Joomla 3.2 Template by Justhost Complaints

Mediji o korupciji

Datum: 17.04.2020

Medij: Danas     Strana: 24

Rubrika: Poslednja

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Pitanje&Odgovor

Kako komentarišete izjavu Saše Radulovića, lidera pokreta DJB, da su mediji u Srbiji „politički protivnici građana“, uključujući i N1 i Danas?

politički analitičar

Poruka je jasna - samo valja Saša Radulović.To je oduvek bio njegov stav, zato i ima takvu političku karijeru, kojaje vrlojasno

opredeljena njegovim boravkom u državi, kratkim, ali finansijski adekvatnim, kao i njegovim značajnim probojem u parlament uz pomoć te iste države. Saša Radulović sa svojih 12 ili 14 posto, uz značajnu podršku koju je imao, uspeo je da u jednom momentu bude glavni predstavnikopozicije na lokalu, pogotovo u Beogradu, kao i u parlamentu. On kao ekonomista dobro razume šta hoću da kažem. Ono što nije zarađeno svojim rukama,znanjem ili kapitalom,to na kraju mora da se plati. Ova vrsta nastupa služi za pozicioniranje Saše Radulovića, koje ne znam gde vodi, ali objektivno ne odgovora stvarnosti, kao što njegova politika nikada nije odgovarala stvarnosti. Važno je znati da njegovo delovanje nikada ne šteti SNS-u i toj vrsti politika kakve su populističke i narodnjačke. Šteti onima koje pretenduju da budu liberalnodemokratske.

potpredsednik GDF-a

Saša Radulovičjetime pokazaoda je čovek koji ne razume društvene procese i da je u stvari praktično zalutao u politiku i javnu sferu. Ako u toj meri nema kriterijum da može da razlikuje šta je dobro a šta nije, onda bi zaista bilo bolje da se uzdrži od javnih izjava. Nema govora da je to štoje on zaključio tačno, a koji je interes iza takve izjave, ostaje nam samo da nagađamo.

generalni sekretar LSV Od tog čoveka me više ništa ne iznenađuje. Ko ne razume ulogu medija u društvu i njihovznačaj kao i potrebu da oni budu prenosioci vesti a ne propagandne alatke u nečijim rukama zaista ne zaslužuje prisustvo u javnom prostoru. Demokratija ne znači samo slobodu govora i iznošenja ideja nego i zaštitu društva od destrukcije, nezakonitog i antiustavnog delovanja.

medijski koordinator DSS Uveksu me plašili političari koju pokreću svoje novine, svoje televizije a sve pod plaštom nezavisnih ili slobodnih medija.Takvi, kad im propadnu propagandni servisi, kreću da napadaju prave novinare. istoričar

Kakav kompliment. A i nedavno ste intervjuisali njegovu bivšu poslanicu koja je ukrala mandat i ima neki falš doktorat, paje bilo očekivano, ali ne zbog falš doktorata. Ako je bilo malo jurodivih, ludaka, teorija zavera, lažnih kandidata, političke

pornografije, a vi pojačajte, da bude zadovoljan, i skočiće tiraž. Narodni blok

Ne bih nikada generalizovao situaciju. Svakako da medijska scena u Srbiji nije dobra, ali istine radi Danas, KTV, Nl, NIN,a pogotovoalternativni mediji poput Srbin.info, Srpski kolektiv, HelCast i drugi su u ovo smutno vreme pomogli da mnoge afere dođu na svetlo dana.

----------------------------------------------------------

Datum: 17.04.2020

Medij: Danas     Strana: 1,16,17

Rubrika: Kultura

Autori: Aleksandra Ćuk

Teme: Korupcija

Naslov: Mislili smo da nam niko ne može ništa, pa ni zaraza

Rade Šerbedžija, glumac

Mislili smo da nam niko ne

može

ništa, pa nizaraza

Mislili smo da nam niko ne može ništa, pa ni zaraza

Sam scenarij je bio sjajan

a lik doktora Grujića je bio zaista odlično napisan... U tome je Goran majstor... Jer je od jednoga, po mnogim mjerilima i društvenim ukusima, „luzera“ i neambicioznog čovijeka u odnosu na život a i na svoju profesiju uspio učiniti pravoga heroja kada je trebalo u životu pokazati hrabrost, srčanost a i pamet - kaže glumac Rade Šerbedžija za Danas odgovarajući na pitanje kako je gradio i branio lik doktora Grujića u filmu „Variola vera“.

Ovo antologijsko ostvarenje Gorana Markovića, uz Soderbergovu „Zarazu" je od početka pandemije ovde najgledaniji film, a replika o karakternoj osobini i organu se i mimo ovih okolnosti vazda citirala. Kada je Šerbedžija snimio ovaj film bio je već superstar. Njegovo ime na špici stajalo je uz Erlendajosephsona, što je možda bio i anticipatorski znak njegove potonje inostrane karijere. Ali za razliku od svojih holivudskih kolega ni onda, kao ni sada, nije izgubio dodir sa narodom. Ne zato što je naše gore list, nego što je takav. Pogotovo u kriznim vremenima. Tako je i sada kad može samo da se odmara u čudesno lepom mestašcetu Barbariga u Istri zajedno sa većim delom svoje mnogočlane porodice, on se sa svog fejsbuk naloga svako veče pojavljuje na našim ekranima. Malo kuva, hoda malo pustim ulicama i najviše govori poeziju. „Pravi udar sa ekrana u ovim vremenima“, kako je prokomentarisala jedna među brojnim vernim Šerbedžijinim pratiteljkama i pratiteljima na mreži. > Kako se sećate vremena kadaje sniman film „Variola vera“ i same atmosfere tokom rada na njemu?

- Ne sećam se točno godine kada je sniman film, ali bilo je, mislim, negdje sredinom 80--ih... Tada sam dosta boravio u Beogradu jer sam snimao neke sjajne filmove. Radio sam „Unu“ sa mojim drugarom Mišom Radivojevićem i čudesnom Sonjom Savić, zatim „Život je lep“ sa Borom Draškovićem, opet igrajući sa Sonjom i mojim drugarom Gagom Nikolićem...

Negdje u to vreme sam snimao i „Zadah tela“, jedan od filmova Žike Pavlovića koji su za mene uvijek imali posebno značenje jer sam se uz Gagu Nikolića osjećao njegovim glumcem. I onda je tu bila i „Variola vera“ Gorana Markovića.

Sa Goranom sam prijateljevao još od mladih dana. Početkom 70-ih on je bio u vojsci i kao vojnik je bio jedan od asistenatau „Užičkoj republici"... Tada smo se družili intenzivno i kada bih poslije dolazio u Beograd često bih kod njega u kući odsjedao... Napokon smo onda i snimali film zajedno. Gorana smatram jednim od najdarovitijih jugoslavenskih filmskih režisera. A naročito cijenim njegovo hrabro i dostojanstveno držanje u vremenima 90-ih godina kada je svojim kritičkim stavovima u odnosu na aktualnu politiku i srpskih i ostalih političarau regionu bivše Jugoslavije pokazao svoje pravo lice kao veliki umjetnik i veliki čovjek.

Snimao sam sa njim i film „Urnebesna tragedija" u Bugarskoj, mislim da je to bilo 1994. godine... Žao mi je što nisam uspio snimati sa njim više filmova jer sam bio zauzet nekim drugim obavezama tadau inozemstvu.

A samog snimanja filma „Variola vera“ se sjećam sa nekom sjetom, ali i radošću... Bilo je to vrijeme kada sam se družio sa mojim drugarom Andrejem Popovićem, sa kojim sam svakoga dana bio u Klubu književnika ili Zlatiborcu (kafani blizu bolnice u kojoj smo snimali film). t' Kakavjevamalikdoktora Grujića, da li vam je ta uloga bila izazov?

- Lik dr Grujića je interesantan i po tome što je predstavljao onaj dio jugoslovenskog intelektualnog sloja ljudi koji su na neki način bili razočarani u društveni sistem tih godina u kome su carevali birokrati, ulizice i karijeristi... Sa lakoćom sam se uživio u taj lik jer mi je bio uistinu simpatičan sa svojim cinizmom, duhovitošću, a onda u teškim trenucima, kada je trebalo pokazati hrabrost i čovječnost, zadivio sve svojom hrabrošću i Ijudskošću...

e Danas je posve drugačija situacija s pandemijom korona virusa, ali možete li da zamislite kako bi se ponašali u ovim okolnostima doktor Grujić i doktor Čole?

- Pa siguran sam, isto kao što su se tada ponašali. Sa jedne strane imamo gomilu karijerista, oportunista, ulizica i imamo sistem koji se raspada, što je Goran sjajno pokazao u svome filmu. Ali današnja društvena klima je mnogo gora i povjerenje u državu i sistem je gore nego prije, a opet ima ljudi koji pokušavaju časno živjeti i raditi svoj posao i ja im se divim. Dobro, unatoč tome što smo svi na neki način uplašeni korona virusom, ipak je on mnogo manje opasan od smrtonosne Variola vere od koje se samo neki organizmi uspijevaju odbraniti...

¦ Sećate li se reakcija publike na „Variolu veru“ budući da su stvarni likovi uzeti kao prototipovi za junake filma, da li je i s te strane bilo reagovanja?

- Filmjebiodakakouspješan i Ijudi su ga voljeli. Tada smo živjeli u nekome sigurnome svijetu i mislili da nam niko ne može ništa pa ni neka zarazna bolest... Film je tada bio zanimljiviji s obzirom na svoju političku i društvenu angažiranost i kritiku, negoli kao pravi horor film, iako je i u tome žanrovskom stilu postigao velike estetske uspjehe...

Postoji li neka zanimljiva situacija sa snimanja ili anegdota koju biste podelili s čitaocima Danasa?

- Eh, pa toga se uistinu ne sjećam... Ali biti u blizini Gorana Markovića i Andreja Popovića (kamermana i fotografa, prim A.Ć.) koji je u to vrijeme bio uvijek sa mnom, gdje god bih ja snimao filmove ili igrao predstave, jer smo bili nerazdvojni drugari, uvijek je značilo provoditi svaki dan sa toliko mnogo humora i veselja. Andrej je bio čovjek koga su svi pravi filmski radnici obožavali. Bio je beskrajno inteligentan i duhovit, ali na neki način i „luzer“, veoma sličan dr Grujiću... Volio je život i ljepotu samu (lijepe i pametne žene i automobile naravno), ali je u drugu ruku znao biti i hrabar i pametan, otmjen i pošten.

Pa nije čudo da je bio jedan od najbližih suradnika našega legendarnog filmadžije Želimira Žilnika...

© Kako provodite ove dane? Razmišljate li u ovim vanrednim okolnostima o nekim stvarima o kojima ranije niste, kako gledate na ovu pošast, mislite li da će ona promeniti čovečanstvo u pozitivnom smislu ili ste pre pristalica stava Rajka Grlića, koji je u intervjuu našem listu rekao da korona, nažalost, neće smanjiti ljudsku glupost?

- Slažem se sa Rajkom da ništa ne može smanjiti ljudsku glupost jer ona je, kako kaže Krleža „...svemirska sila nad nama", ali imam osjećaj da će se ipak nešto promijeniti i da će ljudi (nažalost malobrojniji) smoći više hrabrosti i odlučnosti da se bore protiv te ljudske gluposti a naročito protiv onih sila koje upravljaju i vladaju našim životima u smislu aktualnih vlasti i politika koje nas već godinama opijaju tartifovskim lažima i stvaraju neko imaginarno društvo u kome caruju korupcija i neka orvelovski izgrađena birokratija, koja se svojim unutarnjim zakonima parazitski održava na grbači vlastitoga porobljenog naroda, koji nije niti svjestan paranoidne situacije u kojoj živi, odnosno preživljava...

s Na inicijativu svoje supruge (Lenke Udovički) krepite nas ovih dana poezijom koju govorite sa svog fejsbuk naloga. Ljudi su oduševljeni. Prvo ste snimali sami a sada vam u tome pomaže najmlađa ćerka Milica. Kako vi lično doživljavate ovaj medijum, da li vam znače komentari koje vam publika šalje?

-Jasezaistanesnalazim u tim suvremenim tehničkim dostignućima digitalnih i kojekakvih drugih tehnoloških čudesa... Znam da je postojalo nekoliko različitih stranica na internetu sa mojim imenom i prezimenom ali sve su one bile bez moga znanja i odobrenja, osim jedne koju je pokrenula agencija iz Slovenije koja mi je organizirala koncerte. I sada je Lenka predložila da otvorim svoju pravu facebook stranicu i da govorim poeziju za sve naše ljude koji čitaju i prate te

Dve decenije Ulysses teatra Upitan kako će biti obeleženo 20 godina Ulysses teatra, kako u retrovizoru vidi njegove početke, razvoj, ključne momente Šerbedžija odgovara:

- Planirali smo da se napravi kazališni projekat na temu samoga romana „Uliks“ velikoga Džejmsa Džojsa. Projekat koji bi okupio brojne kazališne i ne samo kazališne umjetnike; oni bi kreirali scene/instalacije koje bi se simultano igrale na različitim lokacijama na tvrđavi a publika bi birala šta i kada tokom večeri da vidi... Nešto nalik kazališnoj galeriji. Nadam se da ćemo uspjeti sve to napraviti. A što da kažem o našemu brijunskome kazalištu? Sretan sam da smo u ovih 20 godina napravili jedan zanimljiv teatar koji je postao prepoznatljivu Hrvatskoj, u regionu, a bogami i u svijetu...

Osnovali smo ga moj prijatelj Borislav Vujčić, Lenka Udovički i ja 2001. godine... Počeli smo sa „Kraljem Lirom“ kojega igramo eto već punih 20 godina... Najveći dio predstava je režirala Lenka, koja je i umjetnička direktorica Ulyssesa, ali su kod nas režirali i Paolo Magieli, Tomaž Pandur, Dino Mustafić, Aca Popovski, Staša Zurovac... Jasam režirao dvije predstave... jednu korežirao sa Darkom Rundekom. Režirao je i mladi režiser Aco Švabić, gostovale su brojne značajne predstave iz regiona i šire, imali smo uvijek i bogat muzički program, od Josipe Lisac do Dubioza kolektiva. Igrale su kod nas i svjetske zvijezde poput Vanese Redgrave, Lean Redgrave, Amande Plamer, Ralph Finnesa, i naši poznati glumci: Ratko Polič, Mira Furlan, Zijah Sokolović. Josip Pejaković, Ivica Vidović, Miodrag Krivokapić, da pomenem samo neke iz moje generacije, a od mlađih: Nebojša Glogovac, Ozren Grabarić, Katarina Bistović, Maja Izetbegović, Ermin Bravo i još mnogi, mnogi drugi fantastični glumci i glumice iz čitavoga regiona...

