Joomla 3.2 Template by Justhost Complaints

Mediji o korupciji

Datum: 17.03.2020

Medij: Alo     Strana: 10

Rubrika: Svet

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Izrael: Opozicija formira novu vladu

Izrael: Opozicija formira novu vladu

Predsednik Izraela Ruven Rivlin odlučio je da lideru opozicije Beniju Gancu poveri mandate za sastav nove vlade nakon izbora 2. marta na kojima nije bilo jasnog pobednika. Izraelski mediji navode da se ovom odlukom dovodi u pitanje politička budućnost dosadašnjeg premijera Benjamina Netanjahua, koga čeka suđenje zbog optužbi za korupciju.

Netanjahuova konzervativna partija Likud osvojila je najviše poslaničkih mesta na izborima ali sa svojim saveznicima, verskim i nacionalističkim strankama, ima podršku samo 58 poslanika, tri manje nego što je potrebno za većinu u Knesetu, parlamentu sa 120 članova.

----------------------------------------------------------

Datum: 17.03.2020

Medij: Blic     Strana: 10

Rubrika: Svet

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: RAZDOR U ŠPANSKOJ KRALJEVSKOJ PORODICI

Felipe VI se odrekao očevog nasledstva zbog ofšor računa

RAZDOR U ŠPANSKOJ KRALJEVSKOJ PORODICI

Španski kralj Felipe VI odrekao se

nasledstva svog oca kralja Huana Karlosa zbog njegovih

navodnih f nansijskih malverzacija preko ofšor računa. Felipe tvrdi da o tome ništa nije znao.

Bivšem kralju Hua-

nu Karlosu, koji je vladao Španijom 39 godina, preti istraga švajcarskih vlasti,

nakon što je objavljeno da je 2008. preko ofšor računa primio 88 miliona evra od pokojnog saudijskog kralja Abdulaha.

Taj novac je, kako pišu španski mediji, bio na računu u švajcarskoj banci na ime Fondacije Panamanijan, a Huan Karlos je navodno od te sume 65 miliona dolara dao svojoj bivšoj ljubavnici Korini cu Zajn-Vitgenštajn.

Britanski “Telegraf” objavio je da je kralj Felipe navodni korisnik tog fonda, koji je uspostavljen pre 2014, odnosno pre Huan Karlosove abdikacije sa trona.

Pojedini kraljevski analitičari u Španiji tvrde da 52-godišnji Felipe odricanjem od nasledstva svog oca pokušava da se distancira od njegovih afera i skandala.

Princ Felipe je u saopštenju objavljenom u nedelju naveo da neće prihvatiti novac iz sporne fondacije. Dodao je i da ne zna da je imenovan kao korisnik fondacije koja je, prema britanskom “Telegrafu”, isplatila milone evra za letove njegovog oca privatnim avionima.

Usaopštenju se navodi i da se Felipe odriče bilo kakvih sredstava, akcija ili investicija koje bi mogle biti ilegalne ili kompromitujuće po integritet kraljevske porodice.

Inače, Huan Karlosovu vladavinu obeležio je čitav niz skandala, među kojima je možda najpoznatiji luksuzni safari 2012. godine kada je otišao u Bocvanu na lov na slonove.

Javnost je za taj njegov put saznala tek nakon što se kralj povredio, pa je po njega poslat poseban avion da ga vrati kući. Španski političari tvrdili su tada da troškove puta nisu snosili ni poreski obveznici ni palata, već Mohamed Ejad Kajali, biznismen sirijskog porekla.

Imidž kralja dodatno je narušen kad je u medije procurio snimak razgovora njegove ljubavnice Korine sa bivšim šefom policije.

Utom snimku je Korona je tvrdila da je Huan tajno uzeo provizije na komercijalne ugovore u zalivskim državama, tajni račun u Švajcarskoj i vlasništva na njeno ime. Ona je tada rekla da to nije “zato što je voli, već zato što ona živi u Monaku”. Ovi navodi su doveli do zahteva da se protiv kralja pokrene istraga zbog korupcije.

Huan Karlos, koji je vladao Španijom od 1975. godine, najavio je početkom 2014. godine da namerava da se povuče iz javnog života, navodno „jer ne želi da mu sin uvene čekajući poput princa Čarlsa“.

- Želim da moj sin bude u punoj snazi kad zauzme tron. Vreme je za mlađe generacije s novom energijom - rekao je tada on.

Nekoliko meseci kasnije, u julu 2014. i zvanično se povukao sa svih dužnosti.

Veliki deo španske javnosti i dalje veruje da je povod za povlačenje bio niz skandala u kraljevskoj porodici, a ne želja da njegov sin sedne na presto. ?

SKANDAL ZA SKANDALOM

Princ Felipe ocu je ukinuo mesečnu apanažu koju je

dobijao od abdikacije 2014. godine

Skupa putovanja i ljubavnice Huana Karlosa nisu jedini skandali sa kojima je španska kraljevska porodica morala da se nosi. Zet bivšeg kralja Inaki Urdangarin, suprug princeze Kristine, uhapšen je 2018. godine pod optužbom da je u periodu od pet godina izvlačio milione evra iz fondacije koju je vodio na Majorki. Bivši kralj Huan Karlos nije se oglasio u vezi s odlukom

princa Filipea, a kraljevski analitičari ni ne očekuju da će to učiniti. ne očekuju da će to učiniti.

----------------------------------------------------------

Datum: 17.03.2020

Medij: Danas     Strana: 4

Rubrika: Tema

Autori: Milena Vasić

Teme: Korupcija

Naslov: Moguće ograničavanje slobode medija

Šta svepodrazumeva uvođenje vanrednog stanja

Moguće ograničavanje slobode medija

I ANALIZA I Beograd - Predsednik Republike u nedelju je objavio odluku o proglašenju vanrednog stanja usled opasnosti od širenja zaraze korona virusom. Zajedno sa odlukom najavio je i određene mere koje podrazumeva uvođenje vanrednog stanja. Ove mere podrazumevanju raspuštanje škola, vrtića, fakulteta, kao i sportskih aktivnosti. Najavljena je i kazna do tri godine zatvora za one koji prekrše odluku o izoladji, kao i obavezan karantin za državljane Srbije koji dolaze iz inostranstva. Detalje mera koje će biti preduzete znaćemo tek kada bude objavljena Uredba Vlade Republike Srbije koja propisuje navedene mere. Srbija je poslednji put bila u vanrednom stanju 2003. godine, kada je ubijen predsednik Vlade Zoran Đinđić.

Šta je vanredno

stanje?

Vanredno stanje regulisano je Ustavom kao posebna okolnost u kojoj „javna opasnost ugrožava opstanak države i građana“. Zakon o odbrani bliže uređuje šta znači ova opasnost, pa navodi: Vanredno stanje je stanje javne opasnosti u kojem je ugrožen opstanak države ili građana, a posledica je vojnih ili nevojnih izazova, rizika i pretnji bezbednosti. Pri ovome treba imati u vidu da se nevojni izazovi, rizici i pretnje bezbednosti ispoljavaju u obliku: terorizma, organizovanog kriminala, korupcije, elementamih nepogoda, tehničko-tehnoloških i drugih nesreća i opasnost. Jedan drugi zakon izričito propisuje da se pandemija smatra elementarnom nepogodom.

Šta znači uvođenje vanrednog stanja? Ustav Srbije dozvoljava da prilikom proglašenja vanrednog stanja budu donete mere odstupanja od određenih ljudskih i manjinskih prava. Koja će to prava biti, ne znamo unapred, jer sve zavisi od okolnosti same situacije koja je prouzrokovala vanredno stanje. Ono što znamo jeste da postoje prava koja su apsolutna, za koja nikakvo ograničenje nije moguće, pa ni u vreme vanrednogstanja.

Prava koja nije

moguće ograničiti su:

Pravo na dostojanstvo i slobodan razvoj ličnosti; Pravo na život; Pravo na fizički i psihički integritet ličnosti; Zabrana ropstva i prinudnog rada; Prava vezana za postupanje s licem lišenim slobode (uvažavanje dostojanstva ličnosti, zabrana nasilja i iznuđivanja iskaza); Pravo na pravično suđenje; Pravo na pravnu sigurnost u kaznenom pravu (pretpostavka nevinosti, nema kazne za delo koje u momentu kada je učinjeno nije bilo krivično delo, nema retroaktivne primene krivičnog zakona, osim ako je to povoljnije za učinioca...); Pravo na pravnu ličnost; Pravo na državljanstvo; Sloboda misli, savesti i veroispovesti; Prigovor savesti; Sloboda izražavanja nacionalne pripadnosti; Zabrana izazivanja nacionalne, rasne i verske mržnje; Pravo na zaključenje braka i ravnopravnost supružnika; Sloboda odlučivanja 0 rađanju; Prava deteta; Zabrana nasilne asimilacije.

Sva ostala prava moguće je ograničiti u vanrednom stanju. Ovo uključuje: pravo na slobodu 1 bezbednost, dopunska prava u slučaju lišenja slobode bez odluke suda, prava koja su vezana za pritvor, trajanje pritvora, jednaku zaštitu prava i pravno sredstvo, slobodu kretanja, nepovredivost stana, tajnost pisama i drugih sredstava opštenja, zaštitu podataka o ličnosti, slobodu mišljenja i izražavanja, slobodu medija, pravo na obaveštenost, slobodu okupljanja, slobodu udruživanja i druga prava garantovana Ustavom Srbije koja nisu izričito isključena od mogućnosti ograničenja.

