Joomla 3.2 Template by Justhost Complaints

Mediji o korupciji

Datum: 30.04.2020

Medij: Danas     Strana: 6

Rubrika: Društvo

Autori: Beta

Teme: Korupcija

Naslov: Srbija kao manjkava demokratija

Izveštaj Bertelsman fondacije o stanju demokratije u Srbiji

Srbija kao manjkava demokratija

Beograd /// Stanje demokratije u Srbiji, kao zemlji koja je na putu uspostavljanja funkcionalne tržišne ekonomije i kandidat za članstvo u EU, pogoršava se, ocenjuje se u novom izveštaju Bertelsman fondacije o stanju demokratije u pojedinim zemljama i celom svetu.

U izveštaju su analizirani politička i ekonomska transformacija i upravljanje u 137 zemalja koje su po stepenu transformacije svrstane u pet grupa - veoma napredne (10), napredne (14), ograničene (38), veoma ograničene (48) i neuspele (27). Od ukupno 137 zemalja 74 su ocenjene kao demokratije, a 63 kao autokratije. Srbija je s indeksom 6,94 (na skali od jedan do 10) svrstana u grupu ograničenih demokratija zajedno sa BiH, Albanijom, Kosovom, Mađarskom, Moldavijom, Ukrajinom i Turskom dok su Hrvatska, Crna Gora, Severna Makedonija, Bugarska i Rumunija u grupi naprednih, a Slovenija u grupi veoma naprednih demokratija. U izveštaju se ocenjuje da je jedno od najtežih pitanja s kojima se Srbija suočava vezano za definisanje njene granice i teritorije, jer status Kosova još nije rešen. Ukazuje se takođe da su odnosi Srbije sa susedima na Zapadnom Balkanu pogoršani u poslednje dve godine.

Kada je reč o političkoj transformaciji, Srbija je sa indeksom 6,95 rangirana na 36. mestu, u grupi "manjkavih demokratija", zajedno sa Kosovom, Crnom Gorom, Severnom Makedonijom i Albanijom, ali i četiri članice EU - Bugarskom, Rumunijom, Mađarskom i Poljskom.

Hrvatska i Slovenija su ocenjene kao "demokratije u konsolidaciji", a BIH kao "veoma manjkava demokratija".

Po pitanju ekonomske transformacije, Srbija ima indeks 6,93 i pripada grupi "ograničeno" transformisanih zemalja sa Kosovom, Albanijom i BiH. Severna Makedonija, Hrvatska i Crna Gora su u grupi "naprednih" a Slovenija u grupi "veoma naprednih".

U delu izveštaja koji se odnosi na Srbiju navodi se da politički sistem u zemlji karakterišu dominacija jedne političke partije koja je vladajuća i na nacionalnom i na lokalnim nivoima. Ocenjuje se da su parlamentarni izbori u aprilu 2016, predsednički iz 2017. i delimični lokalni izbori 2017. i 2018. bili prilično slobodni, ali su svi bili obeleženi pristrasnim medijskim izveštavanjem i neprimerenim prednostima za aktuelne vladajuće elite.

Civilno društvo ima slab uticaj najavne politike, jer vladina tela ne održavaju redovno javne rasprave i savetovanjao nacrtimazakona i predloga politika, a postojeći sistem "provere i ravnoteže" ozbiljno je doveden u pitanje.

Prava manjina uglavnom se poštuju u skladu s ustavom koji Srbiju definiše kao multikulturalnu zemlju, navodi se u izveštaju ali i dodaje da su nezavisnost i pluralizam medija u ozbiljnom opadanju, da pravosuđe nije oslobođeno političkog uticaja i da ga dodatno muče neefikasnost, nepotizam i korupcija.

Izveštaj se odnosi na period od 1. januara 2017. do 31. januara 2019. Beta

Beta

Savet Evrope: U Srbiji raste broj napada na novinare

Strazbur - U Srbiji je broj napada na medije, uključujući pretnje smrću novinarima, tokom 2019. godine bio u porastu, navodi se u godišnjem izveštaju Platforme Saveta Evrope za unapređenje zaštite novinarstva i bezbednosti novinara. Zapaljiva retorika često dolazi od državnih zvaničnika, dodaje se u juče objavljenom izveštaju. U Srbiji je zaključno sa 3L decembrom bilo 21 aktivno upozorenje na Platformi. Beta

----------------------------------------------------------

Datum: 30.04.2020

Medij: Ekspres     Strana: 28,29

Rubrika: Bez naslova

Autori: Tamara Marković Subota

Teme: Korupcija

Naslov: DANI KOJI SU PROMENILI SRBIJU

Nataša_Mićić uyela je_ 12._ ma_rta_2oo_3._ va_n redno _s_t_a nj_e _u _S_rbiji,_a_goli_cijaj_e_ zap_oče_la_ akciju?Sablja‘_‘._Usl_e_di_l_o_je jušenje zdanja_u_ ?Silerovcj, Akcya_u_Meljaku2 hapše_nj_e_ Z_vezd_a_na_ Jouap_oulsa,_ pronalazak tela _Iv_a_n a_S t a mb_o_l i ć a...

TAMARA

MARKOVIĆ SUBOTA

pidemiolozi, infektolozi, pulmolozi: doktori Predrag Kon, Darija Kisić Tepavčević, Goran Stevanović,

Branimir Nestorović danas su nosioci odluka struke u Kriznom štabu oformljenom za borbu protiv pandemije virusa Covid-19. Njihove reči prate se iz dana u dan, u iščekivanju da se konačno brojke novozaraženih i preminulih spuste na nivo koji bi omogućio bar relativan povratak normalnom, starom životu.

Na drugoj liniji fronta je Vojska koja kontroliše granice, bolnice i staračke domove, i policija koja obezbeđuje poštovanje policijskog časa, mere samoizolacije, kontroliše svakog vozača stranog transportnog kamiona koji uđe u Srbiju, prateći ga od granice do granice, iz grada u grad.

Sedamnaest godina ranije, u vanrednom stanju uvedenom 12. marta 2003. godine, posle ubistva premijera Zorana Đinđića, situacija je bila obrnuta. Policija je bila na prvoj liniji fronta, a brojke

koje su tada građani čekali u vestima odnosile su se na broj pripadnika zemunskog klana, osumnjičenih pripadnika JSO, uhapšenih kriminalaca, rešenih ubistava, otmica, iznuda...

I tada se živelo sa policijskim časom i zabranom kretanja. Konferencije za novinare takođe su održavane svakog dana, a ispred novinara sedeli su ministar policije Dušan Mihajlović, njegov zamenik Nenad Milić, generali Sreten Lukić, načelnik RJB, i Milan Obradović, načelnik beogradske policije, kao i Goran Radosavljević Guri, komandant tada najaktivnije jedinice srpske policije - Zandarmerije. Svakog dana pojavljivao se i načelnik po jedne policijske stanice iz unutrašnjosti Srbije, sa raportom o konačno razrešenoj bezbednosnoj situaciji u svom gradu. Iza kulisa svih konferencija, ali i brifinga na kojima su pozivani glavni urednici medija, stajao je Vladimir - Beba Popović.

Proglašenje

vanrednog stanja

Te srede 12. marta 2003. zvaničnu vest o ubistvu premijera saopštio jejiotpredsednik Vlade Nebojša Cović.

„Atentat na Đinđića izvršen je u 12.25 sati. Premijer je preminuo sat vremena kasnije u Urgentnom centru u koji je doveden u besvesnom stanju, sa dve prostrelne rane na stomaku i grudnom košu. Hitna hirurška intervencija i reanimacija bile su uzaludne", rekao je Cović. On je tada rekao i ono što je Đinđić od umalo kobnog presecanja kolone vozila kod hale "Limes” 21. februara odbijao da poveruje.

„Ovo je drugi atentat na Đinđića, koji je izvršen u trenutku kada je istraga o prvom atentatu na auto-putu trebalo da donese prve konkretne rezultate", rekao je Čović.

Za Čovićem se zatim oglasila i predsednica Skupštine Nataša Mićić, sa najvažnijom objavom u svojoj političkoj karijeri.

„Donela sam odluku da prihvatim predlog Vlade Republike Srbije za proglašenje vanrednog stanja sa ciljem da se očuva bezbednost ljudi, imovine i sprovede odlučan obračun državnih organa sa organizovanim kriminalom. U tom cilju država će upotrebiti sva sredstva pravne države dok se počinioci i nalogodavci ovog, ali i svih drugih zločina počinjenih u poslednje vreme ne privedu pravdi", rekla je tada vršilac predsedničke dužnosti Nataša Mićić.

A taj obračun označavao je rat sa tada najmoćnijim kriminalnom grupom u Srbiji - zemunskim klanom i njihovim saradnicima iz ozloglašene Jedinice za specijalne operacije. Imena Milorada Ulemeka Legije, bivšeg komandanta Jedinice, i vođa „zemunaca“ Dušana Spasojevića Šiptara i Mileta Lukovića Kuma objavljena su na poternici srpske policije samo par sati posle atentata.

Režirani protest JSO,

incident kod hale “Limes", dizanje u vazduh “Difens rouda” i bekstvo Ljubiše Buhe Čumeta koji se javno, preko medija nudio za zaštićenog svedoka protiv Ulemeka i Spasojevića, koje je optuživao za brojna ubistva i otmice, bili su dovoljni da policija pohvata konce, označi osumnjičene i započne akciju “Sablja", čijem je nazivu kumovao ministar Mihajlović. Istovremeno, sve vreme vanrednog stanja trajala je i akcija “Vihor”, odnosno policijska blokada svih ulaza i izlaza iz Beograda, kao i kontrola svih vozila.

Na prvoj poternici, osim glavne trojke Ulemeka, Spasojevića i Lukovića, našli su se i tada označeni članovi klana: Dejan Milenković Bagzi, Vladimir Milisavljević, Sretko Kalinić, Nikola Bajić, Miladin Suvajdžić, kao i braća Miloš i Aleksandar Simović i Dušan i Đorđe Krsmanović. Već sutradan na poternici je bilo 31 ime, a spisak se zatim iz dana u dan širio. Vlada je saopštila da se traga za više od dve stotine ljudi osumnjičenih za organizovani kriminal.

Krenula su i hapšenja, otkrivanje štek stanova u kojima su se „zemunci" krili, pronalaženi su “audiji” smrti, razotkrivana su prethodna ubistva i otmice, ali od trojice glavnoosumnjičenih nije bilo ni traga.

I nisu samo muškarci u to vreme bili predmet potrage policije. Tri žene, bliske „zemuncirna", dobile su na značaju u akciji “Sablja”: Biba Šekularac kao bliska Legijina prijateljica, Ljiljana Buha koju je Čume optužio da ga je trovala po nalogu Spasojevića, kao i majka Miladina Suvajdžića, čuvena Iboljka, osumnjičena za iznajmljivanje štek stanova za zemunski klan i vlasnica farme na kojoj su držani oteti.

I u to vreme javnost je pronalazila način za humor, bez društvenih mreža. Zbijale su se šale o tome kako je Vladimir Milisavljević dobio nadimak Vlada Budala, građani su se “plašili” da otvore kontejner a da im ne iz njega ne iskoči neki odbegli „zemunac"... Bela kniiga i Specijalni sud

Đinđićeva vlada proglasila je 2002. godinu, godinom borbe protiv organizovanog kriminala. Policija je napravila belu knjigu o organizovanim kriminalnim grupama u Srbiji. Tada zajednički surčinsko-zemunski klan naveden je kao najjači u regionu. Donet je Zakon o nadležnosti državnih organa u borbi protiv organizovanog kriminala, po kome je i započelo formiranje Specijalnog suda. Izabran je specijalni tužilac Jovan Prijić, predviđeno je postojanje svedoka saradnika.

Maja Kovačević Tomić, tada sudija i portparol Specijalnog suda, za “Ekspres” je izjavila da se Čume još krajem 2002. nudio da bude svedok saradnik čim zakon stupi na snagu.

„Buha je bio u bekstvu, van Srbije, jer je pucano na njega. Specijalni tužilac ga je u Slovačkoj saslušavao nekoliko dana i Buha je govorio o kriminalnim delima zemunskog klana i njihovoj sprezi sa pojedinim pripadnicima JSO. Uzimanje izjave od Buhe završeno je 11. marta“, rekla je Maja Kovačević Tomić opisujući situaciju uoči atentata.

Rilšenje tvrđave u Silerovoj

Prva mera države protiv zemunskog klana bila je rušenje Spasojevićeve vile i Tržnog centra u Šilerovoj ulici 38. Dan posle ubistva premijera, 13. marta u 14 sati je počelo rušenje, ali je betonska tvrđava, nalikmeksičkim hacijendama, danima odolevala bagerima i eksplozivu. Sa zemljom je sravnjena 27. marta sa više desetina kilograma eksploziva.

Upravo u ovu vilu novinari beogradskih redakcija ušli su prvi i jedini put mesec i po dana ranije, i to upravo na poziv Spasojevića, koji je time pokušao da se odbrani od Čumetovih optužbi da u Šilerovoj drži zatočenu njegovu suprugu Ljilju.

Novinari tada nisu videli rešetke koje je Čume

Predaia

Na hapšenje prvooptuženog za ubistvo premijera Milorada Ulemeka Legije čekalo se 14 meseci.

Bivši komandant JSO sam se predao beogradskoj policiji u noći 2. maja 2004. tako što je došao do žandarma koji su čuvali njegovu kuću u Filmskom gradu. Tvrdio je i da je sve vreme proveo u kući sakriven u pregradi od zidova. Prvi koji je došao do njegove kuće bio je Goran Radosavljević Guri, koji je sa njim i otišao do zgrade MUP-a, gde su Legiju sačekali načelnik RJB Miša Milošević i tadašnji ministar Dragan Jočić. Legija je od tada u zatvoru. Za organizaciju ubistva premijera osuđen je na 40 godina zatvora.

pominjao, ali jesu bezbednosne kamere, čuveni bazen, fontanu...

Rušenje Šilerove tadašnja vlada okarakterisala je kao znak odlučne borbe države protiv kriminala. Međutim, i dan-danas taj potez izaziva niz spekulacija zbog sumnje da je rušenje izvedeno kako bi se uništili dokazi, konkretno video snimci o brojnim političarima koji su dolazili Spasojeviću u posetu i sa njim sklapali dilove.

U direktnu vezu sa Spasojevićem i Lukovićem najviše je dovođen Čedomir Jovanović, tada jedan od najbližih Đinđićevih saradnika, koji je prozivan kao osoba koja je dvojicu vođa „zemunaca" 2001. godine posećivao u zatvoru, u kome su se našli nakon proterivanja iz Francuske. Pominjane su njegove posete Šilerovoj, kupanje u Spasojevićevom bazenu, kao i da je rušenje Šilerove naredio kako bi se uništili snimci koji bi mogli da ga kompromituju. Na sve optužbe Jovanović je kasnije odgovorio samo jednom, doduše antologijskom rečenicom: “Ruke su mi prljave, ali mi je savest čista”.

Navodni snimci, do danas, 17 godina kasnije, nisu se pojavili.

Hapšenje Zvezdana Jovanovića

Glavno pitanje policije i celokupne javnosti u to vreme bilo je ko je pucao na premijera, ko je ubica. Vrlo brzo je otkriveno da je na premijera pucano s prozora na drugom spratu zgrade u Ulici admirala Geprata broj 14, udaljene oko 200 metara vazdušnom linijom od parkinga zgrade Vlade. Unutra je nađeno ćebe, a na simsu opušak "davidova”. Bilo je jasno da je takvo ubistvo mogao da izvrši samo profesionalac, i zato se on i tražio među snajperistima JSO.

A onda je 25. marta novi premijer Zoran Živković saopštio da je policija, na osnovu dotadašnje istrage, izvršenih provera na utvrđivanju materijalnih činjenica i dokaza, izjava svedoka i uhapšenih članova zločinačke grupe koja je izvršila atentat, identifikovala Zvezdana Jovanovića kao osobu koja je pucala u Đinđića. Jovanović, poznat po nadimku Zveki, bio je pomoćnik komandanta JSO, jedan od onih čiji je lik zabeležen na snimcima protesta2ool. godine.

Živković je tada saopštio i da je policija pronašla i snajpersku pušku, marke "hekler i koh G3”, zakopanu na Novom Beogradu, iz koje je, kako se u tom momentu samo sumnjalo, pucano na premijera Đinđića. Aleksandar Milosavljević, tadašnji zamenik okružnog tužioca,, koji je Jovanovića saslušavao u Okružnom zatvoru, za “Ekspres” je rekao da je Zvezdan te noći izgledao kao osoba koja hoće da skine teret sa sebe, i to što je pre moguće.

„Op nijednog momenta nije sporio da je pucao. Ali bitna su dva pitanja koja sam mu postavio na kraju. Pitao sam ga zašto si ubio premijera i zašto si to priznao? Prvo je rekao zato što je Đinđić hteo da ih izruči u Hag. Rekao je da je video spisak od 442 osobe i da to nije mogao da dozvoli. Da ga citiram, rekao je: ’Da mene, koji sam toliko godina krvavio gaće u ratu neko hapsi i vodi kao ratnog zločinca, ja to ne mogu, ne želim’. Zvezdan je smatrao da je on u suštini uradio stvar koja je državni projekat. On je sebe doživljavao kao državnog činovnika, i mislio je da je to što je uradio, uradio po nalogu nekoga ko je mnogo mislio o tome. Zvezdanu je to bilo normalno. A odgovor na pitanje zašto je priznao je možda i najinteresantniji u celom zapisniku. Rekao je: ’Ja nisam kriminalac. Ne možete da me stavite u isti koš sa Dućom i Kumom. Ja nisam uzeo novac’. Čak se distancirao i od ljudi oko njega, u jedinici. Rekao je da to što se neko bavi kriminalom, da to njega ne interesuje", rekao je Milosavljević. Akcija Meljak

Dejan Milenković Bagzi, koji je kasnije postao zaštićeni svedok, tvrdio je da su u jednom momentu Spasojević i Luković skriveni posmatrali rušenje svojih kuća u Zemunu. Zatim su pobegli u Meljak, u vikendicu Lukovićevog ujaka, gde su locirani i ubijeni upravo na dan kada su njihova zdanja u Šilerovoj sravnjena sa zemljom.

„Nakon Đinđićevog ubistva, posle nekoliko dana skrivanja po stanovima u Beogradu, Spasojević, Luković i ja smo otišli u Meljak, gde su nam hranu donosili Lukovićev ujak i njegov sestrić. Jedne večeri, sestrić se nije pojavio sa hranom. Dušan zove sa fiksnog telefona, javlja se ujak i kaže da je pogrešan broj. Shvatamo da nam je policija na tragu. Pakujemo se i izlazimo kroz prozor, prvo Kum, pa Dušan, pa ja. Čujemo: ’Stoj, policija’. Ja bežim deset metara ka ogradi, preskačem je i bežim, ne zaustavljam se. Posle 30 sekundi čujem rafale i pojedinačne pucnje. Trčim dalje sve do puta. Vidim kako pristiže mnogo policijskih vozila i hitna pomoć. Ležao sam u nekom jarku, svuda je bilo policije. Jedan je stajao dva metra od mene i čak je vršio nuždu. Mislio sam da će da me vidi. Posle dva, tri sata ustao sam iz jarka. Išao sam močvarama, njivama. Našao sam neku vikendicu u kojoj sam ostao do sutradan uveče. Zatim odlazim autobusom do Beograda i do Surčina, svojoj kući. Tokom akcije ’Sablja’ krio sam se u kampu kod Surčina, gde mi je supruga nosila hranu, a zatim sam sa lažnim pasošem otišao u Grčku", rekao je Milenković.

Spasojević i Luković su prema zvaničnoj verziji pronađeni u dvorištu vikendice 27. marta u 20.40 sati. Prema saopštenju policije, njih dvojica su prilikom pokušaja bekstva puca-P na pripadnike SAJ-a i pokušali da bace bombe na njih. Policija je saopštila i da su pripadnici SAJ-a likvidirali vođe zemunskog klana jer su pruži-P oružani otpor prilikom pokušaja hapšenja. Kako je navedeno, oni su na policiju puca-P iz automatske puške M-70 i uz sebe su imali ručne pešadijskebombe.

Milenković je, međutim, kasnije na sudu tvrdio da ni on, ni Luković, ni Spasojević nisu bili naoružani u kući u Meljaku dugim cevima, već da je samo Spasojević imao jedan pištolj „bereta".

I ta rečenica poslužila je za nove političko-policijske obračune u kojima su Rodoljub Milović, tada inspektor PO-SKOK-a, i Spasoje Vulević, komandant SAJ-a, optuživani da su po nalogu tadašnje vlasti likvidirali Spasojevića i Lukovića, kako ne bi progovorili o svojim vezama sa političarima iz Đinđićevog okruženja. Najglasniji u ovim izjavama bio je lider radikala Vojislav Šešelj, koga je s druge strane upravo policija u vreme neposredno pre atentata dovodila u direktnu vezu sa vođama zemunskog klana.

Stambolićevo telo u živom kreču

Taj 27. mart policiji je doneo informaciju na koju se bezmalo čekalo tri godine.

Tog dana u beogradsku policiju na saslušanje je doveden Nenad Šare zvani Škene, pripadnik JSO. Inspektori koji su razgovarali sa njim, iz kancelarije su pred pretpostavljene izašli sa najvažnijom informacijom: Šare je priznao učešće u ubistvu Ivana Stambolića i spreman je da pokaže mesto na kome je zakopano njegovo telo. Na Fruškoj gori.

Slučaj Stambolić bio je enigma od 25. avgusta 2000, kada je misteriozno nestao dok je trčao na Košutnjaku. Istraga je sve do hapšenja Škeneta tapkala u mestu, mada je bilo jasno da iza svega stoji državni vrh i strukture Državne bezbednosti.

Sa hapšenjem Škeneta

klupko je počelo da se odmotava. Prema njegovom svedočenju, Stambolića su sačekali na Košutnjaku i uz pretnju oružjem mu naredili da uđe u kombi. Odvezli su ga na Frušku goru, gde je ubijen i bačen u jamu sa živim krečom. Istog dana, specijalne policijske jedinice su se uputile na Frušku goru, gde je i nađeno telo. Presuda u slučaju ubistva Stambolića, u objedinjenom postupku u kome se optuženima sudilo i za atentat na Vuka Draškovića u Budvi, bila je prva presuda pred Specijalnim sudom u kojoj su izrečene maksimalne kazne od 40 godina zatvora. U presudi je navedeno da je Stambolićevo ubistvo naredio bivši predsednik Srbije i SRJ Slobodan Milošević, radi eliminacije političkih protivnika. Milošević je, prema pravosnažnoj presudi, Državnoj bezbednosti naredio ubistvo Stambolića, a njega su oteli i ubili pripadnici JSO. Najstrože kazne u ova dva slučaja izrečene su Ulemeku, kao organizatoru Stambolićevog ubistva, i njegovom potčinjenom Branislavu Berčeku, okrivljenom da je ubio Stambolića hicima ispaljenim u potiljaki da je pucao u Draškovića.

Kraj posle 42 dana

Policija u vreme tog vanrednog stanja nije bila aktivna samo u Beogradu, na razbijanju zemunskog klana. U NO--vom Sadu uhapšeni su saradnici „zemunaca" koji su rasturali narkotike po celoj Vojvodini, u Kruševcu je uhapšen Zoran Jotić Jotka, čiji je klan bio najmoćniji u iznudama lokalnih biznismena, Mlađan Mićić Pacov uhapšen je u Požarevcu, šabačka policija razrešila je brojna ubistva...

U pritvoru su se u vreme “Sablje” našle i estradne zvezde Svetlana - Ceca Ražnatović i Aca Lukas. Uhapšeno je ukupno 11.665 osoba koje su se sumnjičile za povezanost sa organizovanim kriminalom.

Vanredno stanje trajalo je do 22. aprila 2003. godine. U govoru prilikom ukidanja vanrednog stanja Nataša Mićić je rekla: „ova 42 dana zauvek su promenila Srbiju. Nabolje" <

Zaštićeni svedoci Ljubiša Buha Čume i Dejan Milenković Bagzi bili su najvažniji zaštićeni svedoci u sudskom postupku za ubistvo premijera Đinđića.

Buha, koji je od „zemunaca" pobegao iz zemlje krajem 2002. godine, vratio se u Srbiju u akciji „Sablja", dok je Milenković uhapšen u julu 2004. u Solunu, i zatim izručen srpskom pravosuđu.

Šef solunske policije, koji je potvrdio hapšenje Milenkovića, rekao je tada da je osumnjičeni uhapšen u ponoć na centralnoj ulici u Solunu, obučen u „dobro odelo" i s putnom torbom, u kojoj je bila „velika količina novca". Kod sebe nije imao nikakva dokumenta, ali je priznao identitet, koji je zatim potvrđen i upoređivanjem otisaka prstiju, koji su zatim stigli iz Beograda.

----------------------------------------------------------

Datum: 30.04.2020

Medij: NIN     Strana: 38,39

Rubrika: Bez naslova

Autori: Petar Đukić

Teme: Korupcija

Naslov: Ekonomski loš, ali politički dobro tempiran paket

Ekonomski loš,

ali politički dobro tempiran paket

Uzaludni su svi pokušaji da se poprave mere Vlade, jer one nisu ni namenjene privrednicima i Srbiji, već glasačima. Svi populisti dele „novac iz helikoptera“, njihov moto je - ako se novac deli, nije važno odakle potiče. To najlakše prihvataju oni koji malo zarađuju, a mnogo su uplašeni

Petar Đukić

Najnovije stanovište MMF-a kao

da promoviše novi pristup oprezni pesimizam. Tek u drugoj nedelji aprila, ekonomisti MMF-a ocenili su da će recesija biti teža nego ona iz 2009, posle finansijske krize. Vlasti u SAD su prethodno saopštile da je već u izgledu desetak miliona izgubljenih radnih mesta, ali se taj broj popeo na više desetina miliona. Zemlje Afrike poručuju da bi pandemija mogla da ima katastrofalne posledice, uz gubitak 20 miliona radnih mesta, povećanje zaduženosti, pad prihoda od izvoza sirovina (posebno nafte), koji su glavni izvori deviznog priliva, drastičan pad priliva globalnih stranih investicija…

Nedavno je MMF obelodanio prognozu o globalnoj recesiji, koja se odnosi i na većinu zemalja. U tim sagledavanjima izgleda da je najslabije prošla Evropa, jer su procene da bi ekonomski moćne zemlje (Nemačka, Francuska, Italija...) mogle posrnuti i do 10 odsto. Procenu za Srbiju od minus tri odsto, kao najmanje lošu, ovdašnja vlast oberučke je prihvatila i čak je predstavlja kao „najvišu stopu rasta u Evropi“.

Nobelovac Džozef Stiglic je početkom aprila objavio socijalno senzitivan tekst o tome kako će kriza mnogo više pogoditi „nove i ekonomije u razvoju“, nerazvijene privrede u dugovima. On smatra da će kovid-19 kao novi ekonomski činilac, ne samo da prouzrokuje recesiju već i da će ona biti različito podnošljiva u zavisnosti od konkretnih ekonomskih i socijalnih, pa i kulturnih okolnosti pojedinih zemalja. Poznato je da nerazvijene i prezadužene zemlje imaju relativno slab sistem javnog zdravlja, teško mogu da održe potrebnu socijalnu distancu, raspolažu sa manje opreme i zaštitnih sredstava, nižim dohotkom i slabijim kvalitetom ishrane. Slične informacije dolaze na osnovu iskustava o većoj ugroženosti „obojenog“ dela SAD u odnosu na „belu“ Ameriku.

Da je živ, Karl Marks bi zaključio da korona-kriza ima „klasni karakter“. Toga su svesne i mnoge nacije, pa i oni koji donose odluke i u ime siromašnih poručuju da su zbog socijalne distance i preventive žrtvovali ekonomiju (Indija), kao i da im je neophodna pomoć Svetske zdravstvene organizacije, na koju se obrušio Donald Tramp. Svet se na svom političkom „vrhu“ u svemu ne snalazi dovoljno dobro, a kategorija „solidarnost“ koja je najviše u međunarodnoj upotrebi ovih dana, prilično različito se shvata i razumeva. Da li će tako biti i na ekonomskom planu, kada se sve sagleda nakon ovog prvog talasa - prolećne sezone kovida-19, ostaje da se vidi. Suspenzija međunarodnih kreditnih obaveza zemljama dužnicima, poput Argentine, i volja poverilaca Pariskog kluba da otplatama najsiromašnijih zemalja pristupe unblock, nagoveštava mogućnost prinudnog razumevanja dve strane, ali nikako još i neophodni nivo međunarodne solidarnosti i razumevanja.

Kada je Tramp počeo da deli „novac iz helikoptera“, a njegovim primerom da kreću i drugi, populisti širom sveta videli su priliku da postupe slično i time zapuše usta onima koji tvrde da je populizam politički nezdrav, primitivan i nedemokratski. Ako se novac deli, nije važno odakle potiče. Tu retoriku posebno lako prihvataju oni koji su inače unesrećeni slabim dohotkom, niskim standardom i strahom. Uostalom, 100 evra u Srbiji mogu da posluže ljudima kao jedna vrsta rezerve, i dobrim delom će se preseliti „u slamarice“. Da li od toga zajednica ima koristi, izuzev psihološkog olakšanja zbog toga što „o svim ljudima neko brine“? Ekonomski, definitivno ne, jer se i egalitarizam, bar u ovoj formi,

prihvata kao i svaki „poklon“ od države, pogotovo onaj koji ne zahteva bilo šta zauzvrat. Međutim, samo je tako izgledalo kada je predsednik Aleksandar Vučić, krajem marta, najavio, a ministar finansija Siniša Mali, 1. aprila (mada ne i kao prvoaprilsku šalu) obrazložio ovu „meru“ kao navodno „čisto ekonomsku“, a ne socijalnu.