U zadnje vrijeme radimo koprodukcije jer je tako lakše napraviti predstave a i to stvara bolje uslove za život predstave tokom godine. Upravo igramo, čini se sa velikim uspjehom, našu zadnju predstavu „Tko se boji Virdžinije Vulf „ koju smo napravili sa Beogradskim dramskim pozorištem... Lenka je završila u Beogradskom dramskom i predstavu „Ružni, prljavi zli“... Nažalost, zbog korone nije izašla premijera, ali predstava je gotova i čim se bude moglo zaigraće u Beogradu...

Imamo sreću da je na čelu Ulysses teatra kao producent naš prijatelj Duško Ljuština bez čijega iskustva i vještine sigurno ne bismo uspjeli provoditi takav teatar sve ove godine.

stranice na internetu... I zaista sam sretan da su ljudi to tako oduševljeno prihvatili i da imam već na stotine tisuća ljudi koji mi šalju svoje pozdrave, komentare i iščekuju svaku večer moje nove pjesme i objave na internetu. Osjećam to kao neku svoju građansku dužnost da u ovim teškim vremenimapomognem svojoj raji da ih lakše prebrode... A njihovi komentari su uistinu dirljivi i u ovoj našoj interakciji znače mi mnogo.Toje za mene jedan sasvim novi medij i način komunikacije, ali važno je da se u ovim novonastalim uslovima, iako smo zatvoreni, ne zatvorimo sebe, već da nastavimo da komuniciramo. v Govorili ste o tome da se određena poezija čita (kontemplira), a određena recituje. Postoji li neki stih koji posebno volite da izgovarate, koji osećate kao da ste ga vi napisali iako je tuđ?

- Postoje mnogi stihovi koje nosim u svome pamćenju kao svoju popudbinu kroz život... Ali jedan od najvažnijih je Ujevićev stih iz „Pobratimstva lica u svemiru" - „Ne boj se! nisi sam! ima i drugih nego ti koji nepoznati od tebe žive tvojim životom i ono sve što ti bje, ću i što sni, gori i u njima istim žarom, ljepotom i čistotom..." z Snimili ste više od 200 filmova, ali kao i mnogi veliki glumci ne volite da gledate sebe na velikom platnu. Zašto i na koji način stičete uvid u to da li ste, po svom mišljenju, nešto dobro uradili ili u koga imate najviše poverenja da vam u tome pomogne?

- Istina je da ne volim sebe gledati na filmskom platnu... Ali nisam jedini... Kažu da ni Pavle Vuisić nije gledao svoje filmove... Ne znam odgovoriti na pitanje zašto ne gledam svoje filmove... Nije to od strahaili od nelagode...Jednostavno, nemam želju da ih gledam... nekako mi se to čini neprirodno... Ja uživam dok ih stvaram... Volim više da snimam krupni kadar u filmu nego li bilo koju svoju ulogu u kazalištu... A što se tiče moje proci jene o kadru koji sam snimio ili predstavi koju sam odigrao, mislim da još uvijek imam dobru samokontrolu i da sam sam sebi najbolji sudac... A, vjerujte da sam veoma zahtijevan...

o Kako izgleda profesionalna saradnja sa vašom suprugom, pozorišnom rediteljkom Lenkom Udovički? Da li je Lenka stroga rediteljka, koliko ste vi poslušan glumac?

- Lenka i ja se slažemo dobro i u životu i na sceni... jednostavno, među nama postoji neka kemija koja nas održava ovakve kakvi jesmo i ja ne bih želio ništa u tome mijenjati... čak i neki mali nesporazumi koji nam se dogode kada radimo zajedno na nekoj predstavi su korisni i dobrodošli, jer obično iza toga pronađemo neka zajednička zanimljiva rešenja... Ona nije stroga redateljka, veoma mnogo ima povjerenja u glumce i voli ih, ali je zaista veooooma zahtjevna... » Šta je vama ključno kada sarađujete sa rediteljima uputstva ili podrška? Verujem da odgovor može biti da su važne obe stvari ali da li se to menjalo tokom vaše karijere, to jest, da li se vaš odnos prema rediteljima menjao? Da li postoji neka uloga koja je za vas lično bila lomna, da li ste se posle nje bitno intimno promenili?

- Vrlo rijetko sam imao nesporazume sa režiserima... Obično unosim u projekat pozitivnu energiju i slijedim upute režisera... A što se tiče mojih uloga, one se u kazalištu pamte po nekim dobrim predstavama... Kad se okrenem iza sebe, osjećam neko zadovoljstvo jer mogao bih nabrojiti nekoliko zaista uspješnih predstava koje se pamte... Ipak najbliži od svih mi je moj Kralj Lear, kojega eto već 20 godina igram svako ljeto na Brijunima i u kome sam godinama pronalazio nove nijanse i rješenja, tako da je to samo po sebi uistinu posebno i jedinstveno iskustvo...

A filmova je isto tako bilo za pamćenje čini mi se... U svakom slučaju tu su svi moji filmovi sa Žikom Pavlovićem... Tu je i uloga u filmu „Before the Rain“, koja mi je na neki način otvorila vrata svjetskoga filma... Sve u svemu, mogu reći da nisam uzalud trošio vrijeme baveći se kazališniom i filmskom umjetnosti... Zadovoljan sam čovjek... e Toliko ste mnogo uloga igrali tako da i nemate nekih posebnih želja kada je reč o pozorištu. Ipak, kazali ste da je Jerotije iz „Sumnjivog lica“ nešto što biste voleli da igrate. Zašto?

- Ma to sam se šalio, iako obožavam Nušića i posebno taj komad i tu ulogu...

0 Pretpostavljam da vas u ovoj situaciji zanimaju vesti 1 situacija u zemljama nekadašnje zajedničke države. Mislite li dabismo ovu krizu lakše prebrodili da smo Jugoslavija?

- Naravno da bi je lakše i brže i bolje prebrodili, jer Jugoslavija je u tome pogledu bila ozbiljna država sa visokim zdravstvom i kulturom i znanošću...

0 Imajući u vidu da hrišćani proslavljaju Uskrs, kakve su vaše želje, nade, eventualno poruke?

- Ja želim da čestitam svim ljudima koji slave ovaj praznik - sretan Uskrs i puno zdravlja i sreće... Želim im i mir u dušama 1 srcima njihovim... A želim čestitati i svima onima koji slave 1. maj, jer uskoro dolazi...

Aleksandra Ćuk

¦ VAZNO JE DA SE SADA

NE ZATVORIMO U SEBE, NEGO DA KOMUNICIRAMO ¦ DANAŠNJA DRUŠTVENA

KLIMA JE MNOGO GORA I POVJERENJE U DRŽAVU I SISTEM JEGORE NEGO PRIJE, AOPETIMA LJUDI KOJI POKUŠAVAJU ČASNO ŽIVJETI I RADITI SVOJ POSAO I JA IM SE DIVIM ¦ AKTUALNE VLASTI I POLITIKA NAS VEĆ GODINAMA OPIJAJU TARTIFOVSKIM LAŽIMA ¦ SAM SAM SEBI NAJBOLJI

SUDAC... A VJERUJTE DA SAM VEOMA ZAHTIJEVAN ¦ VOLIM VIŠE DA SNIMAM

KRUPNI KADAR U FILMU NEGOLI BILO KOJU SVOJU ULOGU U KAZALIŠTU

----------------------------------------------------------

Datum: 17.04.2020

Medij: Danas     Strana: 1,13

Rubrika: Ekonomija

Autori: Mirjana N. Stevanović

Teme: Korupcija

Naslov: Imaćemo više korupcije, a manje vladavine prava

Ljubomir Madžar, profesor

Imaćemo više korupcije, a manje vladavine prava

Ljubomir Madžar, profesor emeritus Alfa BK fakulteta u Beogradu

Epidemija će nam doneti još više korupcije i još manje pravne države

Zbog korupcije i odsustva vladavine prava izgubili smo trećinu privrednog rasta u poslednjih 10 do 12 godina Ono što ja vidim kao uštede jeste da se smanji ulaganje u opremanje vojske i policije. Previše se ulagalo u kojekakve helikoptere i avione. Ta politika je više odražavala relativnu političku moć određenih sektora nego stvarne društvene potrebe U ekonomiji postoji teorija po kojoj nakon velikih katastrofa dolazi brz oporavak. To se desilo posle Drugog svetskog rata. Ali, bojim se da ova situacija neće biti takva i da nam predstoji dugo putovanje ka koliko-toliko normalnom stanju

Beograd /// Srbija je duboko utonula u ponor korupcije a ova situacija, vanredna i teška, pored ostalog doneće novi udar na pravni poredak i na uvažavanje zakona, kaže u razgovoru za Danas ekonomista Ljubomir Madžar.

- Spadamo u zemlje koje su najslabije po pogledu vladavine prava i profesor Pavle Petrović sa svoja dva koautora napisao je o tome jedan od najznačajnijih radova u poslednje dve decenije. Pokazali su da zbog korupcije i odsustva vladavine prava, haosa koji se sastoji u nepoštovanju važećih pravila, Srbija godišnje gubi jedan procentni poen od svoje stope rasta. A pošto je ta stopa bila ispod tri odsto u periodu deset ili 12 godina, znači da je jedna trećina stope rasta izgubljena zbog toga što se nismo držali reda i poštovali propise. Nedostatak pravne države i korupcija, ta dva zla, zbog ove krize verovatno će biti dalje pogoršana i to je težak trošak sa kojim će zemlja morati da se suoči u postepidemionom periodu. • Vlast je najavila paket mera za ublažavanje posledica epidemije po privredu. Kako ocenjujete odluku da se svakom punoletnom građaninu isplati po 100 evra?

- Prvo da kažem, dobre su one mere koje su namenjene privatnom sektoru uz uslov da se ne otpuštaju radnici. To se radi i u drugim zemljama i to je jako dobro. Ali, mislim da isplata od 100 evra nije najbolja mera jer je doneta u znaku uravnilovke. Nisu svi građani u jednakom položaju, postoje oni za koje je 100 evra beznačajan iznos i oni kojima je to krupno kao Palata Albanija. Bilo bi bolje da se to selektivnije napravilo, ali opet, mora se uzeti u obzir i to da država nema prevelik kapacitet i da bi ta selektivnost mogla da se izmetne u neke zloupotrebe kojima je svaka vlast sklona. Dobro je što će to biti izbegnuto, a loše što je tako poravnato. Možda je moglo i bez te mere a da se umesto nje pomogne beskućnicima, onima koji nemaju posao, samohranim roditeljima ili porodicama sa više dece. Neko će možda reći da je vlast procenila kako će veći broj glasova dobiti uz ovako poravnatu distribuciju i verovatno je da postoji tu neki politički interes, ali to ne bi moglo nepobitno da se dokaže.

  • Da li će ta mera da podigne tražnju i tako doprinese oporavku privrede?

- Ne mislim da će tako biti. Ovo što se dešava nije poremećaj tražnje, nego udar na ponudu. J ako mnogo ljudi je onemogućeno da radi, čitavi sektori su ostali bez posla, turizam, ugostiteljstvo, zabava... Kada je ponuda tako žestoko pogođena, onda podsticanje tražnje može napraviti više štete nego koristi. • Već ste ocenili da su neke od mera dobre jer čuvaju radna mesta, da li u to spada i minimalac koji će iz budžeta biti isplaćen za radnike u malim i srednjim preduzećima?

- Da, smisao te mere jeste da se očuva koliko je moguće zaposlenost, da se privreda ne navede na masovno otpuštanje radnika. S druge strane, to znači da i firme neće doživeti preveliki udar i da, kad sve prođe, neće morati sa procesima da krenu ispočetka. Jako je dobro da se ne uruši ono što ne mora, jer je dizanje na noge posle epidemije dugotrajno, rizično i skupo.

  • Da li u pozitivne mere spada i dostupnost kreditima za mala i srednja preduzeća, odlaganje poreskih i kreditnih obaveza?

- Apsolutno, to su mere koje se u svetu masovno preduzimaju. One su dobre, ali kad je reč o o odlaganju otplate kredita, treba imati u vidu da banke ne mogu jedine da podnesu teret. Problem je društveni i privredni i rešenje ne bi smelo da padne na teret jednog sektora makar to bio i bankarski. Tu bi država morala da zalegne svojim sredstvima iz budžeta i očigledno, novog zaduživanja.

  • Najavljen je i paket za velika preduzeća, pre svega podsticaj za emitovanje korporativnih obveznica za koje je država obećala da će ih i sama otkupljivati ukoliko među investitorima ne bude dovoljno interesovanja. Da li će to pomoći velikim kompanijama?

- Njima hoće, ali će državu skupo stajati. Međutim, i ta mera ima ekonomsku logiku jer domaće tržište kapitala gotovo da nije funkcionisalo, plitko je. To je sektor koji nismo uspeli da dignemo na nivo prave tržišne privrede, na njemu korporacije ne bi mogle da se ovajde ukoliko država ne pomogne. Kompanijejesu pretrpele veliku štetu i to će im olakšati situaciju, pomoći danebi veliki broj ljudi u kratkom periodu ostao „pa ledini”. • Ukupan paket mera koji je predviđen težak je 5,1 milijardu evra. Odakle nama te pare?

- Mislim da će morati da se izađe u inostranstvo i da se država zaduži kako se i dosad zaduživala. Nije mala svota pet milijardi, ali kada se stavi u odnos BDP-a koji je oko 42-43 milijarde evra, to je otprilike na nivou onoga što rade i druge zemlje. • Predsednik Vućić a potom i ministar finansija Mali najavili su da će deo tog paketa biti finansiran iz ušteda u javnom sektoru, ali da se neće smanjivati ni plate ni investicije. Gde onda mogu da ostvare uštede? Da li postoje skriveni fondovi, kanali kojima se odlivao novac pa će sada to drugačije da se upotrebi?

- Mislim da takvi kanali ne mogu biti reda veličina koji bi odgovarao sada potrebnoj svoti. Ono što ja vidim kao uštede i na čemu je Fiskalni savet više puta insistirao jeste da se smanji ulaganje u opremanje vojske i policije. Previše se ulagalo u kojekakve helikoptere, avione, opremu domaću i uvoznu. Mislim da to nije bila dobra politika i da je više odražavala relativnu političku moć određenih sektora nego stvarne društvene potrebe. Posle 5. oktobra2ooo. ja sam predlagao da Srbija potpuno ukine vojsku, da kadrovi koji su se zatekli budu na humani način zbrinuti. Mnogima je to izgledalo smešno, nikoga nisam uspeo da impresioniram tim predlogom. Znači da nismo izvukli pouke iz poslednjih dešavanja a to je da kada se stvari jako zakuvaju, onda probleme rešavaju velike sile, krupni igrači a naša vojna moć u takvim situacijama ne igra nikakvu ulogu. Zato u tom sektoru vidim jedan izvor ušteda i verujem da će vlast tako i postupiti. Međutim, neki drugi visoki prioriteti mogu biti skrajnuti, poput saniranja životne sredine.