Milena Vasić,

advokatica JUKOM-a

Milena Vasić,

Apel ministarstva

Ministarstvo kulture i informisanja apelovalo je na sve medije da o aktuelnoj situaciji u vezi sa korona virusom izveštavaju objektivno, pravovremeno i istinito i da se, pre svega, oslanjaju na zvanične informacije nadležnih institucija Srbije. Isto tako, Ministarstvo je pozvalo sve medijske radnike da se u ovoj situaciji ponašaju odgovorno i profesionalno, da ne otkrivaju identitete zaraženih i da ne posežu za senzacionalizmom, pošto je u interesu svih građana da seširenje korona virusa svede na najnižu meru, odnosno da se što pre zaustavi.

Profesionalno izveštavanje U narednom periodu, dok traje vanredno stanje i širenje epidemije korona virusa, najbitnije je da mediji profesionalno izveštavaju, da ne šire lažne vesti, ali i paniku i uznemirenost kod građana, smatraju sagovornici TV N1 novinari Jakša Šćekić i Norbert Šinković „Važnu ulogu će imati i lokalni mediji, a Ijudi će se opredeljivati da čitaju novine koje im donosetačne i precizne informacije. Na kvalitetu će se videti razlika", istakao je Šinković.

----------------------------------------------------------

Datum: 17.03.2020

Medij: Danas     Strana: 2,4

Rubrika: Beton

Autori: Jelena Veljić

Teme: Informacije od javnog značaja

Naslov: REDOVNO PRANJE RUKU

REDOVNO

PRANJERUKU

Piše: Jelena Veljić

Tokom prošle nedelje Svetska zdravstvena organizađja konstatovalaje daješirenjevirusa Kovid-19 dobilo karakteristike pandemije. U tom trenutku, u 114 zemalja prijavljeno je oko 118.000 slučajeva.

Srbija je prve zabeležene slučajeve obolelih dočekala spremno. „Mi smo preduzeli sve neophodne mere" izjavo je predsednik tokom jednog od svojih obraćanjajavnosti prošLe nedeLje. „Da vam sad otkrijem o čemu se radi pošto ne mogu da trpim tu nepravdu da neko napada ove Lekare ovde, da Ljudi napadaju doktora Nestorovića, da napadaju Ljude koji su ozbiLjni i odgovorni. Govore 'najsmešniji virus'... Nemojteda Lažete, niko nijerekao da je najsmešniji virus. Niko." Javnosti nije biLo potrebno mnogo vremena da se podseti na šta Vučić referiše i jedne ranije konferencije za medije koja je održana 26. februara. „Ne mogu da verujem da narod koji je preživeo sankcije, bombardovanje, svakojako maLtretiranje, da će se upLašiti najsmešnijeg virusa uistoriji čovečanstva, koji na Fejsbuku postoji", rekaoje doktor Nestorović, puLmoLog, obraćajući se javnosti zajedno sa drugim predstavnicima medicinske struke i predsednikom Vučićem. MinistarzdravLja, ZLatibor Lončar, bioje početkom februarajoš optimisti čniji. „Upitan koLiko će trebati vremena da se napravi vakcina za virus, Lončarje rekao da će biti potrebno par meseci. 'Mi ako bude biLo potrebe, možemo da uradimo vakcinu i za koronavirus, a možemo da pomognemo, ako to bude interes Kine iLi nekog drugog, da se to uradi, jerimamo Ljude koji to stvarno znaju', poruaoje Lončar." Kako dr Nestorović komentariše ideje o razvoju vakcine, s obzirom na njegov antivakserski staž, nije poznatojavnosti. No, otom potom. NEDOSTATAKINFORMACIJA IZMEĐU PANIKEIIGNORA

Već tokom protekLe nedeLje, međutim, u praksi nas je dočekaLa šuma informacija i dezinformacija. Smeju Li deca da idu u ško-

Lu iLi pe, smeju Li studenti/kinje na fakulteta, da Li su dozvoLjena putovanja, treba Li progLasiti vanredno stanjei kada - pitanja su na koja se odgovori menjaju iz sata u sat. U tom procepu između potpune panikei potpunogignora, ponovo su u prvi pLan izbiLi i neki ozbiLjni sistemski društveni probLemi.

Tako su preporučene mere higijenejošjednom otvoriLe hronični probLem javnih institucija - nedostatak materijaLa za održavanje higijene. U određenom broju osnovnih škoLa roditeLji đaka dobijaLi su moLbe da donose sapune, toaLet papir i ubruse, dok je direktorka jedne beogradske škoLe izjaviLa „da trenutno ima sapuna i toaLet papira za sve učenike, aLi samo zato što je iskoristiLa sav novac predviđen za održavanje škoLe do kraja kaLendarske godine."

Jedno od gLavnih tema biLo je, očekivano, i pitanje snabdevenosti zdravstvenih ustanova testovima, respiratorima i drugim potrebnim materijatima za suzbijanje pandemije. Istovremeno, u javnosti su se otvoriLa i pitanja da Lije mogučetestirati se u privatnim Laboratorijama i zašto ne, aLi i da Li se kontroLišu i obi Laze i na koji način oni koji su upućeni u kućnu izoLaciju. Ova pitanja ostaLa su bez adekvatnih odgovora.

Nakon inicijalnog odbijanja vLasti da saopšti broj respiratora dostupnih u zdravstvenim ustanovama, i pratećeg saopštenja da ih ima 1008, pred sam kraj nedeLje Vučićje ipak rešio da ubuduće broj respiratora bude tretiran kao državna tajna. S obzirom na opštu zabranu okupLjanja u grupama većim od 100 Ljudi, normaLno se pokrenuLo i pitanje korišćenja gradskog prevoza. Gradski sekretarijat je doneo „niz preventivnih mera i uputstava za postupanje u javnom prevozu u sLučaju širenja virusa 'covid-19'", aLi pored mera zaštite vozača i opšte pojačane dezinfekcije voziLa, smanjenje gužve teško da će se postići bez ozbiLjne reorganizacije sistema javnog prevoza i uLaganja u nova vozi La.

Dok se najveća poLemika trenutno vodi u vezi sa pitanjem da Li je vreme za generaLnu obustavu rada obrazovnih ustanova, još uvek ne doLazi na red - šta ćemo sa svim Ljudima koji su svakodnevno prinuđeni da odLaze na svoje pos Love, koji ne mogu da radeod kućeiLi prosto ne mogu sebi da priušte neodLazak na posao? Šta će se desiti sa onima koji su ili će, usLed evidentnog smanjenja obima pos Lova, dobiti otkaze?

Uprkos povećanom broju konferencija za javnost koje organizuju predstavnici vLasti, gLavni probLem ostaje nedovoLjno informacija. U pri Log tome govori i obraćanje Poverenika za informacije od javnog značaja, MiLana Marinovića koji je apeLovao na „sve organe javne vLasti, ne samo da hitno i bez odLaganja postupaju po zahtevima koji su u vezi sa sprečavanjem širenja korona virusa i zaštitom zdravLja stanovništva, veći da proaktivno deLuju, to jest da proaktivno objavLjuju što vea broj informacija u vezi sa navedenim pitanjima." KO POSLEDNJIIZAĐE, NEKOSTAVI UKUUČEN RESPIRATOR?

Srećom po sve koje je pitanje broja respiratora uznemiravaLo, Centar za istraživačko novinarstvo objavio je podatke dobijene od Instituta za javno zdravLje. Prema navodima, „ukupan broj respiratora je 1.024, od kojih je 955 u funkciji, odnosno, kako Batutto vodi, 'koristi se'. Od ukupnog broja 66 respiratora se ne koristi, to jest nije u funkciji, dok su tri svrstana u kategoriju 'nepoznato'."

Kada je reč o kadrovskoj opremLjenosti zdravstvenih institucija u Srbiji, premaistraživanju „KakoizLečiti zdravstvo"iz 2016. godine, Srbija je u skLopu vLadinih mera štednje ostaLa bez nešto više od 10.000 radnika/ca u zdravstvenom sektoru. Ponuđenim podacima možemo dodati i posLednje objavLjene na sajtuinstituta „Batut". Na dan 31.12. 2018. godine, Srbijajeima-La ukupno 101.750 zaposLenih u zdravstvu, od čega 80.621 zdravstvenih radnika. Drugim rečima, mere štednje doveLe su u periodu od 2010. do 2019. godine do ukupnog smanjenja broja zaposLenih u zdravstvu za 12.682, dok se broj zdravstvenih radnika smanjio za 5.744. Imajući to na umu, i daLjeje aktueLan zakLjučak istraživanja da „opterećenje za preostaLo medicinsko i ostaLo osobLje zaposLeno u zdravstvenom sektoru konstantno raste". BOUE SPREČITINEGO LEČITI

Kao što je nebrojeno puta rečeno, ova epidemija neće nestati odjednom, aLi je prema reLevantnim podacima najbitnije da se uspori kako bi se izbegao nagLi rast oboLeLih. Usporavanjem rasta, zdravstveni sistemi dobijaju šansu da preduprede širenje boLesti i izLeče najveći broj Ljudi.

KredibiLni mediji pomažu nam da se borimo sa takođe rastućom pop Lavom fejk njuza, pa se nedoumice u vezi sa pouzdanošću neke konkretne vesti mogu proveriti na KRIK-ovom portaLu Raskrikavanje.

Na Fejsbuku se pojaviLa grupa „Pomoć sugrađanima u karantinu" koja sLuži za društvenu samoorganizađju Ljudi u svrhu koordinacijedostavLjanja neophodnih namirnicai potrepština Ljudima koji borave u kućnoj izoLaciji.

