Joomla 3.2 Template by Justhost Complaints

Mediji o korupciji

Datum: 23.04.2020

Medij: Danas     Strana: 8,9

Rubrika: Bez naslova

Autori: Marija Stojanović

Teme: Korupcija

Naslov: Vladavina prava mora biti u središtu procesa proširenja

Beograd // Da bi se osiguralo da reforme u zemljama kandidatima za članstvo u EU budu trajne i održive, potrebno je ojačati i mehanizam uslovljavanja, kako bi se proces pregovora, utemeljen na objektivnim kriterijumima mogao suspendovati u slučaju neispunjavanja uslova. Demokratija i vladavina prava moraju biti u središtu procesa proširenja, što znači da se prva otvaraju i poslednja zatvaraju poglavlja o pravosuđu, borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, kao i ona o poštovanju Ijudskih prava i slobode medija, s posebnim naglaskom na osiguravanje uslova za nezavisan i neometan rad novinara, navodi se u rezoluciji koju je ove sedmice usvojio Odborza spoljne poslove Evropskog parlamenta (AFET), preneo je portal European VVestern Balkans.

Kako se precizira, reč je o Izveštaju o preporukama Evropskog parlamenta Savetu EU, Evropskoj komisiji i potpredsedniku EKza spoljne poslove i bezbednosnu politiku za Zapadni Balkan Žozepu Borelu, u susret ovogodišnjem samitu EU-Zapadni Balkan, koji če se održati u Zagrebu. Autor izveštaja je hrvatski poslaniku EPTonino Picula, predstavnikgrupe socijalista i demokrata, druge posnazi u EP.

U dokumentu se ističe da svaka zemlja kandidatza članstvo u Uniji „mora da osigura slobodne, poštene i transparentne izbore", u skladu sa međunarodnim standardima i ojača ulogu civilnog društva „kao važnog aktera demokratske konsolidacije". Ključne preporuke su da se osigura da unapređena metodologija pregovaranja za krajnji rezultat ima punopravno članstvo u EU i da EU

U rezoluciji se posebno naglašava osiguranje uslova za nezavisan i neometan rad novinara

Sena Marić: EP, koji se zalaže za veće cifre Zapadnom Balkanu i njihovo

racionalnije

trošenje, veoma je bitan saveznik zemljama regiona

Marija Stojanović

uspostavi jasna i predvidiva pravila i kriterijume, i dosledno ih primenjuje, čime EU vraća svoj kredibilitet, konstatuje EWB. Takođe, preporuka je da grupisanje područja pregovaranja „naglašava dubinu i kvalitet reformi u zemljama kandidatima, da donosi konkretne rezultate u zemljama kandidatima, uz istovremenu mogučnost pregovaranja u više područja".

Istovremeno, navodi se da je potrebno uspostaviti „jasna" merila napredovanja na putu ka članstvu, „kao i osigurati

kontinuiranu podršku tokom celog procesa pregovaranja". Nadalje, nužno je da se osiguraju jasni politički podsticaji zemljama Zapadnog Balkana i da im se omogući učešće u sektorskim politikama i

programima EU pre punopravnog članstva, krozciljanu finansijsku podršku, da bi građani „osetili opipljive koristi članstva i da bi se povećalo prisustvo EU u tim zemljama". Kako se naglašava, „izuzetno je važno osigurati i bližu saradnju Evropskog i parlamenata zemalja kandidata.

- Evropska unija je uvek pokazivala snagu u izazovnim vremenima. Izveštaj koji je usvojio Evropski parlament, uprkos odlaganjima zbog korona virusa, jasna je poruka podrške zemljama Zapadnog Balkana u njihovim nastojanjima i aktivnostima s ciljem pristupanja EU nakon ispunjavanja kriterijuma. Jasan jetoznaknaše podrške nastavku procesa proširenja u celini, kojem smo ovim izveštajem dali novi kredibilitet. Proširenje je jedna od najuspješnijih politika EU tokom celog njenog postojanja i naš najsnažniji spoljnopolitički alatza promovisanje demokratije, blagostanja i mira. Politika proširenja je i preduslov za jačanje prisutnosti i strateških interesa EU na Zapadnom Balkanu,zbog čega jel rečo našem zajedničkom interesu, poručioje Picula.

Sena Marić, programska menadžerka i viša istraživačica Centra za evropske politike, ocenjuje za Danas da je usvajanje rezolucije u Spoljnopolitičkom odboru EP „pozitivan razvoj događaja".

- Najpre, dobraje vest da u trenutnom sazivu EP postoje poslanici koji se aktivno zalažu za jačanje veza EU i Zapadnog Balkana, i time stvaraju pritisak na formalne kreatore i donosioce odluka u procesu pristupanja - Evropsku komisiju i države članice - da Zapadni Balkan bude u njihovom središtu pažnje čak i u doba pandemije korona virusom. Drugi i značajniji razlogje činjenica da je EP nadležan za pitanje usvajanja višegodišnjeg budžetskog okvira EU, zajedno sa državama članicama. Pretpristupna pomoć državama

kandidatima, kao i svi drugi fondovi kojima će region možda dobiti pristup, deo su tog budžetskog okvira. U tom smislu, EP, koji se zalaže za veće cifre Zapadnom Balkanu i njihovo racionalnije trošenje, veoma je bitan saveznikzemljama regiona. Uspeh mnogih predloženih mera u okviru inicijativeza unapređenje procesa pristupanja će zavisiti i od visine i prirode sredstava koje će biti na raspolaganju Zapadnom Balkanu, i u tome je potencijalna moć ove rezolucije i EP kao donosioca odluka, objašnjava naša sagovornica. Marija Stojanović

Nužno je da se osiguraju jasni politički podsticaji zemljama Zapadnog Balkana i da im se omogući učešće u sektorskim politikama i programima EU pre punopravnog članstva, kroz ciljanu finansijsku podršku

----------------------------------------------------------

Datum: 23.04.2020

Medij: Nedeljnik     Strana: 22,23,24

Rubrika: Bez naslova

Autori: dr Milojko Arsić

Teme: Korupcija

Naslov: NE TREBAJU NAM PROPAGANDNE PORUKE

Vlast ponavlja da će nakon okončanja epidemije automatski početi visok privredni rast. A Srbiju čekaju problemi poput neefikasne partijske države, visoke korupcije, nereformisanih državnih preduzeća, koji su sputavali privredni napredak. Umesto propagande o osiguranom brosperitetu i nadolazećem zlatnom dobu trebalo bi pokrenuti argumentovanu debatu o privrednim i društvenim problemima i mogućim politikama i reformama za njihovo rešavanje Kratkoročni efekti epidemije na privredu Srbije,

kao i na druge zemlje, biće iziazito negativni, što će se manifestovati kroz pad BDP-a, rast nezaposlenosti, stagnaciju ili pad realnih zarada, rast fiskalnog deficita i javnog duga. Ekonomska kriza

izazvana epidemijom će povećati procenat loših kredita, dok će fiskalna i monetama ekspanzija uticati na rast inflacije. Nakon okončanja epidemije doći će do obnavljanja trgovine sa svetom, a u slučaju Srbije to će značiti i rast trgovinskog deficita. Međutim, obnavljanje kapitalnih transakcija, a naročito prihv stranih direktnih investicija biće znatno sporiji, pa će se Srbija suočiti sa problemom finansiranja trgovinskog deficita.

Dugoročni uticaj epidemije na privredu Srbije zavisi od političkih procesa u zemlji, ah u Evropi, jer će oni u vehkoj meri odrediti ekonomsku sudbinu zemlje u narednim godinama. Kljućna pitanja su da h će Srbija krenuti putem demokratizacije ih ka produbljivanju autokratije, kako će se rešiti pohtički i ekonomski problemi u EU, kako će se razvijati odnosi sa EU i drugim vodećim svetskim silama. Za Sibiju, kao malu otvorenu evropsku privredu, presudno je da EU reši pohtičke i ekonomske probleme, jer bez ekonomskog napretka EU nema ni ekonomskog napretka Srbije. Znatnije pogoršanje odnosa sa EU bilo bi ekonomski pogubno i ne bi bilo moguće da se kompenzuje dobrim odnosima sa drugim zemljama, poput Kine, Rusije ih Turske.

Mada je nepovoljan kratkoročni uticaj epidemije na privredu Srbije sasvim izvestan, intenzitet tog uticaja, njegovo trajanje kao i brzina oporavka privrede su neizvesni. Neizvesnost je posledica toga što se zasada ne može pouzdano proceniti koliko će epidemija trajati, niti kada će se ukinuti administrativna ograničenja koja se odnose na obavljanje delatnosti i kretanje ljuđi. Ni brzina oporavka privrede nakon epidemije nije izvesna - ako se epidemija u Srbiji i svetu brzo okonča, oporavak će biti relativno brz. Ako se epidemija produži na drugu polovinu godine ih se vrati tokom naredne, oporavak bi bio znatno sporiji. Što epidemija duže traje, veći broj preduzeća će otići u stečaj, veći broj radnika će izgubiti posao, rast javnog duga i procenta loših kredita biće veći, pa će stoga oporavak privrede biti sporiji.

i dr Milojko Arsić,

Pod optimističkom pretpostavkom da se epidemija u Srbijii Evropi okonča do kraja maja, a da se do tada ukinu administrativna ograničenja koja se odnose na kretanje ljudi i obavljanje privrednih aktivnosti, pad BDP-a Srbije u ovoj godini bi mogao da se kreće u intervalu između 2-4% i on bi bio rezultat solidnog rasta u prvom kvartalu, dubokog pada u drugom, postepenog oporavka u trećem i blagog rasta u četvrtom kvartalu ove godine. Gde će se rast BDP-a nalaziti u okviru navedenog inter-

vala zavisi velikim delom od poljoprivredne proizvodnje, na koju epidemija neće znatno uticati, ali ona ima sopstvene rizike, koji se odnose na vremenske prilike. Srbija bi zbog strukture svoje privrede i u ovoj recesiji mogla da prođe bolje od proseka drugih evropskih zemalja, kao što je to bio slučaj i tokom prethodne recesije u 2009. godini.

Podsećamo da je Srbija u 2009. godini imala pad BDP-a od 2,7%, dokje prosečan pad u evropskim zemljama iznosio 5%, a u baltičkim zemljama čak 14-15%. U strukturi privrede Srbije veliko učešće imaju poljoprivreda i prehrambena industrija, čiji pad je mali u periodu ekonomskih kriza, dok je učešće proizvodnje trajnih potrošnih dobara, turizma i drugih delatnosti koje imaju snažan pad u periodu kriza manje nego u drugjm zemljama. Osim toga, proizvodna integracija privrede Srbije sa industrijskim sektorima koji će u svetu imati snažan pad, kao što je automobilska industrija, manja je nego u slučaju drugih zemalja. U slučaju da se epidemija okonča tokom drugog kvartala i da oporavak privrede počne već u trećem kvartalu ove godine, Srbija bi slično kao i druge zemlje imala relativno snažan oporavak u narednoj godini u kojoj bi rast BDP-a mogao da bude 4-5%. Nakon toga, ukoliko se ne otklone najvažnije sistemske prepreke za privredni napredak, Srbija bi nastavila da ostvaruje ispotprosečne stope rasta među zemljama centralne i istočne Evrope, kao što je to bio slučaj u poslednjih osam godina. U Srbiji vlast ponavlja poruke da će nakon okončanja epidemije automatski početi visok privredni rast i da će se on nastaviti u narednim godinama. Takvim procenama ponekad doprinose površne prognoze međunarodnih finansijskih organizacija. Srbiju nakon okončanja epidemije čekaju nerešeni sistemski problenri, poput neefikasne partijske države, visoke korupcije, nereformisanih državnih preduzeća, koji su sputavali privredni napredak u prethodnim godinama. Umesto propagandnih poruka o osiguranom prosperitetu i nadolazećem zlatnom dobu trebalo bi pokrenuti argumentovanu debatu o privrednim i društvenim problemima i mogućim politikama i reformama za njihovo rešavanje.

Rast nezaposlenosti usled krize počeće nešto kasnije od pada privredne aktivnosti, ali će trajati duže i nastaviće se i nakon okončanja epidemije i početka oporavka privrede. Smanjenje nezaposlenosti će u najboljem slučaju početi tokom 2022. godine. Na rast nezaposlenosti osim pada privredne aktivnosti u Srbiji uticaće i pogoršanje stanja u evropskim privredama, usled povratka dela ekonomskih migranata tokom epidemije. Kao što je prethodnih godina znatan deo smanjenja nSZaposleno-

sti u Srbiji bio posledica odlaska ljudi u inostranstvo, tako će rast nezaposlenosti u ovoj i narednoj godini jednim delom biti posledica njihovog vraćanja u zemlju. Dok je vlast smanjenje nezaposlenosti isključivo pripisivala sebi, sada se može očekivati da će rast nezaposlenosti objašnjavati krizom u drugim zemljama. Očekuje se da će realne zarade u toku ove godine imati minimalan rast, a on će biti posledica visokog rasta zarada u javnom sektoru, koji je ostvaren na početku ove godine, dok će realne zarade u privatnom sektoru verovatno opa-

dati. Posledica toga je da će se ove godine dodatno povećati razlika u visini zarada između javnog i privatnog sektora. Fiskalna pozicija Srbije pred početak epidemije bila je solidna, ali ne toliko dobra kao što vlast predstavlja. Srbija je u epidemiju ušla sa minimalnim budžetskim deficitom, ali je njen javni dug u odnosu na BDP bio relativno visok. Fiskalni deficit Srbi-

je u prošloj godini je iznosio 0,2% BDP-a, što je bolje od proseka zemalja centralne i istočne Evrope koje su imale deficit od 1% BDP-a, ali je Srbija imala javni dug od 52% BDP-a, što je znatno više od proseka navedenih zemalja koje su u proseku imale dug od 43,5% BDP-a. Usvojeni paket fiskalnih mera zajedno sa autonomatskim rastom fiskalnog deficita usled pada po-

reskih prihoda, rezultiraće u ostvarenju visokog fiskalnog deficita u ovoj godini, koji bi mogao da dostigne 6-7% BDP-a. Kao posledica rasta fiskalnog deficita, ali i pada BDP-a, odnos javnog duga prema BDP-u će krajem godine dostići 60% BDP-a.

lako će pogoršanje fiskalne pozicije Srbije usled epidemije biti značajno, ona će biti održiva, pod uslovom da se u narednoj godini fiskalni deficit znatno smanji. Ozbiljni problemi u javnim finansijama bi mogli da nastupe ako bi se iz bilo kojih razloga kriza odužila, jer bi se tada produžio period u kome se ostvaruje visok fiskalni deficit, a javni dug raste. Fiskalna pozicija Srbije je pogoršana neodgovomim i nepravednim programom dodele po 100 evra svim punoletnim građanima, kao i neselektivnim odlaganjem poreskih obaveza za ceo privatni sektor. Time je potrošen prostor za primenu fiskalnih stimulansa u dogledno vreme, a potreba za takvim stimulansima nije isključena u slučaju produžene recesije ili njene ponovne pojave u ovoj ili narednoj godini. Čini se da je Vlada potcenila problem obezbeđivanja ftnansijskih sredstava za reflnansiranje kredita i ftnansiranje fiskalnog deficita, koja, u ovoj godini, iznose 7-7,5 milijardi evra. Domaće finansijsko tržište je isuviše malo da bi obezbedilo veći deo sredstava za ftnansiranje dospelih dugo-' va i deficita, a preterano oslanjanje na domaće finansiranje moglo bi do dovede do smanjenja kreditiranja privatnog sektora, čime bi se usporio njegov oporavak. Prema tome, veći deo potrebnih finansijskih

sredstava država će morati da obezbedi u inostranstvu. Stanje na i međunarodnom tržištu kapitala, nakon pojave epidemije, a po-

tom i ekonomske krize znatno se pogoršalo, kamatne stope su porasle, a dostupnost komercijalnih kredita za zemlje sa niskim kreditnim rejtingom, kao što je srpski, znatno je smanjena. Stoga će Srbija veći deo sredstava morati da traži od međunarođnih ftnansijskih oiganizacija, pojedinačnih zemalja i EU - u takvim okolnostima distanciranje od EU od strane najviših predstavnika vlasti u Srbiji ne predstavlja odgovornu politiku.