Krizni paket bio je očekivan i ne može se reći da je (u svemu) promašio, ali je bilo bar normalno očekivati da ga obrazloži

premijerka Ana Brnabić. Ministar finansija bi valjda u tom slučaju bio zadužen za finansijsko uklapanje i sprovođenje mera. Međutim, „srpski helikopterski novac“, čiji je cilj bio da podstakne rast i da „pokaže snagu države“ - ma šta to značilo – već pri predstavljanju uredbe za njeno sprovođenje (24. april) pokazalo se kao upitna mera. Za pribavljanje 100 evra od države ciljano emitovane kupovne moći po punoletnom građaninu, izuzev penzionera i korisnika novčane socijalne pomoći, svi ostali će morati da prijavljuju da im je pomoć potrebna, dokazujući identitet ličnim podacima.

Pri tome, i socijalno-patriotska dimenzija ponovo je uvedena u igru, Naime, ona podrazumeva poštenu ličnu (samo)ocenu nečije „socijalne potrebe“, kao što je to odmah pri sledećem susretu sa novinarima demonstrirao predsednik države, koji je „partiotski“ poručio da se on neće prijaviti, jer mu je interes države važniji.

Kao i većina analitičara, i Fiskalni savet Srbije, koji se inače u vezi sa merama oglasio prilično kasno, ocenio je da su neophodne mere kojima se podržava likvidnost privrede i što viša zaposlenost. Pri tome je Savet predložio da se odustane od podele „helikopterskog novca“. Međutim, ostao je pri konzervativnoj, ali prilično optimističkoj proceni Vlade da će ove godine BDP Srbije pasti za 1,8 odsto! Uz tu pretpostavku, Savet je prihvatio i vladin Program ekonomskih mera za smanjivanje negativnih efekata prouzrokovanih pandemijom virusa kovid-19 i podršku privredi Srbije. I Unija poslodavaca se oglasila sličnim predlogom, da se umesto novca punoletnim građanima dele vaučeri za kupovinu domaće robe. Uzalud pokušaji da se popravi ekonomski loš, ali politički dobro tempiran potez. Uostalom, on i nije bio namenjen privrednicima i Srbiji, već glasačima.

Sa druge strane selektivnost, kao princip socijalnog i razvojnog delovanja, jeste problem po sebi, jer podstiče korupciju, a nema ni pouzdanih kriterijuma za selekciju. Ukoliko već ne može da se izvede precizna računica kome bi i koliko trebalo pomoći, u nedostatku davno najavljenih socijalnih karata, za vlast uvek postoji i ovaj lakši način. Slično kao i sa privrednicima. Od „posebne brige“ za male privrednike, preduzetnike, mikro i mala preduzeća u teško pogođenim granama (ugostiteljstvo, turizam, lične usluge, prevoz…) brzo se odustalo i prešlo na frontalni plan, mada će propušteno morati da mu se vrati kroz sektorske mere. Princip državne pomoći za sada je isti i za građane, i za preduzeća – pomoć se isplaćuje neselektivno, svima isto - da budu zadovoljni, bar dok im se kasnije na drugi način ne uzme, kroz nove namete.

Iz svega bi moglo da se izvuče nekoliko zaključaka. Ogromne ekonomske intervencije, i u svetu, a još više u Srbiji, bez obzira na manje-više opravdan kratkoročni cilj, lako mogu da dovedu do zahteva za novim intervencijama i preraspodelama, što bi nas odvelo još dalje od neophodnih reformi, posebno javnog sektora i državnih službi. Velika opasnost, takođe, proističe iz mogućnosti da se usled dominacije kriznih i kratkoročnih mera koronaekonomske politike „zaborave“ restrukturiranje javnih preduzeća, platni razredi, tranzicija energetike, popravljanje ekološke slike Srbije, rekonstrukcija infrastrukture vodosnabdevanja i vodozaštite...

Konačno, „paket“ mera, uz sve dobre strane i manjkavosti, ni izdaleka nije kompletiran. Mnoge nedoumice i tehnički problemi prilikom njegovog sprovođenja biće verovatno razlog za dodatne mere ili jedan letnji paket kriznih mera, u zavisnosti od trajanja prvog, ili možda dolaska drugog talasa pandemije. Razmislimo bar o tome da se taj sledeći paket ne donosi ishitreno, populistički i bez stručne rasprave, kao ovaj aktuelni.

----------------------------------------------------------

Datum: 30.04.2020

Medij: Novi magazin     Strana: 10,11,12,13,14,

Rubrika: Bez naslova

Autori: Jelka Jovanović

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)/Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Guliver i nešto Liliputanaca

Naizgled šarena scena sa mnogo aktera opstala ]e i tokom vanrednog stanja, ali samo naizgled jer je raspored političkih moći nesrazmerno veliki u korist vladajućih, što se može svesti i na pitanje jednog od sagovornika Novog magazina “kakvo je to tržište gde je na ponudi samo jedna roba?”, koje aludira na apsolutnu medijsku dominaciju stranaka vladajuće koalicije. I pre vanrednog stanja, a tokom njega gotovo isključivo

Piše: Jelka Jovanović

Mogu da

kaž e m da ćemo po organizaciji ove sednice biti

primer dobre prakse za buduća vanredna stanja!

Ovako je, između ostalog, pomalo apokaliptično predsednica Narodne skupštine Srbije Maja Gojković najavila sednicu parlamenta za 28. april, prvu održanu tokom više od sedam sedmica dugog vanrednog stanja, uvedenog zbog zaštite stanovništva od epidemije koronavirusom. Vanredno stanje nije uvela Skupština, kojom Gojković predsedava, već je to urađeno sa tri potpisa na Odluci donetoj 15. marta, po redosledu: predsednika Srbije, njenog i premijerke Srbije.

Što je, shodno Ustavu, moguće samo kad poslanici ne mogu da se sastanu, prevashodno tokom ratnih dejstava.

Da li je vanredno stanje uvedeno protivustavno ili ne, odlučiće na koncu Ustavni sud Srbije, a kako je narodna poslanica Nataša Vučković objasnila u tekstu "Parlament i pandemija - Šta da se radi?” (http://www.novimagazin.rs/ vesti/natasa-vuckovic-parlamenti-pandemija-sta-da-se-radi), argumenata da je Skupština mogla, odnosno nije mogla da se sastane sredinom marta imaće i kritičari i branitelji. Mada, ruku na srce, više je dokaza "za” zasedanje nego protiv. Pri čemu nije sporno da bi Skupština sa ovakvom političkom nadmoći kakvu ima izglasala bilo šta što joj predsednik Srbije i predsednik vladajuće stranke Aleksandar Vučić predloži. U ovom slučaju vanredno stanje, što je, vrlo verovatno, bio i ključni motiv za "ubrzavanje” procedure koja je predsedniku i Vladi Srbije omogućila potpunu kontrolu nad svim procesima u zemlji.

PRVA RAVAN: Bilo kako bilo, činjenica da je izvršna vlast praktično zbacila parlament iz odlučivanja o ključnim državnim i nacionalnim pitanjima jeste i ostaće gorka politička pilula. Da bi se ta stvar nekako progutala i dovela u pravno stanje, Vlada i Skupština pribegle su jednom retkom leku - osim potvrđivanja Odluke o uvođenju vanrednog stanja, parlamentu je za 28. april ponuđen Predlog zakona o potvrđivanju više desetina u međuvremenu donetih uredbi. Koje bi ovaj skupštinski saziv mogao i aklamacijom proglasiti, no on (saziv) je praktično prošlost, uprkos vanrednim znacima života, a ključna politička tema, prekinuta vanrednim stanjem, biće ponovo aktuelna njegovim ukidanjem: nastavak izborne kampanje. Pravno i politički korektnije bi bilo reći izbornih radnji jer je kampanja samo njihov deo, ali izbori u Srbiji svedeni su na jednu dimenziju - neprekidnu političku kampanju. Valja još reći da za naredno vreme ostaju kao teška enigma naizgled ili bar u ovom momentu pravnička, ali suštinski politička jer je reč o ljudskim pravima suđenja Skajpom kojima se krši pravo na odbranu, a još više preke presude za kršenje privremenih odredbi donetih pod uslovima koji nisu u skladu sa Ustavom i krivičnim zakonodavstvom. Njihov nastavak su pritvaranja po merama vanrednog stanja, a nije zgoreg podsetiti da su mnogi pritvoreni i uhapšeni u prethodnom vanrednom stanju 2003. - uvedenom zbog ubistva premijera Zorana Đinđića, ali po Ustavu - naplatili svaki zatvorski sat i još štošta

pod stavkama duševne boli i blaćenja ličnosti.

A sve to i te kako ima veze sa Skupštinom Srbije. Ako je verovati upućenim pravnicima, ona će aminovati mogući leks specijalis o amnestiji osuđenih tokom vanrednog stanja. Ili će, što je uvek učinkovit politički potez, uslediti abolicije i pomilovanja, za koja je nadležan predsednik. Što će ispostaviti novo logično pitanje - zašto su ostali građani morali da se pridržavaju mera koje su uvedene na sporan politički način?

Posebna koska može biti u ponedeljak uveče započeti protest grupe građana "Komšije sa Dorćola”, koji se protive gradnji trolejbuske trase u tom delu grada. Radovi se izvode tokom policijskog časa, pa je protest u to vreme. Prvo okupljanje prošlo je bez privođenja učesnika koji krše odredbe zabrane kretanja, ali policija ih je snimala, pa je moguće da će im naknadno stići sudski pozivi i kazne, što može biti nezgodna varnica.

Zbog ovih i inih pitanja koja se u ne tako dalekoj budućnosti mogu ispostaviti kao vruć krompir, s jedne strane, a sa druge zbog tantijema koje svaka vlast naprosto kao glavnokomandujuća stiče u vanrednom vremenu, ne samo ova i ne samo u Srbiji, izbori će biti održani što je moguće pre. IZBORNARAČUNICA: Značajan argument vlastima u ovom slučaju je što nema ustavne mogućnosti za njihovo odlaganje, pošto je reč o redovnim parlamentarnim, pokrajinskim i lokalnim izborima, koji bi bez koronavirusa bili održani prethodne nedelje 26. aprila. Tik pred istek ustavnog roka. Prolongiranje izbora za jesen formiranjem prelazne vlade, što je jedan od predloga ne samo dela domaće političke javnosti, zahtevalo bi produžavanje vanrednog stanja. Prema Ustavu, aktuelno može da traje tri meseca, što je sredina juna, a ukoliko postoje okolnosti koje to opravdavaju, može da se produži naredna tri meseca. Do sredine septembra, sa merama koje ne moraju biti ovako restriktivne, što bi omogućilo da se izbori održe na jesen.

Ali, u slučaju da tzv. krivulja bolesti nastavi pad (ne nužno u broju obolelih već procentu inficiranih u odnosu na testirane!), produžavanje vanrednog stanja bila bi nova zloupotreba Ustava, pri čemu vlastima odlaganje izbora nije u interesu, naprotiv, realno je očekivati da kapitalizuju sadašnju političku poziciju. A ona je, prema istraživanju Ipsos Stratežik marketinga, najbolja dosad zabeležena, a lidera vlasti što se tiče, najbolja za bilo kog političara od početka merenja rejtinga koje ova agencija sprovodi nekoliko decenija.

Dakle, mnogo je verovatnije da će nakon najavljenog priličnog relaksiranja zaštitnih mera odmah posle prvomajskih praznika, uslediti i ukidanje samog vanrednog stanja. Kako su epidemiolozi najavili u utorak, na kakvu-takvu normalizaciju života može se računati od druge majske sedmice, pa je naredni moguć potez zvanično vraćanje u (donekle) redovno stanje. Logično je očekivati da će u to doba parlament opet moći da se sastane i ukine vanredno stanje, čime će se nastaviti i izborne rad-

SEDNICA POSLE 50 DANA: Premijerka i ministri u

Skupštini Srbije

nje prekinute Uredbom 15. marta, donetom na osnovu Odluke o uvođenju vanrednog stanja.

Po izbornom rokovniku iskorišćeno je 11 od 45 dana za predizborne aktivnosti, tokom kojih je predato devet izbornih lita za parlamentarne izbore. Prvobitni rok za predaju izbornih lista bio je 10. april, što znači da će se prolongirati za period trajanja vanrednog stanja, što je u ovom trenutku oko dva meseca, ako se pridodaju i dani predstojećih praznika i neposredno posle njega. Po tom scenariju, izbori će biti održani krajem juna ili početkom jula i bili bi drugi održani u Srbiji po obnavljanju parlamentarizma u vreme letnjih ferija, što se izbegava zbog potencijalno malog odziva. Koji bi, sledstveno, mogao da se tumači i kao uspeh bojkota.

No, zbog recesije koja se očekuje, straha od siromašenja i zabrane ulaska u mnoge zemlje (odmora), s jedne strane, a sa druge već stečene bojazni od novog pandemijskog talasa, izlaznost ne mora biti upitna. No, nema sumnje da će i procene te vrste biti na političkom stolu, posebno učesnika.

TAKMACI: Zasad je devet potvrđenih i još najmanje toliko nepotvrđenih, odnosno onih koje je vanredno stanje zateklo u prikupljanju potpisa. Stranke vladajuće koalicije nisu imale problema te vrste, naprotiv, SNS je to obavila već prvog dana po raspisivanju izbora 5. marta, i to sa pet puta više overenih potpisa od zakonom propisanih. Sledile su i ostale stranke vlasti, SPS s partnerima, manjinske stranke kao što su Pastorov SVM i Zukorlićeva koalicija s Makedoncima, a u vrhu na poziciji na četvrtom mestu su i Šešeljevi radikali.

Tu je i Čankov LSV u širokoj koaliciji Ujedinjena demokratska Srbija, pa Aleksandar Šapić, a sa svojim listama priključili su se monarhisti i zavetnici. Očekuju se LDP, DSS, SMS, pokret #lodsmiliona, možda Nova stranka Zorana Živkovića...

Ne očekuju se i dalje stranke članice Saveza za Srbiju i SDS Borisa Tadića, odavno opredeljene za bojkotizbora, uključujući i Zajedno za Srbiju Nebojše Zelenovića, koji će na lokalne izbore u Šapcu, ali ne i na parlamentarne (zbog čega više nije član SzS). Do daljnjeg ni DJB Saše Radulovića neće na izbore, a PSG Sergeja Trifunovića će možda preispitati svoju odluku o bojkotu.

Dakle, naizgled šarena scena i mnogo aktera, ali samo naizgled jer je raspored političkih moći nesrazmerno veliki u korist vladajućih, što se može svesti i na pitanje jednog od sagovornika Novog magazina "kakvo je to tržište gde je na ponudi samo jedna roba?”, koji aludira na apsolutnu medijsku dominaciju stranaka vladajuće koalicije. I pre vanrednog stanja, a tokom njega gotovo isključivo.

Zapravo, pravo pitanje jeste postoji li uopšte politička scena u Srbiji ili je to igra u kojoj Guliver samo nekim Liliputancima dozvoljava da dišu tik iznad vode, koristeći sve raspoložive poluge vlasti i nepodeljenu medijsku pažnju? I još važnije, postoje li institucije samo na papiru? Sem izvršne vlasti.

Raša Nedeljkov iz organizacije CRTA, koja ima ozbiljnu posmatračku misije i uz to radi monitoring pojavljivanja političkih aktera, smatra da je i tokom vanrednog stanja nastavljen trend uočen pre njega.

"Monitoringom proširenog prajm tajma od pola pet posle podne do ponoći utvrdili smo da su u programima televizija s nacionalnom pokrivenošću u poslednje dve nedelje marta 99 odsto učesnika programa činili predstavnici vlasti. Prve dve nedelje aprila taj je procenat pao na 92 odsto, pri čemu od preostalih osam odsto pet ide na opozicione stranke koje su najavile učešće na izborima, a nešto više od dva odsto na stranke koje bojkotuju izbore”, kaže Nedeljkov za Novi magazin.

Nije samo uočljivo da je pristup ovim medijima tokom vanrednog stanja rezervisan prevashodno za predstavnike vlasti nego je i ton

OPOZICIJA ISPRED

PARLAMENTA: Bojkot na snazi

izveštavanja pozitivan ili neutralan, dok je za opozicione stranke ton gotovo isključivo negativan: "To je do maksimuma pojačana boja u izveštavanju, koja izostavlja bilo kakav pluralizam".

Taj ton je polazna tačka koja nas čeka u nastavku izbora posle ukidanja vanrednog stanja, smatra Nedeljkov. Naš sagovornik kaže da je Crta obustavila praćenje tzv. funkcionerske kampanje tokom vanrednog stanja, pošto su za sve odluke zaduženi predstavnici vlasti i teško je razlučiti šta je zloupotreba državnih resursa "iako je bilo kršenja demokratske procedure koji neodoljivo podsećaju na kampanju”: "To su pre svega događaji kad državni funkcioneri, bez obzira na zdravstveni rizik i propisane mere, obavljaju poslove pred novinarima i javnošću. Da je u toku kampanja mogla bi da se nazove funkcionerskom kampanjom, sada ih samo možemo nazvati neodgovornim ponašanjem i jevtinim trikovima, uz zloupotrebu situacije u kojoj smo se našli kao društvo."

Crta je, inače, pre raspisivanja izbora u periodu od 10. februara do 3. marta zabeležila 187 primera funkcionerske kampanje, u kojima prednjače lokalni funkcioneri, ali je učestvovalo i deset ministara. Agenciji za borbu protiv korupcije podneto je više prijava, uključujući onu protiv premijerke Ane Brnabić i gradonačelnika Šapca Nebojše Zelenovića; dve su odbačene, a na sedam nema odgovora.

Kao predstavnik organizacije koja je zainteresovana za kvalitet izbornog procesa i mora biti objektivna, Nedeljkov ne želi da se izjašnjava o uticaju koji kampanja ima na rejting učesnika, uključujući i one koji bojkotuju izbore, ali primećuje da kao društvo u nastavak izbornog procesa ulazimo s manjim demokratskim potencijalom nego što je bio pre vanrednog stanja.

Uz nadu da će ukidanje vanrednog stanja biti rukovođeno zdravstvenim razlozima - da izbori ne ugroze same učesnike, ali još više građane - Nedeljkov se nada da će nastavak kampanje više biti posvećen idejama i programima, manje jeftinim frazama: "Ovo je ozbiljan alarm da svako društvo računa na duži rok, a ne da se rukovodi kratkoročnim interesima. Zdravstvena politika je izbila u prvi plan i nadam se da će biti u fokusu.”

Organizacija CRTA će nastaviti s posmatračkom misijom kako na samim biralištima na izborni dan tako i u pogledu (zlo)upotrebe javnih resursa i korupcije u izbornom procesu, to jest kupovine glasova. Sa što više dokumenata i predstavki nadležnim organima. Pratiće intenzivno više stotina političkih subjekata na različitim nivoima i nastaviti monitoring medija, tradicionalnih i novih. I sve to u skladu s preporukama medicinskih stručnjaka, što može dovesti do promene metodologije, ali cilj ostaje isti - da se građanima pruži što više relevantnih činjenica na osnovu kojih mogu kvalitetno da iskoriste svoje biračko pravo.

I nalazi BIRODI-ja o prisustvu političkih aktera na javnoj sceni pokazuju primat vlasti. Zoran Gavrilović na pitanje kad i kakav nastavak kampanje sledi odgovara kako očekuje "da Krizni štab donese mere koje će u najmanju ruku obezbediti regularne uslove: "Očekujem da urade Procenu rizika organizovanja izbora u odnosu na mogućnost širenja zaraze, jer mi Covid-19 ne poznajemo, sami članovi Krizne grupe govore da sa toplijim vremenom Covid-19 ne nestaje. U Nemačkoj je otkazan Oktoberferst, u Holandiji su javna okupljanja zabranjena do 1. septembra, predsednica Evropske komisije je izjavila da do pronalaska vakcine mere za rizične grupe moraju ostati.”

Gavrilović takođe očekuje da Agencija za borbu protiv korupcije utvrdi da li je RIK postupio po Zakonu o Agenciji, član 27, kojim se nijednom funkcioneru ne dozvo-

Transparentnost za stvarnu tr ansparentnost Nevladina organizacija Transparentnost Srbija (TS) pozvala je narodne poslanike da na sednici Skupštine Srbije 28. aprila zatraže od prisutnih predstavnika Vlade Srbije objavljivanje informacija o nabavkama koje su sprovedene bez primene Zakona o javnim nabavkama tokom vanrednog stanja radi borbe protiv epidemije, kao i o donacijama koje su u tu svrhu primljene. Transparentnost je svim poslaničkim grupama i samostalnim poslanicima posebnom dopunom pozvala da od Vlade Srbije traže da se objave i redovno ažuriraju podaci o primljenoj finansijskoj i nefinansijskoj pomoći od međunarodnih organizacija, stranih država, privrednih subjekata, pravnih i fizičkih lica za koje poseduju evidencije, uz zaštitu ličnih podataka donatora koji žele da ostanu anonimni.

Predloženo je poslanicima da iniciraju ili zahtevaju izmene propisa koje uređuju ove dve oblasti: Zakon o javnim nabavkama, Zakon o donacijama i humanitarnoj pomoći, Zakon o javnoj svojini, Zakon o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama kako bi se obezbedio adekvatan nivo transparentnosti javnih nabavki i javnosti podataka o donacijama koje u situacijama elementarnih nepogoda prikupljaju državni organi i javne ustanove.

ljava da obavlja privatnu funkciju: "Konkretno, predsednik Srbije je kao predsednik SNS, a na osnovu Statuta SNS, član 46, formirao kriterijume i izvršio predlaganje kandidata za izbornu listu SNS, čiji je nosilac. Imajući u vidu da je on i predsednik Srbije, odnosno deo izvršne vlasti, a da Skupština Srbije prema Zakonu o Narodnoj skupštini vrši nadzornu ulogu (član 7), sve ovo je ordinaran primer sukoba javnog i privatnog interesa.”

Što se tiče samog sadržaja kampanje, Gavrilović je uveren da će biti "aklamacija ličnoj vlasti Aleksandra Vučića, čiji je obim i sadržaj odavno van Ustava i Zakona o predsedniku Srbije. To se odnosi na to da se zloupotrebljava pravo predstavljanja pretvarajući ga u pravo upravljanja.”

Prema njegovim rečima, tokom vanrednog stanja došlo je do pomeranja odnosa političkih snaga: "Medijski je Vučić dodatno promovisan i njegova harizma spasitelja je ojačana, dok je opozicija dodatno medijski marginalizovana. Međutim, teorije socijalne dezorganizacije kažu da stanje u društvu posle velikih katastrofa mogu nastupiti velike društvene i političke promene. Istraživanja javnog mnjenja koja se sada pojavljuju služe samo mobilizaciji i homogenizaciji birača vladajuće stranke.”

Za njega je od velikog značaja pitanje da li će pandemija Covid-19 "probuditi srednju klasu koja je od 2012. u političkom snu, odnosno da li će se stvoriti anti-SNS pokret koji će iskoristiti elan nastao oko lekarske profesije kao delu srednje, koja je najviše doprinela pobedi u ratu s Covidom i kojoj se nepodeljeno aplaudira u osam uveče": "Nije daleko od istine da je angažovanje Mitrovića kao lekara pokušaj da se umanji doprinos lekara pobedi nad Covidom. Međutim, da se vratim na teorije društvene dezorganizacije, jedino je izvesna neizvesnost." POZICUE: Skupštinska sednica samo je pojačala utisak podeljenosti političkih aktera, s jedne strane, a sa druge njihove izglede u smislu pobede/gubitka i potvrdila opredeljenja za izbore i protiv njih pod ovakvim uslovima. lako je obilovala zaklinjanjima da neće biti govora o politici, iz većine nastupa ministara, predvođenih premijerkom, i poslanika vladajuće većine, ali i dela opozicionih (SRS, LDP), najveća stigma je bačena na - odsutne, na poslanike koji bojkotuju rad parlamenta i još više na lidere stranaka koje bojkotuju izbore.

Predsednik Demokratske stranke Zoran Lutovac smatra da je ovo vanredno stanje pokazalo da smo i ranije bili u vanrednom političkom stanju, koje je sada došlo do punog izražaja. Za njega nema sumnje da je sednica parlamenta posle 50 dana korona-mirovanja zakazana pre svega zbog oštrih zamerki iz Evropske unije na urušavanje demokratskih institucija i procesa u Srbiji. Najspornije je, naglašava, to što je očigledno izvršna vlast odredila kad Skupština može da se sastane, umesto da parlament nadgleda rad izvršne vlasti.

"Ako već nije odlučivao o uvođenju vanrednog stanja, prema Ustavu, parlament je tu odluku trebalo da razmatra i potvrdi u roku od 48 sati. Ako mogu da se sastanu sada, kad je stanje sa epidemijom mnogo gore nego sredinom marta, zašto tada nisu mogli da održe sed-

nicu, tu nema izgovora. I zašto nije uvedena vanredna situacija nego vanredno stanje, kojim se značajno ograničava niz ljudskih prava”, podseća Lutovac.

Za njega je sporno što su brojne uredbe "u paketu na potvrđivanju” iako su više puta menjane: "Ja nisam video nijedan razlog što se takve uredbe donose baš u tom trenutku i što nisu potvrđivane u roku od 48 sati. Sama činjenica da se to čini sada dovoljan je razlog da bojkotujemo rad takvog parlamenta."

Lutovac potvrđuje da je i odluka o bojkotu izbora nepromenjena, što se demokratske stranke tiče, na svim nivoima.

Za razliku od DS, Zajedno za Srbiju ide na lokalne izbore u Šapcu, a ostaje i dalje pri bojkotu parlamentarnih izbora. Kako kaže predsednik ZZS Nebojša Zelenović, i sednica posle 50 dana vanrednog stanja dokaz je ispravnosti takve odluke: "Parlament nije zgrada, to je sloboda govora, nisu to klupe i mikrofoni nego mogućnost da nešto slobodno kažeš, da se sučele mišljenja i na osnovu svega toga odlučuje i ljudi budu informisani o tome šta se dešava. Sada je sve cirkus, u parlamentu i od parlamenta.”

Zelenović dodaje da je odluka o izlasku na izbore u Šapcu - koja je dovela do razlaza sa SzS-om - doneta zbog toga što se u tom gradu mogla obezbediti informisanost građana, uz poštenu administraciju koja sprovodi izbore: "Pitali smo građane šta misle o tome i tek onda odlučili. Isto kao što 100.000 građana Šapca može da se informiše i na osnovu činjenica odlučuje, moglo bi i šest i po miliona građana u Srbiji da se informiše, ima toliko televizija, novina, internet medija. Ali njima takva mogućnost nije dozvoljena i zbog toga smo se odlučili da bojkotujemo parlamentarne i sve druge izbore jer nema kapaciteta da se omogući fer glasanje.”

Tokom vanrednog stanja ništa nije promenjeno nabolje, naprotiv. Odluka bi mogla da se preispita ukoliko bi usledio jedan period u kojem ne bi dominirala propaganda. Na pitanje kako bi se to izvelo, pošto su zakonski rokovi neumoljivi, on odgovara da je to stvar pravne debate: "Postoji i mogućnost političkog dogovora, uspostavljanja dijaloga o tome."

Što, sudeći po parlamentarnoj raspravi, nije na dnevnom redu, čak i kada bi postojala takva, u ovom slučaju neizgledna mogućnost.

Pozicije u kojima su politički akteri zatečeni nisu značajnije promenjene, samo su zaoštrene, a ako ključni među njima vode računa 0 kratkoj izbornoj istoriji Srbije, izbore možemo očekivati uskoro. Ne treba zaboraviti da je, prema naknadnim analizama, DS loše prošao na izborima 2003. jer ih nije raspisao odmah po ukidanju vanrednog stanja nego nekoliko meseci kasnije, kad su posledice stigle na naplatu! (Pri čemu su poslanici vladajućih stranaka i SRS dobar deo govora posvetili tom vanrednom stanju!]

Nesumnjivo da će i ova koronakriza mnogo toga ispostaviti. Primerice, priča o respiratorima sada je veliki plus vlasti, ali može biti problematizovana jer se i dalje ne zna koliko je i kako tih aparata nabavljeno; 400, 1.000 ili čak 4.000, kako reče jedna potpredsednica SNS Marija Obradović. A i mere će doći pod lupu, kako zaštitne tokom epidemije tako i one koje se preduzimaju, i tek će se preduzimati, na ublažavanju njenih posledica, ko što je obećana, pa revidirana podela 100 evra pomoći svakom građaninu. Što je pola milijarde evra koje su mogle da se ubace u druge svrhe. Zelenović pominje termoizolaciju fasada u svim gradovima 1 opštinama, koja bi odnela nekoliko puta manje para, sudeći prema izdacima Šapca u te svrhe. Ili, recimo, uspostavljanje mehanizama za reciklažu sada masovne robe poput nerazgradivih maski, rukavica i medicinske opreme, koja će i dalje plaviti našu životnu sredinu.