  • Kako ocenjujete prognozu predsednika Vučića da ćemo kada ovo prođe biti po privrednom rastu treća zemlja u Evropi?

- To predsednik ne može znati, kao ni mnoge druge stvari koje je ustvrdio i da one nemaju svoje razumno pokriće. Situacija je toliko uzavrela, uskovitlana, nestabilna i nepredvidiva da niko ne može dati pouzdanu prognozu. Jedino što može je da se čeka da istutnji ova epidemija, pa kad se malo smiri biće moguće neke procene, ali i one neće biti pouzdane. Sada govoriti o tome kakva će Srbija biti posle epidemije, mislim da nije ni preporučljivo ni razumno. Pa, ne znamo ni koliko će da traje. Moguće je da takve izjave mogu doneti neki glas na izborima koji posle epidemije treba da se održe, ali sa razumnim predviđanjem budućnosti takve tvrdnje nemaju nikakve veze.

  • Ekonomisti tvrde da nas posle epidemije oćekuje jako duboka kriza, ali neki veruju i da je to prilika za restartovanje u raspodeli svetskog bogatstva. Da li imate neku pretpostavku kako će izgledati svet posle epidemije?

- Iskreno, ne. Niko ne zna koliko će trajati i kolika će šteta biti napravljena, pa nema osnova za razumnu prognozu. Bez rizika se može tvrditi da će šteta biti ogromna i da nije razumno očekivati iz toga neke koristi koje bi mogle da je kompenzuju. To ne može da se desi. Žestoko smo nastradali i to će dugo pritiskati svetsku privredu i stanovništvo. Tačno je da postoji u ekonomiji neka teorija po kojoj nakon velikih katastrofadolazi brzi oporavak. To se desilo posle Drugog svetskog rata, neke zemlje su se munjevito obnovile. Ali, bojim se da ova situacija neće biti takva i da nam predstoji dugo putovanje kakoliko-toliko normalnom stanju.

Mirjana N. Stevanović

Potencijal komarca

  • Kakav je potencijal Srbije da se suoči sa posledicama ove krize?

- Potencijal je mera razvijenosti a Srbija je siromašna i jedna od najnerazvijenijih država u Evropi. Pri tom, mi smo u poslednjih petnaestak godina rasli jako sporo, bili smo među spororastućim ekonomijama ne samo u okruženju nego i u Evropi. Iz toga sledi da nismo sposobni za neko efikasno suočavanje sa tako velikim udarima. Kada komarcu iščupate nogu, ode ceo komarac i bojim se da će deo te istine biti relevantan za Srbiju. Dakle, potencijal suočavanja i hvatanja ukoštac sa krizom je mali, a to znači da treba računati sa velikim štetama i dugim periodom niskog standarda i malog obima proizvodnje, slabog učinka u međunarodnim ekonomskim odnosima, u spoljnoj trgovini pre svega. „Zlu se nadaj, dobro biti neće” - to bi bio najkraći način da se kaže kakav je naš potencijal.

----------------------------------------------------------

Datum: 17.04.2020

Medij: Danas     Strana: 7

Rubrika: Društvo

Autori: M. N. S.

Teme: Korupcija

Naslov: Traže preispitivanje odluka donetih tokom vanrednog stanja

Traže preispitivanje odluka donetih tokom vanrednog stanja

  1. N. S.

Beograd - Institut za istraživanje korupcije „Kageja" podneo je juče Vladi Srbije inicijativu da se nakon ukidanja vanrednog stanja preispitaju sve odluke organa državne uprave, javnih i državnih preduzeća i ustanova koje su donete tokom tog perioda. U obrazloženju inicijative, Kareja navodi da „vanredno stanje samo po sebi ograničava Ijudska prava i slobode; organi koji to sprovode imaju dodatno težak zadatak - moraju da paze da to ograničavanje ne bude više od neophodno potrebnog". U inicijativi se ukazuje da „vanredno stanje ujedno pruža priliku da se pod njegovim okriljem, skriveno od očiju javnosti - medija, izvrše i druge zloupotrebe". M. N. S.

----------------------------------------------------------

Datum: 17.04.2020

Medij: Politika     Strana: 16

Rubrika: Hronika

Autori: Aleksandar Bojović

Teme: Korupcija

Naslov: Narko-dileri u lekarskim uniformama

Narko-dileri u lekarskim uniformama

Kovid 19 je ozbiljno uzdrmao trži-

šte trgovine narkoticima. Dilerima je smanjen manevarski prostor. Posgali su vidljiviji na ulicama. Zabrane kretanja, karantini, zatvaranje granica i rigorozne kontrole uticale su na to da presuše kanali šverca droge i na balkanskim rutama. Cene narkotika su skočile. Diluje se iz pggekova i starih zaliha za crne dane.

Priča se o slučajevima da su narkodileri počeli da se maskiraju u zdravstvene radnike. Ili, da oblače uniforme radnika u supermarketima kako bi doturali drogu svojim klijentima. Stanovnici Tjenove pobunili su se jer su primetili da dileri „rade” na ulici. Uspevaju da prođu neopaženo kada je na snazi policijski čas. Pojedini korisnici droga u Velikoj Britaniji počeli su da prave zalihe narkotika. Na Ostrvu je teško naći

drogu. „Uskoro ćemo videti heroinsku sušu”, rekao je jedan Britanac.

I u Srbiji slična situacija. Naša zemlja zatvorila je granice i pojačala kontrole. Vođe narko-klanova nisu u mogućnostida švercuju kao ranije. Heroin u Srbiju sada teže stiže sa Bliskog istoka. I pomorski put kokaina iz Južne Amerike do Starog kontinenta je presušio. Ipak, kriminalističkoj policiji je u ovoj krizi olakšan posao. Primetno je da u vreme korone nema većih zanlena. Ali, u poslednje vreme gotovo svakodnevno u Srbiji „padaju” dileri sitnijeg kalibra. Nedavno je zbog heroina uhapšen starad od 82 godine.

Prioriget policije od proglašenja vanrednog sganja u zemlji je kontrola kretanja stanovnipggva, posebno u večernjim i noćnim satima. To je i jedan od razloga zapggo u prve dve sedmice krize skoro da i nije bilo policijskih izveštaja o kriminalnim aktivnostima, već samo o ljudima koji su prekršili policijski čas ili samo-

izolaciju, smatra Saša ¦đorđević, istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.

„Kasnije se situacija promenila. Policija je počela da izveštava o kriminalu i to u najvećoj meri o hapšenjima ljudi koji su uhvaćeni sa manjom količinom droge, uglavnom marihuane. Pandemijska kriza

je najverovatnije usporila kriminalne aktivnosti krijumčarenja narkotika. Promeniće dinamiku ponude i tražnje na tržištu, naročito ako potraje”, kaže on.

'đorđević naglašava da se to neće odmah osetiti jer se pretpostavlja da su veliki dileri i krajnji korisnici napravili zalihe.

„Moguće je da u narednim nedeljama bude manje ’čiste’ droge. To može da proizvede gomilu drugih problema, posebno zdravstvenim radnicima koji rade sa zavisnicima. Situacija se može promeniti i ako kriminalne grupe pronađu alternativne načine krijumčarenja, najčešće koruptivne, da probiju granice”, dodaje đorđević.

Iako je veliki broj policajaca angažovan na rad u borbi protiv nšrenja virusa, to ne znači da se zapostavio rad na kriminalističkoj obradi dilera, navodi bivši obaveštajac Božo Spasić.

„Naprotiv. Taj deo policija radi sasvim normalno. Informacije iz podzemlja kažu da posebno dolazi do nestašice kokaina, heroina i sintetičkih droga”, dodaje on. Spasić objašnjava da svaka ozbiljnija dilerska grupa ima svoje nggekove ili baze u kojima čuvaju drogu za ona područja gde može doći do nestašice.

„Tu robu sada prodaju u manjim količinama. Cena raste. Kriminalci koriste situaciju da dodatno zarade”, kaže on.

Kako se u ovoj situaciji snabdevaju zavisnici?

„Dileri najčešće stoje na određenim lokacijama i vode računa da to nije u vreme kada je na snazi policijski čas. Takođe, postoje mnogi stanovi u kojima prodaju drogu i narkomani je tamo nabavljaju”, zaključuje bivši obavepggajac.

Korona je barem kao „pozitivnu” posledicu proizvela zatišje u narkotrafikingu, smatra kriminolog Zlatko Nikolić.

„To što policija s vremena na vreme uhapsi nekog sitnijeg dilera sa nekoliko grama narkotika znak je da postoje magacini u kojima se čuva roba nabavljena odranije”, naglašava Nikolić.

On kaže da su sve linije rada policije kriminalističkog dela u funkciji i dalje.

, Dilovanje droge je u smanjenom obimu, skoro za polovinu”, navodi kriminolog.

Srpska granica je vrlo porozna, ako lako ulaze migranti, tako lako može ući i droga, tvrdi general Momir Stojanović, nekadašnji direktor Vojnobezbednosne agencije.

„Moramo drugačije da rešimo kontrolu naših prelaza, granica je slabo obezbeđena. Kada govorimo o velikom švercu droge, ti poslovi su se uvek odvijali pod patronatom velikih obavepggajno-bezbednosnih sistema. Od tog prljavog novca se finansiraju mnoge aktivnosti nekih moćnih zemalja”, kaže nekadašnji direktor VBA.

Zbog trenutne situacije, krijumčarenje droge vodenim i kopnenim putem |e otežano i veća je verovatnoća da se otkrije.

„Sad je intencija da se droga švercuje vazdušnim putem”, zaključuje Momir Stojanović.

Aleksandar Bojović

Korona je barem kao „pozitivnu” posledicu proizvela zatišje u trgovini heroinom i kokainom

----------------------------------------------------------

Datum: 17.04.2020

Medij: Večernje novosti     Strana: 19

Rubrika: Kultura

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Korona uzvraća udarac

Korona uzvraća udarac

Ljubiša Đidić

Da li je moguće Gospode, da taj virus koji ti ipak nadgledaš,

ujedini ovaj iskaljani svet! Da li je vreme za

pročišćenje

IZGLEDA da Njeno Veličanstvo

korona ništa nije shvatila o nama. Ni naše štastvo ni štostvo. Ni ko smo, ni čemu težimo, ni gde smo. Ona uopšte ne razume ljudski rod. Odakle je došla? Iz koje epruvete, koje misli. Kažu da je u svojoj mračnoj jazbini napravio neki slepi miš. Kao kakav pali anđeo. Napravio jedan jedini uzorak, uzviknuo EUREKA i pustio ga u svet.

Zar je trebalo da nas taj slepac nagoni da progledamo. Da vidimo gde smo. Čarobnjak je (sa tajnom službom bioloških agenata) proizveo samo jedan komad. I reče Slepi miš: Idi u beli svet i razmnoži se unutar onoliko ljudi koliko ih ima. I bi tako. Ibeli svet crno shvati da treba da se okrene sebi iznutra, da ga traži. Da se ujedini, solidariše! Spolja znamo sve. Iznutra, u mikro kosmosu tela skoro ništa. Nj. V. ne interesuje u sklopu našeg bića naše duhovno, ideološko, antropološko stanje. Zamislite tu neljudskost, tu prizemnost: njega interesuju vaša pluća, bubrezi i ostale vulgarnosti koje čovek nosi... Zar je dotle došlo da nas jedan ovakav strv natera na tu spoznaju - na vreme za pročišćenje! Unutrašnje! Da li je povezano sa duhovnim. Ili će taj nauk uslediti. Ovakvo čovečanstvo odavno ne razgovara sa Gospodom. Treba li verovati u Strašni sud koji ne postoji. Treba li sad verovati u njegovo postojanje. Gde smo mi u ovom suludom svetu, gde je Srbija - jedna slamka među vihorovi? Jedan moj prijatelj iz Firence kaže da u Srbiji imamo privilegiju da izbliza posmatramo mikropredstavu gotovo svega najgoreg što se u svetu trenutno dešava (dobro smo se izravnali): besomučno uništavanje prirode, bela kuga, nestajanje sela i zagađivanje gradova, jačanje kriminalnih oligarhija, vladavina javne korupcije...

Srbija koja uz sve to vaskrsava svoju dušu. Oni koji su izmislili ideologije i sisteme za vladanje, izmislili su bogate i siromašne (bogatiji su sve bogatiji siromašni sve siromašniji). Pali su režimi voljene komunističke utopije, voljena demokratija kao san o ljudskoj lepoti uterivana je lepotom nasilja, za one nedokazive - bombama.

Aonda se pojavilo Nj. V. sa malom krunom na (đavolskom) repiću. Bez bombe. Traži li da pročistimo svoj organizam unutar svog bića, da počnemo da gledamo na čovečanstvo kao jedinstvenu pojavu a ne na one pojave koje nas određuju kao političke zajednice u nepodnošljivoj lepoti međusobnog nerazumevanja, nepodnošljivoj lepoti nesklada, kad javno pokazujemo da je naše ogledalce najlepše. Do nepodnošljivosti koje ni Nj. V. korona ne razume. Ogledalce, ogledalce... Kako je to lepo kad je došlo vreme da je zaražen ceo svet! Nema povlašćenih. Ni onih koji bacaju (ekonomske) bombe. Ni onih koji traže (ekonomsku) milostinju. Nj. V. tj. ovaj virus, pojma nema po kojim principima postoji ljudsko društvo. On radi svoje biološke vulgarnosti, najčestitije što može, neka mu se ljudi suprotstave istom čestitošću. Naravno, prvo moraju da se vrate unazad da se preispitaju gde su. Imali su iskušenja: Sodomu i Gomoru, Nojevu barku... Bilo bi ovo vulgarno nametanje istorije da ON nije obuhatio zagrljajem celu planetu. Ona bedna siromašna plemena na zemljinom šaru, do luksuzne, sada nepovlašćene bogate elite... Zamislite, svet je trenutno bez ratova! Da li je moguće Gospode, da taj virus koji ti ipak nadgledaš, ujedini ovaj iskaljani svet! Da li je vreme za pročišćenje? Da li se pročišćenje nalazi samo u Tvojim sanjarima, onima za koje je to ideja o moralu, etici, o onom divnom sloganu "egalite, fraternite, liberte", i sloganu "čuvajmo bratstvo i jedinstvo kao zenicu oka svoga", o Jevanđelistu Mateju koji kaže: "Sve, dakle, što hoćete da čine vama ljudi, činite i vi drugima", - da li je moguće da je taj virus samo u onima koji žele pročišćenje? Da u Ujedinjenim nacijama počne ta reč! Ponovo, kao u Bibliji. Ako nije u početku, da bude tamo gde nam je zastala u grlu.

Ovog puta bolno.