Situacija se menja iz dana u dan i izvesnoje samo da će potrajati. U međuvremenu, jedino na šta se možemo osLoniti smo mi sami. IzbegavajteizLaske, posebno one u većim grupama. Jačajte opšti imunitet. I naravno - redovno perite ruke. VLast svakako hoće ¦

----------------------------------------------------------

Datum: 17.03.2020

Medij: Danas     Strana: 15

Rubrika: Dijalog

Autori: Danijela Jakobi

Teme: Korupcija

Naslov: Osveženje za Izrael

Osveženje za Izrael

Izraelski predsednik Ruven Rivlin dao je mandat opozicionom lideru Beniju Gancu da formira novu vladu, posle konsultacija sa liderima svih parlamentarnih stranaka. To predstavlja veliki udarac za BenjaminaNetanijahua, čija je stranka Likud na nedavnim izborima dobfla najveći broj glasova, ali on nije uspeo da obezbedi dovoljnu podršku u parlamentu.

Ganc, lider centrističke partije Plavo i belo, je rekao je da je dobio podršku dve ključne stranke i imaće rok od mesec dana da formira vladu. On je najavio da će formirati vladu sa jevrejskim i demokratskim partijama, što uključuje ultranacionalističku partiju Avigdora Libermana, ili će se udružiti sa vladajućom partijom Likud, ali samo ako se ona odrekne svog dugogodišnjeg lidera Netanijahua, koji se suočava sa optužbama za korupciju. Suđenje Netanijahuu je odloženo zbog pandemije virusa korona.

Lideri glavnih stranaka sastali su se u nedelju sa predsednikom Rivlinom, kada je Ganc osvojio tesnu većinu uz podršku 61 poslanika od ukupno njih 120. Međutim, ova podrška ne znači nužno da je Netanijahu izgubio svaku šansu, niti garantuje da će Ganc predvoditi novu izraelsku administraciju. Pre nego što to bude moguće, on pred sobom ima rok do šest nedelja za pregovore o formiranju većinske koalicije u izraelskom parlamentu, Knesetu. To nije sasvim izvesno jer neki od političara koji su ga podržali u nedelju možda neće pristati da se pridruže njegovoj vladi.

Benjaminßeni Ganc rođenje 1959. u Izraelu. Diplomirao je istoriju na Univerzitetu u Tel Avivu, magistrirao političke nauke na Univerzitetu u Haifi, a zvanje magistra je dobio i u oblasti upravljanja nacionalnim resursima na Univerzitetu za nacionalnu odbranu u Sjedinjenim Državama.

Ganc je bio padobranac i veoma hvaljeni komandant izraelske vojske. Od 2005. do 2009. godine bio je izraelski vojni izaslanik u SAD, a načelnik Generalštaba Izraelskih odbrambenih snaga (vojske) od 2011. do 2015. U decembru 2018. je oformio novi političku stranku Izraelska otpornost, koja je kasnije prerasla u stranku Plavo i belo, nazvanu po bojama izraelske nacionalne zastave. Mnogi tvrde da je njegov spor sa Netanijahuom lične prirode, jer se njihova spoljna i odbrambena politika ne razlikuju. Često se, kako navode mediji, hvalio koliko je ciljeva uništeno i palestinskih ekstremista ubijeno pod njegovom komandom za vreme rata protiv Hamasa u Gazi 2014. Ganc tvrdi da će zauvek zadržati kontrolu nad dolinom Jordana na Zapadnoj obali i izraelski suverenitet nad istočnim Jerusalimom. Oženjen je i ima četvoro dece.

Danijela Jakobi

----------------------------------------------------------

Datum: 17.03.2020

Medij: Dnevnik     Strana: 11

Rubrika: Svet

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Španija: Kralj se odrekao spornog nasledstva

Španija: Kralj se odrekao spornog nasledstva

Španski kralj Felipe Šesti odrekao se nasledstva svog oca kralja Huana Karslosa zbog njegovih navodnih finansijskih malverzacija. U saopštenju španske kraljevske kuće kaže se i da je kralj Felipe ukinuo godišnju apanažu Huanu Karlosu (82) koji je abdicirao 2014. godine. Odluka je usledila usred istrage švajcarskih tužilaca ofšor računa Huana Karlosa koji je navodno primio 88 miliona evra od pokojnog saudijskog kralja Abdulaha 2008. godine. Britanski „Telegraf” objavio je da kralj Felipe navodni korisnik ofšor fonda koji kontroliše švajcarski račun sa navodnih 65 miliona evra poklona od Saudijske Arabije datom njegovom ocu dok je bio na prestolu. Kralj Felipe je negirao da zna bilo šta o fondu. ¦

----------------------------------------------------------

Datum: 17.03.2020

Medij: Politika     Strana: 10

Rubrika: Hronika

Autori: Miroslava Derikonjić

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)/Nemanja Nenadić/Korupcija

Naslov: Optuženi zbog mita traže nagodbu sa tužilaštvom

ISTRAŽIVANjE „POLITIKE”: BORBA PROTIV KORUPCIJE (2)

Optuženi zbog mita traže nagodbu sa tužilaštvom

Posebna odeljenja za borbu protiv korupci-

je formirana pri Višim tužilaštvima u Novom Sadu, Beogradu, Kraljevu i Nišu za dve godine koliko rade, u veoma malom broju slučajeva odbacivala su krivične prijave koje su im podnete protiv osumnjičenih, pokazuje istraživanje „Politike”. Takođe, zanemarljivo je mali i broj predmeta u kojima se odustalo od krivičnog gonjenja nakon sprovedene istrage.

U Odeljenju za borbu protiv korupcije pri Višem tužilaštvu u Beogradu navode da tokom rada na predmetima uopšte nije bilo odustanka od krivičnog gonjenja u fazi istrage, ali da je određeni broj prijava odbačen.

- U odnosu na određeni procenat osoba primenjen je institut oportuniteta, odnosno odlaganja krivičnog gonjenja, i to za krivična dela nižeg stepena društvene opasnosti. Takođe, u ovaj broj ulaze odbačaji krivičnih prijava u kojima su podnosioci bili anonimni ili one nisu pružale dovoljno osnova za provere, odnosno otkrivanje krivičnog dela i učinioca. Imali smo slučajeve i da su prijave dostavljene bez bilo kakvog dokaza u vezi sa navodima o izvršenju krivičnog dela, kao i prijave nasleđene iz prethodnog perioda, pre početka rada odeljenja, u kojima provere koje su do tog trenutka vršene nisu dovele do dokazivanja da je zaista i izvršeno krivično delo - navode u beogradskom Odeljenju za suzbijanje korupcije.

Slični ili identični razlozi odbačaja krivičnih prijava bili su i kada su u pitanju specijalizovana odeljenja u Kraljevu, Nišu i Novom Sadu. Podaci do kojih je „Politika” došla ukazuju da je gledajući odnos primljenih i odbačenih prijava protiv osumnjičenih osoba (od 1. marta 2018. do 1. marta 2020. godine), „najstrože” bilo specijalizovano odeljenje u Novom Sadu . U istom periodu u Kraljevu je ukupan broj prijava protiv osumnjičenih bio 2.731, dok je odbačeno 488. Od preko 5.500 krivičnih prijava protiv osoba osumnjičenih za koruptivna krivična dela, postupa-

jući tužioci u Odeljenju za borbu protiv korupcije u Nišu odbacili su 1.115, a u Novom Sadu gde je formirano 4.630 predmeta (mnogo veći je broj osumnjičenih), ukupno je odbačena prijava u odnosu na 731 osobu.

Izvestan broj predmeta u odeljenjima za borbu protiv korupcije, pokazalo je istraživanje, rešen je zaključenjem sporazuma o priznanju krivičnog dela. U odeljenju pri kraljevačkom Višem tužilaštvu navode da sa „osumnji-

čenima zaključuju sporazume u okviru zakonom propisanih uslova, kada god je to volja okrivljenih i njihovih branilaca i u cilju efikasnosti krivičnog postupka”. Za dve godine rada, pred Poseb-

nim odeljenjem za borbu protiv korupcije u Novom Sadu zaključenoje 195 sporazuma, u Beogradu 73.

- Analizom ovih predmeta može da se zaključi da je relativno veliki broj sporazuma i to isključivo po predlogu okrivljenih. To je rezultat dobro sprovedenog predistražnog postupka u kome je kvalitet i kvantitet prikupljenih dokaza takav da okrivljeni u vrlo ranoj fazi krivičnog postupka predlažu zaključenje sporazuma sa tužilaštvom. Ova pojava se može dovesti u vezu sa novom metodologijom otkrivanja i dokazivanja ovih krivičnih dela i unapređenom međuinstitudionalnom saradnjom između organa i institucija u čijoj je nadležnosti primena zakona - navode u beogradskom Odeljenju za suzbijanje korupcije.

Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija kaže da je kada je reč o koruptivnim krivičnim delima, zaključivanje Sporazuma o priznanju krivice bilo veoma zastupljeno i da je značajno doprinelo da na kraju godine bude više osuđenih.

