

Piše: Marko Savković*

Česte teme oko kojih se rečeni narativi javljaju jesu odnos prema modernizaciji (i, uopšte, primatu Zapada); demokratiji i "liberalnim vrednostima" (sudaru s postojećim identitetom, opasnosti da ovaj bude “izgubljen”); "migrantskoj pretnji" (“velike zamene", eng. the great replacement). Kao primer koji uključuje sve što smo naveli, Poposka ističe otpor primeni “Prespanskog sporazuma" u Severnoj Makedoniji.

Ako su institucije “bušne", građani su zapravo jedini otporni (eng. resilient) na “maligni uticaj". Od njih se mora početi (Poposka); ali kako ako je država zarobljena? Nema brzih rešenja; EU bi morala da insistira na stvarnom dijalogu građana sa institucijama (Bandović). Preduslov za povratak poverenja u institucije jeste iskrenost; deo odgovornosti snosi i EU, koja više nije "jedina igra u gradu". NATO ODGOVOR: U pružanju odgovora, Zapadni Balkan će se osloniti na kapacitete koji EU i NATO zajednički razvijaju. NATO u svom sastavu ima posebne "timove" za suprotstavljanje hibridnim pretnjama. Dve organizacije dele kapacitete centra izvrsnosti (center of excellence) u Talinu, Estonija. Litvanija je razvila "sajber-granu” snaga bezbednosti; ovoj inicijativi se u međuvremenu pridružilo još šest zemalja. Navedena institucionalna rešenja su, međutim, horizontalna (Popesku Zamfir); nedostaje "dubinsko" razumevanje problema i potrebe da pristup bude sveobuhvatan. Nema stvarnog suočavanja ako se ne razmatra svaka investicija koja pristiže niti se posao može svesti na puko praćenje aktivnosti Rusije u domenu dezinformacija (tzv. fake news). "EU je ponekad spora da uoči dubinu uticaja i ono što nedostaje jeste akcija" (Peter Krcko). Izvesno je da nazadovanje demokratije i napuštanje svih principa u spoljnoj politici "otvara vrata" malignom uticaju. 5

Tekst je nastao sumiranjem izlaganja učesnika panela posvećenog

bezbednosti i hibridnim pretnjama na “Think Tank Forumu" Zapadnog Balkana, koji je održan

u Skoplju 9-11. marta 2020. *Autor je programski direktor Beogradskog fonda za političku izuzetnost i Beogradskog bezbed-

nosnogforuma

----------------------------------------------------------

Datum: 12.03.2020

Medij: Novi magazin     Strana: 10,11

Rubrika: Bez naslova

Autori: Jelena Aleksić

Teme: Korupcija

Naslov: Politizacija obrazovanja

Politizacija (

Ono što se Srbiji desilo saizbacivanjemiz ENQAdirektnaje posledica politizacije obrazovnog sistema iz 2017, kada uprkos protivljenju celokupne akademske zajednice, Vlada pod svoju kontrolu stavlja sve relevantne obrazovne institucije. Na apele, ostavke i peticije akademika i profesora ministar odgovara da se zna“kojejači”

Piše: Jelena Aleksić

Ko je iza ? Šta je

iza? Ko je bez ikakvih posledica rušio Hercegovačku ulicu u Savamali? Ko stopira bilo

kakvu istragu o očitoj korupciji u Krušiku? Ko špijunira medije? Ko stoji iza afere Jovanjica? Kako je Srbija izgubila članstvo u ENQA? Zahvaljujući istim ljudima koji vode ovu državu i koji stoje iza svake od pomenutih afera. Ignorišući sva upozorenja stručnjaka, akademaca i naučnika koji još pre dve godine čine sve kako bi sprečili usvajanje kobnih zakona o obrazovanju. Pa ipak, peticija, ostavke koje podnose profesori u najvažnijim obrazovnim institucijama, stavljanje članstva u ENQA na "posmatranje”...Ništa. Ništa od svega pomenutog nije bio razlog za povlačenje spornih zakona. A kako i bi? Imati u svojim rukama celokupni vaspitni sistem u zemlji od vrtića do fakulteta nešto je čemu ni Erdogan nije odofeo, a o nekim drugim, istorijski upamćenim sistemima da i ne govorimo.

Pa ipak, predstavnici države nemaju nikakav problem s tim što je Srbija iz ENQA izbačena jer je 2017. visoko obrazovanje "podržavljeno", nezavisne institucije upregnute u Vladine karuce, a umesto pameti, na tron akademske misli sela je politika. Najpre pogledajmo šta je tačno ono što ENQA zamera Srbiji.

PRMEDBE: "Najvažnija primedba ENQA borda, koja je verovatno bila presudna za donošenje ovakve odluke, jeste to što prema važećem Zakonu o visokom obrazovanju Nacionalni savet za visoko obrazovanje može da promeni odluku o akreditaciji koju je doneo NAT. Ocenjeno je da je time ugrožena nezavisnost donošenja akreditacionih odluka od NAT i nije ispunjen ESG standard 2.7, koji se odnosi na nezavisnost agencija".

Ovo je zaključak koji ne uspeva da interpretira čak ni NAT, a koji dokazuje da je Srbiji zamereno to što odluku o dodeli akreditacija zapravo ne donosi nezavisno stručno telo već Vlada. Naime, Pomenutim zakonom iz 2017. u Nacionalni savet za visoko obrazovanje (NSVO) ulazi većina (devetj članova na predlog Vlade i Privredne komore, dok je univerzitetima i visokim školama ostavljeno osam mesta.

U konkretnom slučaju, nakon odluke NAT-a odbijeni akreditovani program ima pravo da se žali NSVO, u kojem sedi najveći broj Vladinih ljudi, a to znači da je svaka dalja rasprava na temu nezavi-

>brazovanja

snosti, stručnosti akreditovanih programa i kvalitetu obrazovanja u Srbiji, 'sa stanovišta ENQA završena.

I to nije sve. Zahvaljujući angažmanu muftije, odnosno političara Muamera Zukorlića, koji se godinama trudi da akredituje fakultet u Novom Pazaru, u zakon se ugrađuju, prema mišljenju akademika, katastrofalni amandmani. Vezani, razume se, pre svega za NAT. Naime, u Upravni odbor NAT-a ulazi samo jedan član na predlog KO-NUS-a (Konferencije univerziteta Srbije) i jedan iz sastava Visokih škola, dok čak pet članova čine predstavnici Ministarstva i Privredne komore (tri plus dva).

Akademska zajednica tada potpisuje peticiju tražeći da se pod hitno prekine sa primenom šest zakona koji su tokom te jeseni 2017. usvojeni, ali...

Peticija je predata krajem novembra te iste godine na adrese svih nadležnih institucija, a potpisuje je više od 1.800 naučnih radnika, akademika, stručnjaka, profesora i građana.

"Ovim zakonima zadat je veliki udarac autonomiji univerziteta, smanjen je uticaj nezavisnih tela na kreiranje obrazovnih politika i praćenje njihove realizacije. Ugrožena su prava učenika na kvalitetno obrazovanje i uveden je niz mera koje se mogu politički zloupotrebiti na štetu samog obrazovnog sistema i društva uopšte", saopštava Udruženje profesora i istraživača.

Prethodno, čak petorica članova NSVO podnose ostavke zbog neslaganja sa izmenjenim Zakonom 0 visokom obrazovanju. Ostavke podnose predsednik Saveta Dejan Popović, a to su pre njega učinila 1 četvorica akademika - Vladimir Kostić, Vladica Cvetković, Đorđe Šijački i Slobodan Grubačić.

A pre ovoga ministru prosvete Mladenu Šarčeviću obraća se Nacionalni savet za visoko obrazovanje, Konferencija univerziteta Srbije i Srpska akademija nauka i umetnosti pokušavajući da iniciraju promene Zakona, odnosno preduprede njegovo usvajanje. MEGATREND MMISTAR: Ministar će na sve pomenuto reći da "nijedan član Zakona o visokom obrazovanju ne ugrožava autonomiju univerziteta od države", te da "ukoliko je neko izgubio svoje privilegije, ima pravo da se ljuti i da to demonstrira uz peticiju", ali da smatra "da zahtevi iz peticije nemaju osnova”. Nešto kasnije će reći "da je autonomija Univerziteta važna kategorija koju ne treba zanemarivati, ali niko nije jači od države”.

Iste poglede s ministrom deli i rektor univerziteta Megatrend čuveni Mića Jovanović sa svojim još čuvenijim diplomama s Megatrend fakulteta, neretko nepostojećih.

"Glavni prigovori su da se ruši autonomija univerziteta, ali to apsolutno nije slučaj. To što mi smatramo autonomijom univerziteta je pod znakom pitanja jer autonomija nije da se ministar prosvete u potpunosti razvlašćuje. Svima smeta što sada ministar dobija šira ovlašćenja. Ali normalno je da ministar dobije šira ovlašćenja jer je dosad bio potpuno razvlašćen” radostan je Jovanović, dodatno hvaleći ministra Šarčevića kao nekoga ko unosi svežinu u obrazovni sistem Srbije.

Podsetimo, na kraju, da je u paketu sa šest obrazovnih zakona tokom jeseni 2017. usvojen i onaj krovni zakon za obrazovanje, od vrtića do srednje škole uvodeći najdirektniju centralizaciju upravljanja ustanovama, budući da je predviđeno da direktore ustanova imenuje i razrešava ministar. 1

----------------------------------------------------------

Datum: 12.03.2020

Medij: Novi magazin     Strana: 36,37

Rubrika: Bez naslova

Autori: Savo Pejčinovski

Teme: Korupcija

Naslov: Političke "bombe" zasenile partijske programe

Političke “boi partijske pro|

Upredizbor-

noj Severnoj Makedoniji najtežim naoružanjem otvorena je sezona lova na

političke protivnike - "političkim bombama” dobijenim nezakonitim prisluškivanjem i snimanjem! Prvi je počeo opozicioni poslanik Antonio Milošoski, istaknuti član VMRO-DPMNE, nekadašnji makedonski ministar za inostrane poslove. Pred donošenje novog Zakona o javnom tužilaštvu, poslednjeg dana pred raspuštanje Sobranja pre mesec dana zbog prevremenih parlamentarnih izbora, sa parlamentarne govornice pustio je audio-materijal uz transkripte koji bi, navodno, trebalo da pokažu povezanost lidera doskoro vladajućeg SDSM-a Zorana Zaeva sa prvooptuženim Bojanom Jovanovskim, alijas Boki 13, u slučaju "Reket”.

Isti poslanik, koji je očigledno "udarna kapisla” makedonske opozicije za “bombaške” poduhvate, pre dve nedelje je iz partijskog sedišta objavio novi audio-snimak "dobijen od anonimnog uzbunjivača", na kojem, kako se tvrdi, Zoran Zaev kao premijer u prisustvu njemu poznatih lica eksplicitno daje iskaz da je dogovarao odluke zajedno sa Vrhovnim sudom, njegovim tadašnjim predsednikom Jovo Vangelovskim, nazvanim Prevara, što je "flagrantno mešanje izvršne u sudsku vlast i kršenje mnogih članova Krivičnog zakonika”. Iz materijala može da se čuje da je Zaev, navodno, bio i u bliskoj vezi sa Katicom Janevom, specijalnom javnom tužiteljkom, koja "očigledno nije mogla da odlučuje ili da samostalno nastupa".

MUNICUA NA JUTJUBU Na nove eksplozije nije trebalo dugo da se čeka. Uoči proteklog vikenda upotrebljena je pošiljka "municije" na kanalu Jutjub, na kojem je nepoznati objavljivač pustio pet audio-snimaka na kojima taj isti Antonio Milošoski urgira kod istog tadašnjeg predseđnika Vrhovnog suda Makedonije Vangelovskog, a zatim i kod drugih sudija za sudski predmet povezan s njegovim ocem u spornom procesu privatizacije Udruženja vozača iz Kičeva.

Antonio Milošoski je jedan od viđenijih članova VMRO-DPMNE, koji je, zajedno sa ocem i porodicom stekao ogromno bogatstvo tokom decenijske vladavine njegove partije.

"Snimke je napravila strana Direkcija za bezbednost i kontraobaveštavanje 2011, u vreme Saše Mijalkova" uperio je - na Fejsbuku - Miloševski prst u tadašnjeg partijskog druga koji je godinama bio "alfa i omega" makedonske tajne policije, kasnije isključen iz VMRO-DPMNE. Milošoski ne negira autentičnost razgovora, ali navodi kako zna da Zoran Zaev poseduje kopije političkih "bombi” i da je naručio njihovu objavu iako je svojevremeno tvrdio da je sav prisluškivani materijal predat tadašnjem Specijalnom tužilaštvu (SJTJ.

Na istom stanovištu je i VMRO-DPMNE. Milošoski je istovremeno najavio nove snimke za lidera socijaldemokrata. "Uzbunjivači će postati sve brojniji i hrabriji, a ja ću biti motivisan i u službi javnog interesa. Otvoriću vas kao pupoljak! Čujemo se uskoro" napisao je Milošoski, protiv koga SJT ima optužnicu u predmetu "Moćnik" za uticaj na sudstvo u zaštiti kriminalnih interesa, a još nema sudske razrešnice.

PRIZEMAN OBRAČUN: "Bombardovanje" je tako počelo još dok predizborna kampanja za susret sa glasačima 12. aprila još nije oficijalno počela, a dim i "šrapneli" pokazuju da je zemlja na pragu najcrnjeg i najprizemnijeg političkog obračuna po principu sve ili ništa. Najstrašnije je što niko ne zna ko, koliko, kakvih i gde sve ima "magacina" sa nezakonito prisluškivanim materijalima, koji se povremeno puštaju u javnost iz raznih političkih, biznis, ličnih i grupnih razloga i ko zna sve kakvih drugih potreba.

"Da smo tada posedovali ove 'bombe’ mi bismo ih objavili u okviru projekta Istina za Makedoniju, i to kao dokaz za direktan uticaj na sudstvo. Definitivno smo završili svoju obavezu i krajem 2016. predali smo sve materijale u SJT. Da ne zaboravimo ko je prisluškivao, i to da smo mi dobili samo oko 30 odsto prisluškivanog materijala”, poručio je Zoran Zaev sa pres konferencije održane protekle nedelje.

Zaev naglašava da je posle objavljenog paketa sa 35 "bombi" dokumentaciju predao Specijalnom javnom tužilaštvu, ali bez specifikacije i popisa predatog materijala. Sada se prisluškivani razgovori koje je posedovao SDSM nalaze u javnom

Piše: Savo Pejčinovski

tužilaštvu u Odeljenju za organizovani kriminal, ali prema svedočenju lidera partije na vlasti, o više od dve trećine prisluškivanih razgovora nema ni traga ni glasa, niti se zna ko ih poseduje. Naravno, može se pretpostaviti da veliki deo snimljenog materijala još u rukama onih koji su bili angažovani u toj operaciji, njihovih naredbodavaca i političkih interesnih grupa s kojima su bili ili su kasnije povezani.

Na kanalu Jutjub, "Nikola Tesla - Jutjub”, na Fejsbuku, putem raznih ruskih društvenih mreža, od Čikaga, pa sve do italijanskih novina i portala La Verita, pojavljuju se javna ili konspirativna imena poput "E1 Čeka", "Ilije Gromovnika", Ljupče Palevskog... koji sada ili bombarduju javnost sa nezakonito stečenim materijalima radi političkih pritisaka i diskreditacije ili za - ucene.

Pre dve godine pri pretresu kod nekoliko lica pronađeno je više od 100.000 audio-fajlova prisluškivanih razgovora, što samo delom ilustruje kolika je potencijalna politička detonacija na raspolaganju pojedinim krugovima u zemlji. Sumnja se da su pojedine moćne političke partije vu tajnim depoima uskladištile neobjavljene političke bombe, čiji će se deo verovatno upotrebiti i u ovoj predizbornoj kampanji, ali i permanentno u međusobnim političkim obračunima.

I pored toga što mnogi ovdašnji dežurni eksperti smatraju da objavljivanje "bombi" u ovom osetljivom periodu za zemlju neće mnogo uticati na raspoloženje birača, praksa govori sasvim drugačije. Februara 2015. Zoran Zaev, koji se nada pobedi i na ovim izborima i vraćanju na čelno mesto u izvršnoj vlasti, počeo je sa objavljivanjem "političkih bombi”. U nekoliko meseci preko niza pažljivo pripremljenih pres-konferencija, makedonska javnost je bila upoznata sa sadržajem više od 400 telefonskih razgovora, pretežno među najvišim državnim i partijskim predstavnicima tadašnje vladine koalicije predvođene VMRO-DPMNE.

Ovi razgovori obelodanili su brojne nelegalne aktivnosti i veoma ozbiljne povrede zakona - od izbornih prevara, zloupotrebe pravosudnog sistema, velike zloupotreba državne institucionalne moči i materijalnih resursa, reket i pretnje, visok nivo korupcije, poslovne prevare, pa sve do nelegalnog korišćenja medijskog prostora za državno-političku i partijsku propagandu. Tada je Zaev tvrdio da njegova partija poseduje 600.000 nelegalno snimljenih razgovora i da je "veliko uho" 2009-2010. bilo smešteno u državnoj tajnoj policiji, opremljenoj sofisticiranom opremom za telefonski i elektronski nadzor i da je, navodno, prisluškivano više od 26.000 ljudi.

Doduše, objavljivanje "političkih bombi" nije pomoglo Zoranu Zaevu i socijaldemokratima (SDSMj i njihovoj koaliciji da pobede na tadašnjim izborima, ali je doprinelo da se veliki broj neopredeljenih glasača, podstaknutih i uličnom "šarenom revolucijom", prikloni ovoj grupaciji. Uz pomoć koalicije s partijom etničkih Albanaca DUI, SDSM je uspeo da formira Vladu i sruši režim Nikole Gruevskog.

Kao posledica političkih "bombi" pre bezmalo pet godina formirano je i Specijalno javno tužilaštvo za istragu krivičnih dela povezanih i koji proizlaze od nezakonitog prisluškivanja komunikacija, sa Katicom Janevom na čelu. Nažalost, ovo tužilaštvo nije uspelo da okonča bukvalno niti jedan proces koji je proizišao od političkih "bombi" i, da apsurd bude veći, njegova propast počela je objavljivanjem nezakonitog video i audio snimka u slučaju "Reket".

"Pozivam institucije da sve istraže, istražne organe da rade efikasno, da vide koji materijali su objavljeni, kakvi su i odakle objavljeni i da preduzmu odgovarajuće mere. Nulta tolerancija za ovakvo delovanje", poručio je tehnički premijer Oliver Spasovski, donedavno šef makedonske policije.

Ali njegov apel u ovom trenutku za “bombardersku eskadrilu" deluje kao poruka gluvima. 1

----------------------------------------------------------

Datum: 12.03.2020

Medij: Novi magazin     Strana: 35

Rubrika: Bez naslova

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Korak ka ujedinjavanju snaga protiv Netanjahua

Korak ka ujedmjavanju snaga protiv Netanjahua

Glavni politički rival premijera Izraela Benjamina Netanjahua Beni Ganc i bivši ministar odbrane Avigdor Liberman najavili su da će sarađivati na formiranju nove vlade nakon parlamentarnih izbora 2. marta, trećih za manje od godinu dana. Ta najava Ganca, vođe saveza partija centra Plavo i belo, i Libermana, lidera nacionalističke stranke Izrael naš dom, predstavlja smetnju za Netanjahua, koji nastoji da ostane na funkciji u vreme kada mu se bliži početak suđenja za korupciju, navodi "Diskutovali smo o fundamentalnim principima i odlučili da ćemo sarađivati da sastavimo vladu koja će izvući Izrael iz političkog zastoja i sprečiti četvrtu rundu izbora", naveo je Ganc u saopštenju posle sastanka s Libermanom, koji je ocenio kao dobar.

Izraelski mediji prenose spekulacije da Gancova i Libermanova stranka rade na formiranju vlade koja će se oslanjati na savez partija Zajednička lista, u kojem većinu čine izraelski Arapi. Na prošlonedeljnim izborima Netanjahuova konzervativna partija Likud osvojila je najveći broj poslaničkih mandata, 36. On, međutim, sa saveznicima, manjim verskim i nacionalističkim strankama, ima 58 poslanika u Knesetu, tri manje od većine koja je potrebna za obrazovanje vlade.

Netanjahuovi protivnici su duboko podeljeni, ali Gancova i Libermanova najava o saradnji predstavlja korak ka ujedinjavanju tih snaga protiv Netanjahua. Ostalo je, međutim, nejasno mogu li da postignu konačan dogovor, pogotovo sa arapskim političarima, imajući u vidu da je Liberman ranije arapske političke lidere označavao simpatizerima terorista. Ganc je najavio da se nastavlja diskusija o detaljima i formulisanju zajedničkih ciljeva. • On je tokom izborne kampanje isključio mogućnost partnerstva sa Zajedničkom listom. Međutim, posle kampanje koju su pratili lični napadi Netanjahua i njegovih saveznika, kao i zbog straha od nastavka političkog zastoja, Ganc je i za to ostavio mogućnost. Nakon sastanka sa Libermanom, razgovarao je s liderom Zajedničke liste Ajmanom Odehom i drugim arapskim političarima. Njegova partija je rekla da je ponovio posvećenost formiranju vlade koja će služiti svim izraelskim građanima, Jevrejima i Arapima.