Biće interesantno pratiti i kako će vlast reagovati na najavljeni protest opozicije u SzS 30. aprila u vreme početka policijskog časa. Dve su mogućnosti, hapšenje ili "tolerancija”, a i jedno i drugo mogu biti maleni plus opoziciji. 5

Vučić o vanrednom stanju

'Posle iskustava, ali i svega što smo zajedno prošli, nedovoljno discipline u razumevanju poruka koje smo slali, a na osnovu pisma koje je meni i Vladi poslao ministar odbrane, na osnovu Ustava, predsednica Skupštine, predsednica Vlade i ja doneli smo odluku o proglašenju vanrednog stanja na teritoriji cele Srbije i ona stupa na snagu u ovom trenutku", rekao je predsednik Vučić: "Srbijaje od danas u ratu protiv nevidljivog protivnika, opasnog, opakog, koji naša zemlja mora da pobedi." Jedna od dilema koje su ubačene u etarjeste da li je Skupština raspisivanjem izbora raspuštena ili ne. Nijejer izbori nisu vanredni, pa parlament obavlja poslove do izbora, odnosno potvrđivanja novog. No, kako potvrđuje profesorka ustavnog prava Vesna Rakić Vodinelić, nezavisno od prethodno raspisanih izbora, Skupština neposredno na osnovu člana 200. Ustava, stiče puni kapacitet i ne smatra se raspuštenom. 'Ustav kaže da Skupština zaseda i da se sastaje bez poziva, to znači da se MORA SASTAJATI, izuzev ako postoje razlozi koji sprečavaju njeno sastajanje. Ti razlozi moraju biti faktički, znači činjenični, što bi značilo da Skupština može da se skupi zbog poplava, zemljotresa, neke druge prirodne katastrofe ili ratnih dejstava. Zaraza sama po sebi ne sprečava poslanike da se okupe jer je moguće primeniti preventivna sredstva", objašnjava profesorka Rakić Vodinelić: "Pravni razlozi, tj. Uredba Vlade koja je u početku zabranjivala okupljanje više od 100 lica u zatvorenom prostoru nije razlog da se Skupština ne sastane, ne samo zato što nije u pitanju pravni razlog nego i zbog hijerarhije pravnih akata i načela podele vlasti. Ustav je akt najviše pravne snage i Vlada kao izvršni organ svojom uredbom ne može da spreči rad zakonodavne grane vlasti. Vlada odgovara Skupštini, a ne obrnuto."

Naša sagovornica podseća i da je u članu 200 Ustava poslednjim stavom predviđena mogućnost potvrđivanja uredbi kojima se ograničavaju Ijudska prava, s tim da nije izričito propisano da je akt kojim se to čini zakon: "Očigledna je namera da se mere ograničenja ovih prava ozakone jer, prema Ustavu, ograničenje Ijudskih prava može se predvideti samo zakonom. Do tog momenta prava su bila ograničena uredbama, što je u vanrednom stanju dopušteno samo kao izuzetna i kratkotrajna mera, pod uslovom da Skupština faktički nije mogla da se sastane i da su ograničenja primerena cilju koji se nastoji ostvariti."

----------------------------------------------------------

Datum: 30.04.2020

Medij: Novi magazin     Strana: 5

Rubrika: Bez naslova

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: O budžetu minimalno znamo

O budžetu minimalno znamo

Srbija je pala zaosam mestai nalazi se na 70. mestu od 117 zemalja u međunarodnom istraživanju Indeks otvorenosti budžeta (Open budget index - OBI), saopštila je Transparentnost Srbija (TS). U istraživanju za 2019. Srbija je ocenjena sa 40 poena, od maksimalnih 100, a posledica ovog pada je svrstavanje u grupu zemalja s “minimalnom transparentnošću budžeta’'.

Od zemalja u regionu koje su ocenjivane samo Bosna i Hercegovina ima lošiji skor (33), Severna Makedonija je za nijansu bolja (41), dok je najbolje rangirana Bugarska sa skorom 71, Hrvatska i Slovenija imaju skor 68, Rumunija 64, Albanija 55 i Mađarska 45.

Srbija je najlošije ocenjena u pogledu učešća javnosti u kreiranju budžeta, sa samo dva poena (svetski prosek 14), a ocene za Srbiju su iznad svetskog proseka jedino u kategoriji revizorskog nadzora (57), što se takođe smatra ograničenom otvorenošću budžeta.

“Značajan nivo transparentnosti budžeta" ove godine dosegla je 31 država, sa skorom od 61 i više, a svega šest ima više od 80 poena. Na vrhu liste su Novi Zeland i Južnoafrička Republika (87) i Švedska (86). Sa druge strane, čak tri zemlje imaju skor 0 (nula) - Jemen, Venecuela i Komorska ostrva, dok Katar ima ocenu 1, a Sudan i Alžir po 2. Ocena Srbije mogla je biti bolja da su Vlada i Skupština poštovale svoje zakonske obaveze i rokove iz budžetskog kalendara prilikom pripreme budžeta za 2019. i razmatranja završnog računa, prenosi TS.

Istraživanje otvorenosti budžeta jedini je globalni nezavisni, uporedni i istraživački instrument, zasnovan na činjenicama, u kojem se koriste međunarodno prihvaćeni kriterijumi za ocenu pristupa javnosti informacijama o budžetu, stvarnim mogućnostima javnosti da učestvuje u pripremi budžeta i ulozi institucija za nadzor budžeta kao što su, u Srbiji, Narodna skupština, Državna revizorska institucija i Fiskalni savet. 5

----------------------------------------------------------

Datum: 30.04.2020

Medij: Novi magazin     Strana: 1,18,19,20,21,2

Rubrika: Intervju

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: EU TRAGA ZA PARTNEROM U SRBIJI

EUTRAGAZA PARTNEROM

USRRUI

EU u Srbiji traga za ozbiljnom strankom koja će otvoreno pokazivati evropsko opredeljenje i koja će raditi na svom jačanju u biračkom telu

Biljana Stojković je

kao biolog, profesor na beogradskom Prirodnomatematičkom fakultetu, upućena u stručnu pro-

blematiku korona-pandemije, a sa druge strane istaknuti je građanski aktivista i dobar sagovornik za ekspertsko-političku analizu situacije u Srbiji.

Kako biste u najkraćem, sa stručnog aspekta, opisali ovaj virus i zašto se svet nije bolje pripremio za pandemiju?

Na veliku žalost svih stanovnika planete, godinama su bila zanemarivana mnoga naučna upozorenja o pandemijskim potencijalima virusa iz grupe koronavirusa. Nakon prvih ograničenih azijskih epidemija izazvanih virusom iz ove grupe - poznati SARS tokom 2002. i 2003, a kasnije i MERS iz 2012. - biolozi i virusolozi podrobno su ih istraživali i upoznali genome i mehanizme infekcije ćelija koje ovi virusi "upotrebljavaju”. Postalo je jasno da je sposobnost koronavirusa za zoonozu, tj. prelazak sa neke životinjske vrste na čoveka, prilično velika i da se mogu očekivati slični incidenti. Osnovni životinjski rezervoari ovih infektivnih agenasa su slepi miševi i u njima postoji priličan broj raznolikih virusnih linija. Znamo da se radi o RNK virusu, što, između ostalog, podrazumeva i veće stope mutacija. Pored toga, koronavirusi su vrlo skloni rekombinacijama, mešanju sa genomima drugih sojeva virusa iz ove grupe. U konačnici, sve ovo vodi vrlo brzoj i dinamičnoj evoluciji virusa. Drugim rečima, prilično je visoka verovatnoća da će genetičke promene ovih virusa omogućiti njihov ulazak u ćelije novih domaćina, tj. u druge sisarske vrste, uključujući čoveka, njihovo prilagođavanje novim ćelijama kako bi se umnožili, a konačno i sticanje sposobnosti da se prenose između jedinki nove vrste. Nas naravno najviše zabrinjava ova poslednja faza evolucije virusa koja ga osposobljava da se prenosi sa čoveka na čoveka jer upravo to virusu daje pandemijski potencijal.

To zabrinjava naučnike, običan svet, međutim, pre svega zabrinjava naša nesposobnost da se s problemom izborimo.

Ključni problem je u tome što fundamentalno-naučna znanja nisu preterano zanimala Svetsku zdravstvenu organizaciju, i medicinu uopšte, sve dok se nije dogodilo izbijanje zaraze velikih razmera. Cela priča nije bila interesantna ni farmaceutskoj industriji budući da su SARS i MERS epidemije bile lokalne, pa se nije nazirao veliki profit od istraživanja i lansiranja lekova i vakcina protiv koronavirusa. Tek sada, nakon desetina hiljada žrtava i kolapsa normalnog života svuda u svetu, reflektori su se usmerili na pravu stranu. Ja se nadam da će čovečanstvo nešto naučiti iz katastrofalnih efekata ovog događaja. Osnovna nauka je zapostavljena, a upravo je ona potrebna da bismo razumeli svet oko sebe i možda predupredili neke posledice. A kako ocenjujete mere koje je Srbija preduzela u borbi protiv korone?

Pandemijske mere preduzete u Srbiji mogu se opisati kroz dve faze, pri čemu je prva bila zakasnela, a druga preterana. Ne sme se zaboraviti ona skaredna konferencija za novinare Aleksandra Vučića i lekara, tokom koje su se svi smejali "najsmešnijem virusu u istoriji” i pozivali žene u šoping u Milanu. U to vreme mi smo već bili upoznati s posledicama infekcije u Kini, u Italiji postaje alarmantno s prvim smrtnim slučajevima, a naši autoriteti se podsmevaju opravdanoj uznemirenosti. Nije bilo potrebno više od srednjoškolskog obrazovanja i čitanja tek poneke vesti iz inostranstva da razumete apsurdnost situacije. Organizatori subotnjih protesta u Beogradu, grupa pod imenom Građanski otpor, prvi su izašli u javnost sa odgovornim stavom da se okupljanja moraju prekinuti. Država je to uradila tek nakon, čini mi se, nedelju dana. Sve u svemu, ovim neodgovornim igrokazima vlasti izgubljeno je najmanje deset dana za stavljanje pod kontrolu širenja zaraze. To su bili dragoceni dani koje smo mi propustili, a koji su nam se kasnije žestoko vratili kroz broj inficiranih i broj žrtava infekcije.

Zašto se vlast tako neodgovorno ponela?

Svima je jasno šta su bili razlozi za sramno ponašanje naše vlasti. Vučić se pripremao za raspisivanje izbora i prikupljanje potpisa za svoje izborne liste. Prvobitni ponos zbog slika velikih gužvi ispred kancelarija SNS-a širom Srbije i Vučićevog mitinga u Valjevu, tj. Krušiku, ubrzo je zamenjen zataškavanjem istine o tome da su te skupine ljudi sigurno doprinele širenju virusa. Zanimljiv je i datum kada je objavljeno da je u Srbiji detektovan prvi slučaj Covid-19 to je bio 6. mart, dan nakon što je SNS pompezno predao svoje liste RIK-u sa prikupljenih 50.000 potpisa. Dovoljno je, čini mi se, samo hronološki poređati ove događaje i postaje kristalno jasno kakav od-

nos vladajuća stranka i njen predsednik imaju prema građanima Srbije. Mi smo samo brojke, nebitni entiteti upotrebljivi samo za vladanje po svaku cenu, naravno i po cenu sopstvenih života. I kakve su bile posledice?

Pre svega da je drugi deo vođenja pandemijske krize bio utoliko žešći koliko je početak bio neprimeren situaciji. Svakodnevno je sa govornice predsednik širio paniku i histeriju, uz uobičajeno prenemaganje i veličanje lične žrtve u borbi za naše živote. Uvedene mere bile su drakonske, neviđene u ovom delu sveta. Svi još uvek preživljavamo karantinski horor, te neću previše govoriti o policijskom času, vikend-zatočeništvu i potpunom zaključavanju starijih ljudi, osim što moram da primetim da se radi o neverovatnom ponižavanju svih nas, a posebno penzionera.

Države koje uživaju istinske demokratske vrednosti i poštuju ljudska prava i dostojanstvo, svoje epidemijske mere oslanjaju na poverenje u odgovorno ponašanje građana, uz potpuno informisanje o trenutnom stanju. Zbog toga u tim državama dominiraju jasne preporuke, a ne eksplicitna naređenja i pretnje. Nama je, međutim, objašnjeno da smo glupi, nezreli i nedokazani građani, pa nas je potrebno zaključati i hapsiti zbog neposlušnosti. U tom smislu bilo je važno da brigu o sebi prepustimo vrhovnom vođi, koji nas neprestano grdi i ponižava. Svaka država u svetu pokazuje svoje pravo lice u vreme velikih kriza. Naša je pokazala da je pod vođstvom Aleksandra Vučića postala neskrivena despotija. Nisu ovo nova saznanja, samo su predstave ogoljenije. Kako gledate na političku “eksploataciju” struke, odnosno medicine, tokom protekla dva meseca? Da li je struka u tom pogledu trebalo da pruži (veći) otpor?

Autokratska priroda Vučićeve vladavine progutala je, naravno, i medicinsku struku u ovo pandemijsko vreme. On nas je obaveštavao o broju inficiranih i umrlih, govorio nam šta je nabavio od medicinske opreme i na koje (i)legalne načine, raznosio je respiratore po bolnicama, grdio lekare i bolnice koje se, po njegovom mišljenju, nisu istakle u borbi protiv virusa, itd. Tek posle izvesnog vremena prepustio je dnevne konferencije lekarima i svoje monologe premestio u druge termine na televizijama s nacionalnom frekvencijom. Nije sporno da krajnje odluke o vanrednom stanju donosi politika, ali po Ustavu to radi Vlada RS, a ne predsednik.

Ako pratite zbivanja u zapadnoevropskim državama, možete videti kako se donose promišljene i utemeljene epidemiološke mere. 0 merama raspravlja struka, u javnost se iznose različita mišljenja, argumenti se procenjuju i na kraju se formuliše politička odluka. Kod nas proces teče obrnuto - nakon večernjih intervjua predsednika u kojima on izgovara svoja razmišljanja, formalne odluke se sutradan prilagođavaju tim idejama. Zbog toga mi nemamo uvid u svoju budućnost dalje od nekoliko dana, s mogućnošću da i taj plan može biti promenjen ukoliko predsednik tako odluči. To je prilično frustrirajuće stanje za građane. Normalna anksioznost, očekivana kada ste izmešteni iz normalnog života, kod nas je multiplicirana zbog neizvesnosti i odsustva stručne argumentacije za neke od nametnutih mera. Nema opravdanja za potpunu zabranu izlaska penzionera iz kuća, posebno u vreme policijskog časa, kada drugih ljudi nema na ulicama. Nikome nije jasno zašto je zabranjeno izlaziti u prirodu uz držanje odstojanja ili zbog čega su vikendi opasniji od radnih dana. Da li je moguće da i lekari smatraju da su građani Srbije toliko neodgovorni i glupi? Ili se medicinska struka bespogovorno prepustila mišljenju predsednika o stanovnicima ove zemlje?

Zaboravili ste drugi deo pitanja.

Meni je žao što su lekari u Kriznom štabu pristali da igraju ovu igru. Sasvim je očigledno njihovo izbegavanje da odgovaraju na novinarska pitanja koja se mogu dovesti u vezu s političkom kritikom. Neverovatno je i to da beže od jasne kritike nadrilekarskih mera Željka Mitrovića, vlasnika Pink televizije, čiji je uticaj na javnost zabrinjavajuće veliki. Neki lekari ne propuštaju priliku da pohvale požrtvovanost predsednika iako takvim apologetskim izjavama stvarno nije mesto u njihovom poslu.

Predsednik SNS-a obilno je iskoristio kriznu situaciju za svoju promociju. Otpor struke takvoj politizaciji epidemije definitivno je morao biti veći. Konačno, upravo ti lekari mogu biti proglašeni krivcima za sve propuste, a Vučić je prvi koji će se sakriti iza njihovih doktorskih zvanja i prepustiti ih sudu javnosti.

Kakav je bio ođnos vlasti prema javnosti, posebno prema nezavisnim medijima?

Sve se uklapa u ogoljenu despotizaciju države. Vučićeva netrpeljivost prema novinarskim pitanjima, osim naručenih, nije ništa novo. Pandemija mu je samo dala još jednu temu na osnovu koje može razvrstavati medije na patriotske i one koji "mrze državu". Videli smo njegovu nameru da situaciju iskoristi za konačni obračun s "neposlušnim” medijima kroz ozakonjenu cenzuru. Zaključak Vlade, koji je bio ništa drugo do zabrana slobodnog izveštavanja, uklonjen je isključivo zbog pritiska javnosti i novinarskih udruženja, a posledično i zbog snažnog negodovanja Evropske komisije. Veoma je dobro što je taj pritisak urodio plodom jer bismo, u suprotnom, prisustvovali otvorenom naprednjačkom lovu na nezavisne novinare i situacija bi bila strašna za novinarsku profesiju i kakvu-takvu slobodu medija. Imali bismo mnogo Ana Lalić. lako se još nismo sasvim izvukli iz “rata protiv korone”, Vučić je već počeo obnovu i izgradnju.

Nisam ekonomista, ali ako su tačne procene da će pandemija usloviti svetsku recesiju veću od one iz 2008, onda tragikomično zvuče Vučićeve izjave da ćemo baš mi procvetati u postpandemijskoj eri. Njegova obećanja svetle budućnosti uvek su bila isključivo usmerena na medijsku manipulaciju. S obzirom na to da je u predizbornoj kampanji, očekujem da će dodatno pojačati taj narativ. Očekujete li izbore pre leta?

Verujem da će izbora biti. Poslednje vesti govore o datumima početkom ili polovinom jula. Vučić neće propustiti priliku da iskoristi talas popularnosti na kojem plivaju svi predsednici i premijeri u vremenima krize. U slučaju naših izbora to zvuči prilično besmisleno, budući da nema opasnosti za njegovu vlast jer izbore bojkotuje opozicija, a oni koji su poželeli da učestvuju nisu stigli da skupe potpise i predaju svoje liste. Ipak, svi poznajemo Vučićevu potrebu za procentima, pa ne čudi jurenje tog talasa. Takođe, odlaganje izbora otvara prostor za neizbežno otkrivanje svih ekonomskih propasti koje smo doživeli i pre, a posebno tokom pandemije. To nije zgodna situacija za njega i verujem da joj se neće prepustiti.

Sudeći po tome da je vlast tokom vamednog stanja hapsila i prebijala novinare, kakvu političku borbu očekujete?

Izbori su apsolutno neregularni, takvi su bili, a takvi će i ostati, s tim dodatkom da će se krvožednost za medijskim jednoumljem još pojačati. Svaka kritika političko-pandemijskih odluka biće pod uigranom paljbom režimskih medija i naprednjačkih funkcio-

Meni je žao što su lekari u Kriznom štabu pristali da igraju ovu igru. Neverovatno je i to da beže od jasne kritike nadrilekarskih mera Željka Mitrovića, vlasnika Pink televizije

nera i aktivista. Neće se dozvoliti da dodatna snaga naprednjačkog fronta, stečena Vučićevim samoreklamerstvom tokom pandemije, bude ugrožena.

U isto vreme, nekakva opozicija, skrpljena sa svih strana u nameri da izađe na izbore, dovedena je u bezizlaznu situaciju. Niti imaju liste niti će imati prilike da sakupe potpise ukoliko bude važila zabrana okupljanja zbog pandemije. Mislim da će Vučić morati da im pomogne ako želi bilo kakvu opoziciju na izborima (ne računam, naravno, SPS). Ovo će biti najbesmisleniji izbori u istoriji, da se poslužim predsednikovim omiljenim izrazom.

Kako se građani koji žele slobodu i demokratiju mogu suprotstaviti sve jačim pretnjama i nasilju vlasti?

Pojačavanje nasilja vlasti videli smo na primeru Jovane Popović, mlade i kreativne devojke koja je ispevala popularnu pesmu "Bagra” o naprednjačkom režimu. Njeno hapšenje i tronedeljno držanje u zatvoru pokazalo nam je kakve su namere režima prema svim kritičarima naprednjaka. Mene ohrabruje reakcija građana koji su bili vrlo bučni u osudi Jovaninog hapšenja, a peticiju za njeno puštanje iz zatvora, ali i za slobodu drugih uhapšenih potpisalo je više od 30.000 ljudi za samo nekoliko dana. Vrlo je jasno da javnost predstavlja najjače oružje naprednjaka, kroz kontrolu medija, ali i njihovu najveću slabost. To smo pokazali i kada je bio uhapšen uzbunjivač Aleksandar Obradović, a to se pokazuje i na novim primerima. Naučili smo i to da je nužno kontaktirati što više stranih medija i evropskih birokrata i ukazivati na kršenje demokratskih vrednosti u Srbiji. Pored zvaničnih udruženja koja se obraćaju Evropskoj komisiji, sličan pristup imaju i građanski aktivisti. Malo se o tome zna, ali mi komuniciramo sa poslanicima EK i oni postaju svesni u kakvom se stanju nalaze ljudska prava i slobode u ovoj zemlji. Zvanična politika EU još uvek podrazumeva zaštitnički odnos prema Vučićevom režimu zbog različitih interesa. Naša je namera da pojedinačno upoznajemo ljude u evropskoj administraciji o svemu što preživljavamo i da na taj način menjamo klimu ovih odnosa. Hoćete li nastaviti ulične proteste?

Građanske akcije na ulici će se takođe nastaviti. Pre proglašenja vanrednog stanja na ulici se okupljalo najmanje hiljadu građana svake subote. To nije ni blizu broja koji je potreban za ozbiljan udar na režim, ali se jasno pokazalo da upornost postoji i da apatija nije ubila svaku inicijativu. Već se izlažu brojne ideje o daljem delovanju u uslovima produžene zabrane masovnih okupljanja, ali o tome još uvek nećemo govoriti. Videćemo i kako će se u novom kontekstu postaviti opozicione političke stranke i kako se može postići sinergija u građanskoj pobuni. Da li bi trebalo više raditi na povezivanju i mf ormisanju mnogobrojnih centara otpora u unutrašnjosti Srbije, koji su, čini

BIUANA

STOJKOVIĆ: Svakodnevno je sa govornice predsednik širio paniku i histeriju, uz uobičajeno prenemaganje i veličanje svoje lične žrtve u borbi za naše živote

se, prilično atomizovani?

Politika ne postoji samo u Beogradu i to se često zanemaruje u delovanju opozicionih stranaka. Umesto "liderstva” pojedinaca iz stranaka koji sede u Beogradu, isticanje lokalnih lica kao simbola otpora u svakom mestu u Srbiji presudno je za smenjivanje naprednjačke vlasti. Čini mi se da to zna i SNS, pa je, između ostalog i zbog toga, represija kroz fizičke i egzistencijalne pretnje najveća u manjim mestima. Zadatak svakog opozicionog delovanja jeste upravo osnaživanje i davanje svake podrške tim ljudima čija je "glava” izložena mnogo većem naprednjačkom nasilju nego što je to slučaj u Beogradu. Mora postojati "mreža solidarnosti" svih aktera na opozicionoj sceni - pripadnika stranaka i građana podjednako. Sve dok se opoziciona politika vodi preko politikantskih borbi između "lidera” i stranaka u preuzimanju vođstva u istanjenom opozicionom biračkom telu, ništa se neće promeniti. Poruka je jasna: gospodo lideri, prvo je potrebno osloboditi građane da biste dobili slobodne izbore.

Savez za Srbiju, po mom mišljenju, nije ispunio ovaj zadatak. Čini mi se da su pobrkali prioritete - umesto isticanja izmešanih ideoloških poruka, njihov zadatak je trebalo da bude saradnja u borbi za slobodu građana. Ideološka opredeljenost, za koju mislim da je krucijalna u političkoj borbi, trebalo je da dođe na red tek kada se izdejstvuju ova sloboda i normalni izborni uslovi. Dakle, povezivanja svih dragocenih centara otpora je jedini ispravan pravac delovanja. Bitna odrednica Vučićeve politike tokom korone bila je antievropska politika i oslanjanje na Kinu i Rusiju. Hoće li uoči izbora ojačati svoju proevropsku retoriku?

Poneka javna packa koju Vučić dobija od predstavnika EU govori nam da oni jasno vide u kom smeru se odvija njegova politika, uprkos proevropskoj retorici. Sigurno je da u zadržavanju adekvatnih reakcija EU, kojima se mi nadamo, postoje brojni lukrativni interesi ponovo su okrenule svoje radare ka Srbiji, što smo poslednji put doživeli u vreme Miloševića. Po mišljenju mnogih, u opoziciji su takođe vrlo jake antievropske snage, može li Srbija biti pravna đržava bez čvršćeg povezivanja sa Evropom?

Uz stanje razvijenosti društvenih vrednosti kakvo je u Srbiji danas, pa i sa ovakvim nivoom ekonomske razvijenosti, mi se teško možemo nadati napretku društva bez pomoći Evropske unije. Opozicija je razapeta između sasvim očigledne potrebe za demokratijom i nametnutog nacionalističkog, antievropskog narativa koji Vučić tako uspešno neguje uprkos navodnoj evropskog orijentaciji. Stvorena je atmosfera koju bih opisala kao multipolarni poremećaj u kojem ništa nema jasne fokuse, tj. sve i svašta je zbućkano u neprepoznatljivu bezideološku smesu. Opozicione stranke se teško snalaze u takvom političkom bućkurišu. Osim izrazito klerikalno-nacionalističkih opcija, za koje nam se čini da se opiru EU, ostale stranke tragaju za svojim usmerenjem. Drugim rečima, čini mi se da pokušavaju da prikupe birače sa izrazito desnog spektra, a da istovremeno iskreno govore o evropskim vrednostima. Ja mislim da to nije moguće i da pronalazak fokusa podrazumeva dominantnu usmerenost na jedan deo biračkog tela. Nacionalistički sentiment lako je negovati, pa prepuštanje tom političkom talasu i nije neki napor, zbog čega desni deo političke scene i jeste toliko krcat. Pravi politički rad, međutim, podrazumeva okupljanje ljudi oko vrednosti modernog društva - multikulturalizma, tolerancije, ljudskih prava i slično. Ma šta mislili o trenutnom stanju u Evropskoj uniji, ubeđena sam da EU u Srbiji traga za ozbiljnom strankom koja će otvoreno pokazivati evropsko opredeljenje, koja će raditi na svom jačanju u biračkom telu, a onda može očekivati i jasnu evropsku pomoć. Koliko smo daleko od toga, ostaje nam da vidimo. 5

pojedinaca i kompanija iz EU kojima odgovara naprednjačka vlast, tj. rasprodaja državne imovine, subvencije i tržište jeftine radne snage. Ipak, za instituciju koja se diči negovanjem demokratije ćutanje o autokratskoj prljavštini srpske vlasti bilo bi prevelika bruka. Vučićeva nervoza prema EU ukazuje da je i on toga svestan, pa se angažovao u traženju drugih saveznika (Kina, Rusija, pa i SAD). Vučić je potentna "mlada" sa mnogo "udvarača", a opredeliće se za onu stranu kojoj neće ni najmanje smetati njegov despotizam na unutrašnjem planu. To svakako nije EU. Verovatno je da se u konačnom raskidanju veze između naprednjaka i EU čeka izvršavanje dogovora i obećanja koja su Vučića i dovela na vlast.

Primećujem povećano interesovanje stranih novinara za situaciju u kojoj se Srbija nalazi. Dodatno, neke međunarodne organizacije

BIUANA STOJKOVIĆ: Već se izlažu brojne ideje o daljem delovanju u uslovima produžene zabrane masovnih

okupljanja, ali o tome još uvek nećemo govoriti

Poruka je jasna: gospodo lideri, prvo je potrebno osloboditi građane da biste dobili slobodne izbore. Savez za Srbiju, po mom mišljenju, nije ispunio ovaj zadatak

----------------------------------------------------------

Datum: 30.04.2020

Medij: Novi magazin     Strana: 17

Rubrika: Srbija

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: "Pozvaću Kona i Lončara...

Ana Lalić, novinarka Zoran

Živković,

Nova stranka Ivan Golac, bivši fudbaler i trener Žarko

Trebješanin, psiholog Milan

Gutović, glumac Miljenko Jergović, pisac

----------------------------------------------------------

Datum: 30.04.2020

Medij: Pečat     Strana: 24,25

Rubrika: Bez naslova

Autori: Božidar Zečević

Teme: Korupcija

Naslov: Džepovi društvenog zla

BOŽIDAR ZEČEVIĆ

Džepovi društvenog zla

Neko je rekao da će u XXI veku TV serije zameniti društveni roman XIX i XX stoleća i to se možda već događa. Šta nam u tom smislu, pre svega o društvenom zlu, koje sasvim dobro poznajemo a o kome uporno ćutimo, otkrivaju najuspešnije naše TV serije u ovoj sezoni - Južni vetar, Tajkun i Kalup?

Ako je išta zajedničko najus-

pešnijim našim TV serijama u ovoj sezoni - Južni vetar, Tajkun i Kalup - onda je to nešto sasvim novo na obzorju domaće igrane produkcije: iz-

nenađujuće otvorena kritičnost prema društvenom zlu, koje sasvim dobro poznajemo, a o kome uporno ćutimo. Izgleda da je mladim autorima sada prekipelo. Ako je tačno da organizovani kriminal postoji i reprodukuje se zahval>ujući učešću aktera domaće politike, pravosuđa, bezbednosti, policije, privrede, sporta, medija, čak zdravstva i kulture, a da ne govorimo o tzv. građanskom sektoru raznih NVO i globalističkih pseudoelita u ilegalnom i protivpravnom prometu dobara, što se sve zajedno još smatra tabuom, onda nam napretka nema dok se ta tama ne rasvetli i krivci ne privedu pravdi. Ovo nije posao filmskih i televizijskih umetnika, ali je dobro što ovakve slike oni sadajavno pokazuju. Neko je rekao da će yXXI veku TV serije zameniti društveni roman XIX i XX stoleća i to se možda već događa. Pažnja masovnog gledališta okreće se sada ovim sadržajima, a to je već prvi i možda najvažniji korak u pravcu društvenog preokreta koji je neminovan. Jeste, postoje Zadrut i Parovi i Zvezde Granda, ali istovremeno postoji jedna šarolika, ali agilna autorska družina koja ne okleva da se uhvati ukoštac s demonima našeg vremena; čini to u rodu igranog filma, na terenu dramske akcije, gde smo je najmanje očekivali.