- Jedan od rezultata korišćenja ovog mehanizma za kažnjavanje jesu i blaže sankcije. Naime, korupcija je kažnjena zatvorom u manje od četvrtine presuda u 2018. godini, što je u neskladu sa često isticanim namerama izvršne vlasti da se pooštri kaznena politika. Ovakav ishod samo se delimično može objasniti i pravdati potrebom da se kazne oni koji su „krivlji” u koruptivnom odnosu, a da se blaže kazne osobe koje su doprinele da se ta krivica utvrdi priznajući i svoj udeo u njoj (najčešće davaoci mita). Ostaje i otvoreno pitanje da li bi se, ukoliko bi se postupak nastavio, došlo do novih osumnjičenih - smatra Nenadić. Miroslava Derikonjić

Miroslava Derikonjić

To je rezultat dobro

sprovedenog predistražnog postupka u kome je kvalitet dokaza takav da okrivljeni vrlo rano predlažu sporazum o priznanju krivičnog dela

----------------------------------------------------------

Datum: 17.03.2020

Medij: Politika     Strana: 4

Rubrika: Region

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Stejt department: govor mržnje u Hrvatskoj

Stejt department: govor mržnje u Hrvatskoj

Zagreb - Govor mržnje, grafiti i fizički napadi, poput onogu Uzdolju, na pripadnike srpske manjine, kao i diskriminacija u pravosudnom sistemu, te pokušaj istorijskog revizionizma i korišćenje ustaškog pozdrava „za dom spremni”, glavni su pokazatelji stanja ljudskih prava u Hrvatskoj u prošloj godini, preneoje Tanjug. Toje istaknuto u najnovijem godišnjem Izveštaju Stejt departmenta o stanju ljudskih prava u kojem su navedeni i značajni problemi poput zastrašivanja i cenzure novinara, neopravdanog policijskog nasilja prema nelegalnim migrantima, od kojih su neki mogli biti tražitelji azila, korupcija i diskriminacija, kao i nasilje prema pripadnicima srpske i romske nacionalne manjine.

----------------------------------------------------------

Datum: 16.03.2020

Medij: koreni.rs

Link: http://www.koreni.rs/rudjer-ne-obustavlja-nastavu-postuje-sva-uputstva/

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Ruđer ne obustavlja nastavu, poštuje sva uputstva

Ruđer ne obustavlja nastavu, poštuje sva uputstva16. ????? 2020.034Podeli na Fejsbuku Tvitni na twitteruZlatibor Lončar / Foto: YouTube Screenshot“Samo molim za poverenje i razumevanje. I moja deca idu u školu i pridržavaju se svega onoga što kaže struka. Nismo neko od onih koji kažu da idu tuđa deca, a da naša nisu otišla. Povodom toga, povodom vaše informacije da škola “Ruđer Bošković” ne radi, evo sad sam proverio, pre nego što sam dolazio ovde, apsolutno nije tačno. Škola “Ruđer Bošković” ne obustavlja nastavu. Evo, da se ne bi širilo, ovo vam je informacija od pre bukvalno deset minuta. Ako je to dovoljno. ” – Ministar zdravlja o slučaju privatne škole koja uvodi onlajn nastavu zbog virusa (Tanjug, 13.3.2020.)Ministar zdravlja Zlatibor Lončar na konferenciji za medije povodom korona virusa, izričito je rekao da privatna škola “Ruđer Bošković” ne obustavlja nastavu, kao i da će poštovati sva uputstva države. Njegova reakcija usledila je nakon što su mu novinari tražili objašnjenje pošto je ministar prosvete Mladen Šarčević prethodno rekao da ta škola od ponedeljka prelazi na onlajn nastavu.Pitanje novinara zateklo je Lončara. Na komentar da je “član Vlade uneo zabunu, rekavši da će njegova škola od ponedeljka preći na onlajn nastavu, a da će direktori drugih škola koji na svoju ruku rade, biti kažnjeni”, ministar Lončar je reagovao – nevericom.“Stvarno ne mogu da verujem, iskreno, da je tačno da se zatvara “Ruđer Bošković”, a imamo stav da se ne zatvaraju škole. Zato sam i proverio. Ja ne mogu ništa više da uradim od toga i stvarno verujem u ovu informaciju koja je od pre deset minuta, jer nisam neozbiljan čovek. Dakle, “Ruđer Bošković” ne obustavlja nastavu. Evo da razjasnimo sad, iako je bilo nekih špekulacija”, kazao je Lončar.Da Vas podsetimo: Zlatiborci peticijom podržali Stamatovića, da Kraljev trg vrati narodu!Škola “Ruđer Bošković”, zaista, makar prema obaveštenju na zvaničnom sajtu ne obustavlja nastavu, već je od ponedeljka organizuje preko onlajn platformi za one učenike koji nisu u mogućnosti da pohađaju redovne časove. Đaci koji su u mogućnosti, mogu da dolaze u školu.Osim toga, škola je na sajtu objavila i saopštenje povodom reakcija u javnosti.O ovom slučaju oglasio se i ministar prosvete Mladen Šarčević, koji je prema podacima Agencije za borbu protiv korupcije iz jula 2018. suvlasnik gimnazije “Ruđer Bošković“ i nekadašnji direktor.Šarčević je za BIRN rekao “da je tačno da škola ‘Ruđer Bošković’ počinje da sporovodi onlajn nastavu, ali da to nije u suprotnosti sa preporukama Vlade Srbije”.Dodao je “da se pravi buka ni oko čega, samo zato što je on povezan sa tom školom”.„Kada budemo uskoro pustili online sistem nastave za sve škole u Srbiji onda mi niko neće čestitati na tome“, rekao je Šarčević, kao i da se radi na tome da već naredne nedelje svi budu u mogućnosti da imaju onlajn nastavu.Javnost je, međutim, reagovala, ne zato što je ministar povezan sa školom, već zato što u državnim prosvetnim ustanovama (koju pohađa najveći broj dece) nastava nije još prekinuta, odnosno organizovana onlajn, iako je to slučaj u većini zemalja u kojima postoji korona virus.Šta su preporuke države na koje se pozivaju Lončar i Šarčević?Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja uputilo je danas (11. 3. 2020, prim. Istinomer) novi dopis svim predškolskim ustanovama, osnovnim i srednjim školama u Republici Srbiji. U dopisu se navodi:„U skladu sa merama donetim na sastanku najviših državnih zvaničnika i predstavnika svih nadležnih institucija, uz mišljenje i saglasnost eminentnih epidemiologa, obaveštavamo vas da se proces vaspitno-obrazovnog i obrazovno-vaspitnog rada obavlja redovno, jer u ovom trenutku svi relevantni pokazatelji ne ukazuju na potrebu obustave rada. Ovi pokazatelji prate se na dnevnom nivou i reagovaće se u skladu sa pristiglim podacima”, stoji na zvaničnom sajtu ministarstva.Da Vas podsetimo: U Srbiji 2012. nije bilo opozicionih medijaU obavezujućem uputstvu ministarstva se, međutim, ni jednim slovom ne pominje organizovanje onlajn nastave koju će, prema najavama, sprovoditi škola “Ruđer Bošković”.Da sublimiramo informacije koje imamo.Državne škole, prema instrukciji Ministarstva prosvete (a na preporuku stručnjaka) moraju i dalje da organizuju nastavu prema redovnom programu i to fizički, u školama. Privatna škola “Ruđer Bošković” od ponedeljka organizuje i onlajn program zbog situacije sa širenjem korona virusa, jer očigledno za to ima uslova.Da se vratimo na izjavu ministra zdravlja Zlatibora Lončara još jednom.Kako je rekao odgovarajući na novinarsko pitanje, škola “Ruđer Bošković” ne obustavlja nastavu, što jeste tačno. Propustio je, međutim, da kaže od ponedeljka đaci ove škole ne moraju fizički da dolaze u školu (zbog čega su roditelji učenika ostalih škola i zabrinuti), već da će nastavu organizovati i preko onlajn platformi. Bez tog ključnog podatka, informacija ne samo da nije potpuna, već javnost navodi na pogrešan zaključak. Nije rekao ni to da je drugim (državnim) školama takva mogućnost zabranjena, odnosno da još uvek nije omogućena. Zbog toga, Zlatibor Lončar za ovu izjavu dobija ocenu – zloupotreba činjenica.Država sluša struku, struka se premišlja?O tome da li nastava treba da se obustavi zbog korona virusa i kada, oglasili su se i najviši predstavnici vlasti. To međutim, uz izjave ministara, samo je napravilo dodatnu zabunu. Na konferenciji za novinare predsednica Vlade Ana Brnabić je ranije saopštila da do daljeg neće biti obustave nastave. Članovi Kriznog štaba Vlade Srbije koji predvodi premijerka rekli su da u ovom trenutku nema razloga za to jer deca nisu ugrožena i ne prenose virus.„U ovom trenutku zatvaranje škola, vrtića i fakulteta bilo bi kontraproduktivno u nekoj meri, ne bi se garantovalo da deca i mladi ljudi ovako daleko od raspusta sede kućama u izolacija, da se ne bi sakupljali u školama, već na drugim mestima i ne bismo ništa pametno učinili ništa ovom merom. I i pored našeg političkog instistiranja i histerije u društvu, ne postoji u ovom trenutku stručno opravdanje. I ja ne mogu da donesem tu odluku suprotno stavu struke„, naglasila je Brnabić.Da Vas podsetimo: Zelenović i zvanično priznao Kosovo kao nezavisnu državuMeđutim, iako je na početku delovalo da imaju jedinstven stav, i da je struka jednoglasna, epidemiolog Predrag Kon dao je izjavu koja nije u poptunosti u saglasju sa zvaničnim stavovima koje je javnost čula u seriji konferencija za štampu poslednjih dana.Kon je izjavio da će podneti ostavku u Kriznom štabu za suzbijanje COVID-19 Vlade Srbije u slučaju da se mere protiv širenje koronavirusa ne poštuju, odnosno ako se škole u Srbiji zatvore, na primer, na dve nedelje. On je rekao da je njegov stav da obrazovne institucije treba zatvoriti do kraja školske godine. Kon je gostujući na TV Prva rekao da „misli da je odluka (o zatvaranju škola) već doneta“ i da se tek očekuje veći broj obolelih u Srbiji.On je objasnio da je protiv zatvaranja škola na nekoliko nedelja zato što bi se u suprotnom deca na nastavu vratila u trenutku kada se očekuje da epidemija bude na vrhuncu.