Netanjahuu je izuzetno stalo da ostane premijer dok se priprema za suđenje koje počinje 17. marta. On je optužen za prevaru, zloupotrebu poverenja u tri slučaja, uključujući mito u jednom od njih, ali poriče optužbe. Njegovi advokati su nedavno zatražili da se početak suđenja odloži jer im je potrebno više vremena da prouče dokaze, a tužioci se tome protive. Predsednik Izraela Ruven Rivlin morao bi sledeće sednice da odluči kome će poveriti mandat da obrazuje vladu. On bira kandidata koji ima najviše šansi da obrazuje vladu. To je obično lider najveće stranke, ali ne mora biti tako. Mandat se može dati i Gancu, bivšem komandantu izraelske vojske, čiji savez ima tri poslanika manje od Netanjahuovog Likuda. 5

----------------------------------------------------------

Datum: 12.03.2020

Medij: Politika     Strana: 21

Rubrika: Srbija

Autori: M. Mijušković

Teme: Javne nabavke

Naslov: Promenada kroz istoriju Šapca

Promenada kroz istoriju Šapca

Šabac - Koncertom beogradskog hora „Braća Baruh”, preksinoć je u Šapcu svečano otvoren trg posvećen eruditi, književniku i prevodiocu Stanislavu Vinaveru (1891-1955), prema mišljenju mnogih, najevropejskijem piscu u srpskoj kulturi, rođenom u ovom gradu. Otvaranju ovog trga, prema ideji arhitektinje Milene Zindović, koja je inspiraciju pronašla u Vinaverom delu „Gromobran svemira”, prisustvovala je i Milica Vinaver Ković, unuka slavnog pisca.

Vinaverov trg obuhvata novostvoreni plato od preko 1.000 kvadrata ispred nekadašnje kafane „Šaran” i takozvanog Zorkinog solitera. Ovde se jedna od centralnih gradskih ulica - Karađorđeva račvala u Pop-Lukinu, Kajmakčalansku i Miloša Pocerca, a novim urbanističkim rešenjem saobraćaj je drugačije rešen.

„Stanislav Vinaver je svet, Evropa, moderno doba koje svi toliko dugo iščekujemo na našim prostorima. Sve ono o čemu je pisao, stvarao, to smo mi danas, to je Šabac, grad dobrih prilika i boljeg života”, rekao je prilikom otvaranja gradonačelnik Nebojša Zelenović.

Milica Vinaver Ković, koja se takođe obratila okupljenima, naglasila je da su promene u arhitekturi Šapca vidljive, a da je novi gradski trg kruna u očuvanju uspomene na lik i delo njenog pretka.

„Šabac je Stanislavu posvetio više od biste ili spomenika. Ovo je rezultat višedecenijskog napora koji grad ulaže u negovanje tradicije i očuvanje sećanja na njega. Zbog toga sam veoma zahvalna”, navela je Vinaverova unuka, za koju novi trg predstavlja pravu promenadu kroz istoriju Šapca, od 19. veka do danas.

Stanislav Vinaver rođen je u Šapcu 1. marta 1891. u uglednoj jevrejskoj porodici. Njegov otac dr Avram Josif Vinaver, koji se doselio iz Poljske, bio je začetnik radiologije u Srbiji. Osnovnu školu Stanislav je završio u Šapcu, gimnaziju je učio u Šapcu i u Beogradu, a na pariskoj Sorboni je studirao matematiku i fiziku.

Njegovo najpoznatije prozno delo je zbirka kratkih priča „Gromobran svemira”, objavljena 1921. godine, u kojoj utopijskim, naučnofantastičnim motivima izražava nezadovoljstvo stanjem u svetu posle Velikog rata i snažnu potrebu za promenom.

Izgradnju modernog trga, kojim dominiraju metalne, crvene pergole i takođe crveni alubondovi (trake) na fasadi „Zorkinog solitera”, pratile su kontroverze u šabačkoj javnosti. Uglavnom radi izmenjenog saobraćajnog režima koji je sada znatno usporen.

Istraživanje našeg lista je pokazalo da su za izgradnju Vinaverovog trga, preko gradskog Javnog preduzeća „Infrastruktura”, bile raspisane tri javne nabavke u ukupnoj vrednosti od preko 28 miliona dinara.

Rekonstrukcija saobraćajnica, vodovodne mreže i postojećeg parkinga, dogradnja javne rasvete i postavljanje trotoara od štampanog betona debljine deset santimetara, plaćeni su 18.056.666 dinara (bez PDV-a) preduzeću „Savremena gradnja” iz Mišara. Pergole i urbani mobilijar na trgu koštali su 4.129.700 dinara, a radove je izvela firma „Vuksa 10” iz Šapca, dok je za izradu i alpinističko postavljanje alubondova na soliteru dato 5.825.000 dinara šabačkoj firmi „Duga-El”.

  1. Mijušković

j|đ. Inspiracija za ?novootvoreni

Vinaverov trg jeste njegovo književno delo „Gromobran svemira” iz 1921. godine

----------------------------------------------------------

Datum: 12.03.2020

Medij: Politika     Strana: 1,7

Rubrika: Društvo

Autori: Redakcija

Teme: Informacije od javnog značaja

Naslov: Zabranjeni javni skupovi u zatvorenim prostorima

Zabranjeni javni skupovi u zatvorenim prostorima

MERE DRŽAVE PROTIV PANDEMIJE VIRUSA KORONA

Zabranjeni javni skupovi u zatvorenim prostorima

Svetska zdravstvena organiza-

cija juče je proglasila pandemiju virusa korona. U našoj zemlji do sada ima 18 obo-

lelih od virusa korona, a pet novih slučajeva povezano je sa osobom iz Švajcarske koja je boravila u Nišu. U najtežem stanju nalazi se pacijent iz Kikinde, jer već boluje od dijabetesa i bubrežne bolesti. Problem je što ova osoba kada je primljena u bolnicu nije rekla lekarima da je boravila u Milanu, pa je tek kasnije kod nje potvrđeno prisustvo kovida 19. S druge strane, lekari su kao ozbiljniji slučaj smatrali i mlađeg muškarca iz Pančeva, koji je bio na severu Italije i kod kojeg je dijagnostikovan virus, ali se kod njega situacija u međuvremenu stabilizovala.

Zbog sve većeg broja obolelih i borbe čitavog sveta protiv virusa o kome se još ne zna sve, reagovala je i država, najpre donevši mere o zabrani dolazaka stranim državljanima iz područja gde se virus intenzivno prenosi, a juče je odlučeno da se zabrane javni skupovi u zatvorenim prostorima. Takođe, odlučeno je da se košarkaške, rukometne i odbojkaške utakmice igraju bez publike, dok fudbalski mečevi mogu da se održavaju uz prisustvo publike, ali je stav lekara da oni koji odlaze na utakmice - peruruke.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je juče u obraćanju novinarima da su odluke donete na osnovu zahteva lekara i izrazio uverenje da će se Srbija uspešno izboriti sa virusom korona. Svi veliki granični prelazi će raditi, manji će biti isključeni da bi bolje mogli da se kontrolišu oni veliki, kao i da bi bio prisutan veći broj sanitarnih inspektora i policajaca.

„Naše je da svaki dan držimo snažnu kontrolu i uveren sam da ćemo uspeti da prođemo mnogo bolje nego mnoge neuporedivo bogatije i uspešnije zemlje Evropske unije, što se tiče zdravstvenih institucija. Onaj

Nužno pravovremeno informisanje o zarazi

Poverenik za informacije od javnog značaja Milan Marinović poručio je juče, kako prenosi Tanjug, da u situaciji kada su se u našoj zemlji pojavili slučajevi virusa korona, a i kada postoji strah stanovništva od širenja zaraze, pružanje pravovremenih i tačnih informacija je od suštinskog značaja i za sprečavanje širenja virusa, ali i širenja panike. haos koji se dogodio u pojedinim gradovima Evrope, gotovo smo sigurni da možemo da izbegnemo”, rekao je predsednik Srbije na jučerašnjoj konferenciji za novinare. On smatra, kako prenosi Tanjug, da kada bude bilo 100 ili 500 zaraženih biće manji broj ljudi koji će stradati u poređenju sa drugim bolestima, kao i da sve zavisi od discipline. Pre svega, najugroženiji su stariji od 65 godina i oni koji imaju druge zdravstvene probleme.

„Ne morate sasvim da se izolujete, ali perite ruke, nemojte da se ljubite i grlite. U prethodnih nekoliko dana imali smo više slučajeva umiranja od virusa HINI, izazivača takozvanog svinjskog gripa koji je postao sezonska bolest.

Od toga gripa u epidemiji 2009. u Srbiji je, kada nije bilo ni upola panike kao sada,umrlo 137 ljudi”, naveo je predsednik.

- Molim pacijente koji dođu da prime pomoć da prihvate mišljenje lekara, jer su neki pacijenti iz verskih razloga odbili da uzmu antibiotik ili da prime krv. Molim da ljudi budu odgovorni, lekari najbolje znaju - dodao je Vučić.

Predsednik Srbije je zamolio naše ljude koji nameravaju da dođu u Srbiju, pre svega sa zapada, naročito iz Italije, Švajcarske, Austrijei Nemačke, da dolaze u što manjem broju i da sačekaju oko mesec dana. Posebno je zamolio građane koji nameravaju da organizuju svadbe, krštenja i druga slavlja, da se drže svih preporuka.

Od presudnog značaja za borbu protiv virusa korona u Srbiji je podrška ljudi, a ne panika, ocenio je predsednik Srbije.

Povodom zluradih komentara da se „u Italiji radi bolje”, Vučić je rekao da Srbija ima „sto puta bolje rezultate” nego što su u tim zemljama o kojima pričaju kritičari koji, kako je rekao, šire paniku.

„Ovde odluke ne donose političari, ne donosim ih ja, ni Ana Brnabić, odluke donose ovi odgovorni ljudi, lekari. Priča se o zatvaranju škola, ali stručnjaci kažu da nema potrebe za to, čak ni na fakultetima”, naveo je Vučić dodajući da će odluka o školama biti doneta naknadno.

Predsednik je ovom prilikom najavio da će razgovarati sa partnerima u Evropskoj uniji i zatražiti finansijsku pomoć zbog situacije sa virusom korona. Srbija će, ističe, uraditi sve da se smanji šteta po ekonomiju.

Iako je bilo planirano, u narednih mesec, dva Vučić neće prisustvovati otvaranju fabrika, a posledice po ekonomiju, kaže, videće se u trećem ili četvrtom kvartalu ove godine. Predsednik je najavio i da se posebne mere donose za migrante. Jer, svako ko uđe na teritoriju Srbije, ide prvo u karantin u Preševo, pa tek onda može dalje, dok se ne donese odluka o zatvaranju granice.

- Pacijentima delimo maske na ulasku u dom zdravlja kada vidimo da su bolesni. Ko ima povišenu temperaturu, odmah ostaje u sobi za izolaciju koja je na samom ulasku u ustanovu. Bolesnima savetujemo da ostanu kod kuće i da se jave epidemiološkim službama ukoliko imaju simptome koji su povezani sa novim virusom - kaže za „Politiku” dr Branka Lazić, načelnica oppgge medicine u beogradskom Domu zdravlja „Stari grad”.

Građani se pitaju da li oni koji preleže ovaj virus na nogama mogu ponovo da obole od njega. Profesor dr Zoran Radovanović, epidemiolog, kaže za „Politiku” da ovo još nije sasvim istraženo, da su se pojavili takvi slučajevi u Kini i Japanu, ali da je pitanje da li je u tim slučajevima dijagnostika bila dobro urađena.

- Može da se dogodi da je reč o laboratorijskoj grešci, ili da test nije bio dobar. Kod nekih oboljenja se kod svakog hiljaditog ili desetohiljaditog pacijenta ne sgvore antitela, pa se bolest javi ponovo. Suviše je kratak period da govorimo o tome kako virus može kasnije da se ponaša - naglašava dr Radovanović.

Obolevaće i oni koji su bili u kontaktu sa zaraženima Direktor Infektivne klinike Kliničkog centra Srbije Goran Stevanović apelovao je juče na građane da budu odgovorni i da se jave zdravstvenim ustanovama ako znaju da su imali rizične kontakte i ukoliko im se pojave prvi simptomi. Takođe, kaže da prepoznavanje virusa korona nije samo zadatak zdravstvenih radnika, već i svih građana, prenosi Tanjug.

„Neodgovornost prema sebi se pokazala kao veliki problem”, rekao je on dodajući da građani ne smejuda prikrivaju podatke o svojim putovanjima i kontaktima i kriju to od lekara od kojih očekuju pomoć.

Jako je važno, dodaje, da se prepozna svaki slučaj i bude evidentiran, to jest da se napravi listing svih kontakata kako bi se usporio broj obolelih, jer u suprotnom neće moći da se spreči obolevanje i teške forme bolesti.

Epidemiolog dr Predrag Kon kaže da smo na početku prenošenja virusa korona i da se tačno zna kako je neko zaražen i kako je došlo do obolevanja, a da se procenjuje da će uskoro doći do lokalne transmisije, kada će početi da obolevaju i oni koji su bili u kontaktu sa do sada 12 potvrđenih zaraženi ljudi virusom korona. Mera zabrane okupljanja sa manje od 100 učesnika u zatvorenom prostoru će, kaže dr Kon, doprineti sprečavanju širenja virusa.

Šta je do sada urađeno Srbija na dobar način drži stvari u vezi sa virusom korona pod kontrolom, izjavio je juče Vučić, prenosi Tanjug. On je precizirao da je, zahvaljujući uvedenim merama, od 21. januara do 10. marta, nadzorom obuhvaćeno oko 71.000 putnika. Odtoga je, kaže, u potpunosti pregledanih 2.234 prevoznih sredstava, ne računajući automobile, a od toga 1.925 aviona. Doneto je 204 rešenja, a pod zdravstveni nadzor stavljeno je 265 putnika. Prekjuče je stavljeno pod nadzor kućne izolacije 29 putnika na niškom aerodromu. „Na 10 graničnih prelaza, tri aerodroma i sedam kopnenih sada je angažovano 62 inspektora i uvedena je pripravnost za manje granične prelaze sa BiH. Sa Batrovaca je juče vraćeno ukupno 26 putnika”, rekao je Vučić.

----------------------------------------------------------

Datum: 12.03.2020

Medij: Vreme     Strana: 25,26,27

Rubrika: Bez naslova

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Pobednik se već zna

Parlamentarni izbori 2020

Pobednik se već zna

Ovi izbori će biti prilika da čitav niz pokreta i stranaka oproba “nikad bolje” izborne uslove. Nedoumica je ko će preći cenzus, a za ovu priliku SNS je spremio “popust”. Međutim, za odgovor na pitanje ko osvaja apsolutnu većinu, izbori nisu ni potrebni

ZA NAŠU DECU: Građani čekaju na potpisivanje za podršku izbornoj listi SNS-a

Srpska napredna stranka je na parla-

mentarnim izborima osvojila apsolutnu većinu i moći će sama da formira vlast na republičkom nivou. Koalicija okupljena oko SNS je trijumfovala i u najvećem broju lokalnih samouprava – u ponekim i sa više od 70 do 80 odsto osvojenih glasova. Ovako će, najverovatnije, glasiti vesti kasno uveče 26. aprila, svakako uz napomenu da su izbori sprovedeni bez incidenata i da nije bilo značajnijih prigovora.

Valja se zapitati na šta liči i kako se mogu nazvati društvo i država u kojima se već godinama uopšte ne postavlja pitanje ko će osvojiti vlast na “fer i poštenim izborima”, niti se postavlja pitanje ko će da bude drugoplasirani i koalicioni partner u budućoj vladi. Godinama jedina nedoumica jeste ko će preći cenzus, a za ovu priliku SNS je spremio “popust”: ko izađe na izbore, ulazi u skupštinu, bilo lokalnu, bilo republičku, sa samo tri odsto osvojenih glasova.

Tako su Vučić i SNS, sve u skladu sa čuvenim razgovorima u formatu “Četam haus” i “Žan Mone”, dali nešto što im niko nije tražio, a zadržali ono što je suštinsko, uz čiju pomoć će “vest” sa početka teksta – biti neuspeh. Slično, u toj koaliciji će, kako je najavljeno, biti znatno smanjen broj partnera koji su, izgleda, razočarali predsednika neborbenošću.

Tako će, umesto Ljajićevog SDPS-a, PUPS-a, Nove Srbije, SPO-a, SNP-a Nenada Popovića, Pokreta socijalista Aleksandra Vulina i Karićevog Pokreta snaga Srbije (koji su bili u koaliciji sa SNS na parlamentarnim izborima 2016. godine, uz Marijana Rističevića), na listi 2020. biti Ljajićev SDPS, PUPS, SPO, SNP Nenada Popovića, Pokret socijalista Aleksandra Vulina i Karićev PSS, uz Marijana Rističevića – otpala je samo stranka Velimira Ilića, nakon burnog razlaza 2017. godine.

važiti i ubuduće, samo sa drugim datumom: čelični stisak nad svim televizijama sa nacionalnim frekvencijama, skoro svim dnevnim novinama i lokalnim medijima. “Četam haus” razgovori očito su dali rezultate, pa je, prema nalazima Biroa za društvena istraživanja (BIRODI), u periodu od 2. do 20. februara u centralnim informativnim emisijama televizija sa nacionalnom frekvencijom (plus TV N1) učešće pozitivnih priloga o Vučiću i SNS palo sa 92 odsto (u periodu novembar-februar) na 78 odsto – i šta još ‘oće opozicija koja bojkotuje?

Tako su izborni uslovi, koji su i onako bili “mnogo bolji nego 2012”, sada poboljšani do neviđenih razmera.

Kao što su uspeli da u društvo uvedu specifi čni vid dvomisli kao dominantnog oblika ponašanja i razmišljanja (u Orvelovoj “1984” ministarstvo istine je zaduženo za laž i propagandu, ministarstvo mira za rat, a u Srbiji je ministar Vulin zadužen za vojsku, ministar Lončar za zdravstvo, a ministar Dačić za spoljne poslove – na primer), tako je pred raspisivanje izbora SNS uspeo da u isto vreme saopšti da su “vrlo blizu da izgube izbore” i da će sve ispod 48,2 odsto za koaliciju koju vode

VREME REME 12. mart 2020.

ko učestvuje, ko bojkotuje Socijalistička partija Srbije sa Ivicom Dačićem, portparolom SPS-a tokom ratnih godina, izaći će na izbore sa Jedinstvenom Srbijom Dragana Markovića Palme, nekadašnjim članom Stranke srpskog jedinstva Željka Ražnatovića Arkana. Na izbore će i Srpska radikalna stranka Vojislava Šešelja, koji je i dalje poslanik, uprkos zatvorskoj kazni od 10 godina Haškog tribunala. U Skupštinu će pokušati da uđe i Srpski patriotski savez (SPAS), čiji je lider Aleksandar Šapić izjavio kako očekuje da će biti među prve tri liste po rezultatu – dakle, odmah iza koalicija oko SNS i oko SPS.

Učestvovaće i Nova stranka Zorana Živkovića, za sada samostalno. Učešće na izborima su najavili i Ujedinjena demokratska Srbija, Pokret “1 od 5 miliona”, Pokret obnove kraljevine Srbije (POKS), koalicija “Metla 2020” (DSS, Udruženje “Starosedeoci”, “Tim za život Zlate Đerić” i predsednik Vojnog sindikata Novica Antić), Narodni blok (Nova Srbija Velimira Ilića i Narodni slobodarski pokret Miroslava Parovića), Zavetnici, Srpska desnica, Levijatan...

Izbore bojkotuju članice Saveza za Srbiju (Đilasova SSP, DS, Dveri, Narodna stranka Vuka Jeremića), Pokret slobodnih građana Sergeja Trifunovića, “Ne davimo Beograd” i “Dosta je bilo”. Zahvaljujući razgovorima u formatu “Četam haus”, moglo se primetiti kako su se, negde od decembra, kao po komandi (sic!), odjedared otvorila vrata televizija sa nacionalnim frekvencijama za sve brojnije pripadnike opozicije koji su protiv bojkota izbora. Zanimljivo je bilo primetiti i da propagandna mašinerija SNS uopšte nije napadala onu opoziciju koja ide na izbore, već onu koja – ne ide. dugo, dugo neće biti nikakav problem da pobeđuje na izborima, za koje ima više svakovrsnih resursa od svih ostalih zajedno.

No, ovi izbori će biti prilika da čitav niz pokreta i stranaka oproba “nikad bolje” izborne uslove, a jedno od pitanja koje se potezalo u javnosti jeste uloga novoformirane Ujedinjene demokratske Srbije. Počelo je jednostavno, a pretvorilo se u niz poteza kojima veća koalicija “guta” manju, poput čuvenih ruskih lutki “matrjoški”. U novembru 2019. godine Liga socijaldemokrata Vojvodine (LSV, predsednik Nenad Čanak), Vojvođanska partija (VP, Aleksandar Odžić) i Demokratski bođen bilo kakvih stranačkih interesa”. Prema rečima Srećka Mihailovića, “EU se trudi da građanima Srbije i građanima zemalja sličnih Srbiji ogadi i Evropu i EU, a od nje se u tom pravcu jedino više trudi desetina domaćih ‘proevropskih’ partija”. “I EU i ‘proevropski’ korpus naših partija imaju uspeha u svom trudu. Da je to tačno, svedoči trend opadanja spremnosti građana da glasaju za ulazak u EU na hipotetičkom referendumu. Poenta je u tome što ‘proevropljani’ hoće Srbiju u Evropi, normalni građani bi Evropu u Srbiji, a faktički dobijamo Srbiju u vlasništvu evropskog kapitala, što je valjda i normalno jer kapi-

Vučić je uspeo da stvori paralelno, SNS društvo u kome ne važe

zakoni države Srbije, već zakoni sa vrha stranke. U toj situaciji, njemu još dugo neće biti nikakav problem da pobeđuje na izborima

savez Hrvata u Vojvodini (DSHV , Tomislav Žigmanov) osnovali su Vojvođanski front. Onda je ovaj Vojvođanski front u decembru potvrdio da sa Strankom moderne Srbije (deo poslanika koji se odvojio od pokreta Dosta je bilo, predsednica Tatjana Macura) i Građanskim demokratskim forumom (nastao odvajanjem od Pokreta slobodnih građana, predsednik Aleksandar Olenik) “deli iste političke vrednosti”. Potom, u februaru, Vojvođanski front, SMS, GDF i “Slobodno Pančevo” saopštili su da formiraju “evropski blok” i pozvali istomišljenike da im se pridruže. Pridružila im se organizacija “Srbija 21” – grupa nastala od bivših članova DS-a, LDP-a, stranke Borisa Tadića (Nenad Konstantinović, Marko Đurišić, Bojan Đurić…).