Jedna od ekonomskih posleđica epidemije biće umereno ubizanje inflacije, kao posledica pada proizvodnje sa jedne strane i rasta tražnje usled fiskalnih i monetamih stimulansa sa druge strane Usled pada priliva stranog kapitala i doznaka, ali i monetame i fiskalne ekspanzije, ponuda deviza tokom epidemije, a naročito nakon njenog okončanja biće znatno manja od tražnje. Cena populističke politike jakog dinaia, koja je sprovođena tokom prethodne tri godine, platiće se u obliku značajnog smanjenja deviznih rezervi ili, što je manje verovatno, kroz slabljenje dinara i rast infladje. N

----------------------------------------------------------

Datum: 23.04.2020

Medij: NIN     Strana: 1,11,12,13

Rubrika: Politika

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Nije nama virus ubio demokratiju

Nije nama virus ubio demokratiju

Ona je na ivici opstanka i zbog onih iz opozicije koji su stvorili SNS i sa njim sarađivali i pre i nakon 2012. Mnogi su joj radili o glavi, ali je Vučić njen konačni likvidator. Bojkot ne stvara uslove za suđenje za brojne afere i kriminal Predsednik sažaljivo govori o

suzama premijerke Ane Brnabić u jeku pandemije dok prećutkuje štošta, pa i da je, na primer, Vlada Srbije još pre tri godine imenovala Bobana Gašića, brata Bratislava Gašića, direktora BIA, na mesto predsednika Nadzornog odbora Kliničkog centra u Nišu. Koje su njegove kompetencije za tu poziciju? Zašto je baš njega lično ministar zdravlja Zlatibor Lončar, po sopstvenom priznanju, „molio“ da prihvati tu funkciju? Šta je pogrešno s nama? Zašto nas ne mogu ganuti suze premijerke, kao što su ganule predsednika Srbije i SNS-a Aleksandra Vučića? I da li sada, kroz stotine mrtvih, uživo gledamo kakve mogu biti posledice nepotizma, stranačkog zapošljavanja, suspendovanje demokratije i vladavine prava i urušavanja institucija? O tome i vanrednom stanju u Srbiji za NIN govori Zoran Živković, predsednik Nove stranke, bivši premijer i ministar policije.

Predsednik Vučić ganut je suzama premijerke. Zašto Nemačka ćuti o suzama Angele Merkel? Zašto ne plače premijerka Novog Zelanda?

Patetično primitivna, amaterska operetska predstava – to je sintagma koja najbolje definiše Vučićevu politiku i dnevno ponašanje. On bolje od svoje majke zna koliko je bio težak na rođenju, on radi 24 sata dnevno, on ne jede - možda lignje ponekad - spava na podu, čita 600 stranica dnevno, breca se na strane političare, bondovskim manirima obezbeđuje hiljade respiratora po ceni od 300.000 evra... Ko zna svoj posao, on ga završi za osam sati, a glup i vredan je najgora moguća kombinacija - što više radi, to veće gluposti čini. Samo budale spavaju na podu i lažu da gladuju, a stomak im je sve veći. Uzalud čita stotine stranica kad mu je literatura pogrešna ili je ne razume. Onaj ko „lako klekne“ pred Blerom, Šrederom, Erdoganom, Putinom ili američkim zamenicima asistenata pomoćnika podsekretara za Balkan – taj ne čini ništa dobro za Srbiju.

Koje su kompetencije brata direktora BIA Bobana Gašića, vlasnika konditorske firme BG produkt, bile presudne da ga u decembru 2017. Vlada postavi za predsednika Nadzornog odbora Kliničkog cen-

Bez parlamenta i kontrole: Posle suspenzije skupštine, NS je predložila da se oformi Komisija za kontrolu sprovođenja vanrednog stanja, ali je režim to odbio, plašeći se kontrole i da bi mogao da sakrije malverzacije

tra Niš, a sada je i potpredsednik Upravnog odbora Opšte bolnice u Kruševcu?

Prvi put čujem da je brat Gašića predsednik Nadzornog odbora Kliničkog centra Niš, ali to me ne iznenađuje, naravno. Njegove kompetencije su apsolutno identične kompetencijama koje za posao koji obavlja poseduje i njegov brat keramičar. Obrazovan je i pošten koliko i Vučićevi ministri unutrašnjih poslova i finansija, a verodostojan kao njihove diplome i doktorati. Iste kompetencije imaju i roštiljdžija na čelu EPS-a, vazduplohovac na čelu Puteva Srbije, kao i stotine, hiljade „naprednih“ funkcionera na svim nivoima vlasti.

Uautorskom tekstu za Vašington tajms premijerka Brnabić je rekla da borba protiv epidemije ne guši demokratiju u Srbiji i da vlasti mogu da zaštite i demokratiju i građane od virusa korona. Verujete joj?

Usvom pravom, potpunom i aktivnom smislu demokratija u Srbiji je postojala samo od oktobra 2000. do kraja 2003. Odmah nakon toga upala je u pasivnu, simboličnu fazu, a od izbora 2012. sistematski se uništava. Tragikomično je kada Brnabićeva tvrdi da će njen „šef“ Vučić da zaštiti demokratiju i građane od virusa. Štitio je on, zajedno sa Miloševićem, Šešeljem, Dačićem i Vulinom, devedesetih Srbe svuda po Balkanu. Tamo gde ih je on štitio i spasavao – tamo Srba više nema. Isto je i sa demokratijom. Kada premijerka kaže da obezbeđuje demokratiju u Srbiji da li pod demokratijom misli i na hapšenje novinara? Onih koji izveštavaju o nezaštićenim medicinskim radnicima u zemlji koja je vodeća po broju zaraženih lekara i medicinskih sestara? Znate li još bilo koju zemlju u kojoj su u jeku pandemije hapsili novinare?

Naravno, Severna Koreja, Južni Jemen, Nigerija, Burkina Faso… Kada je Vučić prvi put bio na vlasti, kao ministar informisanja, režim je ubijao novinare. Ćuruviju, Dadu Vujasinović… Danas im samo ponekad spaljuju kuće i hapse ih redovno. Toaletoidi i napredni analitičari bi zaključili da je danas „mnogo, mnogo bolje – najbolje u istoriji“!

Tragikomično je kada Ana Brnabić tvrdi da će njen „šef“ Vučić da zaštiti demokratiju i građane od virusa. Tamo gde je štitio Srbe devedesetih, zajedno sa Miloševićem, Dačićem i Vulinom, Srba više nema. Isto je i danas Ako znamo da je zaraženo više od 600 lekara i medicinskih sestara, kako zvuči naredba direktorke na početku pandemije, kojom osoblju klinike „Laza Lazarević“ zabranjuje korišćenje zaštitnih maski i rukavica?

Medicinska nauka i kod nas i u svetu u ovoj pandemiji pokazala je sve svoje nedostatke. Ni danas, mesecima od početka ove nesreće, nemamo nijedan jasan stav struke. Ne zna se ni kako je virus nastao, ni kako se leči, kako se prevenira. Svi su rekli šta misle, niko nije rekao šta zna. Sve to, naravno, ne daje za pravo da se odgovorni za rad medicinskih ustanova ponašaju kao direktorka „Laze Lazarevića“. To je primerenije ponašanju pacijenta, a ne rukovodioca te bolnice. Zašto RRA nije reagovala kada je vlasnik TV Pinka Željko Mitrović sa nacionalne frekvencije poručio građanima, praktično vlasnicima te frekvencije: „Vi koji ste protiv Vučića ste stoka“?

Kada vam taj (s)tvor kaže tako nešto, budite ponosni! Zamislite da vam taj zavisnik od ozona i ko zna još čega, kaže nešto pohvalno... RRA je potpuno nebitna institucija, a za sve u Srbiji, po svojoj volji i onome što govori i radi, odgovoran jeste Aleksandar Vučić. Dakle, smena njegovog režima je rešenje za sve probleme. Dragi građani, kolege iz opozicije, intelektualci, odgovorni i hrabri prijatelji, u ovim danima korone, razmišljajte o tome kako da ova lepa zemlja Srbija postane dobra država. Svi znamo rešenje. To je borba. Institucije su urušene, demokratija je mrtva u Srbiji, takođe i u čitavom svetu?

Usvom najširem smislu demokratija je nesprovodiva u vreme vanrednih mera, bilo gde u svetu, ali to je samo privremeno. U Srbiji nije virus ubio demokratiju – mnogi su joj radili o glavi, ali je Vučić njen konačni likvidator! To ne smemo dozvoliti i zato je neophodna borba!

Premijerka tvrdi da vlast obezbeđuje demokratiju u Srbiji, kune se u demokratiju u zemlji u kojoj se vlast pravi da je opozicija mrtva?

Odami koja ima svog „šefa“ ne bih da trošim reči niti da tumačim njene „mudrosti“. Demokratija je na ivici opstanka delovanjem Vučićevog režima, ali i ponašanjem onih iz opozicije koji su stvorili SNS, jačali ga, sa njim sarađivali i pre i nakon 2012. Naravno, krivica ovog prvog je dominantna.

Da li ste očekivali poziv opoziciji da sa vlastima učestvuje u borbi protiv kovida-19? Da li je bilo takvih pokušaja i poziva?

Ne, jer bi to značilo da ih možemo kontrolisati, a to im je noćna mora. Kako je došlo do toga da pandemija postane na neki način Vučićev saveznik, jer neka istraživanja govore da on sada ima 61 odsto podrške građana, više nego pre vanrednog stanja, iako Srbija ima najveći broj zaraženih i mrtvih, kao i najveći broj zaraženog medicinskog osoblja u regionu? Da li je globalni fenomen rast rejtinga čelnim ljudima većine zemalja, bez obzira na rezultate borbe protiv virusa?

Istraživanja javnog mnjenja u vreme vanrednog stanja ne daju realne rezultate, to je opštepoznata činjenica. Ispitanici tada često, u strahu, govore ne ono što misle već ovo što očekuju da će se dopasti vlasti ili svoj stav zasnivaju na pogrešnim pretpostavkama, pa ga brzo nakon ukidanja vanredne situacije dramatično promene. Dakle, o rejtinzima pričamo kada se normalizuje situacija i kada većina građana bude obaveštena o realnim činjenicama.

Tanja Fajon je pozvala predstavnike vlasti da poštuju Ustav i omoguće rad parlamenata tokom pandemije. Ima li ko da je čuje? Hoće li vlast ispuniti ovaj zahtev? Da li bi vlast

Vanredno stanje bi bilo uvedeno i u parlamentu, jer tamo ovi njegovi glasaju na zvonce. U vreme Sablje parlament je radio bez prekida i donosio neophodne zakone da bi borba protiv organizovanog kriminala bila još efikasnija time priznala da je pogrešila što je raspustila Skupštinu i mimo nje proglasila vanredno stanje?

Vučić je u subotu najavio da će parlament uskoro da zaseda, tako da je već postupio po naređenju – što je dobro. Vanredno stanje bi bilo uvedeno i u parlamentu, jer tamo ovi njegovi glasaju na zvonce. Formalno bi to bilo ispravnije, ali ne i suštinski. U vreme Sablje, da ponovim, parlament je radio bez prekida i donosio zakone koji su bili neophodni da bi borba protiv organizovanog kriminala bila još efikasnija.

Iizvestilac EP za Srbiju Vladimir Bilčik kaže da je „od ključnog značaja da parlamenti država kandidata nastave da igraju svoje ustavne uloge”. Zašto je važan rad parlamenta?

Pored zakonodavne, kontrolna uloga parlamenta je jednako važna i krucijalna, posebno u teškim vremenima. Represivne mere vanrednog stanja, njihova neophodnost i efikasnost moraju se analizirati i ocenjivati, bolje dok traju nego kada budu okončane. Kontrola trošenja budžeta, potreba rebalansa, mere krizne ekonomske politike... sve su to teme o kojima se u parlamentu moglo i trebalo da diskutuje. Nova stranka je ponudila i alternativno rešenje – Komisiju za kontrolu sprovođenja vanrednog stanja, većinski sastavljenu od opozicije, ali je režim, plašeći se kontrole i sa idejom da sakrije malverzacije, to odbio.

Postali ste premijer nakon ubistva Zorana Đinđića. Koliko se mere, uvedene 2003. posle proglašenja vanrednog stanja, razlikuju od ovih danas?