POGODITI U SRŽ PROBLEMA U tome je najdal>e otišao Južni vetar, a razmere recepcije govore da je pogodio u srž proolema. Avramovićev mladi i harizmatični junak Petar Maraš (Miloš Biković) izlazi iz zatvora s idejom da se okane zločina i započne novi život. Ali Tb ne ide; on se već zarazio podzemljem i ta nesreća ga vuče u ponor. Istu priču pričao je pre više od pola veka Živojin Pavlović u svom prvom filmu Povratak (1966) koji je, istovremeno, bio rodonačelnik tzv. crnog talasa i prva velika uloga Bate Živojinovića. Batin Al Kapone rođen je u periferijskim udžericama oko Crvenog krsta i na dorćolskoj jaliji, a priča je tačna, izvorna, nastala sredinom pedesetih u ispovesti „večitog robijaša“ Save Jokića, koje se Pavlović nekako domogao i pošteno joj pripisao sav svoj uspeh. Sadašnji Petar Maraš je sin (ili unuk) beogradskog Al Kaponea, tragičnog antiheroja društvene margine, koji je doneo odluku da okrene list. Oba junaka neće staro društvo, hoće „bolji svet“, žele decu, porodicu, dom. Ali tu su bogovi u liku Službe, kojima ne treba pošten građanin, nego doušnik, saradnik i „zaštićeni svedok“. Reintegracija je nemoguća. Heroj je osuđen na propast, zatvoren u krug neprijateljskih sila, što sudbinu Maraša povezuje sa crnim talasom, što god ova sintagma značila. Živojin Pavlović je imao problema s nimalo mitološkom Službom (novo ime od 1964. za Titovu tajnu policiju - Udbu) i njenim legendarnim šefom Penezićem. U filmu Povratak policija na kraju ubija Al Kaponea, što je bilo svetogrđe i što Krcun nije hteo da dopusti ni po koju cenu. Milicija je bila naš čuvar i (veliki) brat. „Prvo, ne može se prikazati da postoji kriminal, jer njega nema. Drugo, ne može milicija ubiti nevinog“, objašnjavao je Žika Pavlović. „Tada je vladala dogma da su milicajci anđeli koji lebde nad socijalističkim građaninom. I danas je među njima takav stav, ideološka zasenčenost čitave stvari“, isticao je Pavlović još 2000. godine, jer jeu vrhovima policije i dalje video ljude iz Krcunovog doba. Oni su preživeli do danas, hoće da

kaže Miloš Avramović, pokazujući neke od njih na delu, samo sada oni vode kolo zločina. Milicija Petra Maraša nije ni čuvar ni anđeo nego faktor organizovanog kriminala. Čauši istog velikog šefa (među kojima je bio i Marašev otac, odlični Diklić) sada su bosovi narko-lanaca, koji rade s Bolivijom i Avganistanom i Bugarima i Milovim klanovima i preko leševa zgrću milione, Pomalo je neverovatno da u našem vremenu još postoje i dišu negdašnjim ideološkim nabojem (zovu se Crveni, nose lenjinske „furaške“ i dive se sovjetskom filmu Castir Kostja. Teško da bi Crveni (Berček, dobro pogođen, mada sve vreme podseća na lik koji je već igrao u Balkanskim pravilima Darka Bajića), glava kriminalne narko-hobotnice, koji se u skojevskoj mladosti oduševljavao filmovima Griše Aleksandrova, mogao da dosegne do ovog vremena; imao bi danas preko devedeset godina. Zamislite šefa mafije u desetoj deceniji! Ali takvi džepovi prošlosti toliko su urasli u naše društveno tkivo da u seriji održavaju onu „duboku istoriju Istog" (Rolan Bart), dakle funkcionišu kao metafora zla, makar da su znaci jednog bivšeg vremena. Amoralnost Titove tajne policije i dugovečna otimačina bez skrupula i odgovornosti primila se i postala živa paradigma našeg doba. Samo što je drugo vreme, što beogradskim podzemljem ne sevaju više pesnice i poneki nož, nego prašte hekleri i tutnje helikopteri. Naše vreme je daleko surovije nego Pavlovićevo i Jokićevo. Još ćemo se sretati sa Crvenim, nagoveštava Avramović, planirajući novu sezonu JužnoG vetra sa „šiptarskom vezom“, kuda se, posle obračuna s Bugarima i milogorcima, zaputio šef velike mafije.

DECA I UNUCI CRVENIH Možda ///;veni više i ne postoje, ali Srbijom haraju njihova deca i unuci, što se naročiti vidi u TV seriji Tajkun, koju je napisao TJorđe Milosavljević, a režirao Miroslav Terzić. Već u briljantnoj ekspoziciji „krsne slave dece komunizma“, o kojoj smo pisali na ovim stranama, autori nam predstavljaju novu klasu bespogovorno lojalnih tajkuna, koju vlast upotrebljava i baca, tj. „pušta niz vodu“ kad odigraju svoje. Ta nova klasa potomak je i klijent one TJilasove. Njih znamo i mogli bismo ih nabrojati u ponoć i u podne. Oni su nova paradigma istog, starog društvenog zla, obeleženog pljačkom, korupcijom i zločinom, koja postaje zakon našeG doba. Tajkuni su i dalje pod paskom svojih očeva (skrećemo pažnju na persone oca Stojana, Kašanina i sudije Nedića- u Tajkunu), ali glavnu operativnu ulogu igra bivši pripadnik Službe sa karakterističnim imenom Balša, troslojna moralna rugoba i cinični zlikovac (više nego ubedljivi Marko Baćović). Tu je sve rečeno, mada ostaje još štošta da se dometne. I dobro se vidi da svi ovi likovi ne potiču iz devedesetih, kako bi hteli njihovi tumači iz neoliberalnih medija, nego je stvar, očito, mnogo starija: to je prokletstvo Srbije otkada se u nju uselio demon Broza i zloduh Kominterne, koji mu je predao Bugarin Karaivanov i koji je bravar znalački ugradio u svoj košmarni san. Glavni računi stižu sada nama na naplatu, znala to deca komunizma ili ne.

OD NARODA ODMETNUTA SRPSKA „DUBOKA DRŽAVA" Da su beskru puloznost i moralni sunovrat postali glavna obeležja našeg sveta pokazuje i najkraća od ove tri, serija Kalup Vuka Ršumovića, zasnovana na autentičnim društvenim traumama iz naše novije prošlosti, u ovom slučaju na poznatoj aferi krađe i prodaje novorođenčadi, koja još nije dobila sudski ni politički epilog. Fabula se zasniva na realnim događajima i prati istragu bivšeg policajca koga iznajmljuje gruparoditelja nestalih beba. Istraga je otkrila da su u aferu umešane akušerske ekipe, upravne službe i načelnik policije, potkupljen da bi, u datom momentu, zataškao „slučaj“. Sve do ovog trenutka radnja teče pod izvesnom hipotekoiŠavova Miroslava Terzića, najboljeg našeg igranog filma prošle i nekoliko novijih sezona, koji priča jednu sličnu priču, tj. zasniva se na narativu krađe i prodaje dece. Sa stanovišta društvene kritike Ršumović nastavlja tamo gde je stao Terzić. Pronašavši krivce i prepuštajući ih pravdi, policajac (agilni Mišo Obradović), kome su vratili značku, odlazi pravo u Parlament i tamo, na „javnom slušanju“, u emotivnom govoru, bez zazora optužuje sistem što ne sankcioniše ni kršenje zakona ni dokazanu korupciju. Tako jedan od šrafova mehanizma postaje „zviždač" (nešto poput dr Stokmana u Ibzenovom „Narodnom neprijatelju”) i glasno pokazuje pukotinu koja generiše ovo patološko stanje. Izrečenom se može verovati, jer potiče iz pera ne fiktivnog nego stvarnog sudije Apelacionog suda (koji se, sasvim „neočekivano“, javlja kao jedan od kreatora ove serije), čime se triler na kraju pretvara u ozbiljnu osudu. Eto čega se u svojoj obesti dosetila naša hobotnica! Da majkama otima decu i prodaje ih na crnom tržištu! Treba li još šta? Ima li crnje slike poludele i od naroda odmetnute duboke države, čiji se konci spliću pred kritičkim objektivom? II

Amoralnost Titove tajne policije i dugovečna otimačina bez skrupula i odgovornosti primila

se i postala živa paradigma našeg

doba. Samo što je drugo vreme, što beogradskim podzemljem ne sevaju više pesnice i poneki nož, nego prašte hekleri

i tutnje helikopteri

----------------------------------------------------------

Datum: 30.04.2020

Medij: Politika     Strana: 2

Rubrika: Svet

Autori: Milenko Pešić

Teme: Korupcija

Naslov: Protesti u doba karantina nisu utihnuli

Protesti u doba karantina nisu utihnuli

Organizatori

demonstracija u vreme pandemije pronalaze kreativna rešenja za mobilizaciju građana i izražavanje neslaganja s potezima vlasti

UTel Avivu je izgledalo kao kore-

ografija za slet, u Cirihu nalik umetničkoj instalaciji na otvorenom, a u Rostovu na Donu kao virtuelna igra po digitalnoj mapi grada.

U izazovnom vremenu pandemije virusa korona ulice i trgovi širom sveta već nedeljama su sablasno prazni, ali to ne znači da su i protesti utihnuli. Opozicione vođe i aktivisti civilnog društva u doba karantina i nametnute socijalne distance i zabrane okupljanja pronalaze kreativna rešenja za izražavanje svojih neslaganja s potezima vlasti.

Više od dve hiljade Izraelaca okupilo se nedavno na Trgu Rabin u Tel Avivu da protestuje protiv potkopavanja demokratije, za koje terete premijera Benjamina Netanijahua - i formalno optuženog za korupciju jer je u borbi protiv korone naredio da se građani prate preko mobilnih telefona. Demonstranti nisu nosili samo transparente i zastave, već i obavezne zaštitne maske. Stajali su na mestima koja je policija obeležila kako bi se ispoštovala pravila socijalne distance da građani na javnim mestima moraju da budu udaljeni jedan od drugog dva metra.

Ekološki aktivisti globalnog pokreta „Petkom za budućnost”, poštujući zabranu okupljanja, na trgu ispred opere u Cirihu na razmaku od dva metra poređali su stotine pari čizama, cipela, sandala i patika. Na ovaj način su hteli da skrenu pažnju javnosti da je korona, koja je u Švajcarskoj usmrtila više od 1.300 ljudi, deo globalne ekološke krize.

Građani Rostova na Donu nezadovoljni zbog restriktivne politike vlasti u izdavanju propusnica za kretanje u vreme karantina organizovali su digitalni protest. Umesto fizičkog okupljanja, na Jandeksovoj” mobilnoj aplikaciji postavili su na mapi grada ispred gradske kuće stotine virtuelnih čioda s negativnim komentarima.

Bes prema kontroverznim merama brazilskog predsednika u borbi protiv korone demonstranti u Sao Paolu su iskazali tako pggo su na fasade zgrada projektovali ogromnu sliku Žaira Bolsonara na kojoj se on cinično smeška. Na taj način su hteli da kod građana izazovu još veće nezadovoljstvo prema politici šefa države.

Ali, nisu svi protesti bili mirni i u skladu s merama socijalne distance. Nemačka policija se prošlog vikenda sukobila s demonstrantima koji su ponovo protestovali u centru Berlina protiv restriktivnih mera, a uhapšeno je više od 100 osoba. Do sukoba je došlo i u predgrađima Pariza, nakon što je jedan muškarac, vozeći motocikl, završio u bolnici, jer je naleteo na otvorena vrata neobeleženog policijskog vozila. Ovo je bila varnica za izbijanje nereda, jer su višenedeljne stroge mere karantina samo povećale nejednakost i dovele atmosferu do ključanja u kvartovima gde žive siromašniji građani koji su ostali bez posla.

Iako francuske vlasti najavljuju da će popustiti karantinske mere posle 11. maja, velika okupljanja građana najverovatnije neće biti dopuštena do polovine jula. Budući da se bliži Praznik rada, 1. maj, za kada su pojedine levičarske grupe zajedno sa „Žutim prslucima” preko društvenih mreža najavile proteste sa zaštitnim maskama, dnevnik „Parizijen” se pita da li je moguće to uraditi mirno i bez nasilja, po izraelskoj mustri viđenoj u Tel Avivu.

Dr Javor Rangelov, iz Londonske škole za ekonomiju i političke nauke, kaže za američki portal „Bazfid”da je seoba uličnih demonstracija na društvene mreže trend koji se pojavio i pre epidemije.

,Ddi, ako vlasti budu uvele dodatna ograničenja u digitalnom prostoru, to će samo povećati pritisak i izazvati pojavu mnogo razornijih i po društvo više destabilizujućih oblika protesta”, upozorava Rangelov.

Milenko Pešić

----------------------------------------------------------

Datum: 30.04.2020

Medij: Tabloid     Strana: 1,10,11

Rubrika: Stav

Autori: Milan Malenović

Teme: Korupcija

Naslov: MONSTRUOZNI PLANOVI MERKELOVE I NJENOG MILJENIKA

Kamenčić koji je prošle godine zakotrljao bivši ministar Austrije obelodanjivanjem tajnog sporazuma sa Srbijom o povratku migranata stvorio je lavinu. Za razliku od ovdašnje vlade koja odgovara samo Aleksandru Vučiću, vlada Sebastijana Kurca odgovara poslanicima u parlamentu i to je, najverovatnije, poslednja nada da do deportacije masa migranata neće doći, jer opozicija insistira na transparentnosti, posebno u delu koji se odnosi na plaćanja Austrije Srbiji za ovaj projekat. Naš režim je već skrenuo pažnju vladi u Beču da se neće pridržavati dogovorenog ako vrh vlasti ne bude imao od toga ličnu finansijsku korist.

MIap Malenović

Herbert Kiki je u prethodnoj koalicionoj

vladi Austrije bio ministar unutrašnjih poslova iz redova ultra-konzervativne Slobodarske partije Austrije, koja je na poslednjim izborima doživela debakl pošto je do javnosti došao snimak u kome tadašnji partijski lider i vicekancelar sa lažnom ruskom milijarderkom pregovara o nameštanju tendera zaprodajujednog austrijskog lista.

Kako bi spasao sopstvenu reputaciju i da ga vir koji je pravilo tonjenje njegove partije ne povuče za sobom, on je ujednoj TV emisiji, hvaleći sebe kako je dosta učinio kao ministar, izneo po prvi put ujavnost ono o čemu se u Srbiji već nagađalo: da su 24. aprila 2019. ministri unitrašnj ih poslova Austrije (Kiki) i Srbije (Nebojša Stefanović) potpisali ugovor kojim se naša država obavezala da primi izbeglice koje su preko njene teritorije dospele do Alpske republike i tamo zatražile azil koji im nije odobren.

Kiki tom prilikom nije mogao da kaže šta se dalje dešavalo sa sporazumom. Vladaußeogradu se pravila da ništa ne čuje i ništa ne zna i za trenutakje izgledalo kao daje stvar zaboravljena, ali to je bilo samo zato što su i Srbija i Austrija prolazile kroz pandemiju korona-virusa.

Opoziciona partija Neos (pripada liberalnom krilu) postavila je nedavno us poslaničko pitanje sadašnjem ministru unutrašnjih poslova Karlu Nehameru u vezi glasina da je njegov prethodnik Kiki sa srpskim ministrom unutrašnj ih poslova potpisao sporazom o povratku izbeglica iz trećih zemalja. Nehamer je priznao da je takav jedan ugovor potpisan i da do sada nije sprovođen, ali da austrijska vlada insistira na njemu i da će sa deportovanjem biti započeto kada prođe korona-kriza zbog koje su granice zatvorene.

U vezi detalja, on je rekao da

j e formulacij a iz sporazuma, kako mora dapostoj i “veza migranta sa Srbijom”, čista formalnost, jer se podrazumeva da je on povezan sa Srbijom čim je prešao preko njene teritorije na putu za Austriju. Za razliku od naše vlade koj a sporazum ni ne pominje, Nehamer je u svom odgovoru bio rečit i naglasio je kako je dogovoreno da vraćeni migranti ne smeju u Srbij i da budu u prihvatilištu zatvorenog tipa.

To znači da se srpska strana obavezala da tako deportovanim migrantima dozvoli da se slobodno kreću po celoj njenoj teritoriji. Sa druge strane, naša zemlja je preuzela na sebe obavezu da istima ne dozvoli povratak u EU, što obuhvata i plaćanje troškova eventualne sledeće deportacije. Kako će Srbija rešiti taj problem (sa jedne strane sloboda kretanja, sa druge obezbeđenje ostanka migranata u Srbiji) Nehamer nije objasnio, a nije ni vlada Ane Brnabić.

Takođe je ovim sporazumom, tvrdi austrijski ministar,dogovorenodaaustrijskeimeđunarodne kontrole uslova boravka migranata moraju da budu stalno moguće.

Ovo znači da će austrijskim zvaničnicima biti omogućeno od strane srpskih vlasti danesmetano i kada god požele mogu da proveravaju kako migranti žive u Srbiji, gde se nalaze, šta im je od naše države dato da bi mogli da žive po standardima približnim onima koje bi imali da su ostali u Austriji.

Zbog odbijanja srpske strane da prihvati slične uslove svojevremeno je Austro-Ugarska objavila rat Srbiji, ali to je bilo 1914. kada su na vlasti u Beogradu bile patriote.

Osim toga, ako bi se srpska strana pridržavala obaveze da deportovanim migrantima obezbedi uslove približne onima koje bi imali da su u Austriji, to bi značilo da bi oni živeli daleko bolje od većine ovdašnjeg stanovništva.

Ono što je u celom odgovorunajbitnije i što nam ukazuje na razlog zbog koga je vlast pod neposrednom kontrolom Aleksandra Vučića pristala na jedan ovakav sporazum, jeste finansijski aspekt. Austrijska strana je pristala da

finansijski pomogne Srbiji da primi i smesti ove migrante, ali da neće insistirati da se od tih para grade novi smeštajni kapacitetizanjih.

Upravo su se ovde krila zamaskirana vrata kroz koja je srpski režim želeo da uzima novac i da ga trpa u svoje džepove, jer je planirao da migrante smesti u već postojeće kasarne ili slično i da tako izbegne troškove novogradnj e.

Na našu sreću, poslanica Neosa, koja je postavila pomenuto pitanje, insistirala je na dopuni odgovora u

kojoj bi jasno bilo navedeno koliko će para Austrija dati Srbiji za ovo, ali i detaljno obrazloženje na šta će taj novac biti utrošen.

Upravo ovo je Kiki svojevremeno hteo da izbegne, znajući da ako nema ličnu finansijsku motivaciju autokrata Vučić nikada neće pristati na sprovođenje ovakvog sporazuma. Pokazalo se da je bio u pravu.

Odmah nakon ove rasprave u austrijskom parlamentu po prvi put se na ovu temu oglasila i srpska strana, ali ne direktno već putem jednog članka u režimskom dnevnom listu “Večernje novosti” u kome nezaobilazni anonimni “dobro obavešteni izvor” saopštava čitaocima (mada je pravi primalac poruke vlada u Beču) kako ovdašnja vlada smatra da

je sporazum “neobavezujući i dobrovoljan”, kao i da predviđa deportaciju najviše 200 izbeglica.

Taj takozvani “dobro obavešteni izvor” ne navodi, međutim, kako je moguće da član vlade u ime vlade potpiše međunarodni ugovor o kome Skupština ništa ne zna. Beču je na ovaj način skrenuta pažnja da će preterano insistiranje na praćenju novčanih tokova

dovesti do nezainteresovanosti srpske strane da se pridržava slova sporazuma.

Postojanje tajnog međudržavnog ugovora, o kome je javnost saznala samo zahvaljujući tome što je jedan političar želeo da spase karijem, otvara pitanje o postojanju daljih tajnih sporazuma.

Vlast, očigledno, smatra kako nije ograničena Ustavom i da može da radi šta hoće bez konsultovanja Skupštine koju je ionako suspendovala običnom vladinom uredbom. Već duže se postavlja pitanje postojanja isto tako tajno sklopljenog dogovora sa EU o pristupanju Srbije takozvanom Dablinskom sporazumu, koji sve potpisnice obavezuje da prime nazad migrante koji su se na njihovoj teritoriji prvi put registrovali.

Suprotno pogrešnom mišljenju u javnosti (koje namemo proturaju režimu bliski mediji) ne predviđa se povratak u zemlju u koju je migrant ušao u oblast zaštićenu sporazumom, već u onu u kojoj je prvi put zvanično registrovan na bilo koji način.

Takođe, lažna je informacija koju protura Ana Bmabić kako je sporazum ograničen samo na zemlje članice Evropske Unije: njemu može da pristupi koja god zemlja to želi. To su već učinile Svajcarska. Norveška, Island i maleni Lihtenštajn, koje nisu članice Unije.

Da li će ovdašnja javnost za naše tajno pristupanje i ovom sporazumu saznati tek kada neki naredni bivši ministar bude hteo da spase svoju karijeru?

Upućeni tvrde da je odlazeća nemačka kancelarka Angela Merkel tajno ugovorila sa Vučićem da se oko milion migranata iz Nemačke, koji su proglašeni nepoželjnim i opasnim po bezbednost ove zemlje, nasele u Srbiji. Oni bi iz logora za migamte bili premešetni u Srbiju, pod strogim uslovima: da Srbija svakom migrantu obezbedi kuću, stan, zemlju,

auto, srestva za početak privatnog biznisa, državljanstvo, verske objekte, nastavu na matemjemjeziku, učešće upoliciji, vojsci...

Ovaj zločinački plan nemačke kancelarke, koja je bila glavni promoter Soroševe politike trećesvetizacije Evrope, zasniva se na korupciji nj enog ‘ ’ dečka koj i obećava” Aleksandra Vučića

Merklova je obećala da će Srbija dobiti za

Si/ovate/ji, p/jačkaši

ROP ZASTITOM KOMESARA Policija je saopštila 15. aprila da su migranti silovali devojku u Banji Koviljači! Dok policija kaže jedno, komesar za izbeglice Vladimir Cucić kaže nešto drugo i širi lažne vesti!

Migranti nisu napali ni jednu ženu i ja sam ponosan na politiku moje države, kaže Vladimir Cucić iz komesarijata za izbeglice. On takođe tvrdi da se Srbija bolje brani protiv ilegalnih migracija od „svih onih koji su stavili žice i dobermane i struju ”! (Kakva bestidnosti).

Vladimir Cucić je poznat po širenju lažnih vesti i izvrtanju činjenica i naravno da nije sporno da su migranti često napadali žene u Srbiji. Ipak odlučili smo da nastavimo istragu njegovih tvrdnji, a policijske arhive sadrže

izveštaje o napadima na žene koji su u trenutku kada su izvršeni prošli ispod radara i bez velike pažnje medija.

Grupa azilanata silovala je u Banji Koviljači ženu, stranu državljanku, koja je kao gost boravila u ovom turističkom mestu, potvrđeno je u Policijskoj upravi Šabac.

Kako je istraga u toku, u policiji su mogli samo da potvrde da se slučaj, okarakterisan kao krivično delo, desio i da su u njemu učestvovali azilanti koji se nalaze u Banji Koviljači, kao i to da je silovana žena dala izjavu lozničkoj policiji.

Istraga će utvrditi detalje, a policija zajedno sa sudskim organima i tužilaštvom

radi na rasvetljavanju okolnosti pod kojima se slučaj dogodio.

Kao izvršioci, prijavljeni su azilanti, a detalji nisu dostupni kako se ne bi remetila istraga, rečeno je u policiji, kao i to da je silovana žena prema zakonskoj proceduri upućena na lekarski pregled pošto jer krivično delo zahteva mišljenje i nalaz lekara eksperata.

Cucić je nadavno demantovao i snimke migranata koji prelaze granicu sa Srbijom tokom pandemije, rekavši da se društvenim mrežama šire stari snimci. Ipak na snimcima se mogu videti naši vojnici i policajci koji nose maske kako bi se zaštitili od virusa.

Na koje načine predstavnici državnih organa zataškavaju napade migranata, tvrde da do sada nisu napadali žene po Srbiji, možete videti na snimcima koji se pojavljuju nadruštvenim mrežama.

svakog migranta više od 10 hilj ada evra, da će im obezbditi kuće, zemlju, šume, imanja, posao, sve o trošku Srbije.

Vučić je poželo da realizuje taj sporazum, jer bi sav novac, koji Nemačka plati, završio na njegovom računu. Reč je o nekoliko milijardi evra, koje bi on podelio sa gospođom Angelom Merkel. O tome postoje snimci njihovih dogovra, kao i detalji o sprovođenju dogovora. To saznanje ima i bivši američki ambasdor u Nemačkoj Ričard Grenel.

Vučićev kartel uveliko sprovodi i planira naseljavanje migranata.

Povemica za ravnopravnost Brankica Janković je glasogovomik Vučićevog monstruoznog plana.

Ova opskurna dama je do imenovanja na ovu funkciju bila upravnica staračkog doma! Kao žena, šestapo reduuticajnog funkcionera SNS-a, postavljenaje na mesto poverenika, sa kojeg kao poslednje pseto laje na građane Srbije.

Poverenica Brankica Janković:

U narednoj fazi migrantima ćemo ponuditi da nasele delove Srbije!

Onajejoš 25 avgusta2ols, saopštila Vučićeve zločinačke planove.

Uz dobro poznati narativ o ranjivim migrantima i zlim desničarima, poverenica za ravnopravnost Brankica Janković najavila je da će imigrantima biti predloženo da žive u delovima Srbije koji nisu naseljeni. Pored toga poverenica dovodi u pitanje pravo na slobodu okupljanja protivnika migracije i kaže da treba proveriti da li su ti skupovi „u skladu sa Ustavom”.

lako migranti prvenstveno žele da odu u zemlje Zapadne Evrope, u narednoj fazi im treba ponuditi da ostanu u Srbiji. To je gostujući u Kažiprstu predložila Povernica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković.

Ona je prethodnih dana boravila u Preševu, gde se nalazi prihvatni centar za migrante sa Bliskog istoka koje preko Grčke i Makedonije stižu u Srbiju.

“Odnos građana je nepromenjen, tolerantan i oni razumeju patnju Ijudi. Trude se da im pomognu koliko mogu. Odnos države je dosta bolji, svi su jako dobro organizovani, od Komesarijata za izbeglice, preko Crvenog krsta do vojske i policije. Svi rade svoj posao i svaka karika dobro funkcioniše”, kaže Jankovićeva.

Prema njenim rečima, izbeglice su uplašene, ali nemaju primedbe.

“Oni nemaju primedbe, osim što su uplašeni za svoju budućnost i generalno su uplašeni oko svega što im se dešava. To izaziva određene probleme, nerazumevanja i nejasnoće kod procedure izdavanja potvrda. Postoji jezička barijera, uprkos pričama da je većina izbeglica visoko obrazovana, veći deo njih ne govori engleski, postoje prevodioci, ali to nije dovoljno”, napominje Jankovićeva.

Ona je najavila potrebu da se migrantima dodele imanja, napuštenje kuće, livade šume, mehanizacija i da se integrišuu društvo!

Tako je najsiromašnija evropska država, a mđeu najsiromašnijim na svetu, postala poligon da se u srcu Evrope stvori kalifat.

I to od migranata za koje su nemačke i austrijske sluđžbe bezbednostgi utvrdile da su opasni po njihovu bezbednost i da u ove zemlje nisu došli trbuhom za kruhom, već iz drugih razloga. Većinom su to vojno sposobni mladji ljudi, poslati od obaveštajnih službi islamskih zemalja, sa ciljem da se nasele u Evropi i odatle deluju prema Žapadu. •

----------------------------------------------------------

Datum: 30.04.2020

Medij: Tabloid     Strana: 1,14

Rubrika: Postdemokratija

Autori: Mile Isakov

Teme: Korupcija

Naslov: NE BRINITE,BIĆE GORE

Mnogi smatraju da posle korone ništa više neće biti isto. Ne mislim tako, naprotiv, uveren sam da će biti još istije. Borba za opstanak, koja je vođena i pre pandemije, koju je virus samo ogolio svodeći je na borbu za goli život, nastaviće se i posle vanrednog stanja još žešće i beskrupuloznije. Kao i pre, na dva nivoa, na onom gornjem za bogatstvo i moć i onom dole za posao i prostu egzistenciju. Nije slučajno da u vanrednom stanju niko nije primetio kako nas, zbog pretnje zarazom, vlasti umesto na fizičku distancu uporno upućuju na potrebu socijalne distance. Nije to samo pogrešan izraz, to je suština onoga što se događalo i pre opasnog virusa i onoga što će se još drastičnije događati posle. Sve veća socijalna distanca između bogatih i siromašnih, onih koji imaju vlasti i onih koji treba da joj budu poslušni da bi preživeli, tvrdi kolumnista Mile Isakov, bivši potpredsednik u Đinđićevoj Vladi.

Piše: Mile Isakov

Mnogo se, i u svetu i kod nas, filozofira

o tome šta će biti posle pandemije koja je uzdrmala i najmoćije države, na smrt uplašila i uhapsila sve građane i dovela u pitanje osnovne ljudske i društvene vrednosti. Hoće li se svet promeniti i kako, na bolje ili na gore?

Ne treba zbog toga previše lupati glavu, biće, naravno, nekihpromenakoje suprosto iznuđene, kao pri trežnjenju posle teškog pijanstva, kada se svi zaklinju da sebi to nikad više neće dozvoliti.

Ali, kada prođe taj prvi šok posle suočavanja sa opasnošću koja je ugrožavala život, sve će se zaboraviti i nastaviti po starom.

I heroji iz doba korone, lekari, biće zaboravljeni, a novi junaci postaće oni stari, političari. Sve će biti isto, samo još gore i svi koji sad pozivaju na saradnju i solidarnost postaće još sebičniji i samoživiji.

Bogati će biti sve bogatiji, siroti sve siromašniji. Moćni još moćniji, nemoćni još bespomoćniji.

U Srbiji će ponovo postati hit pesma “Sve je isto samo njega nema”! Mislim na virus, a ne na Vučića.

Ali, doći će i on na red kad prođe strah koji parališe, posledice dođu na naplatu, a ekonomska kriza počne da uzima svoj danak.

Epidemija korona virusa u zemlji Srbiji belodano je potvrdila staru istinu da narod ima Predsednika i Pink kakve zaslužuje.