----------------------------------------------------------

Datum: 16.03.2020

Medij: nova.rs

Link: https://nova.rs/politika/istrazivali-smo-svaki-peti-poslanik-sa-bar-dve-funkcije/

Autori: Redakcija

Teme: Zlatko Minićza borbu protiv korupcijeSrbija (Transparency Serbia)

Naslov: Istraživali smo: Svaki peti poslanik sa bar dve funkcije - NOVA portal

Istraživali smo: Svaki peti poslanik sa bar dve funkcijePolitikaAutor:Nataša Latković 16. Mar. 202008:08 > 08:09Podeli:Foto: BETAPHOTO/MILOŠ MIŠKOV/MO, N1Svaki peti poslanik obavlja bar po još jednu funkciju ili ima dodatni posao u državnom sektoru, pokazalo je istraživanje portala Nova.rs. Oni su direktori ili pomoćnici direktora u javnim preduzećima, članovi su upravnih ili nadzornih odbora, rade u agencijama, na fakultetima..., a neki su zaposleni u velikim državnim kompanijama kao službenici, sa platama koje prelaze i hiljadu evra.Najmanje 55 poslanika Skupštine Srbije ne obavlja samo poslanički posao, a sudeći po njihovim imovinskim kartama, objavljenim na sajtu Agencije za borbu protiv korupcije, mnogima je odlazak na sednice srpskog parlamenta samo izvor dodatne zarade.To naročito važi za visokog funkcionera SPS-a Dušana Bajatovića, verovatno rekordera među političarima i po broju funkcija i po mesečnim primanjima. On je na kraju prošle godine prijavio Agenciji da kao direktor Srbijagasa ima platu 163.337 dinara, kao član Nadzornog odbora Jugorosgasa mesečno zarađuje 1,6 miliona dinara, na funkciji predsednika NO Podzemnog skladišta Banatski dvor prima 591.419 dinara, a uz sve to uzima i poslanički paušal od 28.686 dinara. To znači da su ukupna mesečna primanja Bajatovića oko 2,4 miliona dinara.Omerović savetnik i član NOIako je u pre dve godine zbog skandala sa krađom na aerodromu u Frankfurtu podneo ostavku na mesto poslanika, funkcioner SDPS Meho Omerović nije ostao bez posla. Kako se navodi na sajtu JP Srbijašume, on je i dalje član NO JP Srbijašume, gde prima oko 42.000 dinara. Omerović je dva meseca posle podnođenja ostavke potvrdio za medije da je imenovan i za savetnika direktora Agencije za bezbednost saobraćaja. Na sajtu Agencije za borbu protiv korupcije nije objavljena njegova imovinska karta.Uhlebljenje u JP Srbijagas našli su još neki poslanici, mada sa neuoporedivo manjim zaradama. Tako je na primer Marija Obradović, poslanica i visoka funkcionerka SNS, od avgusta prošle godine zaposlena u toj kompaniji. Kako je navedeno u njenoj novoj imovinskoj karti, za posao službenice prima čak 120.000 dinara, dok je u Skupštini Srbije zadržala paušal od 30.000 dinara.U Srbijagasu na istoj poziciji radi i njen stranački i skupštinski kolega Igor Bečić, sa zaradom od 130.000 dinara, kao i poslanica SPS-a Ivana Dinić, koja kao samostalni stručni saradnik u tom preduzeću prima platu od oko 80.000 dinara mesečno.Poslaničke plate odrekla se i Mira Petrović, funkcionerka PUPS-a, koja od Skupštine Srbije prima samo paušal od 27.320 dinara. Glavni izvor zarade joj je direktorska plata u JP "Pošta Srbije" od 197.890 dinara. U istoj firmi angažovana je i njena stranačka koleginica i poslanica Snežana Petrović, gde kao specijalna savetnica zarađuje 170.000 dinara.Među funkcionerima koji obavljaju više funkcija je i Aleksandar Čotrić, poslanik SPO. Osim poslaničke plate od oko 100.000 dinara, on zarađuje i kao član Skupštine društva Epsturs (44.413 dinara), a postavljen je i za člana Skupštine Jugoinspekta (35.000 dinara).Poslanici sa profesorskim platamaMada imaju višedecenijski staž u srpskom parlamentu, pojedinim poslanicima glavni izvor zarade postao je profesorski posao, a to je slučaj sa šefom poslaničke grupe SNS-a Aleksandrom Martinovićem. On je na Pravnom fakultetu u Novom Sadu angažovan u nastavnoj i naučno istraživačkoj delatnosti, gde zarađuje 149.000 dinara, a radi i u Visokoj medicinskoj školi strukovnih studija u Ćurpiji sa platom od 60.000 dinara.Kako je ranije objavio "Glas Šumadije", Martinović je dobio saglasnost matičkog fakulteta da predaje i na Fakultetu medicinskih nauka u Kragujevcu, a Vlada ga je postavila i za člana Saveta Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici. Na sajtu Agencije o tome, međutim, nema podataka. Ukupna prijavljena primanja Martinovića sa poslaničkim paušalum i odborničkom nadoknadom iz Skupštine Rume iznose 264.000 dinara.I njegov kolega iz redova SPS-a i bivši ministar prosvete Žarko Obradović od pre dve godine predaje na Fakultetu bezbednosti u Beogradu, gde zarađuje 181.000 dinara. Na istom fakultetu profesor je i Zoran Dragišić, koji je kao nestranačka ličnost sa liste SNS izabran za poslanika, a njegova profesorska plata iznosi 207.000 dinara.I Gojković sa dve funkcijeNi Maja Gojković nije odolela da pored zahtevne funkcije predsednice Skupštine, koja obuhvata i poslaničku, obavlja još jednu. Iako bez ikakvog iskustva u toj oblasti, Gojkovićeva je postavljena i za predsednicu Upravnog odbora Agencije za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost. Njena mesečna primanja iznose oko 183.000 dinara.Zlatko Minić, bivši član Odbora Agencije za borbu protiv korupcije i istraživač u Transparentnosti Srbije, navodi za portal Nova.rs da političarima koji obavljaju više funkcija nije uvek glavni motiv novac, pogotovo što neke poslove rade i volonterski."Sporno je poverenje građana da mogu efikasno i dobro da obavljaju dve ili više funkcija u isto vreme. Koji je smisao da neke poslove obavljaju volonterski? To je stvar moći i pitanje kontrole koje stranke uspostavljaju preko kadrova u koje imaju poverenje i koji bespogovorno izvršavaju ono što se od njih traži. Oni sinakure dobijaju naknadno - neko kroz projekte, neko kroz novac", smatra Minić.Pratite nas i na društvenim mrežama:                      

----------------------------------------------------------

Datum: 16.03.2020

Medij: standard.rs

Link: https://www.standard.rs/2020/03/16/posledice-pandemije-po-svet-ce-biti-visestruke/

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Posledice pandemije po svet će biti višestruke