Sve ove pobrojane organizacije su, u završnom manevru, 8. marta objavile da se ujedinjuju u koaliciju pod imenom “Ujedinjena demokratska Srbija”, a najavljeno je da će se na ovoj listi naći i aktuelna poslanica DS i potpredsednica Skupštine Srbije Gordana Čomić.

Van ove koalicije ostao je LDP, koji je u koaliciji “Zvono” sa pokretom “Glas” Nikole Samardžića, koalicijom “Tolerancija” sa Ivanom Đurićem i Naimom Leom Beširijem, “sa nizom udruženja, grupa građana, poput udruženja mladih profesora i naučnih saradnika čiji rad u Beogradu koordinira Željko Ožegović”, a taj rad je, po rečima Čedomira Jovanovića, “oslotal ne poznaje granice. Evropske granice poznaju samo srpski, azijski i afrički emigranti”, kaže Mihailović za “Vreme”.

ekstremna desnica kao ukras Još jedna od tema o kojima se raspravljalo u javnosti bila je – da li će ekstremni desničari uspeti da uđu u parlament. Pokret “Levijatan”, čiji lider ima istetoviran nacistički simbol i nosi majice sa brojem “81” (redni brojevi u abecedi slova koji čine inicijale prezimena i imena Adolfa Hitlera), po pisanju medija najavio je da izlazi na parlamentarne i petnaestak lokalnih izbora – samostalno.

Ako ne računamo SNS i Vučićevu 24/7/365 kampanju, koja uskoro ulazi u devetu uzastopnu godinu, najdužu i najskuplju kampanju od svih učesnika izbora imao je i ima Miša Vacić i njegova Srpska desnica. Već mesecima Vacić – neznano čijim parama – zakupljuje džinovske bilborde po Beogradu, osniva odbore širom Srbije, oblepljuje plakatima svako zgodno mesto na koje naiđe, obilazi, obećava, preti opoziciji… Srpska desnica je već ušla u skupštine pojedinih opština tako što su neki odbornici iznenada shvatili da su oduvek bili zainteresovani za ideje Miše Vacića, iako su do tada, načelno, bili na suprotnom kraju ideološkog spektra. Tako je, na primer, potpredsednica skupštine opštine Niška Banja u oktobru 2019. godine iz Pokreta socijalista prešla u Srpsku desnicu.

Dakle, nije bilo napada na one od kojih im, navodno, preti opasnost (“svi će se ujediniti protiv nas, vrlo smo blizu da izgubimo izbore”), već je fokus propagandnih uradaka medija bio na onima koji su još u septembru odlučili da izbore bojkotuju, i koji, sledstveno tome, na ovim izborima neće uzeti nijedno jedino mesto u parlamentu.

“Nebitno je ko će preći cenzus u aktuelnoj raspodeli izborne i političke moći”, kaže za “Vreme” Srećko Mihailović, sociolog i glavni istraživač “Demostata”. “Ključ za razumevanje izbornih igrarija čiji smo svedoci upravo je ta pomenuta aktuelna distribucija političke moći. Da je drukčije, valjda ne bi ni bilo takozvanog bojkota, niti bi bilo potrebe da se izostajanje nekoliko izbornih lista sa spiska učesnika srednjeklasnih olimpijskih igara prikriva mamljenjem onih koji jedva mogu da dosegnu i dva posto glasova, da ipak izađu na izbore. Uostalom, koalicije su u modi i u partijama na vlasti i u ‘Vučićevoj opoziciji’ i u ‘opozicionoj opoziciji’ – kada se kaže ‘Vučićeva opozicija’, ne zna čovek da li je to opozicija spram Vučića ili je to opozicija koju je Vučić napravio”, kaže Mihailović.

proevropska “babuška”

Vučić je uspeo da stvori dodatno, paralelno SNS društvo, koje je nakačeno na budžet po mnogo osnova, i u kome ne važe zakoni države Srbije, već zakoni koji dolaze sa vrha stranke. U toj situaciji, njemu još 12. mart 2020. VREME REME

Prethodno, u septembru, Srpska desnica je učestvovala na izborima u Medveđi i uzela 6,5 odsto glasova, ušavši tako u skupštinu opštine. Prethodno je Miša Vacić na Instagramu objavio snimak kako sedi u lokalnom Crvenom krstu, gde je od domaćina dobio spiskove korisnika pomoći u Medveđi, sa sve brojevima ličnih karata i adresama. “Kontrolisani navijači su opcija za ‘ulicu’, a partije kontrolisane desnice su opcija za Skupštinu. Vučić ima opcije za sve i zato je verovatno da će ostati na vlasti, za mnoge ukuse, predugo”, kaže Srećko Mihailović za “Vreme”.

On dodaje da Vučić ima i svoju desnicu i svoju levicu, a da desnicu imaju “i oni koji Vučića smatraju Luciferom ‘moderne Srbije’”.

“Vučić vodi protiv ‘opozicione opozicije’ i u snagama desnice i u snagama levice. Takav je raspored snaga i kad je reč o adutima za ulicu, ako, ne daj bože, do toga dođe. Ispašće da je ‘organizovana ulica’ (partije ekstremne desnice, plus navijači) jača od ‘poluorganizovane’ ili tek ‘spontane ulice’”, kaže za “Vreme” Srećko Mihailović. o’kle pare

Ostaje nejasno i ko će platiti sve te overe potpisa za vanparlamentarne stranke i pokrete. “Politika” je izvela računicu da je za izlazak neke opcije “u maksimalnom sastavu”, odnosno sa maksimalnim mogućim brojem kandidata na svim nivoima izbora (parlamentarni, pokrajinski, lokalni), potrebno oko 80.000 evra. Ako pretpostavimo da će većina pretendenata na ulazak u Skupštinu Srbije imati i veliki broj kandidata na lokalu (eno, na primer, “Srbija 21” se hvali da skuplja potpise građana u Lebanu, Vrbasu, Prokuplju…), postavlja se jasno pitanje – otkud pare?

Organizacija Transparentnost Srbija podsetila je da će sve liste koje podnesu jemstvo i dobiju iznad jedan odsto na parlamentarnim izborima dobiti između 60 i 70 hiljada evra iz budžeta, za troškove pokrivanja izborne kampanje, a da će novac biti isplaćen tek pet dana pred izbore (ko ne pređe jedan odsto, vraća pare). To znači da će najveći deo kampanje morati da se fi nansira iz izvora koji nisu državni ili iz kredita. Čime će stranke i pokreti – naročito vanparlamentarni – da garantuju cenzus i uzimanje para iz budžeta? Šta će da stave kao zalogu za kredit i koja će banka da ih prihvati kao kredibilnog dužnika? Ako nema banaka, ko su im bogate mecene?

Pitanje para nije rezervisano samo za stranke koje izlaze na izbore. Mogli su se čuti i komentari da se Đilas, među ostalim razlozima, zalaže za bojkot izbora i kako bi fi nansijski iscrpeo ostale stranke i pokrete koji izbore bojkotuju – jer će, i ovi koji ih sada imaju, tako ostati bez ikakvih prihoda iz budžeta. Srećko Mihailović, pak, kaže da je bojkot izbora jedino legitiman za onaj deo prekarizovanih zaposlenih, povremeno zaposlenih, dugotrajno nezaposlenih i penzionisanih radnika kojima bilo čija izborna pobeda ništa ne menja u životu.

“Oni ostaju tamo gde jesu, na dnu kapitalističkog dna. Njihova instiktivna radnička svest im nalaže nemešanje u srednjeklasne igrarije sa uvek poznatim ishodom, po kojem vrh ostaje na vrhu a dno socijalne lestvice na dnu, dok se sredina koprca i neki padaju na bolje a neki na niže”, zaključuje Mihailović. ¶

RADMILO MARKOVIĆ

----------------------------------------------------------

Datum: 11.03.2020

Medij: N1

Rubrika: Novi dan,N1

Autori: Redakcija

Teme: Korupcijaza borbu protiv korupcije

Naslov: Stranačke humanitrne akcije

Spiker:Političari su bili u kampanji i pre početka zvanične predizborne kampanje. Utvrdila je posmatračka misija crte. Ta organizacija podnela je devet prijava Agenciji za borbu protiv korupcije i to zbog z loupotrebe javnih resursa, funkcionerske kampanje i kršenje zabrane finasiranja.Ana Brnabić, predsednica Vlade Srbije:Naravno šta će se dalje dešavati zavisiće i od parlamentarnih izbora, zaista verujem da mi imamo rezultate i da će svakako građani Srpskoj naprednoj stranci dati veliko poverenje da nastavimo ovaj rad.Reporter:Ova izjava predsednicu Vlade koštala je prijave. CRTA smatra da je zloupotrebila javne resurse za promociju političke stranke, sa istim obrazloženjem prijavu su podneli i ministar državne uprave zbog gostovanja u emisiji na Palma plus.Voditelj:Da li građani mogu očekivati od ovih redovnih izbora ponovo na listiću Socijalistička partija Srbije-Ivica Dačić, Jedinstvena Srbija-Dragan Marković Palma.Branko Ružić, ministar državne uprave i lokalne samouprave:Pa ne samo da treba da očekuju nego treba i da zaokruže.Reporter:Na listi onih protiv kojih je CRTA podnela prijavu zaokružujemo i gradonačelnika Šapca. Smatraju da je ovaj izveštaj na zvaničnom portalu zdravlja dokaz funkcionerske kampanje i zloupotrebe javnih resursa. CRTA je takođe utvrdila da su pred početak predizborne kampanje najučestalija bila kršenje zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije.Raša Nedeljkov, CRTA:Na osnovu kojeg smo do sada podneli devet prijava. Takođe i zloupotrebe javnih resursa gde smo podneli sedam prijava Agenciji za borbu protiv korupcije.Reporter:CRTA beleži i 17o socijalnih i humanitarnih aktivnosti u režiji uglavnom vladajućih stranaka koji organizuje lekarske preglede pomoć u kući i dele humanitarne pakete. Osnov za prijavu takvih aktivnosti ipak nisu našli.Tamara Branković, CRTA:U ovom trenutku mi svedočimo jednoj sivoj zoni hajde da tako kažemo gde se u ovom trenutku takve aktivnosti predstavljaju kao donaicje pojedinca ne stranke, bez obzira na to što su oni stranački aktivisti.Reporter.Bez obzira na međustranački dijalog, medijska slika od polovine oktobra nije se mnogo promenila tvrde u CRTA. Tri četvrtine vremena na nacionalnim televizijama pripalo je predstavnicima vlasti.Raša Nedeljkov, CRTA:U njima se preovlađujuće komuniciralo pozitivno, o onim opozicionim akterima ili strankama koje su proglasile ili najavile bojkot izveštavalo se gotovo isključivo negativno. Dok o onim opozicionim akterima koji su najavili učešće na izborima, o njima se izveštavalo neutralno. Težnja i ideal je da se o svim akterima izveštava neutralno.Reporter:A izveštavanje nacionalnih televizija do početka zvanične izborne utakmice bilo je daleko od idealnog utvrdili su posmatrači CRTA. Emina Kovačević, N1 Beograd.

----------------------------------------------------------

Datum: 11.03.2020

Medij: RTS1

Rubrika: Beogradska hronika

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Šta kad izostane užina

Voditeljka:Te na 17 aktuelnih predsednika... Šta pokazuje statistika, a šta život. Za razliku od mališana u predškolskim ustanovama, učenici osnovnih i srednjih škola se najčešće hrane u pekarama i kioscima brze hrane. Zato je dragocena saradnja škola sa firmama koje prave i dostavljaju hranu za đake, ali šta kada takva firma ode u stečaj, to je pitanje pred kojim su se ovih dana našli roditelji učenika više beogradskih osnovnih škola.Reporter Marina Stevanović:Osnovna škola "Josif Pančić" na Banovom Brdu jedna je od škola čiji su đaci nekoliko dana bez uobičajene užine koju su do sada dobijali u školi. Firma "Makovica" koja je sa školom letos potpisala ugovor o svakodnevnoj isporuci peciva, pred gašenjem je. Nema osnovnih sirovina za pravljenje obroka, pa su se mnoge škole i bolnice kojima su isporučili hranu našle u problemu.Milan Bojić, direktor OŠ "Josif Pančić":Mi ne možemo sada kao što bi mi negde otišli i nešto pojeli kao užinu, to deci na smete da dajete. Postoji jasan pravilnik da deca ne smeju da imaju kaloričnu hranu sa slatkišima, sa šećerima, sa belim brašnom i to nas umnogome ograničava. Reporter Marina Stevanović:Direktor je u dogovoru sa roditeljima odlučio da deca, dok se ne potpiše ugovor sa novim dobavljačem, užinu nose od kuće. Za pronalaženje novog tendera biće potrebno oko mesec dana, ali kažu u školi, to ne doživljavaju kao veliki problem. Roditelji nisu unapred plaćali troškove užine za svoju decu, pa se niko u ovoj situaciji ne oseća oštećenim. Inače, po zakonu kada ste nešto ovako desi, i škole i bolnice imaju pravo na odštetu. Ona se naplaćuje Ministarstvu prosvete, ili dobavljaču, u zavisnosti od toga s kim je škola potpisala ugovor. Milan Bojić, direktor OŠ "Josif Pančić":Mi sasvim dobro finansijski stojimo kao škola i roditelji plaćaju od polovine meseca pa nadalje, ili krajem meseca za mesec. Tako da sve ovo što je bilo i što nisu platili jednostavno. Mi ćemo prvih 10 dana fakturisati već u neko vreme kad to bude bilo neophodno roditeljima.Reporter Marina Stevanović:Većina beogradskih osnovnih škola već u avgustu raspisaće tender za izbor snabdevača koji će pripremati užinu i ručak za đake u sledećoj školskoj godini, a procedura je propisana Zakonom o javnim nabavkama. Obrazovne ustanove koje imaju svoje kuhinje nisu izuzete iz ovog zakona. Razlika je samo u tome što one raspisuju tender za nabavku namirnica na godišnjem nivou.          

----------------------------------------------------------

Datum: 11.03.2020

Medij: Prva televizija

Rubrika: Vesti 18

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)Nenadić

Naslov: Koliko učesnici na izborima dobijaju novca za kampanju?

Spiker:Sve političke partije za izbornu kampanju na predstojećim izborima dobiće određena sredstva iz državnog budžeta. Koliko zapravo učesnici dobijaju novca, kako će ići ta podela, i da li je to dovoljno za predizbornu kampanju, istraživala je Julija Bakić.Julija Bakić, Prva TV:Partije će i ove godine dobiti novac za sprovođenje izborne kampanje. Iz republičkog budžeta za izbornu kampanju za parlament izdvojeno je 792 milion RSD. To znači da će pre glasanja na račune stranaka biti podeljeno 20 % od ukupne sume, odnosno 158,5 miliona dinara i to će biti raspoređeno na ravne časti. Preostalih 637 miliona dinara deli se nakon izbornih rezultata, odnosno na osnovu dobijenih mandata. Ali da bi uopšte učesnici dobili ovaj novac, moraće da ispune i jedan uslov.Emilija Orestijević, CESID:Da bi stranke imale pravo na taj novac, one moraju da u samom izbornom postupku daju zahtev, odnosno polože izborno jemstvo. Šta to znači? S obzirom da se 20 % tih sredstava raspodeljuje izbornim listama, pre glasanja, dakle kada se proglase izborne liste, oni moraju da daju neku vrstu garancije da će pokriti određena sredstva u tom iznosu koji bi im se inače dodelio. Ukoliko a ne pređu 1 %, oni moraju taj iznos da vrate, dakle, neće dobiti deo od tih 20 %. Preostalih 80 % se raspodeljuje nakon dodele mandata.Julija Bakić, Prva TV:Tačan iznos koji će partije pojedinačno dobiti, zavisi od broja proglašenih lista, ali i od toga da li će učesnik koristiti novac iz budžeta. Do sada je predato nekoliko izbornih lista, ali dok traje ta procedura, okvirnu računicu napravili su iz Transparentnosti Srbija. Prema njoj, svaka partija, pet dana pred izbore, dobiće 60 i 70 hiljada EUR, a pored toga, oni koji pređu cenzus, dobiće oko 21.500 EUR po poslaničkom mandatu. Kada se sve sabere, koliko ko dobija novca?Nemanja Nenadić, Transparentnost Srbija:Pa one liste koje budu prešle ovaj novi cenzus, umanjeni, će imati hajde da kažemo negde oko 170 hiljada EUR posle izbora i sa onih 60-70 pre izbora, to će biti oko 250.000 EUR. Zvuči kao jedna velika suma, ali to nije suma koja može da se iskoristi za bilo kakvu vidljivu kampanju.Julija Bakić, Prva TV:Ali, finansiranje iz budžeta nije dovoljno, pa se svaka stranka dovija na svoj način. U prošlosti, partije su trošile više od milion evra u kampanji, zaduživali se, a neki su čak prodavali i kuće u kojima žive zarad kampanje. Ipak, većina današnjeg stranaka finansira se iz sopstvenih sredstava, članarina, tu su krediti i zajmovi, ali i donacije i prilozi fizičkih lica. Prema zakonu, građani mogu maksimalno da doniraju 40 prosečnih plata, a pravna lica 400. Svi su dužni da izveštaj o troškovniku tokom kampanje dostave i Agenciji za borbu protiv korupcije. A na šta se najviše troši novac?Emilija Orestijević, CESID:U nešto manjoj meri, ali i dalje veoma značajno - ne javlja skupove. Oni su počeli da rastu. Kada poredimo 2012, 2014 i 2016, kada smo imali ta tri ciklusa parlamentarnih izbora, 2016. najviše novca je potrošeno, dakle van oglašavanja, na javne skupove. 2014. je to bilo dosta manje. Međutim, ono što jeste neki trend, je da se zapravo sredstva koja se prikupljaju i prihodi stranaka u izbornim kampanjama smanjuju iz godine u godinu. Nemanja Nenadić, Transparentnost Srbija:Upravo je oglašavanje na televizijskim stanicama nosilo oko polovine ukupnih troškova izborne kampanje. I verujemo negde da će sad u ovoj kampanji, to daljinsko reklamiranje stranaka, dakle preko televizija, preko interneta, društvenih mreža, dobiti na zamahu.Julija Bakić, Prva TV:Iz republičkog budžeta od 2012. godine izdvaja se isti procenat sredstava za finansiranje izbornih kampanja, odnosno 0.07 % budžetskih prihoda i on varira od izbora do izbora. Tako je za izbore 2012. godine bilo izdvojeno 843 milion RSD. Taj iznos je 2014. i 2016. godine bio nešto manji, a ove godine iznosi 792 miliona dinara. A osim ovoga, izbori će nas koštati i dodatnih 1,2 milijarde dinara za sprovođenje izbornog procesa.                

----------------------------------------------------------

Datum: 11.03.2020

Medij: N1

Rubrika: Dnevnik/N1

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Izbori

Voditelj:Ko god bude pemijer moraće mnogo da radi jer je naš najvažniji posao da radimo i opravdamo poverenje ljudi koji su nas predložili, izjavio je za današnju Politiku Branislav Nedimović prvi na listi Aleksandar Vučić-za našu decu. Nedimović je rekao da mu je velika čast što se jedini od ministara našao na listi Srpske napredne stranke za izbore. U prvih 20 ljudi na izbornoj listi nalazi se 12 mladih ljudi, što je veoma važno. Kada morate neke nove stvari da radite, potrebna je nova energije i novi ljudi, ocenio je Nedimović. Za manje od mesec dana uoči raspisivanja izbora između 10. februara i 3. marta zabeleženo je čak 187 primera funkcionerske kampanje kažu u crti. I dodaju da njihova ideja nije da, kako neki kažu, država stane već da se takve aktivnosti ograniče. Zbog zabeleženih anomalija pojedinačnih slučajeva pritisaka na birače i zloupotrebe javnih resursa podneli su 9 prijava agenciji za borbu protiv korupcije i očekuju da, kako kažu, institucije urade svoj posao i o tome obaveste javnost. Pavle DImitrijević, CRTA:Crta posmatračka misija iz izbornog ciklusa u izborni ciklus podnosi različite vrste prijava, različitim institucijama kako bi smo zapravo utvrdili da određene pojave za koje verujemo da su protiv zakonite, da li je to u redu ili nije u redu? Konačna reč je na institucijama i negde zaista očekujemo da će i agencija za borbu protiv korupcije u dogledno vreme rešiti i ove slučajeve. Ovde ima od ovih 9 prijava. To su prijave koje su podnošene tokom prethodnih meseci. Već po prilično dugo čekamo i ja verujem da ćemo uskoro imati i odgovor agencije.  