Očigledno, pobedićemo virus, ali koja je to pobeda kad nećemo pripasti Tvojim sanjarima koji su se pročišćenju nadali. Čitaćemo ti i dalje Stari i Novi zavet, i Kuran i budističke spise o spasenju, i onog Indijanca koji je nazvao jezera svojom braćom a šume svojim sestrama, i tvog Getea, i Njegoša. I Ničea, i njega, ako već mora! Ako pobedimo ovu neman, da li si Gospode poslao ljudima neku svoju poruku. A on i dalje ćuti. Možda nas je drugačije smislio. Vreme je da pronađemo čiji smo, Nj. V. korona ne može da čeka.

Bolje je da mi, ovakvi kakvi smo, dobijemo ovu bitku, nego da nas ona, ne daj bože pročisti kakvi bismo želeli da budemo. Dakle, spasili smo se opet, oprali smo ruke, i od tog spasenja nismo dobili nikakve vajde! n

----------------------------------------------------------

Datum: 16.04.2020

Medij: boom93.com

Link: https://boom93.com/info/drustvo/cins-tajni-zakljucak-vlade-i-nevidljive-nabavke-medicinske-opreme/

Autori: Redakcija

Teme: Nemanja NenadićSrbija (Transparency Serbia)

Naslov: CINS: Tajni zaključak Vlade i nevidljive nabavke medicinske opreme

Nakon tajnog zaključka Vlade od 15. marta, Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO) prestao je sa javnim nabavkama velike količine medicinske opreme - maski, rukavica, mantila, zaštitnih naočara i ostalog.Ilustracija/PixabayIako se nabavke više ne objavljuju, Suzana Vasiljević, savetnica predsednika Aleksandra Vučića, za CINS kaže da nabavka respiratora i druge medicinske opreme ide isključivo preko ove institucije.Dok Vlada i RFZO ne odgovaraju na pitanja CINS-a, Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija kaže da je skrivanje informacija loše jer se radi o novcu poreskih obveznika, ali i poverenju građana u vlast.Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO) pokrenuo je 12. i 13. marta dve javne nabavke.Prvom je trebalo da kupi sanitetski potrošni materijal - sredstva za dezinfekciju, šest miliona hirurških maski, šest miliona pari hirurških rukavica, šest miliona rukavica za jednokratnu upotrebu i po tri miliona kapi i kaljača.U obaveštenju o pokretanju postupka navodi se da su zdravstvene ustanove informisale RFZO da postoji opasnost po redovno pružanje zdravstvene zaštite pacijentima, piše CINS.Druga nabavka je pokrenuta dan kasnije, nakon što je Vlada Srbije COVID-19 proglasila zaraznom bolešću. Da bi se sprečilo njeno širenje, RFZO je, između ostalog, pokušao da dođe do više od 132 hiljade maski sa filterom, skoro 33 hiljade jednokratnih kombinezona, više od 23 hiljade jednokratnih mantila, isto toliko zaštitnih naočari i manji broj vizira.Obe nabavke, ukupne procenjene vrednosti više od 1,4 milijardi dinara ili oko 12,3 miliona evra, trebalo je da budu sprovedene u pregovaračkom postupku bez objavljivanja poziva za podnošenje ponuda. Ovakav postupak je rezervisan za hitne nabavke, jer podrazumeva brže rokove.Već 16. marta, dan nakon proglašenja vanrednog stanja, RFZO je nabavke obustavio. U odlukama ove institucije se navodi da je obustavi prethodio Vladin zaključak sa oznakom strogo poverljivo.Nakon ovoga, na sajtu RFZO nije objavljena nijedna nabavka ove opreme.Jedine informacije dolaze od funkcionera - najviše predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Obilazeći opremu u magacinu kod Stare Pazove pre deset dana, Vučić je rekao da je za respiratore i drugu medicinsku opremu potrošeno 370 miliona evra.Bez obzira na izjave u medijima, Nemanja Nenadić kaže da je glavni problem nedostatak zvaničnih informacija o tome šta je i po kojoj ceni nabavljeno, a šta nedostaje:"To je veoma loše, ne samo sa stanovišta transparentnosti javnih nabavki i staranja o novcu poreskih obveznika, već je veoma loše i sa stanovišta poverenja između vlasti i građana. To poverenje je neophodan uslov da sve akcije državnih organa u borbi protiv epidemije budu uspešne", kaže Nenadić.Ceo tekst pročitajte na sajtu CINS-a.Lončar: Opremu nabavljamo na najbrži načinU međuvremenu je na jučerašnjoj konferenciji Kriznog štaba ministar zdravlja Zlatibor Lončar "odgovorio" na pitanje CINS-a o nabavkama Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje tako što je rekao da se oprema nabavlja "na najbrži način"."Nabavlja se na najbolji i najbrži način da bismo mogli da imamo zaštitnu opremu, da zaštitimo medicinske radnike i sve druge ljude. Moj odgovor je da je to način koji spašava zdravlje ljudi i koji spašava ljudske živote", rekao je Lončar.On je istakao da se nabavkom te opreme sprečava da se ljudi razbole i da želi da ljudi ostanu živi i zdravi "da nam sutra sude šta smo i kako smo nabavili"."Nastavićemo da nabavljamo kako mislimo da je najbolje i najbrže da oprema bude dostupna svim medicinskim radnicima. Svima je poznato kakva je situacija na svetskom tržištu", rekao je Lončar.

----------------------------------------------------------

Datum: 16.04.2020

Medij: dnevnik.rs

Link: https://www.dnevnik.rs/novi-sad/sremski-karlovci-izdvojili-novac-za-jos-dve-seoske-kuce-za-izbeglice-16-04-2020

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Sremski Karlovci izdvojili novac za još dve seoske kuće za izbeglice

Do krova nad glavom u Sremskim Karlovcima doći će još dve izbegličke porodice, zahvaljujući novcu koji je Jedinica za upravljanje projektima u javnom sektoru (JUP), a koja uz Komesarijat za izbeglice i migracije učestvuje u realizaciji Regionalnog programa stambenog zbrinjavanja u Srbiji, odobrila karlovačkoj opštini.Za kupovinu dveju seoskih kuća za trajni smeštaj izbeglica s teritorije Sremskih Karlovaca izdvojeno je 22.000 evra. Kuće koje će pripasti izbeglicama u Karlovcima samo su dve od 56 koje će širom Srbije biti kupljene toj kategoriji stanovnika iz tog paketa pomoći od 616.000 evra.Karlovačka opština ima obavezu da otvori namenski dinarski račun u Upravi za trezor radi realizacije pomoći i posle toga sprovede postupak izbora porodica kojima će kuće pripasti. Do sada je dodelom seoskih kuća s okućnicom stambeno zbrinut određeni broj izbeglica iz Sremskih Karlovaca, s tim što nisu sve kupljene na teritorije opštine. U okviru Regionalnog stambenog programa, u Karlovcima je pred kraj prošle godine završena i gradnja pet stambenih objekata sa 16 stanova za izbeglice, čija vrednost je 566.653,64 evra. Novac za gradnju potiče iz donatorskih izvora, obezbeđenih preko Banke za razvoj Saveta Evrope. Pomoć najugroženijimaNajugroženije porodice koje imaju ili su imale status izbeglica, prognanika ili raseljenika sa prebivalištem u Sremskim Karlovcima, njih oko 30, mogu očekivati humanitarne pakete od Fonda za pružanje pomoći izbeglim, prognanim i raseljenim licima AP Vojvodine. Paketi sadrže osnovne životne namirnice i sredstva za higijenu i biće im isporučeni na kućnu adresu. Lokalna samouprava je dodelila pet parcela za podizanje zgrada i snosila troškove infrastrukturnog opremanja, pod čime se podrazumeva gradnja vodovodne, kanalizacione i elektromreže. Ugovorna obaveza opštine u tom poslu bila je, između ostalog, i parterno uređenje oko stambenih objekata i gradnja pristupne saobraćajnice.Pošto nije imala novca za te radove, po rečima rukovodioca opštinskog Odeljenja za društvene delatnosti Nade Ostojić Agbabe, Opština se obratila Komesarijatu za izbeglice i migracije, sa zahtevom za dodelu finansijske pomoći i 19. decembra prošle godine odboreno joj je 11.413.386,89 dinara, bez PDV-a, za to. Međutim, javna nabavka do danas nije sprovedena.Od 16 stanova na Čeratu, četiri su namenjena socijalno ugroženim izbeglicama, ili za takozvano socijalno stanovanje u zaštićenim uslovima, i oni neće moći biti otkupljivani kao preostalih 12.Pre 19 godina u ulicama Doka i Bukovačka u Karlovcima sagrađena su 23 stana za trajnu integraciju izbeglica zahvaljujući učešću Komesarijata za izbeglice i migracije, UNHCR-a, opštine i Švajcarske humanitarne organizacije za pomoć u katastrofama - SDR.Z. Ml.      

----------------------------------------------------------

Datum: 16.04.2020

Medij: happytv.rs

Link: http://happytv.rs/vesti/svet/222444/kako-pobediti-koronu-ove-4-zemlje-su-to-uspele-a-sad-otkrijte-i-kako

Autori: Redakcija

Teme: Javno privatno partnerstvo

Naslov: KAKO POBEDITI KORONU: OVE 4 ZEMLJE SU TO USPELE A SAD OTKRIJTE I KAKO!