Posledice pandemije se neće ticati samo javnog zdravlja. Imaće i ekonomsku dimenziju. Samim tim i političku, i podrazumeva se - bezbednosnu. Posledice pandemije verovatno će biti veće nego što se na prvi pogled činilo, neće se ticati samo javnog zdravlja. Imaće ekonomsku, političku i bezbednosnu dimenzijuDo otkrića je došlo, kako to često biva, sasvim slučajno. A otkriće je promenilo mnogo toga. Edvard Lorenc, američki matematičar i meteorolog, koristeći numerički računarski model za proveravanje ranije sastavljene vremenske prognoze, umesto bazičnih .506127 ukucao je u postavku "zaokruženih" .506, pretpostavljajući kako će rezultat biti "približno isti". Međutim, rezultat je bio sasvim drugačiji. Ispostavilo se da i činioci koji su do tada kategorizovani u "manje važne" mogu uticati na promene vremena na nekim drugim lokacijama u određenom vremenskom intervalu.Iz Lorencovih eksperimenata razvila se teorija "efekta leptira", oberučke prihvaćena i od niza istraživača iz oblasti društvenih nauka. Često ponavljana teza da "mahanje krilima leptira u jednom delu sveta može proizvesti uragan na nekoj drugoj geografskoj tački" korišćena je da bi se objasnila složena ekonomska i politička međuzavisnost u savremenom svetu. Čak i one stvari koje se čine malim varijacijama na lokalu mogu uzrokovati velike posledice u regionalnom ili čak globalnom okviru.EKONOMSKA PRETNJA Tako je i "koronavirus", u početku lokalni problem za javno zdravlje u Vuhanu, nakon svega nekoliko nedelja postao pretnja po svetsku ekonomiju. Posmatrajući sa sadašnje vremenske distance, a imajući u vidu ozbiljnost problema, opravdano je postaviti pitanje: šta bi se desilo da je epicentar svega bio u nekoj drugoj "mnogoljudnoj zemlji" sa slabijim institucijama od kineskih? Sreću u nesreći predstavlja to što je Kina država sa organizovanim stručnim službama i sposobnim institucionalnim aparatom, te je širenje zaraze usporeno, a do određene mere i sprečeno. Ipak, posledice su ostale, najpre po sam kineski sistem. I to pre svega - ekonomske.Vuhan je sedište pokrajine Hubej, koja po površini zauzima duplo veći prostor od Srbije, ali je zato naseljava oko 60 miliona stanovnika! Ovih četiri odsto kineske populacije proizvode oko pet odsto nacionalnog BDP. Čak i da je sve ostalo samo na "izolaciji" jedne pokrajine, bilo bi određenih negativnih efekata po kinesku ekonomiju. Međutim, "izolacija" se morala proširiti i na ostale delove zemlje, u 10 gradova je potpuno obustavljen javni transport, zatvarane su železničke stanice, redukovan broj letova, smanjena je proizvodnja u "osetljivim sektorima".Medicinski radnik dezinfikuje prostorije bolnice u kojoj su lečeni oboleli od virusa COVID-19, Vuhan, 10. mart 2020. (Foto: STR/GETTY)Logično, na najvećem gubitku su prevoznici, kompanije koje se bave bilo kojim vidom tranporta. Produžavanje trajanja karantina, uz širenje epidemije na Južnu Koreju i Japan, već je uzrokovalo gubitke avio-kompanija koje posluju u istočnoazijskom regionu od oko 30 milijardi dolara. Sledeći na udaru je sektor turizma. Aranžmani - bilo da se radi o domaćim ili inostranim posetiocima, masovno se otkazuju. Još jedna privredna grana u kojoj se vrte desetine milijardi dolara.Naposletku, sva dešavanja koja traju od početka februara itekako utiču i na ekonomsku dinamiku u zemlji. Recimo, na kineskom tržištu automobila, ubedljivo najvećem na svetu (u Kini se godišnje prodavalo više novih vozila nego na celom američkom kontinentu), prodaja je opala za rekordnih 10 puta u poređenju sa istim periodom prošle godine. Malo je reći da su proizvođači automobila i pratećih komponenti zabrinuti. Oni su u panici!GLOBALNE DEVIJACIJE Da nisu jedini, vidi se i po reagovanju berzi i po padu cene nafte. Indeksi najznačajnijih berzi su početkom marta pali (londonski za 9,5 odsto, nemački DAKS za 7,8 odsto, a francuski CAC za 6,4 odsto, a na Volstritu trgovina akcijama je bila privremeno i obustavljena), kao i cena "crnog zlata". Procena agencije "Blumberg" govori da je pad cene nafte najveći još od 1991. godine i završetka Prvog zalivskog rata. Jednostavno, oskudna sa sopstvenim resursima, Kina je najveći kupac ovog energenta. Isto kao što je, posmatrajući BDP prema paritetu kupovne moći, kineska ekonomija najveća na svetu. "Usporavanje" kineske privrede odraziće se na ekonomske tokove u celom svetu.Prve procene govore kako je zbog cele situacije direktno pogođena trećina kineskih kompanija, kojima će na neki način država morati pomoći (krediti, subvencije ili "usmerene" javne nabavke). To će opteretiti finansijski sistem zemlje i ostaviti manje sredstava za održavanje visokog nivoa investiranja u inostranstvu (a u pojedinim regionima, poput istočnoafričkog Kinezi su ne samo najaktivniji, nego i suštinski jedini strani investitori), ali i smanjiti kineski uvoz, jer će se više kupovati od domaćih ponuđača (Kina je posle SAD i zbirno EU - treći najveći uvoznik na svetu).Pri tome, "širenje virusa" na Južnu Koreju, Japan, Italiju i Kaliforniju, zbog čega je moguće ponavljanje "kineskog scenarija", stvari čini samo još gorim po svetsku ekonomiju. Maksim Averbuh primećuje i da se loše vesti nadovezuju na lošu drugu polovinu 2019. godine. U tom periodu je "svetska trgovina opala za više od dva odsto, a svetska proizvodnja za više od 0.5 odsto. Industrijska proizvodnja u SAD počela je da pada u septembru i taj trend se nastavio do sada. Još gore, u februaru 2020. godine posmatrani pokazatelji - prvi put nakon duže vremena - počeli su da ukazuju na pad u sektoru usluga." Dve najveće svetske ekonomije - kineska i američka, svaka iz svojih razloga, nalaze se pred dužim ili kraćim periodom stagnacije ili čak recesije.Radnik na Njujorškoj berzi prolazi pored ekrana na kojima su prikazane akcije kompanija (Foto: SPENCER PLATT/GETTY IMAGES)Povećavanje međuzavisnosti, ekonomske, naučne, tehnološke i u krajnjoj liniji - političke, u globalnim razmerama, svakako je doprinelo rastu svetske privrede i u dobroj meri - smanjivanju broja siromašnih u različitim delovima sveta. Međutim, sada se, sa druge strane, pokazuje i da je zbog toga povećana i ranjivost svih delova svetskog sistema. Lokalne varijacije mogu uzrokovati globalne devijacije. Posledice pandemije verovatno će biti veće nego što se na prvi pogled činilo, neće se ticati samo javnog zdravlja. Imaće i ekonomsku dimenziju. Samim tim i političku, i podrazumeva se - bezbednosnu.Naslovna fotografija: Miguel Medina/AFP/Getty ImagesIzvor Sputnjik

----------------------------------------------------------

Datum: 16.03.2020

Medij: mondo.rs

Link: https://mondo.rs/Info/Drustvo/a1296528/Korona-virus-Pancevo-mere-uvedene-u-Pancevu.html

Autori: Redakcija

Teme: Javno privatno partnerstvo

Naslov: I Pančevo odredilo mere: ograničavanje rada kafića, nedeljni red vožnje...

16.03.2020. / 18:01 18:08 2Štab za vanredne situacije Pančeva doneo je mere za sprečavanje, suzbijanje i gašenje epidemije korona virus. Ugostiteljski objekti će raditi od 8 do 18 sati, autobusi gradskog prevoza saobraćaće po nedeljnom redu vožnje. Izvor: Mondo Gradonačelnik Saša Pavlov apelovao je na najstarije građane da ne izlaze iz svojih kuća i najavio da će u toku dana dobiti i brojeve telefona za volontere koji će za njihove potrebe nabavljati hranu, lekove i sve drugo što im je potrebno.  "Radno vreme ugostiteljskih objekata u gradu Pančevu biće od 8 do 18 časova. I u tom periodu biće potpuna kontrola okupljanja ljudi u tim objektima za vreme radnog vremena gde ne sme da bude na jednom mestu više od 50 ljudi. Ukinuli smo još ranije sve manifestacije i sve ono što je Grad planski trebalo da organizuje u ovom periodu. Javni prevoz ide na nedeljni režim rada. Svako jutro je i bilo, a sada će i odlukom to biti pretočeno, redovno provetravanje, dezinfekcija prevoznih sredstava", izjavio je Saša Pavlov. View this post on Instagram Grad Pančevo kroz javno-privatno partnerstvo obezbedio je sredstva i započeo je radove na uređenju lokalnih puteva u gradu i svim naseljenim mestima na svojoj teritoriji. Građani će dobiti novi asfalt i mogućnost za bezbedan saobraćaj. Radovi će se prema prioritetima sprovesti u Banatskom Novom Selu, Jabuci, Glogonju, Kačarevu, Ivanovu, Banatskom Brestovcu, Omoljici, Starčevu i Dolovu. U gradu će se uraditi ulice Branka Anovića, Branka Radičevića, Josifa Marinkovića, Radnička, Veljka Vlahovića, Ribarska, Šarplaninska, Zlatiborska, Prespanska, Oraha, Bratstva Jedinstva, Hercegovačka, Svetozara Šemića... #pančevo #vojvodina #srbija #pančevutreba #banatskonovoselo #starčevo #jabuka #glogonj #kačarevo #ivanovo #banatskibrestovac #omoljica #javnoprivatnopartnerstvo #sredstva #radovi #putevi #grad #naseljenamesta #prioriteti A post shared byPANČEVU TREBA(@pancevutreba) onMar 16, 2020 at 8:08am PDT Dr Ljiljana Lazić, direktorka Zavoda za javno zdravlje Pančevo kaže da je na teritoriji Južnobanatskog okruga epidemiološka situacija pod kontrolom.  "Pacijenti koji su oboleli oni su zdravstveno brinuti. Građani koji su bili u kontaktu a koji su zdrave osobe su pod nadzorom naše epidemiološke službe i mi svakodnevno imamo kontakt sa njima i pratimo njihovo zdravstveno stanje. U slučaju da dođe do pogoršanja njihovog zdravstvenog stanja postoji protokol kako će oni dalje da se upućuju. Građani koji su ušli u našu zemlju ovaj su dobili rešenje i oni su stavljeni pod nadzor. Svi ostali građani su zdravi i mogu normalno da žive odnosno da se kreću u skladu sa ovom nastalom vanrednom situacijom", saopštila je dr Ljiljana Lazić, direktorka Zavoda za javno zdravlje Pančevo. Zavod za javno zdravlje Pančevo uveo je specijalni broj telefona za informacije o COVID-19 (062 8869 721 i 066 866 6836).

----------------------------------------------------------

Datum: 16.03.2020

Medij: slobodnaevropa.org

Link: https://www.slobodnaevropa.org/a/koliko-ograni%C4%8Denje-izvoza-medicinske-opreme-iz-eu-poga%C4%91a-balkan/30491286.html

Autori: Dragan Štavljanin

Teme: Javne nabavke

Naslov: Koliko ograničenje izvoza medicinske opreme iz EU pogađa Balkan?