Vanredno stanje 2003. uvedeno je nakon atentata na premijera, a to je nužna odluka u situaciji kada je očigledan pokušaj nasilnog preuzimanja vlasti. Tada uvedene mere imale su jasan cilj – sveobuhvatnu borbu protiv organizovanog kriminala i očuvanje demokratskih institucija vladavinom prava. Parlament nije prekidao rad, donosio je zakone neophodne za efikasniju borbu protiv kriminalaca. Građani nisu imali nikakva ograničenja, a većina je govorila da su uživali u tom vremenu. Policija i pravosuđe su radili svoj posao profesionalno i u najkraćem roku otkrili i rešili atentat na premijera, ali i hiljade drugih krivičnih dela. Akcija Sablja svela je kriminal u Srbiji na istorijski minimum, a imala je podršku više od 85 odsto građana. Ako svoj posao radite posvećeno, sa dobrim namerama i odličnim saradnicima, uz poštovanje zakona i demokratskih principa – lako i uspešno vodite državu, bez obzira na to da li je vanredno ili normalno stanje. Mnogi vam zameraju što niste raspisali izbore odmah posle vanrednog stanja i iskoristili veliku podršku građana. Da li verujete da će aktuelna vlast neposredno nakon ukidanja vanrednog stanja raspisati izbore? I kada?

Velika podrška građana ne sme biti zloupotrebljena. Nakon ukidanja vanrednog stanja počela je žestoka kampanja protiv vlade koju sam vodio i tada održani izbori ne bi bitno promenili odnos snaga u parlamentu. Tu kampanju su vodile poražene snage poraženog režima, ali i jedan deo DOS-a i takozvana nezavisna kritička javnost. Današnja situacija je specifična jer su izbori već raspisani, oni su u toku samo je proces prekinut i on može biti nastavljen tek kada se život u Srbiji potpuno vrati u normalu. O tome kada ih treba održati treba započeti dijalog kada se ukine vanredno stanje i sve aktivne vanredne mere da bi građani bezbedno i bez bilo kakvog straha slobodno izašli na birališta.

Da li ste za izlazak na izbore i dalje ili za bojkot nakon novih okolnosti? Hoćete li učestvovati u izborima ako budu raspisani neposredno nakon ukidanja vanrednog stanja? Šta za sebe i opoziciju u tom slučaju očekujete?

Donećemo odluku nakon ukidanja vanrednog stanja, kada bude jasno kada i u kojim uslovima će se izbori održati. Bojkot otvara dilemu kome to odgovara, režimu ili građanima? Da li bojkotom možemo rešiti afere, korupciju i kriminal aktuelnog režima, da li bojkot stvara uslove za istrage, suđenja i presude krivcima za Krušik, Savamalu, helikopter, ubistvo Olivera Ivanovića, falsifikovane diplome i doktorate... Bez borbe, a to znači i izbora, nema razobličavanja kriminala režima, ali i ponude novih programa i nove metodologije preuzimanja odgovornosti, a bez svega toga Srbija nema budućnost. Da li, kao što tvrde mediji iz nekih susednih zemalja, Vučić koristi pandemiju za zastrašujuću predizbornu kampanju? Ili oni samo kažu što ovde mnogi ne smeju reći?

Kolege iz Nove stranke i ja upozoravamo da se vanredno stanje na najgori način zloupotrebljava u predizborne, dnevnopolitičke svrhe. Vučić ne propušta priliku da medijski monopol upotrebi za samopromociju zasnovanu na lažima. Pomažu mu njegovi šegrti, oni kojima je „šef“ i horde toaletoidnih urednika i „novinara“ i samozvani poltronski analitičari, dokoni kibiceri kojima se mudrost iscrpljuje tvrdnjom „svi su isti“. Verujete li kao bivši ministar policije SRJ da je opravdan strah od mogućih zloupotreba policije i tajnih službi tokom vanrednog stanja?

Zloupotreba bezbednosnih službi, policije i pravosuđa navika je Vučićevog režima. U vanrednom stanju bezobzirnija je, primitivnija i opasnija. Većina policajaca, tužilaca i bezbednjaka pokušava profesionalno da radi svoj posao ali njihovi rukovodioci, „šefovi“ intimusi i saučesnici to upražnjavaju svakodnevno. Hapse novinare, laju na opoziciju, maltretiraju i ponižavaju građane, nezakonito troše stotine miliona para građana. Sve to mora biti istraženo i sankcionisano, a za to je nužna hitna promena vlasti!

----------------------------------------------------------

Datum: 23.04.2020

Medij: Novi magazin     Strana: 32,33,34,35

Rubrika: Srbija

Autori: lovana S. Polić

Teme: Korupcija

Naslov: Fantomsko suspendovanje države

U noći 25. aprila 2016, dok su prebrojavani glasački listići vanrednih parlamentarnih izbora bageri su srušili objekte u privatrrom vlasništvu u Sa vamalt u blizini gradilišta “Beograd na vodi”. Potom su činjenjem i nečinjenjem prekršeni zakoni i propisi, relativizovan značaj prava i pravnog poretka, izbrisarre granice između anarhije i uređenog društva. Pregažerra su i zatrpana, tonama šuta i zemlje, osrrovrra ljudska prava

Fovana S. Polić

Dok su bageri

bespravno rušili 12 objekata nadomak centru Beograda, tridesetak osoba s

fantomkama na glavama, naoružanih palicama, obezbeđivalo je mesto zločina. Uklonili su videonadzor sa okolnih zgrada. Izrazitu brutalnost pokazali su prema građanima koji su se tu zatekli. Cuvara koji je obezbeđivao nekoliko objekata u Hercegovačkoj ulici naterali su da napusti čuvarsku kućicu i pođe s njima. Vezali su ga i oduzeli mu mobilni telefon. Oko tri sata iza ponoći, prema svedočenju koje je dao, odvezali su ga, rekavši mu da nikoga ne poziva narednih deset minuta. Osobe pod fentomkama zađržavale su slučajne prolaznike, oduzimali im mobilne telefone, primoravali ih da stave ruke na zid i gledaju ispred sebe ili dole, ne u crna vozila sa zatamnjenim staklima i prekrivenim tablicama koja patroliraju i bagere koji ruše. Neke su nakon legitimisanja pustili da odu, uz pretnje da nikome ne govore šta su videli. Čim su dobili telefone građani su pozvali policiju, koja je odbila da izađe na teren i uputila ih na Komunalnu. Isto se dogodilo i kad su policiju pozvali vlasnici oštećenih objekata.

Vladica lEić iz Beogradskog centra za ljudska prava, koji je 2016. radio u kancelariji zaštitnika građana na predmetu Savamala, tvrdi da su već tada postojale indicije da je iz vrha policije naređeno da se građani koji su se te večeri javljali upućuju na Komunalnu policiju: “To je ozbiljna sumnja da je praktično neko iz vrha policije znao da će nešto tako da se desi i da građane upućuje na nenadležni organ."

Iste noći, prema gotovo identičnom scenariju, porušeni su privatni objekti i ispod mosta Gazela.

"Možemo bez velikog oklevanja rpći gZl lp Gr vpčpri n rpntrn Rpiv grada suspendovana pravna država jer se dogodilo nasilje nad građanima", kaže Ilić i podseća da je država prekršila ustavne odredbe koje garantuju bezbednost i ljudska prava i amnestirala počinioce krivičnih dela.

Zavet ćutanja državnih i gradskih organa prekinut je kad su se svedoci požalili povereniku za informacije od javnog značaja. Rodoljub Sabić je od nadležnih tražio da objave informacije o okolnostima pod kojima je porušen deo Hercegovačke. Svi su negirali bilo kakve veze s đogađajima.

MUP KAO “ZVIŽDAČ”: I dok su nadležni organi, a pre svega tužilaštvo i policija, prebacivali lopticu odgovornosti i nadležnosti jedni drugima, javnost je dve nedelje kasnije saznala da je policija deo fentomske organizacije: zaštitnik građana je utvrdio kako je policija dobila nalog "sa vrha" da ne sprečava rušenje. "Maskirana grupa ugrozila je bezbeđnost građana tako što je preuzela vlast u Savamali", piše u izveštaju ombudsman, kao i da su se izjave svedoka podudarale, što su potvrdili i snimci telefonskih poziva koji su te noći upućeni policiji.

Cini se greškom, MUP je zaštitniku dostavio disk sa audio-materijalom snimljenim te noći.

"To je ono Beograd na vodi, šefe. Isto da postupim kao što je bilo i sa onim?", pita službenica.

"Tako je", odgovorio joj je nadređeni.

"Sefe, samo jedna pomoć, ovaj što je vezan dole zove Komunalnu,

odbili su ga. Je G ništa da mu ne dajemo, ništa?" cuje se u sledećem razgovoru.

"Pa ništa".

Bilo je jasno da nije reč o propustima pojedinaca već da su sva ne/činjenja organizovana i sprovedena u skladu s ranije izdatim nalozima.

"Postojali su znaci da je reč o pripremljenom planu za rušenje. Ombudsman je, što je objavljeno u preporuci, utvrdio da je šefu smene dežurne službe policijske uprave za Grad Beograd neko iz vrha policije naredio da građane upućuju na komunalnu policiju. Vrh policije formalnopravno je direktor policije. Suštinski, taj šef smene je možda mislio na ministra. Naravno, između direktora policije i šefa smene dežurne službe policijske uprave za Grad Beograd postoje jos neke hijerarhijske lestvica. U svakom slučaju, u tini krugovima bi možda trebalo tražiti potencijalnog nalogodavca. A tužilac je morao i trebalo bi da je to uradio: da obavi razgovore sa svim tim ljudima koji su bili nadređeni, a pre svega da obavi razgovor sa službenikom čiji se snimak čuo, da ga pita ko je njemu to naložio", smatra Vladica Ilić. KOMPLETAN PIOT: Premijer Srbije Aleksandar Vučić rekao je da iza bespravnog rušenja objekata ne stoji država. "A ako neko stoji, taj je kompletan idiot i treba da odgovara. Taj ko je to uradio, pa stvarno nije normalan, ne znam šta da vam kažem. Ne znam što nije doveo bager s kuglom i srušio sve. I moj aplauz bi dobio. Super, srušio si đubrište neko koje su nam tamo napravili. Od jedne od ulica koja će da bude najlepša u Beogradu", bio je jasan Vučić da je reč o raščišćavanju terena za izgradnju "Beograda na vodi".

No, vlastima će biti "argument" da je reč o bespravno izgrađenim objektima.

"Sta će nama zakon? Mi imamo Vučića koji nam kaže šta je zakonito, šta nije zakonito", rekla je Jelisaveta Vasilić, članica Saveta za borbu protiv korupcije.

"I da su ti objekti bili nezakoniti, da su sagrađeni noć pre toga bez dozvole, niko ne može da dođe s fantomkama, a da nije nadležni organ. A kad si nađležni organ, onda ne nosiŠ fantomku, ne vezuješ ljude, ne uzimaš im telefone... Te stvari se ne događaju u normalnoj proceduri. A kad se pojavi sumnja da su se desile, to bi, neodložno, trebalo da istraži onaj ko je za to nadležan: u prvom redu - tužilaštvo. Dakle, imamo policiju koja je servis tužilaštva u predistražnom postupku, a koja je ovde suštinski vršila tužilačke radnje", kaže Vladica Ilić.

Loptica odgovornosti za neuspešnu istragu u ovom slučaju prebacivana je s tužilaštva ka policiji i obrnuto.

"Po Zakonu o krivičnom postupku tužilac rukovodi predistražnim postupkom. I svi drugi državni organi, uldjučujući policiju, dužni su da postupe po svakom nalogu tužioca. Međutini, u tim osetljivim, politički profilisanim predmetima neretko se dešava da tužilaštvo nema odgovarajuću saradnju ili da uopšte nema saradnju u policiji", tvrdi Goran Ilić, zamenik republičkog javnog tužioca: "Ukoliko je politika, a čiji je reprezent ministar unutrašnjih poslova, zainteresovana da se predmet ne rasvetli, policija neće postupati ili neće na odgovarajući način postupati, uprkos zahtevu javnog tužioca." LANCIKOMANDOVANJA Slučaj Savamale je, kaže SaŠa Đorđe-

bednosnu politiku, najbolji primer kako veza između tužilaštva i policije ne funkcioniše: "Jedan od razloga je dvostruki lanac komandovanja. Policajac na terenu može da dobije dva zahteva: jedan od tužioca, a drugi od nadređenog. Mi smo u praksi videli da policajci uglavnom slušaju starešine u policiji ili ministarstvu."

Da je Tužilaštvo imalo mehanizme da utiče na istragu, potvrđuje i Goran Ilić: "Tužilac može da se obrati Vladi, MUP-u, starešinama unutar policijskog sistema ili nadležnom odboru Skupštine ako nema odgovarajućeg ili uopšte nema postupanja policije po zahtevu. Međutim, složićete se da je malo verovatno da će Vlada istražiti neki slučaj neodgovarajućeg postupanja unutar MUP-a jer bi to značilo da Vlada priznaje da njen član - ministar unutrašnjih poslova - nije dozvolio da se u konkretnom predmetu postupa na odgovarajući način."

Profesor Fakulteta bezbednosti i nekadaŠnji generalni inspektor Vojske Srbije Božidar Banović tvrdi da tužioci ne koriste ove mehanizme: "To bi verovatno pokvarilo dobre odnose Š još pogoršalo one koji i nisu baš najbolji.”

U poznatom maniru premijer je prejudicirao nalaze istrage i vezao ruke "samostalnim" i "nezavisnim" državnim organima. U intervjuu omiljenom ružičastom kanalu Pink, ne navodeći odakle mu saznanja, kazao je da je u rušenju učestvovalo između devet i 11 ljudi, a ne 30, kako su posvedočiii učesnici: "Država će pronaći ko je to učinio, ali i nalogodavca. Nadležni će za desetak dana saopštiti sve detalje o rušenju privatnih objekata u Hercegovačkoj ulici precizno i bez ikakvih laži."

Vučić se nije tu zaustavio. Uvredama i targetiranjem prozvao je vlasnike porušenih objekata: "U svakom slučaju, reč je o prevarantima koji su radili u ličnu korist, a protiv države".

Dušan Miljević, vlasnik srušene firme Iskra, ovu izjavu razumeo je kao "javni i otvoreni pokušaj zastrašivanja žrtava državnog kri-NeŠto kasnije Vučić je saopštio ko su "kompletni idioti": "Iza rušenja u Savamali stoje najviši organi gradske vlasti... njihov motiv je bio najčistiji, hteli su da obezbede najčistiji prostor, čisteći nešto od kriminaiaca koji su to zloupotrebiii za sopstvenu zaradu." Političku odgovornost, verbalno, ne i suŠtinski, preuzeo je na sebe i zaštitio gradonačelnika Sinišu Malog, koji je negirao umešanost. Pri istom stavu ostali su i nakon što je supruga gradonačelnika Marija Mali u intervjuu za portal Krik rekla kako joj se muž pohvalio da je organizovao rušenje: "Ispričao je to kao najobičniji događaj. 'imao sam problem, neki nisu hteli da se isele. Organizovao sam akciju raščišćavanja. Došli ljudi usred noći, malo tamo nešto polupali. Ništa strašno nisam uradio.' To su bile, prema njegovim rečima, neke barakice tamo, kolibice."

