Joomla 3.2 Template by Justhost Complaints

Mediji o korupciji

Datum: 16.03.2020

Medij: Alo     Strana: 11

Rubrika: Hronika

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Iz sefa policije isparilo 88.700 evra

iz sefa policije isparilo 88.700 evra

Policija je na tragu lopovu koji je izsefa Uprave kriminalističke policije u Beogradu ukrao 88.700 evra. Prvi rezultati istrage ukazuju natodaje navodno reč o jednom inspektoru iz Policijske uprave za grad Beograd, w i kojijeimao pristup sefu sa   novcem, pa je u jednom trenutku ,odlučio da „pozajmi" pare. Istraga

treba da prikupi dokaze koji bi potvrdili sumnje pripadnika Sektora unutrašnje kontrole MUP-a da je inspektor ukrao novac.

----------------------------------------------------------

Datum: 16.03.2020

Medij: Blic     Strana: 1,8,9

Rubrika: Politika

Autori: Lana Gedošević

Teme: Korupcija

Naslov: ZAMERAJU NAM DISKRIMINACIJU, KORUPCIJU, BRAĆU BITIĆI...

Izveštaj Stejt departmenta o ljudskim pravima u Srbiji

ZAMERAJU NAM DISKRIMINACIJU, KORUPCIJU, BRAĆU BITIĆI...

Nerešeno ubistvo braće Bitići,

pritisci na sudstvo i medije, uslovi u zatvorima, nasilje u porodici, problemi sa korupcijom, diskriminacija,

nasilje nad ženama...

LANA GEDOŠEVIĆ

Svim ovim stvarima pozabavio se američki Stejt department u svom izveštaju o ljud-

skim pravima u Srbiji za 2019. godinu, koji se dotakao najrazličitijih oblasti od pravosuđa, rada nezavisnih tela, izbora, do radnih prava. Već na prvim stranicama nalazi se ono na čemu SAD uvek i u svakom trenutku godinama unazad insistiraju - rešavanje ubistva braće Bitići, američkih državljana albanskog porekla, iz 1999. godine. U izveštaju piše da je srpska vlada nastavila javno da raspravlja o njihovom ubistvu, kao i da su sahranjeni u Policijskom centru za obuku kojim je komandovao Goran Radosavljević Guri.

- Iako su vlasti izjavile da istražuju slučaj, vlada nije ostvarila značajniji napredak i nije bilo jasno u kojoj meri ga vlasti aktivno istražuju. Predsednik Vučić je u maju izjavio da nema dokaza ko je počinio ubistvo i da vlada ne može da podigne optužnice - navodi se u izveštaju Stejt departmenta.

Stej department kaže i dan iako je mučenje i drugo surovo, nehumano ili ponižavajuće postupanje ili kažnjavanje zabranjeno srpskim ustavom, “policija je ponekad tukla zatočenike i maltretirala osumnjičene, obično tokom hapšenja ili početnog pritvora radi dobijanja priznanja, bez obzira na to što takvi dokazi nisu dozvoljeni na sudu”. Pominje se i slučaj izručenja kurdskog političkog aktiviste Turskoj 2017. godine, koje je obavljeno uprkos preporukama Komiteta UN protiv mučenja. Navodi se i da je Ombudsman ukazao na napredak u sprečavanju i otklanjanju torture, ali je izveštaj naveo i loše materijalne uslove u pritvorskim objektima.

- Policijska korupcija i nekažnjavanje i dalje su problemi, uprkos izvesnom napretku u odgovornosti korumpiranih policijskih zvaničnika - piše između ostalog. U izveštaju piše da su uslovi u srpskim zatvorima ponekad bili teški zbog fizičkog zlostavljanja i pre-

Udokumentu SAD, u delu koji se odnosi na političku participaciju, navodi se da su neki vladini službenici nekažnjeno uključeni u korupciju

natrpanosti, ali i napominje da je renoviran zatvor u Beogradu i da su izgrađeni novi objekti u Sremskoj Mitrovici, Leskovcu i Požarevcu.

Navodi se da srpski zakoni zabranjuju proizvoljno hapšenje i pritvor, i predviđaju pravo bilo koje osobe da na sudu ospori pravni osnov ili proizvoljnu prirodu njihovog pritvora i dobije brzo puštanje na slobodu i naknadu ako se utvrdi da su bili nezakonito pritvoreni. Dodaje se da su srpske vlasti uglavnom poštovale ove zahteve, ali i dalje ima problema:

Stejt department navodi da, iako srpski Ustav predviđe nezavisno pravosuđe, “sudovi su i dalje podložni korupciji i političkom uticaju”. Navodi se da politički uticaj na sudove zabrinjava, da trenutna zakonska rešenja ostavljaju prostor za ovu vrstu uticaja, kao i da su vladini zvaničnici “od kojih su neki na najvišem nivou, nastavili javno da komentarišu tekuće istrage i sudske postupke o pojedinim sudijama i tužiocima”. Navodi se i da Ustav i zakoni predviđaju pravo na pošteno i javno suđenje, kao i da je pravosuđe uglavnom to pravo sprovodilo. Takođe, navodi se da nije bilo izveštaja o političkim zatvorenicima ili pritvorenicima.

Uizveštaju piše da iako Ustav zabranjuje samovoljno ili nezakonito uplitanje u privatnost, porodicu, dom ili prepisku, “postojali su izveštaji da vlada nije poštovala zabrane ometanja prepiske i komunikacije”.

Udokumentu se navodi da je rasprostranjena percepcija javnosti da se zakon ne sprovodi dosledno i sistematski, i da su se neki visoki zvaničnici nekažnjeno uključili u koruptivne prakse. Naglašava se, ipak, izveštaj EU u kome se navodi da je zemlja ostvarila ograničen napredak u borbi protiv korupcije.

Stejt department analizirao je i situaciju kada je reč o nasilju u porodici i silovanjima za koje navodi da je kažnjivo do 40 godina zatvora, ali isto tako navodi i da “vlada nije efikasno sprovela zakon”. Piše i da su seksualna konotacija u svakodnevnom govoru i ponašanju shvaćeni kao šala i da su opšteprihvaćeni kao oblik komunikacije, a ne kao ozbiljno uznemiravanje. Pominje se i slučaj Marije Lukić, koja je za seksualno uznemiravanje tužila Milutina Jeličića Jutku.

Navodi se i da su žene bile izložene diskriminaciji, i kod kuće i na radnom mestu, u pogledu braka, razvoda, starateljstva nad detetom, zaposlenja, kredita, plata, posedovanja ili upravljanja preduzećima ili imovinom, obrazovanja, sudskog postupka i pristupa smeštaju. Piše i da su Romi ti koji su najčešće izloženi najrazličitijim vrstama diskriminacije, kao i da su etnički Albanci bili izloženi diskriminaciji. Navodi se primer iz Borče, gde su se pojedinci okupili oko pekare čiji je vlasnik Albanac. Osim rasne, navodi se i da je polna diskriminacija sporna, kao i da su nasilje i diskriminacija pripadnika LGBT zajednice ozbiljni problemi. n

MEDIJI U PROBLEMU

Stejt department navodi da Ustav predviđa slobodu izražavanja i medija, “ali pretnje i napadi na novinare, nedostatak transparentnosti vlasništva nad medijima i prevelika uloga države u medijskom sektoru u zemlji potkopavaju ove slobode”. Navodi se i da su nezavisni posmatrači isticali trend smanjenja medijskih sloboda, a Reporteri bez granica ocenili da je stanje takvo da je Srbija “postala mesto gde praktikovanje novinarstva nije ni sigurno ni podržano od strane države”. “Fridom haus” je smanjio svoju ocenu medijskog okruženja u zemlji sa slobodne na delimično slobodnu - piše u izveštaju, a pominje se i slučaj paljenja kuće novinara Milana Jovanovića iz Grocke. Navodi se i da u Srbiji nema ograničavanja ili ometanja pristupa internetu.

Seksualna konotacija u svakodnevnom govoru i ponašanju shvaćeni su kao šala i opšte su prihvaćeni kao

oblik komunikacije, a ne kao ozbiljno uznemiravanje

IZBORISLOBODNI, ZAMERKA FUNKCIONERSKA KAMPANJA Što se tiče izbora, navodi se da su oni u Srbiji slobodni i da se sprovode tajnim glasanjem. Piše i da su 2016. godine održani parlamentarni, a godinu dana kasnije i predsednički izbori, da su međunarodni posmatrači naveli da su oni uglavnom bili slobodni, ali da je kampanja uoči tih izbora bila takva da bi se pomoglo vladajućoj stranci. Navodi se da je tokom kampanje bilo zamagljeno razlikovanje između kampanje i zvaničnih aktivnosti. Pominje se i da su pojedine opozicione stranke odlučile da bojkotuju rad nacionalne i lokalnih skupština, kao i da su se održavali antivladini protesti. - Jedan od glavnih zahteva opozicionih stranaka, pored jednakog pristupa medijima, bio je i bolja primena izbornih propisa - piše u izveštaju.

----------------------------------------------------------

Datum: 16.03.2020

Medij: Blic     Strana: 16

Rubrika: Hronika

Autori: M. Brkić

Teme: Korupcija

Naslov: Ucenjivao sveštenika da bi renovirao kuću

UHAPŠENI SRBIN IZNUDIO 28.000 EVRA

Ucenjivao sveštenika da bi renovirao kuću

SELJIMI MILJAM (40), poreklom iz Srbije koji živi u italijanskom naselju Copola, uhapšen je zbog sumnje da je ucenjivao sveštenika godinu dana kompromitujućim fotografijama na kojima se nalaze njegov sin i unuk i na taj način od njega iznudio 28.000 evra, pišu italijanski mediji.

Naime, prema pisanju italijanskog “Il Gazetino”, sve je počelo prošlog marta kada su se pred vratima kuće ovog sveštenika u penziji pojavila dvojica dečaka. On ih nikada ranije nije video. Kako piše ovaj medij, oni su ponudili da mu pomognu oko kućnih poslova, a sveštenik ih je, nakon što ih je pustio unutra i malo porazgovarao sa njima, pozdravio dajući im po 10 evra. Maloletnici su nastavili da dolaze kod sveštenika i svaki put bi dobili napojnicu. Međutim, jednog dana na sveštenikova vrata pozvonio je Seljimi, koji mu je rekao da ima dokaz da je maltretirao dečake ipokazao mu fotografiju. Sveštenik je bio uplašen i, kako navodi ovaj medij, misleći na svoju čast i Crkvu, odlučuje da se pridržava Seljimijevih novčanih zahteva.

Kako se ne bi predomislio, Seljimi je svešteniku u oktobru prošle godine navodno pretio da će završiti u novinama. Sveštenik potom pristaje na plaćanje 15.000 evra u više rata. Međutim, kako su preneli mediji, Seljimi je nastavio da mu traži novac, a iznos datog novca dostigao je 28.000 evra. Seljimi mu je govorio da mu novac treba kako bi obnovio kuću u Srbiji.

Sveštenik je, piše ovaj medij, vodio evidenciju o svim isplatama i zadržao Seljimijevu ličnu kartu, koju mu je on dao kako bi mu platio čekom. Takođe je zadržao dokument iz novembra prošle godine u kojem je sumirao obim isporuke novca, precizirajući da Seljimiju od tog trenutka više ništa nije trebalo za obnovu kuće. Tada mu je dao, kako je islio poslednjih 5.000 evra uveren da će ovome doći kraj. Međutim, umesto toga, Seljimi je nastavio da mu traži novac, što je nateralo sveštenika da se obrati karabinjerima. Kako piše “Il Gazetino”, Seljimi je uhapšen prošlog ponedeljka, tokom isporuke 19. rate, odnosno 2.000 evra. On je, kasnije, saslušan u sudu. M. Brkić n

  1. Brkić

ISTRAGA

Sporna fotografija sveštenika i dece nije pronađena i istražuje se da li je u Seljimijevom telefonu. Takođe se ispituje i način podizanja novca koji je sveštenik Seljimiju uplaćivao.

----------------------------------------------------------

Datum: 16.03.2020

Medij: Blic     Strana: 10

Rubrika: Svet

Autori: J. RADOVANOVIĆ, I. KEŠANSKI

Teme: Korupcija

Naslov: “SLOVENAČKI ORBAN” PONOVO NA ČELU DRŽAVE

Janez Janša već napravio čistku

“SLOVENAČKI O NA ČELU DRŽAVE NA CELU DRZAVE

Janez Janša prešao je dug put od liberalnog disidenta u vreme komunizma do

konzervativnog lidera koji neprestano izaziva EU, zbog čega su ga prozvali “slovenačkim Orbanom”. Zatvorska kazna, afere i izborni porazi nisu ga sprečili u tome da i treći put postane premijer Slovenije.

  1. RADOVANOVIĆ, I. KEŠANSKI

Nakon što je liberalni premijer Marjan Šarec iz stranke levog centra u januaru podneo ostavku

jer, kako je objasnio, njegova manjinska vlada ne može dobro da obavlja posao, predsednik Slovenije Borut Pahor imenovao je Janeza Janšu za mandatara nove vlade, pošto je njegova partija desnog centra Slovenačka demokratska stranka (SDS) postigla koalicioni dogovor koji će imati većinu u parlamentu. Janša je oformio neobičnu alijansu četiri partije, od sopstvene nacionalističke desnice do stranke levog centra.

PRVI POTEZI - ČISTKA ŠEFOVA

Prvo što je nova vlada na čelu sa Janšom uradila jeste smena šefova policijskih snaga, vojske, obaveštajnih i bezbednosnih službi Ministarstva odbrane. Smenjeni su komesar policije Tatjana Bobnar, načelnik generalštaba Alenka Ermenc, i direktor Vojnoobaveštajne služne Slovenije (OVS) Dejan Matijević. Njih će zameniti Anton Travner, Robert Glavaš i Andrej Osolnik.

Nova slovenač-

ka vlada osnovala je i štab za borbu protiv epidemije virusa korona na čijem čelu je sam premijer Janez Janša.

GRANICA

BRISEL ZABRINUT

Ono što posebno brine Brisel jeste to što Janša ne samo da ima biografiju sličnu onoj mađarskog premijera Viktora Orbana već i koristi njegove metode i retoriku. Iako Slovenija važi za posvećenu članica Evropske unije, pobeda Janše dodaje još jedan snažan glas protiv migranata i trenutku kada se stari kontinent suočava sa pretnjom nove izbegličke krize.

Inače, Orbanova partija je više puta i finansirala Janšinu kampanju. Da li je moguće da Slovenija sa Janšom na čelu bude sličnija Mađarskoj? Izgleda da jeste. Naime, Janšin savez obećava da će vratiti obaveznu vojnu službu, pooštriti kontrolu na granicama Slovenije i povećati natalitet u zemlji od dva miliona ljudi.

- Problem će nastati ako pokuša da uradi ono što Orban radi u Mađarskoj. Mislim da ga druge stranke koje su u koaliciji s njim ne bi zaustavile - rekao je Marsel Štefančić, slovenački esejista i Janšin poslanik za “Politiko”.

On je opisao Janšu kao mešavinu Orbana, američkog predsednika Donalda Trampa i britanskog

premijera Borisa Džonsona. Međutim, treba imati na umu da ovakva koalicija prilično klimava pa bi Janša morao da pazi da ne preteruje, ukoliko želi da se održi na vlasti. Ali, kako piše “Politiko”, Janša je poradio na imidžu. Kako je rekao Ali Žerdin, urednik slovenačkog lista “Delo”, na parlamentarnim izborima 2018. godine, kada je SDS osvojio najviše glasova, niko nije želeo da sa Janšomide u koaliciju. To se sada promenilo. - Ovim koalicionim sporazumom popravio je svoj imidž kao osobe koja je u stanju da sarađuje sa gotovo bilo kim - kaže Žerdin.

“POLITIČKI

PREŽIVLJAVAČ”

Janša je prvi put postao premijer 2004. godine, odmah nakon što je Slovenija pristupila EU. Ironično za nekoga ko je svoje ime stekao kao novinar disident, optužen je da vrši pritisak na novinare i izgubio je sledeće izbore nakon što je iz Finske optužen za podmićivanje tokom kampanje 2008. godine. Povukao se sa funkcije premijera u drugom mandatu 2013, nakon manje od dve godine, zbog korupcionaškog skandala.

Janša, osuđen zbog primanja mita po vojnom ugovoru s finskom kompanijom “Patrija” tokom prvog mandata (2004-2008), uspeo je da Ustavni sud poništi tu kaznu. Negirao je krivično delo i Ustavni sud je 2015. godine odbacio prethodnu presudu.

Jedan bivši agent slovenačke vojnoobaveštajne službe je u martu 2011. optužio Janšu da je tokom raspada Jugoslavije kada je vršio dužnost ministra odbrane Slovenije, bio uključen u krijumčarenje oružja.

Njegova partija takođe je na udaru krtiki zbog navodnih veza sa neonacističkom grupom “Krv i čast”. Novinar koji je otkrio vezu, Anuška Delić, optužena je 2013. za posedovanje vojnih tajni. Optužbe protiv nje su odbačene nekoliko godina kasnije.

Uprkos ovim skandalima Janša je uspeo da opstane u politici čime je stekao reputaciju “političkog preživljavača”. n

----------------------------------------------------------

Datum: 16.03.2020

Medij: Danas     Strana: 1,15

Rubrika: Kultura

Autori: Marija Krtinić

Teme: Korupcija

Naslov: ŽIVIMO U TRENUTKU STRAŠNOG NEPOVERENJA

ZIVIMOU TRENUTKU STRAŠNOG NEPOVERENJA

Napa Selimović, glumica, za Danaspovodompočetkaprikazivanja serije„Tajkip“ večeras na RTS-u

Živimo u trenutku strašnog nepoverenja u sve i svakoga

BEOGRAD // U pokušaju da se umanji širenje epidemije virusom korona, kultura u Srbiji je gotovo u potpunosti zaustavljena. I dok su pozorišta zatvorena, koncerti otkazani, a bioskopi funkcionišu u redukovanom obliku, žive isključivo televizija i internet. Dramska umetnost u vanrednim okolnostima opstaje pre svega kroz serijski program, koji je, na sreću, poslednjih godina postao jedan od najzanimljivijih proizvoda domaće produkcije. Jedna od njih je i drama „Tajkun“ u režiji Miroslava Terzića („Ustanička ulica“, „Šavovi“) čija se prva epizoda očekuje večeras od 20 sati na Radio-televiziji Srbije (veče pre prikazana je kanalu Superstar). U pitanju je priča koja prati

turbulentan život moćnog tajkuna Vladana Simonovića (igra ga Dragan Bjelogrlić) i njegove porodice u trenutku kada i država i moćni neprijatelji sa one strane zakona prete da unište njegovo poslovno carstvo. 0 „Tajkunu“, tužiteljki Jovani koju igra u seriji, ali i o pozorišnom životu u doba korene, u razgovoru za Danas govori glumica Hana Selimović. Izjavili ste da se ova serija bavi našom svakodnevicom. Na koji način sudbina jednog izmišljenog tajkuna pokazuje život celokupne Srbije?

- Pitanje vlasti, korupcije, sprege države i lokalnih moćnika ili biznismena kako se to elegantnije kaže, sistema u kome ?ivimo, privatizacije, kupoprodaje velikih nekada državnih zemljišta i fabrika, name?teni tenderi, kao neki širi kontekst, u kojem gledamo ljude. Jake, slabašne, zaljubljene, uplašene, ohole, beskompromisne, ambiciozne, ucenjene... naprosto ljude. Za mene svi ti elementi su na neki način prilično poznati činioci našeg ovdašnjeg života. Jovana tužiteljka. Snažna. Ambiciozna. I vođena željom - da osvoji moč". Ovim rečima produkcija serije opisujevašu junakinju, a kakoje vividite?

- Kao veoma složenu osobu, koja se ne opisuje lako sloganima. Veoma mi je drag rad na ovoj seriji i ulozi, a posebno mi je drag rad sa ekipom sa koja je ovu seriju pravila. Jovana je rezultat našeg zajedničkog rada, promišljanja, i iskustava. Kao u ostalom i cela serija. U celu tu stvar je uloženo puno strpljenja, volj e i truda. Veoma sam srećna I što smo radili na takav način jer to smatram najboljim mogućim načinom stvaranja. Nedavno ste igrali i inspektorku u seriji „Besa".Praviliseu poslednjevreme višeprostoraza složeniježenske likove u domacim produkcijama ili je idaljerečsamoo sporadičnim slučajevima?

- Apsolutnoje reč samo o sporadičnim

slučajevima, mislim da je to više nego evidentno.

Čini se da domaća produkcija

poslednjih godina živi prevashodno na serijama,itopresvega

kriminalističkim. Kakoto vidite? Izjavili ste jednom prilikom da ste odbile sve serije osim „Bese"...