Zdravstveni sistem u državama Zapadnog Balkana dodatno će pogoditi odluka Evropske komisije o ograničenju izvoza medicinske opreme van EU. Zdravstveni sistem u državama Zapadnog Balkana, koji je i pre izbijanja epidemije korona virusa bio opterećen nedostatkom opreme i stručnog osoblja, dodatno će pogoditi odluka Evropske komisije (EK) o ograničenju izvoza medicinske opreme van Evropske unije (EU) kako bi se sačuvale neophodne zalihe unutar bloka s obzirom na ubrzani rast zaraženih i preminulih. Naime, i same članice EU, pre svega najugroženije poput Italije i Španije, suočavaju se sa problemom nedovoljnog broja respiratora, testova, kreveta za smeštaj pacijenata i stručnog osoblja. EK: Šema autorizacije Portparol Evropske komisije Erik Mamer je potvrdio da se i na Zapadnom Balkanu primenjuje takozvana "šema autorizacije" koja omogućava članicama EU da odluče da li će izvoziti medicinsku i ostalu zaštitnu opremu. Pročitajte i ovo: EK: Razmišljamo kako da pomognemo Zapadnom Balkanu, nije vreme za polemike Zemlje regiona nisu isključene iz primanja opreme iz EU, ali će se na njih premnivati takozvani "ovlašćeni izvoz", što podrazumeva da će sve zavisiti od spremnosti individualnih članica Unije da izvoze medicinsku opremu van granica evropskog bloka. "Isti princip se primenjuje i na Zapadni Balkan. Radi se o 'šemi autorizacije' za izvoz medicinske opreme. Ona se može izvoziti u taj region", objasnio je Mamer. BLOG UŽIVO o korona virusu Prema rečima portparola EK, na zemljama članicama Evropske unije je da odluče o mogućem izvozu, stoga zvaničnici EK ne žele da odluku kvalifikuju "zabranom izvoza". Odluka o Evropske komisije, koja je doneta po hitnom postupku u nedelju (14. marta) poslepodne, "ima za cilj da se zaštiti dostupnost snabdevanja takvom opremom unutar jedinstvenog tržišta EU". Odluka o limitiranju izvoz medicinske opreme će važiti narednih šest sedmica. Brisel ili Peking Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je, proglašavajući vanredno stanje u zemlji u nedelju veče, kritikovao odluku Brisela, nazvavši evropsku solidarnost "bajkom na papiru". "Neću sada da donosim političke zaključke nego kad sve prođe, ali smo shvatili da ne postoji velika međunarodna niti evropska solidarnost i da je to bila bajka na papiru", istakao je predsednik Srbije. Vučić je još izjavio da je Kina jedina zemlja koja Srbiji može da pomogne u ovakvoj situaciji. "Uputio sam posebno pismo predsedniku Kine Si Đinpingu, gde sam ga prvi put nazvao bratom, ne samo mojim lično, nego i ove zemlje. Zamolio sam ga, garantujući mu vekovno prijateljstvo sa Srbijom, tražili smo sve od Kine, da nam pošalju čak i lekare, jer ne smemo da dozvolimo ulaz korone u bolnice", naglasio je Vučić. Pročitajte i ovo: Video konferencija Kine i zemalja Centralne i Istočne Evrope o korona virusu Izneo je da je Srbija kupila pet miliona maski od Kine, što znači da je za logističke centre obezbeđeno 38 hiljada maski na dnevnom nivou. "Time ćemo moći da premostimo 10 dana. One će stići za neki dan, slaćemo avion. To znači da smo u postupku nabavke novih respiratora od naše kineske braće", istakao je Vučić. Takođe je rekao da će Srbija pokazati "srpsku za razliku od evropske solidarnosti". "Sačuvaćemo deo respiratora za ljude iz Republike Srpske", naveo je Vučić. Specijal RSE: 'Kinesko čudo' na Balkanu Polemike o broju respiratora u Srbiji Srbija raspolaže sa 1.008 respiratora, prema podacima koje je naveo Aleksandar Vučić, i u toku je postupak nabavke još 500. Inače, u jednom trenutku je premijerka Ana Brnabić izjavila da je informacija o broju respiratora "državna tajna", dodajući da ih ima dovoljno, da bi Vučić obelodanio taj podatak, preuzimajući zbog toga "krivicu na sebe". Dan ranije je Ministarstvo zdravlja raspisalo hitnu javnu nabavku 15 respiratora, koji će biti dostavljeni bolnicama širom zemlje. Pročitajte i ovo: Koliko je svet daleko od leka za korona virus? Prema podacima Instituta za javno zdravlje Dr Milan Jovanović Batut, a koje prenosi BIRN, Srbija ima 955 respiratora u funkciji - 740 stacionarnih i 215 pokretnih - i 106 u kvaru. Međutim, epidemiolog Zoran Radovanović je kazao za Centar za istraživačko novinarstvo (CINS) da se može postaviti pitanje koliko je zaista respiratora u funkciji, a koliko samo postoji knjigovodstveno - u papirima, koliko je u podrumu ili servisirano. Pročitajte i ovo: Epidemiolog Radovanović: Kako je čovek 'napao' virus Tokom prethodne epidemije H1N1 2009. godine povećani su kapaciteti na 470 respiratora, a nakon toga je, prema rečima ministra zdravlja Zlatibora Lončara, uglavnom iz donacija nabavljeno još oko 500. Kada je reč o testovima, mnogi građani su se žalili da su lekari odbijali da ih testiraju čak i u situacijama su pokazivali simptome. Međutim, infektolog i član vladine Komisije Mijomir Pelemiš je rekao da lekari, a ne pacijenti, odlučuju ko će biti testiran, prenosi BIRN. "Onda bi nam trebalo sedam miliona testova! Testova ima dovoljno i testiraju se oni za koje lekari procene da je to potrebno", rekao je doktor Pelemiš. Infografika: Epidemije od Troje i španske groznice do korona virusa Pročitajte i ovo: Solidarnošću protiv korone Ima li Tamiflua? Dok se čeka na pronalazak vakcine, u tretmanu korona virus preporučuje se i antivirusni lek Tamilflu, koji se koristi u tretmanu običnog gripa. Međutim, prošle godine registrovana je privremena nestašica ovog leka, a ne zna se da li ga ove godine ima u dovoljnim količinama. Nema podataka ni da li ima u dovoljnim količinama zaštitne opreme za zdravstvene radnike u slučaju eskalacije zaraze, a u apotekama ponestaje dezinfekcionih sredstava. Srbija ima manje lekara i tehničara u odnosu na evropski prosek, jer članice EU raspolažu sa 333 lekara na 100.000 ljudi, a Srbija 285, pokazuju poslednji podaci Instituta BATUT, a prenosi BIRN. Pročitajte i ovo: Nestašica zaštitnih maski u Srbiji Takođe, Srbija raspolaže sa 554 medicinskih sestara i tehničara na 100.000 ljudi, a članice EU 825. Taj nepovoljni bilans je posledica odliva zdravstvenih radnika u EU, pre svega u Nemačku, pa je Aleksandar Vučić poručio prošle jeseni nemačkom ministru zdravlja Jensu Španu, "ne dolazi u Srbiju da pokupiš medicinske sestre". Špan je demantovao da je o tome uopšte razgovarao sa predsednikom Srbije. Istovremeno, Srbija ima 567 kreveta na 100 hiljada stanovnika, što je više od evropskog proseka - 541. Pročitajte i ovo: Srbija uvodi dodatne mere protiv korona virusa BiH: Nedovoljno opreme U medicinskim ustanovama u BiH upozoravaju na nedostatak opreme, pogotovo ako se epidemija rasplamsa. Dodatni problem je složena državna struktura pa su, u ovom slučaju, za zdravstvo nadležni entiteti, kantoni i Distrikt Brčko, tako da je otežana koordinacija. Kada je reč o respiratorima, ministar zdravstva u Federaciji BiH Vjekoslav Mandić je naveo da u ovom entitetu raspolažu sa 141 aparatom. Podvukao je da "smatramo da je to dovoljno". Pročitajte i ovo: Korona zaustavlja bh. privredu: Kako platiti obaveze koje pristižu? Što se tiče testova, Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je nedavno poslala Bosni i Hercegovini hiljadu testova, koji su ravnomerno raspodeljeni Banjaluci i Kliničkom centru Univerziteta u Sarajevu, a očekuje se nabavka još 500 testova. U slučaju širenja zaraze, biće potrebna nabavka dodatne opreme, upozoravaju stručnjaci. Fotogalerija Prevencija korona virusa u Sarajevu Midhat Poturović Ispred Univerzitetskog kliničkog centra u Sarajevu i drugih domova zdravlja postavljeni su trijažni šatori radi prevencije korona virusa. Ljekari i medicinske sestre vrše dezinfekciju, razgovaraju s pacijentima o eventualnim putovanjima i kontaktima s osobama koje su došle iz inostranstva. Podijelite na Facebooku Podijelite na Twitteru Podijelite Pošaljite prijatelju Zlatko Kravić, direktor Opšte bolnice prim. dr. Abdulah Nakaš Sarajevo, izjavio je za N1 da ovoj ustanovi nedostaju respiratori. On dodaje da je potpisan sporazum za njihovu nabavku, ali su proizvođači odlučili da ih proslede Italiji. Problem su i izalotoriji za smeštaj zaraženih korona virusom. Rusmir Baljić, šef Klinike za infektivne bolesti Kliničkog centra Univerziteta Sarajevo [KCUS], kazao je za Al Džaziru da ova kao ni ostale zdravstvene ustanove u Kantonu Sarajevo ne poseduje odgovarajući prostor za zbrinjavanje takvih pacijenata. Time je ponovo aktuelizovano pitanje korupcije u zdravstvu, u ovom slučaju u javnim nabavkama. Naime, iako su još 2014. odvojena sredstva za opremanje izolatorija, to dan danas nije učinjeno. Predsjedništvo BiH donijelo 18 zaključaka o korona virusu Proglašeno stanje nesreće u Federaciji BiH Proglašena vanredna situacija u RS Koliko je Crna Gora spremna? Crna Gora raspolaže sa 70 respiratora, a naručila je još 20, kazao je za Antena M epidemiolog Senad Begić iz Instituta za javno zdravlje. Kada je reč o karantinu, po njegovim rečima, na internoj klinici su fizički pregrađene tri sobe sa po sedam kreveta, a po potrebi ti kapaciteti se mogu povećati. U međuvremenu, regionalna Opšta bolnica u Baru je saopštila da njeno infektivno odeljene raspolaže sa 100 kreveta, uključujući 12 za intenzivnu negu sa šest respiratora, a da je u toku nabavka još pet. U ovoj bolnici bi se smestili pacijenti sa crnogorskog primorja u slučaju širenja korona virusa. Pročitajte i ovo: Korona zamrzla političke borbe u Crnoj Gori Kada je reč o testovima, doktor Begić navodi da Crna Gora ima trenutno materijala za 800, a da će sa novim isporukama, koje se očekuju, biti oko tri hiljada, što je po njegovim rečima za sada dovoljno. Uprkos uveravanjima nadležnih, građani su zabrinuti jer crnogorski zdravstveni sistem, kao i u drugim balkanskim državama, pati od hroničnog nedostatka lekara, a povremeno i opreme i lekova, i u regularnim okolnostima. Kosovo: 80 respiratora Kliničko univerzitetski centar Kosova ima 58 respiratora ali trenutno se svi koriste za hospitalizovane pacijente. Ova institucija raspolaže sa još 15 rezervnih respiratora koji se mogu koristiti za obolele od korona virusa. U opštim bolnicama u Mitrovici, Peći, Gnjilanu, Vučitrnu, Đakovici, Prizrenu i Uroševcu, ima ukupno 22 respiratora koji se mogu upotrebiti, kažu u Kliničkom univerzitetskom centru. Pročitajte i ovo: Prve mere prevencije korone na Kosovu Na Kosovu je i nekoliko privatnih bolnica ali u Ministarstvu zdravlja ističu da još nije postignut sporazum da li će te bolnice prihvatiti pacijente za tretiranje korona virusa. Infektivna klinika ima 125 kreveta, dok su šest sa respiratorima. Faik Hoti, direktor Ureda u Ministarstvu zdravlja za informisanje, kaže da je glavni centar za tretiranje obolelih od korona virusa Infektivna klinika na Kliničko univerzitetskom centru Kosova. On je dodao da ukoliko bude postojala potreba, može se sprovesti reorganizacija klinika ili usluga. Po njegovim rečima, na Kosovu nema privatnih infektivnih bolnica i uglavnom se svi usmeravaju na javni sektor. Vlada Kosova je izdvojila 10 miliona evra u sklopu usvojenog plana za reakciju na korona virus. Hrvatska: Za sada dovoljno resursa Hrvatska, po rečima ministra zdravstva Vilija Beroša, u ovom trenutku ima dovoljno resursa za suočavanje sa korona virusom. Njenu situaciju olakšava i činjenica da može računati na pomoć Evropske unije, čija je članica. Kako ističe Beroš, "ključno je koliko će kriza trajati, jer nitko nema toliko potrebnih zaliha da mogu duže potrajati". Kada je reč o respiratorima, kao najčešće pominjanoj opremi, Hrvatska, po rečima doktorke Marije Bubaš, članice tima ministarstva zdravstva, raspolaže sa 491 stacioniranim i 280 pokretnim respiratorom - ukupno 771, prenosi portal Index.hr. Tu je i 36 uređaja ECMO koji se koriste za lečenje najtežih slučajeva. Pročitajte i ovo: Izliječen prvi oboljeli od korona virusa u Hrvatskoj Svetska zdravstvena organizacija je još početkom marta upozorila na nedostatak zdravstvene opreme i da će to biti sve veći problem jer će stanje kada je reč o širenju pandemije "pogoršati pre nego što se poboljša". Nevolja je u tome što nije jednostavno preko noći povećati proizvodnju respiratora. Takođe, reč je o ne tako jeftinoj opremi. Prema rečima načelnika Klinike za plućne bolesti Jordanovac akademika Miroslava Samaržije, respirator košta oko 30 hiljada evra. Pročitajte i ovo: Pandemija pravog virusa i lažnih vesti na Zapadnom Balkanu Ministar Beroš smatra da se može rešiti problem manjka ovog uređaja te da je zatražio od Vlade sredstva za kupovinu još devet. Kada je reč o karantinu, po rečima doktorke Bubaš, u Hrvatskoj je za sada uspostavljeno pet, dodajući da se u slučaju potrebe ostali zdravstveni objekti mogu prilagoditi za nekoliko sati za tu namenu. Ona ističe da ima i dovoljno testova kao i medicinskog osoblja: 15 hiljada lekara i stručnjaka sa visokom spremom i 27 hiljada medicinskih sestara. "Budemo li se svi pridržavali mera, neće nam se dogoditi situacija u Italiji", zaključuje doktorka Bubaš. Dragan Štavljanin Urednik u Balkanskom servisu Radija Slobodna Evropa za spoljnu politiku. Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. Pratite autora Facebook Forum