U tom trenutku, kako je navela, nije se očekivalo da će slučaj "kao bomba" odjeknuti u medijima. ESKIVIRANJE NADLEŽNOSTI Više javno tužilaštvo nije reagovalo. "Tužilac je mogao i bio dužan da razgovara sa građanima koji su i Ministarstvu i ombudsmanu prijavili šta se događalo te večeri. Tužilac je mogao i bio dužan da, prikupljajući obaveštenja o događaju, razgovora i sa zaposlenima kod zaštitnika građana koji su pre njega sproveli nadzor nad radom policijske uprave za Beograd jer su možda imali saznanja koja nisu bila za javno objavljivanje u preporuci, ali su bila interesantna za rasvetljavanje slučaja", objašnjava Vladica liić i dodaje da je tužilac bio dužan da razgovora i s premijerom, s obzirom na izjave i mogućnost da Vučić ima saznanja o rušenju u Savamali.

Javne rasprave o slučaju odbile su i skupštine Beograda i Srbije. Nisu ćutale nezavisne institucije. Poverenik Sabić je rekao: "Da sam se ja oglasio, ne bi pisnuli. Da je Beogradom prošetalo 30 ljudi s crnim maskama na glavi i palicama u rukama i da nikog nisu pipnuli - to bi trebalo da nas digne na noge... To je direktna asocijacija na fašiste. Ako ovo prođe, sledeća faza je da nas biju po kućania."

A sledeća faza ovog slučaja desila se 14 meseci posie rušenja, kad je MUP poslao tužilaštvu izveštaj o Savamali. "Radujem se izveštaju i kada bude dostupan javnosti, kad se bude videlo šta se i kako tamo desilo, nadam se, ako mene nema tamo, da će mi se neko od vas izviniti zbog svega što sam prošao proteklih godinu dana", rekao je Mali novinarima.

Obradovalo se i Više javno tužilaštvo: "Nismo nadležni za slučaj Savamala!" I predmet su predali Prvom javnom tužilaštvu, koje je nadležno za lakša krivična dela, a time i za manje kazne.

U policijskom izveštaju, do kojeg su došli novinari Krika, nije otkri-

Fantomke ipalice

Čak ni najžešći kritičari vlasti u prvi mah nisu posumnjali da dtžava i grad šalju razbojnike pod fantomkama da rušeprivatnu imovinu. Jer, jasno definisana procedura kaže da uklanjanje čak i nelegalno izgrađenih objekata obavljaju ovlašćena lica, koja umestofantomki imaju imena i prezimena, a umesto palica službene legitimacije. I rade danju.

Opasna igra skrivanja počinilaca počelaje odmah. lakojezaštitnik građana Saša Janković hitno od policije zatražio da objasni zašto se nije odazivala na pozive građana i izašla na teren, tek deset dana nakon rušenja tužilaštvoje naložilo MUP-u da prikupi podatke. Bilojeto dovoljnovremena da se uklone svi dokazi: bez obzira na to što policija nije izvršila uviđaj, gradske službe naredile su čišćenje terena. A"čišćenje" je nastavljeno i kad je služba za katastar nepokretnosti donela rešenje o brisanju objekata iz evidencije. No, među objektima izbrisanim iz katastra bila su dva koja nisu srušena, što je zaštitniku građana ukazivalo ne samo na grubu povredu zakona već i na sumnju da je jedini cilj bio da se objekti uklone iz evidencije kako bi što pre otpočela realizacija projekta "Beograd na vodi". I bioje u pravu. Nedugo potom, ispostaviće se, grad Beograd izdao im je privremene dozvole za gradnju parkinga.

Zbog teksta u NIN-u "Nebojša Stefanović, glavni fantom iz Savamale", u kojem se govorilo o bespravnom rušenju objekata u Hercegovačkoj, ministar Stefanović je tužio nedeljnik, glavnog I odgovornog urednika Milana Ćulibrka i novinarku Sandru Petrušić. Taj slučaj rešen je nakon jedne rasprave prvostepeno u korist ministra. No, apelacioni sudje preinačio presudu i oslobodio NIN.

Nijedan nadležan državni organ, međutim, ni do danas nije otkrio ko je "glavni fantom iz Savamale". "Potpuno je jasno daje deo državnog mehanizma u najmanju ruku sarađivao u svemu tome. Što je ponižavajuće za pravni poredak", kaže Šabić.

veno ništa što zaštitnik, poverenik i novinari nekoliko beograđskih medija već nisu izneli u javnost. Cak ni ko su osobe s fantomkama koje su obezbeđivale prostor i zarobile očevice, čiji su bageri koji su rušili niti po čijem nalogu su to radili, a u dokumentu nema ni iskaza vezanog čuvara porušenih objekata Slobodana Tanaskovića, koji je mesec dana od događaja preminuo nakon što je u bolnicu primljen u predinferktnom stanju. Pa ipak, i pored svih propusta, izveštaj je potvrdio prethodna saznanja, čak i u delu odgovornosti gradskih vlasti, ukazujući na činjenicu da su “fentomi" te noći imali podršku javnih preduzeća.

Saslušali su 16 svedoka, među kojima nisu Vučić i Marija Mali; pregledali su video-snimak događaja; te sakupili (ali nisu analizirali) podatke o telefonskoj komunikaciji i tražili informacije od različitih gradskih javnih preduzeća. Izveštaj pokazuje da su neka od tih preduzeća osobama s fantomkama i bagerima obezbedila prolaz do mesta rušenja: Gradska čistoća nije čistila Hercegovačku iako to radi svake noći; "desio se" i prekid struje, što je dovelo do gašenja ulične rasvete; a Parking servis je uklonio automobil koji se našao na putu bagera. "Nakon toga prošli su bageri iz pravca gradilišta'Beograda na vodi' i otišli ka Hercegovačkoj", rekao je jedan od svedoka.

Druga dvojica svedoka ispričala su da je ulaz u ulicu bio zatvoren kamionima dok se rušilo tako što su preprečili prolaz od kružnog toka do Lastine stanice. Većina sigurnosnih kamera na okolnim objektima koje fentomi nisu uklonili te noći prestala da radi: zbog planiranog preseljenja Lastine stanice, kazao je pomoćnik direktora, struja i kablovi za video-nadzor isečeni su četiri meseca ranije; radnik kompanije Simpo tvrdio je gZl lp pdp i ria čp Goranoe«

Goran Stamenkovićje zaštifniku građana potvrdio da je u noći rušenja u Savamali bio šef smene dežurne službe (192) koja je primila više tiitnih poziva, te da su porušeni objekti, zbog ćega je siužbenicama rekao da građane upute na gradske organe - komunalnu policiju i građevinsku inspekciju. Patrolaje, prema njegovim rećima, poslata u Hercegovaćku ulicu odmah nakon štoje policija dobila informaciju o osobama maskiranim fantomkama, ali mje bio obavešten da su maskirane osobe lišile slobode bilo koga od građana.

Snimljeni telefonski razgovori policije i građana koje je zaštitnik preslušavao, međutim, to demantuju. Ujednom od razgovora službenica prenosi nadređenom da je komunalna policija "odbila pozivaoca" i da on "sad zove ovde da pita šta da radi", a nadređenije pita: "Pa ćekajje I su ga pustili? Je I'još vezan?" Po dobijanju potvrdnog odgovora, rekaoje: "Vezan je, aj javiću ti", a potom se upitno obratio nepoznatom sagovorniku sa "Goranće..."

snimci video-nadzora za prethodni period"; no do snimaka sa obližnjeg objekta ipak je došla redakcija Krika i ustupila ih MUP-u. I to je sve što je MUP uspeo da sazna.

"Interesantno je to kako je EPS te noći isključio struju, ko je naložio i iz kog razloga da struja bude isključena u tom delu grada. Ili kako su prestale da rade kamere. Vi možete, kao tužilac, na razne načine da prikupljate informacije. Pitanje je da li je tužilaštvo htelo time da se bavi", smatra Vladica Ilić.

No, ruganje građanima Beograda nastavljeno je i godinama kasnije. lako ni policija ni tužilaštvo nisu otkrili niti jedan novi detalj, pronašli su "žrtveno jagnje". Prvi t osumnjičeni u slučaju "Savamala" 2 za krivično delo nesavestan rad u

službi za koje je zaprećena kazna zatvora do pet godina je Goran Stamenković, šef smene dežurne službe beogradske policije. Policajac je zaključio sporazum za uslovnu kaznu. "Stvarno je otužno da je on jedini do koga je tužilaštvo došlo", kaže Vladica Ilić, objašnjavajući da bi se lažna tvrdnja policajca da je imao nalog iz vrha MUP-a smatrala težim disciplinskim prekršajem, za koji se dobija ne samo sudska kazna već i otkaz.

"On je dobio kaznu ispod minimuma, što mu je omogućilo da ne dobije otkaz u policiji i praktično ne snosi odgovornost, i trenutni bilans celogtogrušenjajeste 3.000 dinara, koliko je dežurni policajac te noći morao da plati za sudske troŠkove", podseća SaŠa Đorđević.

Nešto optimističniji je Sabić: "Ideja da vam gradom prošeta tridesetak Ijudi s fantomkama i bejzbol palicama, da vas zatvara, da vam pregleda mobilne telefone i zađržava vas, doveze bagere, da sruši nečiju imovinu, sama po sebi je zastrašujuća. Još da izostane bilo kakva akcija države - to je neshvadjivo. I ta priča, koliko god neki mislili da će završiti ‘ispod tepiha', ne staje ‘pod tepih’." 5

NAPOMENA: Ovaj tekstje deo pmjekta "Bez tajni", koji finan-

sira Evropska unija. Stavovi izraženi u pjepš ni na koji način se ne mogu tumačiti tako da nužno odražavaju zvanične stavove

Evropske unije.

----------------------------------------------------------

Datum: 23.04.2020

Medij: Novi magazin     Strana: 17

Rubrika: Srbija

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Sergej Trifunović, Ljubomir Madžor, Vladika Grigorije Rade Šerbedžija, Predrag Đurić, epidemiolog Ljupko Petrović,

Sergej

Trifgobvić, Ljubomir MqdŽQr> Vlodika Grigorije Rade

Šerbedžija, Predrag Đurić, epidemiolog Ljupko Petrović,

"Ako prilika stvara lopova, vanredno

stanje stvara diktatora," Sergej

Trifgobvić, Pokret

slobodoih građaoa

Imaćemo više korupcije, a manje vladavine prava." Ljubomir Madžar,

Ekonomista "Hristos od nas ne traži napadnu

pobožnost.” Vladika Grigorije

"Mislili smo da nam niko ništa ne može, pa ni zaraza." Rade

Šerbedžija, glumac

"Srbija nije spremno dočekala

pandemiju." Predrag Đurić, epidemiolog "Odbrana je najbolji napad na COVID-19." Ljupko Petrović, fudbalski trener

----------------------------------------------------------

Datum: 22.04.2020

Medij: danas.rs

Link: https://www.danas.rs/drustvo/staviti-tacku-na-spekulacije-o-najboljim-prijateljima/

Autori: @OnlineDanas

Teme: Nemanja NenadićSrbija (Transparency Serbia)

Naslov: Staviti tačku na spekulacije o najboljim prijateljima

Paralelno sa statistikom o broju zaraženih, preminulih i oporavljenih, u javnosti se od početka pandemije vodi i druga računica - ko nam je i u kolikoj meri pomogao da uspešno prebrodimo krizu izazvanu kovidom-19.Foto: FoNet/ TV FoNet I dok se prva baza podataka vodi temeljno i redovno ažurira, druga jednačina ima mnogo više nepoznatih. Informacije o pomoći država, pravnih lica i pojedinaca rasute su po medijima, komplikujući formiranje pune slike. Institucije koje ovo mogu da isprave su Vlada Srbije i Ministarstvo finansija, zbog čega im je organizacija Transparentnost Srbija 14. aprila uputila inicijativu za objavljivanje sveobuhvatnih podataka o pomoći koju su institucije države dobile od stranih država, međunarodnih organizacija, privrednih subjekata i pojedinaca. U toku jučerašnjeg dana oni su ovu svoju inicijativu javno objavili. - Mi smo u inicijativi podsetili na dobru praksu koja je uspostavljena 2014. godine. Tada su se u javnosti javile sumnje u način na koji su prikupljane i trošene donacije za borbu protiv posledica poplava, pa smo uputili identičan predlog. Tada je naša inicijativa bila prihvaćena i javno je objavljen spisak svih donatora, kao i iznosi koje su donirali. Ne vidimo zbog čega bi se sa tom dobrom praksom prekinulo, kaže za Danas Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti. On ističe da nije primetio da su se i ovoga puta u javnosti pojavile sumnje u način trošenja prikupljenih sredstava, ali da postoji spekulacija oko toga iz koje zemlje je stiglo najviše pomoći. Kako objašnjava, objavljivanje tih podataka bi stavilo tačku na takve spekulacije, a istovremeno bi se omogućilo javnosti da iskaže svoju zahvalnost. - Čvrsto verujem da bi taj potez delovao stimulativno na buduće donatore. Takođe, objavljivanjem jedinstvene baze podataka dao bi se pregledan uvid u to šta je donirano, pa bi se kod onih koji žele da doniraju, ali ne znaju šta je najpotrebnije, otklonila dilema, ističe Nenadić. To što ne postoji jasan pregled donacija, međutim, ne znači da su predstavnici vlasti krili donacije od medija. Poslednjih nedelja, povodom prijema donacija organizovane su manifestacije na koje su bili pozivani novinari. Pa je tako predsednik Srbije dočekao avion sa humanitarnom pomoći iz Kine, dok je premijerka Ana Brnabić učinila isto sa donacijom iz Rusije. Ugovor sa Evropskom unijom o finansijskoj pomoći javno je potpisala ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović. Ipak, od pojedinih zvaničnika Evropske unije mogla je da se čuje kritika na račun minimiziranja pomoći koja dolazi iz Evrope u poređenju sa donacijama koje su poslali Kina i Rusija. Donacije, Korona virus, nemanja nenadic, Transprentnost SrbijaBeograd Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas. Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.   Učlani se