- Da. Doskoro je nas televizijski program zaista pružao jednu skromnu, da ne upotrebim grublju reč, ponudu. Zanimljiv paradoks se dešava u poslednje vreme. Naravno to nije tako apsolutna i isključiva promena, ali ako malo bliže posmatrate stvari videćete da ima istine. Naime, serijski program kod nas počinje da neguje jednu umetničku

beskompromisnost, dok pozorišta počinju da posrću pod jednim komercijalnim, pokatkad i estradnim pristupom. Na obe strane naravno, postoje izuzeci, jer nije u pitanju neki matematički algoritam, ali se svakako događa nema zanimljiva faza koja bi se Na koji način će to, što su zbog zabrane okupljanja više od sto Ijudi u zatvorenom prostoru otkazani pozorišni repertoari, uticati na teatarski život Srbije? Šta to znači za domaće dramske umetnike?

- To je veoma važno pitanje i hvala Vam na istom. Kolege u Hrvatskoj su već uputili apel koji skreće pa?nju na poziciju nezavisnih umetnika u kulturi, u ovim okolnostima. Nisam čula da se kod nas još uvek potegla ta vrsta pitanja na nekom zvaničnom nivou, jer mi naravno još uvek čini se kuburimo sa konkretnim merama, odnosno još uvek smo na nekom čekanju plana koji se tiče škola, i drugih institucija, mogućnosti vanrednog stanja itd. Ali naravno smatram da je apsolutno važna stvar baviti se pitanjem onih koje ovo stanje sem zdravstveno, ugrožava i

egzistencijalno. Čuvajući zdravlje naših sugrađana, a naravno i sopstveno, pozorišni radnici su obustavili igranja. Međutim za one koji nisu na plati, to stvara jednu duplu vanrednu situaciju, o kojoj mislim, da se mora govoriti. Vezano za zatvaranje pozorišta, planirate li možda da igrate neke predstave virtuelno? U Italiji se organizuju virtuelni koncerti a kod nas FIST planira takav pristup...

- Plan o kome govorite nije u mojoj nadležnosti, tako da zaista ne znam ništa o tome. Divno je poželeti da se pruži mogućnost sugrađanima za uživaju iz sigurne pozicije u različitim sadržajima, ali treba pomisliti i o našim kolegama, muzičarima, operskim pevačima, glumcima. Naš posao podrazumeva ne držanje distance, podrazumeva mnogo bliskog kontakta, izme?u ostalog i situacije u kojima koristimo istu šminku, garderobe, itd, gotovo kao neka komuna. Da živimo u pozorištu i nemamo doticaja ni sa čim van njega, onda ne bi bio problem da izvodimo svoje sadržaje, međutim ovako smo potencijalna opasnost i jedni za druge, bar za određeno vreme u kome je suzbijanje širenja prioritet. Sa druge strane pozorište je medij

koji svoju suštinu zaista baštini

u činjenici da ljudi u sali

ispred sebe gledaju žive ljude, koji u datom času nešto proizvode. Mislim da je bolje da svi zajedno preguramo ovaj period da bi sačuvali jedni druge i da bi onda naši sugrađani od najmlađih do

najstarijih, kao i naše kolege nastavili da žive, nadam se ne sasvim isto

kao do sad, već obazrivije i solidamije, i da odlaze u pozorište bez ikakvog rizika.

Kako gledate na celokupni odnos države prema situaciji sa širenjem korona virusa u Srbiji? Liče li vam konferencije za medije na pozorišne predstave?

- Ovog trenutka, pokušavam da svoje političko nezadovoljstvo sublimiram i da ne koristim ovu situaciju da ga artikulišem jer postoje prioriteti. Trudim se da što racionalnije pristupim

informacijama na koje dobijamo i takođe, sem konkretnih izrečenih mera, pitam se šta je ono što kao odgovorni građani sami možemo da preduzmemo. Situacija u kojoj se nalazimo je apsolutno krizna, i čini mi se da građani moraju da pokažu određenu vrstu obaveštenosti, racionalnosti i samodiscipline. Postoje stvari koje možemo preduzeti poučeni, iskustvima drugih zemalja, za početak čini mi se da je neka elementarna solidarnost neophodna. Ne tamanimo rafove i ne uranjajmo se u galone alkohola, jer ovo je stvar u kojoj smo svi jednako izloženi. Osobikoja se obilato snabde dezinficijensima ne ide u korist da njeni sugrađani, prodavci i lekari nemaju čime da učine isto. Sa druge strane, mislim istovetno da je minimiziranje posledica virusa i same zaraze takođe ordinaran primitivizam i neodgovornost. Živimo u trenutku strašnog nepoverenja u sve i svakoga, od sopstvene države do nas samih. Takavobmč nepoverenja je odličan temelj za razvijanje panike i histerije. Ja vemjem samo u sledeće, ovo je situacija kada će građani morati da pokažu svoju zdravu pamet i odgovornost prema dmštvu u kome živimo. Važnije mi je da to kažem nego da komentarišem predsednikova obraćanja. Za to ćemo imati vremena, nakon ove bitke.

Pozorište se u poslednje vreme bori za svoj prostor slobode, koji se sve više sužava izborom direktora teatarskih institucija, selektora festivala Kako vi to vidite? Može li se situacija okrenuti?

- Nikakvi procesi tog tipa se ne događaju preko noći. Zivimo u društvu koje je dugim nizom godina omogućavalo prostor malverzacijama, poltronima, nepotizmu, partijskom

zapošljavanju, lokalnim despotima, itd. Situacija se svakako može okrenuti, ali i to bi morao biti temeljan i dugotrajan proces prilagodbe na neke drugačije principe funkcionisanja. Do tada borba za slobodu će uglavnom biti prepuštena izboru pojedinca i onome kako je ko doživljava.

Marija Krtinić

> Pokušavam da ne koristim

ovu situaciju da artikulišem svoje

političko nezadovoljstvo jer postoje prioriteti

> Ovo je situacija kada će

građani morati da pokažu svoju zdravu pamet i

odgovornost prema društvu u kome živimo

> Osobi koja se obilato

snabde dezinficijensima ne ide u korist da njeni

sugrađani, prodavci i lekari nemaju čime da učine isto

Sećanje na Ranka Munitića i malu Hanu Ovogodišnja ste dobitnica priznanja Trepetalo iz Trogira - regionalne nagrade Centra za medije Ranko Mutinič. Šta vam znači ova nagrada? Zorica Jevremovič kaže da je Ranko znao da c'ete biti glumica još kad ste bili devojčica... - Postoji nekoliko nagrada koje sam osećala kao izrazito važne. Ova je u tom smislu zauzela možda i najvažnije mesto. Prvo treba reći da je privilegija naći se među umetnicima koji su dobitnici Rankove nagrade. A najzad, Ranka pamtim kao čoveka izrazito lepog i pametnog, zabavnog i prodornog, suludo obrazovanog. Pamtim kako sedi u Jugoslovenskoj kinoteci gde je moja majka radila u knjižari, i vodi sa mnom nekoliko razgovora, potpuno ravnopravnih, poštujući moj integritet, mišljenje i temperament, ne obazirući se mnogo na činjenicu da sam bila učenica nižih razreda osnovne škole, odnosno devojčica od osam ili devet godina. Ranko me je pitao, pomalo i sugerišuči možda: Bičeš glumica? Rekla sam da. Pitao je kakva? Rekla sam - velika. Ranko i Zorica su voleli tu priču. Ja danas osećam obavezu da se pred njom malo i postidim, ali bih volela da se setim kako je ta mala devojčica znala da budetako odlučna i nepokolebljiva. Zahvalna sam na ovoj nagradi, jer čuva sečanje na Ranka Munitiča, jednog od najznačajnijih novinara, kritičara, teoretičara i uopšte ličnosti, na kulturnom prostoru Jugoslavije, i na malu Hanu, možda hrabriju od ove današnje.

----------------------------------------------------------

Datum: 16.03.2020

Medij: Danas     Strana: 4

Rubrika: Tema

Autori: Redakcija

Teme: Informacije od javnog značaja

Naslov: Šabić: Epidemija ne ugrožava opstanak države

Šabić: Epidemija ne ugrožava

opstanak države

Nema pravnog osnova za uvođenje vanrednog stanja, tvrdi bivšipoverenik

BEOGRAD // Advokat Rodoljub Šabić izjavio je za agenciju Beta da „pe želi da spekuliše o faktičkim mogućnostima da se uvede vanredno stanje“, kako glasi predlog ministra odbrane koji je uputio predsedniku Srbije, navodeći da je „sa pravnog aspekta takva mogućnost izvesno bez osnova“.

Šabić, koji je i prvi poverenik za informacije od javnog značaja u Srbiji, upozorio je da je nužno razlikovati pojmove „vanredno stanje“ i „vanredna situacija“.

„Razlikuju ih i Ustav i zakon, uvode se iz različitih razloga, predlažu ih i o njima odlučuju različiti organi, podrazumevaju različite mere i što je najvažnije bitno se razlikuju po posledicama koje mogu imati za prava građana zajamčena Ustavom. „Vanredno stanje“ je situacija uređena članom 200. Ustava a „vanredna situacija“ Zakonom o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama“, kazao je Šabić i dodao da vanredno stanje uvodi Narodna skupština.

Sabić je rekao da su „neosnovane spekulacije da bi u trenutnim konkretnim okolnostima umesto nje to mogli zajednički da urade predsednici Republike, Skupštine i Vlade“. „Ustav zaista predviđa takvu mogućnost za situacije kad skupština ne može da se sastane ali mi nismo u takvoj situaciji. Ta ustavna odredba ima u vidu faktičku nemogućnost okupljanja poslanika, apsurdno bi bilo tumačiti da se zbog odluke Vlade o zabrani skupova sa preko 100 lica Skupština ne može sastati. Nikakav akt Vlade ili ma kog organa izvršne vlasti ne može biti smetnja za održavanje sednice najvišeg zakonodavnog tela“, rekao je Šabić.

On je rekao i da je „važnije od toga ko odlučuje o vanrednom stanju - pi-,,S druge strane Zakon o sprečavanju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama odnosi se ne samo na situacije koje „ugrožavaju opstanak“ nego na više mogućih teških, čak katastrofalnih situacija među kojima izričito navodi epidemije i pandemije zaraznih bolesti. Vanrednu situaciju ne proglašava Skupština nego Vlada, na predlog Republičkog štaba za vanredne situacije onda kada su, kako zakon kaže, „rizici i opasnosti takvog obima i intenziteta da njihove posledice nije moguće otkloniti redovnim delovanjem nadležnih službi već su nužne posebne mere, dodatna sredstva i pojačan režim rada“, kazao je Šabić.

On je rekao da je „situacija sa kojom smo suočeni upravo takva“. Šabić je rekao da je „posebno bitno i važno napomenuti da proglašavajući vanrednu situaciju Vlada ne može propisivati nikakva ograničavanja Ustavom zajamčenih prava građana“.

----------------------------------------------------------

Datum: 16.03.2020

Medij: Danas     Strana: 2

Rubrika: Biznis

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Da li je Nole patriota

Da lije Nole patriota

Povremeno, a u poslednje vreme učestalije, na društvenim mrežama pojavljaju su kritike na račun Novaka Đokovića da ne plaća porez u Srbiji.Te kritike su netačne i još su jedno svedočanstvo naopakog načina mišljenja koje naši levičari šire neodgovorno i iz neznanja.

Pre svega, Novak Đoković plaća poreze u Srbiji. Siguran sam da za sve nekretnine čiji je vlasnik plaća zakonom propisanu poresku stopu. Da nije tako odavno bi se oglasila Poreska uprava. Kada popije čaj u kafiću, Nole automatski plaća PDV. Verujem da je platio porez na vozila koje on i njegova porodica voze.

Pa koje onda poreze Nole ne plaća u Srbiji? Pretpostavljam da kritičari misle na poreze na dobit koje Novak Đoković ostvaruje kroz prihode od osvojenih turnira i naročito visoke prihode od raznih sponzora, na primer, proizvođača sportska odeća Lakoste.

Nole pobeđuje na svetskim turnirima, razvio je globalno prepoznatljivo ime i brend zahvaljujući činjenici da je najbolji igrač tenisa na svetu. A najbolji je jer je na urođeni talenat i predispozicije ugradio i svaki dan ugrađuje u poslednjih 25 godina ogromna ulaganja.Ta ulaganja sastoje se od ličnog truda i posvećenosti, ali i od ne malog novca da se plate treneri, fizioterapeuti i mnogobrojno pomoćno osoblje, putovanja velikog tima...Te investicije naroćito su bile velike i rizične na početku karijere kada nije bio poznat i kada se peo na lestvici najboljih tenisera, a u celosti ih je finansirala njegova porodica koja se satirala u privatnom biznisu da bi skupila neophodan kapital. Dakle, njegovuspeh posledicaje velikog privatnog preduzetništva i investicija i njega i njegove porodice.

Kada je počeo da stvara velike prihode i kada su oni počeli da prevazilaze u velikoj meri troškove i da stvaraju profit, Noleje kao svaki preduzetnik preduzeo sve mereda u zakonskim okvirima minimizuje porez na prihod koji plaća. Pošto su prihodi koje on pravi nelokalizovani (nisu vezani za određenu zemlju), on se preselio u Monako, poreski raj gde plaća najmanju poresku stopu na dobit (gravitira nuli).

To rade svi normalni Ijudi i to je apsolutno legitimno.To jedino nije normalno našim levim kritičarima koji po pravilu vole da zaviruju u tuđi džep i dalje favorizuju 70-godišnje metode otimačine i redistribucije socijalističke države.

A ono što je apsurd je da to svoje besnilo levičari odevaju u lažni patriotizam i čoveka koji uspešno reprezentuje Srbiju širom sveta i od globalno zarađenog ličnog novca ulaže milione u dobročinstvo u Srbiji optužuju da je nepatriota.

Nedavno sam na jednom porodičnom okupljanju slušao čoveka koji je nekada bio političar visokog lokalnog ranga u Srbiji, inače i stručnjaka i preduzetnika. Besneo je na veliku međunarodnu firmu koja je privatizovala fabriku u njegovom gradu, ali eto nije platila uređenje decenijama devastiranih i zapuštenih javnih površina u tom gradu. Zamerao im je što pored poreza, i lokalnih i svih drugih taksi koje redovno plaćaju, ne poklanjaju dobrovoljno novac za lokalnu zajednicu. To mu je bio vrhunski argument u optužbama na račun zlog kapitalizma. Interesantno jeda taj političar i preduzetnik u svom privatnom preduzeću u trenutku dok kritikuje„zli kapitalizam"svojim zaposlenima deli zarade„na crno", nelegalno umanjujući poreze i doprinose koje je dužan da plati svojoj državi.

Pogađate li ime partije čiji je član i koja ga je uzdigla na mesto lokalnog funkcionera? Mislite li da je on izuzetak? Da se ne lažemo, svi znamo da je pravilo.

I to sumira naše ukorenjeno i neizlečivo socijalističko uverenje: neznanje i nepoštenje upareno sa urođenim lopovlukom.

----------------------------------------------------------

Datum: 16.03.2020

Medij: Dnevnik     Strana: 13

Rubrika: Vojvodina

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Prvi po reciklaži u Vojvodini

Prvi po reciklaži

u Vojvodini

BAČKI PETROVAC: Opšti-Foto: R. Hadžić

na Bački Petrovac prva je u Vojvodini kada je reč o reciklaži. Predsednik te opštine Srđan Simić kaže da se kod njih sprovodi primarna reciklaža i ponosan je što su je građani to oberučke prihvatili.

- Oni sami recikliraju otpad, a zadatk i obaveza lokalne samouprave je da im obezbedimo način reciklaže, te tako građani dobijaju vreće za odlaganje reciklažnog otpada, i to najviše PET ambalaže, koja se najčešće i koristi tvrdi Simić. - Prosečno, građanin Bačkog Petrovca jednu flašu dnevno odloži u otpad, a nama je važno da to ne završi na deponiji, niti bilo gde osim u reciklažnom otpadu, zato je komunalna firma obezbedila vreće za odlaganje i za PET ambalažu, papir i drugi otpad. Postoji kalendar i svaki dan se odnosi druga vrsta otpada, ali da građani ne bi čekali ili ako imaju veću količinu otpada, imamo i reciklažna ostrva.

ne i do dan danas, prema Simićevim rečima, to dobro funkcioniše.

- Ne mogu da tvrdim da sto odsto stanovništva reciklira, ali blizu smo. Nema kuće koja se nije odazvala na reciklažu. Da li stanovnici stvarno izrecikliraju stoprocentno, to ne možemo da znamo. Mnogo komunalnog otpada završi na smetlištu, nije obrađen i ne možemo da znamo da li se u njemu nalazi neki otpad koji bi trebao da bude recikliran - kaže Simić. - U Bačkom Petrovcu, Kulpinu, Gložanu, Magliću svaka kuća ima mogućnost za reciklažu. Obezbedili smo i 16 reciklažnih ostrva i svako ko ima veće količine otpada ne mora da čeka četvrtak, na primer, kada se odlaže PET ambalaža, već može da odnese u kontejner, koji se nalazi u blizini pijace, centru, obodima naselja. Trudili smo se da pokrijemo opštinu dobro da svako ima mogućnost da otpad odnese, a da komunalna firma to posle odnese.

Godišnje oko 50 tona PET ambalaže iz Bačkog Petrovca ode na dalju reciklažu i obradu, govore podaci JKP „Progresa”. Firma ima ugovor sa kompanijom iz Gajdobre koja dalje obrađuje reciklirani otpad.

- Preduzeće prihoduje, ali reciklaža nije isplativa, jer su njihov trošak komunalni radnici, pevoz, gorivo, obezbeđivanje kontejnere, vreća, ceo proces daljeg razdvajanja otpada u krugu firme i odlaganje. Firma nema zaradu, niti plus, ali važno je da taj otpad ne završi na smetlištu, deponiji. To je teret koji podnosi lokalna samouprava, komunalna firma kako bi građani reciklirali - pojašnjava Simić. - Još uvek funkcioniše regionalna deponija na koju smo se trudili da ne završi ni kabasti, elektronski, zeleni, papir, PET, staklo, ništa što može da se reciklira. Cilj je da na smetlištu završi samo biorazgradivi otpad koji neće stvoriti štetu zemljištu na kom se nalazi i zaštititi životnu sredinu ili da neko dobije motiv da ode na deponiju, pa da je pali.

Bački Petrovac nema problem sa divljim deponijama,

Prosečno, građanin Bačkog Petrovca jednu flašu dnevno odloži u otpad, a nama je važno da to ne

završi na deponiji, niti bilo gde osim u reciklažnom otpadu, zato je komunalna firma obezbedila vreće za odlaganje i za PET ambalažu, papir i drugi otpad. Postoji kalendar i svaki dan

se odnosi druga vrsta otpada, ali da trađani ne bi čekali ili ako imaju veću količinu otpada,

imamo i reciklažna ostrva

(Srđan Simić)

čak i ako se stvore, tvrdi Simić, brzo se uklone, u roku od dan-dva.

- Kad je reč o animalnom otpadu i to smo sistemski rešili, te kompanija „Eko vet” po ugovoru o javnoj nabavci, svako ko ima animalni otpad, odlaže uz potvrdu veterinara. Firma dolazi po uginulu životinju i nijedna ne završi ni na smetlištu, jami, nigde gde nije propisano - kaže predsednik Opštine Bački Petrovac.

  1. Stakić

----------------------------------------------------------

Datum: 16.03.2020

Medij: Dnevnik     Strana: 8

Rubrika: Svet

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Izrael: Odloženo suđenje Netanijahuu

Izrael: Odloženo suđenje Netanijahuu

Suđenje zbog korupcije izraelskom premijeru Benjaminu Netanijahuu odloženo je za dva meseca, do pred kraj maja, zbog korona virusa. Ministarstvo pravde saopštilo je da će suđenje koje je trebalo da počne 17. marta čitanjem optužnice zbog korupcije, početi 24. maja zbog izbijanja korona virusa. Optužbe protiv Netanijahua uključuju podmićivanje, kršenje poverenja i prevare. On negira sve optužbe. ¦

----------------------------------------------------------

Datum: 16.03.2020

Medij: Politika     Strana: 9

Rubrika: Hronika

Autori: Miroslava Derikonjić

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)/Nemanja Nenadić/Agencija za borbu protiv korupcije/Korupcija

Naslov: Lažne podatke o imovini funkcionera niko ne istražuje

ISTRAŽIVANjE „POLITIKE”: BORBA PROTIV KORUPCIJE (1)

Lažne podatke o imovini funkcionera niko ne istražuje

Četiri specijalizovana odeljenja se i dalje bore

sa nedovoljnim brojem zamenika tužilaca i velikim brojem predmeta. - Mito najčešće prijavljuju građani

Miroslava Derikonjić

Za dve godine, koliko je prošlo od osniva-

nja posebnih odeljenja za borbu protiv korupcije pri višim tužilaštvima u Novom Sadu, Beogradu, Kraljevu i Nišu, postupano je u oko 15.000 predmeta, pokazuje istraživanje „Politike”. Najviše njih pocesuiralo je specijalizovano odeljenje u Beogradu, a najmanje u Kraljevu.