----------------------------------------------------------

Datum: 11.03.2020

Medij: cins.rs

Link: https://www.cins.rs/milutin-mrkonjic-dobio-na-poklon-firmu-u-crnoj-gori-koju-nije-prijavio-agenciji/

Autori: Redakcija

Teme: Nemanja Nenadićza borbu protiv korupcijeSrbija (Transparency Serbia)

Naslov: Milutin Mrkonjić dobio na poklon firmu u Crnoj Gori koju nije prijavio Agenciji

Stefan MarkovićMilutin Mrkonjić; foto: N1Narodni poslanik, bivši ministar i visoki funkcioner SPS Milutin Mrkonjić je bez ikakve naknade 2002. godine preuzeo vlasništvo nad firmom Habit invest u Crnoj Gori, koja je bila povezana sa Radosavom Sekulićem, inače akterom afere Agrobanka i čovekom bliskim SPS-u. Mrkonjić je i dalje vlasnik i zastupnik ovog preduzeća, ali to nikada nije prijavio Agenciji za borbu protiv korupcije, zbog čega ova institicuja proverava da li postoji uslov za pokretanje postupka protiv ovog funkcionera.Total: 0U dvospratnoj zgradi u centru Podgorice, na adresi Njegoševa 45, nalazi se formalno sedište firme Habit invest. Iako u zgradi nema vidljivog obeležja Habit investa, firma postoji od 2000. godine, a od septembra 2002. njen vlasnik i zastupnik je Milutin Mrkonjić, visoki funkcioner Socijalističke partije Srbije (SPS), bivši ministar infrastrukture i energetike, a potom i saobraćaja.Nešto više od četiri godine nakon preuzimanja firme, Mrkonjić je izabran i za narodnog poslanika i potpredsednika Narodne skupštine Srbije, a sa tom funkcijom je stigla i dužnost da u roku od 30 dana prenese upravljačka prava u firmi na drugu osobu koja nije povezana sa njim - poput članova porodica ili partnera. Na to ga je prvo obavezivao Zakon o sprečavanju sukoba interesa pri vršenju javnih funkcija, a od 2008. Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije. Međutim, Mrkonjić to nije učinio do danas.Nemanja Nenadić iz organizacije Transparentnost Srbija kaže da je Mrkonjić mogao da ovlasti nekog drugog da u njegovo ime i za njega vodi preduzeće, ali da nije smeo da nastavi da upravlja firmom:"Ne bi smeo da bude zastupnik. Ne bi smeo da učestvuje u radu ni na koji način", navodi Nenadić.U Agenciji za borbu protiv korupcije ukazuju na još jedan moguć prekršaj Zakona o Agenciji - iako je do sada podneo 12 izveštaja o imovini i prihodima, Mrkonjić nije naveo vlasništvo nad ovom firmom."Uvidom u navedene izveštaje utvrđeno je da Milutin Mrkonjić ni u jednom izveštaju nije prijavio vlasnički udeo u nekom pravnom licu, a samim tim ni u Habit investu d.o.o Podgorica", odgovorili su za CINS iz Agencije.Zbog toga će, dodaju, proveriti da li postoje uslovi za pokretanje postupka protiv Mrkonjića. Međutim, ni 20 dana kasnije CINS nije dobio odgovor na pitanje da li je Agencija pokrenula postupak.Mrkonjić, sa druge strane, tvrdi da nikada nije ni bio u Crnoj Gori: "Nikada nisam bio u Crnoj Gori. Šta je bilo u Crnoj Gori?"Kada mu je novinar CINS-a spomenuo firmu koju tamo ima, Mrkonjić je tražio da se čuju kasnije. Međutim, kasnije je tvrdio da ne zna o čemu novinar priča, kao i da ne želi da razgovara telefonom o tome. Dodatno objašnjenje obećao je da će dati na sastanku. Ipak, Mrkonjić se nije javljao na telefon u dogovoreno vreme, a kada je to konačno učinio tražio je da odlože razgovor do posle izbora, a usledila je i opaska: "Ma nemaš komentar nikakav. Ko si ti da ti ja dajem komentare? Šta ti je? Saberi se malo, bre".Prema podacima crnogorskog Centralnog registra privrednih subjekata, firma ima još jednog zastupnika - Ljiljanu Svrzić iz Beograda, koja u Habit investu od 2004. obavlja poslove v.d. izvršnog direktora. O poslovanju firme i saradnji sa Mrkonjićem, uz pitanje "kakve koristi ja imam od svega toga", Svrzić je odbila da komentariše.Lihtenštajnska vezaAvgusta 2012. godine mediji su objavili vest da su, između ostalih, stavljene lisice na ruke Radosavu Laletu Sekuliću, nekadašnjem direktoru Savezne uprave carina, bivšem predsedniku opštine Ivanjica, jednom od osnivača i nekadašnjem suvlasniku akcionarskog društva u stečaju Habit pharm, koji je, prema pisanju medija, bio blizak sa SPS-om. Afera Agrobanka: pronevera od 84 miliona evraZbog sumnje da je Agrobanka propala usled izdavanja kredita bez pokrića u periodu od 2005. do 2011. godine, u avgustu 2012. policija je uhapsila predsednika Izvršnog odbora banke Dušana Antonića. Do kraja meseca broj osumnjičenih za proneveru od 84 miliona evra je narastao na nekoliko desetina osoba. Među njima su bili Radosav Lale Sekulić i njegov sin Duško Sekulić, koji su se sumnjičili da su za Habit pharm i povezana preduzeća uzimali ove kredite. Suđenje je u toku pred Višim sudom u Beogradu. Radosav Sekulić nije dočekao okončanje istrage, jer je preminuo 2014. godine.On je uhapšen zbog koruptivne afere sa Agrobankom, od koje je za svoje firme, bez pokrića, do 2011. podizao nikada vraćene kredite. Mrkonjić je tada tvrdio da sa učesnicima pronevere nije ni u kakvoj poslovnoj vezi, ali da mu je Sekulić "prijatelj kao što je bio i Slobodan Milošević".Međutim, veza između Mrkonjića i (sada pokojnog) Sekulića bila je mnogo više od prijateljstva, otkriva CINS.Sekulić je, zajedno sa sinom Duškom i firmom Habit med iz Lihtenštajna, države koja važi za of-šor raj, 1997. godine u Ivanjici osnovao Habit pharm, proizvođača lekova.Mrkonjić je od Habit med-a i Zorana Vidića u septembru 2002. bez naknade preuzeo crnogorski Habit invest, navodi se u Ugovoru o promeni osnivača ove firme.Dotadašnji vlasnici, prema istom ugovoru, odrekli su se svih prava i obaveza, uključujući i poslove koji su bili u toku, ali i uloženog početnog kapitala od 10.000 američkih dolara.Izvršni direktor je ostao Vlado Ostojić iz Beograda, sve do septembra 2004. kada ga je zamenila Ljiljana Svrzić.Mrkonjić je nakon preuzimanja firme glavnu delatnost prodaje lekova i medicinske opreme zamenio njemu bliskijom - specijalizovanim građevinskim radovima.Prema informacijama koje je CINS dobio od Agencije za izgradnju i razvoj Podgorice, Habit invest je od 2002. do 2004. godine sa ovom javnom ustanovom sarađivao na poslovima izrade detaljnog urbanističkog plana "Nove Varoši 2", "Gorice C", kao i projekat mosta u Ulici ratnih veterana.Kroz te poslove Mrkonjićeva firma je zaradila 41,5 hiljada evra.Ovo preduzeće već godinama nema nikakav zabeleženi promet, a u blokadi se nalazi od juna 2005. Poslednjeg dana 2019. godine Habit invest je bio u blokadi nešto manjoj od 6.000 evra.Poslovni prostor u Beogradu veza sa SekulićemSa podgoričkim Habit investom, Milutin Mrkonjić se 2002. uselio i u predstavništvo firme u Beogradu. Nekoliko kancelarija, ostava, prostrana prostorija sa šankom, toaletom i ostavom, sve to na 212 kvadratnih metara, smeštenih u luksuznom beogradskom naselju Dedinje, postali su Mrkonjićev poslovni prostor.Prema Statutu firme, sva pošta je stizala na adresu beogradskog predstavništva - u ulicu Teodora Drajzera 27.Vlasnik ovog prostora je od aprila 2003. godine bio upravo Habit pharm Radosava Sekulića, pa se i predstavništvo farmaceutske firme preselilo na ovu adresu.Skriveno vlasništvo nad Habit med-omLihtenštajn, premda na kopnu, zbog poreskih olakšica važi za of-šor zonu, pogodnu za skrivanje vlasništva nad firmom. Nakon što je Radosav Sekulić uhapšen 2012. godine, srpski i crnogorski mediji su pisali da iza lihtenštajnske firme Habit Med stoji upravo Sekulić. Međutim, prema zvaničnim podacima, vlasnik ove kompanije je bila izvesna Ulrike Antonia Schreiber-Eggenberger. Ona se, prema podacima iz lihtenštajnskog centralnog registra, pojavljuje kao vlasnik više firmi, koje su, baš kao i Habit Med, registrovane u gradu Šan. Habit med je ugašen februara 2012. godine.Kasnije je prostorije na Dedinju, zbog neplaćenih dugova, preuzela AIK banka.Kada je od prethodnog vlasnika preuzimao firmu, Mrkonjić je zadržao i direktora beogradskog predstavništva Habit invest-a - Aleksandra Jankulovića. Jankulović je prethodno, od 1995. do 2001, bio zaposlen u Saobraćajnom institutu CIP. U to vreme, direktor ove institucije za analizu i projektovanje bio je upravo Mrkonjić.Jankulović je o saradnji sa ovim funkcionerom odbio da govori za CINS."Ne ulazeći u intencije Vaše priče, mislim da nema bilo čega interesantnog u vezi firme Habit invest. Ni sa kim od osoba koje ste naveli nisam odavno u kontaktu", bio je kratak Jankulović.Nakon gašenja ogranka firme u martu 2005, u poslovni prostor na Dedinju se uselila nova firma - Habit sport, u vlasništvu Duška Sekulića, a potom i firma Diabact, u kojoj je Duško Sekulić danas direktor.Duško Sekulić, kome se sudi zbog afere Agrobanka, negira saradnju sa Mrkonjićem i kaže da ga je video tek nekoliko puta."Ma ne znam se ja sa njim. On čovek ima 80 godina, a ja 50. Čoveka sam sreo pet puta i to je sve", rekao je Duško Sekulić za CINS.On tvrdi da nema nikakve veze ni sa Habit investom, iako se prethodno predstavništvo ove firme 2001. godine nalazilo u Uzun Mirkovoj 10, u prostorijama iznajmljenim upravo od Duška Sekulića.Hvala vam što prenosite tekstove CINS-a! Uz to je potrebno da navedete da ste priču preuzeli od Centra za istraživačko novinarstvo Srbije, kao i link ka tekstu koji prenosite.                                          

----------------------------------------------------------

Datum: 11.03.2020

Medij: ekapija.com

Link: https://www.ekapija.com/news/2816326/milionski-projekti-u-pirotu-odobrena-rekonstrukcija-gimnazije-i-prva-faza-sanacije-opste

Autori: @ekapija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Milionski projekti u Pirotu - Odobrena rekonstrukcija gimnazije i prva faza sanacije Opšte bolnice, u planu novi kej, otvoreni bazen...

(Pirot) Zahvaljujući odličnoj saradnji sa Kancelarijom za javna ulaganja Vlade Srbije, Gradu Pirotu je odobrena realizacija velikog broja važnih infrastrukturnih projekata čija se vrednost meri milionima evra. Poslednji odobreni projekat jeste rekonstrukcija zgrade pirotske Gimnazije u šta Zahvaljujući odličnoj saradnji sa Kancelarijom za javna ulaganja Vlade Srbije, Gradu Pirotu je odobrena realizacija velikog broja važnih infrastrukturnih projekata čija se vrednost meri milionima evra. Poslednji odobreni projekat jeste rekonstrukcija zgrade pirotske Gimnazije u šta će biti uloženo više od 2 mil EUR, kazao je gradonačelnik Pirota Vladan Vasić. - Ukupna vrednost objekata u gradu koji se rekonstruišu zahvaljujući dobroj saradnji sa Kancelarijom prevazilazi sedam miliona evra - rekao je Vasić.Prema njegovim rečima, raspisana je javna nabavka i odabran izvođač radova za drugu fazu radova u OŠ "8. septembar", odobren je projekat za izgradnju fiskulturne sale za ŠOSO "Mladost", projekat rekonstrukcije zgrade gimnazije vredan oko 2 mil EUR, kao i oko 3 mil EUR za prvu fazu sanacije zgrade Opšte bolnice, gde će akcenat biti na energetskoj sanaciji ovog objekta, kazao je gradonačelnik Vasić.Prema njegovim rečima, ukupna vrednost svih projekata koji će se realizovati zahvaljujući pomoći Kancelarije je više od 7 mil EUR, ali se uveliko radi i na novim projektima. - Očekujemo da se na listu objekata koji će se rekonstruisati stave i OŠ Vuk Karadžić, kao i Ekonomska škola. Zatim, da nastavimo ambiciozan projekat izgradnje novog Keja u Pirotu, uređenjem kanala Rogoz. Takođe, od skora su na listu objekata koji mogu biti obuhvaćeni ovim programom stavljeni i sportski objekti, tako da ćemo predložiti da se uvrsti i rekonstrukcija Gradskog stadiona, a razgovaraćemo i o otvorenom bazenu - kazao je gradonačelnik Vasić.  

----------------------------------------------------------

Datum: 11.03.2020

Medij: espreso.rs

Link: https://www.espreso.rs/vesti/politika/523589/mrkonjic-dobio-firmu-koju-nije-prijavio-sad-mu-preti-pokretanje-postupka

Autori: @espresors

Teme: Nemanja Nenadićza borbu protiv korupcijeSrbija (Transparency Serbia)

Naslov: MRKONJIĆ DOBIO FIRMU KOJU NIJE PRIJAVIO: Sad mu preti pokretanje postupka

Poznato je koju je nekretninu bivši ministar iz redova socijalisra krio do sadaNarodni poslanik, bivši ministar i visoki funkcioner SPS Milutin Mrkonjić je bez ikakve naknade 2002. godine preuzeo vlasništvo nad firmom Habit invest u Crnoj Gori, koja je bila povezana sa Radosavom Sekulićem, inače akterom afere Agrobanka i čovekom bliskim SPS-u. Mrkonjić je i dalje vlasnik i zastupnik ovog preduzeća, ali to nikada nije prijavio Agenciji za borbu protiv korupcije, zbog čega ova institicuja proverava da li postoji uslov za pokretanje postupka protiv ovog funkcionera.U dvospratnoj zgradi u centru Podgorice, na adresi Njegoševa 45, nalazi se formalno sedište firme Habit invest. Iako u zgradi nema vidljivog obeležja Habit investa, firma postoji od 2000. godine, a od septembra 2002. njen vlasnik i zastupnik je Milutin Mrkonjić, visoki funkcioner Socijalističke partije Srbije (SPS), bivši ministar infrastrukture i energetike, a potom i saobraćaja.Nešto više od četiri godine nakon preuzimanja firme, Mrkonjić je izabran i za narodnog poslanika i potpredsednika Narodne skupštine Srbije, a sa tom funkcijom je stigla i dužnost da u roku od 30 dana prenese upravljačka prava u firmi na drugu osobu koja nije povezana sa njim - poput članova porodica ili partnera. Na to ga je prvo obavezivao Zakon o sprečavanju sukoba interesa pri vršenju javnih funkcija, a od 2008. Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije. Međutim, Mrkonjić to nije učinio do danas.Nemanja Nenadić iz organizacije Transparentnost Srbija kaže da je Mrkonjić mogao da ovlasti nekog drugog da u njegovo ime i za njega vodi preduzeće, ali da nije smeo da nastavi da upravlja firmom:"Ne bi smeo da bude zastupnik. Ne bi smeo da učestvuje u radu ni na koji način", navodi Nenadić.U Agenciji za borbu protiv korupcije ukazuju na još jedan moguć prekršaj Zakona o Agenciji - iako je do sada podneo 12 izveštaja o imovini i prihodima, Mrkonjić nije naveo vlasništvo nad ovom firmom."Uvidom u navedene izveštaje utvrđeno je da Milutin Mrkonjić ni u jednom izveštaju nije prijavio vlasnički udeo u nekom pravnom licu, a samim tim ni u Habit investu d.o.o Podgorica", odgovorili su za CINS iz Agencije.Zbog toga će, dodaju, proveriti da li postoje uslovi za pokretanje postupka protiv Mrkonjića. Međutim, ni 20 dana kasnije CINS nije dobio odgovor na pitanje da li je Agencija pokrenula postupak.Mrkonjić, sa druge strane, tvrdi da nikada nije ni bio u Crnoj Gori: "Nikada nisam bio u Crnoj Gori. Šta je bilo u Crnoj Gori?"Kada mu je novinar CINS-a spomenuo firmu koju tamo ima, Mrkonjić je tražio da se čuju kasnije. Međutim, kasnije je tvrdio da ne zna o čemu novinar priča, kao i da ne želi da razgovara telefonom o tome. Dodatno objašnjenje obećao je da će dati na sastanku. Ipak, Mrkonjić se nije javljao na telefon u dogovoreno vreme, a kada je to konačno učinio tražio je da odlože razgovor do posle izbora, a usledila je i opaska: "Ma nemaš komentar nikakav. Ko si ti da ti ja dajem komentare? Šta ti je? Saberi se malo, bre".Prema podacima crnogorskog Centralnog registra privrednih subjekata, firma ima još jednog zastupnika - Ljiljanu Svrzić iz Beograda, koja u Habit investu od 2004. obavlja poslove v.d. izvršnog direktora. O poslovanju firme i saradnji sa Mrkonjićem, uz pitanje "kakve koristi ja imam od svega toga", Svrzić je odbila da komentariše.Lihtenštajnska vezaAvgusta 2012. godine mediji su objavili vest da su, između ostalih, stavljene lisice na ruke Radosavu Laletu Sekuliću, nekadašnjem direktoru Savezne uprave carina, bivšem predsedniku opštine Ivanjica, jednom od osnivača i nekadašnjem suvlasniku akcionarskog društva u stečaju Habit pharm, koji je, prema pisanju medija, bio blizak sa SPS-om.On je uhapšen zbog koruptivne afere sa Agrobankom, od koje je za svoje firme, bez pokrića, do 2011. podizao nikada vraćene kredite. Mrkonjić je tada tvrdio da sa učesnicima pronevere nije ni u kakvoj poslovnoj vezi, ali da mu je Sekulić "prijatelj kao što je bio i Slobodan Milošević".Međutim, veza između Mrkonjića i (sada pokojnog) Sekulića bila je mnogo više od prijateljstva, otkriva CINS.Sekulić je, zajedno sa sinom Duškom i firmom Habit med iz Lihtenštajna, države koja važi za of-šor raj, 1997. godine u Ivanjici osnovao Habit pharm, proizvođača lekova.Mrkonjić je od Habit med-a i Zorana Vidića u septembru 2002. bez naknade preuzeo crnogorski Habit invest, navodi se u Ugovoru o promeni osnivača ove firme.Dotadašnji vlasnici, prema istom ugovoru, odrekli su se svih prava i obaveza, uključujući i poslove koji su bili u toku, ali i uloženog početnog kapitala od 10.000 američkih dolara.Izvršni direktor je ostao Vlado Ostojić iz Beograda, sve do septembra 2004. kada ga je zamenila Ljiljana Svrzić.Mrkonjić je nakon preuzimanja firme glavnu delatnost prodaje lekova i medicinske opreme zamenio njemu bliskijom - specijalizovanim građevinskim radovima.Prema informacijama koje je CINS dobio od Agencije za izgradnju i razvoj Podgorice, Habit invest je od 2002. do 2004. godine sa ovom javnom ustanovom sarađivao na poslovima izrade detaljnog urbanističkog plana "Nove Varoši 2", "Gorice C", kao i projekat mosta u Ulici ratnih veterana.Kroz te poslove Mrkonjićeva firma je zaradila 41,5 hiljada evra.Ovo preduzeće već godinama nema nikakav zabeleženi promet, a u blokadi se nalazi od juna 2005. Poslednjeg dana 2019. godine Habit invest je bio u blokadi nešto manjoj od 6.000 evra.Poslovni prostor u Beogradu veza sa SekulićemSa podgoričkim Habit investom, Milutin Mrkonjić se 2002. uselio i u predstavništvo firme u Beogradu. Nekoliko kancelarija, ostava, prostrana prostorija sa šankom, toaletom i ostavom, sve to na 212 kvadratnih metara, smeštenih u luksuznom beogradskom naselju Dedinje, postali su Mrkonjićev poslovni prostor.Prema Statutu firme, sva pošta je stizala na adresu beogradskog predstavništva - u ulicu Teodora Drajzera 27.Vlasnik ovog prostora je od aprila 2003. godine bio upravo Habit pharm Radosava Sekulića, pa se i predstavništvo farmaceutske firme preselilo na ovu adresu.Kasnije je prostorije na Dedinju, zbog neplaćenih dugova, preuzela AIK banka.Kada je od prethodnog vlasnika preuzimao firmu, Mrkonjić je zadržao i direktora beogradskog predstavništva Habit invest-a - Aleksandra Jankulovića. Jankulović je prethodno, od 1995. do 2001, bio zaposlen u Saobraćajnom institutu CIP. U to vreme, direktor ove institucije za analizu i projektovanje bio je upravo Mrkonjić.Jankulović je o saradnji sa ovim funkcionerom odbio da govori za CINS"Ne ulazeći u intencije Vaše priče, mislim da nema bilo čega interesantnog u vezi firme Habit invest. Ni sa kim od osoba koje ste naveli nisam odavno u kontaktu", bio je kratak Jankulović.Nakon gašenja ogranka firme u martu 2005, u poslovni prostor na Dedinju se uselila nova firma - Habit sport, u vlasništvu Duška Sekulića, a potom i firma Diabact, u kojoj je Duško Sekulić danas direktor.Duško Sekulić, kome se sudi zbog afere Agrobanka, negira saradnju sa Mrkonjićem i kaže da ga je video tek nekoliko puta."Ma ne znam se ja sa njim. On čovek ima 80 godina, a ja 50. Čoveka sam sreo pet puta i to je sve", rekao je Duško Sekulić za CINS.On tvrdi da nema nikakve veze ni sa Habit investom, iako se prethodno predstavništvo ove firme 2001. godine nalazilo u Uzun Mirkovoj 10, u prostorijama iznajmljenim upravo od Duška Sekulića.                                  