Poput domina, novi koronavirus zatvara zemlje jednu za drugom.Sada je fokus na izravnavanju krivulje, odnosno usporavanju širenja virusa, kako bi se sprečio dalji porast broja smrtnih slučajeva, piše CNN.Poput domina, novi koronavirus zatvara zemlje jednu za drugom.Sada je fokus na izravnavanju krivulje, odnosno usporavanju širenja virusa, kako bi se sprečio dalji porast broja smrtnih slučajeva, piše CNN.I dok svet pomalo ublažava mere zatvaranja, još postoje lekcije koje se mogu naučiti od ove četiri zemlje koje su uspele da obuzdaju koronavirus.Donosimo 12 takvih lekcija.TAJVANS obzirom na to da je od kontinentalne Kine udaljen samo 180 kilometara, epidemija je u Tajvanu mogla biti katastrofalna. Krajem januara ova ostrvska zemlja je, prema proceni Univerziteta Džon Hopkins, imala drugi najveći broj slučajeva na svetu. Ali Tajvan je u svojoj populaciji od oko 24 miliona ljudi dosad imao tek nešto više od 390 slučajeva zaraze i šest preminulih, a u sredu nije imao nijednog novozaraženog. Tajvan je to uspeo bez uvođenja strogih mera, poput karantina ili zatvaranja škola ili vrtića.U smislu broja smrtnih slučajeva, Tajvan nema krivulju koju bi trebalo izravnavati, pre bi se reklo da ima liniju s nekoliko oštrih koraka.Sjedinjene Američke Države, trenutačno najteže pogođena zemlja sveta, barem kad su u pitanju apsolutne brojke, imaju najmanje 26.000 smrtnih slučajeva, piše CNN. Čak i kad se u obzir uzme veličina stanovništva, kad bi bio na tajvanskom nivou uspešnosti, SAD bi imale samo 83 smrtna slučaja. Iako Tajvan ima visokokvalitetnu univerzalnu zdravstvenu zaštitu, njegov uspeh leži u spremnosti, brzini reakcije, centralnom upravljanju i rigoroznom traženju kontakata.Lekcija broja 1: Budite spremniSpremnost Tajvana proizlazi iz nekih naučenih lekcija iz epidemije teškog akutnog respiratornog sindroma (SARS) iz 2003. godine, koji je u toj zemlji usmrtio 181 osobu. Kao rezultat toga, Tajvan je osnovao poseban Centralni komandni centar za epidemije, koji se može aktivirati kako bi koordinirao odgovor u slučaju epidemije. Kao znak koliko je Tajvan želeo da bude ispred koronavirusa, recimo da je taj centar aktiviran 20. januara, dan pre nego što je na ostrvu potvrđen prvi slučaj infekcije.Budući da je njegov autoritet već uspostavljen, centar je mogao da sprovodi stroge mere, a da ga pritom ne usporavaju dugotrajni politički procesi. Centar je u roku od tri nedelje preduzeo više od 120 akcija, objavio je časopis "Journal of the American Medical Association". Sama ta lista može poslužiti kao priručnik o tome šta tačno treba učiniti tokom epidemije.Lekcija broj 2: Budite brziTajvanska reakcija usledila je dosta prije 21. januara, odnosno prvog potvrđenog slučaja covida-19. Tri nedelje ranije, u vreme kad je Kina prvi put prijavila slučajeve zaraze Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, tajvanski zvaničnici počeli su da kontrolišu putnike u avionima iz Vuhana, izvornog epicentra virusa u Kini, i još tada tražiti simptome groznice i upale pluća. Tajvan je 20. januara objavio upozorenje o putovanjima u Vuhan, a dva dana kasnije, dok je još bio samo jedan potvrđen slučaj, zvaničnici su počeli svakodnevno da obaveštavati javnost.Tokom dana nakon prvog slučaja Tajvan je počeo da elektronski nadzire osobe u karantinu putem mobilnih telefona koje im je dodeljivala vlada. Najavljena su i ograničenja putovanja i ulaska u zemlju, uglavnom usmerena na provinciju Hubei i njen glavni grad Vuhan. Gotovo svakog dana do kraja februara vlada je uvodila nove mere kako bi virus držala pod kontrolom.Tajvan je imao samo 329 slučajeva kad je 1. aprila uveo stroge mere socijalnog distanciranja. Za poređnje, u Velikoj Britaniji bilo je već 335 smrtnih slučajeva i više od 3.000 zaraženih kad je 20. marta premijer Boris Džonson najavio zatvaranje restorana i pabova te povlačenje većine dece iz škola i vrtića. A s obzirom na to da Velika Britanija ne testira dovoljno, veruje se da je stvarni broj infekcija mnogo veći nego što pokazuju službeni podaci.Lekcija broj 3: Testirajte, pronađite i odredite karantinVlasti su sprovele široko testiranje i pronašle kontakte zaraženih osoba te im svima odredile karantin. Proaktivno se testirao svako ko je sišao sa kruzera pa se čak ponovo testirali ljude kojima je dijagnostikovan grip ili upala pluća, kako bi se osiguralo da nije bilo rešaka i da nisu zaraženi koronavirusom.Lekcija broj 4: Koristite podatke i tehnologiju"Koordinirani vladin odgovor uz punu saradnju stanovništva bio je nadopunjen korišćenjem baza podataka i tehnologije", rekao je CNN-u vanrdni profesor pedijatrije na Stanfordu Džejson Vang, koji se bavi i politikom javnog zdravlja i jedan je od autora izveštaja o tajvanskom odgovoru na pandemiju. Tajvan je podatke o zdravstvenom osiguranju spojio s podacima carinskih i imigracionih baza podataka kako bi u realnom vremenu stvorio sistem upozorenja za identfikovanje osetljivih populacija."Dobar sistem zdravstvenih podataka pomaže u praćenju širenja bolesti i omogućava njeno rano otkrivanje. Kad se neko obrati lekaru zbog respiratornih sindroma, nacionalni sistem zdravstvenog osiguranja će to zabeležiti. Tako je lakše pratiti žarišta epidemije", rekao je Vang.Tajvan je uveo obavezno onlajn izveštavanje i prijavljivanje za svakoga i do 14 dana nakon ograničavanja putovanja. Takođe je koristio "digitalnu ogradu" za oko 55.000 ljudi u kućnom karantinu, pri čemu bi se oglasio alarm ako bi se takve osobe previše udaljile od svojih domova. Metode tehničkog nadzora koje je koristio Tajvan i neke druge vlade izazvale su zabrinutost organizacija za građanska prava kada je u pitanju privatnost.ISLANDPodvrgnuti se testiranju na koronavirus u mnogim je zemljama gotovo nemoguće, osim ako niste jako bolesni, nastavlja CNN. Na Islandu nije tako i tamo može da se testira ko god želi. Sveobuhvatno testiranje bilo je ključno za mali broj zaraženih i preminulih, smatraju islandske vlasti. Na Islandu je zaraženo tek oko 1.700 ljudi, a samo osam osoba je preminulo.Lekcija broj 5: Budite agresivniIslandski odgovor na koronavirus nije bio posebno inovativan. Bio je temeljan i brz. Poput Tajvana, brzina reakcije značila je da ne treba biti posebno restriktivan, ljudi i dalje smeju da se okupljaju u grupama do 20, pod uslovom da se drže međusobnog razmaka od dva metra. Iako su univerziteti zatvoreni, škole i vrtići i dalje rade, što roditeljima omogućava da rade."Od početka, otkako smo dijagnostifikovali prvi slučaj, radili smo prema svom planu. A naš plan bio je agresivan pristup otkrivanju i dijagnostifikovanju pojedinaca, određivanje izolacije i potom agresivno pronalaženje njihovih kontakata. Koristili smo policijske snage i zdravstveni sistem kako bismo pronašli kontakte za svaki novi dijagnostifikovan slučaj. Otkrili smo da se više od 60 odsto novih slučajeva događa kod ljudi koji su već u karantinu. Dakle, traženje kontakata i određivanje karantina pokazalo se dobrim potezom u našem slučaju", rekao je CNN-u glavni islandski epidemiolog Torolfur Gudnason.Lekcija broj 6: Uključite privatni sektorU javno-privatnom partnerstvu islandske Nacionalne univerzitetske bolnice i biotehnološke kompanije "deCODE Genetics Island" je rano osmislio testove i očekuje se da će do kraja ove nedelje testirati ukupno 10 odsto svoje populacije. Cilj je testirati gotovo svakoga i Island je zbog toga već postao vredan izvor informacija o koronavirusu za ceo svet.Nedavno otkriće da 50 odsto ljudi koji su u laboratorijskim testovima na Islandu bili pozitivni nemaju nikakve simptome podstaklo je ostale zemlje da preduzmu oštrije mere socijalnog distanciranja, jer se pokazalo da će spečavanje širenja virusa biti izazovnije nego što se mislilo.Kari Stefanson, direktor "deCODE Geneticsa, rekao je za CNN da je do ponedeljka u masovnim testovima stanovništva pronađeno 528 mutacija koronavirusa. Ove mutacije mogle bi dati uvid u smrtonosnost virusa i ponuditi važne podatke svetu kako bi bolje razumeo njegovo delovanje.Lekcija broj 7: Delujte preventivnoIslandska ministarka zdravstva naglasila je brzinu reakcije kao snažno sredstvo, rekavši da je njihov pristup bio "ostati ispred krivulje". Čini se da je Island učinio upravo to. Nakon što je 3. marta otkriveno šest uvezenih slučajeva, Island je odmah odredio karantionske mere za sve putnike koji dolaze iz Italije te ograničio putovanja u sledećim nedeljama.Direktor islandske policije proglasio je vanredno stanje 6. marta, nakon što su potvrđena dva slučaja zaraze u zajednici. To je poslalo signal vladinim telima da povećaju spremnost, ali su javna okupljanja i dalje bila dopuštena, uz upozorenje ranjivim grupama da se drže podalje od javnih mesta.Island je zatvorio univerzitete i više škole 13. marta, a tri dana kasnije zabranjena su okupljanja sa više od 100 ljudi. Do tada je bio potvrđen 61 slučaj zaraze, ali niko nije umro. Svi stanovnici Islanda koji se vraćaju u zemlju morali su se 19. marta podvrgnuti 14-dnevnom karantinu, bez obzira na to odakle dolaze. Tek nakon svih spomenutih mera, 24. marta, Island je imao prvi smrtni slučaj zbog koronavirusa. Tog istog dana vlasti su zabranile okupljanja više od 20 ljudi i zatvorile javne prostore poput barova, javnih bazena, muzeja i sportskih dvorana.Lekcija broj 8: Koristite tehnologiju, ali poštujte privatnostKao i Tajvan, Island je takođe predstavio aplikaciju koju ljudi mogu preuzeti i tako pomoći mapiranju širenja virusa. Aplikacija čuva zapis o tome kamo se sve korisnik kretao. Korisnici ne moraju da dele podatke s vlastima, ali mnogi to ipak čine i time pomažu ekipama za pronalaženje kontakata koji su možda izloženi riziku.Poređenja radi, nastavlja CNN, reakcija Velike Britanije bila je spora. Vladina aplikacija tek je u izradi i proći će nedelje pre nego što bude dostupna. Budući da se zaostaje u testiranju, tek sad se razmatra javno-privatno partnerstvo.JUŽNA KOREJAJužna Koreja prvi slučaj koronavirusa prijavila je otprilike u isto vreme kad i SAD i Velika Britanija. Južna Koreja danas ima oko 30 novih slučajeva dnevno, u Velikoj Britaniji ima ih oko 5.000, a u SAD više od 20.000 na dan. Način testiranja razlikuje se u svakoj zemlji, ali razlika u stopi smrtnosti među stanovnicima je dramatična. U Južnoj Koreji od virusa je umro jedva jedan stanovnik na 100.000, dok ta stopa u Velikoj Britaniji iznosi 18. Podaci pokazuju da u SAD trenutno umire osam osoba na 100.000 stanovnika.Lekcija broj 9: Možete uvesti "drive-through" testoveUspeh Južne Koreja uveliko je posledica testiranja, smatra dr. Eom Jung Sik s Medicinskog centra Gil blizu Seula. Eom je u bolnici lečio pacijente s koronavirusom, a član je odbora koji savetuje vladu kako da odgovori na pandemiju."Rana dijagnoza, rani karantin i rano lečenje su ključni. Otkako je potvrđen prvi slučaj, prepoznali smo sumnjive slučajeve i sproveli testove u više od 500 klinika širom zemlje. Naporno smo radili na razvoju i održavanju sistema  za sprovođenje mnogih testova s malo osoblja u kratkom razdoblju", rekao je Eom za CNN.Južna Koreja bila je inovativna u načinu testiranja. Eomov savetnički tim postavio je širom zemlje stotine kabina za testiranje kroz koje se može sprovesti vozilom. Takvi su testovi uglavnom besplatni, brzi i sigurni za osoblje. Ovaj pristup uveden je i u nekim američkim saveznim državama.Kad je SZO 16. marta vladama uputio slogan "testirajte, testirajte, testirajte", Južna Koreja držala se tog pristupa već nedeljama te je dosad testirala više od 500.000 ljudi, po čemu je među najboljima na svetu.Mnoge zemlje imaju problem s sprovođenjem hiljada testova dnevno. Na primer, u Velikoj Britaniji tako je teško doći do testiranja da su ljudi počeli da naručuju kućne testove poštom, iako vlada tako nešto još nije regulisala. Južna Koreja bila je brza, primjenjujući mere karantina i pregleda za sve osobe koje su pristigle iz Vuhana nakon 3. februara, više od dve nedelje pre nego što je potvrđen prvi slučaj zaraze u zemlji. Vlasti su u sledećim nedeljama uvele niz ograničenja na putovanja.Južna Koreja bila je vrlo stroga u pronalaženju kontakata, iako to i nije bilo teško nakon što se pokazalo da se najveći broj slučajeva može povezati s jednom verskom grupom u gradu Diđuu. To je olakšalo pronalaženje kontakata i omogućilo vlastima da na određenom području sprovedu intenzivno testiranje.Kad je Diđu jednom prepoznat kao epicentar, vlasti su već imale mogućnost i političku volju za sveobuhvatno testiranje, pronalaženje kontakata zaraženih osoba te određivanje karantina kako bi se širenje virusa suzbilo pre nego što krene masovnije umiranje, kao što je sad slučaj u Evropi i SAD.Lekcija broj 10: Učite iz prošlostiJužna Koreja mogla je brzo da reaguje zato što se ranije već opekla, baš kao i Tajvan i mnoge druge azijske nacije. Južna Koreja uglavnom nije bila pogođena SARS-om, imala je samo tri slučaja i nijednog preminulog. Ali bila je uhvaćena na spavanju tokom epidemije Bliskoistočnog respiratornog sindroma (MERS) 2015. godine, kada je zabeleženo 186 zaraženih osoba i 38 smrtnih slučajeva. Nijedna druga zemlja izvan Bliskog istoka nije imala toliko slučajeva.Dakle, politička volja potrebna za sprovođenje mera tokom epidemije koronavirusa nije bila problem i postojala je dobra koordinacija između centralne vlade i provincija, napominje CNN. Pomoglo je i to što je Južna Koreja jedna od tehnološki najinovativnijih zemalja sveta. Dobar deo života ionako se odvija online pa razvoj i primena aplikacije za nadzor ljudi u karantinu nije bila tako teška, iako su i tamošnji aktivisti upozoravali na proboj privatnosti.NEMAČKASlučaj Nemačke ponešto je drukčiji. Ova zemlja zapravo nije uspela da kontroliše slučajeve zaraze ništa bolje nego najteže pogođene nacije. Trenutno ima više od 132.000 zaraženih pa je prema podacima JHU peta na svetu. Ali Nemačka je uspela da zadrži stopu smrtnosti na niskim ivoima. Više od 3.400 ljudi umrlo je zbog virusa u Nemačkoj, otprilike četiri osobe na 100.000 stanovnika. To je znatno ispod stope u Italiji (35) i Velikoj Britaniji (18), napominje CNN.Lekcija broj 11: Testirajte više dok ublažavate ograničenjaUspeh Nemačke takođe se temelji na masovnom testiranju, ali glavnu ulogu imao je dobro finasirani univerzalni sistem zdravstvene zaštite, smatra Martin Sturmer, virolog koji vodi IMD laboratorij u Frankfurtu, jedan od onih koji sprovode testove. Nemačka je takođe angažovala privatni sektor kako bi osigurala dovoljan broj testova."Nemačka se od početka nije ograničila na testiranje u dva ili tri centralne laboratorije. Mnoge privatne kompanije su uključene pa sada možemo obraditi 100.000 testova dnevno. Neke zemlje su bile bolje od Njemačke u kontrolisanju infekcije, ali ono što je zaista važno je masovno testiranje, na temelju kojeg se može videti šta se događa u populaciji. Samo masovnim testiranjem mogu se identifikovati ljudi koji su zaraženi", naglasio je Sturmer za CNN.Poput Tajvana, Južne Koreje i Islanda, Nemačka je takođe osmislila test na koronavirus i dovoljno rano pripremila veliki broj kompleta, mnogo pre nego što je zabeležen prvi smrtni slučaj. Iako je nemačka kancelarka Angela Merkel u sredu najavila postupno ublažavanje mera, Nemačka je spremna da nastavi sa još više testiranja u slučaju da se zbog povećanih kontakata dogodi drugi talas infekcije. Kao i mnoge druge zemlje, Nemačka će takođe testirati na antitela kako bi pokušala da utvrdi ko je imun na virus.Broj smrtnih slučajeva u Nemačkoj širom je ostao relativno mali zato što je koronavirus u zemlju ušao uglavnom među mladim ljudima. Mnogi su bili na skijanju u Italiji ili Austriji. Vlasti su uspele da testiraju ljude koji su se vraćali u Nemačku iz skijališta i da pronađu njihove kontakte. Mnogi od tih ljudi bili su mlađeg uzrasta pa je i danas najveći broj zaraženih u uzrasta od 35 do 59 godina, a potom od 15 do 34 godine. Virus se širom sveta pokazao smrtonosnijim među starijima.Ali, kako zaraza u zajednici raste, Sturmer strahuje da će više starijih osoba umreti u sledećim nedeljama i da će stopa smrtnosti u Nemačkoj porasti.Lekcija broj 12: Povećajte bolničke kapaciteteNemačka je 18. na svetu prema dostupnosti kvalitetne zdravstvene zaštite, prema naučnom časopisu "The Lancet". Velika Britanija je na 23. mestu, a SAD na 29. poziciji. Ali to nam ne govori baš mnogo. Italija se, primera radi, nalazi na devetom mestu i sprovela je rigorozne testove, ali ipak ima drugu najveću stopu smrtnosti na svetu, odmah iza Španije.U ovoj situaciji, čini se da je razlika u ogromnom kapacitetu nemačkog zdravstvenog sistema. Procenjuje se da će Njemačkoj na vrhuncu epidemije sredinom ovog meseca trebati oko 12.000 bolničkih kreveta. Trenutno ih ima više od 147.000. Poređenja radi, SAD ima 94.000 kreveta, 15.000 manje nego što je potrebno. Nemačka ima više slobodnih kreveta na jedinicama intenzivnog lečenja nego što ih Italija ima ukupno. Nemački zdravstveni sistem ima tako veliki kapacitet da trenutno leči ljude s koronavirusom iz Italije, Španije i Francuske.Vlasti su uspele da dovesu u bolnicu čak i ljude sa umerenim simptomima pre nego što se njihovo stanje pogorša, što je neke stručnjake nagnalo da razmisle može li raniji početak lečenja i primena respiratora pre nego što se stanje pogorša povećati izglede za preživljavanje."Njemačka nije u situaciji da je zdravstveni sistem preopterećen, kao što to vidimo u Italiji, gde se odlučuje koga će lečiti, a koga neće", rekao je Sturmer.Kurir.rs/Index.hr                                                                

----------------------------------------------------------

Datum: 16.04.2020

Medij: insajder.net

Link: https://insajder.net/sr/sajt/vazno/17941/

Autori: Insajder

Teme: Javne nabavke

Naslov: Srbija u drugom mesecu od uvođenja vanrednog stanja, koronavirusom zaraženo 4.873 osobe, preminulo 99