I, pored određenih rezultata, kako proizilazi iz istraživanja, Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije po kojima posebna odeljenja postupaju, nije u potpunosti ostvario svoju svrhu. Većina građana među kojima je „Politika” sprovela anketu, kazala je da nije prepoznala efekte pomenutog zakona i izjasnila se da ne veruje u potpunosti institucijama koje su nadležne za borbu protiv korupcije.

Istraživanje našeg lista, pokazalo je i da su četiri odeljenja za borbu protiv korupcije u velikoj meri prevazišla probleme sa kojima su se suočili na početku svog rada, ali da se i dalje bore sa nedovoljnim brojem zamenika tužilaca i mnogo predmeta. Zajednički imenitelj svim odeljenjima je i da je veliki broj postupajućih tužilaca u njih došao iz osnovnih tužilaštava, pa se s pravom postavilo pitanje njihove obučenosti za postupanje u ovim predmetima. Međutim, kako kažu u odeljenima za borbu protiv korupcije, svi oni prošli su različite obuke i adekvatno se obučili za postupanje u ovim predmetima.

U specijalizova-

nom odeljenju pri Višem tužilaštvu u Beogradu navode da se najveći procenat podnetih krivičnih prijava odnosi na krivična dela iz oblasti privrednog kriminala, pre svega na krivično delo zloupotrebe položaja odgovornog lica, ali i nova krivična dela koja su uvedena izmenama Krivičnog zakonika iz 2016. godine.

- Konstantno je veliki broj prijava iz oblasti krivičnih dela protiv službene dužnosti, a u okviru te kategorije najviše je onih zbog sumnje na zloupotrebu služenog položaja i krivično delo primanja mita. Strukturu podnosilaca prijava u najvećem procentu čine građani, zatim MUP, a potom slede i prijave ostalih organa i institucija. Strukturu prijavljenih u najvećem procentu čine odgovorna i ovlašćena lica u privrednim subjektima i zaposleni u njima - navode u Odeljenju za borbu protiv korupcije Višeg tužilaštva u Beogradu.

Na udaru odeljenja su svi: sudije, radnici suda, policajci, šverceri cigareta, vlasnici turističkih agencija, direktori i rukovodioci preduzeća. U Nišu se još prepričava smelost radnice tamošnjeg Višeg suda koja je sa računa te pravosudne ustanove skinula 15.042.953 dinara koje su okrivljeni godinama polagali na ime jemstva. Od ovog novca ona je, pored ostalog, kupila i sinu automobil. Čim je otkrivena, postupak protiv nje, pokrenule su njene kolege iz Odeljenja za borbu protiv korupcije, a odlukom suda prvostepeno je osuđena na pet godina zatvora.

Ovo odeljenje Višeg tužilaštva u Nišu procesuiralo je i sedmoricu koji su osumnjičeni da su prodavali cigarete koje je trebalo da budu uništene. Okrivljenima, među kojima su petorica radnika preduzeća kojem je bilo povereno uništenje, na teret se stavlja da su sačinjavali lažnu dokumentaciju o uništenju, a cigarete prodavali „na crno”.

Uprkos brojnim krivičnim delima zbog kojih gone odeljenja za borbu protiv korupcije, Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija, smatra da „lepeza” ovih

dela nije adekvatna.

- Neka koruptivna dela uopšte nisu obuhvaćena, poput krivičnih dela iz Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije koja se odnose na davanje lažnih podataka u izvepltajima o imovini funkcionera ili, recimo, krivično delo iz Zakona o finansiranju političkih stranaka. Takođe, ova odeljenja su nadležna za dela privrednog kriminala koja sa korupcijom nemaju nikakve veze. Njihova ukupna statistika ne može da bude relevantna za ocenu uspešnosti aktivnosti u borbi protiv korupcije. Naime, da bi dobili relevantne podatke, mora da se gleda statistika za svako krivično delo pojedinačno - navodi Nenadić.

On dodaje i da posebna odeljenja nisu nadležna za gonjenje nekih od najozbiljnijih slučajeva.

- Na primer, ako neki poslanik krije imovinu ili daje lažne podatke. Tu ne bi bio nadležan ni TOK, ni posebna odeljenja zato što to delo nije obuhvaćeno, nego bi postupala osnovna tužilaštva - kaže Nenadić.

jjfe. Ha udaru tužilaštva ? su sudije, radnici

suda, policajci, šverceri cigareta

f

----------------------------------------------------------

Datum: 16.03.2020

Medij: Politika     Strana: 3

Rubrika: Svet

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Odloženo suđenje Netanijahuu

Odloženo suđenje Netanijahuu

Jerusalim - Suđenje premijeru Izraela Benjaminu Netanijahuu za korupciju odloženo je za dva meseca, do maja, zbog epidemije virusa korona, preneo Je Tanjug. Izraelsko ministarstvo pravde saopštilo je da je suđenje trebalo da počne 17. marta čitanjem optužnice, ali da je odloženo za 24. maj, objavio je Rojters. Netanijahu je negirao optužbe za korupciju.

----------------------------------------------------------

Datum: 16.03.2020

Medij: Politika     Strana: 18,19

Rubrika: Pogledi

Autori: Dr Branko M. Rakić

Teme: Korupcija

Naslov: Dopisivanje je veća pošast nauke od plagiranja

Dopisivanjeje veća pošast nauke od plagiranja

Dr Branko M. Rakić*

Pre više godina, kada sam počeo

da obavljam funkciju univerzitetskog ombudsmana Univerziteta u Beogradu, dokgorantkinja s jednog od fakulteta, koja mi se obratila predstavkom jer je imala problem s odobravanjem odbrane već napisane teze od strane nadležnog veća naučnih oblasti Univerziteta, na sledeći način mi je ukazala na ono što je smatrala da predstavlja dublje poreklo njenog problema: „Znate, ceo problem je nastao zbog toga što su moja mentorka i profesorka koja predsedava Većem u sukobu. Njihovi su odnosi toliko poremećeni da su prestale čak i da se dopisuju.” Nije mi bilo jasno o kakvom se „dopisivanju” radi. Za mene je ta reč do tada značila uzajamno slanje pisama, razglednica i drugih pismena. „Kako mislite 'prestale

da se dopisuju?’”, upitah. „Pa na radove koje objavljuju. Ranije bi svaka od njih uz rad koji je napisala stavljala u potpis i onu drugu. Sada to više ne rade”, odgovori mi doktorantkinja, začuđena što to uopšte pitam.

Naravno, nisam ni do tada bio toliko naivan da ne znam da se ponekad među potpisnicima nekog naučnog rada nađe kao „koautor” i neko ko uopšte nije učestvovao u pisanju tog rada. Ali nisam mislio da je to česta pojava. Nakon tog razgovora, počeo sam da istražujem pojavu na koju mi je u tom razgovoru skrenuta pažnja. I rezultat mog „čeprkanja” bio je potvrda onoga što sam čuo od pomenute doktorantkinje.

Koautorstvo je, naravno, normalna pojava, poželjan i često i nužan način rada u nauci. Neki oblici rada, poput interdisciplinarnih ili eksperimentalnih istraživanja, praktično su nezamislivi bez timskog rada i koautorstva na rezultatima tog rada.

Ali ovde nije reč o tome. Ovde se radi o krajnje negativnoj pojavi koja je postala veoma prisutna u nekim granama nauke (svesno izbegavam da ovde napišem kojim, jer ipak sam siguran da velika većina naučnih radnika u tim oblasgima časno i pošteno obavlja svoj posao). Do te mere prisutna i do te mere uobičajena da, čini mi se, oni koji pribegavajutoj praksi nisu ni svesni da rade nepggo što nije u redu, pggo je nečasno i protivpravno.

Pojava „dopisivanja” ima dva moguća oblika. Jedan je dogovorni. Pet ljudi, na primer, svaki ponaosob, napišu po jedan rad. I onda, po dogovoru, svaki od njih kod predaje rada radi objavljivanja dopiše preostalu četvoricu kao koautore, iako oni uopšte nisuučestvovaliupisanjutograda. Tako svaki od radova „ima” po pet autora, a svaki od učesnika u dogovoru „ima” po pet radova za koje se smatra da je autor. Pet stvarnih autorstava se tako pretvori u 25 „autorstava”.

Drugi molući oblik „dopisivanja” je još problematičniji, još nečas-

Ova pojava je do te mere prisutna i do te mere uobičajena da, čini mi se, oni koji

pribegavajutoj praksi nisu ni svesni da rade nešto što nije uredu.štoje nečasno i

protivpravno

niji. Tu se radi o zloupotrebi odnosa subordinacije. U naučnoj hijerarhiji niže rangirani učesnik je primoran, da ne bi trpeo štetne posledice, da na svoj rad dopiše kao koautora i sebi nadređenog učesnika (asistent profesora, student mentora itd.) ili učesnike. Ovo se najčešće dešava prećutno, podrazumeva se da mora tako. I podrazumeva se, najčešće, da će više rangirani potpisnik rada, koji u pisanju rada uopšte nije učestvovao, biti potpisan ispred niže rangiranog, koji je zapravo rad napisao. Postoje, naravno, i razne podvarijante i međuvarijante, ali to manje-više tako izgleda.

Teško je utvrditi šta sve navodi ljude na neetično postupanje, ali vrlo je moguće da ova trka za postizanjem što većeg broja autorstava navodi neke od učesnika u njoj i na pribegavanje drugom vidu neetičnog postupanja, plagiranju. I dok je plagiranje, iako ga po svemu sudeći ima znatno manje nego lažnih autorsga-

va (a nažalost i znatno više nego što bi se moglo pretpostaviti), privuklo značajnu pažnju akademske i šire javnosti, o lažnim autorstvima u vidu „dopisivanja” se gotovo i ne priča. A siguran sam da se radi o većoj pošasti, kako zbog veće rasprostranjenosti, tako i upravo zbog toga što ta pojava ostaje gotovo nezapažena i tretirana je gotovo kao nešto normalno.

I konačno, kod plagijata se radi o intelektualnoj krađi najčešće dela nečijeg rada ili nečije ideje a plagijator po pravilu ipak napiše deo rada koji potpisuje, pruži makar neki doprinos. Što ga sve, naravno, ne čini manje lopovom u onom delu gde je pokrao tuđu intelektualnu tvorevinu. S druge strane, kod „dopisivanja” se radi o intelektualnoj prevari kod koje lažni autor nema nikakav doprinos u izradi rada čijije kopotpisnik. Pato ovupojavu čini još gorom.

Etički kodeks Univerziteta u Beogradu je, nakon člana 22. koji se bavi plagiranjem, u članu 23. inkriminisao lažno autorstvo kao oblik povrede profesionalne etike. Nije mi poznato da je do sada iko odgovarao zbog ove vrste povrede Etičkog kodeksa u bilo kom obliku, uključujući i navedenu praksu „dopisivanja”.

Ovoj pošasti koja nanosi ozbiljnu nggetu nauci u Srbiji biće teško da se stane na put. Dogovorni oblik

te prakse od raskrinkavanja čuva interes učesnika u dogovoru, a odnosom subordinacije nametnuti oblik štiti strah pod-

ređenog stvarnog au-

tora od odmazde nadređenog lažnog autora. Ipak, kao i kod drugih protivpravnih pojava gde je teško prodreti u zatvoreni krug u kome se te pojave odvijaju (poput recimo korupcije) i kod lažnih autorstava sigurno postoji mogućnost, makar i ograničena, razračunavanja s tom pojavom.

A od tog razračunaranja, uveren sam, u značajnoj meri zavisi budućnost nauke u Srbiji. Nauke koja ima velike rezultate i veliki potencijal i koju nose, razvijaju i u svetu dostojno predstavljaju brojni časni pregaoci. f

*Redovni profesor

Pravnol fakulteta i donedavni

univerzitetski ombudsman

Univerziteta u Beošadu

----------------------------------------------------------

Datum: 16.03.2020

Medij: Srpski telegraf     Strana: 14

Rubrika: Svet

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Suđenje Netanjahuu tek za dva meseca

Suđenje Netanjahuu tek za dva meseca

TEL AVIV - Suđenje premijeru Izraela Benjaminu Netanjahuu za korupciju odloženo je juče za više od dva meseca zbog epidemije koronavirusa. Izraelsko Ministarstvo pravde saopštilo je da je suđenje trebalo da počne 17. marta čitanjem optužnice protiv Netanjahua, ali da je odloženo za 24. maj. Netanjahu je negirao optužbe za korupciju.

----------------------------------------------------------

Datum: 16.03.2020

Medij: Večernje novosti     Strana: 8

Rubrika: Društvo

Autori: Redakcija

Teme: javne rasprave

Naslov: Zaštićeni stanari hoće stan ili naknadu

Zaštićeni stanari hoće stan ili naknadu

JAVNA rasprava o izmenama Zakona o stanovanju i održavanju zgrada okončava se za četiri dana, pa je Udruženje građana za zaštitu prava zaštićenih stanara u privatnom vlasništvu pripremilo dve važne zakonske izmene, kaže za "Novosti" Maja Nešić, predsednik UO ovog udruženja.

Izmene koje predlažu usklađene su, kako kažu, sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima, koja u jednaku ravan stavlja pravo svojine i pravo na dom, kao i sa najnovijom presudom Ustavnog suda Srbije u slučaju Dobrile Petrović. Ustavni sud je nedavno poništio odluku beogradskog Apelacionog suda kojom je Dobrila sa kćerkom i dvoje unučadi izbačena iz stana iako je zaštićeni stanar, i stan je vraćen nasledniku starog vlasnika.

- Prema praksi Evropskog suda za ljudska prava odgovor na pitanje da li se određeni prostor može smatrati domom zavisi od postojanja trajnih i čvrstih veza lica sa tim prostorom, pri čemu je bez uticaja zakonitost osnova korišćenja tog prostora kaže Nešić.

Oni predlažu da se, ukoliko zakonodavac insistira na preseljenju zaštićenih stanara, vrati definicija iz prethodnog zakona o stanovanju: da stan za iseljenje treba po veličini, udobnosti i katastarskoj opštini u kojoj se nalazi da odgovara prostoru iz kojeg se nosilac stanarskog prava iseljava, odnosno da mu bitno ne pogoršava uslove života.

Najvažniji momenat je njegova saglasnost sa stanom za preseljenje - kaže Nešić. - Vlasničko pravo i zakon nisu dovoljni za preseljenje ako on smatra da su stan ili lokacija neadekvatni, odnosno ako je ostvario jaku, kontinuiranu povezanost sa stanom u kom živi i to mu je dom. Ako je nemoguće da država obezbedi takav stan, što je realno jer je stambeni fond države i grada osiromašen, potrebno je da obezbedi novac za isplatu naknada u punoj tržišnoj vrednosti ili nosiocu stanarskih prava, da bi mogao da kupi drugi stan, ili vlasniku, ukoliko ovaj hoće da prihvati isplatu, a da se stanaru odobri otkup stana. n V. C. S.

NAKNADA koja bi se eventualno isplaćivala stanaru ili vlasniku stana bila bi u visini tržišne vrednosti stana i utvrđivala bi je Poreska uprava, kao što utvrđuje osnovicu poreza na prenos apsolutnih prava, kaže Maja Nešić. Iskazivala bi se u evrima prema zvaničnom srednjem kursu NBS na dan utvrđivanja naknade, a isplaćivala bi se u dinarskoj protivvrednosti.

----------------------------------------------------------

Datum: 16.03.2020

Medij: Večernje novosti     Strana: 14

Rubrika: Hronika

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: ĆERKE OD NASILjA POBEGLE KOD TATE

ĆERKE OD NASILjA POBEGLE KOD TATE

ZASTUPNICI oca koji se bori da dobije starateljstvo nad troje dece, jer ih majka fizički povređuje, podneli su pre nekoliko dana Trećem osnovnom sudu molbu da se predmet po njihovoj žalbi hitno prosledi u Apelaciju. O ovoj teškoj priči jedne novobeogradske porodice, čija imena ne objavljujemo radi zaštite identiteta dece, "Novosti" su pisale pre nekoliko dana.

Kako nam je ispričao advokat Milisav Čogurić, majka poslednje tri godine vrlo često i surovo tuče decu, klompama po glavi i nogama, drškom usisivača, gađa ih nožem, povređuje

Sud je ocu zabranio da prilazi deci

ključevima, a sudija Trećeg osnovnog suda u novembru prošle godine odlukom o razvodu braka, a na predlog Centra za socijalni rad Novi Beograda, decu je poverila majci. Oca je istovremeno lišila roditeljskog prava i zabranila mu da im prilazi na 200 metara.

- Razlog je što u Centru kažu da otac ima lep, edukativan i emotivan odnos sa decom i da majka ima loš, ali se on ne može popraviti ako se otac ne isključi iz života dece - priča nam advokat. - Sudija nije dozvolila da se deca pred sudom izjasne o fizičkim povredama i sa kim žele da žive, iako ćerke imaju 14 godina, a sin 8.

Čogurić navodi da se otac krajem decembra prošle godine žalio Apelacionom sudu na presudu Trećeg suda, ali da ta sudija odugovlači da pošalje predmet:

- Odgovor tužene na našu žalbu dobijen je 17. februara i o tome je odmah obavešten sud. Ta potvrda o prijemu je bila u sudijinom posedu kada je "Novostima" data izjava da je nema u spisima. Prema tome, nje n a izjava da je razlog njenog od-

bijanja da pošalje žalbu u Apelacioni sud to što nema dokaz da su očevi advokati primili odgovor na žalbu čista je neistina. Rok od osam dana da se predmet dostavi drugostepenom sudu je prošao, pa tražimo da to urade što pre.

Advokat navodi da su ćerke sada kod oca, jer su pobegle od majke:

- Pozvale su oca i ispričale da je prethodno veče majka ponovo stavila nož pod krevet i rekla da noćas sa njime može da ih poseti. One celu noć nisu spavale od straha, a kad je Foto Ilustracija

ujutru odvela sina u školu i otišla na posao, one su se spakovale i došle kod oca. Otac je njihov dolazak prijavio i gradskom i opštinskom centru za socijalni rad i policiji, da ne bude da ih je oteo. Od tada sin stalno zove sestre i plače da dođu i odvedu i njega. A majka im preti da se vrate, jer će on završiti u zatvoru, a one u popravnom domu. n

ADVOKAT Čogurić kaže da ne isključuju da se sve dešava zbog korupcije:

- To se posebno odnosi na stručni tim Centra za socijalni rad Novi Beograd, a nije isključen ni sud. Moji klijenti raspolažu ozbiljnim dokazima koji ukazuju na korupciju. Iz njih se vidi da majka sa pojedincima iz Centra ima saradnju na privatnoj osnovi, da je njena advokatica u neposrednoj komunikaciji sa sudijom i da se dogovaraju kako da naštete ocu. U jednoj od poruka advokatica savetuje majku da novac dobro obloži papirom, pa onda stavi u kovertu.