----------------------------------------------------------

Datum: 22.04.2020

Medij: danas.rs

Link: https://www.danas.rs/ekonomija/pravo-vreme-da-drzava-kupi-naftu/

Autori: @OnlineDanas

Teme: Javno privatno partnerstvo

Naslov: Pravo vreme da država kupi naftu

S obzirom na trenutno veoma niske cene nafte na svetskom tržištu, zbog epidemije korona virusa i činjenice da će sporazum o smanjenju proizvodnje najvećih izvoznika nafte stupiti na snagu tek od 1. maja, veoma je povoljna situacija za Srbiju da kupuje "crno zlato" za stvaranje obaveznih naftnih rezervi, tvrde sagovornici Danasa.Foto: EPA-EFE/ ETTIENE LAURENT Srbija je u procesu pridruživanja Evropskoj uniji preuzela obavezu da do 2023. godine raspolaže obaveznim rezervama nafte (koje bi se koristile u slučaju globalne nestašice) za 61 dan. Shodno tome, država Srbija postepeno stvara svoje zalihe kako bi do predviđenog roka obezbedila propisane količine. Goran Radosavljević, generalni sekretar Nacionalnog naftnog komiteta Srbije, smatra da je aktuelni trenutak, zbog niske cene nafte, veoma pogodan za kupovinu obaveznih rezervi ali da je da bi se to ostvarilo potrebno ispuniti dva osnovna preduslova. - Činjenica je da je zgodan trenutak za kupovinu nafte i da bi Srbija na taj način i pre zadatih rokova uspela da obezbedi potrebne količine rezervi nafte. Definitivno je da njena cena nakon završetka krize izazvane epidemijom korona virusa neće biti ni izbliza tako niska kao što je sada slučaj. Da bi se kupovina pak ostvarila potrebno je da država ima dovoljno novca za tako nešto kao i da ima dovoljno kapaciteta za smeštaj kupljene nafte za obavezne rezerve - kaže za Danas Goran Radosavljević. Naš sagovornik ističe da je to da li postoji dovoljno novca za kupovinu naftnih rezervi, pitanje za nadležne u državi. - Prema informacijama koje imam država u datom trenutku ne raspolaže sa dovoljnim kapacitetima za skladištenje obaveznih rezervi nafte. Radi se ubrzano na tome da se ti kapaciteti obezbede. Postoji tehnička mogućnost da država sklopi dogovor sa naftnim kompanijama da se kupljena nafta smesti u njihovim skladišnim prostorima. Da li kompanije sada imaju dovoljno skladišnih kapaciteta zbog manjka tražnje za sirovom naftom je informacija koju nemam - navodi Radosavljević. Generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislav Mićović kaže za Danas da svi kupci, uključujući tu i države, koriste priliku da u ovom trenutku kupe što više sirove nafte zbog veoma niskih cena. - Shodno tome jeste pravo vreme za njenu kupovinu i stvaranje potrebnih zaliha. Cena je niska i država Srbija bi mogla da iskoristi priliku i popuni svoje obavezne rezerve nafte. Trenutak za to je svakako povoljan. Ono što se postavljao kao pitanje je da li u budžetu u ovom trenutku ima dovoljno novca za te potrebe. Jednostavno zbog epidemije korona virusa i činjenice da je Vlada odlučila da pomogne privredi, da su potrebni dodatni izdaci i za druge oblasti života, postavlja se pitanje da li je sada za nadležne nabavljanje obaveznih rezervni nafte prioritet - navodi naš sagovornik. On dodaje da je Udruženje naftnih kompanija Srbije ranije nudilo državi javno-privatno partnerstvo u izgradnji, opremanju i upravljanju skladišta za obavezne rezerve nafte. - Tada je to odbijeno. Da nije mi bi smo sada raspolagali sa opremljenim skladištima za te svrhe u slučaju da nema dovoljno kapaciteta u onim koji su pod ingerencijom države - objašnjava Mićović. Juče smo pokušali da kontaktiramo i nadležne iz Ministarstva rudarstva i energetike kako bi saznali da li planiraju nabavku novih količina obaveznih rezervi nafte međutim do zaključenja ovog izdanja našeg lista nismo dobili odgovor. Krajem prošle godine ministar energetike Aleksandar Antić je izjavio da će Srbija do novembra raspolagati sa obaveznim zalihama nafte za oko 24 dana. Shodno tome, Srbija u ovom trenutku raspolaže sa obaveznim rezervama u vrednosti od 1,82 miliona barela nafte.  Srbija bi do 2023. godine, prema preuzetim obavezama, trebalo da poseduje zalihe od 4,63 miliona barela nafte. Srbija je dakle dužna da nabavi još 2,81 milion barela nafte za te potrebe. S obzirom na aktuelnu cenu nafte tipa "brent" koja se koristi u Srbiji od 26,59 dolara po barelu Srbija bi nedostajuće količine, ako bi ih kupila u ovom trenutku, platila po ceni od 74,7 miliona dolara, odnosno bar dva do tri puta jeftinije u odnosu na uobičajene cene. Iako je najefikasnija odbrana u slučaju nestašica nafte formiranje obaveznih rezervi, stručna javnost tvrdi da Srbija izdvaja veoma malo sredstava za te potrebe. Eksperti su naime krajem prošle godine tvrdili da od 2014. godine, kada je uvedena naknada za formiranje obaveznih rezervi, ni četvrtina tog novca nije utrošena za tu namenu pa zbog toga te rezerve nisu ostvarene na zadovoljavajućem nivou. Osnovni problem po tom pitanju predstavlja podatak da država zvanično ne saopštava koliko novca na godišnjem nivou inkasira od naplate takse koju vozači plaćaju kada kupuju gorivo za formiranje obaveznih rezervi nafte kao ni koliko sredstava od te sume odlazi nadležnima u Ministarstvu rudarstva i energetike za formiranje tih obaveznih zaliha. Danas je u više navrata kod nadležnih u ministarstvima energetike i finansija pokušavao da sazna koliko novca se inkasira od takse za obavezne rezerve nafte, ali na naša pitanja dosad nismo dobili odgovore. Prema tvrdnjama struke od 2014. godine, kada je uvedena naknada za formiranje obaveznih rezervi, ni četvrtina tog novca nije utrošena za tu namenu pa zbog toga te rezerve nisu ostvarene na zadovoljavajućem nivou. Od oktobra 2014. godine u Srbiji se naplaćuje taksa od 2,6 dinara po litri goriva za obezbeđivanje novčanih sredstava za nabavku obaveznih rezervi nafte. Ministarstvo finansija ima diskreciono pravo da donese odluku koja suma će od novca dobijenog tom taksom otići nadležnim službama Ministarstva rudarstva i energetike za kupovinu naftnih derivata. Međutim, problem predstavlja to, tvrdi stručna javnost, što Vlada Srbije umesto da odvaja novac od takse za te svrhe, kako je to i planirano, većinu sredstava inkasiranih na taj način daje na "krpljenje" budžeta.  Epilog toga je da bi Srbija u slučaju nestašice nafte imala rezerve "crnog zlata" za svega desetak dana, što je malo. Ako se zna da se u Srbiji godišnje proda oko dva miliona tona goriva, a da se na svaki litar plaća taksa od 2,6 dinara, može se izračunati da država na godišnjem nivou inkasira oko 42 miliona evra. Ta suma je potpuno dovoljna da se ispuni zahtev EU da Srbija do 2023. godine raspolaže sa obaveznim rezervama nafte za 61 dan. kupovina, nafta, zaliheBeograd Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas. Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.   Učlani se

----------------------------------------------------------

Datum: 22.04.2020

Medij: dnevnik.rs

Link: https://www.dnevnik.rs/vojvodina/izabrani-projektanti-za-rekonstrukciju-kastela-u-ridici-22-04-2020

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Izabrani projektanti za rekonstrukciju kaštela u Riđici

SOMBOR: Svojevremeno, u doba vlasti Habzburške monarhije, potonje Austrougarske, somborsku okolinu su krasili bezbrojni kašteli odnosno raskošni letnjikovci spahija i ostalih imućnih žitelja ove, tada prosperitetne i ekonomski moćne varoši.Moć latifundista je vremenom kopnela, periodom posle Drugog svetskog rata i potpuno slomljena, pa su i njihovi dvorci pretvoreni u sedišta zemljoradničkih zadruga, domove kulture i škole, što je sudbina koju je podelio i kaštel plemićke porodice Kovač u Riđici, od Sombora, najudaljenijem selu gradskog područja.Privatizacioni period je doveo do potpune devastacije ovog objekta, sazidanog na samom početku 19. veka, da bi pre nekoliko godina, kupovinom u njegovo vlasništvo došla somborska Kompanija "Meteor komerc", koja ga je kao društveno odgovorna firma, bez ikakve naknade poklonila Riđici. Zbog zakonskih ograničenja vezanih za vlasništvo mesnih zajednica, dar je otišao samom Gradu Somboru, pri čemu je jedina klauzula bila ta da kaštel, nakon preuzimanja, ne može biti korišćen u komercijalne svrhe.Ideja za namenu ovog objekta je bilo puno, a sa predlozima su prednjačili iz seoskog Udruženja vinara i vinogradara "Riđički vinogradi", pa je, ne bi li se kaštel sačuvao od potpunog propadanja, Gradska uprava ove godine raspisala javnu nabavku za izradu projektno-tehničke dokumentacije za rekonstrukciju ovog nekada raskošnog objekta. Ugovor vredan 2.236.000 dinara dodeljen je zajedničkoj ponudi preduzeća "N-Martin Projekt" iz Novog Sada i "Antiplam" iz Beograda, a jedan od projektnih zadataka je bio i da se kaštelu vrati originalni izgled, pošto je ovaj objekat ne samo ruiniran, već su bile očigledne i posledice ne tako davnog požara.Prema projektnom zadatku u javnoj nabavci navedeno je da pri izradi dokumentacije treba voditi računa i o nameni prostorije, jer je u podrumu predviđena sala za degustaciju vina, u prizemlju svečana sala, kuhinja sa ostavom, sanitarni čvor i garderoba, na prvom spratu kancelarija, a preostale površine sprata i potkrovlja treba predvideti za sobe sa kupatilima. Koliko će projektant uspeti da verno isplanira rekonstrukciju i prilagodi je novovremenim zahtevima, kao i kada bi građevinski radovi na kaštelu mogli da otpočnu, preostaje da se vidi. Sigurno je da bi njegovom revitalizacijom Riđica dobila zaista kapitalni objekat, sličan bečejskom dvorcu Dunđerskih.Sam dvorac u Riđici je sagradio Imre Kovač, koji je kao i njegovi potomci, kupovinom vlastelinstva u ovom selu, dobio i odgovarajući nasledni plemićki predikat "od Riđice". Gradnja je počela 1801. godine, a bila je poverena neimaru Bišofu iz obližnje Baje, dok je radnu snagu obezbedilo kulučenje žitelja samog sela, naseljenih na vlastelinstvu. Radovi su potrajali idućih pet godina, pa je 1806. godine kaštel iza kojeg je bio i park u engleskom stilu kroz koji je proticala rečica Plazović, konačno i useljen.M. Miljenović      

----------------------------------------------------------

Datum: 22.04.2020

Medij: krik.rs

Link: https://www.krik.rs/osumnjicenom-za-korupciju-drzava-dala-novac-da-proizvede-ozonizatore/

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Osumnjičenom za korupciju država dala novac da proizvede ozonizatore