Objavljeno: 16.04.2020 Tweet Prisustvo koronavirusa u Srbiji potvrđeno je kod 4.873 ljudi, a 99 osoba preminulo je od posledica zaraze. U bolnicama se nalazi 3.245 obolelih od kojih je 128 na respiratoru. Zaraženo je i 557 zdravstvenih radnika. Sutra u 17 časova počinje najduži policijski čas tokom kojeg će kretanje biti zabranjeno svim građanima do utorka u pet sati. Foto: http://www.mod.gov.rs/ / Dezinfekcija, Vojnomedicinska akademija Od početka epidemije u Srbiji ukupno je testirano 26.278 osoba, a tokom prethodnog dana testirano je 2.880 osoba, od čega je 408 pozitivno na koronavirus. U poslednja 24 časa preminulo je pet osoba prosečne starosti 69 godina. Od ukupnog broja zaraženih 557 je zdravstvenih radnika, što je 11,4 odsto. Ministar zdravlja Zlatibor Lončar, na pitanje da li će se ispitati odgovornost rukovodilaca ustanova u kojima je došlo do širenja zaraze, pre svega bolnice u Ćupriji i Dedinju, naveo je da će odgovarati svako za koga se utvrdi da je odgovoran za širenje infekcije. Epidemiolog Predrag Kon izjavio je sinoć da se nivo pandemije u Srbiji nalazi u maksimumu i da bi u narednim nedeljama trebalo da se vidi opadanje aktivnosti koronavirusa, kao i da ukupno gledano, u odnosu na ostale, "nismo tako loši", osim ekscesa u Nišu. Naveo je da se vidi da se nivo pandemije smanjuje u Vojvodini i Beogradu, ali da se povećava u Paraćinu, Ćupriji, Nišu, Aleksincu... Gotovo polovina dosad potvrđenih slučajeva koronavirusa u Srbiji registrovana je u Beogradu, a najviše obolelih evidentirano je u gradskim opštinama Voždovac, Zvezdara i Novi Beograd. Srbija je danas ušla u drugi mesec od uvođenja vanrednog stanja. Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić juče je izjavila da će na pitanja o tome kako se nabavljaju respiratori, i da li se za to raspisuju javne nabavke, "posle vanrednog stanja izaći i građanima položiti račune koliko su respiratora kupili, od koga i koliko su novca za to potrošili". Sutra od 17 sati na snazi će biti najduži policijski čas u Srbiji od početka epidemije. Kretanje će biti zabranjeno svim građanima do pet sati u utorak, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da država ne može praviti izuzetke i da neće biti okupljanja građana na Uskrs u nedelju. On je u telefonskom razgovoru partijarhu SPC Irineju preneo da "zbog trenutne epidemiološke situacije u Srbiji, slušajući mere i uputstva koja nalaže struka, nismo u mogućnosti da ukinemo zabranu kretanja tokom trajanja policijskog časa", što je bio zahtev Sinoda SPC. Nakon praznika, prema rečima ministra zdravlja Zlatibora Lončara, predviđeno je sprovođenje mere kojom će starijima od 65 godina biti omogućen izlazak iz domova. Naveo je i da će na sledećoj sednici Kriznog štaba biti govora o mogućnosti da roditelji sa bebama mogu da izađu u šetnju i da će "sigurno biti pronađeno rešenje". Izvor: Insajder Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.

----------------------------------------------------------

Datum: 16.04.2020

Medij: k-013.com

Link: https://www.k-013.com/index.php/news/91-srbija/13961-cins-tajni-zakljucak-vlade-i-nevidljive-nabavke-zastitne-opreme-i-respiratora

Autori: K-013 Online

Teme: Nemanja NenadićSrbija (Transparency Serbia)

Naslov: CINS: Tajni zaključak Vlade i nevidljive nabavke zaštitne opreme i respiratora

Nakon tajnog zaključka Vlade od 15. marta, Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO) prestao je sa javnim nabavkama velike količine medicinske opreme - maski, rukavica, mantila, zaštitnih naočara i ostalog.Iako se nabavke više ne objavljuju, Suzana Vasiljević, savetnica predsednika Aleksandra Vučića, za CINS kaže da nabavka respiratora i druge medicinske opreme ide isključivo preko ove institucije. Dok Vlada i RFZO ne odgovaraju na pitanja CINS-a, Nemanja Nenadić iz Transparentnosti kaže da je skrivanje informacija loše jer se radi o novcu poreskih obveznika, ali i poverenju građana u vlast. Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO) pokrenuo je 12. i 13. marta dve javne nabavke.Prvom je trebalo da kupi sanitetski potrošni materijal - sredstva za dezinfekciju, šest miliona hirurških maski, šest miliona pari hirurških rukavica, šest miliona rukavica za jednokratnu upotrebu i po tri miliona kapi i kaljača.U obaveštenju o pokretanju postupka navodi se da su zdravstvene ustanove informisale RFZO da postoji opasnost po redovno pružanje zdravstvene zaštite pacijentima, piše CINS.Druga nabavka je pokrenuta dan kasnije, nakon što je Vlada Srbije COVID-19 proglasila zaraznom bolešću. Da bi se sprečilo njeno širenje, RFZO je, između ostalog, pokušao da dođe do više od 132 hiljade maski sa filterom, skoro 33 hiljade jednokratnih kombinezona, više od 23 hiljade jednokratnih mantila, isto toliko zaštitnih naočari i manji broj vizira. Obe nabavke, ukupne procenjene vrednosti više od 1,4 milijardi dinara ili oko 12,3 miliona evra, trebalo je da budu sprovedene u pregovaračkom postupku bez objavljivanja poziva za podnošenje ponuda. Ovakav postupak je rezervisan za hitne nabavke, jer podrazumeva brže rokove.Već 16. marta, dan nakon proglašenja vanrednog stanja, RFZO je nabavke obustavio. U odlukama ove institucije se navodi da je obustavi prethodio Vladin zaključak sa oznakom strogo poverljivo.Nakon ovoga, na sajtu RFZO nije objavljena nijedna nabavka ove opreme.Nemanja Nenadić iz organizacije Transparentnost Srbija pretpostavlja da je Vlada tim Zaključkom donela odluku kojom se odstupa od opšteg režima javnih nabavki tokom vanrednog stanja.On kaže i da se postavlja pitanje da li je bilo neophodno prekinuti već započeti postupak nabavke, kao i potrebnu robu kupovati u proceduri koja ne podrazumeva objavu informacija na Portalu javnih nabavki. Jedine informacije dolaze od funkcionera - najviše predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Obilazeći opremu u magacinu kod Stare Pazove pre deset dana, Vučić je rekao da je za respiratore i drugu medicinsku opremu potrošeno 370 miliona evra.Bez obzira na izjave u medijima, Nemanja Nenadić kaže da je glavni problem nedostatak zvaničnih informacija o tome šta je i po kojoj ceni nabavljeno, a šta nedostaje:"To je veoma loše, ne samo sa stanovišta transparentnosti javnih nabavki i staranja o novcu poreskih obveznika, već je veoma loše i sa stanovišta poverenja između vlasti i građana. To poverenje je neophodan uslov da sve akcije državnih organa u borbi protiv epidemije budu uspešne", kaže Nenadić.Priču u celini pročitajte na sajtu CINS-a.a          

----------------------------------------------------------

Datum: 16.04.2020

Medij: kurir.rs

Link: https://www.kurir.rs/planeta/3448455/ove-4-zemlje-su-uspele-da-obuzdaju-koronu-12-lekcija-koje-ceo-svet-moze-da-nauci-od-njih-evo-kako-se-pobedjuje-virus

Autori: @KurirVesti

Teme: Javno privatno partnerstvo

Naslov: OVE 4 ZEMLJE SU USPELE DA OBUZDAJU KORONU! 12 lekcija koje ceo svet može da nauči od njih... EVO KAKO SE POBEĐUJE VIRUS!