----------------------------------------------------------

Datum: 15.03.2020

Medij: nova.rs

Link: https://nova.rs/politika/vucic-ce-tominom-sinu-nadoknaditi-gubitak-funkcije/

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Vučić će Tominom sinu nadoknaditi gubitak funkcije - NOVA portal

Mlađi Nikolić ostao je bez funkcije, a njegov budući angažman u javnom i političkom životu, zavisiće isključivo od odluka koje donese Aleksandar Vučić.Vučić će Tominom sinu nadoknaditi gubitak funkcijePolitikaAutor:Aleksandra Petrović 14. Mar. 202018:13Podeli:Radomir Nikolić i Aleksandar Vučić Foto:N1/Vesna LalićOdlazeći gradonačelnik Kragujevca, Radomir Nikolić ne nalazi se na listi Srpske napredne stranke za lokalne izbore u Kragujevcu, ali ni na listi za izbor poslanika u republičkom parlamentu. Mlađi Nikolić, u narednom periodu, neće imati nijednu funkciju na koju bi došao voljom naroda, a njegov budući angažman u javnom i političkom životu, zavisiće isključivo od odluka koje donese Aleksandar Vučić.Poznavaoci političkog života grada Kragujevca, smatraju da će Radomir Nikolić, po napuštanju gradonačelničke funkcije biti dobro ''udomljen'' i nagrađen nekom visokom pozicijom. Miroslav Jovanović, novinar nedeljnika "Kragujevačke" za portal Nova.rs kaže, da predsedniku Vučiću ne ide u prilog nezadovoljstvo porodice Nikolić i da zbog toga ne sme da ih "pusti niz vodu".Jovanović podseća da Tomislav Nikolić i dalje živi u predsedničkoj vili i da ima određene povlastice."Ukoliko bi Radomir na bilo koji način bio degradiran u političkom životu, Tomislav Nikolić mogao da okrene ćurak naopako", kaže Jovanović. "Takav scenario ni u kom slučaju ne odgovara predsedniku Vučiću, jer Tomislav Nikolić mnogo zna o njemu. Zbog toga je sve izvesnije, da će mlađi Nikolić, po završetku gradonačelničkog mandata biti na visokoj državnoj poziciji".Naš sagovornik smatra, da je vrlo moguće da to bude ambasadorsko mesto ili rukovođenje nekim ministarstvom u Vladi Srbije.Foto:EPA/ANDREJ ČUKIĆRadomiru najveći minus mala podrška građanaPrema CESID-ovm istraživanju sprovedenom krajem prošle godine, Radomir Nikolić, kao gradonačelnik najvećeg grada u Šumadiji, imao je poverenje samo 9% građana. To je, kako su ranije saopštavali mediji i izazvalo nezadovoljstvo kod predsednika Vučića, jer tako mala podrška narušava rejting najveće stranke u Srbiji. Prema oceni naših sagovornika upravo su loši rezultati bili jedan od osnovnih razloga da se Radomir Nikolić ne nađe na listi za lokalne izbore."Međutim, iako nema najzvučnijeg imena iz redova kragujevačkih naprednjaka, na listi za lokalni parlament su ljudi koji su bliski Radomiru Nikoliću", kaže za portal Nova.rs, Bojan Stojadinović dugogodišnji lokalni političar i odbornik Pokreta slobodnih građana u Skupštini grada.On je mišljenja da porodica Nikolić uživa veliki ugled među kragujevačkim naprednjacima i smatra da politička leđa Tomislava Nikolića nisu pohabana ni u stranci ni u javnosti, bez obzira što pojedini članovi SNS-a naginju ka Vučićevoj struji.Stojadinović, koji je najavio da će se po isteku odborničkog mandata povući iz politike i kao poznavalac političkih prilika u Šumadiji, početi da se bavi političkom analizom, za naš portal kaže, da posle lokalnih izbora, u kojima nema Radomira Nikolića, mogu da se dogode dva scenarija.Politika06. Mar. 2020Prvi je, političko reaktiviranje Tomislava Nikolića i njegovo moguće učešće na predsedničkim izborima u Srbiji 2022. godine, dok je drugi scenario politička penzija i oca i sina. Međutim, Stojadinović komentariše i sve glasnije navode u medijima o mogućim funkcijama koje bi bile kompenzacija za povlačenje iz lokalne vlasti."Ne vidim Radomira Nikolića na ambasadorskom mestu, jer je on u političkim godinama, kada bi trebalo da se ostvaruje u svojoj zemlji. Mnogo je izvesnije, da će mu Aleksandar Vučić ponuditi neku ministarsku fotelju, jer svaka druga pozicija, ispod ministarskog mesta, ne bi bila adekvatna zamena za prepuštanje gradonačelničke funkcije".Kao aktivni učesnik lokalne političke scene u Nikolićevom mandatu, Stojadinović podseća, da se iz državnog vrha, Radomiru Nikoliću često "gledalo kroz prste" - Kragujevac je redovno dobijao vanredna transferna sredstva, a Nikolić nikada nije snosio posledice zbog kršenja Zakona o javnom informisanju i medijima, jer za pet godina nijednom nije raspisao konkurs za sufinasiranje projekata iz oblasti javnog informisanja.Svi ovi navodi potvrđuju da je za predsednika Aleksandra Vučića izuzetno važno, da porodicu Nikolić ima "na svojoj strani" i da izađe u susret njihovim političkim zahtevima, jer kako kažu naši sagovornici, ne bi bilo dobro da Nikolići progovore. Koja je cena za odustajanje od rukovođenja šumadijskom prestonicom, srpska javnost će saznati posle lokalnih izbora.Imućna "politička penzija"Jedan od mogućih scenarija, koji posle lokalnih izbora vidi naš sagovornik Bojan Stojadinović, je odlazak u političku penziju oba Nikolića. On dodaje, da je takva opcija moguća, jer je "porodica Nikolić izutezno bogata", ne precizirajući o kolikom bogatstvu je reč.Prema javno dostupnim podacima iz imovinske karte, vidi se da Radomir Nikolić u svom posedu ima i nekretnine i zemljište. Nikolić u nekretninama ukupno ima 735,4 m2, raspoređenih na kuću (318 m2) i vikendicu (86,40 m2) gde je upisan kao jedini vlasnik, ali ima i još dve vikendice ( 131m2 i 76 m2) i dva pomoćna objekta u kojima deli vlasničku strukturu. Zanimljivo je da jedan od ovih pomoćnih objekata ima čak 87 kvadrata, što je ekvivalent trosobnom stanu. Iako se u imovinskoj karti ne navodi lokacija objekata, srpskoj javnosti je od ranije poznato da se vikendice porodice Nikolić nalaze na Savskom nasipu, na mestu gde nije dozvoljena gradnja. Uz nekretnine, Radomir Nikolić u vlasništvu ima i oko 13 hektara njiva, vinograda, livada i šume. Svi ovi podaci su iz poslednje imovinske karte dostavljene republičkoj Agenciji za borbu protiv korupcije još u januaru 2018.godine.U odnosu na prvu prijavljenu kartu iz 2014-te, Radomir Nikolić je uvećao kvadraturu kuće i vikendica, kao i površinu poljioprivrednog zemljišta. Od poslednje prijavljene imovinske karte, prošle su pune dve godine. Sada je, odlazeći gradonačelnik Kragujevca, u obavezi da na kraju mandata Agenciji za porbu protiv korupcije, dostavi najnovije podatke o primanjima i imovini koju poseduje.Iz javno dostupnih podataka, očigleno je da je Radomir Nikolić, diplomirani menadžer, koji je pre političke karijere radio kao komercijalista u privatnom sektoru, a kasnije i kao službenik u Srbijagasu i Komercijalnoj banci, ulaskom u politiku uvećao svoj lični imetak.                          

----------------------------------------------------------

Datum: 15.03.2020

Medij: danas.rs

Link: https://www.danas.rs/drustvo/budimo-realne-trazimo-nemoguce/

Autori: @OnlineDanas

Teme: Javne nabavke

Naslov: Budimo realne, tražimo nemoguće!

"Iako je socijalistička revolucija mnogo doprinela klasnoj borbi i jednakosti, shvatile smo da postoji ogroman deo posla koji mi žene moramo da uradimo same", priseća se Lepa Mlađenović početaka ženskog organizovanja osamdesetih godina i jedne od najznačajnijih njihovih inicijativa - osnivanja prve SOS linije za žene i decu sa iskustvom nasilja u porodici.Ilustracija: Jelena Jaćimović Jachim Pre tačno 30 godina, u jednom malom prostoru Doma omladine, zazvonio je prvi SOS telefon u Srbiji. To je bio povod da se ovaj Međunarodni dan žena obeleži baš na tom mestu i u društvu onih koje su najzaslužnije za ovaj istorijski poduhvat. Uz Lepu Mlađenović, o prvim iskustvima rada sa žrtvama muškog nasilja govorile su Nadežda Radović, Staša Zajović, Vera Litričin, Lina Vušković, kao i Svjetlana Timotić, suosnivačica organizacije Iz kruga Vojvodine, koja pruža podršku ženama sa invaliditetom. U to vreme, u periodu pre rata, kada seksualno i rodno zasnovano nasilje nije bilo prepoznato ni u zakonu ni u društvu, kada se nije govorilo o egzistenciji lezbejki, višestrukoj diskriminaciji Romkinja, žena sa invaliditetom, zdravlju žena i reproduktivnim pravima, niti je išta od toga bilo definisano kao fenomen, pred jugoslovenskim feministkinjama stajao je ogroman zadatak. Trebalo je iščitavati i prevoditi stranu literaturu, slušati i učiti iz ženskog iskustva, prikupljati podatke, razvijati metodologije. - Bile su nam veoma važne ankete koje smo radile sa ženama. Dobijeni podaci su nam se u svemu poklapali sa statistikama u drugim zemljama, osim kad je reč o silovanju u braku, jer su sve žene na to pitanje davale negativan odgovor. Kada smo to pitanje preformulisale u "da li sa svojim mužem imate seksualni odnos protiv svoje volje", odgovarale su "naravno, posle napornog dana nije mi do toga, ali zatvorim oči i pregrmim i to". E, onda nam se i taj podatak poklapao sa svetskom statistikom - priča Nadežda Radović, suosnivačica SOS telefona i dugogodišnja feministička aktivistkinja. Foto: Ljerka Mezgra Ćurčin Ispostavilo se, kako dodaje, da jako veliki broj žena trpi nasilje, da je ono ženska svakodnevica, a da nasilnici nisu neke pijanice, ljudi iz nižeg socijalnog sloja. - Naprotiv, te prve godine imali smo među nasilnicima četiri člana Filharmonije, nekoliko popova, profesore univerziteta, kao što je i među žrtvama bilo puno obrazovanih žena. Imale smo vrlo ozbiljne podatke o nasilju nad ženama, s kojima smo mogle da kucamo na vrata svih institucija - kaže Radović. Osim što su ispitivale razna društvena područja, krajem osamdesetih dale su obećanje da će osnovati SOS telefon za žene i decu žrtve nasilja. Odmah posle Zagreba i Ljubljane, devedesete godine otvorena je prava linija u Beogradu. Nasuprot uverenju policije, kako su dokumentovale sa jednog sastanka u MUP-u, da u Beogradu nema potrebe za evidencijom jer imaju samo četiri pretučene žene godišnje, SOS telefon je za prve tri godine primio 5.000 poziva. - Tada nije bilo nijednog zakona koji kažnjava muško nasilje, pa kad smo prijavljivale policiji, pozivale smo se na Zakon o narušavanju javnog reda i mira. Međutim, veliki problem je bio, kao uostalom i sada, što se ženama nije verovalo - kaže Lepa Mlađenović. Tako se često dešavalo da žene i devojčice koje su preživele silovanje nailaze na nerazumevanje i nevericu institucija, u kojima bi bile dodatno ponižavane i iznova bi proživljavale svoje traume. Foto: Ljerka Mezgra Ćurčin Brzo se pokazalo da su neophodne inicijative u parlamentu, insistiranje na promeni zakona i ustava, saradnja sa medijima, koji neretko nisu želeli da "uznemiruju javnost" takvim temama. Osim pojedinih političarki koje su ženska prava stavljale ispred stranačkih interesa, većina je svoja obećanja zaboravljala po dolasku na vlast. Nova faza i ujedno nova iskustva u radu na SOS telefonu dolaze s početkom rata. Kako je dnevnik na RTS-u postajao duži, sa sve krvavijim scenama rata praćenim huškačkim izveštavanjem punim mržnje prema drugim narodima, tako su i pozivi postajali učestaliji: "Ne znam šta mu je, prvi put me udario posle dnevnika", javljale bi uplašene žene. Bio je to takozvani sindrom "post TV dnevnik", kako su ga nazvale, jer bi se tada muškarci, muževi, hvatali i za oružje, deca su, prema podacima Društva psihologa, više batina dobijala posle dnevnika, dok bi žene gledale da se u to vreme nekud sklone. Ako je dotad problem predstavljao patrijarhat, koji je u srži nejednakosti i mizoginije, sada su se žene suočavale sa "naoružanim patrijarhatom", kako je Staša Zajović definisala militarizam, u kome se prepliću i seksističko i militarističko i nacionalističko nasilje. Oružani sukob se stišao, ali nisu nestale i sve pošasti koje je doneo. Naprotiv, borba protiv nacionalizma, fašizma i neprestane proizvodnje mržnje prema drugima i drugačijima, protiv oružja i femicida, postala je sastavni deo feminističkog društvenog angažmana (regionalnog, jer se jugoslovenska feministička zajednica nije rasula sa bivšom državom). Ilustracija: Jelena Jaćimović Jachim Aktivistkinje okupljene oko prvog SOS telefona širile su svoja znanja, iskustva i podršku stvarajući čitavu mrežu organizacija koje danas deluju u Srbiji i imaju svoje SOS linije i sigurne kuće u preko 25 gradova. Mreža je prošle godine primila više od 12.000 poziva. Zahvaljujući ženskim organizacijama i njihovom neprestanom ukazivanju i reagovanju na nasilje, žene su danas mnogo svesnije i spremnije da nasilje prijave, što potvrđuje preko 1.000 prijava mesečno, i da javno govore o svojim iskustvima. Feministkinje su sledile parolu iz '68. - "" - To smo mi u stvari radile i shvatile da naši zahtevi nisu tako nedostižni. Mala grupa žena može mnogo da uradi - kaže Nadežda Radović. Nacionalni SOS telefon Nacionalna SOS linija za žene žrtve nasilja, koji je Srbija morala da uspostavi prema Istanbulskoj konvenciji, otvorena je pred sam kraj 2018. Ministarstvo za rad i socijalna pitanja je, nakon nekoliko neuspešnih konkursa, ovaj posao dodelila Centru za omladinu u Zvečanskoj, koji se do tada nikad nije bavio ženama sa iskustvom nasilja. Ekspertska grupa Saveta Evrope za borbu protiv nasilja u porodici (GREVIO), koja je u januaru ove godine predstavila svoj prvi izveštaj o primeni Konvencije u Srbiji, izrazila je veliku zabrinutost što javna nabavka za SOS telefon nije bila transparentna, što funkcioniše protivno Konvenciji, jer se snimanjem razgovora krši načelo poverljivosti, i što u tome nisu učestvovale ženske organizacije koje već 30 godina rade na SOS linijama. * Tekst je nastao u okviru kampanje "Nije samo 8. mart dan žena_ Stop nasilju nad ženama" koju list Danas u saradnji sa kompanijom Mozzart sprovodi tokom marta. mozzart, nacionalni sos telefon, sos telefon, žene

----------------------------------------------------------

Datum: 15.03.2020

Medij: ekapija.com

Link: https://www.ekapija.com/news/2821499/skijalista-srbije-raspisala-tender-za-izgradnju-gondole-brzece-mali-karaman-rok-za

Autori: @ekapija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Skijališta Srbije raspisala tender za izgradnju gondole Brzeće-Mali Karaman - Rok za dostavljanje ponuda 23. mart

Javno preduzeće Skijališta Srbije, objavilo je tender za radove na izgradnji gondole Brzeće-Mali Karaman na Kopaoniku, sa pratećom infrastrukturom po sistemu ključ u ruke.Nacrt izmena dela Plana generalne regulacije za naselje Brzeće na Kopaoniku, koji je eKapija nedavno Javno preduzeće Skijališta Srbije, objavilo je tender za radove na izgradnji gondole Brzeće-Mali Karaman na Kopaoniku, sa pratećom infrastrukturom po sistemu ključ u ruke. Nacrt izmena dela Plana generalne regulacije za naselje Brzeće na Kopaoniku, koji je eKapija nedavno predstavila, predviđa gradnju dugoočekivane gondole koja bi to turističko naselje, vertikalnim transportom, povezala sa centrom Kopaonika.Predmet javne nabavke je isporuka isklopive kabinske žičare-gondole Brzeće (Bela reka) - Mali Karaman, sa kabinama za 10 osoba i izgradnjom pratećih stanica i prateće ski staze, što obuhvata izradu sve potrebne tehničke dokumentacije i izgradnju. Dužina gondole kako se navodi u dokumentaciji iznosiće 3.741 m. Inicijalni kapacitet žičare-gondole predviđen je za 1.600 osoba na sat, pri brzini od 6 m/s, a potrebno je i predvideti mogućnost proširenja na maksimalni kapacitet od 2.400 osoba na čas. Žičara će imati mogućnost za transport skija, snoubordova i planinskih bicikla.U sklopu radova potrebno je izvršiti sve prateće radove na demontaži kompletne instalacije dvosedežnih žičara Bela reka 1 i Bela reka 2 i predvideti troškove za izradu tehničke dokumentacije za dalji razvoj skijališta uz instalaciju gondole i to projekte veštačkog osnežavanja za novu ski stazu, kao i za postojeće ski staze Bela reka1 i Bela reka 2. Inače, izgradnja gondole je Zaključkom Vlade Republike Srbije, 20. februara prepoznata kao projekat od posebnog značaja za Republiku Srbiju. Rok za izvođenje radova na izgradnji instalacije gondole sa pratećim objektima, ne može biti duži od 365 dana, dok rok za izvođenje radova na izgradnji ski staze, ne može biti duži od 120 dana, počev od dana prijave radova i dobijanja potvrde o prijavi radova.Kako se ističe u dokumentaciji, ponuđač može da podnese samo jednu ponudu, koja mora biti na srpskom jeziku.Ponude se podnose do 23. marta do 12 časova. Otvaranje ponuda sprovodi se odmah po isteku roka za podnošenje ponuda, istog dana, sa početkom u 12 časova i 30 minuta, na adresi naručioca.Više informacija o tenderu pogledajte OVDE. S.P.    

----------------------------------------------------------

Datum: 15.03.2020

Medij: Beta

Link: http://www.beta.rs

Autori: Redakcija

Teme: Informacije od javnog značaja

Naslov: Pokret ujedinjenih fantoma: Ne treba uvesti vanredno stanje već vanrednu situaciju

Pokret ujedinjenih fantoma: Ne treba uvesti vanredno stanje već vanrednu situacijuBEOGRAD, 15. marta 2020. (Beta) - Pokret ujedinjenih fantoma pozvao je danas Vladu Srbije da proglasi vanrednu situaciju, a ne vanredno stanje, i da preduzme mere primerene opasnostima od pandemije zarazne bolesti.U saopštenju ove organizacije se navodi da se "bolesti ne suzbijaju vojskom na ulicama, ograničenjem gradjanskih prava i sloboda, prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja, cenzurom medija i hapšenjem kritičara režima"."Pozivamo Aleksandra Vučića da ne zloupotrebljava zdravstvenu krizu za uvodjenje vanrednog stanja, jer ono nije potrebno da bi državni organi preduzeli sve neophodne mere za borbu protiv bolesti. Vlast bi, umesto što pod plaštom vanrednog stanja pokušava da militarizuje upravljanje državom, prikrije svoju nesposobnost, zakasnele reakcije i da suzbije kritiku, trebalo da se posveti sprovodjenju mera koje su širom sveta donele dobar rezultat", navodi se u saopštenju.Pokret ujedinjenih fantoma zahteva da se svim službenicima koji dolaze u kontakt s gradjanima, od policajaca, preko šalterskih radnika, poštara, carinika, trgovaca i drugih, hitno obezbede odgovarajuća sredstva zaštite od prenosa bolesti i da se obavežu na njihovo korišćenje, kao i da se suspenduju sve izborne radnje.U saopštenju se navodi i da treba uvesti "obavezan karantin za sve koji ulaze u Srbiju iz inostranstva bez obzira da li imaju simptome bolesti ili ne", kao i da treba uvesti "rutinske kontrole telesne temperature na prometnim mestima kako bi se sprečilo kretanje bolesnih, a neodgovornih ljudi".