Najpre su se sprdali sa najsmešnijim virusom u istoriji čovečanstva, onda uspaničili i uz najmorbidnij a predviđanj a kukali, pretili i molili, da bi se čim se učinilo da najveća opasnost prolazi ponovo prepustili svom bahatom samozadovolj stvu.

Najslikovitiji primer njihovog bezumlja dogodio se negde pred Uskrs, posle samo dva-tri dana stagnacije novozaraženih na “samo’nekih 300 dnevno, kada je na čuvenoj dopisnoj konferenciji za medije, redakcija Pinka postavila epohalno pitanje prisutnim lekarima: Da li građani mogu da počnu sa rezervacijama za letovanja?!

Da li je moguće da jedna redakcija, dakle ne jedan zabludeli novinar nego cela redakcija, misli da je to važno pitanje u trenutku dok broj obolelih od planetarno opasnog virusa i dalje raste i da ga treba postaviti doktorima?

Da li je moguće da postoje nekakvi njihovi gledaoci koje baš to, baš sad najviše zanima? I gde bi ti da letuju? U Španiji, Grčkoj ili možda Italiji? Koji su to tako napredni gledaoci u čije ime Pink postavlja to pitanje u trenutku kad imamo preko šest hiljada obolelih i dok se svaki dan taj broj i dalje povećava za nimalo naivnih tri stotine ljudi? Čudi me da odgovor bar nekog od lekara nije bio: Nemam pojma, a i boli me dupe!

Međutim, iste te večeri, stigao je i odgovor na to moje besmisleno pitanje. Pa to su isti oni gledaoci koji na istom tom Pinku gledaju i slušaju predsednika države, koji im je tom prilikom euforično i eksluzivno saopštio da su rezultati testiranja, koji će inače biti saopšteni tek sutra u tri sata, ohrabrujući toliko da on već može da naj avi popuštanj e mera izolacije, odmah posle praznika. Cak će i penzioneri moći u šetnju, na povocu ne dužem od tri stotine metara.

Dakle, sve je jasno. Predsednik se vraća sebi, posle teške depresije u koju je bio zapao kad je pandemija počela ozbiljno da hara i po Srbiji. Kao i obično, iz krajnosti u krajnost.

Od kurčenja u neznanju, preko očaja i panike kad se usro od straha, do euforičnog optimizma kad je video da, uprkos njegovim naporima da oko sebe okupi samo nesposobne poslušnike, ipak postoj e i razumni ljudi od struke i integriteta, koji uspevaju da sačuvaju razum i uspostave kontrolu. A Pink ga samo prati i u svom idiotskom maniru pojačava naručeno reiaksiranje gledalaca. U te svrhe njegov kreativni vlasnik je izmislio i lek protiv virusa, pred kojim je i svetska nauka navodno ostala zapanjena.

Prema tome, sve je spremno za povratak na staro, tako da predseđnik može ponovo da zapeva svoju omiljenu pesmu o zlatnom dobu, koje bi nas već snašlo da nije bilo korone, ali koje ćezahvaljujućinjegovoj vizionarskoj politici sad svakako doći, uprkos ekonomskoj krizi koja će baciti na kolena ceo svet, osim nas.

Svi će imati pad od sedam do devet posto, a mi samo dva-tri procenta, koje nećemo ni osetiti jer će nam nikad bogatija država pomoći sa po sto cura svakom punoletnom glasaču.

Taj mali pad će zapravo biti naš veliki rast u odnosu na sve u region, a bogami i u odnosu na jednu Nemačku. Raspričao se tako naš predseđnik, kao da virusa više ni nema, kao da je opasnost potpuno prošla, ali je ipak predložio da se na letovanja ne ide u inostranstvo, nego u banje i na planine prelepe nam Srbije.

Rekao je, doduše, onako uzgred, da će to zavisiti i od našeg ponašanja narednih dana, ali je ostao utisak da je to učinio više iz formalnih razloga, da mu se ne bi moglo zameriti da krši mere koje je sam doneo.

Sve u svemu neodmeren, neopravdan i sasvim neumesan optimizam, koji samo može da ohrabri one koji inače misle da nepoštovanje normi za vreme praznika i nije neki prekršaj. Požurio je da proglasi pobedu pre vremena, samo zato da to ne bi uradio neko drugi i tako mu onemogućio da se predstavi kao pobednik. Morao je on da bude taj koji će prvi narodu da saopšti dobre vesti, ali ma koliko se trudio da se uzdržava, bio j e to signal za sveopšto opuštanje, kad mu vreme nije.

Preduskršnje i prvomajskepraznike, za vreme kojih bi i bez toga bilo za očekivati da brojni vernici i građani neće ispoštovati preporuke o izolaciji. Ako u međuvremenu, dok ovaj broj Magazina Tabloid ne izađe iz štampe, dođe do povećanja broja zaraženih, najveći deo odgovornosti biće upravo na predsedniku Vučiću i Pinku, koji su na taj način sugerisali gledaocima da je opasnost već prošla u najkritičnijem trenutku.

Nije čudo što suposle toga graknuli stmčnjaci, čak i oni odabrani od predsednika, da ništa još nije gotovo i da opasnost nije prošla. Naprotiv, zavapio je inače poslušni dr Goran Stevanović, uspeli smo da izbegnemo italijanski i španski scenario ali svako opuštanje može skupo da nas košta! A, šef kancelarije Svetske zdravstvene organizacijeu Srbiji, Marijan Ivanuša, otišao je i korak dalje upozorenjem da su to upravo kritični dani za Srbiju. “Ako ne budemo primenjivali sve mere, možemo da očekujemo dramatičan scenario poput onog koji gledamo u Italiji, Spaniji i nekim drugim zemljama. Epidemija u Srbiji je još uvek vrlo ozbiljna i dok ne budemo videli značaj an, stabilan i kontrolisan pad novoobolelih na dnevnom nivou, prerano je govoriti o ukidanju mera”.

Neke mere su već sutradan ipak ukinute, jer predsednik Vučić je odlučio da epidemija više nije tema i da je vreme da se okrene izborima. Kampanja koju je već započeo sa respiratorima, može i mora da se nastavi, kao da se ništa nije dogodilo.

Poznato je i Vučiću, koji baš voli sportske metafore, da utakmica nije završena dok sudija ne odsvira kraj, a da smo mi prvaci sveta u primanju odlučujućih golova u poslednjim minutima. Pa ipak, on ima neodoljivu potrebu da u svakoj prilici pokaže kako je baš on taj sudija, koji će da kaže kad je početak i kraj svega u ovoj zemlji. Građani su na to, što navikli, što oguglali, ali problem je što virus ne zna i ne mari za ta naša pravila.

Naravno, u pitanju je klasična zamena teza. Pošto je svima već postalo jasno da su pravi junaci bitke sa virusom lekari i da sve zasluge pripadaju njima a ne njemu, treba nametnuti novi problem u kojem će on voditi glavnu reč. A ekonomska kriza je kao bogom dana za njegovu već usavršenu manipulaciju sa obećanjima

koja se onda mogu rastezati i odlagati iz godine u godinu.

Pandemijaje zaista temeljno uzdrmala i najmoćnije države sveta, izazvala potrese na svim berzama i prouzrokovala svetsku ekonomsku krizu koja će biti mnogo veća i dublja od one iz 2008, neki kažu i do pet - šest puta.

Svi će osetiti velike posledice, a što se nas u Srbiji tiče, najrealnije je da će nam ekonomska kriza doneti još više korupcije i još manje pravne države. To se čini sasvim logičnim zaključkom jer vanredne mere u vanrednoj situaciji, a svetska ekonomska kriza to svakako j este _ i bez formalnog proglašavanja, otvaraju neslućene mogućnosti za nezakonite radnje, zloupotrebe i manipulacije, za voluntarizam i samovolju, za diktaturu koja u tim uslovima čak dobija i izvesni legitimitet.

To su idealani uslovi za Aleksandra Vučića, a teren je već pripremljen vanrednim stanjem za vreme epidemije.

Vučić dokazano ume da vešto manipuliše ovim narodom. Pošto to radi po udžbeniku koji je kao pravi štreber dobro pručio, nije teško prepoznati korake koje će učiniti, a koje je vrlo precizno klasifikovao jedan od najuticajnijih svetskih intelektualaca, Noam Comski, u svojih deset strategija za manipulisanje ljudima, koje je objavio još 2013 godine.

  1. PREUSMERAVANJE PAŽNJE - Pažnju javnosti preusmeravati sa važnih problema na nevažne, prezaposliti javnost poplavom nebitnih informacija, da ljudi ne bi razmišljali i stekli saznanja u razumevanju onoga što se zaista događa. (Naš primer: Svima po sto cura kako zabavljeni time nebi razmišljali o tome gde će ići milijarde)
  2. STVARANJE PROBLEMA- Treba stvoriti problem da bi javnost reagovala na njega i bavila se njime, dok se ispod radara sprovodi nešto drugo. Na primer, izazvati i prenositi nasilje, sa namerom da javnost lakše prihvati ekonomsku krizu, ograničavanje sloboda i rušenje socijalne države. (Kod nas će sad biti hapšenja i suđenja za nedozvoljene šetnje u vreme korone, dok se odabranima budu delili povoljni krediti za koje garantuje država i koji se uglavnom neće vraćati)
  3. POSTUPNOST PROMENA- Da bi javnost pristala na neku neprihvatljivu meru, uvoditi je postepeno, na kašičicu, mesecima i godinama. Sve se tako sprovede, malo po malo, da ljudi ni ne primete.
  4. ODLAGANJE- Još jedan način za pripremanje javnosti za nepopulame mere je da ih se najavljuje mnogo ranije unapred. Ljudi tako ne osete svu težinu promene odjednom, jer se prethodno privikavaju na samu ideju promene. Sem toga i “zajednička nada u bolju budućnost” olakšava njihovo prihvatanje. ( Vučić je to već usavršio obećanjima čija se realizacija stalno pomera za narednu godinu, pa još za jednu. Sa time je upravo ponovo počeo pričom o planu za izlazak iz ekonomske krize)
  5. UPOTREBA DEČIJEG JEZIKA- Kada se odraslima obraća kao kada se govori deci postiže se dva korisna učinka, javnost potiskuje svoj u kritičku svest i poruka ima snažnij e dej stvo na ljude. (Na primer priča o našim bakama i dekama, koje neizmemo volimo i molimo)
  6. BUĐENJE EMOCIJA- Zloupotreba emocija je klasična tehnika manipulacije, kad kritičku svest zamenjuje emotivni impuls, bes, strah i slično. (Naš primer iz Vučićevog repertora: Za Srbiju predaja nikad nije bila i neće biti opcija. Živela Srbija, koju volim najviše na svetu)
  7. NEZNANJE- Siromašnim slojevima treba onemogućiti pristup mehanizmima razumevanja manipulacije. Kvalitet obrazovanja nižih društvenih slojeva treba da bude što slabiji da bi ponor između obrazovanja viših i nižih slojeva ostao nepremostiv. (Ova vlast se tradicionalno uglavnom obraća najmanje obrazovanim i

neobaveštenim građanima)

  1. VELICANJE GLUPOSTI-Javnost treba podsticati u

prihvatanju prosečnosti. Potrebno je ubediti ljude da je sasvim u redu biti neuk, prost i vulgaran, a izazivati otpor prema kulturi i nauci. (Na primer: Vučićeva konstatacija da se može biti ministar i sa osnovnom školom. Ili, stvaranje zvezda od primitivnih likova iz rijalitija, a sprdnja sa naukom masovnom rasprodajom diploma i lažnih doktorata)

  1. STVARANJA OSEĆANJA KRIVICE- Treba ubediti svakog pojedinca da je on sam kriv za svoju nesreću usled oskudnog znanja, ograničenih sposobnosti ili nedovoljnog truda. Tako nesiguran ipodcenjen pojedinac,opterećen osećanjem krivice, odustać e od traženja pravih uzroka svog lošeg položaja i eventualne pobune protiv sistema. (Za vreme epidemije imali smo primer kako su građani neprestano proglašavani krivim za širenj e virusa)
  2. ZLOUPOTREBA ZNANJA- Sistem ima pristup naprednom znanju o čoveku i na fizičkom i na psihičkom planu, raspolaže poverljivim informacijama i to može da koristi u svojim manipulativnim planovima.

Kad se ovako ogoljeno vidi čime se Vučić rukovodi, nije teško zaključiti i šta nas čeka. Ali, nije teško ni pripremiti pravi odgovor. •

----------------------------------------------------------

Datum: 30.04.2020

Medij: Tabloid     Strana: 2

Rubrika: Druga strana

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: APEL PREDSEDNIKU DONALDU TRAMPU

APEL PREDSEDNIKU DONALDU TRAMPU

(Pismo je objavljeno na sajtu Bele kuće)

Poštovani predsedniče Tramp,

Mi, Amerikanci srpskog porekla i američki glasači, sa ostalim Srbima iz brojne dijaspore, apelujemo na Vas da pomognete srpskoj naciji da se oslobodi sadističke tiranije Aleksandra Vučića i njegove korumpirane i bezakonske bande. Njihova užasna maltretiranja naroda sada su postala neosporno očigledna kada se kriza vimsa Korone proširila i na Srbiju.

S divljenjem smo svedoci da stepodržali preporuke francuskih medicinskih stručnjaka i naručili lekove hidroksihlorokvin i azitromicin u j dovoljnim količinama da pokriju . zdravstvene potrebe američkog naroda. Ništa se slično nije dogodilo u Srbiji.

Zbog uvođenja brutalnog opsadnog stanja od strane vlasti, uključujući i policijski čas, većina apoteka u Srbiji je zatvorena, a tokom kratkih perioda kada su neke otvorene i građanima je dozvoljeno da izlaze iz svojih domova, lekova neophodnih za njihovo zdravlje - nema.

Pod pritiskom javnosti i vođeni preporukama istinskih medicinskih radnika, velike zemlje kao što su Holandija, Švedska, Švajcarska, Nemačka, Francuska, Japan i Brazil suzdržale su se od nametanja potpune izolacije svom stanovništvu, dok teške mere policijskog časa u tim zemlj ama, od početka krize, nisu ni postojale.

USrbiji,podokriljem„anti-pandemskih” mera, vlasti masovno zlostavljaju bespomoćno stanovništvo i suzbijaju svaki oblik neslaganja sa svirepošću režima, što ne postoji nigde drugde u svetu.

Vlasti su širom zemlje naložile svakodnevni policijski čas koji počinje u 17 sati. Vikendom je policijski čas produžen i traje od subote do ponedeljka. Za pravoslavni Uskrs (19. aprila) režim je izdao vanrednu uredbu kojom se od petka, 17. aprila do utorka, 21. aprila, uvodi policijski čas, za ukupno 84 sata kućnog pritvora za naciju od sedam miliona ljudi.

Takve drakonske policijske mere nisu viđene ni pod nacističkom okupacijom Srbije, tokom Drugog svetskog rata.

Režim stanovništvo Srbije drži u kavezu, šaljući helikoptere da bukom i nadgledanjem zastrašuju građane. Penzioneri stariji od 65 godina, čija prosečna mesečna penzija iznosi oko 100 dolara, kažnjavaju se sa 1.50C dolara ako napuste stan.

Ovaj režim ilegalnog i neljudskog zatvaranja ljudi, koji krši svaki aksiom medicinske nauke, sada je na snazi već više od mesec dana.

Unucima i mladimau Srbiji zabranjeno je daposećujubake i deke i starije članove porodice, pod izgovorom sprečavanja širenja zaraze. Kvazinaučno opravdanje ovog sadističkog dekreta, kakav nije bio objavljen ni u vreme nacističke okupacije, odobreno je od strane režimu poniznih medicinskih glasnogovornika, koj i slugeranj ski prate politička uputstva i pakuju ih u lažnu medicinsku frazeologiju.

U pretnjama portparola režima sve više se pominje totalno i dugotrajno zatvaranje naroda, kao navodnu krajnju meru za suzbijanje virusa Korone 'i te Predvidljiva posledica takvt ludosti bila bi potpuna zabrana građanima da napuštaju svoje domove, rizikujući da se stariji i ranjivi ljudi uguše i umru u ogromnombroju.

Potpuno nesposobne vlasti nisu organizovale nikakvu pomoć zarobljenom stanovništvu. Ono malo lekova i respiratora koji su

bili dostupni na početku krize, oteto je i izdvojeno za režimske prvake i njihove verne sluge.

Ova banda zlobnih ljudi, na čelu sa Aleksandrom Vučićem, jednim od najglasnijih pokretača rata na Balkanu tokom 90-ih godina prošlog veka, koji je tokom poslednje predsedničke kampanje u Srbiji iz osiromašenog budžeta ukrao dva miliona dolara da bi taj novac usmerio

u kampanju Hilari Klinton, sada je, pod opravdanjem „antipandemskih” mera, pojačala svoj teror.

Oni shvataju da ih stanovništvo prezire i da nemaju nikakve šanse u slobodnoj i nesmetanoj političkoj konkurenciji. Primenjujući nacističke mere, režim ne štiti

stanovništvo, već pokušava da se spase i izoluje od masovne pobune. “Opozicija” na platnim spiskovima režima je nečujna, a čak i neutralisani parlament je na silu zatvoren.

Režim Aleksandra Vučića se pokazao kao izuzetno neprijateljski raspoložen prema brojnim Srbima iz dijaspore, koji u ovom globalnom vanrednom stanju prirodno žele da se vrate u Srbiju kako bi bili sa svojimprijateljima i rođacima.

Desetine hiljada srpskih i dvojnih državljana koji su pokušali da se vrate u domovinu nalaze se zatvoreni na granici u karantinu, a „lekar” kogaje režimpostavio da nadgleda brigu o njima je - veterinar.

Pomagač i potrčko Fondacije Klinton i podstrekač sukoba na Balkanu, Aleksandar Vučić, preuzeo je ulogu poslednjeg diktatora Evrope, predvodeći najbezumniji i najrepresivniji režim na Balkanu.

Oko 100 državljana Srbije koji su odbili da se pokore policijskom času do sada je uhapšeno i oni se nalaze pred zatvorskim kaznama do tri godine, kao i neverovatnim finansijskim reketiranjima i kaznama koje nemogudaplate.

Među uhapšenima su poljoprivrednici koji su tokom policijskog časa izašli da rade na svojoj zemlji i usevima, zatim novinari koji su izrazili kritička mišljenja o režimskoj politici, kao i sveštenici i episkopi koji su održavali verske službe.

Vojnici patroliraju srpskim ulicama sa repetiranim puškama. Ovaj ludački i neumeren odgovor režima na jednu medicinsku situaciju govori o dubokoj i planiranoj političkoj represiji. Nijedna druga vlada u regionu, ili u svetu, nije otišla toliko daleko mrcvareći svoje stanovništvo, kako bi, navodno, kontrolisala širenje virusa.

Gospodine Tramp,

kao srpski Amerikanci i američki glasači, podržani i od evropskih Srba, apelujemo na Vas da iskoristite svaku polugu vašeg uticaja koja vam stoji na raspolaganju da naterate izolovanog tiranina Aleksandra Vučića da zaustavi teror nad našim rođacima u Srbiji.

Molimo Vas da ga upozorite da treba što pre da napusti Srbiju, dok još uvek ima priliku da to uradi bez prolivanja krvi. •

----------------------------------------------------------

Datum: 30.04.2020

Medij: Tabloid     Strana: 1,4,5

Rubrika: Bez naslova

Autori: Milovan Brkić

Teme: Korupcija

Naslov: POSLE KORONE KREĆU KOLONE

RIŠ KOIIIE KIECV KOIINE

U strahu su velike oči, kažu. Vučićev strah je i iracionalan, a sada i opravdan. Ceka ga polaganje računa. Prvo gazdama iz inostranstva, kojima je punio džepove, prodavao javna preduzeća, banke, rudnike, vode, slao im građane da im rade najprljavije i najteže poslove. Pokušao je da nam reciklira kulturu, veru, istoriju... U vanrednom stanju nas je najbestijalnije ponižavao i mučio. On i njegova porodica i kartel moraju da plate za sve zločine. Došlo je vreme.

Milovan Brkić

Gradonačalnik Njujorka, ljuti protivnik

predsednika Donalda Trampa, Bil De Blazio je otvorio hot lajn, pozivajući sugrađane da šalju slike onih koji krše pravila, koja je on uveo, da bi ‘ ’sprčio pomor građana od virusakorone”.

Ali je morao da ukine liniju jer je dobijao kao riport - na milione slika srednjeg prsta i “one stvari” u originalu. A objavili su i sliku njegovu, orabii seks...

Vikiliks je objavio novi set dokumenata, među kojima su i privatni mejlovi Obame, Bila i Hilari Klinton, Bajdena, Gejtsa. Deo tih dokumenata već je pušten u sudsku proceduru.

Srpski diktator Aleksandar Vučić j e uvodeći, neustavno, ratno stanje, naredio svojim sledbenicima da prijavljuju komšije, prijatelje i sve one koji krše njegovu naredbu i ne drhte od straha u svojim domovima.

Ministar policije Nebojša Stefanović je, da ne bi bio zaboravljen, ponosno saopštavao kako su njegovi policajci uhvatili na delu onih koji su, zbog godina života, (više od 65) morali da danonoćno budu u svojim stanovima, da krše Vučićeve stroge zabrane. I da su i oni, kao i oni mlađi od njih, koji su kršili zabranu u policijskom času, privedeni sudiji za prekršaje, koji im je odmah, na licu mesta, izricao kazne od 50 do 150 hiljada dinara! Ostali su izvedeni pred javnog tužioca i sudije za predhodne postupke, koji su im odredili pritvor.

Više je kažnjenih nego zaraženih građana. Sizofreni Vučić nam saopštava da on ‘’misli” na svoje građane, posebno na starije, koje je molio i kumio da ne izlaze iz svojih kuća, makar i umrli odmuke, tuge, samoće, straha i gladi, samo da ne izlaze, da se zna ko je ko, da se poštuje njegov glas i naredba.

Nepostojeći Krizni štab, ili “’struka”, kako grupu kriminalaca iz svog jata opisuje ministar zdravlja Zlatibor Lončar, svakog dana, nekažnjeno i ničim pozvani, opisuju nam šta nas sve čeka, kako možemo umreti od bolesti, ako ne sedimo u kućama, ako želimo malo života.

Svakoga dana, u svakom pogledu, napredujemo, poručuju nam životinje u ljudskom luku, au liku doktora Predraga Kona, Darije Kisić Tepavčević, Gorana Stevanović a, Branimira Nestorovića, Jovana Tiodorovića, Ivane Stašević Karličić... (Njihov kriminal u ovom broju opisan je u tekstovima Predraga Popovića).

Svakoga dana sopštavaju nam da je ‘ ’postignut veliki napredak u suzbijanju virusa”. Po principu toplo - hladno, jednog dana tvrde da mere moraju da se "relaksiraju”, onda sutradan Vučić pošalje drugu ekipu koja tvrdi da još dve nedelje, najmanje, moramo da "izdržimo” i da poštujemo nalog ‘ ’struke”. I tako svakog dana.

U ovom broju ova Lončareva mafija je, pojedinačno, raskrinkana i opisan je njihov moralni lik i kriminalna dela.

Ipak, iz sveta stižu poruke kojim se od Srbije traži ukidanje vanrednog stanja. Iz Evropske komisije su oštro opomenuli Vučića i njegovog kolegu Zajeva da odmah ukinu ratna stanja i vrate demokratske institucije i poštuju osnovna ljudska prava i slobode.

Vučićeva velikapropaganda laži svakodnevno nam pokazuju avione koji sleću na Surčin i donose opremu i lekove, koje kupuje Vučić torbama deviznih para, kako je sam priznao.

Njegova pljačkaje i građanima pokazana. Nabavio je desetine miliona maski, zaštitnih rukavica, respiratore... Na kraju se Lončar smilovao da nam saopšti da je proizveden u Galenici i lek hlorokin, koji je efikasan u lečenju virusa, a koji je on ranije morao, naredbom, da povuče iz apoteka zbog ‘ ’zloupotrebau lečenju”.

Sa svojom ‘’braćom” iz Kine Vučić je iz srpskog budžeta, za samo mesec dana, uzeo više od 450 miliona evra!

Uvozio je od njih najnekvalitenije opremu (rukavice, maske, testove, respiratore.... Sve je to plaćao trostruko više, barem prema fakturama. Većinu novca stavio je sebiu džep. Sada će to da proda afričkim državama, po trostruko nižoj cen, uz proviziju.

Kineski testovi pokazali su se kao vrlo nepouzdani. U KC Niš događalo se da tri puta ponovljeni testovi u istom danu pokažu različite rezultate. Ne može ni da se proceni koliko je štete naneto, ne zna se koliko je inficiranih ljudi pušteno kući, a koliko zdravih je zadržano u kovid-bolnicama, gde su izloženi zarazi.

Zbog zabrane kretanja u aprilu, propala je sezona za pčelare i ugrožena za voćare.

Nebojša Iković, vlasnik špediterske kuće Milšped, koji skladišti svu tu bolf robu, jada se da je morao to sve da prihvati i skrene pozornost stranih službi na sebe. Već je nekoliko stranih obaveštajaca izvršilo uvid u ulazne knjige, a morao je da im popiše svu robu koju skladišti, jer Evropol, po nalogu glavne tužiteljke Laure Kovesi, istražuje gde je otišla pomoć koju je donirala Evropska unija, u iznosu od nekoliko milina evra. A ‘ ’uvid u knjige” tražile su i srpske policijske službe!

Vučić je od bogatih Srba u dijaspori tražio pomoć. Većina je pristala da kupi zaštitnu opremu, ali Vučić je tražio da to ne radi sami, nego da njemu daju novac, pa da on ugovara nabavke. Reketiranje je institucionalizovao formularima, koji su prosleđivani na adrese uticajnih i imućnih građana Srbije širom belog sveta. U taj kriminal uključena je srpska diplomatija. Dok je građanima pričao kako se lavovski bori da ih zaštiti, Vučić je reketirao sve koji su hteli da pomognu svom narodu i državi.

Ukidanje vanrednog stanja plaši Vučića i njegovkartel.

Kampanja protiv njega počinje po istom scenariju, koji je predhodio Miloševićevom obaranju s vlasti.

Umesto "jakog čoveka na Blakanu”, Vučića svetski mediji opisuju kao tiranina.

Na nemačkom javnom servisu je bila kratka, ali veoma rečita reportaža o nepoštovanju ljudskih prava, posebno u domenu novinarstva, u Srbiji. Retko jasnim i nedvosmislenim rečnikom srpski režim je opisan kao autoritaran, koji zloupotrebljava epidemiju da ukine slobodu mišljenja i kritike režima i to za stalno - čak i za vreme kada epidemije više ne bude.

Nemačka ima dva javna TV servisa koja se finansiraju pretplatom. Jedan od njih je ZDF (skraćeno od nemačkog naziva „Druga nemačka televizija”) koji ni po čemu ne zaostaje za ARDom koji se smatra prvom televizijom.

U svojoj veoma gledanoj emisiji posle dnevnika koja se bavi vestima iz inostranstva, ova televizija je 21. aprila emitovala prilog o Srbij i u vremenu vanrednog stanj a pod naslovom „Srbija: Medijske slobode u opasnosti”. Retko se nemačke televizije na ovaj način posvećuju nekoj temi, što samo pokazuje visoku zabrinutost, ali i hitnost.

Voditeljka na početku daje mali uvod u kome kaže kako su mnoge države zbog pandemije uvele vanredne mere, ali da one u Srbiji ne služe borbi protiv virusa i da je srpska vlast spremna da sa njihovom primenom nastavi i po prolazu opasnosti od zaraze. Vanredno stanje bi tako postalo redovno stanje.

Srbijajeoznačenakaozemljasa„autorativnim sistemom”, izraz nije slučajno odabran umesto „autoritativnog”. Nemački socijalni psiholog Erih From opisao je „autoritamu ličnost” kao onu kojaje ponizna prema jačima, a nemilosrdna prema slabijima. Slika i prilika Aleksandra Vučića.

Osnovu za ovu reportažu predstavlja izveštaj organizacije „Reporteri bez granica” koji su Srbiju po slobodi medije svrstali na 93. mesto svoje rang liste sa tendencijom daljeg pogoršavanja.

Na početku se prvo pominjao slučaj novinarke Ane Lalić koja je tek spoljnim pritiscima, na poniznog Aleksandra Vučića puštena iz pritvora, u kome ona kaže: „Ljudi, ovo je otvorena diktatura. Ako ovo mogu da rade kada god hoće, kada će se zaustaviti?”

Zatim se napominje kako je vanredno stanje uvedeno zbog pandemije, ali da je položaj novinara bio i pre toga težak.

Ekipa ZDF-a je Vučića srela kako obilazi jednu građevinu na nekom koridom koji se gradi uz pomoć Kineza. Komentator primećuje kako srpski režim nije od Kineza uzeo samo pomoć za izgradnju infrastrukture, već i način na koji se treba obračunavati sa slobodnim medijima i neistomišljenicima.

ukinuvši parlament.

Vučić u kameru nemačke televizije: „Oni koji se žale na nedostatak sloboda su oni koji imaju najviše slobode. Ovde svako može da kaže šta hoće”. Postoji, dakle, sloboda govora, ali slobodu posle govora niko ne može dagarantuje.

Ma kraju Kristijan Mir, direktor „Reportera bez granica”, zaključuje: „Epidemija korone je velikom broju režima samo maska iza koje mogu da ižive svoje diktatorske porive. Ono

što se tamo (u Srbiji) dešava nije u skladu sa normama Evropske umje mti osnovnim ljudskim pravima.”

Retko kada se nemački mediji, posebno javni servisi, odlučuju da koriste ovako jasan i nedvosmislen rečnik. Prikazani prilog pokazuje, međutim, da novinarska udruženja u Evropi neće više tolerisati neskrivena i besprimema kršenja slobode govorau Srbiji.

Aktuelnom režimu ništa više ne može da pomogne ni dalje popuštanje u vezi Kosova, kao ni nastavak poklanjanja nacionalnih resursa strancima on je već viđen za odlazak, jer uporno krši osnovna ljudska prava.