Fond za inovacionu delatnost dodelio je 5,1 miliona dinara (više od 43 hiljade evra) firmi Slavka Karića, bivšeg direktora jednog od sektora Instituta "Vinča" koji je hapšen zbog primanja mita, otkriva KRIK. Dok se Karić nalazi pod istragom tužilaštva, njegova firma treba da iskoristi ovaj novac da proizvede ozonizatore - aparate za dezinfekciju i njima steriliše državne objekte. Piše: Milica Vojinović U borbi protiv koronavirusa država ne bira saradnike. U februaru 2019. policija je uhapsila Slavka Karića, direktora Centra operative Instituta za nuklearne nauke "Vinča", zbog sumnje da je sa kolegom uzeo 4.000 evra mita od zaposlenog u ovom institutu. Na snimku hapšenja vidi se inspektor kako broji novac koji je zaplenjen tom prilikom. Svega godinu dana kasnije, 27. marta, Karićeva firma "SKV Garant" potpisala je ugovor sa državnim Fondom za inovacionu delatnost, koji vodi Ivan Rakonjac, da proizvede prenosive ozonizatore za dezinfekciju. Karićeva firma je ovim aparatima već dezinfikovala Skupštinu Srbije kako bi se izbeglo širenje eventualne zaraze od koronavirusa u prostorijama ove institucije, piše na sajtu Fonda za inovacionu delatnost. Karićeva ekipa u Skupštini Srbije (foto: inovaionifond.rs) "Preduzeće će zahvaljujući Fondovim odobrenim sredstvima izraditi više od 20 ozonizatora, a u narednom periodu će vršiti ozonizaciju prostora javnih ustanova i ustanova od značaja za državu", dalje se navodi na sajtu Fonda za inovacionu delatnost. Država je za ovaj posao Karićevoj firmi isplatila 5,1 miliona dinara (više od 43 hiljade evra). Konkurs na kome je ukupno dodeljeno 60 miliona dinara za 12 projekata inicirao je kabinet premijerke Ane Brnabić, kažu iz Fonda za KRIK, a pobednike je izabrala tročlana ekspertska komisija. Nju su činili jedan od bivših direktora međunarodne kompanije "Cisco systems" Vladeta Marjanović, profesorka Univerziteta u Torontu Milica Radišić i kardiovaskularni hirurg i redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti Đorđe Radak. Nikom od njih Karićevi problemi sa zakonom nisu zasmetali da mu dodele novac građana. "Da razdvojimo te stvari" Iako je slučaj hapšenja Karića poznat u javnosti, direktor Fonda Ivan Rakonjac za KRIK tvrdi da nije imao informacije o tome. Policajac broji zaplenjeni novac (foto: skrinšot/MUP) "Prema podacima sa kojima je Fond raspolagao u trenutku procene podobnosti, nije postojala informacija da je preduzeće 'SKV Garant' pod istragom ili da ima neke druge probleme (stečaj, likvidacija, blokada, itd.) koji bi ga eliminisali iz odabira ili učinili nepodobnim za potpisivanje ugovora o finansiranju", kaže Rakonjac. Iz Fonda kažu i da su za Karića dobili potvrdu Ministarstva unutrašnjih poslova da nije ranije osuđivan, ali ne i informaciju da se protiv njega vodi postupak. U ugovoru koji je država sklopila sa njegovom firmom ističe se i da je Karić u obavezi da spreči prevare i koruptivne aktivnosti, odnosno nuđenje ili primanje mita. Upravo zbog korupcije Karić je i postao poznat javnosti - mnogi mediji su objavili vest da je prošle godine uhapšen zbog sumnja da je zajedno sa kolegom iz "Vinče" Brankom Spajićem od muškarca, zaposlenog takođe u Institutu, uzeo 4.000 evra. Zauzvrat su mu, navodno, omogućili da ne bude premešten na drugo radno mesto. Karić je ovo mogao da obezbedi, jer, osim što se sam nalazio na uticajnoj poziciji, njegova nevenčana supruga je Milica Marčeta Kaninski, tadašnja direktorka Instituta "Vinča". Ona je dala ostavku nakon što je Karić uhapšen, ali je odmah zatim zaposlena na državnom Institutu za opštu i fizičku hemiju, o čemu je pisao portal "Pištaljka". Milica Marčeta Kaninski i Slavko Karić (foto: Institut "Vinča" ) Karićeva firma, kako se navodi na sajtu Fonda za inovacionu delatnost, ozonizatore izrađuje u saradnji upravo sa Institutom za opštu i fizičku hemiju. Slavko Karić kaže za KRIK da je ovo prvi put da je njegova firma dobila pomoć države. "Mi smo relativno nova firma, prvi put smo podržani", navodi Karić. "Novac smo dobili ne samo za proizvodnju ozonizatora, već i za kompletnu uslugu sterilizacije prostora ozonom. To je nešto što do sada na ovim prostorima niko nije radio na taj način." Kaže da je već dezinfikovan veliki broj firmi, a pre dva dana i Kliničko-bolnički centar "Dr Dragiša Mišović - Dedinje". On smatra da postupak koji se vodi protiv njega ne bi trebalo da bude prepreka da dobije ovaj posao. "Ja ću da vas zamolim da te stvari ako možete razdvojite", kaže Karić. "Možemo da pričamo o pozitivnim efektima ozona, o našoj požrtvovanoj borbi i stavljanju na uslugu svim institucijama koje preventivno hoće da se bore protiv virusa." U telefonskom razgovoru sa novinarkom KRIK-a tvrdi da nije primio mito. "Laž je da sam uhvaćen sa novcem. Slučaj je vrlo neutemeljeno i maliciozno pokrenut sa nekih mesta", kaže ne želeći da otkrije koja su to mesta. Nepotizam u "Vinči" Karićeva supruga postala je poznata javnosti kao glavni akter afere koju je otkrila "Pištaljka" krajem 2018. godine. Milica Marčeta Kaninski je ubrzo po dolasku na funkciju direktorke Instituta "Vinča" promenila sistematizaciju radnih mesta i tako svom suprugu povećala platu za 100.000 dinara. Plate je povećala i drugim članovima svoje familije koji su radili administrativne poslove. "Pištaljka" je pisala i o tenderima koji su nameštani u vreme dok je ona bila direktorka. Karić je zapretio tužbom novinarki KRIK-a, napominjući da je već tužio medije koji su izveštavali o njegovom hapšenju. "Hvala ako ćete biti objektivni u prenošenju istine. Bilo bi glupo da se vidimo na sudu", kaže Karić. Dragan Dobrašinović, stručnjak za javne nabavke iz nevladine organizacije Toplički centar za demokratiju i ljudska prava, kaže da to što je država novčano podržala Karićevu firmu "sa stanovišta morala katastrofa, ali da ne iznenađuje s obzirom na to kome se sve i na koji način dodeljuje novac kroz konkurse državnih institucija". "To je obesmišljavanje odgovornog raspolaganja javnim novcem", navodi i ističe da kriza izazvana pandemijom koronavirusa povećava rizik od zloupotreba. Dobrašinović kaže da je Fond trebalo da proveri da li se protiv Karića vodi krivični postupak. "Nema izgovora što nisu proverili", dodaje Dobrašinović. Više tužilaštvo u Beogradu reklo je novinarima KRIK-a da je postupak protiv Karića i njegovog bivšeg kolege Spajića u toku. Obojica su, ubrzo nakon hapšenja, pušteni da se brane sa slobode. U međuvremenu u postupku protiv njih saslušani su svedoci, među kojima i Karićeva nevenčana supruga. Karić je po izlasku iz pritvora uzeo godišnji odmor, a nakon njega i bolovanje, ali je, prema njegovim rečima, na Institutu "Vinča" prestao da radi krajem aprila prošle godine. Novinari portala KRIK istražuju korupciju i kriminal i za vreme pandemije, jer je to period posebnog rizika za brojne zloupotrebe. Zato podrži KRIK, da uz tvoju pomoć nastavimo da otkrivamo organizovani kriminal i korupciju u Srbiji!

----------------------------------------------------------

Datum: 22.04.2020

Medij: nspm.rs

Link: http://www.nspm.rs/hronika/krik-osumnjicenom-za-korupciju-drzava-dala-novac-njegovoj-firmi-da-proizvede-ozonizatore-i-njima-sterilise-drzavne-objekte.html

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: KRIK: Osumnjičenom za korupciju država dala novac njegovoj firmi da proizvede ozonizatore i njima steriliše državne objekte

Fond za inovacionu delatnost dodelio je 5,1 miliona dinara (više od 43 hiljade evra) firmi Slavka Karića, bivšeg direktora jednog od sektora Instituta "Vinča" koji je hapšen zbog primanja mita, otkriva KRIK. Dok se KarićHronika sreda, 22. april 2020. Fond za inovacionu delatnost dodelio je 5,1 miliona dinara (više od 43 hiljade evra) firmi Slavka Karića, bivšeg direktora jednog od sektora Instituta "Vinča" koji je hapšen zbog primanja mita, otkriva KRIK. Dok se Karić nalazi pod istragom tužilaštva, njegova firma treba da iskoristi ovaj novac da proizvede ozonizatore - aparate za dezinfekciju i njima steriliše državne objekte. U borbi protiv koronavirusa država ne bira saradnike. U februaru 2019. policija je uhapsila Slavka Karića, direktora Centra operative Instituta za nuklearne nauke "Vinča", zbog sumnje da je sa kolegom uzeo 4.000 evra mita od zaposlenog u ovom institutu. Na snimku hapšenja vidi se inspektor kako broji novac koji je zaplenjen tom prilikom.  Svega godinu dana kasnije, 27. marta, Karićeva firma "SKV Garant" potpisala je ugovor sa državnim Fondom za inovacionu delatnost, koji vodi Ivan Rakonjac, da proizvede prenosive ozonizatore za dezinfekciju. Karićeva firma je ovim aparatima već dezinfikovala Skupštinu Srbije kako bi se izbeglo širenje eventualne zaraze od koronavirusa u prostorijama ove institucije, piše na sajtu Fonda za inovacionu delatnost. Karićeva ekipa u Skupštini Srbije (foto: inovaionifond.rs) "Preduzeće će zahvaljujući Fondovim odobrenim sredstvima izraditi više od 20 ozonizatora, a u narednom periodu će vršiti ozonizaciju prostora javnih ustanova i ustanova od značaja za državu", dalje se navodi na sajtu Fonda za inovacionu delatnost. Država je za ovaj posao Karićevoj firmi isplatila 5,1 miliona dinara (više od 43 hiljade evra). Konkurs na kome je ukupno dodeljeno 60 miliona dinara za 12 projekata inicirao je kabinet premijerke Ane Brnabić, kažu iz Fonda za KRIK, a pobednike je izabrala tročlana ekspertska komisija. Nju su činili jedan od bivših direktora međunarodne kompanije "Cisco systems" Vladeta Marjanović, profesorka Univerziteta u Torontu Milica Radišić i kardiovaskularni hirurg i redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti Đorđe Radak. Nikom od njih Karićevi problemi sa zakonom nisu zasmetali da mu dodele novac građana. "Da razdvojimo te stvari" Iako je slučaj hapšenja Karića poznat u javnosti, direktor Fonda Ivan Rakonjac za KRIK tvrdi da nije imao informacije o tome. Policajac broji zaplenjeni novac (foto: skrinšot/MUP) "Prema podacima sa kojima je Fond raspolagao u trenutku procene podobnosti, nije postojala informacija da je preduzeće 'SKV Garant' pod istragom ili da ima neke druge probleme (stečaj, likvidacija, blokada, itd.) koji bi ga eliminisali iz odabira ili učinili nepodobnim za potpisivanje ugovora o finansiranju", kaže Rakonjac. Iz Fonda kažu i da su za Karića dobili potvrdu Ministarstva unutrašnjih poslova da nije ranije osuđivan, ali ne i informaciju da se protiv njega vodi postupak. U ugovoru koji je država sklopila sa njegovom firmom ističe se i da je Karić u obavezi da spreči prevare i koruptivne aktivnosti, odnosno nuđenje ili primanje mita. Upravo zbog korupcije Karić je i postao poznat javnosti - mnogi mediji su objavili vest da je prošle godine uhapšen zbog sumnja da je zajedno sa kolegom iz "Vinče" Brankom Spajićem od muškarca, zaposlenog takođe u Institutu, uzeo 4.000 evra. Zauzvrat su mu, navodno, omogućili da ne bude premešten na drugo radno mesto. Karić je ovo mogao da obezbedi, jer, osim što se sam nalazio na uticajnoj poziciji, njegova nevenčana supruga je Milica Marčeta Kaninski, tadašnja direktorka Instituta "Vinča". Ona je dala ostavku nakon što je Karić uhapšen, ali je odmah zatim zaposlena na državnom Institutu za opštu i fizičku hemiju, o čemu je pisao portal "Pištaljka". Milica Marčeta Kaninski i Slavko Karić (foto: Institut "Vinča" ) Karićeva firma, kako se navodi na sajtu Fonda za inovacionu delatnost, ozonizatore izrađuje u saradnji upravo sa Institutom za opštu i fizičku hemiju. Slavko Karić kaže za KRIK da je ovo prvi put da je njegova firma dobila pomoć države. "Mi smo relativno nova firma, prvi put smo podržani", navodi Karić. "Novac smo dobili ne samo za proizvodnju ozonizatora, već i za kompletnu uslugu sterilizacije prostora ozonom. To je nešto što do sada na ovim prostorima niko nije radio na taj način." Kaže da je već dezinfikovan veliki broj firmi, a pre dva dana i Kliničko-bolnički centar "Dr Dragiša Mišović - Dedinje". On smatra da postupak koji se vodi protiv njega ne bi trebalo da bude prepreka da dobije ovaj posao. "Ja ću da vas zamolim da te stvari ako možete razdvojite", kaže Karić. "Možemo da pričamo o pozitivnim efektima ozona, o našoj požrtvovanoj borbi i stavljanju na uslugu svim institucijama koje preventivno hoće da se bore protiv virusa." U telefonskom razgovoru sa novinarkom KRIK-a tvrdi da nije primio mito. "Laž je da sam uhvaćen sa novcem. Slučaj je vrlo neutemeljeno i maliciozno pokrenut sa nekih mesta", kaže ne želeći da otkrije koja su to mesta. Nepotizam u "Vinči" Karićeva supruga postala je poznata javnosti kao glavni akter afere koju je otkrila "Pištaljka" krajem 2018. godine. Milica Marčeta Kaninski je ubrzo po dolasku na funkciju direktorke Instituta "Vinča" promenila sistematizaciju radnih mesta i tako svom suprugu povećala platu za 100.000 dinara. Plate je povećala i drugim članovima svoje familije koji su radili administrativne poslove. "Pištaljka" je pisala i o tenderima koji su nameštani u vreme dok je ona bila direktorka. Karić je zapretio tužbom novinarki KRIK-a, napominjući da je već tužio medije koji su izveštavali o njegovom hapšenju. "Hvala ako ćete biti objektivni u prenošenju istine. Bilo bi glupo da se vidimo na sudu", kaže Karić. Dragan Dobrašinović, stručnjak za javne nabavke iz nevladine organizacije Toplički centar za demokratiju i ljudska prava, kaže da to što je država novčano podržala Karićevu firmu "sa stanovišta morala katastrofa, ali da ne iznenađuje s obzirom na to kome se sve i na koji način dodeljuje novac kroz konkurse državnih institucija". "To je obesmišljavanje odgovornog raspolaganja javnim novcem", navodi i ističe da kriza izazvana pandemijom koronavirusa povećava rizik od zloupotreba. Dobrašinović kaže da je Fond trebalo da proveri da li se protiv Karića vodi krivični postupak. "Nema izgovora što nisu proverili", dodaje Dobrašinović. Više tužilaštvo u Beogradu reklo je novinarima KRIK-a da je postupak protiv Karića i njegovog bivšeg kolege Spajića u toku. Obojica su, ubrzo nakon hapšenja, pušteni da se brane sa slobode. U međuvremenu u postupku protiv njih saslušani su svedoci, među kojima i Karićeva nevenčana supruga. Karić je po izlasku iz pritvora uzeo godišnji odmor, a nakon njega i bolovanje, ali je, prema njegovim rečima, na Institutu "Vinča" prestao da radi krajem aprila prošle godine. (KRIK)  

----------------------------------------------------------

Datum: 22.04.2020

Medij: dnevnik.rs

Link: https://www.dnevnik.rs/novi-sad/za-radove-u-ks-slana-bara-oko-292-miliona-22-04-2020

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Za radove u KS "Slana bara" oko 29,2 miliona