----------------------------------------------------------

Datum: 15.03.2020

Medij: insajder.net

Link: https://insajder.net/sr/sajt/tema/17253/

Autori: Insajder

Teme: Agencija za borbu protiv korupcijeMinić

Naslov: Funkcionerska kampanja: Nedefinisana zakonom, a korisna za svaku vlast (VIDEO)

Predizborne kampanje na kakvu smo navikli zbog kornavirusa nema, ali funkcionerska je po svemu sudeći u toku. Vlast je obećala da je više neće biti, ali od raspisivanja izbora za šest dana funkcioneri su postavili tri kamena temeljca. U Agenciji za borbu protiv korupcije za Insajder tvrde da nisu primetili kršenje zakona, ali i da je teško utvrditi prekršaj funkcionera. Nevladin sektor, međutim, smatra da se Agencija prethodnih godina više povlači nego što kažnjava. Pod lupu stavljamo ovu privilegiju koje se nijedna vlast nije odrekla. Objavljeno: 15.03.2020 Tweet Predizborne kampanje na kakvu smo navikli zbog kornavirusa nema, ali funkcionerska je po svemu sudeći u toku. Vlast je obećala da je više neće biti, ali od raspisivanja izbora za šest dana funkcioneri su postavili tri kamena temeljca. U Agenciji za borbu protiv korupcije za Insajder tvrde da nisu primetili kršenje zakona, ali i da je teško utvrditi prekršaj funkcionera. Nevladin sektor, međutim, smatra da se Agencija prethodnih godina više povlači nego što kažnjava. Pod lupu stavljamo ovu privilegiju koje se nijedna vlast nije odrekla. Premijerka, deo ministara i predsednik države od raspisivanja izbora prošle srede imali su pune ruke posla. Definiciju funkcionerske kampanje ne daje nijedan zakon ali zloupotrebu javne funkcije u korist političkih stranaka - trebalo bi da sankcioniše Agencija za borbu protiv korupcije. Oni u razgovoru za Insajder tvrde da od raspisivanja izbora nisu primetili, niti dobili prijavu da je prekršen zakon. Pomoćnica direktora Agencije za sukob interesa i pitanja lobiranja Verka Atanasković rekla je za Insajder da u svakom trenutku funkcioner mora da vodi računa kako će da se ponaša. "Naravno da se on mora pojaviti i u vreme izborne kampanje jer mu traje još mandat", ističe Atanasković. Na potpitanje da li je zaista pola Vlade potrebno da bi se postavio kamen temeljac, Atanasković kaže da to nije u nadležnosti Agencije. "Više bi mogli da raspravljamo kao obični građani. Ali nekada je možda i neophodno s obzirom da je Vlada kolektivni organ i da su oni u redovnom radu. Ne prestaje država zato što su izbori u toku", dodaje Atanasković. I pre nego što je počela kampanja premijerka je, prema prijavi nevladine organizacije Crta, bila u funkcionerskoj kampanji. "Mi smo protiv premijerke podneli već prijavu za funkcionersku kampanju kada je ona na televiziji Pink u jutarnjem programu krajem decembra pozvala građane da glasaju za SNS. Takođe smo podneli i protiv ministra državne uprave i lokalne samouprave gospodina Ružića prijavu zbog toga što je na tv palma plus pozvao da se glasa za SPS", kaže Tamara Branković iz Crte. Iako nije bila u obavezi da po njima hitno postupi, Agencija je to učinila, ali nas je za epiloge uputila na podnosioce prijava i prijavljene. Postupak protiv ministra Branka Ružića kako naknadno kažu u Crti, Agencija nije pokrenula uz zanimljivo obrazloženje. "Uvidom u snimak emisije utvrđeno je da je Ružić tokom emisije iznosio stavove na postavljena pitanja novinara koji se odvojeno tiču rada Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave i delovanje Socijalističke partije Srbije", navodi se između ostalog u obrazloženju Agencije za odbačaj prijave. "Ja se plašim da poslednjih godina agencija se vrlo aktivno bavi pronalaženjem opravdanja da ne treba da pokrene postupak protiv funkcioenra", ističe Zlatko Minić iz organizacije Transparentnost. U samoj Agenciji navode da je prekršaj funkcionera koji zabranjuje korišćenje javnih resursa za promociju političkih stranaka ponekad teško utvrditi. "Da li je dvosmisleno ili nedvosmisleno rekao u ime stranke ili funkcije to je vrlo tanka linija i mora da se sve sagleda kako bi se utvrdila povreda", ističe Atanasković. Odricanje od funkcionerske kampanja - obećavala je svaka vlast ali obećanje nijedna nije ispunila. Umesto toga - uoči svakih izbora primetna je veća aktivnost javnih funkcionera. "To su oni iznenadni izlivi ljubavi prema zebrama, djacima, seljacima, radnicima, kamenima temeljcima, ugovorima", kaže Minić. Ograničenje ovoga nije prihvatila nijedna vlast. "Funkcionerska kampanja vrlo je koristan alat za političke aktere koji u tom trenutku predstavljaju vlast" , zaključuje Branković. "Porazgovarajte sa bilo kojim političarem koji je na vlasti ili koji je bio na vlasti, on će to opravdati jer je duboko i iskreno uveren da on mora da promoviše nešto što je on radio ili kako vole da kažu - nešto što su oni izgradili, našim parama", dodaje Minić.  Nije sporno da državni funkcioneri na stranačkim skupovima promovišu to što je radila vlada ili što su radila njihova ministarstva. Sporno je kada to rade u ime stranke novcem svih građana Srbije. Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.

----------------------------------------------------------

Datum: 15.03.2020

Medij: kurir.rs

Link: https://www.kurir.rs/vesti/drustvo/3428275/zdravstvne-ustanove-dobile-zastitnu-opremu-nestasice-dezinfekcionih-sredstava-i-lekova-u-zdravstvenim-ustanovama-nema

Autori: @KurirVesti

Teme: Javne nabavke

Naslov: ZDRAVSTVNE USTANOVE DOBILE ZAŠTITNU OPREMU: Nestašice dezinfekcionih sredstava i lekova u zdravstvenim ustanovama nema

RFZO je po hitnom postupku nabavio zaštitnu opremu i ličnu zaštitnu opremu koja se koristi u vanrednim okolnostima i koja je namenjena je pre svega medicinskim radnicima, nestašice dezificijenaca i lekova u zdravstvenim ustanovama nema, izjavila je danas Sanja ...Foto: Profimediadomaće kompanije pokrenule proizvodnjuDruštvo 15.03.2020. 14:24h 15.03.2020. 14:24hRFZO je po hitnom postupku nabavio zaštitnu opremu i ličnu zaštitnu opremu koja se koristi u vanrednim okolnostima i koja je namenjena je pre svega medicinskim radnicima, nestašice dezificijenaca i lekova u zdravstvenim ustanovama nema, izjavila je danas Sanja Škodrić, direktorka RFZO-a.Škodrić, koja je ujedno i član tima Kriznog štaba za suzbijanje zarazne bolesti COVID-19, ističe da nestašice zdravstvenog materijala u zdravstvenim ustanovama nema, a da je do trenutne nestašice po apotekama došlo zbog zloupotreba.Kako kaže, problem je bio i uvoz sirovina iz Kina, s obzirom da je najveći broj repromaterijala upravo iz te zemlje."Ali, naše domaće kompanije su vrlo brzo oporavile svoje stare pogone, kupile nove mašine i deo materijala su imale u svojim magacinima. Brzo su se snašli i nabavili sirovine i onda je krenula proizvodnja tako da mi već danas proizvodimo 100.000 maski i 100.000 kombinezona, a nekih drugih stvari, čak i više", kaže Škodrić.Ističe da su domaće kompanije uspele da proizvode i mala džepna pakovanja dezificijenaca što je, dodaje, jako važno za lekare i sestre da im se nalazi u džepu i da svakog momenta mogu da koriste.Ta isporuka je krenula pre neki dan, kaže Škodrić napominjući da je danas isporučeno 100.000 takvih dezificijenasa.Podsećajući da je ekonomski tim zabranio izvoz dezifisijenasa, zaštitne opreme koja se proizvodi u Srbiji, Škodrić navodi da na taj način ima svega potrebnog na raspolaganju."Ne možemo da pričamo o dovoljnim količinama ako smo imali slučajeve da uđu u apoteke i da jedan čovek kupi 1.800 ili 1.200 maski. U takvim situacijama zaista imamo probleme i zato smo ograničili prodaju maski na po pet do 10 po osobi i dezinfekcionih sredstava na po dva velika pakovanja jer je to bilo iznošenje u litrima", navodi Škodrić.Dodaje da su trenutne nestašice po apotekama iz tog razloga i ističe da je potrebno da se vodi računa i o stanju zaliha lekova, naročito onih koji su najpotrebniji u ovakvoj situaciji."Vrlo je bitno reagovati na vreme tako da smo vodili računa i o količini leka tamiflu", kaže Škodrić napominjući da taj lek ne leči koronu, ali da je potreban jer je klinička slika virusa H1N1 i korona virusa slična.Količine tog leka na zalihama, kako kaže, su tri puta veće od prosečne mesečne.Farmaceutske komapnije imaju zalihe na svojim lagerima za pojedine lekove dva meseca minimum, a maksimum je šest meseci, navodi Škodrić i dodaje da je krizni štab zamolio te komapnije da se čuju sa svojim centralama i povuku količine koje mogu vodeći računa o roku trajanja kako bi imali na lageru.Ukoliko dođe do smanjenja količine lekova i uz to nemogućnosti da se određeni lek i nabavi, struka će definisati koji lek umesto tog može da se koristi.Trenutno se završava nabavku standardne zaštitne opreme - maske, hirurške posebne epidemijske filter maske, rukavice, kaljače, vizire..., kaže Škodrić i dodaje da se nabavlja i lična zaštitna oprema, kao i aparati koji su potrebni - respiratori."Takođe, nabavljamo i dodatne količine dezifisijenasa, a što se tiče dodatne količine lekova zaista nema potrebe u ovom slučaju, posebne vrste lekova koje se koriste u ovoj infekciji, kao što je antimalarik i antihiv lek imamo dovoljne količine i iz tog razloga nismo obavili dodatnu nabavku", kaže Škodrić.Dodaje da su i same farmaceutske kuće prijavile da imaju na lageru za narednih četiri meseca, kao i da će povući još.Navodeći da je od marta prošle godine uvedena centralizovana javna nabavka i direktno plaćanje, što znači da same zdravstvene ustanove ne sprovode nabavke, već Fond u njihovo ime, Škodrić navodi da je prednost takve nabavke u tome što imate pregled koliko zdravstvene ustanove troše na dnevnom nivou i koliko je stanje njihovih zaliha u svakom momentu.Škodrić napominje da se u ovakvim situacijama očekuju različite zloupotrebe i u tom smislu navodi da se dešavalo da se maske prodaju i po ceni od 5.000 dinara."Odmah smo poslali Tržišnu inspekciju, a šaljemo i skrivene kupce i na taj način otkrivamo i sami gde se nalaze te zloupotrebe. Mi zaista molimo građane da ko tako nešto primeti odmah i prijavi", dodaje.Prema njenim rečima, očekivana je nažalost i zloupotreba u smislu preprodaje - neko kupi masku u apoteci i onda je preprodaje."Bilo je i slanja zaštitne opreme i dezifisijenasa svojim prijateljima, rodbini u inostranstvu i iz tih razloga smo mi vodili računa da na vreme reagujemo i kao što vidite to nije poprimilo velike razmere. Da li ima - ima, da li će biti - biće, ali mi se trudimo da to svedemo na minimum", navodi direktorka RFZO.Kako kaže, maske se prvo raspoređuju po zaštitnim ustanovama gde su zaraženi i prva grupa koja je prioritet za zaštitu, ali biće raspoređene i po apotekama."Količine nisu još uvek dovoljne, ali mi se trudimo da ih obezbedimo u što većoj meri", kaže Škodrić.Direktorka RFZO ističe da bez obzira na situaciju izazvanu korona virusom, vodi se računa i o lekovima za hronične pacijente i ističe da su veoma važni onkološki pacijenti."Terapija malignih bolesti neće, niti sme da stane i jednog momenta. Inovativne terapije koje smo uveli ne sme da stanu nijednog momenta i po tom pitanju ne očekujemo problem", ističe Škodrić.Nabavke koje treba da budu obavljene u aprilu, maju, neće biti zaustavljene, kaže Škodrić, a ne isključuje mogućnost da se ubrzaju."Što se tiče RFZO tenderi neće stati, u ovakvim situacijama možemo samo da ubrzamo i da idemo po hitnom postupku", zaključila je Škodrić.(Kurir.rs/Tanjug)koronavirus, korona virus, korona, virus, korona simptomi, korona najnovije vesti, korona u Srbiji, covid-19, kovid-19, korona kod ljudi, foto: Covid19.rs Printscreenfoto: AMGfoto: Covid19.rs          

----------------------------------------------------------

Datum: 15.03.2020

Medij: telegraf.rs

Link: https://www.telegraf.rs/vesti/srbija/3165844-zasto-je-bilo-nestasice-u-apotekama-problem-je-bio-uvoz-iz-kine-ljudi-koji-su-kupovali-1800-maski

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Zašto je bilo nestašice u apotekama? Problem je bio uvoz iz Kine, ljudi koji su kupovali 1.800 maski

"Ne možemo da pričamo o dovoljnim količinama ako smo imali slučajeve da uđu u apoteke i da jedan čovek kupi 1.800 ili 1.200 maski"15/03/20 |  14:26  »  14:27Natpis u jagodinskoj apoteci / Foto: Tanjug/Dušan AničićRFZO je po hitnom postupku nabavio zaštitnu opremu i ličnu zaštitnu opremu koja se koristi u vanrednim okolnostima i koja je namenjena je pre svega medicinskim radnicima, nestašice dezificijenaca i lekova u zdravstvenim ustanovama nema, izjavila je danas Sanja Škodrić, direktorka RFZO-a.Škodrić, koja je ujedno i član tima Kriznog štaba za suzbijanje zarazne bolesti COVID-19, ističe da nestašice zdravstvenog materijala u zdravstvenim ustanovama nema, a da je do trenutne nestašice po apotekama došlo zbog zloupotreba. Kako kaže, problem je bio i uvoz sirovina iz Kine, s obzirom da je najveći broj repromaterijala upravo iz te zemlje.- Ali, naše domaće kompanije su vrlo brzo oporavile svoje stare pogone, kupile nove mašine i deo materijala su imale u svojim magacinima. Brzo su se snašli i nabavili sirovine i onda je krenula proizvodnja tako da mi već danas proizvodimo 100.000 maski i 100.000 kombinezona, a nekih drugih stvari, čak i više - kaže Škodrić za Tanjug.Ističe da su domaće kompanije uspele da proizvode i mala džepna pakovanja dezificijenaca što je, dodaje, jako važno za lekare i sestre da im se nalazi u džepu i da svakog momenta mogu da koriste. Ta isporuka je krenula pre neki dan, kaže Škodrić napominjući da je danas isporučeno 100.000 takvih dezificijenasa. Podsećajući da je ekonomski tim zabranio izvoz dezifisijenasa, zaštitne opreme koja se proizvodi u Srbiji, Škodrić navodi da na taj način ima svega potrebnog na raspolaganju.- Ne možemo da pričamo o dovoljnim količinama ako smo imali slučajeve da uđu u apoteke i da jedan čovek kupi 1.800 ili 1.200 maski. U takvim situacijama zaista imamo probleme i zato smo ograničili prodaju maski na po pet do 10 po osobi i dezinfekcionih sredstava na po dva velika pakovanja jer je to bilo iznošenje u litrima - navodi Škodrić.Dodaje da su trenutne nestašice po apotekama iz tog razloga i ističe da je potrebno da se vodi računa i o stanju zaliha lekova, naročito onih koji su najpotrebniji u ovakvoj situaciji.- Vrlo je bitno reagovati na vreme tako da smo vodili računa i o količini leka tamiflu -  kaže Škodrić napominjući da taj lek ne leči koronu, ali da je potreban jer je klinička slika virusa H1N1 i korona virusa slična.Količine tog leka na zalihama, kako kaže, su tri puta veće od prosečne mesečne. Farmaceutske komapnije imaju zalihe na svojim lagerima za pojedine lekove dva meseca minimum, a maksimum je šest meseci, navodi Škodrić i dodaje da je krizni štab zamolio te kompanije da se čuju sa svojim centralama i povuku količine koje mogu vodeći računa o roku trajanja kako bi imali na lageru. Ukoliko dođe do smanjenja količine lekova i uz to nemogućnosti da se određeni lek i nabavi, struka će definisati koji lek umesto tog može da se koristi. Trenutno se završava nabavku standardne zaštitne opreme - maske, hirurške posebne epidemijske filter maske, rukavice, kaljače, vizire..., kaže Škodrić i dodaje da se nabavlja i lična zaštitna oprema, kao i aparati koji su potrebni - respiratori.- Takođe, nabavljamo i dodatne količine dezifisijenasa, a što se tiče dodatne količine lekova zaista nema potrebe u ovom slučaju, posebne vrste lekova koje se koriste u ovoj infekciji, kao što je antimalarik i antihiv lek imamo dovoljne količine i iz tog razloga nismo obavili dodatnu nabavku - kaže Škodrić.Dodaje da su i same farmaceutske kuće prijavile da imaju na lageru za narednih četiri meseca, kao i da će povući još. Navodeći da je od marta prošle godine uvedena centralizovana javna nabavka i direktno plaćanje, što znači da same zdravstvene ustanove ne sprovode nabavke, već Fond u njihovo ime, Škodrić navodi da je prednost takve nabavke u tome što imate pregled koliko zdravstvene ustanove troše na dnevnom nivou i koliko je stanje njihovih zaliha u svakom momentu. Škodrić napominje da se u ovakvim situacijama očekuju različite zloupotrebe i u tom smislu navodi da se dešavalo da se maske prodaju i po ceni od 5.000 dinara.- Odmah smo poslali Tržišnu inspekciju, a šaljemo i skrivene kupce i na taj način otkrivamo i sami gde se nalaze te zloupotrebe. Mi zaista molimo građane da ko tako nešto primeti odmah i prijavi - dodaje.Prema njenim rečima, očekivana je nažalost i zloupotreba u smislu preprodaje - neko kupi masku u apoteci i onda je preprodaje.- Bilo je i slanja zaštitne opreme i dezifisijenasa svojim prijateljima, rodbini u inostranstvu i iz tih razloga smo mi vodili računa da na vreme reagujemo i kao što vidite to nije poprimilo velike razmere. Da li ima - ima, da li će biti - biće, ali mi se trudimo da to svedemo na minimum - navodi direktorka RFZO.Kako kaže, maske se prvo raspoređuju po zaštitnim ustanovama gde su zaraženi i prva grupa koja je prioritet za zaštitu, ali biće raspoređene i po apotekama.- Količine nisu još uvek dovoljne, ali mi se trudimo da ih obezbedimo u što većoj meri - kaže Škodrić.Direktorka RFZO ističe da bez obzira na situaciju izazvanu korona virusom, vodi se računa i o lekovima za hronične pacijente i ističe da su veoma važni onkološki pacijenti.- Terapija malignih bolesti neće, niti sme da stane i jednog momenta. Inovativne terapije koje smo uveli ne sme da stanu nijednog momenta i po tom pitanju ne očekujemo problem - ističe Škodrić.Nabavke koje treba da budu obavljene u aprilu, maju, neće biti zaustavljene, kaže Škodrić, a ne isključuje mogućnost da se ubrzaju.- Što se tiče RFZO tenderi neće stati, u ovakvim situacijama možemo samo da ubrzamo i da idemo po hitnom postupku - zaključila je Škodrić.(Telegraf.rs/ Tanjug)Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.                        