----------------------------------------------------------

Datum: 11.03.2020

Medij: ekapija.com

Link: https://www.ekapija.com/news/2816348/u-vranju-uskoro-gradnja-multifunkcionalnih-sportskih-terena

Autori: @ekapija

Teme: Javne nabavke

Naslov: U Vranju uskoro gradnja multifunkcionalnih sportskih terena

Gradska uprava Vranja raspisala je javnu nabavku za rekonstrukciju i izgradnju multifunkcionalnih sportskih terena. Planira se izgradnja multifunkcionalnog sportskog terena za mini fudbal, košarku i odbojku na podlozi od asfalta.Na osnovu projektnog zadatka dobijenim od investitoraIlustracijaGradska uprava Vranja raspisala je javnu nabavku za rekonstrukciju i izgradnju multifunkcionalnih sportskih terena. Planira se izgradnja multifunkcionalnog sportskog terena za mini fudbal, košarku i odbojku na podlozi od asfalta.Na osnovu projektnog zadatka dobijenim od investitora potrebno je uraditi tehničku dokumentaciju radi rekonstrukcije i izgradnje multifunkcionalnog sportskog terena.U zapadnom delu planira se izgradnja tribina od armiranog betona.Izabrani izvođač imaće rok od dva meseca za radove, a rok za podnošenje ponuda je 9. april 2020.Više o tenderu pogledajte OVDE .Tagovi:        

----------------------------------------------------------

Datum: 11.03.2020

Medij: ekapija.com

Link: https://www.ekapija.com/news/2816301/postrojenje-za-preciscavanje-vode-gradice-se-u-koceljevi-trazi-se-izvodjac

Autori: @ekapija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Postrojenje za prečišćavanje vode gradiće se u Koceljevi - Traži se izvođač

Opština Koceljeva uskoro će dobiti prečistač voda, a JKP Progres raspisalo je javnu nabavku za izbor izvođača za izgradnju postrojenja za prečišćavanje vode i rezervoara sa cevovodom.Projektovani kapacitet postrojenja je 10 l/s. Postrojenje je projektovano kao modulsko, aIlustracija (Foto: gameanna/shutterstock.com)Opština Koceljeva uskoro će dobiti prečistač voda, a JKP Progres raspisalo je javnu nabavku za izbor izvođača za izgradnju postrojenja za prečišćavanje vode i rezervoara sa cevovodom.Projektovani kapacitet postrojenja je 10 l/s. Postrojenje je projektovano kao modulsko, a projektom je predviđena i izgradnja rezervoara od 1.000 m3 na lokaciji budućeg postrojenja.Rok za podnošenje ponuda je 9. april 2020, a više o tenderu pogledajte OVDE .Tagovi:      

----------------------------------------------------------

Datum: 11.03.2020

Medij: Fonet

Link: http://www.fonet.rs

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: NOVI ZAKON O JAVNIM NABAVKAMA

NOVI ZAKON O JAVNIM NABAVKAMABEOGRAD, 11. mart 2020. (FoNet) - Pravna lica ipreduzetnici, registrovani u Registru ponuđača, imajuobavezu da do 1. jula 2020. godine podnesu zahtev zaizdavanje potvrde o nepostojanju osnova za isključenje izpostupka javne nabavke, u skladu sa novim Zakonom o javnimnabavkama, saopštila je Agencija za privredne registre(APR).Zahtev za izdavanje potvrde o nepostojanju osnova zaisključenje iz postupka javne nabavke podnosi registrovanizastupnik pravnog lica, odnosno preduzetnika, ili lice kojeje ovlastio zastupnik za podnošenje zahteva, uz koji sedostavljaju potvrde nadležnih organa na osnovu kojih sedokazuje ispunjenost uslova za učestvovanje u postupcimajavnih nabavki.Pravna lica i preduzetnici koji do 1. jula 2020. godine nedostave navedena dokumenta brisaće se iz Registra ponuđačapo službenoj dužnosti.

----------------------------------------------------------

Datum: 11.03.2020

Medij: ozonpress.net

Link: https://www.ozonpress.net/politika/mrkonjic-dobio-na-poklon-firmu-u-crnoj-gori-koju-nije-prijavio-agenciji/

Autori: Redakcija

Teme: Nemanja NenadićSrbija (Transparency Serbia)

Naslov: Mrkonjić dobio na poklon firmu u Crnoj Gori koju nije prijavio Agenciji - Ozonpress :: internet portal

Narodni poslanik, bivši ministar i visoki funkcioner SPS Milutin Mrkonjić je bez ikakve naknade 2002. godine preuzeo vlasništvo nad firmom Habit invest u Crnoj Gori, koja je bila povezana sa Radosavom Sekulićem, inače akterom afere Agrobanka i čovekom bliskim SPS-u, objavio je CINS. Mrkonjić je i dalje vlasnik i zastupnik ovog preduzeća, ali to nikada nije prijavio Agenciji za borbu protiv korupcije, zbog čega ova institicuja proverava da li postoji uslov za pokretanje postupka protiv ovog funkcionera. U dvospratnoj zgradi u centru Podgorice, na adresi Njegoševa 45, nalazi se formalno sedište firme Habit invest. Iako u zgradi nema vidljivog obeležja Habit investa, firma postoji od 2000. godine, a od septembra 2002. njen vlasnik i zastupnik je Milutin Mrkonjić, visoki funkcioner Socijalističke partije Srbije (SPS), bivši ministar infrastrukture i energetike, a potom i saobraćaja. Nešto više od četiri godine nakon preuzimanja firme, Mrkonjić je izabran i za narodnog poslanika i potpredsednika Narodne skupštine Srbije, a sa tom funkcijom je stigla i dužnost da u roku od 30 dana prenese upravljačka prava u firmi na drugu osobu koja nije povezana sa njim - poput članova porodica ili partnera. Na to ga je prvo obavezivao Zakon o sprečavanju sukoba interesa pri vršenju javnih funkcija, a od 2008. Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije. Međutim, Mrkonjić to nije učinio do danas. Nemanja Nenadić iz organizacije Transparentnost Srbija kaže da je Mrkonjić mogao da ovlasti nekog drugog da u njegovo ime i za njega vodi preduzeće, ali da nije smeo da nastavi da upravlja firmom: "Ne bi smeo da bude zastupnik. Ne bi smeo da učestvuje u radu ni na koji način", navodi Nenadić. U Agenciji za borbu protiv korupcije ukazuju na još jedan moguć prekršaj Zakona o Agenciji - iako je do sada podneo 12 izveštaja o imovini i prihodima, Mrkonjić nije naveo vlasništvo nad ovom firmom. "Uvidom u navedene izveštaje utvrđeno je da Milutin Mrkonjić ni u jednom izveštaju nije prijavio vlasnički udeo u nekom pravnom licu, a samim tim ni u Habit investu d.o.o Podgorica", odgovorili su za CINS iz Agencije. Zbog toga će, dodaju, proveriti da li postoje uslovi za pokretanje postupka protiv Mrkonjića. Međutim, ni 20 dana kasnije CINS nije dobio odgovor na pitanje da li je Agencija pokrenula postupak. Mrkonjić, sa druge strane, tvrdi da nikada nije ni bio u Crnoj Gori: "Nikada nisam bio u Crnoj Gori. Šta je bilo u Crnoj Gori?" Kada mu je novinar CINS-a spomenuo firmu koju tamo ima, Mrkonjić je tražio da se čuju kasnije. Međutim, kasnije je tvrdio da ne zna o čemu novinar priča, kao i da ne želi da razgovara telefonom o tome. Dodatno objašnjenje obećao je da će dati na sastanku. Ipak, Mrkonjić se nije javljao na telefon u dogovoreno vreme, a kada je to konačno učinio tražio je da odlože razgovor do posle izbora, a usledila je i opaska: "Ma nemaš komentar nikakav. Ko si ti da ti ja dajem komentare? Šta ti je? Saberi se malo, bre". Prema podacima crnogorskog Centralnog registra privrednih subjekata, firma ima još jednog zastupnika - Ljiljanu Svrzić iz Beograda, koja u Habit investu od 2004. obavlja poslove v.d. izvršnog direktora. O poslovanju firme i saradnji sa Mrkonjićem, uz pitanje "kakve koristi ja imam od svega toga", Svrzić je odbila da komentariše. Lihtenštajnska veza Avgusta 2012. godine mediji su objavili vest da su, između ostalih, stavljene lisice na ruke Radosavu Laletu Sekuliću, nekadašnjem direktoru Savezne uprave carina, bivšem predsedniku opštine Ivanjica, jednom od osnivača i nekadašnjem suvlasniku akcionarskog društva u stečaju Habit pharm, koji je, prema pisanju medija, bio blizak sa SPS-om.  Afera Agrobanka: pronevera od 84 miliona evra Zbog sumnje da je Agrobanka propala usled izdavanja kredita bez pokrića u periodu od 2005. do 2011. godine, u avgustu 2012. policija je uhapsila predsednika Izvršnog odbora banke Dušana Antonića. Do kraja meseca broj osumnjičenih za proneveru od 84 miliona evra je narastao na nekoliko desetina osoba. Među njima su bili Radosav Lale Sekulić i njegov sin Duško Sekulić, koji su se sumnjičili da su za Habit pharm i povezana preduzeća uzimali ove kredite. Suđenje je u toku pred Višim sudom u Beogradu. Radosav Sekulić nije dočekao okončanje istrage, jer je preminuo 2014. godine. On je uhapšen zbog koruptivne afere sa Agrobankom, od koje je za svoje firme, bez pokrića, do 2011. podizao nikada vraćene kredite. Mrkonjić je tada tvrdio da sa učesnicima pronevere nije ni u kakvoj poslovnoj vezi, ali da mu je Sekulić "prijatelj kao što je bio i Slobodan Milošević". Međutim, veza između Mrkonjića i (sada pokojnog) Sekulića bila je mnogo više od prijateljstva, otkriva CINS. Sekulić je, zajedno sa sinom Duškom i firmom Habit med iz Lihtenštajna, države koja važi za of-šor raj, 1997. godine u Ivanjici osnovao Habit pharm, proizvođača lekova. Mrkonjić je od Habit med-a i Zorana Vidića u septembru 2002. bez naknade preuzeo crnogorski Habit invest, navodi se u Ugovoru o promeni osnivača ove firme. Dotadašnji vlasnici, prema istom ugovoru, odrekli su se svih prava i obaveza, uključujući i poslove koji su bili u toku, ali i uloženog početnog kapitala od 10.000 američkih dolara. Izvršni direktor je ostao Vlado Ostojić iz Beograda, sve do septembra 2004. kada ga je zamenila Ljiljana Svrzić. Mrkonjić je nakon preuzimanja firme glavnu delatnost prodaje lekova i medicinske opreme zamenio njemu bliskijom - specijalizovanim građevinskim radovima. Prema informacijama koje je CINS dobio od Agencije za izgradnju i razvoj Podgorice, Habit invest je od 2002. do 2004. godine sa ovom javnom ustanovom sarađivao na poslovima izrade detaljnog urbanističkog plana "Nove Varoši 2", "Gorice C", kao i projekat mosta u Ulici ratnih veterana. Kroz te poslove Mrkonjićeva firma je zaradila 41,5 hiljada evra. Ovo preduzeće već godinama nema nikakav zabeleženi promet, a u blokadi se nalazi od juna 2005. Poslednjeg dana 2019. godine Habit invest je bio u blokadi nešto manjoj od 6.000 evra. Poslovni prostor u Beogradu veza sa Sekulićem Sa podgoričkim Habit investom, Milutin Mrkonjić se 2002. uselio i u predstavništvo firme u Beogradu. Nekoliko kancelarija, ostava, prostrana prostorija sa šankom, toaletom i ostavom, sve to na 212 kvadratnih metara, smeštenih u luksuznom beogradskom naselju Dedinje, postali su Mrkonjićev poslovni prostor. Prema Statutu firme, sva pošta je stizala na adresu beogradskog predstavništva - u ulicu Teodora Drajzera 27. Vlasnik ovog prostora je od aprila 2003. godine bio upravo Habit pharm Radosava Sekulića, pa se i predstavništvo farmaceutske firme preselilo na …Narodni poslanik, bivši ministar i visoki funkcioner SPS Milutin Mrkonjić je bez ikakve naknade 2002. godine preuzeo vlasništvo nad firmom Habit invest u Crnoj Gori, koja je bila povezana sa Radosavom Sekulićem, inače akterom afere Agrobanka i čovekom bliskim SPS-u, objavio je CINS. Mrkonjić je i dalje vlasnik i zastupnik ovog preduzeća, ali to nikada nije prijavio Agenciji za borbu protiv korupcije, zbog čega ova institicuja proverava da li postoji uslov za pokretanje postupka protiv ovog funkcionera. U dvospratnoj zgradi u centru Podgorice, na adresi Njegoševa 45, nalazi se formalno sedište firme Habit invest. Iako u zgradi nema vidljivog obeležja Habit investa, firma postoji od 2000. godine, a od septembra 2002. njen vlasnik i zastupnik je Milutin Mrkonjić, visoki funkcioner Socijalističke partije Srbije (SPS), bivši ministar infrastrukture i energetike, a potom i saobraćaja.Nešto više od četiri godine nakon preuzimanja firme, Mrkonjić je izabran i za narodnog poslanika i potpredsednika Narodne skupštine Srbije, a sa tom funkcijom je stigla i dužnost da u roku od 30 dana prenese upravljačka prava u firmi na drugu osobu koja nije povezana sa njim - poput članova porodica ili partnera. Na to ga je prvo obavezivao Zakon o sprečavanju sukoba interesa pri vršenju javnih funkcija, a od 2008. Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije. Međutim, Mrkonjić to nije učinio do danas.Nemanja Nenadić iz organizacije Transparentnost Srbija kaže da je Mrkonjić mogao da ovlasti nekog drugog da u njegovo ime i za njega vodi preduzeće, ali da nije smeo da nastavi da upravlja firmom:"Ne bi smeo da bude zastupnik. Ne bi smeo da učestvuje u radu ni na koji način", navodi Nenadić.U Agenciji za borbu protiv korupcije ukazuju na još jedan moguć prekršaj Zakona o Agenciji - iako je do sada podneo 12 izveštaja o imovini i prihodima, Mrkonjić nije naveo vlasništvo nad ovom firmom. "Uvidom u navedene izveštaje utvrđeno je da Milutin Mrkonjić ni u jednom izveštaju nije prijavio vlasnički udeo u nekom pravnom licu, a samim tim ni u Habit investu d.o.o Podgorica", odgovorili su za CINS iz Agencije.Zbog toga će, dodaju, proveriti da li postoje uslovi za pokretanje postupka protiv Mrkonjića. Međutim, ni 20 dana kasnije CINS nije dobio odgovor na pitanje da li je Agencija pokrenula postupak.Mrkonjić, sa druge strane, tvrdi da nikada nije ni bio u Crnoj Gori: "Nikada nisam bio u Crnoj Gori. Šta je bilo u Crnoj Gori?"Kada mu je novinar CINS-a spomenuo firmu koju tamo ima, Mrkonjić je tražio da se čuju kasnije. Međutim, kasnije je tvrdio da ne zna o čemu novinar priča, kao i da ne želi da razgovara telefonom o tome. Dodatno objašnjenje obećao je da će dati na sastanku. Ipak, Mrkonjić se nije javljao na telefon u dogovoreno vreme, a kada je to konačno učinio tražio je da odlože razgovor do posle izbora, a usledila je i opaska: "Ma nemaš komentar nikakav. Ko si ti da ti ja dajem komentare? Šta ti je? Saberi se malo, bre".Prema podacima crnogorskog Centralnog registra privrednih subjekata, firma ima još jednog zastupnika - Ljiljanu Svrzić iz Beograda, koja u Habit investu od 2004. obavlja poslove v.d. izvršnog direktora. O poslovanju firme i saradnji sa Mrkonjićem, uz pitanje "kakve koristi ja imam od svega toga", Svrzić je odbila da komentariše.Lihtenštajnska vezaAvgusta 2012. godine mediji su objavili vest da su, između ostalih, stavljene lisice na ruke Radosavu Laletu Sekuliću, nekadašnjem direktoru Savezne uprave carina, bivšem predsedniku opštine Ivanjica, jednom od osnivača i nekadašnjem suvlasniku akcionarskog društva u stečaju Habit pharm, koji je, prema pisanju medija, bio blizak sa SPS-om. Afera Agrobanka: pronevera od 84 miliona evraZbog sumnje da je Agrobanka propala usled izdavanja kredita bez pokrića u periodu od 2005. do 2011. godine, u avgustu 2012. policija je uhapsila predsednika Izvršnog odbora banke Dušana Antonića. Do kraja meseca broj osumnjičenih za proneveru od 84 miliona evra je narastao na nekoliko desetina osoba. Među njima su bili Radosav Lale Sekulić i njegov sin Duško Sekulić, koji su se sumnjičili da su za Habit pharm i povezana preduzeća uzimali ove kredite. Suđenje je u toku pred Višim sudom u Beogradu. Radosav Sekulić nije dočekao okončanje istrage, jer je preminuo 2014. godine.On je uhapšen zbog koruptivne afere sa Agrobankom, od koje je za svoje firme, bez pokrića, do 2011. podizao nikada vraćene kredite. Mrkonjić je tada tvrdio da sa učesnicima pronevere nije ni u kakvoj poslovnoj vezi, ali da mu je Sekulić "prijatelj kao što je bio i Slobodan Milošević".Međutim, veza između Mrkonjića i (sada pokojnog) Sekulića bila je mnogo više od prijateljstva, otkriva CINS.Sekulić je, zajedno sa sinom Duškom i firmom Habit med iz Lihtenštajna, države koja važi za of-šor raj, 1997. godine u Ivanjici osnovao Habit pharm, proizvođača lekova.Mrkonjić je od Habit med-a i Zorana Vidića u septembru 2002. bez naknade preuzeo crnogorski Habit invest, navodi se u Ugovoru o promeni osnivača ove firme.Dotadašnji vlasnici, prema istom ugovoru, odrekli su se svih prava i obaveza, uključujući i poslove koji su bili u toku, ali i uloženog početnog kapitala od 10.000 američkih dolara.Izvršni direktor je ostao Vlado Ostojić iz Beograda, sve do septembra 2004. kada ga je zamenila Ljiljana Svrzić.Mrkonjić je nakon preuzimanja firme glavnu delatnost prodaje lekova i medicinske opreme zamenio njemu bliskijom - specijalizovanim građevinskim radovima.Prema informacijama koje je CINS dobio od Agencije za izgradnju i razvoj Podgorice, Habit invest je od 2002. do 2004. godine sa ovom javnom ustanovom sarađivao na poslovima izrade detaljnog urbanističkog plana "Nove Varoši 2", "Gorice C", kao i projekat mosta u Ulici ratnih veterana.Kroz te poslove Mrkonjićeva firma je zaradila 41,5 hiljada evra. Ovo preduzeće već godinama nema nikakav zabeleženi promet, a u blokadi se nalazi od juna 2005. Poslednjeg dana 2019. godine Habit invest je bio u blokadi nešto manjoj od 6.000 evra.Poslovni prostor u Beogradu veza sa SekulićemSa podgoričkim Habit investom, Milutin Mrkonjić se 2002. uselio i u predstavništvo firme u Beogradu. Nekoliko kancelarija, ostava, prostrana prostorija sa šankom, toaletom i ostavom, sve to na 212 kvadratnih metara, smeštenih u luksuznom beogradskom naselju Dedinje, postali su Mrkonjićev poslovni prostor.Prema Statutu firme, sva pošta je stizala na adresu beogradskog predstavništva - u ulicu Teodora Drajzera 27.Vlasnik ovog prostora je od aprila 2003. godine bio upravo Habit pharm Radosava Sekulića, pa se i predstavništvo farmaceutske firme preselilo na ovu adresu.Skriveno vlasništvo nad Habit med-omLihtenštajn, premda na kopnu, zbog poreskih olakšica važi za of-šor zonu, pogodnu za skrivanje vlasništva nad firmom. Nakon što je Radosav Sekulić uhapšen 2012. godine, srpski i crnogorski mediji su pisali da iza lihtenštajnske firme Habit Med stoji upravo Sekulić. Međutim, prema zvaničnim podacima, vlasnik ove kompanije je bila izvesna Ulrike Antonia Schreiber-Eggenberger. Ona se, prema podacima iz lihtenštajnskog centralnog registra, pojavljuje kao vlasnik više firmi, koje su, baš kao i Habit Med, registrovane u gradu Šan. Habit med je ugašen februara 2012. godine.Kasnije je prostorije na Dedinju, zbog neplaćenih dugova, preuzela AIK banka.Kada je od prethodnog vlasnika preuzimao firmu, Mrkonjić je zadržao i direktora beogradskog predstavništva Habit invest-a - Aleksandra Jankulovića. Jankulović je prethodno, od 1995. do 2001, bio zaposlen u Saobraćajnom institutu CIP. U to vreme, direktor ove institucije za analizu i projektovanje bio je upravo Mrkonjić.Jankulović je o saradnji sa ovim funkcionerom odbio da govori za CINS."Ne ulazeći u intencije Vaše priče, mislim da nema bilo čega interesantnog u vezi firme Habit invest. Ni sa kim od osoba koje ste naveli nisam odavno u kontaktu", bio je kratak Jankulović. Nakon gašenja ogranka firme u martu 2005, u poslovni prostor na Dedinju se uselila nova firma - Habit sport, u vlasništvu Duška Sekulića, a potom i firma Diabact, u kojoj je Duško Sekulić danas direktor.Duško Sekulić, kome se sudi zbog afere Agrobanka, negira saradnju sa Mrkonjićem i kaže da ga je video tek nekoliko puta."Ma ne znam se ja sa njim. On čovek ima 80 godina, a ja 50. Čoveka sam sreo pet puta i to je sve", rekao je Duško Sekulić za CINS.On tvrdi da nema nikakve veze ni sa Habit investom, iako se prethodno predstavništvo ove firme 2001. godine nalazilo u Uzun Mirkovoj 10, u prostorijama iznajmljenim upravo od Duška Sekulića.CINS

----------------------------------------------------------

Datum: 11.03.2020

Medij: rtv.rs

Link: http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/novi-zakon-o-javnim-nabavkama_1101644.html

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Novi zakon o javnim nabavkama

Pravna lica i preduzetnici, registrovani u Registru ponuđača, imaju obavezu da do 1. jula 2020. godine podnesu zahtev za izdavanje potvrde o nepostojanju osnova za isključenje iz postupka javne nabavke, u...BEOGRAD - Pravna lica i preduzetnici, registrovani u Registru ponuđača, imaju obavezu da do 1. jula 2020. godine podnesu zahtev za izdavanje potvrde o nepostojanju osnova za isključenje iz postupka javne nabavke, u skladu sa novim Zakonom o javnim nabavkama, saopštila je Agencija za privredne registre (APR).Zahtev za izdavanje potvrde o nepostojanju osnova za isključenje iz postupka javne nabavke podnosi registrovani zastupnik pravnog lica, odnosno preduzetnika, ili lice koje je ovlastio zastupnik za podnošenje zahteva, uz koji se dostavljaju potvrde nadležnih organa na osnovu kojih se dokazuje ispunjenost uslova za učestvovanje u postupcima javnih nabavki. Pravna lica i preduzetnici koji do 1. jula 2020. godine ne dostave navedena dokumenta brisaće se iz Registra ponuđača po službenoj dužnosti.  