Poput domina, novi koronavirus zatvara zemlje jednu za drugom.Sada je fokus na izravnavanju krivulje, odnosno usporavanju širenja virusa, kako bi se sprečio dalji porast broja smrtnih slučajeva, piše CNN.I dok svet pomalo ublažava mere zatvaranja, još postoje ...Ilustracija, Foto: EPA/YONHAPuspehPlaneta 16.04.2020. 17:04h 16.04.2020. 17:05hPoput domina, novi koronavirus zatvara zemlje jednu za drugom.Sada je fokus na izravnavanju krivulje, odnosno usporavanju širenja virusa, kako bi se sprečio dalji porast broja smrtnih slučajeva, piše CNN.I dok svet pomalo ublažava mere zatvaranja, još postoje lekcije koje se mogu naučiti od ove četiri zemlje koje su uspele da obuzdaju koronavirus.CNN donosi 12 takvih lekcija.TAJVANS obzirom na to da je od kontinentalne Kine udaljen samo 180 kilometara, epidemija je u Tajvanu mogla biti katastrofalna. Krajem januara ova ostrvska zemlja je, prema proceni Univerziteta Džon Hopkins, imala drugi najveći broj slučajeva na svetu. Ali Tajvan je u svojoj populaciji od oko 24 miliona ljudi dosad imao tek nešto više od 390 slučajeva zaraze i šest preminulih, a u sredu nije imao nijednog novozaraženog. Tajvan je to uspeo bez uvođenja strogih mera, poput karantina ili zatvaranja škola ili vrtića.U smislu broja smrtnih slučajeva, Tajvan nema krivulju koju bi trebalo izravnavati, pre bi se reklo da ima liniju s nekoliko oštrih koraka.Sjedinjene Američke Države, trenutačno najteže pogođena zemlja sveta, barem kad su u pitanju apsolutne brojke, imaju najmanje 26.000 smrtnih slučajeva, piše CNN. Čak i kad se u obzir uzme veličina stanovništva, kad bi bio na tajvanskom nivou uspešnosti, SAD bi imale samo 83 smrtna slučaja. Iako Tajvan ima visokokvalitetnu univerzalnu zdravstvenu zaštitu, njegov uspeh leži u spremnosti, brzini reakcije, centralnom upravljanju i rigoroznom traženju kontakata.Lekcija broja 1: Budite spremniSpremnost Tajvana proizlazi iz nekih naučenih lekcija iz epidemije teškog akutnog respiratornog sindroma (SARS) iz 2003. godine, koji je u toj zemlji usmrtio 181 osobu. Kao rezultat toga, Tajvan je osnovao poseban Centralni komandni centar za epidemije, koji se može aktivirati kako bi koordinirao odgovor u slučaju epidemije. Kao znak koliko je Tajvan želeo da bude ispred koronavirusa, recimo da je taj centar aktiviran 20. januara, dan pre nego što je na ostrvu potvrđen prvi slučaj infekcije.Budući da je njegov autoritet već uspostavljen, centar je mogao da sprovodi stroge mere, a da ga pritom ne usporavaju dugotrajni politički procesi. Centar je u roku od tri nedelje preduzeo više od 120 akcija, objavio je časopis "Journal of the American Medical Association". Sama ta lista može poslužiti kao priručnik o tome šta tačno treba učiniti tokom epidemije.Lekcija broj 2: Budite brziTajvanska reakcija usledila je dosta prije 21. januara, odnosno prvog potvrđenog slučaja covida-19. Tri nedelje ranije, u vreme kad je Kina prvi put prijavila slučajeve zaraze Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, tajvanski zvaničnici počeli su da kontrolišu putnike u avionima iz Vuhana, izvornog epicentra virusa u Kini, i još tada tražiti simptome groznice i upale pluća. Tajvan je 20. januara objavio upozorenje o putovanjima u Vuhan, a dva dana kasnije, dok je još bio samo jedan potvrđen slučaj, zvaničnici su počeli svakodnevno da obaveštavati javnost.Tokom dana nakon prvog slučaja Tajvan je počeo da elektronski nadzire osobe u karantinu putem mobilnih telefona koje im je dodeljivala vlada. Najavljena su i ograničenja putovanja i ulaska u zemlju, uglavnom usmerena na provinciju Hubei i njen glavni grad Vuhan. Gotovo svakog dana do kraja februara vlada je uvodila nove mere kako bi virus držala pod kontrolom.Tajvan je imao samo 329 slučajeva kad je 1. aprila uveo stroge mere socijalnog distanciranja. Za poređnje, u Velikoj Britaniji bilo je već 335 smrtnih slučajeva i više od 3.000 zaraženih kad je 20. marta premijer Boris Džonson najavio zatvaranje restorana i pabova te povlačenje većine dece iz škola i vrtića. A s obzirom na to da Velika Britanija ne testira dovoljno, veruje se da je stvarni broj infekcija mnogo veći nego što pokazuju službeni podaci.Lekcija broj 3: Testirajte, pronađite i odredite karantinVlasti su sprovele široko testiranje i pronašle kontakte zaraženih osoba te im svima odredile karantin. Proaktivno se testirao svako ko je sišao sa kruzera pa se čak ponovo testirali ljude kojima je dijagnostikovan grip ili upala pluća, kako bi se osiguralo da nije bilo rešaka i da nisu zaraženi koronavirusom.Lekcija broj 4: Koristite podatke i tehnologiju"Koordinirani vladin odgovor uz punu saradnju stanovništva bio je nadopunjen korišćenjem baza podataka i tehnologije", rekao je CNN-u vanrdni profesor pedijatrije na Stanfordu Džejson Vang, koji se bavi i politikom javnog zdravlja i jedan je od autora izveštaja o tajvanskom odgovoru na pandemiju. Tajvan je podatke o zdravstvenom osiguranju spojio s podacima carinskih i imigracionih baza podataka kako bi u realnom vremenu stvorio sistem upozorenja za identfikovanje osetljivih populacija."Dobar sistem zdravstvenih podataka pomaže u praćenju širenja bolesti i omogućava njeno rano otkrivanje. Kad se neko obrati lekaru zbog respiratornih sindroma, nacionalni sistem zdravstvenog osiguranja će to zabeležiti. Tako je lakše pratiti žarišta epidemije", rekao je Vang.Tajvan je uveo obavezno onlajn izveštavanje i prijavljivanje za svakoga i do 14 dana nakon ograničavanja putovanja. Takođe je koristio "digitalnu ogradu" za oko 55.000 ljudi u kućnom karantinu, pri čemu bi se oglasio alarm ako bi se takve osobe previše udaljile od svojih domova. Metode tehničkog nadzora koje je koristio Tajvan i neke druge vlade izazvale su zabrinutost organizacija za građanska prava kada je u pitanju privatnost.ISLANDPodvrgnuti se testiranju na koronavirus u mnogim je zemljama gotovo nemoguće, osim ako niste jako bolesni, nastavlja CNN. Na Islandu nije tako i tamo može da se testira ko god želi. Sveobuhvatno testiranje bilo je ključno za mali broj zaraženih i preminulih, smatraju islandske vlasti. Na Islandu je zaraženo tek oko 1.700 ljudi, a samo osam osoba je preminulo.Lekcija broj 5: Budite agresivniIslandski odgovor na koronavirus nije bio posebno inovativan. Bio je temeljan i brz. Poput Tajvana, brzina reakcije značila je da ne treba biti posebno restriktivan, ljudi i dalje smeju da se okupljaju u grupama do 20, pod uslovom da se drže međusobnog razmaka od dva metra. Iako su univerziteti zatvoreni, škole i vrtići i dalje rade, što roditeljima omogućava da rade."Od početka, otkako smo dijagnostifikovali prvi slučaj, radili smo prema svom planu. A naš plan bio je agresivan pristup otkrivanju i dijagnostifikovanju pojedinaca, određivanje izolacije i potom agresivno pronalaženje njihovih kontakata. Koristili smo policijske snage i zdravstveni sistem kako bismo pronašli kontakte za svaki novi dijagnostifikovan slučaj. Otkrili smo da se više od 60 odsto novih slučajeva događa kod ljudi koji su već u karantinu. Dakle, traženje kontakata i određivanje karantina pokazalo se dobrim potezom u našem slučaju", rekao je CNN-u glavni islandski epidemiolog Torolfur Gudnason.Lekcija broj 6: Uključite privatni sektorU javno-privatnom partnerstvu islandske Nacionalne univerzitetske bolnice i biotehnološke kompanije "deCODE Genetics Island" je rano osmislio testove i očekuje se da će do kraja ove nedelje testirati ukupno 10 odsto svoje populacije. Cilj je testirati gotovo svakoga i Island je zbog toga već postao vredan izvor informacija o koronavirusu za ceo svet.Nedavno otkriće da 50 odsto ljudi koji su u laboratorijskim testovima na Islandu bili pozitivni nemaju nikakve simptome podstaklo je ostale zemlje da preduzmu oštrije mere socijalnog distanciranja, jer se pokazalo da će spečavanje širenja virusa biti izazovnije nego što se mislilo.Kari Stefanson, direktor "deCODE Geneticsa, rekao je za CNN da je do ponedeljka u masovnim testovima stanovništva pronađeno 528 mutacija koronavirusa. Ove mutacije mogle bi dati uvid u smrtonosnost virusa i ponuditi važne podatke svetu kako bi bolje razumeo njegovo delovanje.Lekcija broj 7: Delujte preventivnoIslandska ministarka zdravstva naglasila je brzinu reakcije kao snažno sredstvo, rekavši da je njihov pristup bio "ostati ispred krivulje". Čini se da je Island učinio upravo to. Nakon što je 3. marta otkriveno šest uvezenih slučajeva, Island je odmah odredio karantionske mere za sve putnike koji dolaze iz Italije te ograničio putovanja u sledećim nedeljama.Direktor islandske policije proglasio je vanredno stanje 6. marta, nakon što su potvrđena dva slučaja zaraze u zajednici. To je poslalo signal vladinim telima da povećaju spremnost, ali su javna okupljanja i dalje bila dopuštena, uz upozorenje ranjivim grupama da se drže podalje od javnih mesta.Island je zatvorio univerzitete i više škole 13. marta, a tri dana kasnije zabranjena su okupljanja sa više od 100 ljudi. Do tada je bio potvrđen 61 slučaj zaraze, ali niko nije umro. Svi stanovnici Islanda koji se vraćaju u zemlju morali su se 19. marta podvrgnuti 14-dnevnom karantinu, bez obzira na to odakle dolaze. Tek nakon svih spomenutih mera, 24. marta, Island je imao prvi smrtni slučaj zbog koronavirusa. Tog istog dana vlasti su zabranile okupljanja više od 20 ljudi i zatvorile javne prostore poput barova, javnih bazena, muzeja i sportskih dvorana.Lekcija broj 8: Koristite tehnologiju, ali poštujte privatnostKao i Tajvan, Island je takođe predstavio aplikaciju koju ljudi mogu preuzeti i tako pomoći mapiranju širenja virusa. Aplikacija čuva zapis o tome kamo se sve korisnik kretao. Korisnici ne moraju da dele podatke s vlastima, ali mnogi to ipak čine i time pomažu ekipama za pronalaženje kontakata koji su možda izloženi riziku.Poređenja radi, nastavlja CNN, reakcija Velike Britanije bila je spora. Vladina aplikacija tek je u izradi i proći će nedelje pre nego što bude dostupna. Budući da se zaostaje u testiranju, tek sad se razmatra javno-privatno partnerstvo.JUŽNA KOREJAJužna Koreja prvi slučaj koronavirusa prijavila je otprilike u isto vreme kad i SAD i Velika Britanija. Južna Koreja danas ima oko 30 novih slučajeva dnevno, u Velikoj Britaniji ima ih oko 5.000, a u SAD više od 20.000 na dan. Način testiranja razlikuje se u svakoj zemlji, ali razlika u stopi smrtnosti među stanovnicima je dramatična. U Južnoj Koreji od virusa je umro jedva jedan stanovnik na 100.000, dok ta stopa u Velikoj Britaniji iznosi 18. Podaci pokazuju da u SAD trenutno umire osam osoba na 100.000 stanovnika.Lekcija broj 9: Možete uvesti "drive-through" testoveUspeh Južne Koreja uveliko je posledica testiranja, smatra dr. Eom Jung Sik s Medicinskog centra Gil blizu Seula. Eom je u bolnici lečio pacijente s koronavirusom, a član je odbora koji savetuje vladu kako da odgovori na pandemiju."Rana dijagnoza, rani karantin i rano lečenje su ključni. Otkako je potvrđen prvi slučaj, prepoznali smo sumnjive slučajeve i sproveli testove u više od 500 klinika širom zemlje. Naporno smo radili na razvoju i održavanju sistema  za sprovođenje mnogih testova s malo osoblja u kratkom razdoblju", rekao je Eom za CNN.Južna Koreja bila je inovativna u načinu testiranja. Eomov savetnički tim postavio je širom zemlje stotine kabina za testiranje kroz koje se može sprovesti vozilom. Takvi su testovi uglavnom besplatni, brzi i sigurni za osoblje. Ovaj pristup uveden je i u nekim američkim saveznim državama.Kad je SZO 16. marta vladama uputio slogan "testirajte, testirajte, testirajte", Južna Koreja držala se tog pristupa već nedeljama te je dosad testirala više od 500.000 ljudi, po čemu je među najboljima na svetu.Mnoge zemlje imaju problem s sprovođenjem hiljada testova dnevno. Na primer, u Velikoj Britaniji tako je teško doći do testiranja da su ljudi počeli da naručuju kućne testove poštom, iako vlada tako nešto još nije regulisala. Južna Koreja bila je brza, primjenjujući mere karantina i pregleda za sve osobe koje su pristigle iz Vuhana nakon 3. februara, više od dve nedelje pre nego što je potvrđen prvi slučaj zaraze u zemlji. Vlasti su u sledećim nedeljama uvele niz ograničenja na putovanja.Južna Koreja bila je vrlo stroga u pronalaženju kontakata, iako to i nije bilo teško nakon što se pokazalo da se najveći broj slučajeva može povezati s jednom verskom grupom u gradu Diđuu. To je olakšalo pronalaženje kontakata i omogućilo vlastima da na određenom području sprovedu intenzivno testiranje.Kad je Diđu jednom prepoznat kao epicentar, vlasti su već imale mogućnost i političku volju za sveobuhvatno testiranje, pronalaženje kontakata zaraženih osoba te određivanje karantina kako bi se širenje virusa suzbilo pre nego što krene masovnije umiranje, kao što je sad slučaj u Evropi i SAD.Lekcija broj 10: Učite iz prošlostiJužna Koreja mogla je brzo da reaguje zato što se ranije već opekla, baš kao i Tajvan i mnoge druge azijske nacije. Južna Koreja uglavnom nije bila pogođena SARS-om, imala je samo tri slučaja i nijednog preminulog. Ali bila je uhvaćena na spavanju tokom epidemije Bliskoistočnog respiratornog sindroma (MERS) 2015. godine, kada je zabeleženo 186 zaraženih osoba i 38 smrtnih slučajeva. Nijedna druga zemlja izvan Bliskog istoka nije imala toliko slučajeva.Dakle, politička volja potrebna za sprovođenje mera tokom epidemije koronavirusa nije bila problem i postojala je dobra koordinacija između centralne vlade i provincija, napominje CNN. Pomoglo je i to što je Južna Koreja jedna od tehnološki najinovativnijih zemalja sveta. Dobar deo života ionako se odvija online pa razvoj i primena aplikacije za nadzor ljudi u karantinu nije bila tako teška, iako su i tamošnji aktivisti upozoravali na proboj privatnosti.NEMAČKASlučaj Nemačke ponešto je drukčiji. Ova zemlja zapravo nije uspela da kontroliše slučajeve zaraze ništa bolje nego najteže pogođene nacije. Trenutno ima više od 132.000 zaraženih pa je prema podacima JHU peta na svetu. Ali Nemačka je uspela da zadrži stopu smrtnosti na niskim ivoima. Više od 3.400 ljudi umrlo je zbog virusa u Nemačkoj, otprilike četiri osobe na 100.000 stanovnika. To je znatno ispod stope u Italiji (35) i Velikoj Britaniji (18), napominje CNN.Lekcija broj 11: Testirajte više dok ublažavate ograničenjaUspeh Nemačke takođe se temelji na masovnom testiranju, ali glavnu ulogu imao je dobro finasirani univerzalni sistem zdravstvene zaštite, smatra Martin Sturmer, virolog koji vodi IMD laboratorij u Frankfurtu, jedan od onih koji sprovode testove. Nemačka je takođe angažovala privatni sektor kako bi osigurala dovoljan broj testova."Nemačka se od početka nije ograničila na testiranje u dva ili tri centralne laboratorije. Mnoge privatne kompanije su uključene pa sada možemo obraditi 100.000 testova dnevno. Neke zemlje su bile bolje od Njemačke u kontrolisanju infekcije, ali ono što je zaista važno je masovno testiranje, na temelju kojeg se može videti šta se događa u populaciji. Samo masovnim testiranjem mogu se identifikovati ljudi koji su zaraženi", naglasio je Sturmer za CNN.Poput Tajvana, Južne Koreje i Islanda, Nemačka je takođe osmislila test na koronavirus i dovoljno rano pripremila veliki broj kompleta, mnogo pre nego što je zabeležen prvi smrtni slučaj. Iako je nemačka kancelarka Angela Merkel u sredu najavila postupno ublažavanje mera, Nemačka je spremna da nastavi sa još više testiranja u slučaju da se zbog povećanih kontakata dogodi drugi talas infekcije. Kao i mnoge druge zemlje, Nemačka će takođe testirati na antitela kako bi pokušala da utvrdi ko je imun na virus.Broj smrtnih slučajeva u Nemačkoj širom je ostao relativno mali zato što je koronavirus u zemlju ušao uglavnom među mladim ljudima. Mnogi su bili na skijanju u Italiji ili Austriji. Vlasti su uspele da testiraju ljude koji su se vraćali u Nemačku iz skijališta i da pronađu njihove kontakte. Mnogi od tih ljudi bili su mlađeg uzrasta pa je i danas najveći broj zaraženih u uzrasta od 35 do 59 godina, a potom od 15 do 34 godine. Virus se širom sveta pokazao smrtonosnijim među starijima.Ali, kako zaraza u zajednici raste, Sturmer strahuje da će više starijih osoba umreti u sledećim nedeljama i da će stopa smrtnosti u Nemačkoj porasti.Lekcija broj 12: Povećajte bolničke kapaciteteNemačka je 18. na svetu prema dostupnosti kvalitetne zdravstvene zaštite, prema naučnom časopisu "The Lancet". Velika Britanija je na 23. mestu, a SAD na 29. poziciji. Ali to nam ne govori baš mnogo. Italija se, primera radi, nalazi na devetom mestu i sprovela je rigorozne testove, ali ipak ima drugu najveću stopu smrtnosti na svetu, odmah iza Španije.U ovoj situaciji, čini se da je razlika u ogromnom kapacitetu nemačkog zdravstvenog sistema. Procenjuje se da će Njemačkoj na vrhuncu epidemije sredinom ovog meseca trebati oko 12.000 bolničkih kreveta. Trenutno ih ima više od 147.000. Poređenja radi, SAD ima 94.000 kreveta, 15.000 manje nego što je potrebno. Nemačka ima više slobodnih kreveta na jedinicama intenzivnog lečenja nego što ih Italija ima ukupno. Nemački zdravstveni sistem ima tako veliki kapacitet da trenutno leči ljude s koronavirusom iz Italije, Španije i Francuske.Vlasti su uspele da dovesu u bolnicu čak i ljude sa umerenim simptomima pre nego što se njihovo stanje pogorša, što je neke stručnjake nagnalo da razmisle može li raniji početak lečenja i primena respiratora pre nego što se stanje pogorša povećati izglede za preživljavanje."Njemačka nije u situaciji da je zdravstveni sistem preopterećen, kao što to vidimo u Italiji, gde se odlučuje koga će lečiti, a koga neće", rekao je Sturmer.Kurir.rs/Index.hrkoronavirus, virus korona, lekari, zaraza, oboleli, Južna Koreja, Tajvan, Island, Nemačka,      

----------------------------------------------------------

Datum: 16.04.2020

Medij: pravda.rs

Link: http://www.pravda.rs/2020/4/16/premijerka-poslala-ohrabrujuci-poruku-za-sve-gradjane-evo-kada-ce-doci-do-prvih-ukidanja-mera-u-srbiji/

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: PREMIJERKA POSLALA OHRABRUJUĆI PORUKU ZA SVE GRAĐANE: Evo kada će doći do prvih ukidanja mera u Srbiji

Premijerka Srbije Ana Brnabić izjavila je u Nacionalnom dnevniku na TV Pink i da se u Srbiji nazire kraj epidemije virusa korona i pozvala građane da izdrže vikend pred nama, nakon čega bi čak moglo doći i do popuštanja mera.- Polako vidimo svetlo na kraju tunela, naziremo kraj epidemije. Hvala svima koji su poštovali mere, koliko god bile restriktivne, one su neophodne. Završavamo šestu i počinjemo sedmu nedelju, uspeli smo da održimo stvari pod kontrolom što je ogroman uspeh za našu zemlju. Ponosim se svojom zemljom, zdravstvenim sistemom, zdravstvenim radnicima, predsednikom, Vladom i građanima. Nadomak smo da ovo izguramo, a onda se okrećemo ekonomskim izazovima. Nišavski, Toplički, Pomoravski i Braničevski okruzi nam još prave problem, veliki broj ljudi je tamo došao iz inostranstva, nisu shvatali ozbiljno mere, šetali su. Niš, Aleksinac, Požarevac, Ćuprija su nam problem, sada fokusiramo naše snage na ta četiri grada da suzbijemo koronavirus tamo. Broj novozaraženih raste kako raste broj testiranja, danas smo imali maksimalan broj testiranih 2880, prešli smo tu cifru od 2500 testiranih - rekla je Branbić. Ona je naglasila dva grada koja su se izdvojila u poštovanju mera. - Veliki broj ljudi poštuje mere. Zaista to moram da kažem. Imate recimo grad kao Vranje, od početka su bili izuzetno disciplinovani, danas imaju od četiri odsto do pet odsto procenat zaraženih. Rekli smo im da moraju da zadrže to, takođe, Novi Sad, isto tako, svaka čast - objasnila je Brnabić. Premijerka je naglasila da bi moglo doći do popuštanja mera nakon zabrane kretanja koja nam sledi od petka do utorka. - Nakon ovog vikenda zabrane kretanja ako budemo disciplinovani verujem da ćemo videti brojeve koji obećavaju i da ćemo u narednom periodu razmišljati o popuštanju mera. Svet neće više biti isti nakon epidemije virusa korona. Važno nam je što pre da privedemo kraju epidemiju u Srbiji i da što pre krenemo da se pozicioniramo u svetu na ekonomskom planu. Srbija nije videla ni masovne grobnice kao što je Njujork, ni kamione koji prevoze mrtve kao u Italiji, ni da lekari odlučuju koga treba da skinu sa respiratora - naglasila je premijerka. Brnabićeva je dodala da oni koji optužuju Vladu Srbije da je želela da ukrade pare od respiratora, ne žele svojoj državi dobro. - Kažu da respiratori nisu nabavljeni u skladu sa propisima javne nabavke, zamislite na šta bi to ličilo kada bismo ih tako nabavljali i čekali tender i sve ostalo. Mi brinemo sada o spasavanju ljudskih života, a o svemu ostalom ćemo kasnije polagati račune svom narodu - izjavila je Branbić. Pripadnik MUP-a zverski udarao privedeno lice u kolima! Komšije sve snimile! Više o tome pročitajte OVDE. Izvor: Pink