Vanredno stanje je, osim pustoši u dušama građana, ostavilo pustoš i u ekonomiji.

Objavljujemo fotografije

nove novčanice od 1.000 dinara, koja je štampana, da se popuni budžet, koji je dikator opustošio, iznoseći u džakovima deviza, da, navodno, plaća respiratore, medicinsku opremu...

Ministar Siniša Mali preinačio je Vučićevo obećanje da će svaki punoletni građanin dobiti po 100 evra, kao pomoć zbog gubitka prihoda za vreme vanrednog stanja. Ministar obećava da će 15. maja tih 100 evra biti isplaćen svim penzionerima i korisnicima socijalne pomoći, a ostali građanima da se izjasne ako to žele!

Vučićev idol Slobodan Milošević, čij i model vladanj a on primenjuj e, (u Miloševićevoj Vladi Srbije Vučić je bio ministar za informisanje) pao je u trenutku kada je imao skoro potpunu podršku armije. Svi ratni genreali su bili spremni da poginu za njega, da izvedu vojsku na ulice, da puste krv narodu.

I u policiji su svi bili spremni da poginu u njegovu odbranu. Policija

je godinama nemilosrdno tukla građane koji su često protestovali na ulicama. Takva mržnja policije, prema građanima, nije viđena u svetu.

I tog 5. oktobra 2000. godine policija je iz Savezne skupštine bacala među demonstrante bojne otrove i suzavac, od čijeg udisanja je kasnije umrlo na stotine ljudi...

Pa ipak, Milošević je pao. Izdan je od armije, izdan od policijskog vrha. Više nij e imao podršku iz svetskih centara moći, kao i onih koji su ga nametnuli Srbiji, da je razbije.

U istom položaju je i šizofreni Vučić. Odnosno, on je u još težem položaju. U Vojsci Srbije on ima samo podršku nesreć nog ministra Vulina, zamenika načelnika General-štaba Petra Cvetkovića i direktora VBA Đure Jovanića i direktora Vojno obaveštajne agencije

Treba imati u vidu da u zgradi Ministarstva odbrane sede oficiri iz NATO-a, da po sporazumu, koji je potpisao tadašnji ministar spoljnih poslova Vuk Drašković, alijansa ima pravo da nenajavljeno uđe na teritoriju Srbije, radi sprečavanja nereda. Ta činjenica destimuliše oficire da uzalud ginu protiv alijanse, a za opstanak na vlasti šizofrenoika koji je opljačkao zemlju, devastira i oružane snage.

Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović obavešten je u maju prošle godine u zvaničnoj poseti Sjedinjenim Državama, o kakvom kriminalu Vučićevog kartela je reč. I obećao je pomoć u privođenju pravdi onih koje međunarodna zajednica, nakon sprovedene istrage, sumnjiči za šverc narkotika, oružja, migranata, belog roblja, pranja novca, prodajom akciznih markica, pasoša islamistima, pranje novca... Ministar policije je pokušao

da odradi obećanje, ali ga je Vučić u toj nameri omeo. Ipak, Stefanović je na ključna mesta u policiji postavio sebi odane ljude, na koje Vučić više ne može da računa.

Veliku grešku diktator je napraviopokušajemda "očisti stranku”, dovođenjem mlađih i neafirmisanih članova na spisak kandidata za narodne poslanike, odbornike, kao i u stranačke organe. Oni koji su dosad bili na tim mestima zaradili su novac, stanove, kuće, automobile, osnovali firme i pokrenuli biznis. Oni se neće predati tako lako.

Ipak, presudnu ulogu u obaranju Aleksandra Vučića imaće njegova pogrešna? spoljnopolitička aktivnost. Čvrsta veza sa ‘ ’bratom Si Đinpingom”, sa kojim ga vežu najkriminalniji poslovi, u kojima je Vučić uzimao masnu provizju, o čemu je dokumente u Vašington odneo bivši ministar finansija Dušan Vujović, koji je zbog takvih Vučićevih pljački i podneo ostavku.

Bes građna prema Vučićevim zlodelima je dostigao vrhunac. On je, zajedno sa premijerkom Anom Bmabić i svojim kartelom na sva usta blatio građane koje je predhodno oterao na rad u inostranstvo, da bi na njihovo mesto zaposlio migrante, koji su vojnici poražene islamske države, A1 Kaide i dmgih terorističkih pokreta i organizacija.

Sa velikim prezirom Vučić je govorio o 410.000 državljana Srbije, koji su se vratili iz inostranstva, jer su izgubili posao u Nemačkoj, Austriji, Norveškoj, Danskoj, Italiji, optužujući ih da ugrožavaju opstanak Srbije i da su došli u svoju zemlju da se leče, jer je zdravstveni sistem takav da im to omogućuje.

Skoro svi su dobili rešenje da mesec dana provode u samoizolaciji, oni koji to nisu učinili uhapšeni su i strpani u zatvore.

Ovaj našmrkani šizofrenik je pokazao prezir i prema svim drugim građanima. Slobodan Milošević to nije činio u toj meri.

Vanredno stanje Vučić je iskoristio da iznova zaduži Srbiju. Vlada je donela uredbu, koju je i on potpisao, da se može zaduživati u inostranstvu, kod stranih banaka i fondova, da se može štampati novac i izdavati obveznice.

Koliko je novca Vučič uzeo, kao novo zaduženje, niko još nema uvida, jer pod mrakom vanrednog stanja on radi šta hoće.

Kako upokojiti Vučićevu despotiju? Očigledno je da opozicione stranke ne žele da dižu ustanak protiv Vučića.

Grupa narodnih poslanika, društvene mreže (tviter, instagrami, fejsbuk profili) i You Tube televizije, inostrane radio stanice i mediji mogu pomoći da se organizuju i artikulišu protesi građana. Spontanost će izbaciti i vođe.

Desetine javnih ličnosti u video zapisima na You Tube televizijama opisuju stanje u Srbiji i iznose programe koji mogu zemlju izvući iz propasti. Te emisije imaju preko 300 hiljada pregleda, što pokazuje ogromnu zainteresovanost posebnog dela javnosti da se Vučićev režim i despotija obori.

Pokret Svetlo, Branko Dragaš, poslnik Srđan Nogo, pa i grupa iz Magazina Tabloid, opisali su stanje mraka u Srbiji i predložili na koji način je moguće spasiti Srbiju. Jedini uslov je opšta pobuna protiv Vučićevog režima.

Da se ne bi ponovila greška iz 5. oktobra 2000 godine, kada je Zoran Đinđić pruzeo vlast i udružio se sa najgorim mafijaškim šljamom, koji ga je kasnije i likvidirao, treba izbeći zamku da čelni ljudi Saveza za Srbiju preuzmu vlast i samo kozmetički našminkaju Vučićev režim, nastavljajući po starom. •

ašn msTPoiPušn mßonsia stktob m tmpš?

Saopštenje Narodnog slobodarskog pokreta

U atmosferi psihološko-propagandnog rata koji vlast vodi protiv svih nas građana Srbije, neopaženo je prošla informacija da je iz regulatornog sistema Elektromreža Srbije (EMS) izdvojen deo prenosnog sistema koji se nalazi na teritoriji Kosova i Metohije i seperatno uključen u Evropsku mrežu operatora prenosnih sistema električne energije. Ovo je međukorak u pravcu uključivanja ovog našeg dela sistema prenosa električne energije u regulatorni blok sa Albanijom, što je veliki poraz za Srbiju i u političkom i u strateškom smislu, jer smo do sada bili centralna država regulatornog sistema za prenos električne energije i naš EMS je regulisao čitavu teritoriju Srbije, Crne Gore i Severne Makedonije.

Na ovakvim stvarima se jasno vidi dubina poraza

Vučićeve politike prema Kosovu i Metohiji jer gotovo da nema oblasti u kojoj Srbija danas ne stoji lošije nego pre deset godina. Jedino saradnja kriminalnih grupa Srba i Albanaca i zajedničko pranje prljavog novca kroz masovnu gradnju u Srbiji funkcioniše bolje nego ikad, a i to je na štetu našeg državnog i nacionalnog interesa.

----------------------------------------------------------

Datum: 30.04.2020

Medij: Tabloid     Strana: 1,3,21

Rubrika: Bez naslova

Autori: Goran Mitrović

Teme: Korupcija

Naslov: KO SU AMERIKANCI KOJI SU PRETVORILI KINU U DŽINA

š

KO SU AMERIKANCIKOIISU PRETVORILI KINU U DŽINA

Obračun američkih suverenista i globalista konačno je ušao u pravne okvire. U kalifornijskom federalnom sudu pokrenut je postupak protiv dva bivša predsednika Sjedinjenih Američkih Država, nekoliko članova njihovih porodica, bliskih saradnika, sponzora, kao i stranih političara i kompanija. Tužba, na 87 strana, podneta je protiv Baraka Obame, Bila i Hilari Klinton, Džoa i Hantera Bajdena, Bila Gejtsa, Džordža Soroša i drugih predstavnika bivše administracije i „duboke države".

Goran Mitrović

Tužbom su obuhvaćene i neke od

najuspešnijih kompanija Amazon, Boston Dynamics, Hanson Robotics, Sensetime, Icarbon X, Tesla Inc, Neuralink Inc, Alphabet Inc, kao i Gejtosv Microsoft i Zukenbergov Facebook. Na spisku su i kineske kompanije Huawei i Alibaba, pa i kineska Komunistička partija.

Optužene su i Soroševe i Rokfelerove fondacije, Harvarda i Univerziteta u Vermontu, pa i nekoliko najuticajnijih američkih medija: CNN, New York Times, Time Magazine, Washington Post, pa i The World Bank.

Optužni predlog je podneo Sajrus A. Parsa, osnivač i izvršni direktor kaliforniske kompanij e AI Organization, u kojoj vodi sektor kreativne analize i odbrambenih inovacija.

Parsa 20 godina istražuje složene koncepte biodigitalnih mreža, hibridnih ratova i biološki terorizam. U poslednje vreme objavio je rezultate istraživanja u kojima upozorava na opasnost koja preti mogućom zloupotrebom eksperimenata s veštačkom inteligencijom, vojnom robotikom, 5G mrežom i biotehnologijom. Tužba, koju je podneo s namerom da se spreči uništavanje čovečanstva, odnosi se upravo na aktuelne tehnološke i biološke pretnje, koje se šire iz Kine, Irana i američke države”.

Parsa je tužbu podneo nadležnom sudu u Kalifomiji 26. febmara 2020, gde je zavedena pod brojem 3:19-cv-02407-CAB-AHG. Obama, Klintoni, Gejts, Soroš i ostali osumnjičeni su za zloupotrebu veštačke inteligencije, kibemetike, robotike, tehnologije za biometrijsku identifikaciju, bio-inženjering, biotehnologij e, telekomunikacij ske mreže 5G i 6G i kvantnu kompjutersku tehnologiju, kojom može da se ugrozi ljudska populacija na celom svetu.

Prema tim navodima, grupa političara i kompanija je sumnjičena za izdaju državnihinteresaSAD.lzdaja,subverzivne delatnosti i ugrožavanje bezbednosti izvršeno je transferom tehnologije za proizvodnju biološkog oružja u Kinu, koje može da se upotrebi za bio-terorističke akcije. Optuženi se terete da su izvršili biodigitalni socijalni inženjering koristeći

ljudsku biometriju i veštačku inteligenciju.

Zloupotrebom identifikacijskih kodova i algoritmova na nezakonit način prikupljali su privatne biometrijske podatke, čime su narušili ceo korpus ljudskih prava, uključujući i pravo na privatnost. Prikupljeni podaci iskorišćeni su za genocid nad kulturološkim posebnostima, religijsku diskriminaciju i medijski uticaj, koji je omogućio cenzuru „nepodobnih” stavova naučnika i političara, čak i predsednika Sjedinjenih Američkih Država

Donalda Trampa.

Kontrola informacija omogućila je kontrolu javnosti.

Uz pomoć naprednih tehnologija, neuralnih Imreža i bio-hemije, optuženi su kreirali

i razvijali ksenobots tehnologije za eksperimente s matičnim ćelijama i robotikom, sa ciljem da ožive nezemaljske oblike života, koji mogu da mutiraju ili da budu programirani za širenje bolesti koje bi ugrozile opstanak ljudske vrste na bezbroj načina.

- Zloupotrebombio-tehnologije, sve gore navedene kompanije i lica, pokušavaju da realizuju plan sa željom da stvore veštačku superiornu inteligenciju i reprogramiraju ljude, kako bi im uništili slobodnu volju, sa krajnjim ciljem da izazivanjem ratova među državama i upotrebom vimsa i na brojne dmge načine unište kompletnu svetsku populaciju.

Barak Obama, Hilari Klinton, Džo Bajden, Nensi Pelosi, Bil Gejts, Ilon Mask (i ostali gore nabrojani) na nemaran, nekompetentan i izdajnički način su dopustili da Kina i njene korporacije dođu u posed, odnosno da ukradu, bio-tehnologiju, kvantnu tehnologiju, biometriku, tehnologiju čipova, SG, tehnologiju ratnih brodova, svemirsku i druge tehnologije, kao i privatne podatke američkih građana.

Barak Obama je dozvolio da američki biznismeni, institucije, škole i građani investiraju u Kinu i da transferišu osetljive napredne tehnologije, koje ugrožavaju opstanak živote svih ljudi na svetu. Obama i njegovi saradnici sabotirali su rad svih američkih nacionalnih službi bezbednosti - navodi se u tužbi, kojom je obuhvaćeno oko hiljadu kompanija, mahom iz sektora naprednih tehnologija.

Prebacivanjem savremenih tehnologij a iz SAD u Kinu, optuženi su stvorili uslove da kineska vlada i njene kompanije dođu u posed

znanja, podataka i modela veštačke inteligencije. Pristup veštačkoj inteligenciji, kineske vlasti su iskoristile za stvaranje bio-metričkih tehnologij a koj ima se vrši nadzor, praćenje, lov, karantin, hapšenje, mučenje, utamničenje.

U specijalnim koncentracionim logorima i laboratorijama uzgajaju se ljudski organi, namenjeni trgovini. Kineske komunističke vlasti najsavremenijim tehničkim sredstvima sprovode torturu nad svojim građanima,

demokratskim aktivistima, nepodobnim naučnicima, profesorima,

sudijama i novinarima, verskim zajednicama poput hrišćanske, manjinskim etničkim grupama kao što su Ujguri i Tibetanci, pa i nad svim ostalim pojedincima, koji zasmetaju vlastima iz bilo kog razloga.

Kineski režim je napredne tehnologije iskoristio da stvori biometrijsko oružje koje ugrožava bezbednost cele planete.

Kršenjem nacionalnih i međunarodnih zakona, optuženi su stvorili tehnologiju za proizvodnju savremenog nekonvencionalnog oružja. Transferom te vojne tehnologij e u Kinu, izvršili su izdaju nacionalnih interesa i ugrozili bezbednost Sjedinjenih država.

Iran je od Kine kupio tehnologiju vrednu 150 milijardi dolara. Iranska vlada, vojska i verska oligarhija tu tehnologiju koristi za širenje vlastitih interesa na Bliskom istoku, ali i prema SAD i Evropskoj uniji, a zloupotrebljava se i za kontrolu iranskog naroda.

Preko kompanije Huawei, Kina je, u saradnji sa Iranom, razvila program SG, čiji prsten bi trebalo da uveže Afriku, Bliski istok i Evropu. U tom projektu, Huawei sarađuje s nekoliko značajnih zapadnih tehnoloških kompanija.

Da bi realizovali svoje interese, optuženi su obezbedili podršku političkih grupacija, nevladinih udruženja, fondacija, naučnih i nastavnih ustanova i medija. Optuženi Obama, Pelosi, Šumer, Klinton, Soroš, Gejts, Bajden i nmogi drugi kreirali su političke konflikte i

inicirali impičment, kojim su pokušali da smene predsednika Trampa i njegovu administraciju.

Opstrukcijom rada državnih institucija u SAD, podmetanja i plasiranja netačnih informacija ugrozili su bezbednost ne samo američkih građana, nego celokupne svetske ' populacije.

Za promociju svoj ih idej a koristili su usluge raznoraznih “eksperata”. Preko Soroševe, Rokfildove i Gejtsove fondacije zapošljavali su nekompetentne analitičare u Vašingtonu, Njujorku, Santa Moniki i širom sveta. Finansirali su projekte koji su prikrivali sve opasnosti koje nosi savremena tehnologija i koje mogu da ugroze opstanak ljudske vrste.

Skupo plaćeni “eksperti” izazivali su međunarodne konflikte kako bi se u ugroženim zonama pojavljivali

kao spasioci, da bi menjali kulturni model i prilagođavali ga potrebama svog projekta.  

Optuženi sukreirali multimedijalnuplatformu u kojoj su uključeni Fejsbuk, Gugl, Alfabet i druge kompanije. Uvezivanjem preko interneta i bio-digitalnih mreža stvorena je nepostojeća, virtuelna realnost.

Napredna tehnologija je omogućila prikljupljanje privatnih podataka korisnika tih mreža, što je upotrebljeno za kontrolu, praćenje, manipulaciju, reprogramiranje, pranje mozga i socijalni inženjering, a u krajnjem slučaju i za kulturološki genocid, progon, hapšenje i ubijanje ljudi, koji se suprotstave kreatorima bio-digitalnih veštačkih inteligencija, povezanih sa 5G i 6G mrežama i drugim komandnim centrima.

Prema navodima iz optužnice, Gugl je kreirao platformu koja je prikupila podatke iz celog sveta, o ljudima i svim subjektima koji su koristili internet. Gugl preko AI (veštačka inteligencija) sistema ima pristup svemu što je postavljen on line. Ubrzanje protoka informacija preko 5G mreža omogućiće sve načine zloupotrebe, od konstantne kontrole populacije na osnovu prikupljenih ličnih podataka do fizičke sile.

Napredna tehnologija u svakom trenutku

nastavak sa strane 3...

može da simulira kvarove, tokom kojih bi se izvršili teroristički napadi na svaki entitet uz podršku genetičkih algoritama. Gugl je pomogao Kini da usavrši napredne AI programe, što je kineska vlada iskoristila da napravi oružje.

Kompanija Deep Mind AI napravila je kvantne kompjutere, koji su bili neophodni za obradu podataka dobijenih preko Gugla. Prema tvrdnjama Elona Maska, ta kompanija je ubrzala razvoj veštačke inteligencije. Deep Mind je tu tehnologiju prosledio Kinezima.

Neuraling i Elon Mask su kreirali projekat koji je uspostavio vezu između ljudskog mozga i kompjutera, sa ciljem da napravi kiborge. Elon Maskj e vlasnikkompanij a Space X i Tesla. Tesla je odbacila preporuke vlade SAD da ne posluje sa Kinom i pristala je da sarađuje sa kineskim kompanijama za koje je ustanovljeno da su učestovale u stvaranju, razvoju i eksploataciji “farmi ljudskih organa”. U poslednjih 20 godina u kineskim koncentracionim logorima svake godine se izvrši se od 60.000 do 100.000 neregistrovanih transplatacija.

U trgovinu organima, koje kontrolišu kineske vlasti, uključena je i kompanija Amazon, koja Kini prodaj e različite vrste uređaj a i komponenti neophodnih u toj “industriji”.

Bil Gejts i njegova kompanija Microsoft takođe su uključeni u sporne poslove kineskih vlasti.

Gejts je pomogao Kinezima da svoje biometrijske modele rašire po celom svetu i nije informisao javnost o tome da će njegova tehnologija biti korišćena u Microsoft aplikacijama.

Barak Obama je osumnjičen da je svesno dozvolio Kini i njenim korporacijama da dođu u posed tehnologija veštačke inteligencije. Obamaje lično promovisao Gugl i Erika Smita, koji su pomagali kineskom sistemu da love, zlostavljaju i ubijaju građane Kine i da izazivaju konflikte u Africi i na Bliskom istoku.

Za vreme svojih mandata na mestu predsednika SAD, Obama je oslabio FBI, CIA, NSA i vojne službe. lako je imao informacije o tome da kineske vlasti masovno progone i ubijaju pripadnike političkih, nacionalnih i verskih manjina, pa i da su organizovali međunarodnu trgovinu ljudskim organima, nije preduzeo ništa da ih spreči.

Obama je dozvolio svom zameniku Džou Bajdenu da od Kineza uzme 1,5 milijardu dolara.

Za ista dela protiv interesa i bezbednosti SAD terete se Hilari Klinton, Nensi Pelosi i Džon Brenan. Oni su učestvovali u transferu AI tehnologije kineskim kompanijama, koje su to iskoristile da razviju projekte za proizvodnju dronova, vojnih brodova, čipova i otiska prsta F 35, kao i svemirske tehnologije. Političke aktivnosti te grupe oslabile su mogućnost Trampove administracije da se suprotstavi Kini. Oni su krivi za ugrožavanje bezbednosti SAD i za zločine protiv čovečnosti.

Džordž Soroš je optužen za izdaju, jer je preko svojih kompanija i fondacija finansirao pokrete koji su suprotstavljeni interesima vlade SAD. Soroš je koristio of šor kompanije za finansiranje multinacionalne kampanje, kojom je saboritao pokušaje Trampove administracije da spreči opasnost iz Kine, kao što je širenje korona virusa.

Takođe, Rokfelerova fondacija je investirala velike sume novca u kineske kompanije, koje se bave opasnim bio-tehnološkim projektima. Na taj način potkopane su aktivnosti FBI, CIA, NSA i Pentagona na sprečavanju zlozpotreba u progonu kineskih građana, mučenju i ubijanju. Oni su krivi za izdaju i saučesništvo u genocidu.

Od nadležnog suda se zahteva da sve optužene kazni u skladu sa zakonom. Kompanije i privatna lica trebalo bi da budu obavezana da izvrše povraćaj u pređašnje stanje i da plate finansijsku odštetu.

U tužbenom zahtevu se ističe potreba oduzimanja kompletne imovine Obame, Hilari i Bila Klintona, Nensi Pelosi, Bila Gejtsa i njegovog Majkrosofta, CNN-a, Anderson Grope, Tajm Magazina, Njujork Tajmsa, Vašington posta, MIT-a i Harvarda, Džordža Soroša i njegove fondacije i kompanija, Marka Zukenberga i njegovog Fejsbuka, kao i Gugla, Amazona i svih drugih osumnjičenih.

Očekuje se da sud u Kaliforniji, posle analize odgovora optuženih, pokrene postupak u kome će se na optuženičkoj klupi naći vodeći svetski vladari iz senke. •

----------------------------------------------------------

Datum: 30.04.2020

Medij: Tabloid     Strana: 1,6

Rubrika: Bez naslova

Autori: Prof. dr Slobodan Komazec

Teme: Korupcija

Naslov: PRIVREDA I DRUŠTVO NA APARATU ZA DISANJE

Svedoci smo opšte paralize privrednih tokova (brzo širećom) infekcijom. Međutim, ova kriza je samo otvorila probleme i otkrila sve slabosti privrede i sistema na kojem počiva. Već u periodu januar - mart 2020. privredna i finansijska kretanja nisu bila povoljna, bez obzira na izjave predsednika Vlade koje su bez osnova i mnogo ulepšane. To je već bio prvi korak ulaska u novu krizu - koju je Korona samo ubrzala, produbila i učinila je vrlo kompleksnom privredno-finansijskom, socijalnom i političkom krizom.

Prof. drSlobodan Komazec

Otkrila je sve slabosti koncepta naše

aktuelne razvojne i stabilizacione makroekonomske politike, jer je 90% domaće privrede u problemima, ako i koliko domaću privredu uopšte imamo.

Oslonac na strani kapital, rasprodate banke, pljačke, privatizacije privrede, potpuno otvorena i nezaštićena privreda (SSPI, ogromne obaveze iz dugova, uništili su domaću privredu i izložili je razomom delovanju stranog kapitala, a upravo je on strani koapital vrlo oprezan u krizi i povlače se na prve znake krize. To i nas očekuje, jer smo kolonizovana i visoko uvozno i kreditno zavisnaprivreda.

U cilju spasavanja privrede i radnih mesta ili zaposlenosti Vlada je predložila paket mera u četiri gmpe iz različitih podmčja. Sve je to uračunato u 5,1 milijardi evra (videlo se da je SAD osigurala 2,2 biliona dolara kao pomoć privredi, a EU već oko 2 biliona evra), pa i mi da nešto predložimo. Ministar Mali kaže da tih 5,1 milijardi “iznosi pola budžeta Srbije”. To je neuporedivo i nema nikakve veze.

1 ,)Prvi set mera poreskepolitike - olakšice i oslobađanja

Odlaganje plaćanja poreza i doprinosa na zarade, plaćanje akontacionog poreza na dobit za dmgo tromesečje se odlaže. Problem je u tome što ovo nije oslobađanje plaćanja u ovom periodu krize, već samo odlaganje. A kumulisanje obaveza nastaje u sledećoj, još težoj fazi - kada Korona prođe.

To stvarno nije pomoć privredi, već privremeno odlaganje tereta kada privreda ne radi da potpuno ne potone u krizu, bez mogućnosti oživljavanja i prave revitalizacije poslovanja. Predloženo je oslobađanje donatora za PDV. To je sasvim simbolično i ide u prilog inostranog kapitala.

PDV na radnike poslodavci će platiti kada kriza prođe u 24 mesečne rate. Obaveze počinju 1 .januara 2021. Preporuka je dobra. Odlaganje plaćanja PDV nije stvarna (1,3 milijardi evra) pomoć privredi, već njeno stavljanje na aparat za disanje. Obaveze će se samo kumulisati. Predviđeno je i smanjenje poreza, a lokalne samouprave treba da se odreknu parafiskalnih nameta do kraja godine (čime bi se osigurala dodatna likvidnost za mala, srednja i mikro preduzeća i radnje) kako bi uopšte opstala.

Posebna je mera direktna uplata minimalnih zarada u visini od ukupno 723 miliona evra (90 milijardi dinara) za svakog zaposlenog (oko 250 evra mesečno u toku 3 meseca). Odnosi se na preduzetnike, mala i srednja preduzeća.

To bi “pokrilo” oko 900.000 zaposlenih. Pogrešno je davati linearno istu sumu u visini minimalne zarade. Treba svaku firmu pojedinačno sagledati pri dodeli sredstava. Prva uplata bi bila sredinom maja. Isplata ide na poseban račun (što je dobro) kako poslodavac to ne bi zloupotrebio.

To se odnosi na one koji su otpuštali manje od 10% radnika za vreme ove krize.

Odlaže se plaćanje akontacije poreza na dobit u dmgom kvartalu. Odlaganje ide po plaćanju, a ne po obračunu. Mera je korektna, jer dobiti i neće biti u ovom kvartalu.

Velika preduzeća koja su zaposlene poslala na prinudni odmor zbog smanjenog poslovanja ili obustava dobijaće subvencije u visini od 50% minimalne zarade.

Ovaj koncept poreskih odlaganja trebalo je postaviti na sasvim dmgi osnov - da to bude prava pomoć za razvoj privrede, a ne odlaganje i kasnije veliko opterećenje obavezama. Ovde o tome ne želim davati šire obrazloženje.

Treći paket mera, odnosi se na podršku likvidnosti privrede - kreditima iza kojih stoji država i to za likvidnost i obrtna sredstva malih i srednj ih preduzeća.

Država će dati garancije poslovnim bankama za kredite za likvidnost i obrtna sredstva.Po programu to iznosi 2,2 milijarde evra u dinarskoj protivrednosti (264 milijardi dinara).

Predviđen je i 9-mesečni grejs period, što je dobro. NBS je naložila da privreda obustavi otplatu kredita, ali je ovde regulativa vrlo slaba. A što je sa normalnim plaćanjem kamate u tom periodu. Odakle da je preduzeća plate u krizi i zastoju poslovanja, a ona se pripisuje dugu!

Planira se koristiti i 200 miliona evra Fondu za razvoj (Agencije za razvoj). To će bez dobre i precizne regulacije pokupiti tajkuni i firme bliske vlasti. Proizvodna preduzeća neće moći koristitikrediteiuzovakvu niskukamatuod 1%. Krediti moraju biti dugoročni, namenski ,uz visoko kontrolisanu upotrebu, a ne krediti za likvidnost.

Mogli su predlagači da malo pogledaju ovakve akcije drugih država (SAD, EU), gde su SAD emitovale 2,1 bilion dolara, a EU 2.050 milijardi evra. I još će emitovati.

Četvrti paket se odnosi na uplate 100 evra (11.750 dinara) svim punoletnim građanima Srbije, ali nakon krize. To iznosi 520 miliona evra iz budžeta. Znači da imamo 5,2 miliona birača, a ne 6,9 miliona po spisku, što već dugo tvrdim. Stvarno, da li je ovo čisto populistička mera? Zar dati svakom građaninu? Pa ima onih bogatih i prebogatih koji će se nasmejati na ovu “pomoć”. Ta sva sredstva treba dati stvarno siromašnim građanima. Samo da to ne bude kao onih 1.000 evra Dinkićevih.

Krupno je pitanje koliko će ići novca iz budžeta, koliko zaduživanjem kod stranih banaka u zemlji, a koliko zaduživanjem u inostranstvu. Budžet je inače prenapregnut i nema raspoloživih sredstava za ove intervencije. Budžet je već ušao u veliki deficit.

Već godinama navodim elemente gde pokazujem da se budžet frizira i da ne pokazuje pravo stanje(sa Dragašem, Radovićem i drugim).

Danas dobiti 2,2 milijarde evra kredita od stranih banaka nije više jednostavno. Banke su uvek zainteresovane samo za više kamatne stope i samo za profit i sigurnost. Država će dati garancije, a šta će se desiti kada se garancije aktiviraju?

Po svemu sudeći prema stanju u privredi to se može očekivati. Budžet je ovim nekontrolisanim rashodima, uveliko privatizovan, jer samo dva čoveka odlučuju o svim rashodima. Budžet je već uplovio u veliki deficit. Biće to jedan od najvećih problema u sledećoj postkriznoj fazi.