----------------------------------------------------------

Datum: 11.03.2020

Medij: Tanjug

Link: http://www.tanjug.rs

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Rok do 1. jula za zahteve za učešće u javnim nabavkam

Rok do 1. jula za zahteve za učešće u javnim nabavkamBEOGRAD, 11. marta (Tanjug) - Pravna lica i preduzetnici registrovani u Registru ponuđača imaju obavezu da do 1. jula podnesu zahtev za izdavanje potvrde o nepostojanju osnova za isključenje iz postupka javne nabavke, u skladu sa novim Zakonom o javnim nabavkama, objavljeno je na sajtu Agencije za privredne registre.Zahtev za izdavanje potvrde o nepostojanju osnova za iskljucenje iz postupka javne nabavke podnosi registrovani zastupnik pravnog lica, odnosno preduzetnik, ili lice koje je ovlastio zastupnik za podnošenje zahteva.Uz zahtev se dostavljaju potvrde nadležnih organa na osnovu kojih se dokazuje ispunjenost uslova za učestvovanje u postupcima javnih nabavki.Dokumentacija koja se podnosi uz zahtev za izdavanje potvrde propisana je Zakonom o javnim nabavkama i Pravilnikom o sadržini Registra ponuđača i dokumentaciji koja se podnosi uz prijavu za registraciju ponudaca.Ta dokumentacija ne može biti starija od dva meseca od dana njenog podnošenja u Registru ponuđača.Pravna lica i preduzetnici koji do 1. jula 2020. godine ne dostave dokumenta biće izbrisana iz Registra ponuđača po službenoj dužnosti, u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama.Registar ponuđača je jedinstvena, centralna, elektronska i javna baza podataka o domaćim pravnim licima i preduzetnicima koji dokažu nepostojanje uslova za isključenje iz postupka javne nabavke.

----------------------------------------------------------

Datum: 11.03.2020

Medij: autonomija.info

Link: https://www.autonomija.info/crta-podnela-prijave-protiv-ane-brnabic-i-nebojse-zelenovica.html

Autori: admin

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: CRTA podnela prijave protiv Ane Brnabić i Nebojše Zelenovića

"Postoji i izrazit disbalans u medijskoj zastupljenosti predstavnika vladajuće većine, opozicije koja učestvuje na izborima i opozicije u bojkotu" 11. mar 2020 Posmatračka misija CRTA pozvala je nadležne institucije da istraže slučajeve kršenja izbornih standarda i zakona, tokom i pre predizborne kampanje i sankcionišu eventualne počinioce, navodeći da je podnela devet prijava Agenciji za borbu protiv korupcije, a jednu prosvetnoj inspekciji. Među onima koji su dobili prijavu su i premijerka Ana Brnabić i gradonačelnik Šapca Nebojša Zelenović. CRTA je podnela prijave Agenciji za borbu protiv korupcije, i to sedam za slučajeve zloupotrebe javnih resursa, a dve - protiv premijerke Ane Brnabić i Nebojše Zelenovića - za funkcionersku kampanju, izjavio je danas šef posmatračke misije te organizacije Raša Nedeljkov. Nedeljkov je na konferenciji za novinare kazao da je juče i premijerka potvrdila da je dobila prijavu Agencije za borbu protiv korupcije, a prijavu su, kaže, podneli zato što je Brnabić kao predsednica Vlade Srbije u decembru na TV Pink pozvala građane da glasaju za SNS. CRTA je počela da prati ključne elemente izborne kampanje za narodne poslanike tri nedelje pre raspisivanja izbora i u tom periodu podnela je devet prijava i to sedam za slučajeve zloupotrebe javnih resursa, dve za funkcionersku kampanju i tri za kršenje zabrane finansiranja iz Zakona o finansiranju političkih aktivnosti. Podneta je i prijava prosvetnoj inspekciji za uočene slučajeve nedozvoljenih aktivnosti političara u obrazovnim institucijama, a prikupljeni su i navodi o pritiscima na birače, posebno na zaposlene u javnom sektoru. Po oceni Crte, postoji i izrazit disbalans u medijskoj zastupljenosti predstavnika vladajuće većine, opozicije koja učestvuje na izborima i opozicije u bojkotu, ocenila je danas posmatračka misija Crte. Šef posmatračke misije Crte Raša Nedeljkov rekao je da će ta organizacija nastaviti da prati navode o pritiscima na birače, a pozvali su i nadležne institucije da preduzmu sve neophodne korake, istraže slučajeve i sankcionišu eventualne počinioce. "Cilj naše posmatračke misije je da efikasno ispratimo i analiziramo primenu zakona i međunarodnih standarda za sprovođenje izbora, da informišemo građane o kvalitetu i demokratičnosti izbornog procesa i dešavanjima tokom kampanje, ali i da obezbedimo brzu reakciju u slučajevima kršenja izbornih procedura", rekao je Nedeljkov. Brnabić dobila prijavu Agencije zbog funkcionerske kampanje Zabeleženo je i nekoliko slučajeva pritisaka na političke aktere, u vidu uništavanja stranačkih prostorija od strane nepoznatih aktera, onemogućavanja sprovođenja promotivnih aktivnosti u javnim prostorima i zastrašivanja. U više od 170 slučajeva aktivisti stranaka su delili humanitarne pakete, organizovali radne akcije, lekarske usluge, pružali pomoć domaćinstvima, udruženjima i institucijama. "Iako se podvode pod potkupljivanje birača i indirektnu kupovinu glasova i nisu svrha osnivanja i delovanja političkih stranaka, humanitarne aktivnosti su jedno od ključnih sredstava koji su stranke vlasti koristile da stupe u kontakt sa građanima", naglasila je koordinatorka istraživačkog tima Crte Tamara Branković. Nalazi monitoringa medija, sprovedenog od 14. oktobra 2019. do 3. marta 2020. godine, pokazuju da su sve televizije sa nacionalnom pokrivenošću većinu vremena ustupile predstavnicima vladajuće većine, kao i da je izveštavanje o strankama na vlasti pretežno pozitivnog ili neutralnog tona, o opoziciji koja učestvuje na izborima pretežno neutralno, a o opoziciji koja bojkotuje dominanto negativno, saopštila je posmatračka misija CRTA. Premijerka Ana Brnabić juče je izjavila da je od Agencije za borbu protiv korupcije dobila prijavu za funkcionersku kampanju, i to ne zato što je pozvala da se glasa za neku stranku, već, kako je objasnila, zato što je rekla da očekuje da građani prepoznaju rezultate. Ona je navela da je prijavu prihvatila i odgovorila u roku, i da sada očekuje rezultat kako bi, kako je rekla, znala kako da se ponaša dalje u kampanji. Upravo je CRTA u decembru prošle godine podnela prijavu protiv Brnabić "zbog kršenja zakonskih odredbi o sprečavanju zloupotrebe javnih resursa u cilju promocije političke partije". Premijerka je, gostujući na TV Pink 26. decembra 2019. godine, "direktno pozvala gledaoce da glasaju za Srpsku naprednu stranku i pri tome se nije nedvosmisleno odredila da li iznosi stav organa u kojem obavlja javnu funkciju ili nastupa u svojstvu članice političke stranke". (Beta) Podelite ovu stranicu!

----------------------------------------------------------

Datum: 11.03.2020

Medij: nova.rs

Link: https://nova.rs/politika/cins-mrkonjic-nije-prijavio-agenciji-firmu-u-crnoj-gori/

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcijeNenadićSrbija (Transparency Serbia)

Naslov: CINS: Mrkonjić nije prijavio Agenciji firmu u Crnoj Gori - NOVA portal

Visoki funkcioner SPS Milutin Mrkonjić je bez ikakve naknade 2002. godine preuzeo vlasništvo nad firmom Habit invest u Crnoj GoriCINS: Mrkonjić nije prijavio Agenciji firmu u Crnoj GoriPolitikaAutor:Vojislav Milovančević 11. Mar. 202011:17 > 11:19Podeli:Foto: Zoran Lončarević/Nova.rsNarodni poslanik, bivši ministar i visoki funkcioner SPS Milutin Mrkonjić je bez ikakve naknade 2002. godine preuzeo vlasništvo nad firmom Habit invest u Crnoj Gori, koja je bila povezana sa Radosavom Sekulićem, inače akterom afere Agrobanka i čovekom bliskim SPS-u. Mrkonjić je i dalje vlasnik i zastupnik ovog preduzeća, ali to nikada nije prijavio Agenciji za borbu protiv korupcije, zbog čega ova institicuja proverava da li postoji uslov za pokretanje postupka protiv ovog funkcionera, objavljeno je danas na sajtu Centra za istraživačko novinarstvo(CINS).Prema navodima CINS-a , u dvospratnoj zgradi u centru Podgorice, na adresi Njegoševa 45, nalazi se formalno sedište firme Habit invest. Iako u zgradi nema vidljivog obeležja Habit investa, firma postoji od 2000. godine, a od septembra 2002. njen vlasnik i zastupnik je Milutin Mrkonjić, visoki funkcioner Socijalističke partije Srbije (SPS), bivši ministar infrastrukture i energetike, a potom i saobraćaja.Mrkonjić je posle više od četiri godine nakon preuzimanja firme, izabran i za narodnog poslanika i potpredsednika Narodne skupštine Srbije, navodi CINS, a sa tom funkcijom je stigla i dužnost da u roku od 30 dana prenese upravljačka prava u firmi na drugu osobu koja nije povezana sa njim - poput članova porodica ili partnera. Na to ga je prvo obavezivao Zakon o sprečavanju sukoba interesa pri vršenju javnih funkcija, a od 2008. Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije. Međutim, Mrkonjić to nije učinio do danas.Nemanja Nenadić iz organizacije Transparentnost Srbija kazao je za CINS da je Mrkonjić mogao da ovlasti nekog drugog da u njegovo ime i za njega vodi preduzeće, ali da nije smeo da nastavi da upravlja firmom:"Ne bi smeo da bude zastupnik. Ne bi smeo da učestvuje u radu ni na koji način", navodi Nenadić.U Agenciji za borbu protiv korupcije ukazuju na još jedan moguć prekršaj Zakona o Agenciji - iako je do sada podneo 12 izveštaja o imovini i prihodima, Mrkonjić nije naveo vlasništvo nad ovom firmom."Uvidom u navedene izveštaje utvrđeno je da Milutin Mrkonjić ni u jednom izveštaju nije prijavio vlasnički udeo u nekom pravnom licu, a samim tim ni u Habit investu d.o.o Podgorica", odgovorili su za CINS iz Agencije.Zbog toga će, dodaju, proveriti da li postoje uslovi za pokretanje postupka protiv Mrkonjića. Međutim, ni 20 dana kasnije CINS nije dobio odgovor na pitanje da li je Agencija pokrenula postupak.Mrkonjić, sa druge strane, navodi se u tekstu CINS-a, tvrdi da nikada nije ni bio u Crnoj Gori:"Nikada nisam bio u Crnoj Gori. Šta je bilo u Crnoj Gori?"Kada mu je novinar Centra za istraživačko novinarstvo spomenuo firmu koju tamo ima, Mrkonjić je tražio da se čuju kasnije. Međutim, kasnije je tvrdio da ne zna o čemu novinar priča, kao i da ne želi da razgovara telefonom o tome.Dodatno objašnjenje obećao je da će dati na sastanku. Ipak, Mrkonjić se nije javljao na telefon u dogovoreno vreme, a kada je to konačno učinio tražio je da odlože razgovor do posle izbora, a usledila je i opaska:"Ma nemaš komentar nikakav. Ko si ti da ti ja dajem komentare? Šta ti je? Saberi se malo, bre", piše na sajtu CINS-a.Prema podacima crnogorskog Centralnog registra privrednih subjekata, firma ima još jednog zastupnika - Ljiljanu Svrzić iz Beograda, koja u Habit investu od 2004. obavlja poslove v.d. izvršnog direktora. O poslovanju firme i saradnji sa Mrkonjićem, uz pitanje "kakve koristi ja imam od svega toga", Svrzić je odbila da komentariše."Lihtenštajnska veza"Avgusta 2012. godine mediji su objavili vest da su, između ostalih, stavljene lisice na ruke Radosavu Laletu Sekuliću, nekadašnjem direktoru Savezne uprave carina, bivšem predsedniku opštine Ivanjica, jednom od osnivača i nekadašnjem suvlasniku akcionarskog društva u stečaju Habit pharm, koji je, prema pisanju medija, bio blizak sa SPS-om.On je uhapšen zbog koruptivne afere sa Agrobankom, od koje je za svoje firme, bez pokrića, do 2011. podizao nikada vraćene kredite. Mrkonjić je tada tvrdio da sa učesnicima pronevere nije ni u kakvoj poslovnoj vezi, ali da mu je Sekulić "prijatelj kao što je bio i Slobodan Milošević".Međutim, veza između Mrkonjića i (sada pokojnog) Sekulića bila je mnogo više od prijateljstva, otkriva CINS.Sekulić je, zajedno sa sinom Duškom i firmom Habit med iz Lihtenštajna, države koja važi za of-šor raj, 1997. godine u Ivanjici osnovao Habit pharm, proizvođača lekova.Mrkonjić je od Habit med-a i Zorana Vidića u septembru 2002. bez naknade preuzeo crnogorski Habit invest, navodi se u Ugovoru o promeni osnivača ove firme.Dotadašnji vlasnici, prema istom ugovoru, odrekli su se svih prava i obaveza, uključujući i poslove koji su bili u toku, ali i uloženog početnog kapitala od 10.000 američkih dolara.Izvršni direktor je ostao Vlado Ostojić iz Beograda, sve do septembra 2004. kada ga je zamenila Ljiljana Svrzić.Mrkonjić je nakon preuzimanja firme glavnu delatnost prodaje lekova i medicinske opreme zamenio njemu bliskijom - specijalizovanim građevinskim radovima.Prema informacijama koje je CINS dobio od Agencije za izgradnju i razvoj Podgorice, Habit invest je od 2002. do 2004. godine sa ovom javnom ustanovom sarađivao na poslovima izrade detaljnog urbanističkog plana "Nove Varoši 2", "Gorice C", kao i projekat mosta u Ulici ratnih veterana.Kroz te poslove Mrkonjićeva firma je zaradila 41,5 hiljada evra.Ovo preduzeće već godinama nema nikakav zabeleženi promet, a u blokadi se nalazi od juna 2005. Poslednjeg dana 2019. godine Habit invest je bio u blokadi nešto manjoj od 6.000 evra.Pratite nas i na društvenim mrežama:                                

----------------------------------------------------------

Datum: 11.03.2020

Medij: espreso.rs

Link: https://www.espreso.rs/vesti/drustvo/523689/rok-do-1-jula-ovo-je-upravo-objavljeno

Autori: @espresors

Teme: Javne nabavke

Naslov: ROK DO 1. JULA! Ovo je upravo objavljeno!

Zahtev podnosi registrovani zastupnik pravnog lica, odnosno preduzetnik il ilice koje ga je ovlastiloPravna lica i preduzetnici registrovani u Registru ponuđača imaju obavezu da do 1. jula podnesu zahtev za izdavanje potvrde o nepostojanju osnova za isključenje iz postupka javne nabavke, u skladu sa novim Zakonom o javnim nabavkama, objavljeno je na sajtu Agencije za privredne registre.Zahtev za izdavanje potvrde o nepostojanju osnova za iskljucenje iz postupka javne nabavke podnosi registrovani zastupnik pravnog lica, odnosno preduzetnik, ili lice koje je ovlastio zastupnik za podnošenje zahteva.Uz zahtev se dostavljaju potvrde nadležnih organa na osnovu kojih se dokazuje ispunjenost uslova za učestvovanje u postupcima javnih nabavki.Dokumentacija koja se podnosi uz zahtev za izdavanje potvrde propisana je Zakonom o javnim nabavkama i Pravilnikom o sadržini Registra ponuđača i dokumentaciji koja se podnosi uz prijavu za registraciju ponudaca.Ta dokumentacija ne može biti starija od dva meseca od dana njenog podnošenja u Registru ponuđača.Pravna lica i preduzetnici koji do 1. jula 2020. godine ne dostave dokumenta biće izbrisana iz Registra ponuđača po službenoj dužnosti, u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama.Registar ponuđača je jedinstvena, centralna, elektronska i javna baza podataka o domaćim pravnim licima i preduzetnicima koji dokažu nepostojanje uslova za isključenje iz postupka javne nabavke.Bonus video:(Espreso.rs/Agencija)        

----------------------------------------------------------

Datum: 11.03.2020

Medij: tanjug.rs

Link: http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=541557

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Rok do 1. jula za zahteve za učešće u javnim nabavkama

BEOGRAD - Pravna lica i preduzetnici registrovani u Registru ponuđača imaju obavezu da do 1. jula podnesu zahtev za izdavanje potvrde o nepostojanju osnova za isključenje iz postupka javne nabavke, u skladu sa novim Zakonom o javnim nabavkama, objavljeno je na sajtu Agencije za privredne registre.Zahtev za izdavanje potvrde o nepostojanju osnova za iskljucenje iz postupka javne nabavke podnosi registrovani zastupnik pravnog lica, odnosno preduzetnik, ili lice koje je ovlastio zastupnik za podnošenje zahteva.Foto Tanjug/Video, arhiva  

----------------------------------------------------------

Datum: 11.03.2020

Medij: krstarica.com

Link: https://www.krstarica.com/vesti/ekonomija/rok-do-1-jula-za-zahteve-za-ucesce-u-javnim-nabavkam/

Autori: @krstarica

Teme: Javne nabavke

Naslov: Rok do 1. jula za zahteve za učešće u javnim nabavkam

BEOGRAD - Pravna lica i preduzetnici registrovani u Registru ponuđača imaju obavezu da do 1. jula podnesu zahtev za izdavanje potvrde o nepostojanjuBEOGRAD - Pravna lica i preduzetnici registrovani u Registru ponuđača imaju obavezu da do 1. jula podnesu zahtev za izdavanje potvrde o nepostojanju osnova za isključenje iz postupka javne nabavke, u skladu sa novim Zakonom o javnim nabavkama, objavljeno je na sajtu Agencije za privredne registre. Zahtev za izdavanje potvrde o nepostojanju osnova za iskljucenje iz postupka javne nabavke podnosi registrovani zastupnik pravnog lica, odnosno preduzetnik, ili lice koje je ovlastio zastupnik za podnošenje zahteva. Uz zahtev se dostavljaju potvrde nadležnih organa na osnovu kojih se dokazuje ispunjenost uslova za učestvovanje u postupcima javnih nabavki. Dokumentacija koja se podnosi uz zahtev za izdavanje potvrde propisana je Zakonom o javnim nabavkama i Pravilnikom o sadržini Registra ponuđača i dokumentaciji koja se podnosi uz prijavu za registraciju ponudaca. Ta dokumentacija ne može biti starija od dva meseca od dana njenog podnošenja u Registru ponuđača. Pravna lica i preduzetnici koji do 1. jula 2020. godine ne dostave dokumenta biće izbrisana iz Registra ponuđača po službenoj dužnosti, u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama. Registar ponuđača je jedinstvena, centralna, elektronska i javna baza podataka o domaćim pravnim licima i preduzetnicima koji dokažu nepostojanje uslova za isključenje iz postupka javne nabavke. (Tanjug)

----------------------------------------------------------

Datum: 11.03.2020

Medij: krstarica.com

Link: https://www.krstarica.com/vesti/ekonomija/rok-do-1-jula-za-zahteve-za-ucesce-u-javnim-nabavkama/

Autori: @krstarica

Teme: Javne nabavke

Naslov: Rok do 1. jula za zahteve za učešće u javnim nabavkama

BEOGRAD - Pravna lica i preduzetnici registrovani u Registru ponuđača imaju obavezu da do 1. jula podnesu zahtev za izdavanje potvrde o nepostojanjuBEOGRAD - Pravna lica i preduzetnici registrovani u Registru ponuđača imaju obavezu da do 1. jula podnesu zahtev za izdavanje potvrde o nepostojanju osnova za isključenje iz postupka javne nabavke, u skladu sa novim Zakonom o javnim nabavkama, objavljeno je na sajtu Agencije za privredne registre. Zahtev za izdavanje potvrde o nepostojanju osnova za iskljucenje iz postupka javne nabavke podnosi registrovani zastupnik pravnog lica, odnosno preduzetnik, ili lice koje je ovlastio zastupnik za podnošenje zahteva. (Tanjug)

----------------------------------------------------------

Datum: 11.03.2020

Medij: alo.rs

Link: https://www.alo.rs/vesti/drustvo/rok-do-1-jula-javne-nabavke-pravno-lice-zakon-pravilnik-registar-ponudjaca/294716/vest

Autori: Alo!

Teme: Javne nabavke

Naslov: Građani, rok je do 1. jula!

AUTOR: Alo.rs/ Tanjug DATUM I VREME: 11.03.2020. 12:51Zahtev podnosi registrovani zastupnik pravnog lica, odnosno preduzetnik ili lice koje ga je ovlastilo.Pravna lica i preduzetnici registrovani u Registru ponuđača imaju obavezu da do 1. jula podnesu zahtev za izdavanje potvrde o nepostojanju osnova za isključenje iz postupka javne nabavke, u skladu sa novim Zakonom o javnim nabavkama, objavljeno je na sajtu Agencije za privredne registre. Zahtev za izdavanje potvrde o nepostojanju osnova za isključenje iz postupka javne nabavke podnosi registrovani zastupnik pravnog lica, odnosno preduzetnik, ili lice koje je ovlastio zastupnik za podnošenje zahteva. Uz zahtev se dostavljaju potvrde nadležnih organa na osnovu kojih se dokazuje ispunjenost uslova za učestvovanje u postupcima javnih nabavki. Dokumentacija koja se podnosi uz zahtev za izdavanje potvrde propisana je Zakonom o javnim nabavkama i Pravilnikom o sadržini Registra ponuđača i dokumentaciji koja se podnosi uz prijavu za registraciju ponudaca. Ta dokumentacija ne može biti starija od dva meseca od dana njenog podnošenja u Registru ponuđača. Pravna lica i preduzetnici koji do 1. jula 2020. godine ne dostave dokumenta biće izbrisana iz Registra ponuđača po službenoj dužnosti, u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama. Registar ponuđača je jedinstvena, centralna, elektronska i javna baza podataka o domaćim pravnim licima i preduzetnicima koji dokažu nepostojanje uslova za isključenje iz postupka javne nabavke.  