NOVI SAD: Druga faza izgradnje kulturne stanice "Slana bara", u Čenejskoj ulici 54, koštaće Gradsku upravu za imovinu i imovinskopravne poslove oko 29,2 miliona dinara, bez PDV-a (29.166.349), a nedavno je doneta odluka da se ugovor dodeli firmama "Tron tex" iz Novog Sada i "W.D. Concord West" iz Beograda, koje su ujedno i jedini učesnici na tenderu.Javnom nabavkom su obuhvaćeni izolaterski i fasaderski radovi, zatim nabavka i ugradnja fasadne i unutrašnje stolarije, te staklorezački, bravarski, limarski, keramičarski i podopolagački radovi, kao i gipsarsko i molersko- farbarski radovi.Kada je reč o termoizolaciji fasadnih zidova, projektom je predviđeno postavljane ploča kamene vune debljine deset centimetara, na kojoj je, kao završni sloj, planirana "demit" fasada. Odabrani izvođač će morati da nabavi materijal za izradu fasade od punih i perforiranih ploča, koje se kače na aluminijumsku potkonstrukciju, koja će se ankerima, postavljenim pre termoizolacije, kačiti na noseće zidove.U drugoj fazi radova planirana je nabavka i ugradnja ukupno 20 unutrašnjih vrata, od medijapana s poliuretanskom obradom, različitih dimenzija. Kako se iz konkursne dokumentacije može primetiti, pregrade ve-ce kabina i pisoara će biti izrađene od laminiranog bojenog, kaljenog stakla, a biće postavljanjo ukupno sedam komada, različitih dimenzija.Limarskim radovima obuhvaćena je izrada i montaža okapnica na nadzitku ravnih krovova, te nabavka materijala i izrada prozorskih klupica, ali i oluka od plastificiranog lima.Planirana je nabavka i ugradnja granitne keramika prve klase, kao i odgovarajuće sokle, a te pločice dimenzija 60x60 biće postavljene u svim prostorijama, osim u sanitarnim čvorovima i čajnim kuhinjama, u kojima su predviđene podne keramičke pločice prve klase.U drugoj, završnoj fazi izgradnje, planirano je gletovanje i bojenje svih unutrašnjih zidova, a projektom su predviđeni spušteni plafoni od gipskartonskih ploča na metalnoj potkonstrukciji.Kada je reč o vodoinstalaterskim radovima, predviđena je nabavka i ugradnja ukupno osam ve-ce šolja, s pripadajućim elementima, od kojih će jedna biti montirana u toalet za invalide. Osim toga, od sanitarija su još planirana tri pisoara, te ukupno šest umivaonika, koji će biti postavljeni na odgovarajuće pultove. Gradska uprava kupuje i pet bojlera, a u kupatilima su planirane i dve tuš-kade, odnosno kabine. Od sanitarne galanterije planirana su ogledala, kao i različiti držači i slična prateća oprema.Odabrani izvođač, će nabaviti i postaviti ukupno 201 svetiljku, proizvođača "Zumtobel", "Philips", "Petridis" i "Thron", a moraće i da obezbedi i ugradi projektom predviđene klima-sisteme.Kulturnu stanicu "Slana bara" projektovao je "Studio K" iz Novog Sada, a izvođač kojem je Uprava dodelila ugovor trbalo bi da drugu fazu izgradnje završi za najviše šest meseci.J. Vukašinović          

----------------------------------------------------------

Datum: 22.04.2020

Medij: rs.n1info.com

Link: http://rs.n1info.com/Vesti/a591839/KRIK-Osumnjicenom-za-korupciju-drzava-dala-novac-da-proizvede-ozonizatore.html

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: KRIK: Osumnjičenom za korupciju država dala novac da proizvede ozonizatore

Autor:KRIKFond za inovacionu delatnost dodelio je 5,1 miliona dinara (više od 43 hiljade evra) firmi Slavka Karića, bivšeg direktora jednog od sektora Instituta "Vinča" koji je hapšen zbog primanja mita, otkriva KRIK. Dok se Karić nalazi pod istragom tužilaštva, njegova firma treba da iskoristi ovaj novac da proizvede ozonizatore - aparate za dezinfekciju i njima steriliše državne objekte.U februaru 2019. policija je uhapsila Slavka Karića, direktora Centra operative Instituta za nuklearne nauke "Vinča", zbog sumnje da je sa kolegom uzeo 4.000 evra mita od zaposlenog u ovom institutu. Na snimku hapšenja vidi se inspektor kako broji novac koji je zaplenjen tom prilikom, piše portal "Krik".Svega godinu dana kasnije, 27. marta, Karićeva firma "SKV Garant" potpisala je ugovor sa državnim Fondom za inovacionu delatnost, koji vodi Ivan Rakonjac, da proizvede prenosive ozonizatore za dezinfekciju.Karićeva firma je ovim aparatima već dezinfikovala Skupštinu Srbije kako bi se izbeglo širenje eventualne zaraze od koronavirusa u prostorijama ove institucije, piše na sajtu Fonda za inovacionu delatnost."Preduzeće će zahvaljujući Fondovim odobrenim sredstvima izraditi više od 20 ozonizatora, a u narednom periodu će vršiti ozonizaciju prostora javnih ustanova i ustanova od značaja za državu", dalje se navodi na sajtu Fonda za inovacionu delatnost.Država je za ovaj posao Karićevoj firmi isplatila 5,1 miliona dinara (više od 43 hiljade evra).Konkurs na kome je ukupno dodeljeno 60 miliona dinara za 12 projekata inicirao je kabinet premijerke Ane Brnabić, kažu iz Fonda za KRIK, a pobednike je izabrala tročlana ekspertska komisija. Nju su činili jedan od bivših direktora međunarodne kompanije "Cisco systems" Vladeta Marjanović, profesorka Univerziteta u Torontu Milica Radišić i kardiovaskularni hirurg i redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti Đorđe Radak.Nikom od njih Karićevi problemi sa zakonom nisu zasmetali da mu dodele novac građana.Iako je slučaj hapšenja Karića poznat u javnosti, direktor Fonda Ivan Rakonjac za KRIK tvrdi da nije imao informacije o tome."Prema podacima sa kojima je Fond raspolagao u trenutku procene podobnosti, nije postojala informacija da je preduzeće 'SKV Garant' pod istragom ili da ima neke druge probleme (stečaj, likvidacija, blokada, itd.) koji bi ga eliminisali iz odabira ili učinili nepodobnim za potpisivanje ugovora o finansiranju", kaže Rakonjac.Iz Fonda kažu i da su za Karića dobili potvrdu Ministarstva unutrašnjih poslova da nije ranije osuđivan, ali ne i informaciju da se protiv njega vodi postupak.U ugovoru koji je država sklopila sa njegovom firmom ističe se i da je Karić u obavezi da spreči prevare i koruptivne aktivnosti, odnosno nuđenje ili primanje mita.Upravo zbog korupcije Karić je i postao poznat javnosti - mnogi mediji su objavili vest da je prošle godine uhapšen zbog sumnja da je zajedno sa kolegom iz "Vinče" Brankom Spajićem od muškarca, zaposlenog takođe u Institutu, uzeo 4.000 evra. Zauzvrat su mu, navodno, omogućili da ne bude premešten na drugo radno mesto.Karić je ovo mogao da obezbedi, jer, osim što se sam nalazio na uticajnoj poziciji, njegova nevenčana supruga je Milica Marčeta Kaninski, tadašnja direktorka Instituta "Vinča". Ona je dala ostavku nakon što je Karić uhapšen, ali je odmah zatim zaposlena na državnom Institutu za opštu i fizičku hemiju, o čemu je pisao portal "Pištaljka".Karićeva firma, kako se navodi na sajtu Fonda za inovacionu delatnost, ozonizatore izrađuje u saradnji upravo sa Institutom za opštu i fizičku hemiju. Slavko Karić kaže za KRIK da je ovo prvi put da je njegova firma dobila pomoć države."Mi smo relativno nova firma, prvi put smo podržani", navodi Karić."Novac smo dobili ne samo za proizvodnju ozonizatora, već i za kompletnu uslugu sterilizacije prostora ozonom. To je nešto što do sada na ovim prostorima niko nije radio na taj način".Kaže da je već dezinfikovan veliki broj firmi, a pre dva dana i Kliničko-bolnički centar "Dr Dragiša Mišović - Dedinje".On smatra da postupak koji se vodi protiv njega ne bi trebalo da bude prepreka da dobije ovaj posao."Ja ću da vas zamolim da te stvari ako možete razdvojite", kaže Karić."Možemo da pričamo o pozitivnim efektima ozona, o našoj požrtvovanoj borbi i stavljanju na uslugu svim institucijama koje preventivno hoće da se bore protiv virusa".U telefonskom razgovoru sa novinarkom KRIK-a tvrdi da nije primio mito."Laž je da sam uhvaćen sa novcem. Slučaj je vrlo neutemeljeno i maliciozno pokrenut sa nekih mesta", kaže ne želeći da otkrije koja su to mesta.Karić je zapretio tužbom novinarki KRIK-a, napominjući da je već tužio medije koji su izveštavali o njegovom hapšenju."Hvala ako ćete biti objektivni u prenošenju istine. Bilo bi glupo da se vidimo na sudu", kaže Karić.Dragan Dobrašinović, stručnjak za javne nabavke iz nevladine organizacije Toplički centar za demokratiju i ljudska prava, kaže da to što je država novčano podržala Karićevu firmu "sa stanovišta morala katastrofa, ali da ne iznenađuje s obzirom na to kome se sve i na koji način dodeljuje novac kroz konkurse državnih institucija"."To je obesmišljavanje odgovornog raspolaganja javnim novcem", navodi i ističe da kriza izazvana pandemijom koronavirusa povećava rizik od zloupotreba.Dobrašinović kaže da je Fond trebalo da proveri da li se protiv Karića vodi krivični postupak."Nema izgovora što nisu proverili", dodaje Dobrašinović.Više tužilaštvo u Beogradu reklo je novinarima KRIK-a da je postupak protiv Karića i njegovog bivšeg kolege Spajića u toku. Obojica su, ubrzo nakon hapšenja, pušteni da se brane sa slobode.U međuvremenu u postupku protiv njih saslušani su svedoci, među kojima i Karićeva nevenčana supruga. Karić je po izlasku iz pritvora uzeo godišnji odmor, a nakon njega i bolovanje, ali je, prema njegovim rečima, na Institutu "Vinča" prestao da radi krajem aprila prošle godine.                                

----------------------------------------------------------

Datum: 22.04.2020

Medij: cenzolovka.rs

Link: https://www.cenzolovka.rs/drzava-i-mediji/konferencije-za-novinare-bez-novinara-stav-novinara-pitanja-se-mogu-postavljati-samo-uzivo/

Autori: @Cenzolovka

Teme: Javne nabavke

Naslov: KONFERENCIJE ZA NOVINARE BEZ NOVINARA - Stav novinara: Pitanja se mogu postavljati samo uživo

Javni interes? Rezultati ukazuju na nezadovoljstvo odlukom Kriznog štaba i kvalitetom dobijenih odgovora i brigu za informisanje građana u javnom interesu. Jedno od pitanja koje smo postavili kolegama i koleginicama bilo Javni interes?Rezultati ukazuju na nezadovoljstvo odlukom Kriznog štaba i kvalitetom dobijenih odgovora i brigu za informisanje građana u javnom interesu. Jedno od pitanja koje smo postavili kolegama i koleginicama bilo je da li smatraju da dosadašnji način informisanja sa konferencija za štampu bez novinara omogućava profesionalno izveštavanje u interesu građana.Rezultati ankete pokazuju da čak 95.4% učesnika smatra da su dobijene informacije uopštene i u njima nema svih podataka koji su novinarima potrebni u radu. Da format konferencija u potpunosti omogućava profesionalno izveštavanje u interesu građana smatra tek 2% učesnika ankete, a 2,6% nije moglo da proceni.Koje su alternative?Koleginice i kolege smo pitali i o tome kakav format pres konferencija je potreban rad blagovremenog, tačnog i objektivnog informisanja u javnom interesu.61,4% novinara odgovorilo je da je potrebno vratiti regularne konferencije sa prisustvom novinara na licu mesta, ali obezbediti i onlajn učešće sa mogućnošću postavljanja pitanja, 28,8% da je potrebno vratiti regularne pres konferencije organizovane u skladu sa zaštitnim merama. Tek 0,7% učesnika smatra da je potrebno zadržati postojeću formu konferencije za štampu bez novinara, uz mogućnost postavljanja pitanja putem imejila dok je 2,6% je odgovorilo da treba ukinuti pres konferencije, a da Krizni štab može informiše građane o informacijama od javnog značaja preko saopštenja i zvaničnog sajta. Ukupno 6,5% učesnika se odlučilo za opciju Drugo, odnosno da treba omogućiti onlajn konferencije sa mogućnošću postavljanja pitanja i potpitanja uživo, recimo na Zoom platformi, zbog toga što vrlo često ne dobijaju odgovore od sagovornika. Kao stalan problem ostaje to da nema dovoljno informacija na lokalnom nivou i da je jako teško doći do njih. Šta novinari treba da urade?Na pitanje Kako bi novinari trebalo da reaguju u cilju zaštite svoje profesije i objektivnog informisanja građana na uvedenu praksu održavanja Konferencija za štampu bez prisustva novinara? 57,9%učesnika je reklo da konferencija za štampu bi trebalo bojkotovati, a prenositi samo informacije sa službenog sajta. 27% je izabralo opciju Nisam siguran šta valja činiti u ovoj situaciji. Opciju Drugo izabralo je 13,8% članova i navelo je da treba obavestiti Evropsku uniju i međunarodne organizacije, insistirati na odgovorima gde god je to moguće, prenositi samo informacije iz kredibilnih izvora, napraviti arhivu nepročitanih pitanja unutar medijske koalicije…Da nema potrebe za bilo kakvim reagovanjem i da je ovakav način plasiranja informacija sasvim dovoljan smatra 1,3% učesnika ankete.Pitanja i odgovoriPrateći diskusije u vezi sa tim koja pitanja stižu do Kriznog štaba, ko vrši trijažu itd. članove smo zamolili da nam navedu koliko pitanja su uputili imejlom za pres konferencije koje su održavane od subote 11. aprila, kada je promenjen format konferencija kao i na koliko su pitanja dobili odgovore.Dobijeni odgovori pokazuju da je 53% učesnika nije slalo pitanja imejlom, a kao neke od razloga za to novinari navode: Ne verujem da ta pitanja uopšte stižu tamo gde treba i ne vidim svrhu, ni smisao.Nisam uputila pitanja, niti ću jer ne dobijam odgovoreNe radim besmislene stvari. Ni na konferencijama za štampu kojima prisustvuju novinari (kakav je ovo besmisao!) umesto na postavljena pitanja priča se šta je kome volja.Bojkotujem ih zbog toga, jer je reč o zloupotrebi. Hoće da se reše neprijatnih pitanja, a sanitarne mere su samo izgovor. Pojedini novinari su skrenuli pažnju na to da pitanja upućuju lokalnom štabu, javno preko portala, te da na lokalu nema takvih konferencija, ili da nemaju zaduženja da prate konferencije47% učesnika ankete koji su potvrdili da su slali pitanja Kriznom štabu, izvestilo je da je poslalo ukupno 187 pitanja. Odgovore su dobili na 30 pitanja, odnosno na tek 16% od poslatih pitanja.Da su dobijeni odgovori bili korisni, odnosno da su sadržali ključni traženu informaciju potvrdilo je tek 7,7% učesnika ankete, 16,5% je ocenilo da je odgovor delimično sadržao ključnu informaciju dok je 27,5% reklo da odgovor koji su dobili nije sadržao ključnu traženi informaciju.Analizom podataka utvrđeno je da su učesnici koji su odabrali opciju Drugo oni koji nisu dobili odgovore na poslata pitanja, oni koji nisu slali pitanja uopšte i oni koji nisu uneli objašnjenje.Pitanja na koja nisu dobijeni odgovoriKao pitanja za koja smatraju da su od izuzetne važnosti za javnost, a na koja nisu dobili odgovore iako su ih postavili imejlom ispitanici su naveli sledeća pitanja: Zašto nema pravovremenih ažuriranja podataka na lokalu?Koliko su pouzdani testovi na virus?Da li je iko proveravao pouzdanost i ko kontroliše ispravnost opreme, lekova i sredstava koji stižu od početka epidemije i distribuiraju se zdravstvenim ustanovama i primenjuju na gradnjinima?Koliko je zdravstvenih radnika pozitivno na COVID 19 u Zaječaru? Koliko Zaječar ima respiratora?Koliko uopšte ima zaraženih na lečenju u Opštoj bolnici u Subotici? Šta se dešava sa onim Subotičanima koji dolaze iz inostranstva, da li su smešteni u kućnu izolaciju ili su u Prihvatnom centru ili u bilo kom drugom objektu koji je eventualno prenamenjen sada zbog pandemije?Sva pitanja koja su su u vezi sa javnom nabavkama u vreme vanrednog stanja.Zbog čega se javnosti ne obraćaju isključivo medicinski stručnjaci?Zašto nema dovoljno testova za sve koji se žele testirati?Pitanje odgovornosti za eksploziju pandemije u pojedinim zdravstvenim ustanovama državnog tipa.Zašto starima ne promeniti mogućnost izlaska u neko normalno vreme popodne na 1h da se prošetaju?Da li postoji veza između zagađenja vazduha i ove pandemije?Da li imamo uvid o rasprostranjenosti zaraze u kampovima (logorima) za migrante?Neslužbeni podaci govore da je broj preminulih daleko veći od zvaničnog.Zašto se samo u Srbiji donose najstrožije mere, kada je dokazano u zemljama u okruženju, da se može boriti protiv COVID19 i bez njih? Kao komentare koji oslikavaju pres konferencije bez novinara izdvajamo: Ne postoji dvosmerna komunikacija između novinara i gradskog Štaba za vanredne situacije.Oni se nama obraćaju kad hoće, a ne kad mi imamo pitanja.Uskratiti reč Informeru!Pitanja se mogu postavljati samo uživo. Nezavisni mediji trebalo bi da bojkotuju ove predstaveNe učestvujemo u ovom cirkusu.Verujem da kolege i slušajući pitanje, a njihov odgovor, vide da nema svrhe postavljati pitanja na napamet naučen tekst toka konferencije!Ne učestvujem, niti imam nameru! Osnovna Ustavna prava su mi ograničena.                                    