----------------------------------------------------------

Datum: 16.03.2020

Medij: kurir.rs

Link: https://www.kurir.rs/vesti/srbija/3428981/pancevo-usvojilo-mere-ogranicava-se-rad-ugostiteljskih-objekata-autobusi-idu-po-nedeljnom-redu-voznje-video

Autori: @KurirVesti

Teme: Javno privatno partnerstvo

Naslov: PANČEVO USVOJILO MERE: Ograničava se rad ugostiteljskih objekata, autobusi idu po nedeljnom redu vožnje! (VIDEO)

Štab za vanredne situacije Pančeva doneo je jutros mere za sprečavanje, suzbijanje i gašenje epidemije COVID-19.Posle jutrošnjeg sastanka gradonačelnik Pančeva Saša Pavlov izjavio je da je doneta odluka o radnom vremenu ugostiteljskih objekata, odnosno njihovo ...Foto: PančevoSrbija 16.03.2020. 21:44h 16.03.2020. 21:44hŠtab za vanredne situacije Pančeva doneo je jutros mere za sprečavanje, suzbijanje i gašenje epidemije COVID-19.Posle jutrošnjeg sastanka gradonačelnik Pančeva Saša Pavlov izjavio je da je doneta odluka o radnom vremenu ugostiteljskih objekata, odnosno njihovo ograničavanje rada od 8 do 18 sati. Autobusi JKP ATP će za sada saobraćati po nedeljnom redu vožnje.Gradonačelnik Saša Pavlov apelovao je na najstarije građane da ne izlaze iz svojih kuća i najavio da će u toku dana dobiti i brojeve telefona za volontere koji će za njihove potrebe nabavljati hranu, lekove i sve drugo što im je potrebno.Dr Ljiljana Lazić, direktorka Zavoda za javno zdravlje Pančevo kaže da je na teritoriji Južnobanatskog okruga epidemiološka situacija pod kontrolom.- Pacijenti koji su oboleli oni su zdravstveno brinuti. Građani koji su bili u kontaktu a koji su zdrave osobe su pod nadzorom naše epidemiološke službe i mi svakodnevno imamo kontakt sa njima i pratimo njihovo zdravstveno stanje. U slučaju da dođe do pogoršanja njihovog zdravstvenog stanja postoji protokol kako će oni dalje da se upućuju. Građani koji su ušli u našu zemlju ovaj su dobili rešenje i oni su stavljeni pod nadzor. Svi ostali građani su zdravi i mogu normalno da žive odnosno da se kreću u skladu sa ovom nastalom vanrednom situacijom - saopštila je dr Ljiljana Lazić, direktorka Zavoda za javno zdravlje Pančevo.Zavod za javno zdravlje Pančevo uveo je specijalni broj telefona za informacije o COVID-19 (062 8869 721 i 066 866 6836).Grad Pančevo kroz javno-privatno partnerstvo obezbedio je sredstva i započeo je radove na uređenju lokalnih puteva u gradu i svim naseljenim mestima na svojoj teritoriji. Građani će dobiti novi asfalt i mogućnost za bezbedan saobraćaj. Radovi će se prema prioritetima sprovesti u Banatskom Novom Selu, Jabuci, Glogonju, Kačarevu, Ivanovu, Banatskom Brestovcu, Omoljici, Starčevu i Dolovu. U gradu će se uraditi ulice Branka Anovića, Branka Radičevića, Josifa Marinkovića, Radnička, Veljka Vlahovića, Ribarska, Šarplaninska, Zlatiborska, Prespanska, Oraha, Bratstva Jedinstva, Hercegovačka, Svetozara Šemića... #pančevo #vojvodina #srbija #pančevutreba #banatskonovoselo #starčevo #jabuka #glogonj #kačarevo #ivanovo #banatskibrestovac #omoljica #javnoprivatnopartnerstvo #sredstva #radovi #putevi #grad #naseljenamesta #prioritetiA post shared by PANČEVU TREBA (@pancevutreba) on Mar 16, 2020 at 8:08am PDT(Kurir.rs/@pancevutreba) Foto: Pančevu treba)Pančevo, Saša Pavlov, gradonačelnik Pančeva, covid 19, štab za vanredne situacije, Dr Ljiljana Lazić, foto: Pančevo      

----------------------------------------------------------