----------------------------------------------------------

Datum: 11.03.2020

Medij: balkantv.rs

Link: http://balkantv.rs/novi-zakon-o-javnim-nabavkama/

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Novi zakon o javnim nabavkama

BEOGRAD - Pravna lica i preduzetnici, registrovani u Registru ponuđača, imaju obavezu da do 1. jula 2020. godine podnesu zahtev za izdavanje potvrde o nepostojanju osnova za isključenje iz postupka javne nabavke, u skladBEOGRAD -Pravna lica i preduzetnici, registrovani u Registru ponuđača, imaju obavezu da do 1. jula 2020. godine podnesu zahtev za izdavanje potvrde o nepostojanju osnova za isključenje iz postupka javne nabavke, u skladu sa novim Zakonom o javnim nabavkama, saopštila je Agencija za privredne registre (APR). RTV Zahtev za izdavanje potvrde o nepostojanju osnova za isključenje iz postupka javne nabavke podnosi registrovani zastupnik pravnog lica, odnosno preduzetnika, ili lice koje je ovlastio zastupnik za podnošenje zahteva, uz koji se dostavljaju potvrde nadležnih organa na osnovu kojih se dokazuje ispunjenost uslova za učestvovanje u postupcima javnih nabavki.Pravna lica i preduzetnici koji do 1. jula 2020. godine ne dostave navedena dokumenta brisaće se iz Registra ponuđača po službenoj dužnosti.IZVOR:RTV    

----------------------------------------------------------

Datum: 11.03.2020

Medij: nova.rs

Link: https://nova.rs/politika/mrkonjic-za-nova-rs-nemam-nikakve-veze-sa-habit-investom/

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Mrkonjić za Nova.rs: Nemam nikakve veze sa Habit investom

Mrkonjić za portal Nova.rs navodi da već 15 godina nema nikakve veze sa firmom, da nije bio njen vlasnik, "ali i ako jeste, to je bilo u skladu sa zakonom".PolitikaAutor:Nataša Latković 11. Mar. 202011:59 > 12:02Podeli:Foto: N1CINS je danas objavio da je Milutin Mrkonjić, poslanik i funkcioner SPS, još od 2002. vlasnik firme Habit invest iz Crne Gore, ali da tu imovinu nije prijavio Agenciji za borbu protiv korupcije. Međutim, Mrkonjić za portal Nova.rs navodi da već 15 godina nema nikakve veze sa tom firmom, da nije bio njen vlasnik, "ali i ako jeste, to je bilo u skladu sa zakonom".Prema istraživanju CINS-a, Mrkonjić je bez ikakve naknade 2002. godine preuzeo vlasništvo nad Habit investom u Crnoj Gori, koja je bila povezana sa Radosavom Sekulićem, inače akterom afere Agrobanka i čovekom bliskom SPS-u. Mrkonjić je, kako se navodi u tekstu, i dalje vlasnik i zastupnik tog preduzeća.CINS navodi da on vlasništvo nad Habit investom nikad nije prijavio Agenciji za borbu protiv korupcije, zbog čega ta institucija proverava da li postoji osnov za pokretanje postupka protiv njega.Mrkonjić za Nova.rs navodi da su sve to "budalaštine"."Ta firma više ne postoji, a ja sa njom nemam nikakve veze već 15 godina. Nikada nisam bio njen vlasnik, ali i da jesam, to je bilo u skladu sa zakonom", kaže on.Politika11:17Prema navodima CINS-a, formalno sedište pomenute firme nalazi se u dvospratnoj zgradi u centru Podgorice, na adresi Njegoševa 45. Iako, kako se navodi, u zgradi nema vidljivog obeležja Habit investa, firma postoji od 2000. godine.Mrkonjić je posle više od četiri godine nakon preuzimanja firme, izabran i za narodnog poslanika i potpredsednika Narodne skupštine Srbije, navodi CINS, a sa tim funkcijama stigla je i dužnost da u roku od 30 dana prenese upravljačka prava u firmi na drugu osobu koja nije povezana sa njim - poput članova porodica ili partnera. Na to ga je prvo obavezivao Zakon o sprečavanju sukoba interesa pri vršenju javnih funkcija, a od 2008. Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije.U Agenciji za borbu protiv korupcije naveli su da iako je do sada podneo 12 izveštaja o imovini i prihodima, Mrkonjić nije naveo vlasništvo nad ovom firmom."Uvidom u navedene izveštaje utvrđeno je da Milutin Mrkonjić ni u jednom izveštaju nije prijavio vlasnički udeo u nekom pravnom licu, a samim tim ni u Habit investu d.o.o Podgorica", rekli su u Agenciji I dodali da će proveriti da li postoje uslovi za pokretanje postupka protiv njega.Pratite nas i na društvenim mrežama:                

----------------------------------------------------------

Datum: 11.03.2020

Medij: srbijadanas.com

Link: https://www.srbijadanas.com/biz/vesti/imate-jos-sanse-do-prvog-jula-ovo-morate-hitno-uraditi-pre-isteka-roka-ili-cete-se-naci-u-problemu-2020-03-11

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: GRAĐANI, ROK JE DO 1. JULA: Novi zakon predviđa OŠTRE SANKCIJE ako zakasnite sa prijavom

Dokumentacija ne može biti starija od dva meseca. Najnovije vesti iz Srbije - Online vesti, novosti Srbija Danas.Srbija DanasPravna lica i preduzetnici registrovani u Registru ponuđača imaju obavezu da do 1. jula podnesu zahtev za izdavanje potvrde o nepostojanju osnova za isključenje iz postupka javne nabavke u skladu sa novim Zakonom o javnim nabavkama.Na sajtu Agencije za privredne registre je objavljeno i da zahtev podnosi registrovani zastupnik pravnog lica, preduzetnik lično, ili lice koje je ovlastio zastupnik za podnošenje zahteva.Uz zahtev se dostavljaju potvrde nadležnih organa na osnovu kojih se dokazuje ispunjenost uslova za učestvovanje u postupcima javnih nabavki.Dokumentacija koja se podnosi uz zahtev za izdavanje potvrde propisana je Zakonom o javnim nabavkama i Pravilnikom o sadržini Registra ponuđača i dokumentaciji koja se podnosi uz prijavu za registraciju ponudaca.Ta dokumentacija ne može biti starija od dva meseca od dana njenog podnošenja u Registru ponuđača.Pravna lica i preduzetnici koji do 1. jula 2020. godine ne dostave dokumenta biće izbrisani iz Registra ponuđača po službenoj dužnosti u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama.Registar ponuđača je jedinstvena, centralna, elektronska i javna baza podataka o domaćim pravnim licima i preduzetnicima koji dokažu nepostojanje uslova za isključenje iz postupka javne nabavke.         

----------------------------------------------------------

Datum: 11.03.2020

Medij: ekapija.com

Link: https://www.ekapija.com/news/2816851/rok-do-1-jula-za-zahtev-za-izdavanje-potvrde-o-nepostojanju-osnova

Autori: @ekapija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Rok do 1. jula za zahtev za izdavanje potvrde o nepostojanju osnova za isključenje iz postupka javne nabavke

Pravna lica i preduzetnici, registrovani u Registru ponuđača, imaju obavezu da do 1. jula 2020. godine podnesu zahtev za izdavanje potvrde o nepostojanju osnova za isključenje iz postupka javne nabavke, u skladu sa novim Zakonom o javnim nabavkama i Pravilnikom o sadržini Registra ponuđača i dokumentaciji koja se podnosi uz prijavu za registraciju ponuđača. Kako se navodi na sajtu Agencije za privredne registe, zahtev za izdavanje potvrde o nepostojanju osnova za isključenje iz postupka javne nabavke podnosi registrovani zastupnik pravnog lica/preduzetnik, ili lice ovlašćeno od strane zastupnika za podnošenje zahteva, uz koji se dostavljaju potvrde nadležnih organa na osnovu kojih se dokazuje ispunjenost uslova za učestvovanje u postupcima javnih nabavki. Pravna lica i preduzetnici, koji do 1. jula 2020. godine ne dostave navedena dokumenta, brisaće se iz Registra ponuđača po službenoj dužnosti. Dokumentacija ne može biti starija od dva meseca od dana njenog podnošenja u Registru ponuđača. Informacije, uputstva, obrasce i visinu naknada možete pronaći u Registru ponuđača.

----------------------------------------------------------

Datum: 11.03.2020

Medij: Tanjug

Link: http://www.tanjug.rs

Autori: Redakcija

Teme: Informacije od javnog značaja

Naslov: Infomacije o Koroni su hitnog karaktera,informisanost važna

Infomacije o Koroni su hitnog karaktera,informisanost važnaBEOGRAD, 11. marta (Tanjug) - Poverenik za informacije od javnog znacaja Milan Marinovic porucio je danas da u situaciji kada su se u našoj zemlji pojavili slucajevi korona virusa i kada postoji strah stanovništva od širenja zaraze, pružanje pravovremenih i tacnih informacija je od suštinskog znacaja i za sprecavanje širenja virusa, ali i širenja panike.On je porucio da su da su informacije "kojima raspolaže organ vlasti, a koje se ticu ugrožavanje, odnosno zaštitu zdravlja stanovništva i životne sredine", hitnog karaktera i navodi u saopštenju i da je primio " veci broj žalbi" zbog „cutanja" zdravstvenih i prosvetnih ustanova na zahteve u kojima su tražene informacije o opremljenosti tih ustanova za borbu protiv širenja korona virusa.Poverenik kaže da su se u tim zahtevima tražile informacije o posedovanje zaštitnih maski, dezinfenkcionih sredstava za cišcenje... i istice da je organ javne vlasti dužan da postupi bez odlaganja, a najkasnije po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog znacaja, u roku od 48 sati od prijema zahteva."Pravovremeno i tacno informisanje javnosti izvesno može doprineti smanjenju uznemirenosti gradana i sprecavanju nastanka panike", porucio je on.Naglašava i da prilikom objavljivanja informacija o obolelim licima treba voditi racuna da se time ne povreduje privatnost tih lica i ne otkriva njihov identitet, vec da se objavi samo minimum onih podataka koji je neophodan u cilju zaštite javnog zdravlja i smanjenja broja obolelih. „

----------------------------------------------------------

Datum: 11.03.2020

Medij: Tanjug

Link: http://www.tanjug.rs

Autori: Redakcija

Teme: Informacije od javnog značaja

Naslov: Poverenik:Cutanje nedopustivo kad je rec o javnom zdravlju

Poverenik:Cutanje nedopustivo kad je rec o javnom zdravljuBEOGRAD, 11. marta (Tanjug) - Tokom poslednja dva dana Poverenik za informacije od javnog znacaja i zaštitu podataka o licnosti primio je veci broj žalbi zbog "cutanja" zdravstvenih i prosvetnih ustanova povodom zahteva kojima su tražene informacije o opremljenosti tih ustanova za borbu protiv širenja korona virusa, kao što su posedovanje zaštitnih maski, dezinfenkcionih sredstava za cišcenje i slicno.Tim povodom Poverenik je apelovao na sve organe javne vlasti da ne samo hitno i bez odlaganja postupaju po zahtevima u vezi sa sprecavanjem širenja korona virusa i zaštitom zdravlja stanovništva, vec i da proaktivno deluju i objavljuju što veci broj informacija u vezi sa tim pitanjima, jer to, kako navodi, može doprineti smanjenju uznemirenosti gradana i sprecavanju nastanka panike.U saopštenju objavljenom na sajtu kancelarije Poverenika, podseca se da su informacije koje se odnose na ugrožavanje, odnosno zaštitu zdravlja stanovništva i životne sredine, hitnog karaktera i da je organ javne vlasti dužan da povodom njih postupi bez odlaganja, a najkasnije u roku od 48 sati od prijema zahteva.U odnosu na njih opravdani interes javnosti da zna uvek postoji, pa organ vlasti ne može da dokazuje suprotno, naglasio je Poverenik.Poverenik takode podseca da je poražavajuce što se i dalje najveci broj žalbi, više od 80 odsto, izjavljuje protiv organa javne vlasti zbog njihovog nepostupanja po zahtevima za pristup inforacijama, odnosno "cutanja", što je, kako ocenjuje, nedopustivo kada su u pitanju informacije koje se odnose na javno zdravlje.U situaciji u kojoj je u našoj zemlji otkriven veci broj obolelih od korona virusa i postoji strah stanovništva od širenja zaraze, pružanje pravovremenih i tacnih informacija je od suštinskog znacaja, naveo je Poverenik.On je naglasio da prilikom objavljivanja informacija o obolelim licima treba voditi racuna da se time ne povreduje njihova privatnost i ne otkriva identitet, vec da se objavi samo minimum onih podataka koji je neophodan u cilju zaštite javnog zdravlja i smanjenja broja obolelih.

----------------------------------------------------------

Datum: 11.03.2020

Medij: nova.rs

Link: https://nova.rs/biznis/potvrde-za-ucesce-u-javnim-nabavkama-do-1-jula/

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Potvrde za učešće u javnim nabavkama do 1. jula - NOVA portal

Pravna lica i preduzetnici koji do 1. jula 2020. godine ne dostave potrebna dokumenta brisaće se iz Registra ponuđača po službenoj dužnosti. Agencija za privredne registre, Foto: Filip Krainčanić/Nova.rs Pravna lica i preduzetnici, registrovani u Registru ponuđača, koji žele da ostanu u tom registru i učestvuju u postupcima javnih nabavki, imaju obavezu da do 1. jula 2020. godine podnesu zahtev za izdavanje potvrde o nepostojanju osnova za isključenje iz postupka javne nabavke, u skladu sa novim Zakonom o javnim nabavkama, saopštila je Agencija za privredne registre (APR).Zahtev za izdavanje ove potvrde podnosi registrovani zastupnik pravnog lica, odnosno preduzetnika, ili lice koje je ovlastio zastupnik za podnošenje zahteva.Uz zahtev se dostavljaju potvrde nadležnih organa na osnovu kojih se dokazuje ispunjenost uslova za učestvovanje u postupcima javnih nabavki.Pravna lica i preduzetnici koji do 1. jula 2020. godine ne dostave navedena dokumenta brisaće se iz Registra ponuđača po službenoj dužnosti.Pratite nas i na društvenim mrežama:Facebook InstagramTwitter      

----------------------------------------------------------

Datum: 11.03.2020

Medij: danas.rs

Link: https://www.danas.rs/politika/izbori-2020/brnabic-druga-po-uticaju-na-birace-sns/

Autori: @OnlineDanas

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Brnabić druga po uticaju na birače SNS

Da se ne može povući jasna linija između funkcionerske kampanje i redovnih aktivnosti Vlade Srbije pokazalo je i postavljanje kamena temeljca za izgradnju stanova za pripadnike snaga bezbednosti u Beogradu.Foto: -FoNet /Vlada Srbije/ Slobodan Miljevic I dok je premijerka izričita da nije u pitanju izborna kampanja, već redovna aktivnost Vlade Srbije u radno vreme, dotle politički analitičari navode da je manifestacija povodom početka gradnje 1.000 stanova samo jedan od brojnih slučajeva prave funkcionerske kampanje. Zbog toga je CRTA posmatračka misija, kako kaže Raša Nedeljkov za Danas, Agenciji za borbu protiv korupcije podnela, između ostalih i prijavu protiv Ane Brnabić zbog zloupotrebe javnih resursa. Premijerka potvrđuje da je prijavu od Agencije za borbu protiv korupcije, zbog "funkcionerske kampanje" dobila među prvima, ali da je optužena sam zato što je rekla da će ljudi prepoznati rezultate. "Nisam rekla glasajte za toga i toga", objasnila je Brnabić i dodala da će "insistirati da se postupak završi u roku". Inače, predsednica Vlade neposredno pre raspisivanja izbora obećala je da će učestvovati u kampanji za parlamentarne izbore, ali da će to raditi isključivo u slobodno vreme, kako ne bi mešala svoje članstvo u SNS sa radom u Vladi. Postupak protiv premijerke Ane Brnabić zbog funkcionerske kampanje je pokrenut, ali se prijava odnosi na događaj pre nego što su izbori raspisani, pa će se na odluku Agencije za borbu protiv korupcije čekati duže od pet dana, rekla je za FoNet pomoćnica direktora u Sektoru za sukob interesa i pitanja lobiranja Verka Atanasković. Hitnost od pet dana važi samo kad su izbori raspisani. Takođe, po njenim rečima, zakon izuzima funkcionere koje su građani neposredno izabrali (poslanike i odbornike). To izuzimanje se, međutim, ne odnosi na Anu Brnabić. Ona nije bila na listi SNS 2016 i nije neposredno izabrana. Sagovornici Danasa veruju da prijava protiv Ane Brnabić neće biti jedina, ali i da će premijerka svakako aktivno učestvovati u kampanji naprednjaka i to rame uz rame sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem . "Predsednica vlade će imati značajnu ulogu u kampanji SNS, ali nije jasno da li će u kampanji ona biti predstavljena kao ponovni kandidat za premijera, ili će isturiti nekog drugog kandidata. Od toga će zavisiti konačni oblik njenog pojavljivanja. Naravno da će se ona pojavljivati često i hvaliti rezultate vlade, ali i onog ko je omogućio takve rezultate, Aleksandra Vučića, u šta niko ne sumnja", kaže za Danas Đorđe Vukadinović, urednik Nove srpske političke misli. Sa tim se slaže i Boban Stojanović, politički analitičar očekuje da će u narednih pedesetak dana Brnabić biti u konstantnoj funkcionerskoj kampanji, da će aktivno učestvovati u promovisanju naprednjačkih dostignuća i da će svakodnevno biti zadužena da predstavlja rezultate vlade i objašnjava kako se danas mnogo bolje živi. I dok je Stojanović siguran da aktuelnoj premijerki nešto preterano ne veruju ni sami naprednjački birači Vukadinović tvrdi suprotno. "Naše istraživanje pokazuje pomalo neočekivano da ona na naprednjačko biračko telo uopšte ne deluje negativno. Stepen njihove identifikacije sa vođom je ogroman, jer šta Vučić rukopoloži to postaje pomalo osvećeno i imuno na zdravorazumske primedbe i kritike. Prosto je neverovatno da je ona drugo ocenjeni kadar u naprednjačkom taboru, odmah iza Aleksandra Vučića", napominje Vukadinović. Dodaje da to samo pokazuje kolika je moć manipulacije. Prema njegovim rečima, rejting Ane Brnabić možda je najbolja manipulacija medija, jer bi ona po svim očekivanjima morala da bude pod izvesnim znakom pitanja u naprednjačkom telu, ali to nije slučaj Bojan Klačar, direktor CESID-a, međutim, smatra da je još preuranjeno da se govori o efektima premijerkinog uticaja na birače. On kaže da trenutno nema dovoljno elemenata iz SNS strategije da bi moglo da se zaključi koliko će pojedinci doprinositi kampanji. "Za sada se čini da će uz Vučića važnu reč voditi mlađi ljudi, ili stranački lideri koji do sada nisu bili u prvom planu, poput Branislava Nedimovića. Ne čini se realnim da će Ana Brnabić biti jedan od glavnih aktera u kampanji, ali će njen doprinos biti prisutan u temama koje su važne za SNS, a to je rad Vlade, IT sektora i investicija", zaključuje Klačar. Dosadašnje prijave Raša Nedeljkov ističe za Danas da je posmatračka misija Crta podnela devet prijava Agenciji za borbu protiv korupcije, a jednu prosvetnoj inspekciji. Osim protiv premijerke Ane Brnabić, zbog kršenja zakona i zloupotrebe javnih resursa, kaže podnete su prijave protiv ministara Branka Ružića i Zorana Đorđevića, nekoliko predsednika opštine, uključujući i Nebojšu Zelenovića. "Ostaje da vidimo da li će Agencija utvrditi kršenje zakona ili ne i time poslati jasnu poruku svim funkcionerima da zloupotrebu javnih resursa neće tolerisati", zaključuje Nedeljkov. Ana Branabić, CRTA, Izbori 2020, izborna kampanja, Raša Nedeljkov, Vlada Srbije

----------------------------------------------------------

Datum: 11.03.2020

Medij: mediaportal.rs

Link: https://mediaportal.rs/2020/03/11/za-izbore-iz-drzavne-kase-izdvojeno-7925-miliona-dinara/

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Za izbore iz državne kase izdvojeno 792,5 miliona dinara!

Za troškove izborne kampanje za Narodnu skupštinu stranke i koalicije dobiće iz republičkog budžeta 792,5 miliona dinara. Na njihove račune pre glasanja biće podeljeno 20 odsto ovog iznosa, odnosno 158,5 miliona dinara n Za troškove izborne kampanje za Narodnu skupštinu stranke i koalicije dobiće iz republičkog budžeta 792,5 miliona dinara.Na njihove račune pre glasanja biće podeljeno 20 odsto ovog iznosa, odnosno 158,5 miliona dinara na razne časti, dok će preostalih 80 procenata - 637 miliona dinara - biti podeljeno na osnovu dobijenih mandata.Uslov za dobijanje novca pre izbornog dana jeste da partije polože depozit u iznosu koji im sleduje.Ukoliko osvoje više od jedan odsto glasova, odnosno kada je reč o manjinskim strankama 0,2 odsto glasova, neće morati da novac vraćaju, a u suprotnom će država to naplatiti iz jemstva.Tačan iznos koliko će koji učesnik na izborima dobijati biće poznat kada se svi izjasne hoće li koristiti novac iz budžeta.Prema okvirnoj proceni "Transparentnosti Srbije", ukoliko broj lista bude 20, koliko ih je bilo 2016, pet dana pred izbore svakoj od njih će biti uplaćeno po 7,9 miliona dinara.- Pored toga, oni koji pređu cenzus dobiće oko 2,5 miliona dinara po poslaničkom mandatu. U slučaju da jedna lista osvoji polovinu mesta u Skupštini, po tom osnovu će steći pravo na čak 316 miliona dinara - kažu u "Transparentnosti".Iz te organizacije navode i da je mnogo manje novca predviđeno za kampanju na lokalu, tako da bi svaka lista u gradu srednje veličine mogla da računa na budžetsku podršku od 20.000 dinara, a oni koji pređu cenzus na dodatnih 30.000 dinara po odborničkom mestu.      