----------------------------------------------------------

Datum: 22.04.2020

Medij: 021.rs

Link: https://www.021.rs/story/Info/Srbija/241165/KRIK-Osumnjicenom-za-korupciju-drzava-dala-novac-da-proizvede-ozonizatore.html

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: KRIK: Osumnjičenom za korupciju država dala novac da proizvede ozonizatore

Fond za inovacionu delatnost dodelio je 5,1 miliona dinara (više od 43 hiljade evra) firmi Slavka Karića, bivšeg direktora jednog od sektora Instituta "Vinča" koji je hapšen zbog primanja mita, otkriva KRIK.Dok se Karić nalazi pod istragom tužilaštva, njegova firma treba da iskoristi ovaj novac da proizvede ozonizatore - aparate za dezinfekciju i njima steriliše državne objekte.   U februaru 2019. policija je uhapsila Slavka Karića, direktora Centra operative Instituta za nuklearne nauke "Vinča", zbog sumnje da je sa kolegom uzeo 4.000 evra mita od zaposlenog u ovom institutu. Na snimku hapšenja vidi se inspektor kako broji novac koji je zaplenjen tom prilikom, piše portal "KRIK".   Svega godinu dana kasnije, 27. marta, Karićeva firma "SKV Garant" potpisala je ugovor sa državnim Fondom za inovacionu delatnost, koji vodi Ivan Rakonjac, da proizvede prenosive ozonizatore za dezinfekciju. Karićeva firma je ovim aparatima već dezinfikovala Skupštinu Srbije kako bi se izbeglo širenje eventualne zaraze od korona virusa u prostorijama ove institucije, piše na sajtu Fonda za inovacionu delatnost.   "Preduzeće će zahvaljujući Fondovim odobrenim sredstvima izraditi više od 20 ozonizatora, a u narednom periodu će vršiti ozonizaciju prostora javnih ustanova i ustanova od značaja za državu", dalje se navodi na sajtu Fonda za inovacionu delatnost.   Država je za ovaj posao Karićevoj firmi isplatila 5,1 miliona dinara (više od 43 hiljade evra). Konkurs na kome je ukupno dodeljeno 60 miliona dinara za 12 projekata inicirao je kabinet premijerke Ane Brnabić, kažu iz Fonda za KRIK, a pobednike je izabrala tročlana ekspertska komisija. Nju su činili jedan od bivših direktora međunarodne kompanije "Cisco systems" Vladeta Marjanović, profesorka Univerziteta u Torontu Milica Radišić i kardiovaskularni hirurg i redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti Đorđe Radak.   Nikome od njih Karićevi problemi sa zakonom nisu zasmetali da mu dodele novac građana.   Iako je slučaj hapšenja Karića poznat u javnosti, direktor Fonda Ivan Rakonjac za KRIK tvrdi da nije imao informacije o tome.   "Prema podacima sa kojima je Fond raspolagao u trenutku procene podobnosti, nije postojala informacija da je preduzeće 'SKV Garant' pod istragom ili da ima neke druge probleme (stečaj, likvidacija, blokada, itd.) koji bi ga eliminisali iz odabira ili učinili nepodobnim za potpisivanje ugovora o finansiranju", kaže Rakonjac.   Iz Fonda kažu i da su za Karića dobili potvrdu Ministarstva unutrašnjih poslova da nije ranije osuđivan, ali ne i informaciju da se protiv njega vodi postupak. U ugovoru koji je država sklopila sa njegovom firmom ističe se i da je Karić u obavezi da spreči prevare i koruptivne aktivnosti, odnosno nuđenje ili primanje mita.   Upravo zbog korupcije Karić je i postao poznat javnosti - mnogi mediji su objavili vest da je prošle godine uhapšen zbog sumnja da je zajedno sa kolegom iz "Vinče" Brankom Spajićem od muškarca, zaposlenog takođe u Institutu, uzeo 4.000 evra. Zauzvrat su mu, navodno, omogućili da ne bude premešten na drugo radno mesto.   Karić je ovo mogao da obezbedi, jer, osim što se sam nalazio na uticajnoj poziciji, njegova nevenčana supruga je Milica Marčeta Kaninski, tadašnja direktorka Instituta "Vinča". Ona je dala ostavku nakon što je Karić uhapšen, ali je odmah zatim zaposlena na državnom Institutu za opštu i fizičku hemiju, o čemu je pisao portal "Pištaljka".   Karićeva firma, kako se navodi na sajtu Fonda za inovacionu delatnost, ozonizatore izrađuje u saradnji upravo sa Institutom za opštu i fizičku hemiju. Slavko Karić kaže za KRIK da je ovo prvi put da je njegova firma dobila pomoć države.   "Novac smo dobili ne samo za proizvodnju ozonizatora, već i za kompletnu uslugu sterilizacije prostora ozonom. To je nešto što do sada na ovim prostorima niko nije radio na taj način", navodi on.   Kaže da je već dezinfikovan veliki broj firmi, a pre dva dana i Kliničko-bolnički centar "Dr Dragiša Mišović - Dedinje". On smatra da postupak koji se vodi protiv njega ne bi trebalo da bude prepreka da dobije ovaj posao.   "Ja ću da vas zamolim da te stvari ako možete razdvojite. Možemo da pričamo o pozitivnim efektima ozona, o našoj požrtvovanoj borbi i stavljanju na uslugu svim institucijama koje preventivno hoće da se bore protiv virusa", kaže Karić.   U telefonskom razgovoru sa novinarkom KRIK-a tvrdi da nije primio mito.   Karić je zapretio tužbom novinarki KRIK-a, napominjući da je već tužio medije koji su izveštavali o njegovom hapšenju.   Dragan Dobrašinović, stručnjak za javne nabavke iz nevladine organizacije Toplički centar za demokratiju i ljudska prava, kaže da to što je država novčano podržala Karićevu firmu "sa stanovišta morala katastrofa, ali da ne iznenađuje s obzirom na to kome se sve i na koji način dodeljuje novac kroz konkurse državnih institucija".   "To je obesmišljavanje odgovornog raspolaganja javnim novcem", navodi i ističe da kriza izazvana pandemijom koronavirusa povećava rizik od zloupotreba.   Dobrašinović kaže da je Fond trebalo da proveri da li se protiv Karića vodi krivični postupak.   Više tužilaštvo u Beogradu reklo je novinarima KRIK-a da je postupak protiv Karića i njegovog bivšeg kolege Spajića u toku. Obojica su, ubrzo nakon hapšenja, pušteni da se brane sa slobode.   U međuvremenu u postupku protiv njih saslušani su svedoci, među kojima i Karićeva nevenčana supruga. Karić je po izlasku iz pritvora uzeo godišnji odmor, a nakon njega i bolovanje, ali je, prema njegovim rečima, na Institutu "Vinča" prestao da radi krajem aprila prošle godine. Tekst u celosti čitajte naportalu KRIKA OVDE. Autor: KRIK Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.  

----------------------------------------------------------

Datum: 22.04.2020

Medij: nova.rs

Link: https://nova.rs/politika/srbijagas-kupuje-automobile-a-drzava-im-placa-dugove/

Autori: Redakcija

Teme: Nemanja NenadićnabavkeSrbija (Transparency Serbia)

Naslov: Srbijagas kupuje automobile, a država im plaća dugove

Foto: Medija centar Beograd Javno preduzeće "Srbijagas", kome je Vlada Srbije prošle godine oprostila dug od čak 1,2 milijarde evra, kupilo je tokom vanrednog stanja 10 novih putničkih automobila i to za gotovo 16 miliona dinara. Na tenderu koji je to preduzeće raspisalo još početkom marta javio se samo jedan ponuđač.I pre nego što je u Srbiji uvedeno vanredno stanje, 2. marta, JP Srbijagas raspisalo je tender za kupovinu 10 putničkih automobila. Međutim, ta nabavka nije prekinuta, iako je Uprava za javne nabavke preporučila da se obustave svi postupci dok traje borba protiv epidemije, ukoliko nisu neophodni.U javnom pozivu navodi se da je rok za dostavu ponuda 1. april, za kada je najavljeno i njihovo otvaranje. Na pitanje novinara portala Nova.rs da li je ovaj postupak okončan i koliko su plaćeni novi automobili, direktor JP Srbijagas Dušan Bajatović nije odgovorio. Međutim, prema Odluci o dodeli ugovora, koja je objavljena na sajtu Uprave za javne nabavke, tender za nabavku vozila je okončan, a posao je dobilo preduzeće Grand motors. Sudeći prema ovom dokumentu, Srbijagas će platiti 10 vozila 15,8 miliona dinara ili oko 134.000 evra, što znači da jedan automobil u proseku košta oko 13.400 evra.U konkursnoj dokumentaciji navodi se da se javna nabavka raspisuje za kupovinu vozila do 1.300 kubika, te da moraju da budu proizvedeni najkasniji 2019. godine. Prema tehničkoj specifikaciji, novi automobili Srbijagasa moraju da imaju motore standarda minimum EURO 6, snagu motora između 65 i 75 ks, da su benznci, da imaju sistem za sprečavanje napuštanja saobraćajne trake, moraju da bude opremljeni putnim računarima, utičnicama, vazdušnim zavesama…Nenadić: To što se javio samo jedan ponuđač, govori da je naručilac negde pogrešioMeđutim, ni u javnom pozivu ni u konkursnoj dokumentaciji nije bilo navedeno koliko će ova vozila koštati, dok u Planu javnih nabavki piše da je vrednost te, ali i svih ostalih javnih nabavki u Srbijagasu, tajni podatak.Nemanja Nenadić, direktor Transparentnosti Srbija, kaže za portal Nova.rs da to što nije navedena procenjena vrednost nabavke nikada nije opravdano."To što će naručilac vrednost nabavke proglasiti za poverljivi podatak, ne znači da će ostati tajna za svakog, već stvara rizik da će biti poznata onom ko je željeni ponuđač. Takođe, sama činjenica da je naručilac dobio samo jednu ponudu ukazuje na to da je u nečemu pogrešio. Cilj svake javne nabavke je da se kroz nadmetanje dođe do povoljnije cene i boljeg kvaliteta. Možda je bilo suviše precizirana tehnička specifikacija, pa je mogao malo ko ispunuti, a možda je bilo pogrešno i vreme nabavke, pa neki ponuđači zbog pandemije nisu mogli da dostave ponudu", navodi Nenadić.Kako je država oprostila dug Srbijagasu?Inače, JP Srbijagas, koje se nalazi u stopostotnom vlasništvu države, godinama je bilo u ogromnim dugovima. Međutim, 2019. Vlada Srbije donela je Zaključak kojim je tom preduzeću otpisala čak 1,2 milijarde duga. Društvo 05. Mar. 2020 Kako je tada objavio Radio Slobodna Evropa, iz Zaključka Vlade videlo se da je najveći deo duga "Srbijagasa" prema državi nastao tako što je država bila garant za kredite "Srbijagasa" kod komercijalnih banaka. Zbog toga što "Srbijagas" nije izmirivao svoje obaveze, banke su aktivirale garancije, pa je država "uskočila" i plaćala dugove "Srbijagasa". Samim tim, dug tog preduzeća prema bankama postao je dug prema državi, koji "Srbijagas" nikad nije izmirio.U tekstu Zaključka pisalo je i da je Vlada odlučila da potraživanje prema Srbijagasu "konvertuje u trajni ulog Republike Srbije u to javno preduzeće, odnosno da kao osnivač za iznos konvertovanog potraživanja poveća kapital javnog preduzeća".Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram            

----------------------------------------------------------

Datum: 22.04.2020

Medij: Nova S

Rubrika: Među nama/Nova S

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Online peticija da funkcioneri dobiju naknadu u visini minimalca

U toku je online peticija koja bi trebalo da rezultira predlogom Vladi Srbije da funkcioneri, tj. izabrana, imenovana i postavljena lica u naredna tri meseca naknadu za svoj rad dobiju u visini minimalca u Srbiji.U narednoj tv reportaži Sanje Ignjatović Eker, gledamo i slušamo šta o ovom predlogu misle gradonačelnici Novog Sada i Šapca, Miloš Vučević i Nebojša Zelenović.Naime, prema podacima Agencije za borbu protiv korupcije, osoba na koje se odnosi ova peticija ima oko 30000...

----------------------------------------------------------