Vučić postavlja Sinišu Malog za ministra finansija da bi mogli da zajednički rade, neregularno koriste i razaraju budžetski sistem. Može li uopšte takav moralni lik biti ministar finansija-najvažnijeg dela privrede i društva?

Očito u duboko kriminalizovanom dmštvu to je postala i preporuka. To je samo deo opšte kadrovske ološ politike koju Vučić već dugo provodi na svim nivoima (“sve gori od ? gorega”).

Na sceni su zadominirali veliki maheri destmkcije i kriminala. Takvi će pokušati iskoristiti i ovu krizu. Treba ih svim sredstvima onemogućiti. Šta se može očekivati u toku delovanja korone i nakon njenogpovlačenja

Navodim samo osnovne sintetičke pokazatelje koji rengetski odslikavaju nacionalnu privredu i društvo:

1) Očekivani pad BDP od 3,0--3,5% umesto planiranog rasta od

4%, sa svim posledicama koj e iz toga proizilaze, 2) Velika (masovna) nezaposlenost u privredi i pored mera za očuvanje radnih mesta i zaposlenosti,

3) Veliki deficit budžeta od 6-8% zbog izostanka priliva sredstava i brojnih oslobađanja poreza i doprinosa, uz veliki rast rashoda i nekontrolisano trošenje. Preti nam proces kumulisanja defkita gigantskih razmera. Mali kaže “Imamo suficit budžeta i velika sredstva”.To nije istina i veliko je zavaravanje javnosti. Kada smo kod PDV ovde prvi put iznosim činjenicu da je naplaćeni PDV u 2019. iznosio ukupno 551 milijardu dinara, od toga od UVOZA 88% ili 476 milijardi dinara (svega 70 milijardi ili 12% u zemlji). Kako se uvozna roba prodaje u trgovini, ponovo se plaća na to PDV (10% ili 20%), tako je PDV na uvoz preko 95%. Domaćije svegaoko 5%. Eto vam stanja nacionalne privrede i njena robna ponuda. Budžet i budžetska politika su sada posebno pitanje u ovom masovnom trošenju: -Nekontrolisano i gotovo privatizovano trošenje, nenamensko, trošenje - po volji jednog ili dva čoveka.

-Izostanak prihoda, a nagli rast rashoda uz već postojeći deficit (11 milijardi dinara) vodi njegovom velikom produbljavanju.

-Mali kaže da će se u budžetu vršiti prenamena pozicije rashoda, premeštanje i sl. To je gospodo rebalans budžeta usvojenog Zakona o budžetu za 2020. godinu , a to treba da uradi Narodna skupština koja je raspuštena i ne funkcioniše. Stvarno rade šta i kako hoće, bez bilo kakve budžetske i javne kontrole, kao da su to njihova privatna ili grupna sredstva. Pa to je gospodo 46-48% bruto proizvoda Srbije. Gde to u svetu postoji? To je zloupotreba astronomskih razmera.

4) Imamo veliki deficit spoljne trgovine, (6,3 milijarde evra), uz očekivani zastoj u spoljnoj trgovini, ograničenje izvoza i uvoza i njihov

veliki uticaj na privredu,

5) Javiće se pad i nedostatak stranih investicija (SDI), uz moguće povlačenje kapitala,

6) Dolazi do pada industrijske proizvodnje, poljoprivrede, saobraćaja, uslužne

-s, delatnosti, građevinarstva, turizma,

rada malih i srednjih preduzeća i

njihova velika nelikvidnost,

7) Nastaje proces . gomilanja dugova i ? t gubitaka,

8) Bruto i neto investicije će biti vrlo niske, sa mogućom pojavom dezinvesticija,

9) Nastaje veliko socijalno raslojavanje i porast siromaštva, 10) Moguća nešto kasnija devalvacija i rast inflacije,

11) Topljenje deviznih rezervi zbog

velikih dospelih

obaveza.

Sada je

trenutak da se odbaci nametnuti stav i filozofija MMF-a daseprethodnomorajuda isplate strain kreditori i to pre nego što se pomogne domaćim preduzećima.

Treba zatražiti prolongiranje otplata stranih dospelih kredita (oko 5 milijardi evra) na godinu dana, a taj deo ubaciti preko budžeta u preduzeća i stvarati nova sredstva za buduće otplate.

Trebapotpuno izmeniti odnos centralnebanke poslovnih banaka i države. To je, zajedno sa

prelaskom s kvantitativnog na selektivni sistem regulisanja, potprmo drugi sistem monetamog upravljanja i monetame, i fiskalne politike. Da li je ova ekipa sposobna i spremna za taj zaokret?

Pošto je nastao vimsom Korona potpuni zastoj i kolaps privrede i dmštvenog života trebaće nekoliko meseci da se uspostavi normalizacija odnosa u pokidanim poslovnim lancima (a to je već septembar) , svi subjekti će vu ovoj fazi opstanka i preživljavanja biti vrlo oprezni u poslovnim aktivnostima uz izraženu veliku težnju za zadržavanjem likvidnih sredstava, što je ustvari velika poznata sklonost likvidnosti u krizi.To će opterećivati novčanu cirkulaciju uz velike iznose nagomilanih neplaćanja.

Ovde se mora raditi potpuno dmgačija monetama i fiskalna politika protiv krize u odnosu na ovo što se nudi za puko preživlj avanj e i sprečavanj e potpunog kolapsa privrede i draštva.

To nisu potezi i mere za stvaranje imunih (otpornih) subjekata na šokove krize i dmge udare, dakle, da ih uspešno amortizuju sopstvenim sredstvima, a još manje na njihovo reprodukciono osposobljavanje.

Treba nam sada korišćenje politike (novca) za stvaranje novog proizvodno - finansijskog kapitala u privredi, a to znači radikalna I suštinska reforma makroekonomske politike.

Konačno, šta je sa onih obećanih 5-6 milijardi evra investicionih projekata tog novog NIP-a koji su tako pompezno najavljivali, od čega nije ostalo ništa, kao i od Dinkićevih 1.000 evra (i njegovog zloupotrebljenog i propalog NIP-a).

Stvarno je svima dosta tih lažnih megalomanskih politikanskih obećanja i planova. Privredu i dmštvo treba da vode kompetentni, sposobni i odgovorni, časni ljudi, a ne prava bolumenta priučenih diletanata i falsifikatora, lažova, međusobno interesno povezanih i neodgovomih uzurpatora od Ustava do svihjavnihinstitucija.

Mada u svojim javnim istupima izbegavam da govorim o ličnostima, sada se setih Vulina kao nekadašnjeg ministra za socijalna pitanja koji je dao veliki “doprinos” usvajanja onog anticivilizacijskog Zakona o radu i njegove izjave “Obesite me na Terazijama ako ne provedem ovaj Zakon’.Tu smo se koncepcijski totalno i javno razišli.

On je danas ministar Vojske. Kakvo je to kadrovsko dostignuće u degradaciji Vojske, ali i u nizu sličnih koje promoviše ovaj režim.

Ovaj virus Korona mora da bude početak uklanjanja virusa korupcije, partokratije, nesposobnih i neznalica velikog broja falsifikatora naše stvarnosti i diploma, koje dovode do permanentne privrednotinansijskc, razvojne, moralne i političke krize u društvu.

Sa takvima nema izvesne i bolje budućnosti za naciju i državu.

Ovako nesposobna Vlada, u koju malo ko ima poverenja, sastavljena s brda-s dola, od nekompetentnih, kommpiranih i otuđenih od naroda, članova (od kojih su mnogi duboko ušli u kriminal), a pred njom se javljaju ogromni problemi u ovoj krizi s kojima se ona ne može nositi. S togaje dobar predlog većeg broja naučnika i stručnjaka da ova Vlada podnese ostavku, da se formira prelazna u Skupštini ili nacionalnog spasa , koja će pripremiti sve što je potrebno za izlazak iz krize i nove normalne izbore. •

----------------------------------------------------------

Datum: 30.04.2020

Medij: Večernje novosti     Strana: 1,8

Rubrika: Intervju

Autori: Dušan Stojaković

Teme: Korupcija

Naslov: Korona je kraj liberalnog kapitalizma

Korona je kraj liberalnog kapitalizma

NADAM SE DA JE KORONA KRAJ LIBERALNOG KAPITALIZMA

SADA I ONI KOJI NE VERUJU U DRŽAVU OD NjE TRAŽE POMOĆ

Dušan Stojaković

NADAM se da ova kriza

izazvana pandemijom virusa korona znači kraj liberalnog kapitalizma. Ovim rečima započinje intervju za "Novosti" Jože Mencinger, jedan od najpoznatijih slovenačkih ekonomista i ministar u prvoj vladi "dežele" nakon osamostaljenja. - Dolazi do velikih promena u svetu. Postalo je očigledno da liberalni kapitalizam "ne radi". Sada i oni koji u dobrim vremenima ne veruju u državu, traže njenu pomoć. Popularan postaje i univerzalni osnovni dohodak. Očigledno se nešto menja, kao i odnos prema prirodi, jer se pokazuje da su okolina i vazduh čistiji zbog smanjenja privredne aktivnosti. Kako će izgledati svetska ekonomija posle korone?

- Biće mnogo drugačija, a šta će se desiti, teško je predvideti. Radi se o najvećoj promeni nakon Drugog svetskog rata ili nakon raspada socijalizma. Zasad izgleda da će najviše trpeti globalizacija. Ekonomije se zatvaraju, saobraćaj je praktično zatvoren, svako rešava pitanje svoje kože, vraća se lokalizacija sa nacionalnom državom koja rešava sve probleme. Da li smo ušli u krizu poput one iz tridesetih godina prošlog veka?

- Po jačini efekata na ekonomiju one bi mogle biti slične. Ali ova kriza je drugačija. Kriza iz tridesetih godina bila je kriza nedovoljne potražnje i, do Ruzvelta, sasvim pogrešne ekonomske politike, koja se oslanjala na štednju, umesto na povećanje potražnje. Sadašnja kriza je istovremeno kriza potražnje i ponude. Privremeno su zatvorene i fabrike, koje bi imale dovoljno potražnje i koje bi mogle da rade. Zatvoreni su hoteli, za 90 odsto su smanjeni saobraćaj i turizam.

Srbija je prema projekcijama MMF najbolje prošla, jer je očekuje najmanji pad, a potom najveći rast. Da li je sada prednost nemati more?

- Ne verujem da to što Srbija nema more ima mnogo veze sa privrednom krizom. Čini se da je sadašnja prednost Srbije u njenoj relativnoj zatvorenosti, oslanjanju na selo, što je bilo značajno i za vreme posle raspada Jugoslavije, bombardovanja NATO i hiperinflacije. Možda se kao prednost pokazuje i to što nije toliko koliko Slovenija vezana za EU i može da se oslanja na Rusiju, koja se od velikih zemalja najbolje nosi sa virusom korona.

Možda prvi put u istoriji dešava se da se "kupcima" plaća da uzmu naftu. Može li ova situacija da dovede do nekog kataklizmičkog scenarija?

- Ne znam pravi odgovor. Sada će svi koji mogu napuniti rezervoare, što će duže uticati na nisku cenu nafte, a to se može pretvoriti u korisno za kasnije oživljavanje privrede. Verovatno je i da će se prekidati skuplji načini proizvodnje nafte, što bi moglo biti ekološki korisno. Ima li ovakva Evropa perspektivu? Jesmo li se mi, jugoslovenski narodi, pokazali kao avangarda jer smo se udružili, a onda razdružili uvidevši da to ne funkcioniše?

- Udruživanje posle Prvog svetskog rata bilo je, barem za Sloveniju, nužan izlaz, jer sami nismo mogli opstati zbog pretenzija Italije prema našoj zemlji. I razdružili smo se zbog tadašnje srpske politike jer smo se plašili haosa i Miloševića, kojeg možemo smatrati zaslužnim za osamostaljenje Slovenije. Bio sam svedok na razgovoru s njim, na kojem je rekao poznato: "Možete da idete, ali morate srpskom narodu priznati pravo da živi u jednoj zemlji". To smo mi, naravno, prihvatili. I ulazak u EU bio je za Sloveniju jedina moguća alternativa. I EU se u krizi pokazala kao dosta nemoćna. Svaka članica rešava svoje probleme na svoj način. Švedska ima veoma liberalan pristup prema koroni, druge manje liberalan. Uglavnom, možemo tvrditi i da mnoge vlade iskorišćavaju epidemiju za svoju politiku utemeljenu na strahovanju stanovništva. Tu je naš premijer Janez Janša naročito uspešan. Sa svojim ljudima zamenjuje sve koje smatra neprijateljima, a to su oni koji ne dele njegovo mišljenje. Uz to, zbog dosta dobrog ovladavanja situacijom i ekonomskih mera, postaje sve popularniji. No, to što se događa poslednjih nekoliko dana sa velikim korupcionaškim aferama o kojima priča RTV, ipak će, verovatno, promeniti situaciju. ? g o Srbija je prodala najveću državnu Komercijalnu banku slovenačkoj NLB. Da ste Srbin, šta biste savetovali državi, pogotovo kroz prizmu kritika Slovenije što je dopustila da se "Semenarna" proda srpskom biznismenu? - Mislim da se radi o golom nacionalizmu, mada mislim da veliki deo privrede treba zadržati u domaćem vlasništvu. To se sada pokazalo, na primer, kod toga da nemamo ni "Adriju" ni aerodrom, pa se moramo oslanjati na strance i kod nabavke zaštitnih maski i odela. Da ne govorim o drugim slabim stranama stranog vlasništva kao što je lako otpuštanja radnika i slično. Veliko "Gorenje" u kineskom vlasništvu upravo sada otpušta 1.500 radnika, a to opravdava posledicama epidemije virusa korona. Da li se otpušta i u Srbiji, ne znam. NLB i nije više slovenačka, stvarni vlasnik "Merkatora" je ruska Zberbanka. Nekoliko Srba u vlasništvu ima, pored banaka, i gotovo sve velike hotele u Sloveniji. Ako sam iskren, više volim da su u njihovom, nego u vlasništvu zapadnih multinacionalnih kompanija.

Čini li se da je virus korona vesnik preraspodele moći u svetu? Da li je ovo dokaz da zapadni model ima velike slabosti, a da Istok, pre svega Kina, preuzima primat? - Slažem se sa vama. Sigurno je da Kina preuzima primat ne samo u privredi, nego i na drugim područjima, na primer, u tehnologiji i nauci. Jasno je i da veoma vešto iskorišćava epidemiju za ubrzavanje ulaska u svet.?

OTVORITI RESTORANE I ŠKOLE A DA li ste videli šta Srbija nudi u paketu od 5,1 milijardu evra za prevazilaženje krize? Je li to put ka oporavku?

- Šta je u srpskom paketu, ne znam, ali su ti paketi verovatno slični onima u drugim zemljama, na primer onom u Sloveniji, vrednom tri milijarde evra. U tom paketu su odlaganje uplate poreza, državne garancije za kredite, direktna pomoć malim privrednim organizacijama i najsiromašnijem delu stanovništva. Da li će to pomoći, teško je reći. Mislim da biste morali što brže prestati sa nerazumnim merama i otvoriti restorane, servisne službe i škole.

----------------------------------------------------------

Datum: 29.04.2020

Medij: N1

Rubrika: Dan uživo/N1

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Gost Miloš Jovanović

Miloš Jovanović, predsednik DSS-a izjavio je da sve što se više približava kraj zdravstvene krize, ona se sve više koristi za politizaciju. On je istakao da pokret "Metla" želi da promeni ovaj izborni sistem, kako bi "slomili snagu stranaka". "One moraju da postoje, ali političke stranke ne mogu funckionisati na način na koji to rade u Srbiji", naveo je Jovanović."Demokratska stranka Srbije nije učestvovala na sednici parlamenta ni juče ni danas, mi smo bojkotovali parlament i pre ovoga, i nismo videli razlog da se to menja u ovom trenutku. Nekako mi se čini da polako izlazimo iz ove krize, i kako se sve više približavamo kraju, tako se sve više politizuje, čini mi se da je sve više strasti a sve manje razuma. Nekako uspevamo da sa političkom scenom i to zaprljamo i da tamo, gde bi trebalo da pokažemo jedinstvo, uspevamo nekako da suprotno tome stvari ubodimo u koloseke kojima nije ni mesto ni vreme. Mislim da je to današnja sednica i pokazala", navodi Jovanović.Prema njegovim rečima, priča o Skupštini Srbije i sednicama je "prenaduvana", jer je ovaj saziv pri kraju, i bliže nam se izbori.Govoreći o razlozima za bojkot parlamenta, kaže da su se odavno solidarisali sa ostatkom opozicije."Ne kažem da je to bila najpametnija odluka nas kao opozicije, ali kada odlučite i krenete, prilično bi bilo besmisleno da na kraju mandata se vraćate", ocenjuje Jovanović i dodaje da proteklih mesec i po dana stvarnije nije trebalo da epidemija postane mesto borbe vlasti i opozicije."Na sreću, vraćamo se u normalne političke tokove i potpuno ćemo motvoriti političku raspravu na najrazumniji mogući način", dodaje Jovanović."Vanredno stanje, ko god da je bio na vlasti, bi morao da uvede, s obzirom na to da je to bio jedini način da možćete da pomerite izbore. I ovo je potpuno nezavisno od priče da li izbori treba da se bojkotuju ili ne. Izbori su redovni, Ustavom su propisani i jedini način da ih pomerite je bilo uvođenje vanrednog stanja. To nije ni podrška vlasti ni državi, već konstatacija, elementarne činjenice. Što se tiče slobode kretanja, sve države su imale dva modela, švedski i model koji je preduzelo više od 90 odsto država", napominje Jovanović.Vlasti zamera korupciju, stranačko zapošljavanje, kosovsku politiku koja je protivustavna."Vi ste u ovoj krizi videli koliko je država važna, koliko su institucije važne, koliko je zdravstvo u ovom slučaju važno. Građani su delom imali veliku skepsu prema stručnjacima koji su vodili ovu epidemiološku krizu. Ja ne dovodim u pitanje struku, ali je činjenica da su građani više ne veruju stručnjacima, ko god oni bili. Vlast je odgovorna za to. kada je stranačka knjižica važnija od znanja i zalaganja, onda sa pravom sumnjate. Možda sumnjate bez razloga, ali su mnogi sumnjali", ističe Jovanović.Dodaje da zbog svega toga pokret "Metla" želi da promeni ovaj izborni sistem, kako bi "slomili snagu stranaka"."One moraju da postoje, ali političke stranke ne mogu funckionisati na način na koji to rade u Srbiji. U pitanju su male okupacione vojske. To se videlo u ovoj krizi. Vučić je bio i tamo gde mu je mesto, i tamo gde mu nije bilo mesto. Ali, na to smo navikli, od Feketića, kada je iznosio dete iz smetova, sada su njihovi aktivisti pružali pomoć penzionerima pod plaštom SNS-a. To su sve sporedne stvari u ovoj krizi, a vrlo poznate stvari. To što sam zamerao i ranije, zamerao sam i sad, a zameraću i ubuduće", kaže Jovanović.Govoreći o učešću u opozicionim protestu, on navodi da će ovo biti poslednji vikend gde će biti ograničenje kretanja i kaže da bi ga bilo sramota da od toga pravi političko pitanje."To je i dalje stručno pitanje. Epidemija jenjava, svuda jenjava. I ja imam decu, i ja živim u ovom gradu, i meni bi bilo bolje da mogu da izađem za prvi i drugi maj, nego da ostanemo kući. Ali to nije moja odluka. I trudim se da budem odgovoran i racionalan, i ja bih tu poslušao struku. I ne bih pravio od toga političko pitanje, jer to nije", naglašava Jovanović."To je kao da počnete da kritikujete sudiju u 88. minutu zašto ne svira kraj, a znate da će kraj biti za par minuta", ocenjuje on."Ako krenemo u borbu protiv vlasti sa pričom o koroni, napravićemo grešku, jer na toj priči ne treba sticati političke poene. Ono što je važnije, ako ostanemo na toj priči, napravićemo amnestiju za vlast za sve ono što apsolutno ne valja", naglašava Jovanović i podseća na mnoge afere trenutne vlasti.

----------------------------------------------------------

Datum: 29.04.2020

Medij: 021.rs

Link: https://www.021.rs/story/Info/Srbija/241875/TS-Srbija-medju-zemljama-sa-najmanje-transparentnim-budzetom.html

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: TS: Srbija među zemljama sa najmanje transparentnim budžetom

Srbija je pala za osam mesta i nalazi se na 70. mestu od 117 zemalja u međunarodnom istraživanju Indeks otvorenosti budžeta (Open budget index OBI), saopštila je danas Transparentnost Srbija (TS).Srbija je u istraživanju za 2019. godinu ocenjena sa 40 poena, od maksimalnih 100, a posledica ovog pada je svrstavanje u grupu zemalja sa "minimalnom transparentnošću budžeta".   Ocena koju je Srbija dobila je pet poena niža od svetskog proseka, a za tri poena manja u odnosu na istraživanje o transparentnosti budžeta za 2017. godinu, kada je imala gotovo 43 i nalazila se na 62. mestu na listi.   Od zemalja u regionu koje su ocenjivane, samo Bosna i Hercegovina ima lošiji skor (33), Severna Makedonija je za nijansu bolja (41), dok je najbolje rangirana Bugarska sa skorom 71, Hrvatska i Slovenija imaju skor 68, Rumunija 64, Albanija 55 i Mađarska 45.   Srbija je daleko najlošije ocenjena u pogledu učešća javnosti u kreiranju budžeta, sa samo dva poena (svetski prosek je 14), a ocene za Srbiju su iznad svetskog proseka jedino u kategoriji revizorskog nadzora (57), što se takođe smatra ograničenom otvorenošću budžeta.   "Značajan nivo transparentnosti budžeta" ove godine je dosegla 31 država, sa skorom od 61 i više, a svega njih šest ima više od 80 poena. Na vrhu liste su Novi Zeland i Južnoafrička Republika (87) i Švedska (86). S druge strane, čak tri zemlje imaju skor nula - Jemen, Venecuela i Komorska ostrva, dok Katar ima ocenu jedan, a Sudan i Alžir po dva.   Ocena Srbije je mogla biti bolja da su Vlada i Skupština poštovale svoje zakonske obaveze i rokove iz budžetskog kalendara prilikom pripreme budžeta za 2019. godinu i razmatranja završnog računa, prenosi TS.   Da bi Srbija povećala otvorenost budžeta, pored poštovanja budžetskog kalendara, neophodno je takođe da Vlada počne da priprema polugodišnji izveštaj o izvršenju budžeta u skladu sa međunarodnim standardima, a Skupština Srbije da aktivnije prati izvršenje budžeta, uticaj novih zakona na javne finansije, ostvarivanje preporuka DRI i da raspravlja o Fiskalnoj strategiji i analizama Fiskalnog saveta.     Transparentnost sama po sebi nije dovoljna za poboljšanje upravljanja budžetom, već je ključno uključivanje zainteresovane javnosti u razne faze budžetskog procesa. Ti mehanizmi, kada je reč o centralnom nivou gotovo da ne postoje, tako da Srbija u tom segmentu istraživanja ima skor dva (svetski prosek je 14, a susedna Bugarska ima 26), navodi se u saopštenju Transparentnosti.   U aktuelnoj globalnoj krizi izazvanoj pandemijom Covid-19, transparentnost budžeta postala je još važnija - ona je neophodan uslov za poverenje između vlasti i građana. Zbog toga je neophodno da sve odluke o vanrednim rashodima budu objavljene (što trenutno u Srbiji nije slučaj), da Vlada pruži razumno obrazloženje za mere koje predlaže (što je izostalo u slučaju najavljenog načina distribucije 100 evra punoletnim građanima), i da podaci o sprovođenju mera budu javno dostupni.   Istraživanje otvorenosti budžeta je jedini globalni nezavisni, uporedni i istraživački instrument, zasnovan na činjenicama, u kojem se koriste međunarodno prihvaćeni kriterijumi za ocenu pristupa javnosti informacijama o budžetu, stvarnim mogućnostima javnosti da učestvuje u pripremi budžeta i ulozi institucija za nadzor budžeta kao što su, u Srbiji, Narodna skupština, Državna revizorska institucija i Fiskalni savet. Autor: Beta Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.  

----------------------------------------------------------

Datum: 29.04.2020

Medij: 021.rs

Link: https://www.021.rs/story/Info/Srbija/241949/CINS-Nova-direktorka-niskog-Gerontoloskog-centra-ranije-bila-u-sukobu-interesa.html

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: CINS: Nova direktorka niškog Gerontološkog centra ranije bila u sukobu interesa

Nova direktorka Gerontološkog centra u Nišu Slađana Maranović Nikolić prekršila je zakon dok je bila direktorka Centra za socijalni rad u Kučevu, zbog čega je Agencija za borbu protiv korupcije tražila njenu smenu, objavio je Centar za istraživačko novinarstvo (CINS).Nakon hapšenja bivšeg direktora sredinom aprila, Gerontološki centar u Nišu dobio je novog rukovodioca - dugogodišnju direktorku Centra za socijalni rad u Kučevu i funkcionerku Srpske napredne stranke (SNS) - Slađanu Maranović Nikolić. Kako Centar za istraživačko novinarstvo (CINS) saznaje, Agencija za borbu protiv korupcije je još 2017. predložila njenu smenu sa funkcije direktorke kučevskog Centra za socijalni rad, jer je zaposlila svog brata od strica, čime se našla u sukobu interesa i prekršila Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije. Naime, ona je od 2015. do 2017. sa bratom zaključivala ugovore o radu koji je za to vreme promenio više pozicija - od spremačice, preko peglarke-pralje do portira. Maranović Nikolić tada se Agenciji pravdala da nema dovoljno radnika u Centru i da zaposlenje njenog brata ne utiče na obavljanje funkcije, ali je Agencija, ipak, predložila njenu smenu. Kako su CINS-u odgovorili u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, o njenoj smeni trebalo je da odluči lokalna skupština, međutim Maranović Nikolić je ostala u direktorskoj fotelji i tri godine kasnije, kada je tu funkciju zamenila drugom. Da bi preuzela mesto direktora u Nišu, ona je 27. aprila, nakon šest godina, podnela ostavku u Kučevu. Prethodno je Ministarstvo, na predlog Nišavskog upravnog okruga, imenovalo za novog rukovodioca Gerontološkog centra. Dragan Dobrašinović, predsednik Koalicije za nadzor javnih finansija, kaže da je dovoljna preporuka za bilo koju funkciju u zemlji da je neko "partijski vojnik". "To da li si kršio zakon, kako, po kom osnovu, to je sve manje bitno. Nije bitna ni stručnost, nije bitan ni neki moralni aspekt. Jedino to da si odan, da si partijski vojnik i da radiš onako kako se od tebe očekuje", objašnjava Dobrašinović. Opširnije na sajtu CINS-a. Autor: CINS Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.  

----------------------------------------------------------

Datum: 29.04.2020

Medij: autonomija.info

Link: https://www.autonomija.info/ts-srbija-u-grupi-zemalja-sa-minimalnom-transparentnoscu-budzeta.html

Autori: admin

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: TS: Srbija u grupi zemalja sa minimalnom transparentnošću budžeta

"Ključno uključivanje zainteresovane javnosti u razne faze budžetskog procesa" 29. apr 2020 Srbija je pala za osam mesta i nalazi se na 70. mestu od 117 zemalja u međunarodnom istraživanju Indeks otvorenosti budžeta (Open budget index - OBI), saopštila je danas Transparentnost Srbija (TS). Srbija je u istraživanju za 2019. godinu ocenjena sa 40 poena, od maksimalnih 100, a posledica ovog pada je svrstavanje u grupu zemalja sa "minimalnom transparentnošću budžeta". Ocena koju je Srbija dobila je pet poena niža od svetskog proseka i a za tri poena manja u odnosu na istraživanje o transparentnosti budžeta za 2017. godinu, kada je imala gotovo 43 i nalazila se na 62. mestu na listi. Od zemalja u regionu koje su ocenjivane, samo Bosna i Hercegovina ima lošiji skor (33), Severna Makedonija je za nijansu bolja (41), dok je najbolje rangirana Bugarska sa skorom 71, Hrvatska i Slovenija imaju skor 68, Rumunija 64, Albanija 55 i Mađarska 45. Srbija je daleko najlošije ocenjena u pogledu učešća javnosti u kreiranju budžeta, sa samo 2 poena (svetski prosek 14), a ocene za Srbiju su iznad svetskog proseka jedino u kategoriji revizorskog nadzora (57), što se takođe smatra ograničenom otvorenošću budžeta. "Značajan nivo transparentnosti budžeta" ove godine je dosegla 31 država, sa skorom od 61 i više, a svega njih šest ima više od 80 poena. Na vrhu liste su Novi Zeland i Južnoafrička Republika (87) i Švedska (86). S druge strane, čak tri zemlje imaju skor 0 (nula) - Jemen, Venecuela i Komorska ostrva, dok Katar ima ocenu 1, a Sudan i Alžir po 2. Ocena Srbije je mogla biti bolja da su Vlada i Skupština poštovale svoje zakonske obaveze i rokove iz budžetskog kalendara prilikom pripreme budžeta za 2019. godinu i razmatranja završnog računa, prenosi TS. Da bi Srbija povećala otvorenost budžeta, pored poštovanja budžetskog kalendara, neophodno je takođe da Vlada počne da priprema polugodišnji izveštaj o izvršenju budžeta u skladu sa međunarodnim standardima, a Skupština Srbije da aktivnije prati izvršenje budžeta, uticaj novih zakona na javne finansije, ostvarivanje preporuka DRI i da raspravlja o Fiskalnoj strategiji i analizama Fiskalnog saveta. Transparentnost sama po sebi nije dovoljna za poboljšanje upravljanja budžetom, već je ključno uključivanje zainteresovane javnosti u razne faze budžetskog procesa. Ti mehanizmi, kada je reč o centralnom nivou gotovo da ne postoje, tako da Srbija u tom segmentu istraživanja ima skor 2 (svetski prosek je 14, a susedna Bugarska ima 26), navodi se u saopštenju Transparentnosti. U aktuelnoj globalnoj krizi izazvanoj pandemijom COVID-19, transparentnost budžeta postala je još važnija - ona je neophodan uslov za poverenje između vlasti i građana. Zbog toga je neophodno da sve odluke o vanrednim rashodima budu objavljene (što trenutno u Srbiji nije slučaj), da Vlada pruži razumno obrazloženje za mere koje predlaže (što je izostalo u slučaju najavljenog načina distribucije 100 evra punoletnim građanima), i da podaci o sprovođenju mera budu javno dostupni. Istraživanje otvorenosti budžeta je jedini globalni nezavisni, uporedni i istraživački instrument, zasnovan na činjenicama, u kojem se koriste međunarodno prihvaćeni kriterijumi za ocenu pristupa javnosti informacijama o budžetu, stvarnim mogućnostima javnosti da učestvuje u pripremi budžeta i ulozi institucija za nadzor budžeta kao što su, u Srbiji, Narodna skupština, Državna revizorska institucija i Fiskalni savet. (Beta)Podelite ovu stranicu!