----------------------------------------------------------

Datum: 11.03.2020

Medij: novosti.rs

Link: https://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D0%B8%D0%B7%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B8_2020.705.html:852351-%D0%A6%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B0%D1%80-%D0%B7%D0%B0-%D0%BF%D1%80%D0%B0%D1%9B%D0%B5%D1%9A%D0

Autori: @Novostionline

Teme: Korupcija

Naslov: Centar za praćenje izbora i izbornih procedura: Ko vodi kampanju?

Redovni parlamentarni izbori su raspisani pre nepunih nedelju dana, a brojne nevladine organizacije već izlaze sa rezultatima monitoringa izborne kampanje, koja gotovo da još nije ni počela. U prvoj nedelji vidljiva je jedino kampanja ,,od vrata do vrata" koja je izgleda samo u našoj zemlji problematična. Valjda nije poželjno da predstavnici vlasti obilaze građane kako bi saslušali njihove probleme. Takve aktivnosti samo se u Srbiji tumače kao pritisak na birače, dok je ista praksa u Sjedinjenim Američkim Državama i drugim demokratskim zemljama normalna izborna aktivnost kojom se pokazuje interesovanje i briga za građane. Sve ovo ne bi bilo toliko začuđujuće da scenario nekih konferencija za štampu nije napisan i pre nego što je počeo monitoring, a čini se da akteri samo čitaju unapred napisane analize i rezultate. Bilo je reči o funkcionerskoj kampanji u decembru mesecu, tri meseca pre nego što su izbori raspisani, a liste predate?! Nije najjasnije o kakvoj funkcionerskoj kampanji je reč? Uz to vredi podsetiti da se rezulati medijske zastupljenosti mogu objaviti tek onda kada znamo ko su učesnici u izbornom procesu. U trenutku kada sve stranke još uvek nisu ni sakupile potpise i predale liste, odnosno dok ih RIK zvanično ne proglasi listama koje učestvuju na parlamentarnim izborima, ne možemo da pričamo o jednakoj zastupljenosti među akterima koji nisu do kraja poznati. Po strani to što niko od medija još uvek nije ni pokrenuo specijalne političke emisije niti ima registrovanih komercijalno-propagandnih termina. Ostaje nerešeno pitanje na koji način će biti tretirani oni koji ne učestvuju u izbornom procesu, već su proglasili kampanju bojkota. Imali smo prilike da čujemo izjavu direktorke REM-a Olivere Zekić koja kaže da su izbori javni interes i pravo svakog građana da odlučuje o svojim predstavnicima, dok je bojkot politički alat, te možemo da zaključimo da će oni koji ne učestvuju u izbornom procesu biti isključeni iz procene o jednakoj zastupljenosti aktera, ali ne i iz uticaja koji imaju na javnost i izbornu odluku građana. Takođe, osim javnog servisa i televizija sa nacionalnom frekvencijom, Zekićeva je istakla da će i za kablovske televizije važiti ista pravila i da će se vršiti monitoring zastupljenosti političkih aktera koji učestvuju na izborima. Zadatak posmatračke misije Crte, Cesida, Birodija, Centra ?a praćenje izbora i izbornih procedura i ostalih nevladinih organizacija trebalo bi da bude da pomno prate izbornu utakmicu od početka do kraja, ukažu na nepravilnosti nadležnim institucijama, a zatim da puste institucije da detaljno ispitaju sve navode i prijave o potencijalnom kršenju izbornih pravila i donesu zaključke da li je bilo nepravilnosti. Objektivnost i istinitost u izveštavanju bi trebalo da se podrazumevaju. podrazumevana. S tim u vezi, odgovorno je ukazati na razliku u kvalitetu današnjih izbornih uslova u odnosu na uslove koji su postojali u ranijem periodu, i ukazati na rezultate postignute nakon niza razgovora iza zatvorenih vrata na Fakultetu političkih nauka između opozicije i pozicije u organizaciji Fonda za otvoreno društvo. Izborni uslovi i elementi postojećeg izbornog sistema uspostavljenog 2000. godine najkonkretnije su unapređeni nakon završetka ovih pregovora. Kao rezultat pregovora iz unapređenje izbornog procesa postignuto je izmenama više zakona, sređivanjem biračkog spiska koji je godinama unazad predstavljao predmet sumnje, izabrani su nedostajući članovi REM-a, usvojene su izmene Zakona o izboru narodnih poslanika i Zakona o lokalnim izborima kojima je izborni cenzus snižen sa 5% na 3%. Time je izborna utakmica olakšana manjim strankama. Novim izmenama predviđeno je da na izbornim listama bude 40% žena čime je omogućena veća reprezentativnost "manje zastupljenog pola", što znači da na svakih pet kandidata moraju biti dve kandidatkinje. Rad Republičke izborne komisije učinjen je otvorenijim i transparentnijim. Ovo su samo su neke od stvari koje su urađene proteklih meseci kako bi građani imali što bolje uslove da izaberu koju će listu podržati. Međutim, ni brojne usvojene preporuke OEBS-a i nevladinog sektora očigledno nisu dovoljne da se prizna da je izborni proces unapređen. Naravno da postoji prostor da on bude još bolji, ali na tome se može još raditi. Izborni uslovi nekad i sad U Srbiji 2020. godine obeležava se tačno trideset godina od obnove višestranačkog parlamentarizma i prvih parlamentarnih izbora održanih 1990. godine, zatim dvadeset godina od demokratskih društveno-političkih promena iz 2000. godine. U celokupnom tranzitnom periodu, izborni uslovi predstavljali su predmet brojnih analiza i debata izbornih aktera, državnih institucija i nevladinog sektora. Devedesete godine protekle su kroz izrazitu polarizaciju vlasti i opozicije u vezi sa izbornim inženjeringom postojećeg sistema, odabirom izbornog sistema, brojem i veličinom izbornih jedinica, izbornim organima, kampanjama i ulogom medija u izbornom procesu. Savet za borbu protiv korupcije, na čelu sa Vericom Barać, u svom izveštaju 2011. godine ustanovio je jasan politički pritisak na medije od strane vlasti koja je nad njima uspostavila potpunu kontrolu. Situaciju u medijima danas je neuporedivo bolja u odnosu na protekli period. Pojedini politički akteri ne samo da imaju daleko više medijskog prostora, već pojedinim televizijama, novinama i internet portalima direktno ili posredno upravljaju. Ceo period do 2000. godine obeležavali su uslovi međusobnog nepoverenja i nespremnosti za dijalog. Rezultati izbora često su osporavani, nezadovoljni građani iskazivali su svoje nezadovoljstvo izlaskom na ulice, dok su pojedini izborni ciklusi bojkotovani od strane opozicije. Izborni uslovi i pravila koja iz njih proističu znatno su demokratizovani 2000. godine kada je uspostavljen zakonski izborni okvir, koji je, uz određene izmene, i danas na snazi. Od 2000. godine do danas, politički akteri, vlasti i opozicije, retko su učestvovali u različitim formama dijaloga ili okruglih stolova, na kojima bi razgovarali o praktičnim predlozima ,,intervencije" i poboljšanja izbornih uslova. Izuzetak od neparticipativne demokratske prakse učinjen je prilikom donošenja novog ustava 2006. godine. Sve do leta 2019. godine, u našoj zemlji je bilo veoma teško zamisliti učešće predstavnika suprotstavljenih političkih strana koji razgovaraju o problemima i rešenjima u demokratskom duhu spremnosti postizanja dogovora. Podsećanja radi, na Fakultetu političkih nauka su u avgustu 2019. godine počeli razgovori vlasti i opozicije u vezi sa izbornim uslovima na osnovu inicijative Fonda za otvoreno društvo. Na okruglom stolu, koji je bio zatvoren za javnost, učestvovali su i predstavnici drugih organizacija civilnog društva (Cesid, Crta, Transparentnost) koje se bave praćenjem izbora, izbornim aktivnostima i medijima. Učesnici su raspravljali o preduslovima za fer i poštene izbore. Teme razgovora odnosile su se na uslove finansiranja stranaka, slobode medija, biračkim spiskom i izbornim procesom - od biračkih odbora do kontrole glasanja. Predstavnici vlasti istakli su spremnost na unapređenje izbornih uslova i implementaciju predloženih rešenja od strane civilnog sektora. Razgovori vlasti i dela opozicije nastavljeni su i posredstvom evroparlamentaraca tokom oktobra 2019. godine. Ovi razgovori dogodili su se u ,,krnjem formatu" budući da su se predstavnici SzS isključili iz dijaloga zbog odluke o bojkotu predstojećih parlamentarnih, lokalnih i pokrajinskih izbora. Izborni uslovi i elementi postojećeg izbornog sistema uspostavljenog 2000. godine najkonkretnije su unapređeni nakon završetka ovih pregovora. Kao rezultat pregovora, unapređenje izbornog procesa postignuti je izmenama više zakona, nikad uređenijeg biračkog spiska, većom zastupljenošću u medijima političkih aktera, izborom nedostajućih članova REM-a, brojnim obukama za članove biračkih odbora, samo su neke od aktivnosti koje su urađene proteklih meseci, kako bi građani imali što bolje uslove da izaberu koju će listu podržati. Centar za praćenje izbora i izbornih procedura iskazuje veliko interesovanje za praćenje izbornog procesa zbog čega će sigurno u budućnosti raditi na unapređenju izbornih uslova i demokratičnosti izbornog i političkog sistema naše zemlje.

----------------------------------------------------------

Datum: 11.03.2020

Medij: zrenjanindanas.rs

Link: https://www.zrenjanindanas.rs/narodna-stranka-pesacki-prelazi-za-svu-decu/

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Narodna stranka: Pešački prelazi za svu decu • ZRENJANIN DANAS

ZRENJANIN DANAS Najnovije vesti iz Zrenjanina. Budite u toku. Narodna stranka: Pešački prelazi za svu decu By Redakcija on 11 marta, 2020 U Zrenjaninu se već dve godine ne obnavlja iscrtavanje horizontalne saobraćajne signalizacije, tj pešačkih prelaza, zato što nije sprovedena javna nabavka za tu svrhu.Narodna stranka pita vlastodršce u Zrenjaninu da li se pod sloganom "za našu decu" podrazumevaju sva deca ovog grada, ili su samo deca onih roditelja koji ne mogu da ih dovezu u školu direktno ugrožena neobeleženim pešačkim prelazima? Da li je, kao i u mnogim drugim slučajevima, lični čar, odnosno borba za koji procenat u džepu važnija od dodeljivanja posla postojećim ponuđačima.Narodna stranka i iz ovog, kao i mnogo drugih razloga ne želi da učestvuje u lažnim izborima, niti da bude deo sistema koji je preči sebi i svojim satelitima, nego dobrobiti svih građana Zrenjanina.To je samo još jedan pokazatelj zašto nam je potreban bojkot.

----------------------------------------------------------

Datum: 11.03.2020

Medij: Beta

Link: http://www.beta.rs

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Izveštaj Stejt departmenta: U Srbiji u 2019. brojni izazovi u domenu ljudskih prava

Izveštaj Stejt departmenta: U Srbiji u 2019. brojni izazovi u domenu ljudskih pravaBEOGRAD/VAŠINGTON, 11. marta 2020. (Beta) - Srbija se u 2019. godini suocavala s brojnim izazovima u domenu ljudskih prava, medju kojima su optužbe za torturu na racun policije, najteži oblici ogranicavanja slobode izražavanja i medija, brojni slucajevi korupcije u vladi i nasilje nad pripadnicima LGBTI populacije, navodi se u najnovijem izveštaju americkog Stejt departmenta.U danas objavljenom izveštaju o ljudskim pravima za 2019. godinu, Stejt department je naveo da su srpske vlasti preduzele korake za procesuiranje zvanicnika koji su kršili ljudska prava, ali i da mnogi posmatraci veruju da su brojni slucajevi korupcije i društvenog i nasilja u porodici ostali neprijavljeni i nekažnjeni."Iako Ustav Srbije zabranjuje mucenje i drugo surovo, nehumano ili ponižavajuce postupanje ili kažnjavanje, policija je povremeno tukla pritvorene osobe i maltretirala osumnjicene, uglavnom tokom hapšenja ili pritvora, radi dobijanja priznanja, iako takvi dokazi nisu dozvoljeni pred sudom", navodi se u dokumentu.U izveštaju se, izmedju ostalog, navodi da je Komitet UN za borbu protiv mucenja (CAT) utvrdio u avgustu da je Vlada Srbije izrucila Turskoj kurdskog politickog aktivistu u decembru 2017. godine, uprkos preporuci tog tela da postupi suprotno.Korupcija i nekažnjivost u policiji i dalje predstavljaju problem, uprkos odredjenom napretku po pitanju odgovornosti korumpiranih policijskih zvanicnika, navodi se u izveštaju i dodaje da su strucnjaci iz civilnog sektora zabeležili tokom godine da je nastavljeno poboljšanje kvaliteta internih istraga u policiji.Kao problem se navodi i da su "uslovi u zatvorima povremeno teški zbog fizickog zlostavljanja ili pretrpanosti".Povodom ubistva trojice americkih državljana, brace Bitici 1999. godine, kaže se da je vlada nastavila da javno govori o tom slucaju, ali da, uprkos izjavama da je istraga u toku, nije nacinila znacajan napredak koji bi doneo pravdu žrtvama. Dodaje se da nije jasno u kojoj meri su vlasti zaista aktivno vršile istragu.O situaciji u oblasti medija, Stejt department navodi da Ustav Srbije garantuje slobodu izražavanja, ukljucujuci medije, ali da su "pretnje i napadi na novinare, manjak transparentnog vlasništva u medijima i ogromna uloga države u medijskom sektoru podrivali te slobode"."Nezavisni posmatraci tvrdili su da je nastavljen trend pogoršanja medijskih sloboda, dok su Reporteri bez granica pocetkom godine oznacili kao nebezbedan ambijent u kojem mediji rade, navodeci da je Srbija postala mesto gde bavljenje novinarstvom nije ni bezbedno ni podržano od države", navodi se u izveštaju.U dokumentu se podseca da je Fridom haus 2019. godine prebacio Srbiju u grupu zemalja sa delimicno slobodnim medijima, iz grupe zemalja sa slobodnim medijima."Neuravnoteženo medijsko izveštavanje i veliki obim lažnih, obmanjujucih ili neproverenih vesti nastavili su da ugrožavaju sposobnost gradjana da suštinski ucestvuju u demokratskom procesu", stoji u izveštaju.Navodi se da su nezavisni mediji bili aktivni, ali ograniceni u sposobnosti da predstave drugacije poglede zbog prevelikog broja medija na tržištu i podrške vlasti provladinim medijima."Nezavisni novinari i medijske kuce nastavili su da izdaju nekoliko nezavisnih novina, iako su sve manje citane. Tabloidi su ostali popularni i redovno su objavljivali netacne ili nepotvrdjene informacije, a mnoge od tih prica ocrnjivale su lidere opozicionih partija. Takvi tekstovi cesto su imali lažni ili obmanjujuci naslov na naslovnoj strani", dodaje se u dokumentu.Od januara do avgusta Nezavisno udruženje novinara Srbije prijavilo je, kako se navodi, 85 slucajeva u kojima su novinari "bili napadnuti ili im je preceno ili su bili izloženi politickom pritisku", a napadi su ukljucivali "vandalizam, zastrašivanje i fizicke napade".Kad je rec o cenzuri, u dokumentu se navodi da je bilo izveštaja da je vlada "aktivno težila da usmerava medijsko izveštavanje o brojnim temama"."Predstavnici medijskih udruženja navode da je ekonomski pritisak ponekad dovodio do autocenzure u medijskim kucama, koje su se uzdržavale od objavljivanja sadržaja kritickog prema vladi, strahujuci od maltretiranja ili ekonomskih posledica", piše u izveštaju.Dodaje se da su predstavnici vlasti nastavili da dobijaju znatno više prostora u medijima od opozicionih politicara i da je nekoliko medija objavljivalo clanke u kojima su brojni novinari, aktivisti nevladinih organizacija ili predstavnici nezavisnih institucija optuživani da su izdajnici i da pokušavaju da sruše ustavni poredak.U izveštaju americkog ministarstva spoljnih poslova navodi se i da su krivicne istrage i procesi povezani s ratnim zlocinima devedesetih godina uglavnom stagnirali.U dokumentu se navodi da nije bilo izveštaja da su vlada ili njeni agenti pocinili vansudska ubistva, da su oteli neke osobe, kao i da nije bilo izveštaja o politickim zatvorenicima.Kad je rec o Zakonu o zaštiti podataka o licnosti, u izveštaju se navodi da je on stupio na snagu 21. avgusta i da je u oktobru bilo prerano da se proceni njegova efikasnost.

----------------------------------------------------------

Datum: 12.03.2020

Medij: nin.co.rs

Link: http://nin.co.rs/pages/article.php?id=102352275

Autori: Redakcija

Teme: Korupcijaza borbu protiv korupcije

Naslov: Opomena pred otkaz

Opomena pred otkazNIN je u poslednjih šest meseci nekoliko puta pisao o njenom lošem i nezakonitom rukovođenju Filološkim fakultetom, i ne može se reći da nije imala vremena da se pobliže upozna sa svojim pravima i obavezamaOdbor za profesionalnu etiku Univerziteta u Beogradu doneo je 21. februara rešenje kojim se utvrđuje da je v. d. dekana Filološkog fakulteta Ljiljana Marković odgovorna za višestruke povrede Kodeksa profesionalne etike. Postupajući po zahtevu grupe nastavnika iz ove ustanove, Odbor je u obrazloženju naveo da je, proučivši predmetne spise iznete u zahtevima, kao i odgovore Ljiljane Marković, doneo odluku o izricanju javne opomene, jer je ocenjeno da će to biti dovoljno da profesorka Marković ubuduće ne krši Kodeks. Od petoro članova Odbora, četvoro je bilo za izricanje javne opomene, a jedan član je smatrao da je neophodno doneti strožu meru. Budući da u članu 65, stavu 4 Statuta Univerziteta u Beogradu nedvosmisleno stoji da „dekan ne može biti lice… koje je prekršilo kodeks profesionalne etike“, jasno je da Ljiljana Marković više ne može rukovoditi nekom visokoškolskom ustanovom.Jedan od zahteva protiv dekanke ukazao je da je duže od godinu dana istovremeno obavljala funkciju dekana i funkciju odbornice Skupštine grada Beograda, iako Statut Univerziteta u Beogradu brani rukovodiocima fakulteta da obavljaju političke funkcije. Ostavku na mesto odbornice podnela je tek nakon dopisa rektorke UB Ivanke Popović u junu prošle godine. Kao i prethodnih puta, Ljiljana Marković je tvrdila da je za obavljanje paralelnih funkcija imala saglasnost Saveta fakulteta i Rešenje Agencije za borbu protiv korupcije koje je bilo u njenu korist. Odbor je zaključio da je bilo sukoba interesa i da je profesorka Marković morala da poštuje Statut nezavisno od mišljenja regulatornih tela.Utvrđeno je da je sukoba interesa bilo i u činjenici da je Ljiljana Marković tokom dekanskog mandata obavljala i funkcije prodekana za finansije i v. d. upravnika Odseka za finansijsko i materijalno poslovanje. Podsećanja radi, Državna revizorska institucija je u izveštaju iz decembra 2018. utvrdila niz nepravilnosti u finansijskom poslovanju fakulteta, među kojima je najveća bila trošenje gotovo milion i po evra više nego što je bilo planirano tokom 2017. Tada je deo kolektiva Filološkog fakulteta zahtevao da sazna i ko su petoro anonimnih zaposlenih koji su tokom 2017. zabeležili milionska neto primanja.Među zahtevima protiv dekanke našla se i činjenica da Statut fakulteta nije bio usaglašen sa Zakonom o visokom obrazovanju i Statutom UB, iako su fakulteti bili obavezni da to urade u roku od tri meseca od usvajanja Statuta UB (usvojen je u martu 2018. godine). Fakultet nije formirao ni svoju Etičku komisiju, iako je to morao da uradi još krajem 2016. godine.Poslednji među zahtevima ticao se i očitog slučaja falsifikovanja dokumenta. Dekanka Marković je, naime, potpisala odluku Nastavno-naučnog veća o imenovanju članova, predstavnika Filološkog fakulteta, u Veće naučnih oblasti društveno-humanističkih nauka, iako takva odluka ne samo da nije doneta na NNV-u, nego nije bila ni na dnevnom redu sednica.Profesorka Marković je tvrdila da je odluku potpisala zbog hitnosti formiranja Veća naučnih oblasti društveno-humanističkih nauka, te kako se ne bi pomislilo da Filološki fakultet opstruiše rad ovog stručnog organa. Potom je navela da se ni ne seća da je spornu odluku potpisala?! Na druge optužbe je odgovorila jednako neodbranjivo – navela je da nije uspela da dobro prouči svu normativu i propise i da je tek uz pomoć advokata uvidela određene propuste koje je, kaže, nesvesno napravila. S obzirom na činjenicu da je nedeljnik NIN u poslednjih šest meseci nekoliko puta pisao o njenom lošem i nezakonitom rukovođenju Filološkim fakultetom, ne može se reći da nije imala vremena da se pobliže upozna sa svojim pravima i obavezama. Štaviše, delovala je prilično uvereno u svoje znanje u svojoj reakciji na jedan od tekstova (broj 3585), gde je pretila tužbom i iznela niz neistina.Optužbe zbog nepotizma, prisvajanja tuđeg intelektualnog rada i autorstva u knjigama koje je doslovno nemoguće naći su i dalje neistražene i bez posledica. Posle ove odluke Odbora, teško je pomisliti i da su neosnovane.

----------------------------------------------------------