----------------------------------------------------------

Datum: 15.03.2020

Medij: rtv.rs

Link: http://www.rtv.rs/sr_lat/zivot/zdravlje/skodric-zdravstvene-ustanove-dobile-zastitnu-opremu-dovoljno-i-lekova_1102872.html

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Škodrić: Zdravstvene ustanove dobile zaštitnu opremu,dovoljno i lekova

RFZO je po hitnom postupku nabavio zaštitnu opremu i ličnu zaštitnu opremu koja se koristi u vanrednim okolnostima i koja je namenjena pre svega medicinskim radnicima, nestašice dezinficijenasa i lekova u...BEOGRAD - RFZO je po hitnom postupku nabavio zaštitnu opremu i ličnu zaštitnu opremu koja se koristi u vanrednim okolnostima i koja je namenjena pre svega medicinskim radnicima, nestašice dezinficijenasa i lekova u zdravstvenim ustanovama nema, izjavila je danas Sanja Škodrić, direktorka RFZO-a.Škodrić, koja je ujedno i član tima Kriznog štaba za suzbijanje zarazne bolesti COVID-19, ističe da nestašice zdravstvenog materijala u zdravstvenim ustanovama nema, a da je do trenutne nestašice po apotekama došlo zbog zloupotreba. Kako kaže, problem je bio i uvoz sirovina iz Kina, s obzirom da je najveći broj repromaterijala upravo iz te zemlje. "Ali, naše domaće kompanije su vrlo brzo oporavile svoje stare pogone, kupile nove mašine i deo materijala su imale u svojim magacinima. Brzo su se snašli i nabavili sirovine i onda je krenula proizvodnja tako da mi već danas proizvodimo 100.000 maski i 100.000 kombinezona, a nekih drugih stvari, čak i više", kaže Škodrić za Tanjug. Ističe da su domaće kompanije uspele da proizvode i mala džepna pakovanja dezinficijenasa što je, dodaje, jako važno za lekare i sestre da im se nalazi u džepu i da svakog momenta mogu da koriste. Ta isporuka je krenula pre neki dan, kaže Škodrić napominjući da je danas isporučeno 100.000 takvih dezinficijenasa. Podsećajući da je ekonomski tim zabranio izvoz dezinficijenasa, zaštitne opreme koja se proizvodi u Srbiji, Škodrić navodi da na taj način ima svega potrebnog na raspolaganju. "Ne možemo da pričamo o dovoljnim količinama ako smo imali slučajeve da uđu u apoteke i da jedan čovek kupi 1.800 ili 1.200 maski. U takvim situacijama zaista imamo probleme i zato smo ograničili prodaju maski na po pet do 10 po osobi i dezinfekcionih sredstava na po dva velika pakovanja jer je to bilo iznošenje u litrima", navodi Škodrić. Dodaje da su trenutne nestašice po apotekama iz tog razloga i ističe da je potrebno da se vodi računa i o stanju zaliha lekova, naročito onih koji su najpotrebniji u ovakvoj situaciji. "Vrlo je bitno reagovati na vreme tako da smo vodili računa i o količini leka tamiflu", kaže Škodrić napominjući da taj lek ne leči koronu, ali da je potreban jer je klinička slika virusa H1N1 i koronavirusa slična. Količine tog leka na zalihama, kako kaže, su tri puta veće od prosečne mesečne. Farmaceutske komapnije imaju zalihe na svojim lagerima za pojedine lekove dva meseca minimum, a maksimum je šest meseci, navodi Škodrić i dodaje da je krizni štab zamolio te kompanije da se čuju sa svojim centralama i povuku količine koje mogu vodeći računa o roku trajanja kako bi imali na lageru. Ukoliko dođe do smanjenja količine lekova i uz to nemogućnosti da se određeni lek i nabavi, struka će definisati koji lek umesto tog može da se koristi. Završava se nabavke zaštitne opreme  Trenutno se završava nabavku standardne zaštitne opreme - maske, hirurške posebne epidemijske filter maske, rukavice, kaljače, vizire..., kaže Škodrić i dodaje da se nabavlja i lična zaštitna oprema, kao i aparati koji su potrebni - respiratori. "Takođe, nabavljamo i dodatne količine dezinficijenasa, a što se tiče dodatne količine lekova zaista nema potrebe u ovom slučaju, posebne vrste lekova koje se koriste u ovoj infekciji, kao što je antimalarik i antihiv lek imamo dovoljne količine i iz tog razloga nismo obavili dodatnu nabavku", kaže Škodrić. Dodaje da su i same farmaceutske kuće prijavile da imaju na lageru za narednih četiri meseca, kao i da će povući još. Navodeći da je od marta prošle godine uvedena centralizovana javna nabavka i direktno plaćanje, što znači da same zdravstvene ustanove ne sprovode nabavke, već Fond u njihovo ime, Škodrić navodi da je prednost takve nabavke u tome što imate pregled koliko zdravstvene ustanove troše na dnevnom nivou i koliko je stanje njihovih zaliha u svakom momentu. Škodrić napominje da se u ovakvim situacijama očekuju različite zloupotrebe i u tom smislu navodi da se dešavalo da se maske prodaju i po ceni od 5.000 dinara. "Odmah smo poslali Tržišnu inspekciju, a šaljemo i skrivene kupce i na taj način otkrivamo i sami gde se nalaze te zloupotrebe. Mi zaista molimo građane da ko tako nešto primeti odmah i prijavi", dodaje. Prema njenim rečima, očekivana je nažalost i zloupotreba u smislu preprodaje - neko kupi masku u apoteci i onda je preproda  

----------------------------------------------------------

Datum: 15.03.2020

Medij: mondo.rs

Link: https://mondo.rs/Info/Drustvo/a1295997/Srbija-Korona-virus-zalihe-dezinfekcija-maske-lekovi.html

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Bez panike: Zdravstvne ustanove dobile zaštitnu opremu, ima dovoljno lekova

Autor mondo.rs 15.03.2020. / 14:26 0RFZO je po hitnom postupku nabavio zaštitnu opremu i ličnu zaštitnu opremu a nestašice dezificijenaca i lekova u zdravstvenim ustanovama nema, izjavila je danas direktorka Republičkog fonda za zdravstveno osiguiranje Sanja Škodrić. Izvor: MONDO/Stefan Stojanović Škodrić, koja je ujedno i član tima Kriznog štaba za suzbijanje zarazne bolesti COVID-19, ističe da nestašice zdravstvenog materijala u zdravstvenim ustanovama nema, a da je do trenutne nestašice po apotekama došlo zbog zloupotreba. Kako kaže, problem je bio i uvoz sirovina iz Kina, s obzirom da je najveći broj repromaterijala upravo iz te zemlje. "Ali, naše domaće kompanije su vrlo brzo oporavile svoje stare pogone, kupile nove mašine i deo materijala su imale u svojim magacinima. Brzo su se snašli i nabavili sirovine i onda je krenula proizvodnja tako da mi već danas proizvodimo 100.000 maski i 100.000 kombinezona, a nekih drugih stvari, čak i više", kaže Škodrić za Tanjug. Ističe da su domaće kompanije uspele da proizvode i mala džepna pakovanja dezificijenaca što je, dodaje, jako važno za lekare i sestre da im se nalazi u džepu i da svakog momenta mogu da koriste. Ta isporuka je krenula pre neki dan, kaže Škodrić napominjući da je danas isporučeno 100.000 takvih dezificijenasa. Podsećajući da je ekonomski tim zabranio izvoz dezifisijenasa, zaštitne opreme koja se proizvodi u Srbiji, Škodrić navodi da na taj način ima svega potrebnog na raspolaganju. "Ne možemo da pričamo o dovoljnim količinama ako smo imali slučajeve da uđu u apoteke i da jedan čovek kupi 1.800 ili 1.200 maski. U takvim situacijama zaista imamo probleme i zato smo ograničili prodaju maski na po pet do 10 po osobi i dezinfekcionih sredstava na po dva velika pakovanja jer je to bilo iznošenje u litrima", navodi Škodrić. Dodaje da su trenutne nestašice po apotekama iz tog razloga i ističe da je potrebno da se vodi računa i o stanju zaliha lekova, naročito onih koji su najpotrebniji u ovakvoj situaciji. "Vrlo je bitno reagovati na vreme tako da smo vodili računa i o količini leka tamiflu", kaže Škodrić napominjući da taj lek ne leči koronu, ali da je potreban jer je klinička slika virusa H1N1 i korona virusa slična. Količine tog leka na zalihama, kako kaže, su tri puta veće od prosečne mesečne. Farmaceutske komapnije imaju zalihe na svojim lagerima za pojedine lekove dva meseca minimum, a maksimum je šest meseci, navodi Škodrić i dodaje da je krizni štab zamolio te komapnije da se čuju sa svojim centralama i povuku količine koje mogu vodeći računa o roku trajanja kako bi imali na lageru. Ukoliko dođe do smanjenja količine lekova i uz to nemogućnosti da se određeni lek i nabavi, struka će definisati koji lek umesto tog može da se koristi. Trenutno se završava nabavku standardne zaštitne opreme - maske, hirurške posebne epidemijske filter maske, rukavice, kaljače, vizire..., kaže Škodrić i dodaje da se nabavlja i lična zaštitna oprema, kao i aparati koji su potrebni - respiratori. "Takođe, nabavljamo i dodatne količine dezifisijenasa, a što se tiče dodatne količine lekova zaista nema potrebe u ovom slučaju, posebne vrste lekova koje se koriste u ovoj infekciji, kao što je antimalarik i antihiv lek imamo dovoljne količine i iz tog razloga nismo obavili dodatnu nabavku", kaže Škodrić. Dodaje da su i same farmaceutske kuće prijavile da imaju na lageru za narednih četiri meseca, kao i da će povući još. Navodeći da je od marta prošle godine uvedena centralizovana javna nabavka i direktno plaćanje, što znači da same zdravstvene ustanove ne sprovode nabavke, već Fond u njihovo ime, Škodrić kaže da je prednost takve nabavke u tome što imate pregled koliko zdravstvene ustanove troše na dnevnom nivou i koliko je stanje njihovih zaliha u svakom momentu. Škodrić napominje da se u ovakvim situacijama očekuju različite zloupotrebe i u tom smislu navodi da se dešavalo da se maske prodaju i po ceni od 5.000 dinara. "Odmah smo poslali Tržišnu inspekciju, a šaljemo i skrivene kupce i na taj način otkrivamo i sami gde se nalaze te zloupotrebe. Mi zaista molimo građane da ko tako nešto primeti odmah i prijavi", dodaje. Prema njenim rečima, očekivana je nažalost i zloupotreba u smislu preprodaje - neko kupi masku u apoteci i onda je preprodaje. "Bilo je i slanja zaštitne opreme i dezifisijenasa svojim prijateljima, rodbini u inostranstvu i iz tih razloga smo mi vodili računa da na vreme reagujemo i kao što vidite to nije poprimilo velike razmere. Da li ima - ima, da li će biti - biće, ali mi se trudimo da to svedemo na minimum", navodi direktorka RFZO. Kako kaže, maske se prvo raspoređuju po zaštitnim ustanovama gde su zaraženi i prva grupa koja je prioritet za zaštitu, ali biće raspoređene i po apotekama. "Količine nisu još uvek dovoljne, ali mi se trudimo da ih obezbedimo u što većoj meri", kaže Škodrić. Direktorka RFZO ističe da bez obzira na situaciju izazvanu korona virusom, vodi se računa i o lekovima za hronične pacijente i ističe da su veoma važni onkološki pacijenti. "Terapija malignih bolesti neće, niti sme da stane i jednog momenta. Inovativne terapije koje smo uveli ne sme da stanu nijednog momenta i po tom pitanju ne očekujemo problem", ističe Škodrić. Nabavke koje treba da budu obavljene u aprilu, maju, neće biti zaustavljene, kaže Škodrić, a ne isključuje mogućnost da se ubrzaju. "Što se tiče RFZO tenderi neće stati, u ovakvim situacijama možemo samo da ubrzamo i da idemo po hitnom postupku", zaključila je Škodrić.

----------------------------------------------------------

Datum: 15.03.2020

Medij: informer.rs

Link: https://informer.rs/vesti/drustvo/500288/zdravstvene-ustanove-dobile-zastitnu-opremu-ima-dovoljno-lekova

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: ZDRAVSTVENE USTANOVE dobile zaštitnu opremu, ima dovoljno i lekova!

Tanjug 14:31 15. 03. 2020.RFZO je po hitnom postupku nabavio zaštitnu opremu i ličnu zaštitnu opremu koja se koristi u vanrednim okolnostima i koja je namenjena je pre svega medicinskim radnicima, nestašice dezificijenaca i lekova u zdravstvenim ustanovama nema, izjavila je danas Sanja Škodrić, direktorka RFZO-a.Škodrić, koja je ujedno i član tima Kriznog štaba za suzbijanje zarazne bolesti COVID-19, ističe da nestašice zdravstvenog materijala u zdravstvenim ustanovama nema, a da je do trenutne nestašice po apotekama došlo zbog zloupotreba. Kako kaže, problem je bio i uvoz sirovina iz Kina, s obzirom da je najveći broj repromaterijala upravo iz te zemlje. "Ali, naše domaće kompanije su vrlo brzo oporavile svoje stare pogone, kupile nove mašine i deo materijala su imale u svojim magacinima. Brzo su se snašli i nabavili sirovine i onda je krenula proizvodnja tako da mi već danas proizvodimo 100.000 maski i 100.000 kombinezona, a nekih drugih stvari, čak i više", kaže Škodrić za Tanjug. Ističe da su domaće kompanije uspele da proizvode i mala džepna pakovanja dezificijenaca što je, dodaje, jako važno za lekare i sestre da im se nalazi u džepu i da svakog momenta mogu da koriste. Ta isporuka je krenula pre neki dan, kaže Škodrić napominjući da je danas isporučeno 100.000 takvih dezificijenasa. Podsećajući da je ekonomski tim zabranio izvoz dezifisijenasa, zaštitne opreme koja se proizvodi u Srbiji, Škodrić navodi da na taj način ima svega potrebnog na raspolaganju. "Ne možemo da pričamo o dovoljnim količinama ako smo imali slučajeve da uđu u apoteke i da jedan čovek kupi 1.800 ili 1.200 maski. U takvim situacijama zaista imamo probleme i zato smo ograničili prodaju maski na po pet do 10 po osobi i dezinfekcionih sredstava na po dva velika pakovanja jer je to bilo iznošenje u litrima", navodi Škodrić.Printscreen You TubeDodaje da su trenutne nestašice po apotekama iz tog razloga i ističe da je potrebno da se vodi računa i o stanju zaliha lekova, naročito onih koji su najpotrebniji u ovakvoj situaciji. "Vrlo je bitno reagovati na vreme tako da smo vodili računa i o količini leka tamiflu", kaže Škodrić napominjući da taj lek ne leči koronu, ali da je potreban jer je klinička slika virusa H1N1 i korona virusa slična. Količine tog leka na zalihama, kako kaže, su tri puta veće od prosečne mesečne. Farmaceutske komapnije imaju zalihe na svojim lagerima za pojedine lekove dva meseca minimum, a maksimum je šest meseci, navodi Škodrić i dodaje da je krizni štab zamolio te komapnije da se čuju sa svojim centralama i povuku količine koje mogu vodeći računa o roku trajanja kako bi imali na lageru. Ukoliko dođe do smanjenja količine lekova i uz to nemogućnosti da se određeni lek i nabavi, struka će definisati koji lek umesto tog može da se koristi. Trenutno se završava nabavku standardne zaštitne opreme - maske, hirurške posebne epidemijske filter maske, rukavice, kaljače, vizire..., kaže Škodrić i dodaje da se nabavlja i lična zaštitna oprema, kao i aparati koji su potrebni - respiratori. "Takođe, nabavljamo i dodatne količine dezifisijenasa, a što se tiče dodatne količine lekova zaista nema potrebe u ovom slučaju, posebne vrste lekova koje se koriste u ovoj infekciji, kao što je antimalarik i antihiv lek imamo dovoljne količine i iz tog razloga nismo obavili dodatnu nabavku", kaže Škodrić. Dodaje da su i same farmaceutske kuće prijavile da imaju na lageru za narednih četiri meseca, kao i da će povući još. Navodeći da je od marta prošle godine uvedena centralizovana javna nabavka i direktno plaćanje, što znači da same zdravstvene ustanove ne sprovode nabavke, već Fond u njihovo ime, Škodrić navodi da je prednost takve nabavke u tome što imate pregled koliko zdravstvene ustanove troše na dnevnom nivou i koliko je stanje njihovih zaliha u svakom momentu.Printscreen You TubeŠkodrić napominje da se u ovakvim situacijama očekuju različite zloupotrebe i u tom smislu navodi da se dešavalo da se maske prodaju i po ceni od 5.000 dinara. "Odmah smo poslali Tržišnu inspekciju, a šaljemo i skrivene kupce i na taj način otkrivamo i sami gde se nalaze te zloupotrebe. Mi zaista molimo građane da ko tako nešto primeti odmah i prijavi", dodaje. Prema njenim rečima, očekivana je nažalost i zloupotreba u smislu preprodaje - neko kupi masku u apoteci i onda je preprodaje. "Bilo je i slanja zaštitne opreme i dezifisijenasa svojim prijateljima, rodbini u inostranstvu i iz tih razloga smo mi vodili računa da na vreme reagujemo i kao što vidite to nije poprimilo velike razmere. Da li ima - ima, da li će biti - biće, ali mi se trudimo da to svedemo na minimum", navodi direktorka RFZO. Kako kaže, maske se prvo raspoređuju po zaštitnim ustanovama gde su zaraženi i prva grupa koja je prioritet za zaštitu, ali biće raspoređene i po apotekama. "Količine nisu još uvek dovoljne, ali mi se trudimo da ih obezbedimo u što većoj meri", kaže Škodrić. Direktorka RFZO ističe da bez obzira na situaciju izazvanu korona virusom, vodi se računa i o lekovima za hronične pacijente i ističe da su veoma važni onkološki pacijenti. "Terapija malignih bolesti neće, niti sme da stane i jednog momenta. Inovativne terapije koje smo uveli ne sme da stanu nijednog momenta i po tom pitanju ne očekujemo problem", ističe Škodrić. Nabavke koje treba da budu obavljene u aprilu, maju, neće biti zaustavljene, kaže Škodrić, a ne isključuje mogućnost da se ubrzaju. "Što se tiče RFZO tenderi neće stati, u ovakvim situacijama možemo samo da ubrzamo i da idemo po hitnom postupku", zaključila je Škodrić.PixabayPrintscreen You TubePrintscreen You Tube        

----------------------------------------------------------

Datum: 15.03.2020

Medij: novosti.rs

Link: https://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:853035-Zdravstvne-ustanove-dobile-ZASTITNU-OPREMU-dovoljno-i-lekova

Autori: @Novostionline

Teme: Javne nabavke

Naslov: Zdravstvne ustanove dobile ZAŠTITNU OPREMU, dovoljno i lekova

RFZO je po hitnom postupku nabavio zaštitnu opremu i ličnu zaštitnu opremu koja se koristi u vanrednim okolnostima i koja je namenjena je pre svega medicinskim radnicima, nestašice dezificijenaca i lekova u zdravstvenim ustanovama nema, izjavila je danas Sanja Škodrić, direktorka RFZO-a. Škodrić, koja je ujedno i član tima Kriznog štaba za suzbijanje zarazne bolesti COVID-19, ističe da nestašice zdravstvenog materijala u zdravstvenim ustanovama nema, a da je do trenutne nestašice po apotekama došlo zbog zloupotreba. Kako kaže, problem je bio i uvoz sirovina iz Kina, s obzirom da je najveći broj repromaterijala upravo iz te zemlje. "Ali, naše domaće kompanije su vrlo brzo oporavile svoje stare pogone, kupile nove mašine i deo materijala su imale u svojim magacinima. Brzo su se snašli i nabavili sirovine i onda je krenula proizvodnja tako da mi već danas proizvodimo 100.000 maski i 100.000 kombinezona, a nekih drugih stvari, čak i više", kaže Škodrić za Tanjug. Ističe da su domaće kompanije uspele da proizvode i mala džepna pakovanja dezificijenaca što je, dodaje, jako važno za lekare i sestre da im se nalazi u džepu i da svakog momenta mogu da koriste. Ta isporuka je krenula pre neki dan, kaže Škodrić napominjući da je danas isporučeno 100.000 takvih dezificijenasa. Podsećajući da je ekonomski tim zabranio izvoz dezifisijenasa, zaštitne opreme koja se proizvodi u Srbiji, Škodrić navodi da na taj način ima svega potrebnog na raspolaganju. "Ne možemo da pričamo o dovoljnim količinama ako smo imali slučajeve da uđu u apoteke i da jedan čovek kupi 1.800 ili 1.200 maski. U takvim situacijama zaista imamo probleme i zato smo ograničili prodaju maski na po pet do 10 po osobi i dezinfekcionih sredstava na po dva velika pakovanja jer je to bilo iznošenje u litrima", navodi Škodrić. Dodaje da su trenutne nestašice po apotekama iz tog razloga i ističe da je potrebno da se vodi računa i o stanju zaliha lekova, naročito onih koji su najpotrebniji u ovakvoj situaciji. "Vrlo je bitno reagovati na vreme tako da smo vodili računa i o količini leka tamiflu", kaže Škodrić napominjući da taj lek ne leči koronu, ali da je potreban jer je klinička slika virusa H1N1 i korona virusa slična. Količine tog leka na zalihama, kako kaže, su tri puta veće od prosečne mesečne. Farmaceutske komapnije imaju zalihe na svojim lagerima za pojedine lekove dva meseca minimum, a maksimum je šest meseci, navodi Škodrić i dodaje da je krizni štab zamolio te komapnije da se čuju sa svojim centralama i povuku količine koje mogu vodeći računa o roku trajanja kako bi imali na lageru. Ukoliko dođe do smanjenja količine lekova i uz to nemogućnosti da se određeni lek i nabavi, struka će definisati koji lek umesto tog može da se koristi. Trenutno se završava nabavku standardne zaštitne opreme - maske, hirurške posebne epidemijske filter maske, rukavice, kaljače, vizire..., kaže Škodrić i dodaje da se nabavlja i lična zaštitna oprema, kao i aparati koji su potrebni - respiratori. "Takođe, nabavljamo i dodatne količine dezifisijenasa, a što se tiče dodatne količine lekova zaista nema potrebe u ovom slučaju, posebne vrste lekova koje se koriste u ovoj infekciji, kao što je antimalarik i antihiv lek imamo dovoljne količine i iz tog razloga nismo obavili dodatnu nabavku", kaže Škodrić. Dodaje da su i same farmaceutske kuće prijavile da imaju na lageru za narednih četiri meseca, kao i da će povući još. Navodeći da je od marta prošle godine uvedena centralizovana javna nabavka i direktno plaćanje, što znači da same zdravstvene ustanove ne sprovode nabavke, već Fond u njihovo ime, Škodrić navodi da je prednost takve nabavke u tome što imate pregled koliko zdravstvene ustanove troše na dnevnom nivou i koliko je stanje njihovih zaliha u svakom momentu. Škodrić napominje da se u ovakvim situacijama očekuju različite zloupotrebe i u tom smislu navodi da se dešavalo da se maske prodaju i po ceni od 5.000 dinara. Pročitajte još: "Odmah smo poslali Tržišnu inspekciju, a šaljemo i skrivene kupce i na taj način otkrivamo i sami gde se nalaze te zloupotrebe. Mi zaista molimo građane da ko tako nešto primeti odmah i prijavi", dodaje. Prema njenim rečima, očekivana je nažalost i zloupotreba u smislu preprodaje - neko kupi masku u apoteci i onda je preprodaje. "Bilo je i slanja zaštitne opreme i dezifisijenasa svojim prijateljima, rodbini u inostranstvu i iz tih razloga smo mi vodili računa da na vreme reagujemo i kao što vidite to nije poprimilo velike razmere. Da li ima - ima, da li će biti - biće, ali mi se trudimo da to svedemo na minimum", navodi direktorka RFZO. Kako kaže, maske se prvo raspoređuju po zaštitnim ustanovama gde su zaraženi i prva grupa koja je prioritet za zaštitu, ali biće raspoređene i po apotekama. "Količine nisu još uvek dovoljne, ali mi se trudimo da ih obezbedimo u što većoj meri", kaže Škodrić. Direktorka RFZO ističe da bez obzira na situaciju izazvanu korona virusom, vodi se računa i o lekovima za hronične pacijente i ističe da su veoma važni onkološki pacijenti. "Terapija malignih bolesti neće, niti sme da stane i jednog momenta. Inovativne terapije koje smo uveli ne sme da stanu nijednog momenta i po tom pitanju ne očekujemo problem", ističe Škodrić. Nabavke koje treba da budu obavljene u aprilu, maju, neće biti zaustavljene, kaže Škodrić, a ne isključuje mogućnost da se ubrzaju. "Što se tiče RFZO tenderi neće stati, u ovakvim situacijama možemo samo da ubrzamo i da idemo po hitnom postupku", zaključila je Škodrić.