----------------------------------------------------------

Datum: 16.04.2020

Medij: telegraf.rs

Link: https://www.telegraf.rs/vesti/svet/3179063-cetiri-vlade-koje-su-dobro-odgovorile-na-korona-virus-12-lekcija-koje-moramo-da-naucimo-od-njih

Autori: Redakcija

Teme: Javno privatno partnerstvo

Naslov: Četiri vlade koje su dobro odgovorile na korona virus: 12 lekcija koje moramo da naučimo od njih

Nalaze se na različitim krajevima sveta, a svaka od njih uspela je da zaustavi širenje pandemije i spreči veliki broj smrtnih slučajeva16/04/20 |  18:31Ilustracija: Nikola JovanovićKao domine, zemlja za zemljom zatvarala se zbog novog korona virusa. Uprkos signalima da se opasnost širi svetom, u mnogim delovima sveta postojao je jasan obrazac reakcije - poricanje, nespretnost i, na kraju, zaključavanje. U našem globalizovanom svetu čudno je što je tako malo lekcija naučeno u ranim nedeljama izbijanja virusa u svakoj zemlji, kada su šanse za zaustavljanje virusa bile najveće. Fokus je sada na poravnjanju krivulje ili usporavanju širenja virusa, kako bi se zaustavio dalji porast brija umrlih. Kako veliki deo sveta postepeno podiže blokade, još uvek se moraju naučiti lekcije iz ove četiri države, koje su, kako se čini, sve dobro uradile, prenosi CNN.Ovo su tih 12 lekcija.Nalazeći se samo 180 kilometara od obale kontinentalne Kine, izbijanje epidemije na Tajvanu moglo je da bude katastrofalno. Krajem januara procenjeno je da je ostrvo imalo drugi najveći broj slučajeva u svetu, prema Univerzitetu Džons Hopkins.Ali Tajvan, sa populacijom od oko 24 miliona ljudi, zabeležio je samo 390 obolelih i šest umrlih, a juče nisu imali nijedan novi slučaj. To je uspeo bez uvođenja strogih mera, kao što su blokade, ili zatvaranje škola.Iako Tajvan ima visokokvalitetnu univerzalnu zdravstvenu zaštitu, njegov uspeh leži u pripremljenosti, brzini, centralnoj komandi i rigoroznom traženju kontakata.Pripremljenost Tajvana uglavnom je proizašla iz nekih teško naučenih lekcija tokom izbijanja SARS-a 2003. godine, kada je umrla 181 osoba.Kao rezultat toga, ostrvo je osnovalo specijalizovani Centralni komandni centar za epidemije koji se aktivira za koordinaciju odgovora u slučaju epidemije. Tako je centar aktiviran 20. januara, dan pre nego što je ostrvo čak i potvrdilo svoju prvu infekciju.Ilustracija: Nikola JovanovićPošto je njegov autoritet već uspostavljen, centar je bio u stanju da primenjuje stroge mere, a da ga nisu usporili dugotrajni politički procesi. U roku od tri nedelje pokrenuo je više od 120 akcija. Sama ta lista mogla bi poslužiti kao priručnik o tome šta tačno treba raditi tokom epidemije.Tajvan je reagovao pre nego što je prijavljen prvi slučaj 21. januara. Tri nedelje ranije, nekoliko dana nakon što je Kina prijavila prvi slučaj SZO, zvaničnici na Tajvanu započeli su praćenje putnika sa letova iz Vuhana, merili im temperatu i druge simptome. Ostrvo je 20. januara izdalo upozorenje za putovanja za Vuhan, a dva dana kasnije, još samo sa jednim slučajem, zvaničnici su započeli sa ažuriranjem javnosti svakodnevnim brifinzima.Nedelju dana nakon prvog slučaja, Tajvan je započeo elektronski nadzor osoba u karantinu putem telefona koje je izdala vlada, i najavio ograničenja putovanja i ulaska, uglavnom ciljajući kinesku provinciju Hubei, čiji je glavni grad Vuhan. Otprilike svakog dana do kraja februara, vlada je uvodila nove mere kako bi zadržala virus u zalivu.Tajvan je imao samo 329 slučajeva kada je uveo mere socijalne distance 1. aprila. Poređenja radi, u Velikoj Britaniji bilo je 335 umrlih i više od 3.000 obolelih 20. marta, kada je premijer Boris Džonson saopštio da se zatvaraju škole i kafići.Vlasti su sprovele široko testiranje i pronašle kontakte zaraženih ljudi, stavljajući ih pod karantin. Testirani su svi koji su došli sa krstarenja i čak ponovo testirani ljudi s dijagnozom gripa ili upale pluća, kako bi se uverili da nisu pogrešno dijagnostifikovani i da su zaraženi koronavirusom.Foto: Tanjug/AP- Koordinirani odgovor vlade uz punu saradnju njenog građanstva bio je kombinovan sa upotrebom velikih podataka i tehnologije - rekao je za CNN vanredni profesor pedijatrije na Stanfordu Džejson Vang. Vang je takođe proučavao javnu zdravstvenu politiku i bio koautor izveštaja JAMA-e o reakciji Tajvana.Tajvan je objedinio podatke zdravstvenog osiguranja sa bazama podataka o carini i imigraciji kako bi stvorio upozorenja u stvarnom vremenu i pomoglo identifikaciji ugroženog stanovništva.Dobijanje testa za koronavirus u mnogim zemljama je gotovo nemoguće, osim ako već niste jako bolesni. Nije tako na Islandu, gde svako ko želi test, i dobije ga. Široko rasprostranjena testiranja bila su presudna za mali broj infekcija i smrtnih slučajeva u zemlji, kažu vlasti. Samo oko 1.700 ljudi je zaraženo na Islandu, a samo osam je umrlo.Odgovor Islanda na koronavirus nije bio naročito inovativan. Samo je bio pažljiv i brz. Kao i Tajvan, njegova brzina značila je da nije bio previše restriktivan - ljudi se još uvek mogu sastati u grupama do 20, ako ostanu dva metra jedan od drugog. Dok su univerziteti zatvoreni, škole i vrtići su i dalje otvoreni, što omogućava većem broju roditelja da rade.- Od početka, od kada smo dijagnostikovali prvi slučaj, radili smo prema svom planu. Naš plan je bio da budemo agresivni u otkrivanju i dijagnostikovanju pojedinaca, stavljanju u izolaciju i da budemo vrlo agresivni u traženju kontakata. Koristili smo policiju sile i zdravstveni sistem da kontaktiramo svaki novootkriveni slučaj - rekao je glavni epidemiolog Islanda Torolfur Gudnason za CNN.Foto: Tanjug/APU javno-privatnom partnerstvu između Nacionalne univerzitetske bolnice Islanda i biotehničke kompanije "deCODE Genetics", Island je rano dizajnirao testove i očekuje da će do kraja ove nedelje testirati 10 odsto svog stanovništva. Njegov cilj je da se testira na svima i već je postao vredna laboratorija u svetu da sazna više o novom virusu.Islandski ministar zdravlja Svandis Svavarsdotir naglasio je brzinu kao moćno sredstvo, rekavši da je pristup ostati "ispred krivulje". Čini se da je zemlja učinila upravo to. Nakon što je 3. marta potvrđeno samo šest uvezenih slučajeva, Island je odmah izdao karantinske mere za sve putnike koji se vraćaju iz Italije i povećao je ograničenja putovanja u narednim nedeljama.Vanredno stanje proglašeno je 6. marta, kada su potvrđene prve dve infekcije prenosa u zajednici. Ovo je poslalo signal vladinim organima da poboljšaju svoju spremnost, ali državna okupljanja su ostala ista kao pre, samo sa upozorenjem ranjivim ljudima da se drže dalje od mesta prepunih ljudi.Fakulteti su zatvoreni 13. marta, a 16. marta zabranjena su okupljanja više od 100 ljudi, kada su imali 61 slučaj i nijednu smrt.Kada je 24. marta objavljena prva smrt, zemlja je zabranila okupljanja više od 20 ljudi i zatvorila kafiće, barove, muzeje i teretane.Foto: Tanjug/APKao i na Tajvanu, islandski zvaničnici takođe su učinili dostupnom aplikaciju koja pomaže da se preslikava širenje virusa. Ona stvara dnevnik gde je korisnik bio. Korisnici ne moraju da dele te podatke sa vlastima - ali mnogi to čine jer to pomaže timovima za traženje kontakata da utvrde ko je možda bio izložen riziku.Južna Koreja prijavila je svoj prvi slučaj koronavirusa otprilike u isto vreme kada su SAD i Velika Britanija. Južna Koreja potvrđuje oko 30 novih slučajeva dnevno, dok je u Velikoj Britaniji oko 5.000, a u SAD više od 20.000.Južna Koreja postavila je stotine prolaznih kabina, baš kao u Mek Donaldsu, kako bi ponudila testove koji su u velikoj meri besplatni, brzi i odrađeni od strane osoblja na sigurnoj udaljenosti. Od tada su SAD taj model preslikali u nekim državama.SZO je 16. marta pozvala zemlje da testiraju, testiraju, testiraju. Južna Koreja je to već radila nedeljama, i testirala više od 500.000 ljudi.Južna Koreja je takođe brzo primenjivala mere karantina i skrininga za ljude koji su stigli iz Vuhana 3. januara, više od dve nedelje pre nego što je prva infekcija u zemlji čak i potvrđena. Vlasti su uvele niz ograničenja putovanja tokom nedelja posle.Foto: Tanjug/APJužna Koreja je brzo delovala jer je poput Tajvana i mnogih drugih azijskih država, i ranije bila u sličnoj poziciji. Južna Koreja uglavnom nije bila pogođena izbijanjem SARS-a, samo su bila prijavljena tri slučaja i nijedna smrt.Ali, Bliskoistočni akutni respiratorni sindrom (MERS) uhvatio ju je nespremnu 2015. godine, kada je zabeleženo 186 slučajeva i 38 smrtnih slučajeva, što je čini najteže pogođenom državom van Bliskog Istoka.Dakle, politička volja potrebna za sprovođenje mera tokom epidemije koronavirusa nije bila problem i postojala je dobra koordinacija između centralne vlade i pokrajina.Nemački slučaj je malo drugačiji. Zemlja zapravo nije uspela da zadrži broj zaraženih mnogo bolje od nekih od najteže pogođenih zemalja. Trenutno ima više od 132.000 potvrđenih infekcija, peti najveći na svetu.Ali, Nemačka je uspela da održi stopu smrtnosti u stanovništvu relativno niskom. Od virusa je u Nemačkoj umrlo više od 3.400 ljudi, oko četiri osobe na svakih 100.000 u celoj zemlji. To je znatno ispod italijanskih 35 i britanskih 18.Uspeh Nemačke je takođe bio masovno testiranje, ali njegov dobro finansirani univerzalni zdravstveni sistem takođe je igrao glavnu ulogu, kaže Martin Sturmer, virolog koji vodi "IMD Labor" u Frankfurtu, jednu od laboratorija koja vrši ispitivanja. Nemačka se takođe povukla u privatni sektor kako bi se osigurala da se provede dovoljno testova.- Od početka Nemačka se nije držala jedne, dve ili tri centralne laboratorije za testove. Mnoge privatne kompanije su bile uključene, tako da smo mogli da radimo 100.000 testova dnevno - rekao je Sturmer za CNN.Foto: Tanjug/APPoput Tajvana, Južne Koreje i Islanda, Nemačka je osmislila test za koronavirus i pripremila veliki broj setova rano, mnogo pre nego što je ta zemlja čak prijavila prvu smrt.Nakon što je kancelarka Angela Merkel saopštila da zemlja polako počinje da podiže blokadu, planira se još više testiranja.Nemačka je na 18. mestu u svetu po pristupu kvalitetnoj zdravstvenoj zaštiti, iznad Ujedinjenog Kraljevstva na 23. mesta i SAD na 29. mestu. Italija se, na primer, nalazi na devetom mestu, a zemlja je takođe obavila rigorozno testiranje, ali je zabeležila drugi najveći broj smrtnih slučajeva po glavi stanovnika na svetu, nakon Španije.U ovoj situaciji, čini se da je razlika u ogromnom kapacitetu nemačkog zdravstvenog sistema. Prema projekcijama Instituta za zdravstvenu metriku i procenu, Nemačkoj će na vrhuncu ove epidemije sredinom meseca trebati oko 12.000, a ona ih ima preko 147.000.Foto: Tanjug/APSa druge strane, SAD imaju oko 94.000 kreveta, oko 15.000 manje nego što joj je potrebno.U stvari, nemački zdravstveni sistem ima tako veliki kapacitet, da se u njenim bolnicama sada leče oboleli od korona virusa iz Italije, Španije i Francuske.(A. M.)Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.                                                  

----------------------------------------------------------

Datum: 16.04.2020

Medij: KTV - Zrenjanin

Rubrika: Objektiv, Zrenjanin

Autori:

Teme: Korupcija

Naslov: Vojni sindikat – Korupcija u Vojsci Srbije

Vojni sindikat Srbije poručio je da će „učiniti sve“ da zaštiti svoje članove i sve „časne pripadnike Vojske“ i pozvao je građane da prijave „kriminalne radnje, mahinacije i kadrovska zapošljavanja u Vojsci“, kao i sve ostalo što „šteti njenom ugledu“.Hoće li ovaj poziv imati efekata govorio je Novica Antić.

----------------------------------------------------------