----------------------------------------------------------

Datum: 15.03.2020

Medij: studiob.rs

Link: https://studiob.rs/zdravstvne-ustanove-dobile-zastitnu-opremu/

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Zdravstvne ustanove dobile zaštitnu opremu

Škodrić, koja je ujedno i član tima Kriznog štaba za suzbijanje zarazne bolesti COVID-19, ističe da nestašice zdravstvenog materijala u zdravstvenim ustanovama nema, a da je do trenutne nestašice po apotekama došlo zbog Škodrić, koja je ujedno i član tima Kriznog štaba za suzbijanje zarazne bolesti COVID-19, ističe da nestašice zdravstvenog materijala u zdravstvenim ustanovama nema, a da je do trenutne nestašice po apotekama došlo zbog zloupotreba.Kako kaže, problem je bio i uvoz sirovina iz Kina, s obzirom da je najveći broj repromaterijala upravo iz te zemlje."Ali, naše domaće kompanije su vrlo brzo oporavile svoje stare pogone, kupile nove mašine i deo materijala su imale u svojim magacinima. Brzo su se snašli i nabavili sirovine i onda je krenula proizvodnja tako da mi već danas proizvodimo 100.000 maski i 100.000 kombinezona, a nekih drugih stvari, čak i više", kaže Škodrić za Tanjug.Ističe da su domaće kompanije uspele da proizvode i mala džepna pakovanja dezificijenaca što je, dodaje, jako važno za lekare i sestre da im se nalazi u džepu i da svakog momenta mogu da koriste.Ta isporuka je krenula pre neki dan, kaže Škodrić napominjući da je danas isporučeno 100.000 takvih dezificijenasa.Podsećajući da je ekonomski tim zabranio izvoz dezifisijenasa, zaštitne opreme koja se proizvodi u Srbiji, Škodrić navodi da na taj način ima svega potrebnog na raspolaganju."Ne možemo da pričamo o dovoljnim količinama ako smo imali slučajeve da uđu u apoteke i da jedan čovek kupi 1.800 ili 1.200 maski. U takvim situacijama zaista imamo probleme i zato smo ograničili prodaju maski na po pet do 10 po osobi i dezinfekcionih sredstava na po dva velika pakovanja jer je to bilo iznošenje u litrima", navodi Škodrić.Dodaje da su trenutne nestašice po apotekama iz tog razloga i ističe da je potrebno da se vodi računa i o stanju zaliha lekova, naročito onih koji su najpotrebniji u ovakvoj situaciji."Vrlo je bitno reagovati na vreme tako da smo vodili računa i o količini leka tamiflu", kaže Škodrić napominjući da taj lek ne leči koronu, ali da je potreban jer je klinička slika virusa H1N1 i korona virusa slična.Količine tog leka na zalihama, kako kaže, su tri puta veće od prosečne mesečne.Farmaceutske komapnije imaju zalihe na svojim lagerima za pojedine lekove dva meseca minimum, a maksimum je šest meseci, navodi Škodrić i dodaje da je krizni štab zamolio te komapnije da se čuju sa svojim centralama i povuku količine koje mogu vodeći računa o roku trajanja kako bi imali na lageru.Ukoliko dođe do smanjenja količine lekova i uz to nemogućnosti da se određeni lek i nabavi, struka će definisati koji lek umesto tog može da se koristi.Trenutno se završava nabavku standardne zaštitne opreme - maske, hirurške posebne epidemijske filter maske, rukavice, kaljače, vizire…, kaže Škodrić i dodaje da se nabavlja i lična zaštitna oprema, kao i aparati koji su potrebni - respiratori."Takođe, nabavljamo i dodatne količine dezifisijenasa, a što se tiče dodatne količine lekova zaista nema potrebe u ovom slučaju, posebne vrste lekova koje se koriste u ovoj infekciji, kao što je antimalarik i antihiv lek imamo dovoljne količine i iz tog razloga nismo obavili dodatnu nabavku", kaže Škodrić.Dodaje da su i same farmaceutske kuće prijavile da imaju na lageru za narednih četiri meseca, kao i da će povući još.Navodeći da je od marta prošle godine uvedena centralizovana javna nabavka i direktno plaćanje, što znači da same zdravstvene ustanove ne sprovode nabavke, već Fond u njihovo ime, Škodrić navodi da je prednost takve nabavke u tome što imate pregled koliko zdravstvene ustanove troše na dnevnom nivou i koliko je stanje njihovih zaliha u svakom momentu.Škodrić napominje da se u ovakvim situacijama očekuju različite zloupotrebe i u tom smislu navodi da se dešavalo da se maske prodaju i po ceni od 5.000 dinara."Odmah smo poslali Tržišnu inspekciju, a šaljemo i skrivene kupce i na taj način otkrivamo i sami gde se nalaze te zloupotrebe. Mi zaista molimo građane da ko tako nešto primeti odmah i prijavi", dodaje.Prema njenim rečima, očekivana je nažalost i zloupotreba u smislu preprodaje - neko kupi masku u apoteci i onda je preprodaje."Bilo je i slanja zaštitne opreme i dezifisijenasa svojim prijateljima, rodbini u inostranstvu i iz tih razloga smo mi vodili računa da na vreme reagujemo i kao što vidite to nije poprimilo velike razmere. Da li ima - ima, da li će biti - biće, ali mi se trudimo da to svedemo na minimum", navodi direktorka RFZO.Kako kaže, maske se prvo raspoređuju po zaštitnim ustanovama gde su zaraženi i prva grupa koja je prioritet za zaštitu, ali biće raspoređene i po apotekama."Količine nisu još uvek dovoljne, ali mi se trudimo da ih obezbedimo u što većoj meri", kaže Škodrić.Direktorka RFZO ističe da bez obzira na situaciju izazvanu korona virusom, vodi se računa i o lekovima za hronične pacijente i ističe da su veoma važni onkološki pacijenti."Terapija malignih bolesti neće, niti sme da stane i jednog momenta. Inovativne terapije koje smo uveli ne sme da stanu nijednog momenta i po tom pitanju ne očekujemo problem", ističe Škodrić.Nabavke koje treba da budu obavljene u aprilu, maju, neće biti zaustavljene, kaže Škodrić, a ne isključuje mogućnost da se ubrzaju. "Što se tiče RFZO tenderi neće stati, u ovakvim situacijama možemo samo da ubrzamo i da idemo po hitnom postupku", zaključila je Škodrić.                  

----------------------------------------------------------

Datum: 15.03.2020

Medij: republika.rs

Link: https://www.republika.rs/vesti/drustvo/193333/direktorka-rfzo-zdravstvene-ustanove-srbiji-dobile-zastitnu-opremu-lekova-ima-dovoljno

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Direktorka RFZO: Zdravstvene ustanove u Srbiji dobile zaštitnu opremu, lekova ima dovoljno!

RFZO je po hitnom postupku nabavio zaštitnu opremu i ličnu zaštitnu opremu koja se koristi u vanrednim okolnostima i koja je namenjena je pre svega medicinskim radnicima, nestašice dezificijenaca i lekova u zdravstvenim ustanovama nema, izjavila je danas Sanja Škodrić, direktorka RFZO-a.IZVOR: Tanjug nedelja, 15. 3. 2020.| 14:54 0Škodrić, koja je ujedno i član tima Kriznog štaba za suzbijanje zarazne bolesti COVID-19, ističe da nestašice zdravstvenog materijala u zdravstvenim ustanovama nema, a da je do trenutne nestašice po apotekama došlo zbog zloupotreba.Kako kaže, problem je bio i uvoz sirovina iz Kine, s obzirom da je najveći broj repromaterijala upravo iz te zemlje.- Ali, naše domaće kompanije su vrlo brzo oporavile svoje stare pogone, kupile nove mašine i deo materijala su imale u svojim magacinima. Brzo su se snašli i nabavili sirovine i onda je krenula proizvodnja tako da mi već danas proizvodimo 100.000 maski i 100.000 kombinezona, a nekih drugih stvari, čak i više - kaže Škodrić za Tanjug.Ističe da su domaće kompanije uspele da proizvode i mala džepna pakovanja dezificijenaca što je, dodaje, jako važno za lekare i sestre da im se nalazi u džepu i da svakog momenta mogu da koriste. Ta isporuka je krenula pre neki dan, kaže Škodrić napominjući da je danas isporučeno 100.000 takvih dezificijenasa. Podsećajući da je ekonomski tim zabranio izvoz dezifisijenasa, zaštitne opreme koja se proizvodi u Srbiji, Škodrić navodi da na taj način ima svega potrebnog na raspolaganju.- Ne možemo da pričamo o dovoljnim količinama ako smo imali slučajeve da uđu u apoteke i da jedan čovek kupi 1.800 ili 1.200 maski. U takvim situacijama zaista imamo probleme i zato smo ograničili prodaju maski na po pet do 10 po osobi i dezinfekcionih sredstava na po dva velika pakovanja jer je to bilo iznošenje u litrima - navodi Škodrić.Dodaje da su trenutne nestašice po apotekama iz tog razloga i ističe da je potrebno da se vodi računa i o stanju zaliha lekova, naročito onih koji su najpotrebniji u ovakvoj situaciji.- Vrlo je bitno reagovati na vreme tako da smo vodili računa i o količini leka tamiflu - kaže Škodrić napominjući da taj lek ne leči koronu, ali da je potreban jer je klinička slika virusa H1N1 i korona virusa slična.Količine tog leka na zalihama, kako kaže, su tri puta veće od prosečne mesečne.Farmaceutske komapnije imaju zalihe na svojim lagerima za pojedine lekove dva meseca minimum, a maksimum je šest meseci, navodi Škodrić i dodaje da je krizni štab zamolio te komapnije da se čuju sa svojim centralama i povuku količine koje mogu vodeći računa o roku trajanja kako bi imali na lageru.Ukoliko dođe do smanjenja količine lekova i uz to nemogućnosti da se određeni lek i nabavi, struka će definisati koji lek umesto tog može da se koristi.Trenutno se završava nabavka standardne zaštitne opreme - maske, hirurške posebne epidemijske filter maske, rukavice, kaljače, vizire, kaže Škodrić i dodaje da se nabavlja i lična zaštitna oprema, kao i aparati koji su potrebni - respiratori.- Takođe, nabavljamo i dodatne količine dezifisijenasa, a što se tiče dodatne količine lekova zaista nema potrebe u ovom slučaju, posebne vrste lekova koje se koriste u ovoj infekciji, kao što je antimalarik i antihiv lek imamo dovoljne količine i iz tog razloga nismo obavili dodatnu nabavku - kaže Škodrić.Dodaje da su i same farmaceutske kuće prijavile da imaju na lageru za narednih četiri meseca, kao i da će povući još. Navodeći da je od marta prošle godine uvedena centralizovana javna nabavka i direktno plaćanje, što znači da same zdravstvene ustanove ne sprovode nabavke, već Fond u njihovo ime, Škodrić navodi da je prednost takve nabavke u tome što imate pregled koliko zdravstvene ustanove troše na dnevnom nivou i koliko je stanje njihovih zaliha u svakom momentu.Škodrić napominje da se u ovakvim situacijama očekuju različite zloupotrebe i u tom smislu navodi da se dešavalo da se maske prodaju i po ceni od 5.000 dinara.- Odmah smo poslali Tržišnu inspekciju, a šaljemo i skrivene kupce i na taj način otkrivamo i sami gde se nalaze te zloupotrebe. Mi zaista molimo građane da ko tako nešto primeti odmah i prijavi - dodaje.Prema njenim rečima, očekivana je nažalost i zloupotreba u smislu preprodaje - neko kupi masku u apoteci i onda je preprodaje.- Bilo je i slanja zaštitne opreme i dezifisijenasa svojim prijateljima, rodbini u inostranstvu i iz tih razloga smo mi vodili računa da na vreme reagujemo i kao što vidite to nije poprimilo velike razmere. Da li ima - ima, da li će biti - biće, ali mi se trudimo da to svedemo na minimum - navodi direktorka RFZO.Kako kaže, maske se prvo raspoređuju po zaštitnim ustanovama gde su zaraženi i prva grupa koja je prioritet za zaštitu, ali biće raspoređene i po apotekama.- Količine nisu još uvek dovoljne, ali mi se trudimo da ih obezbedimo u što većoj meri - kaže Škodrić.Direktorka RFZO ističe da bez obzira na situaciju izazvanu korona virusom, vodi se računa i o lekovima za hronične pacijente i ističe da su veoma važni onkološki pacijenti.- Terapija malignih bolesti neće, niti sme da stane i jednog momenta. Inovativne terapije koje smo uveli ne sme da stanu nijednog momenta i po tom pitanju ne očekujemo problem - ističe Škodrić.Nabavke koje treba da budu obavljene u aprilu, maju, neće biti zaustavljene, kaže Škodrić, a ne isključuje mogućnost da se ubrzaju.- Što se tiče RFZO tenderi neće stati, u ovakvim situacijama možemo samo da ubrzamo i da idemo po hitnom postupku - zaključila je Škodrić.                      

----------------------------------------------------------

Datum: 15.03.2020

Medij: srbijadanas.com

Link: https://www.srbijadanas.com/vesti/drustvo/zdravstvne-ustanove-dobile-zastitnu-opremu-nestasice-dezinfekcionih-sredstava-i-lekova-u-bolnicama-i-2020-03-15

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: ZDRAVSTVENE USTANOVE DOBILE ZAŠTITNU OPREMU: Nestašice dezinfekcionih sredstava i lekova u bolnicama i domovima zdravlja nema

Već danas se proizvodi oko 100.000 maski i isto toliko kombinezona.. Najnovije vesti iz Srbije - Online vesti, novosti Srbija Danas.TanjugRFZO je po hitnom postupku nabavio zaštitnu opremu i ličnu zaštitnu opremu koja se koristi u vanrednim okolnostima i koja je namenjena je pre svega medicinskim radnicima, nestašice dezificijenaca i lekova u zdravstvenim ustanovama nema, izjavila je danas Sanja Škodrić, direktorka RFZO-a.Škodrić, koja je ujedno i član tima Kriznog štaba za suzbijanje zarazne bolesti COVID-19, ističe da nestašice zdravstvenog materijala u zdravstvenim ustanovama nema, a da je do trenutne nestašice po apotekama došlo zbog zloupotreba.Kako kaže, problem je bio i uvoz sirovina iz Kina, s obzirom da je najveći broj repromaterijala upravo iz te zemlje.- Ali, naše domaće kompanije su vrlo brzo oporavile svoje stare pogone, kupile nove mašine i deo materijala su imale u svojim magacinima. Brzo su se snašli i nabavili sirovine i onda je krenula proizvodnja tako da mi već danas proizvodimo 100.000 maski i 100.000 kombinezona, a nekih drugih stvari, čak i više - kaže Škodrić.Ističe da su domaće kompanije uspele da proizvode i mala džepna pakovanja dezificijenaca što je, dodaje, jako važno za lekare i sestre da im se nalazi u džepu i da svakog momenta mogu da koriste.Ta isporuka je krenula pre neki dan, kaže Škodrić napominjući da je danas isporučeno 100.000 takvih dezificijenasa.Podsećajući da je ekonomski tim zabranio izvoz dezifisijenasa, zaštitne opreme koja se proizvodi u Srbiji, Škodrić navodi da na taj način ima svega potrebnog na raspolaganju.- Ne možemo da pričamo o dovoljnim količinama ako smo imali slučajeve da uđu u apoteke i da jedan čovek kupi 1.800 ili 1.200 maski. U takvim situacijama zaista imamo probleme i zato smo ograničili prodaju maski na po pet do 10 po osobi i dezinfekcionih sredstava na po dva velika pakovanja jer je to bilo iznošenje u litrima - navodi Škodrić.Dodaje da su trenutne nestašice po apotekama iz tog razloga i ističe da je potrebno da se vodi računa i o stanju zaliha lekova, naročito onih koji su najpotrebniji u ovakvoj situaciji.- Vrlo je bitno reagovati na vreme tako da smo vodili računa i o količini leka tamiflu - kaže Škodrić napominjući da taj lek ne leči koronu, ali da je potreban jer je klinička slika virusa H1N1 i korona virusa slična.Količine tog leka na zalihama, kako kaže, su tri puta veće od prosečne mesečne.Farmaceutske komapnije imaju zalihe na svojim lagerima za pojedine lekove dva meseca minimum, a maksimum je šest meseci, navodi Škodrić i dodaje da je krizni štab zamolio te komapnije da se čuju sa svojim centralama i povuku količine koje mogu vodeći računa o roku trajanja kako bi imali na lageru.Ukoliko dođe do smanjenja količine lekova i uz to nemogućnosti da se određeni lek i nabavi, struka će definisati koji lek umesto tog može da se koristi.Trenutno se završava nabavku standardne zaštitne opreme - maske, hirurške posebne epidemijske filter maske, rukavice, kaljače, vizire..., kaže Škodrić i dodaje da se nabavlja i lična zaštitna oprema, kao i aparati koji su potrebni - respiratori.- Takođe, nabavljamo i dodatne količine dezifisijenasa, a što se tiče dodatne količine lekova zaista nema potrebe u ovom slučaju, posebne vrste lekova koje se koriste u ovoj infekciji, kao što je antimalarik i antihiv lek imamo dovoljne količine i iz tog razloga nismo obavili dodatnu nabavku - kaže Škodrić.Dodaje da su i same farmaceutske kuće prijavile da imaju na lageru za narednih četiri meseca, kao i da će povući još.Navodeći da je od marta prošle godine uvedena centralizovana javna nabavka i direktno plaćanje, što znači da same zdravstvene ustanove ne sprovode nabavke, već Fond u njihovo ime, Škodrić navodi da je prednost takve nabavke u tome što imate pregled koliko zdravstvene ustanove troše na dnevnom nivou i koliko je stanje njihovih zaliha u svakom momentu.Škodrić napominje da se u ovakvim situacijama očekuju različite zloupotrebe i u tom smislu navodi da se dešavalo da se maske prodaju i po ceni od 5.000 dinara.- Odmah smo poslali Tržišnu inspekciju, a šaljemo i skrivene kupce i na taj način otkrivamo i sami gde se nalaze te zloupotrebe. Mi zaista molimo građane da ko tako nešto primeti odmah i prijavi - dodaje.Prema njenim rečima, očekivana je nažalost i zloupotreba u smislu preprodaje - neko kupi masku u apoteci i onda je preprodaje.- Bilo je i slanja zaštitne opreme i dezifisijenasa svojim prijateljima, rodbini u inostranstvu i iz tih razloga smo mi vodili računa da na vreme reagujemo i kao što vidite to nije poprimilo velike razmere. Da li ima - ima, da li će biti - biće, ali mi se trudimo da to svedemo na minimum - navodi direktorka RFZO.Kako kaže, maske se prvo raspoređuju po zaštitnim ustanovama gde su zaraženi i prva grupa koja je prioritet za zaštitu, ali biće raspoređene i po apotekama.- Količine nisu još uvek dovoljne, ali mi se trudimo da ih obezbedimo u što većoj meri - kaže Škodrić.Direktorka RFZO ističe da bez obzira na situaciju izazvanu korona virusom, vodi se računa i o lekovima za hronične pacijente i ističe da su veoma važni onkološki pacijenti.- Terapija malignih bolesti neće, niti sme da stane i jednog momenta. Inovativne terapije koje smo uveli ne sme da stanu nijednog momenta i po tom pitanju ne očekujemo problem - ističe Škodrić.Nabavke koje treba da budu obavljene u aprilu, maju, neće biti zaustavljene, kaže Škodrić, a ne isključuje mogućnost da se ubrzaju.- Što se tiče RFZO tenderi neće stati, u ovakvim situacijama možemo samo da ubrzamo i da idemo po hitnom postupku - zaključila je Škodrić.                             

----------------------------------------------------------

Datum: 15.03.2020

Medij: dnevnik.rs

Link: https://www.dnevnik.rs/index.php/drustvo/zdravstvne-ustanove-dobile-zastitnu-opremu-dovolno-i-lekova-15-03-2020

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Zdravstvene ustanove dobile zaštitnu opremu, dovoljno i lekova

BEOGRAD: RFZO je po hitnom postupku nabavio zaštitnu opremu i ličnu zaštitnu opremu koja se koristi u vanrednim okolnostima i koja je namenjena je pre svega medicinskim radnicima, nestašice dezificijenaca i lekova u zdravstvenim ustanovama nema, izjavila je Sanja Škodrić, direktorka RFZO-a.Škodrić, koja je ujedno i član tima Kriznog štaba za suzbijanje zarazne bolesti Kovid-19, ističe da nestašice zdravstvenog materijala u zdravstvenim ustanovama nema, a da je do trenutne nestašice po apotekama došlo zbog zloupotreba.Kako kaže, problem je bio i uvoz sirovina iz Kina, s obzirom da je najveći broj repromaterijala upravo iz te zemlje.Ali, naše domaće kompanije su vrlo brzo oporavile svoje stare pogone, kupile nove mašine i deo materijala su imale u svojim magacinima. Brzo su se snašli i nabavili sirovine i onda je krenula proizvodnja tako da mi već danas proizvodimo 100.000 maski i 100.000 kombinezona, a nekih drugih stvari, čak i više, kaže Škodrić za Tanjug.Ističe da su domaće kompanije uspele da proizvode i mala džepna pakovanja dezificijenaca što je, dodaje, jako važno za lekare i sestre da im se nalazi u džepu i da svakog momenta mogu da koriste.Ta isporuka je krenula pre neki dan, kaže Škodrić napominjući da je danas isporučeno 100.000 takvih dezificijenasa.Podsećajući da je ekonomski tim zabranio izvoz dezifisijenasa, zaštitne opreme koja se proizvodi u Srbiji, Škodrić navodi da na taj način ima svega potrebnog na raspolaganju.Ne možemo da pričamo o dovoljnim količinama ako smo imali slučajeve da uđu u apoteke i da jedan čovek kupi 1.800 ili 1.200 maski. U takvim situacijama zaista imamo probleme i zato smo ograničili prodaju maski na po pet do 10 po osobi i dezinfekcionih sredstava na po dva velika pakovanja jer je to bilo iznošenje u litrima, navodi Škodrić.Dodaje da su trenutne nestašice po apotekama iz tog razloga i ističe da je potrebno da se vodi računa i o stanju zaliha lekova, naročito onih koji su najpotrebniji u ovakvoj situaciji.Vrlo je bitno reagovati na vreme tako da smo vodili računa i o količini leka tamiflu, kaže Škodrić napominjući da taj lek ne leči koronu, ali da je potreban jer je klinička slika virusa H1N1 i korona virusa slična.Količine tog leka na zalihama, kako kaže, su tri puta veće od prosečne mesečne.Farmaceutske komapnije imaju zalihe na svojim lagerima za pojedine lekove dva meseca minimum, a maksimum je šest meseci, navodi Škodrić i dodaje da je krizni štab zamolio te komapnije da se čuju sa svojim centralama i povuku količine koje mogu vodeći računa o roku trajanja kako bi imali na lageru.Završava se nabavka standardne zaštitne opremeUkoliko dođe do smanjenja količine lekova i uz to nemogućnosti da se određeni lek i nabavi, struka će definisati koji lek umesto tog može da se koristi.Trenutno se završava nabavku standardne zaštitne opreme - maske, hirurške posebne epidemijske filter maske, rukavice, kaljače, vizire..., kaže Škodrić i dodaje da se nabavlja i lična zaštitna oprema, kao i aparati koji su potrebni - respiratori.Takođe, nabavljamo i dodatne količine dezifisijenasa, a što se tiče dodatne količine lekova zaista nema potrebe u ovom slučaju, posebne vrste lekova koje se koriste u ovoj infekciji, kao što je antimalarik i antihiv lek imamo dovoljne količine i iz tog razloga nismo obavili dodatnu nabavku, kaže Škodrić.Dodaje da su i same farmaceutske kuće prijavile da imaju na lageru za narednih četiri meseca, kao i da će povući još.Navodeći da je od marta prošle godine uvedena centralizovana javna nabavka i direktno plaćanje, što znači da same zdravstvene ustanove ne sprovode nabavke, već Fond u njihovo ime, Škodrić navodi da je prednost takve nabavke u tome što imate pregled koliko zdravstvene ustanove troše na dnevnom nivou i koliko je stanje njihovih zaliha u svakom momentu.Škodrić napominje da se u ovakvim situacijama očekuju različite zloupotrebe i u tom smislu navodi da se dešavalo da se maske prodaju i po ceni od 5.000 dinara.Odmah smo poslali Tržišnu inspekciju, a šaljemo i skrivene kupce i na taj način otkrivamo i sami gde se nalaze te zloupotrebe. Mi zaista molimo građane da ko tako nešto primeti odmah i prijavi, dodaje.Prema njenim rečima, očekivana je nažalost i zloupotreba u smislu preprodaje - neko kupi masku u apoteci i onda je preprodaje.Bilo je i slanja zaštitne opreme i dezifisijenasa svojim prijateljima, rodbini u inostranstvu i iz tih razloga smo mi vodili računa da na vreme reagujemo i kao što vidite to nije poprimilo velike razmere. Da li ima - ima, da li će biti - biće, ali mi se trudimo da to svedemo na minimum, navodi direktorka RFZO.Kako kaže, maske se prvo raspoređuju po zaštitnim ustanovama gde su zaraženi i prva grupa koja je prioritet za zaštitu, ali biće raspoređene i po apotekama.Količine nisu još uvek dovoljne, ali mi se trudimo da ih obezbedimo u što većoj meri, kaže Škodrić.Direktorka RFZO ističe da bez obzira na situaciju izazvanu korona virusom, vodi se računa i o lekovima za hronične pacijente i ističe da su veoma važni onkološki pacijenti.Terapija malignih bolesti neće, niti sme da stane i jednog momenta. Inovativne terapije koje smo uveli ne sme da stanu nijednog momenta i po tom pitanju ne očekujemo problem, ističe Škodrić.Nabavke koje treba da budu obavljene u aprilu, maju, neće biti zaustavljene, kaže Škodrić, a ne isključuje mogućnost da se ubrzaju.Što se tiče RFZO tenderi neće stati, u ovakvim situacijama možemo samo da ubrzamo i da idemo po hitnom postupku, zaključila je Škodrić.                          

----------------------------------------------------------

Datum: 15.03.2020

Medij: novosti.rs

Link: https://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D0%B4%D1%80%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE.395.html:853035-%D0%97%D0%B4%D1%80%D0%B0%D0%B2%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BD%D0%B5-%D1%83%D1%81%D1%82%D0%B0%D0

Autori: @Novostionline

Teme: Javne nabavke

Naslov: Zdravstvne ustanove dobile ZAŠTITNU OPREMU, dovoljno i lekova

RFZO je po hitnom postupku nabavio zaštitnu opremu i ličnu zaštitnu opremu koja se koristi u vanrednim okolnostima i koja je namenjena je pre svega medicinskim radnicima, nestašice dezificijenaca i lekova u zdravstvenim ustanovama nema, izjavila je danas Sanja Škodrić, direktorka RFZO-a. Škodrić, koja je ujedno i član tima Kriznog štaba za suzbijanje zarazne bolesti COVID-19, ističe da nestašice zdravstvenog materijala u zdravstvenim ustanovama nema, a da je do trenutne nestašice po apotekama došlo zbog zloupotreba. Kako kaže, problem je bio i uvoz sirovina iz Kina, s obzirom da je najveći broj repromaterijala upravo iz te zemlje. "Ali, naše domaće kompanije su vrlo brzo oporavile svoje stare pogone, kupile nove mašine i deo materijala su imale u svojim magacinima. Brzo su se snašli i nabavili sirovine i onda je krenula proizvodnja tako da mi već danas proizvodimo 100.000 maski i 100.000 kombinezona, a nekih drugih stvari, čak i više", kaže Škodrić za Tanjug. Ističe da su domaće kompanije uspele da proizvode i mala džepna pakovanja dezificijenaca što je, dodaje, jako važno za lekare i sestre da im se nalazi u džepu i da svakog momenta mogu da koriste. Ta isporuka je krenula pre neki dan, kaže Škodrić napominjući da je danas isporučeno 100.000 takvih dezificijenasa. Podsećajući da je ekonomski tim zabranio izvoz dezifisijenasa, zaštitne opreme koja se proizvodi u Srbiji, Škodrić navodi da na taj način ima svega potrebnog na raspolaganju. "Ne možemo da pričamo o dovoljnim količinama ako smo imali slučajeve da uđu u apoteke i da jedan čovek kupi 1.800 ili 1.200 maski. U takvim situacijama zaista imamo probleme i zato smo ograničili prodaju maski na po pet do 10 po osobi i dezinfekcionih sredstava na po dva velika pakovanja jer je to bilo iznošenje u litrima", navodi Škodrić. Dodaje da su trenutne nestašice po apotekama iz tog razloga i ističe da je potrebno da se vodi računa i o stanju zaliha lekova, naročito onih koji su najpotrebniji u ovakvoj situaciji. "Vrlo je bitno reagovati na vreme tako da smo vodili računa i o količini leka tamiflu", kaže Škodrić napominjući da taj lek ne leči koronu, ali da je potreban jer je klinička slika virusa H1N1 i korona virusa slična. Količine tog leka na zalihama, kako kaže, su tri puta veće od prosečne mesečne. Farmaceutske komapnije imaju zalihe na svojim lagerima za pojedine lekove dva meseca minimum, a maksimum je šest meseci, navodi Škodrić i dodaje da je krizni štab zamolio te komapnije da se čuju sa svojim centralama i povuku količine koje mogu vodeći računa o roku trajanja kako bi imali na lageru. Ukoliko dođe do smanjenja količine lekova i uz to nemogućnosti da se određeni lek i nabavi, struka će definisati koji lek umesto tog može da se koristi. Trenutno se završava nabavku standardne zaštitne opreme - maske, hirurške posebne epidemijske filter maske, rukavice, kaljače, vizire..., kaže Škodrić i dodaje da se nabavlja i lična zaštitna oprema, kao i aparati koji su potrebni - respiratori. "Takođe, nabavljamo i dodatne količine dezifisijenasa, a što se tiče dodatne količine lekova zaista nema potrebe u ovom slučaju, posebne vrste lekova koje se koriste u ovoj infekciji, kao što je antimalarik i antihiv lek imamo dovoljne količine i iz tog razloga nismo obavili dodatnu nabavku", kaže Škodrić. Dodaje da su i same farmaceutske kuće prijavile da imaju na lageru za narednih četiri meseca, kao i da će povući još. Navodeći da je od marta prošle godine uvedena centralizovana javna nabavka i direktno plaćanje, što znači da same zdravstvene ustanove ne sprovode nabavke, već Fond u njihovo ime, Škodrić navodi da je prednost takve nabavke u tome što imate pregled koliko zdravstvene ustanove troše na dnevnom nivou i koliko je stanje njihovih zaliha u svakom momentu. Škodrić napominje da se u ovakvim situacijama očekuju različite zloupotrebe i u tom smislu navodi da se dešavalo da se maske prodaju i po ceni od 5.000 dinara. Pročitajte još: "Odmah smo poslali Tržišnu inspekciju, a šaljemo i skrivene kupce i na taj način otkrivamo i sami gde se nalaze te zloupotrebe. Mi zaista molimo građane da ko tako nešto primeti odmah i prijavi", dodaje. Prema njenim rečima, očekivana je nažalost i zloupotreba u smislu preprodaje - neko kupi masku u apoteci i onda je preprodaje. "Bilo je i slanja zaštitne opreme i dezifisijenasa svojim prijateljima, rodbini u inostranstvu i iz tih razloga smo mi vodili računa da na vreme reagujemo i kao što vidite to nije poprimilo velike razmere. Da li ima - ima, da li će biti - biće, ali mi se trudimo da to svedemo na minimum", navodi direktorka RFZO. Kako kaže, maske se prvo raspoređuju po zaštitnim ustanovama gde su zaraženi i prva grupa koja je prioritet za zaštitu, ali biće raspoređene i po apotekama. "Količine nisu još uvek dovoljne, ali mi se trudimo da ih obezbedimo u što većoj meri", kaže Škodrić. Direktorka RFZO ističe da bez obzira na situaciju izazvanu korona virusom, vodi se računa i o lekovima za hronične pacijente i ističe da su veoma važni onkološki pacijenti. "Terapija malignih bolesti neće, niti sme da stane i jednog momenta. Inovativne terapije koje smo uveli ne sme da stanu nijednog momenta i po tom pitanju ne očekujemo problem", ističe Škodrić. Nabavke koje treba da budu obavljene u aprilu, maju, neće biti zaustavljene, kaže Škodrić, a ne isključuje mogućnost da se ubrzaju. "Što se tiče RFZO tenderi neće stati, u ovakvim situacijama možemo samo da ubrzamo i da idemo po hitnom postupku", zaključila je Škodrić.

----------------------------------------------------------

Datum: 15.03.2020

Medij: espreso.rs

Link: https://www.espreso.rs/vesti/drustvo/525859/zdravstvene-ustanove-u-srbiji-dobile-zastitnu-opremu-ima-dovoljno-lekova

Autori: @espresors

Teme: Javne nabavke

Naslov: Zdravstvene ustanove u Srbiji dobile zaštitnu opremu, ima dovoljno lekova

RFZO je po hitnom postupku nabavio zaštitnu opremu i ličnu zaštitnu opremu koja se koristi u vanrednim okolnostima i koja je namenjena je pre svega medicinskim radnicima, nestašice dezificijenaca i lekova u zdravstvenim ustanovama nema, izjavila je danas Sanja Škodrić, direktorka RFZO-a.Škodrić, koja je ujedno i član tima Kriznog štaba za suzbijanje zarazne bolesti COVID-19, ističe da nestašice zdravstvenog materijala u zdravstvenim ustanovama nema, a da je do trenutne nestašice po apotekama došlo zbog zloupotreba.Kako kaže, problem je bio i uvoz sirovina iz Kina, s obzirom da je najveći broj repromaterijala upravo iz te zemlje."Ali, naše domaće kompanije su vrlo brzo oporavile svoje stare pogone, kupile nove mašine i deo materijala su imale u svojim magacinima. Brzo su se snašli i nabavili sirovine i onda je krenula proizvodnja tako da mi već danas proizvodimo 100.000 maski i 100.000 kombinezona, a nekih drugih stvari, čak i više", kaže Škodrić za Tanjug.Ističe da su domaće kompanije uspele da proizvode i mala džepna pakovanja dezificijenaca što je, dodaje, jako važno za lekare i sestre da im se nalazi u džepu i da svakog momenta mogu da koriste.Ta isporuka je krenula pre neki dan, kaže Škodrić napominjući da je danas isporučeno 100.000 takvih dezificijenasa.Podsećajući da je ekonomski tim zabranio izvoz dezifisijenasa, zaštitne opreme koja se proizvodi u Srbiji, Škodrić navodi da na taj način ima svega potrebnog na raspolaganju."Ne možemo da pričamo o dovoljnim količinama ako smo imali slučajeve da uđu u apoteke i da jedan čovek kupi 1.800 ili 1.200 maski. U takvim situacijama zaista imamo probleme i zato smo ograničili prodaju maski na po pet do 10 po osobi i dezinfekcionih sredstava na po dva velika pakovanja jer je to bilo iznošenje u litrima", navodi Škodrić.Dodaje da su trenutne nestašice po apotekama iz tog razloga i ističe da je potrebno da se vodi računa i o stanju zaliha lekova, naročito onih koji su najpotrebniji u ovakvoj situaciji."Vrlo je bitno reagovati na vreme tako da smo vodili računa i o količini leka tamiflu", kaže Škodrić napominjući da taj lek ne leči koronu, ali da je potreban jer je klinička slika virusa H1N1 i korona virusa slična.Količine tog leka na zalihama, kako kaže, su tri puta veće od prosečne mesečne.Farmaceutske komapnije imaju zalihe na svojim lagerima za pojedine lekove dva meseca minimum, a maksimum je šest meseci, navodi Škodrić i dodaje da je krizni štab zamolio te komapnije da se čuju sa svojim centralama i povuku količine koje mogu vodeći računa o roku trajanja kako bi imali na lageru.Ukoliko dođe do smanjenja količine lekova i uz to nemogućnosti da se određeni lek i nabavi, struka će definisati koji lek umesto tog može da se koristi.Trenutno se završava nabavku standardne zaštitne opreme - maske, hirurške posebne epidemijske filter maske, rukavice, kaljače, vizire..., kaže Škodrić i dodaje da se nabavlja i lična zaštitna oprema, kao i aparati koji su potrebni - respiratori."Takođe, nabavljamo i dodatne količine dezifisijenasa, a što se tiče dodatne količine lekova zaista nema potrebe u ovom slučaju, posebne vrste lekova koje se koriste u ovoj infekciji, kao što je antimalarik i antihiv lek imamo dovoljne količine i iz tog razloga nismo obavili dodatnu nabavku", kaže Škodrić.Dodaje da su i same farmaceutske kuće prijavile da imaju na lageru za narednih četiri meseca, kao i da će povući još.Navodeći da je od marta prošle godine uvedena centralizovana javna nabavka i direktno plaćanje, što znači da same zdravstvene ustanove ne sprovode nabavke, već Fond u njihovo ime, Škodrić navodi da je prednost takve nabavke u tome što imate pregled koliko zdravstvene ustanove troše na dnevnom nivou i koliko je stanje njihovih zaliha u svakom momentu.Škodrić napominje da se u ovakvim situacijama očekuju različite zloupotrebe i u tom smislu navodi da se dešavalo da se maske prodaju i po ceni od 5.000 dinara."Odmah smo poslali Tržišnu inspekciju, a šaljemo i skrivene kupce i na taj način otkrivamo i sami gde se nalaze te zloupotrebe. Mi zaista molimo građane da ko tako nešto primeti odmah i prijavi", dodaje.Prema njenim rečima, očekivana je nažalost i zloupotreba u smislu preprodaje - neko kupi masku u apoteci i onda je preprodaje."Bilo je i slanja zaštitne opreme i dezifisijenasa svojim prijateljima, rodbini u inostranstvu i iz tih razloga smo mi vodili računa da na vreme reagujemo i kao što vidite to nije poprimilo velike razmere. Da li ima - ima, da li će biti - biće, ali mi se trudimo da to svedemo na minimum", navodi direktorka RFZO.Kako kaže, maske se prvo raspoređuju po zaštitnim ustanovama gde su zaraženi i prva grupa koja je prioritet za zaštitu, ali biće raspoređene i po apotekama."Količine nisu još uvek dovoljne, ali mi se trudimo da ih obezbedimo u što većoj meri", kaže Škodrić.Direktorka RFZO ističe da bez obzira na situaciju izazvanu korona virusom, vodi se računa i o lekovima za hronične pacijente i ističe da su veoma važni onkološki pacijenti."Terapija malignih bolesti neće, niti sme da stane i jednog momenta. Inovativne terapije koje smo uveli ne sme da stanu nijednog momenta i po tom pitanju ne očekujemo problem", ističe Škodrić.Nabavke koje treba da budu obavljene u aprilu, maju, neće biti zaustavljene, kaže Škodrić, a ne isključuje mogućnost da se ubrzaju."Što se tiče RFZO tenderi neće stati, u ovakvim situacijama možemo samo da ubrzamo i da idemo po hitnom postupku", zaključila je Škodrić.Bonus video:(Espreso.rs/Agencije)                          

----------------------------------------------------------