----------------------------------------------------------

Datum: 29.04.2020

Medij: Beta

Link: http://www.beta.rs

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: TS: Srbija u grupi zemalja sa minimalnom transparentnošću budžeta

TS: Srbija u grupi zemalja sa minimalnom transparentnošću budžetaBEOGRAD, 29. aprila 2020. (Beta) - Srbija je pala za osam mesta i nalazi se na 70. mestu od 117 zemalja u medjunarodnom istraživanju Indeks otvorenosti budžeta (Open budget index - OBI), saopštila je danas Transparentnost Srbija (TS).Srbija je u istraživanju za 2019. godinu ocenjena sa 40 poena, od maksimalnih 100, a posledica ovog pada je svrstavanje u grupu zemalja sa "minimalnom transparentnošću budžeta".Ocena koju je Srbija dobila je pet poena niža od svetskog proseka i a za tri poena manja u odnosu na istraživanje o transparentnosti budžeta za 2017. godinu, kada je imala gotovo 43 i nalazila se na 62. mestu na listi.Od zemalja u regionu koje su ocenjivane, samo Bosna i Hercegovina ima lošiji skor (33), Severna Makedonija je za nijansu bolja (41), dok je najbolje rangirana Bugarska sa skorom 71, Hrvatska i Slovenija imaju skor 68, Rumunija 64, Albanija 55 i Madjarska 45.Srbija je daleko najlošije ocenjena u pogledu učešća javnosti u kreiranju budžeta, sa samo 2 poena (svetski prosek 14), a ocene za Srbiju su iznad svetskog proseka jedino u kategoriji revizorskog nadzora (57), što se takođe smatra ograničenom otvorenošću budžeta."Značajan nivo transparentnosti budžeta" ove godine je dosegla 31 država, sa skorom od 61 i više, a svega njih šest ima više od 80 poena. Na vrhu liste su Novi Zeland i Južnoafrička Republika (87) i Švedska (86). S druge strane, čak tri zemlje imaju skor 0 (nula) – Jemen, Venecuela i Komorska ostrva, dok Katar ima ocenu 1, a Sudan i Alžir po 2.Ocena Srbije je mogla biti bolja da su Vlada i Skupština poštovale svoje zakonske obaveze i rokove iz budžetskog kalendara prilikom pripreme budžeta za 2019.godinu i razmatranja završnog računa, prenosi TS.Da bi Srbija povećala otvorenost budžeta, pored poštovanja budžetskog kalendara, neophodno je takodje da Vlada počne da priprema polugodišnji izveštaj o izvršenju budžeta u skladu sa medjunarodnim standardima, a Skupština Srbije da aktivnije prati izvršenje budžeta, uticaj novih zakona na javne finansije, ostvarivanje preporuka DRI i da raspravlja o Fiskalnoj strategiji i analizama Fiskalnog saveta.Transparentnost sama po sebi nije dovoljna za poboljšanje upravljanja budžetom, već je ključno uključivanje zainteresovane javnosti u razne faze budžetskog procesa. Ti mehanizmi, kada je reč o centralnom nivou gotovo da ne postoje, tako da Srbija u tom segmentu istraživanja ima skor 2 (svetski prosek je 14, a susedna Bugarska ima 26), navodi se u saopštenju Transparentnosti.U aktuelnoj globalnoj krizi izazvanoj pandemijom COVID–19, transparentnost budžeta postala je još važnija – ona je neophodan uslov za poverenje između vlasti i gradjana. Zbog toga je neophodno da sve odluke o vanrednim rashodima budu objavljene (što trenutno u Srbiji nije slučaj), da Vlada pruži razumno obrazloženje za mere koje predlaže (što je izostalo u slučaju najavljenog načina distribucije 100 evra punoletnim gradjanima), i da podaci o sprovodjenju mera budu javno dostupni.Istraživanje otvorenosti budžeta je jedini globalni nezavisni, uporedni i istraživački instrument, zasnovan na činjenicama, u kojem se koriste medjunarodno prihvaćeni kriterijumi za ocenu pristupa javnosti informacijama o budžetu, stvarnim mogućnostima javnosti da učestvuje u pripremi budžeta i ulozi institucija za nadzor budžeta kao što su, u Srbiji, Narodna skupština, Državna revizorska institucija i Fiskalni savet.Ostale fotografije uz tekst

----------------------------------------------------------

Datum: 29.04.2020

Medij: beta.rs

Link: https://beta.rs/vesti/drustvo-vesti-srbija/126566-ts-srbija-u-grupi-zemalja-sa-minimalnom-transparentnoscu-budzeta

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: TS: Srbija u grupi zemalja sa minimalnom transparentnošću budžeta

Srbija je pala za osam mesta i nalazi se na 70. mestu od 117 zemalja u medjunarodnom istraživanju Indeks otvorenosti budžeta (Open budget index OBI), saopštila je danas Transparentnost Srbija (TS)... Srbija je pala za osam mesta i nalazi se na 70. mestu od 117 zemalja u medjunarodnom istraživanju Indeks otvorenosti budžeta (Open budget index OBI), saopštila je danas Transparentnost Srbija (TS). Srbija je u istraživanju za 2019. godinu ocenjena sa 40 poena, od maksimalnih 100, a posledica ovog pada je svrstavanje u grupu zemalja sa "minimalnom transparentnošću budžeta". Ocena koju je Srbija dobila je pet poena niža od svetskog proseka i a za tri poena manja u odnosu na istraživanje o transparentnosti budžeta za 2017. godinu, kada je imala gotovo 43 i nalazila se na 62. mestu na listi. Od zemalja u regionu koje su ocenjivane, samo Bosna i Hercegovina ima lošiji skor (33), Severna Makedonija je za nijansu bolja (41), dok je najbolje rangirana Bugarska sa skorom 71, Hrvatska i Slovenija imaju skor 68, Rumunija 64, Albanija 55 i Madjarska 45.Srbija je daleko najlošije ocenjena u pogledu učešća javnosti u kreiranju budžeta, sa samo 2 poena (svetski prosek 14), a ocene za Srbiju su iznad svetskog proseka jedino u kategoriji revizorskog nadzora (57), što se takodje smatra ograničenom otvorenošću budžeta. "Značajan nivo transparentnosti budžeta" ove godine je dosegla 31 država, sa skorom od 61 i više, a svega njih šest ima više od 80 poena. Na vrhu liste su Novi Zeland i Južnoafrička Republika (87) i Švedska (86). S druge strane, čak tri zemlje imaju skor 0 (nula) - Jemen, Venecuela i Komorska ostrva, dok Katar ima ocenu 1, a Sudan i Alžir po 2. Ocena Srbije je mogla biti bolja da su Vlada i Skupština poštovale svoje zakonske obaveze i rokove iz budžetskog kalendara prilikom pripreme budžeta za 2019.godinu i razmatranja završnog računa, prenosi TS. Da bi Srbija povećala otvorenost budžeta, pored poštovanja budžetskog kalendara, neophodno je takodje da Vlada počne da priprema polugodišnji izveštaj o izvršenju budžeta u skladu sa medjunarodnim standardima, a Skupština Srbije da aktivnije prati izvršenje budžeta, uticaj novih zakona na javne finansije, ostvarivanje preporuka DRI i da raspravlja o Fiskalnoj strategiji i analizama Fiskalnog saveta. Transparentnost sama po sebi nije dovoljna za poboljšanje upravljanja budžetom, već je ključno uključivanje zainteresovane javnosti u razne faze budžetskog procesa. Ti mehanizmi, kada je reč o centralnom nivou gotovo da ne postoje, tako da Srbija u tom segmentu istraživanja ima skor 2 (svetski prosek je 14, a susedna Bugarska ima 26), navodi se u saopštenju Transparentnosti. U aktuelnoj globalnoj krizi izazvanoj pandemijom COVID-19, transparentnost budžeta postala je još važnija - ona je neophodan uslov za poverenje izmedju vlasti i gradjana. Zbog toga je neophodno da sve odluke o vanrednim rashodima budu objavljene (što trenutno u Srbiji nije slučaj), da Vlada pruži razumno obrazloženje za mere koje predlaže (što je izostalo u slučaju najavljenog načina distribucije 100 evra punoletnim gradjanima), i da podaci o sprovodjenju mera budu javno dostupni. Istraživanje otvorenosti budžeta je jedini globalni nezavisni, uporedni i istraživački instrument, zasnovan na činjenicama, u kojem se koriste medjunarodno prihvaćeni kriterijumi za ocenu pristupa javnosti informacijama o budžetu, stvarnim mogućnostima javnosti da učestvuje u pripremi budžeta i ulozi institucija za nadzor budžeta kao što su, u Srbiji, Narodna skupština, Državna revizorska institucija i Fiskalni savet.

----------------------------------------------------------

Datum: 29.04.2020

Medij: bizlife.rs

Link: https://www.bizlife.rs/biznis/poslovne-vesti/pad-od-8-mesta-srbija-u-grupi-zemalja-sa-minimalnom-transparentnoscu-budzeta/

Autori: @bizlifeportal

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Pad od 8 MESTA: Srbija u grupi zemalja sa MINIMALNOM TRANSPARENTNOŠĆU budžeta

Bizlife.rs - Srbija je pala za osam mesta kada je u pitanju transparentnost budžeta i sada se nalazi na 70. mestu od 117 zemalja u međunarodnom istraživanju Indeks - Poslovne vesti Srbija je pala za osam mesta kada je u pitanju transparentnost budžeta i sada se nalazi na 70. mestu od 117 zemalja u međunarodnom istraživanju Indeks otvorenosti budžeta, saopštila je Transparentnost Srbija (TS). Srbija je u istraživanju za 2019. godina ocenjena sa 40 poena, od maksimalnih 100, a posledica ovog pada je svrstavanje u grupu zemalja sa "minimalnom transparentnošću budžeta". Srbija je daleko najlošije ocenjena u pogledu učešća javnosti u kreiranju budžeta, sa samo 2 poena (svetski prosek 14), a ocene za Srbiju su iznad svetskog proseka jedino u kategoriji revizorskog nadzora (57), iako je i ta ocena u rangu "ograničena otvorenost budžeta". Od zemalja u regionu koje su ocenjivane, samo Bosna i Hercegovina ima lošiji skor (33), Severna Makedonija je za nijansu bolja (41), dok je najbolje rangirana Bugarska sa skorom 71. Hrvatska i Slovenija imaju skor 68, Rumunija 64, Albanija 55 i Mađarska 45. "Ocena Srbije je mogla biti bolja da su Vlada i Skupština poštovale svoje zakonske obaveze i rokove iz budžetskog kalendara prilikom pripreme budžeta za 2019.godinu i razmatranja završnog računa", navodi TS. Na sajtu Transparentnosti Srbije navodi se šta Vlada i Skupština treba da urade da bi Srbija povećala transparentnost budžeta. "Da bi Srbija povećala otvorenost budžeta, pored poštovanja budžetskog kalendara, neophodno je takođe da Vlada počne da priprema polugodišnji izveštaj o izvršenju budžeta u skladu sa međunarodnim standardima, a Skupština Srbije da aktivnije prati izvršenje budžeta, uticaj novih zakona na javne finansije, ostvarivanje preporuka DRI i da raspravlja o Fiskalnoj strategiji i analizama Fiskalnog saveta". Izvor: BIZLifeFoto: BIZLife

----------------------------------------------------------

Datum: 29.04.2020

Medij: cenzolovka.rs

Link: https://www.cenzolovka.rs/pritisci-i-napadi/nvo-i-mediji-nadlezne-institucije-da-zastite-ljudska-prava/

Autori: @Cenzolovka

Teme: Javne nabavke

Naslov: NVO i mediji: Nadležne institucije da zaštite ljudska prava

Nevladine organizacije i mediji na Kosovu zahtevaju: Da policija izda hitno saopštenje u kojem će detaljno da informiše javnost šta se tačno desilo prilikom napada na Nenada Milenkovića u centru Severne Mitrovice 27.aprila 2020. godine;Da dežurni tužilac javno saopšti šta je preduzeo nakon čina nasilja i protiv odgovornih za napad;Da se o napadu oglasi Opština Severna Mitrovica i pruži svu podršku kako bi se slučaj rasvetlio;Da policija hitno utvrdi zašto nisu radile kamere za video nadzor ispred sedišta Privremenog organa opštine Kosovska Mitrovica u momentu napada;Da Privremeni organ Opštine Kosovska Mitrovica hitno dostavi na uvid javnosti sve relevantne podatke vezano za postupak javnih nabavki najmanje za period od 1. januara 2019. godine do danas i prezentuje ih na konferenciji za javnost u roku od 2 nedelje;Da Kancelarija za KiM utvrdi okolnosti pod kojima je došlo do napada na Milenkovića, proveri njegove navode o nezakonitom postupku sprovođenja javnih nabavki od strane Privremenog organa Opštine Kosovska Mitrovica i nakon toga pokrene eventualni postupak ili protiv Privremenog organa zbog zloupotrebe, ili protiv Milenkovića zbog iznošenja neistinitih informacija. Nevladine organizacije i predstavnici medija zahtevaju od nadležnih institucija i da "transparentno i odgovorno rade svoj posao, zaštite ljudska prava i slobode i učine sve da osiguraju da se javna sredstva koriste namenski u interesu građana i zajednice".Saopštenje su potpisali "Medija centar" Čaglavica, "Centar za mir i toleranciju" Gračanica, "Crno beli svet" Leposavić, "Aktiv" KM, "Centar za razvoj zajednica" KM, "Komunikacija za razvoj društva" Gračanica , "Centar za socijalne inicijative" KM, "Nova društvena inicijativa" KM, Humani centar Mitrovica i "Institut za teritorijalni ekonomski razvoj" Zubin Potok, Radio Goraždevac, RTV Kim Čaglavica, Portal "Gračanica onlajn" Gračanica, Radio Kontakt Plus - Severna Mitrovica, RTV Mir Leposavić i RTV Herc - Štrpce.    

----------------------------------------------------------

Datum: 29.04.2020

Medij: cins.rs

Link: https://www.cins.rs/nova-direktorka-niskog-gerontoloskog-centra-ranije-bila-u-sukobu-interesa/

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Nova direktorka niškog Gerontološkog centra ranije bila u sukobu interesa

Kao direktorka Centra za socijalni rad u Kučevu Slađana Maranović Nikolić prekršila je zakon zbog čega je Agencija za borbu protiv korupcije tražila njenu smenu. Umesto smene, Maranović Nikolić je pre dva dana dočekala nova funkcija - direktorke Gerontološkog centra u Nišu.Nakon hapšenja bivšeg direktora sredinom aprila, Gerontološki centar u Nišu dobio je novog rukovodioca - dugogodišnju direktorku Centra za socijalni rad u Kučevu i funkcionerku Srpske napredne stranke (SNS) - Slađanu Maranović Nikolić.Kako Centar za istraživačko novinarstvo (CINS) saznaje, Agencija za borbu protiv korupcije je još 2017. predložila njenu smenu sa funkcije direktorke kučevskog Centra za socijalni rad, jer je zaposlila svog brata od strica, čime se našla u sukobu interesa i prekršila Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije.Naime, ona je od 2015. do 2017. sa bratom zaključivala ugovore o radu koji je za to vreme promenio više pozicija - od spremačice, preko peglarke-pralje do portira.Maranović Nikolić tada se Agenciji pravdala da nema dovoljno radnika u Centru i da zaposlenje njenog brata ne utiče na obavljanje funkcije, ali je Agencija, ipak, predložila njenu smenu.Kako su CINS-u odgovorili u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, o njenoj smeni trebalo je da odluči lokalna skupština, međutim Maranović Nikolić je ostala u direktorskoj fotelji i tri godine kasnije, kada je tu funkciju zamenila drugom.Da bi preuzela mesto direktora u Nišu, ona je 27. aprila, nakon šest godina, podnela ostavku u Kučevu. Prethodno je Ministarstvo, na predlog Nišavskog upravnog okruga, imenovalo za novog rukovodioca Gerontološkog centra.Dragan Dobrašinović, predsednik Koalicije za nadzor javnih finansija, kaže da je dovoljna preporuka za bilo koju funkciju u zemlji da je neko "partijski vojnik"."To da li si kršio zakon, kako, po kom osnovu, to je sve manje bitno. Nije bitna ni stručnost, nije bitan ni neki moralni aspekt. Jedino to da si odan, da si partijski vojnik i da radiš onako kako se od tebe očekuje", objašnjava Dobrašinović.Novinar CINS-a je tražio komentar i od Maranović Nikolić, inače predsednice Saveta za socijalna pitanja SNS Kučevo, ali ona za sada ne odgovora na poruke na Facebook-u.Za to vreme problemi u vezi sa zarazom od virusa korone u niškom Gerontološkom centru ne jenjavaju. Prema poslednjim podacima, oko 200 štićenika ove ustanove socijalne zaštite je zaraženo, a 41 je preminulo. Direktor Milan Stevanović je uhapšen 13. aprila zbog sumnje da je učinio teško delo protiv zdravlja ljudi, a njegova zamenica je zaražena koronom.Predložena uprkos kršenju zakona zbog "velikog iskustva"Predlog za imenovanje Slađane Maranović Nikolić na čelo Gerontološkog centra dao je Nišavski upravni okrug, što inače nije uobičajena praksa.Načelnica ovog okruga Dragana Sotirovski kaže da je preporuku od njih tražilo samo Ministarstvo:"Ministarstvo rada ima pravo da traži određeno mišljenje o nekom pojedincu. Oni su nas pitali, s obzirom na to da mi držimo čitav okrug i znamo situaciju i u susednim okruzima, ko ispunjava uslove da bude na tom mestu. Naravno, Ministarstvo (treba) da proceni da li je taj predlog u redu ili ne", rekla je Sotirovski.Sotirovski dodaje i da je upoznata sa preporukom Agencije, ali da je uprkos tome Maranović Nikolić predložila Ministarstvu jer "ima veliko iskustvo u socijalnoj zaštiti"."Mi kao predlagači ne ulazimo o to da li je neko krivično gonjen, da li je ovo, da li je ono. Mi predlažemo, Ministarstvo rada je ono koje proverava sve. (…) Ja sam znala za to (rešenje Agencije), ali to je preporuka. Znate li vi koliko ima ljudi u Nišu koji imaju preporuke, pa ništa. Koliko znam, ona nije primila njega (brata od strica) za stalno", objašnjava Sotirovski.U Ministarstvu za rad nisu želeli da komentarišu zbog čega su imenovali osobu koja je na prethodnoj direktorskoj poziciji kršila zakon.Hvala vam što prenosite tekstove CINS-a! Uz to je potrebno da navedete da ste priču preuzeli od Centra za istraživačko novinarstvo Srbije, kao i link ka tekstu koji prenosite.Više informacija: cins.rs/uslovi-koriscenja/ Povezana istraživanja

----------------------------------------------------------

Datum: 29.04.2020

Medij: danas.rs

Link: https://www.danas.rs/ekonomija/ts-srbija-u-grupi-zemalja-sa-minimalnom-transparentnoscu-budzeta/

Autori: @OnlineDanas

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: TS: Srbija u grupi zemalja sa minimalnom transparentnošću budžeta

Srbija je pala za osam mesta i nalazi se na 70. mestu od 117 zemalja u međunarodnom istraživanju Indeks otvorenosti budžeta (Open budget index - OBI), saopštila je danas Transparentnost Srbija (TS).Foto: Pixabay/Mohamed_hassan (Arhiva) Srbija je u istraživanju za 2019. godinu ocenjena sa 40 poena, od maksimalnih 100, a posledica ovog pada je svrstavanje u grupu zemalja sa "minimalnom transparentnošću budžeta". Ocena koju je Srbija dobila je pet poena niža od svetskog proseka i a za tri poena manja u odnosu na istraživanje o transparentnosti budžeta za 2017. godinu, kada je imala gotovo 43 i nalazila se na 62. mestu na listi. Od zemalja u regionu koje su ocenjivane, samo Bosna i Hercegovina ima lošiji skor (33), Severna Makedonija je  za nijansu bolja (41), dok je najbolje rangirana Bugarska sa skorom 71, Hrvatska i Slovenija imaju skor 68, Rumunija 64, Albanija 55 i Mađarska 45. Srbija je daleko najlošije ocenjena u pogledu učešća javnosti u kreiranju budžeta, sa samo 2 poena (svetski prosek 14), a ocene za Srbiju su iznad svetskog proseka jedino u kategoriji revizorskog nadzora (57), što se takođe smatra ograničenom otvorenošću budžeta. "Značajan nivo transparentnosti budžeta" ove godine je dosegla 31 država, sa skorom od 61 i više, a svega njih šest ima više od 80 poena. Na vrhu liste su Novi Zeland i Južnoafrička Republika (87) i Švedska (86). S druge strane, čak tri zemlje imaju skor 0 (nula) - Jemen, Venecuela i Komorska ostrva, dok Katar ima ocenu 1, a Sudan i Alžir po 2. Ocena Srbije je mogla biti bolja da su Vlada i Skupština poštovale svoje zakonske obaveze i rokove iz budžetskog kalendara prilikom pripreme budžeta za 2019.godinu i razmatranja završnog računa, prenosi TS. Da bi Srbija povećala otvorenost budžeta, pored poštovanja budžetskog kalendara, neophodno je takođe da Vlada počne da priprema polugodišnji izveštaj o izvršenju budžeta u skladu sa međunarodnim standardima, a Skupština Srbije da aktivnije prati izvršenje budžeta, uticaj novih zakona na javne finansije, ostvarivanje preporuka DRI i da raspravlja o Fiskalnoj strategiji i analizama Fiskalnog saveta. Transparentnost sama po sebi nije dovoljna za poboljšanje upravljanja budžetom, već je ključno uključivanje zainteresovane javnosti u razne faze budžetskog procesa. Ti mehanizmi, kada je reč o centralnom nivou gotovo da ne postoje, tako da Srbija u tom segmentu istraživanja ima skor 2 (svetski prosek je 14, a susedna Bugarska ima 26), navodi se u saopštenju Transparentnosti. U aktuelnoj globalnoj krizi izazvanoj pandemijom COVID-19, transparentnost budžeta postala je još važnija - ona je neophodan uslov za poverenje između vlasti i građana. Zbog toga je neophodno da sve odluke o vanrednim rashodima budu objavljene (što trenutno u Srbiji nije slučaj), da Vlada pruži razumno obrazloženje za mere koje predlaže (što je izostalo u slučaju najavljenog načina distribucije 100 evra punoletnim građanima), i da podaci o sprovođenju mera budu javno dostupni. Istraživanje otvorenosti budžeta je jedini globalni nezavisni, uporedni i istraživački instrument, zasnovan na činjenicama, u kojem se koriste međunarodno prihvaćeni kriterijumi za ocenu pristupa javnosti informacijama o budžetu, stvarnim mogućnostima javnosti da učestvuje u pripremi budžeta i ulozi institucija za nadzor budžeta kao što su, u Srbiji, Narodna skupština, Državna revizorska institucija i Fiskalni savet. Budžet, Transparentnost Srbija, TS Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas. Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.   Učlani se

----------------------------------------------------------

Datum: 29.04.2020

Medij: dnevnik.rs

Link: https://www.dnevnik.rs/novi-sad/sremskim-karlovci-pocine-obnova-fasada-dvora-i-saborne-crkve-29-04-2020

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Sremski Karlovci: Počinje obnova fasada Dvora i Saborne crkve

Obnova ulične fasade Patrijaršijskog dvora i fasade Saborne crkve u Sremskim Karlovcima počinje posle Đurđevdana, saznaje "Dnevnik".Kako kaže direktor Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture Zoran Vapa, postignut je dogovor da posle tog praznika, odnosno nakon 6. maja, počnu radovi i, i dodaje da će se pokušati, bez obzira na kašnjenje u startu, da se ispoštuje rok za završetak, a to je početak septembra, da bi do ranije najavljene proslave stogodišnjice ujedinjenja Srpske pravoslavne crkve, 12. septembra, fasade bile restaurirane.- Očekujem da će se u maju raspisati i javna nabavka za izbor izvođača za uređenje još četiri fasade na centralnom gradskom trgu - kaže Vapa. - Reč je o zgradi Župnog ureda, potom kući pored Magistrata, na Trgu Branka Radičevića 3, te kućama pod brojevima 9 i 15. U tom slučaju bi radovi mogli početi već u junu. To nam je plan za ovu godinu.Vapa napominje da je projektna dokumentacija za parterno uređenje centra Karlovaca u završnoj fazi, da su dobijene građevinska dozvola i one za izvođenje i da se nada, ukoliko budu obezbeđene pare, raspisivanju tokom maja i javne nabavke za prvu fazu tog velikog posla.Sanacija i restauracija zapadne fasade dvora i fasade Saborne crkve na konkursu koji je raspisan krajem prošle godine, a okončan u prvoj polovini marta ove, poverena je dvema beogradskim firmama - preduzeću "Koto", kao nosiocu posla, i "Alp inženjeringu". S PDV-om, vrednost radova je 79 miliona dinara.Kako je ranije bilo rečeno, nakon zapadne fasade Patrijaršijskog dvora, obnovom bi trebalo da budu obuhvaćene i ostale, što nije bio slučaj devedesetih godina prošlog veka, kada je samo ulična bila restaurirana. Sada je zbog obeležavanja pomenutog jubileja u interesu da frontalna fasada prvo bude završena, i to do tog termina. Kada fasade Dvora i Sabornog hrama budu restaurirane, biće to prvi vidljivi rezultati ulaganja Pokrajinske vlade u obnovu Sremskih Karlovaca, za šta je 2018. godine formiran poseban buyetski fond iz kojeg treba da budu doterane i fasade dvadesetak privatnih kuća u užem centru.Tokom zimskih meseci kompletno je restaurirana Svečana sala na spratu Patrijaršijskog dvora, što je finansirano novcem SPC i Pokrajinske vlade.Tekst i foto: Z. Milosavljević      

----------------------------------------------------------

Datum: 29.04.2020

Medij: dnevnik.rs

Link: https://www.dnevnik.rs/novi-sad/jkp-vodovod-i-kanalizacija-za-obnavlane-voznog-parka-553-miliona-dinara-29-04-2020

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: JKP Vodovod i kanalizacija: Za obnavljanje voznog parka 55,3 miliona dinara

U obnovu voznog parka JKP "Vodovod i kanalizacija" uložilo je od početka godine oko 55,3 miliona dinara, bez PDV-a.Od tog novca kupljena su dva vozila za specijalne potrebe, tri kombinovana putničko-teretna vozila, kamion s dizalicom te vozilo s izolacijom i rashladnim uređajem tovarnog prostora za potrebe uzorkovanja, a nabavljeno je i pet motocikala. Nabavka dva specijalna vozila za, kako je u tenderskoj dokumentaciji navedeno, potrebe vodovoda i kanalizacije, koštala je gotovo 34,9 miliona dinara. Inače, reč je o cisterni za pijaću vodu i vozilu koje će biti korišćeno za čišćenje kanalizacionih sistema, a ugovor je zaključen s grupom ponuđača iz Kruševca, s firmom "Atrikod" na čelu, u zajedničkoj ponudi s preduzećem "Prodres".Od beogradske firme "Porsche SCG" gradsko komunalno preduzeće će pazariti tri kombinovana putničko-teretna vozila, verovatno marke "folksvagen", i to po oko 7,4 miliona dinara. Tenderskom dokumentacijom predviđena je kupovina četvorotočkaša euro6 norme, visine od 1,8 do 1,88 metar, s dizel-motorom, snage minimalno od 100 do 110 konja. Od istog preduzeća "Vodovod" je po gotovo 2,5 miliona dinara nabavio i vozilo, sličnih dimenzija i snage motora, s izolacijom i rashladnim uređajem tovarnog prostora za potrebe uzorkovanja. Tender za teretna vozilaGradsko komunalno preduzeće ponovo je raspisalo tender za kupovinu tri teretna vozila - putar bruto mase do 3,5 tona, s produženom kabinom i tovarnim sandukom. Predviđeno je da dizel-motor novih vozila za prevoz robe ispunjava euro6 norme emisije izduvnih gasova, a osim toga bi kao nadgradnju trebalo da imaju tovarni sanduk s arnjevima i ceradom. Rok za dostavljanje ponuda na tender je 4. maj, a interesantan je podatak da je prethodna javna nabavka u martu obustavljena jer se, kako je objašnjeno, nisu stekli uslovi za dodelu ugovora.Jedina pristigla ponuda Auto-centra "Arco" iz Novog Sada s firmom "Auto MG komerc" iz Niša nije ispunila sve obavezne i dodatne uslove za učešće u javnoj nabavci. Ta preduzeća su ponudila vozilo marke "iveko" tip "Daily" s nadgradnjom (tovarnim sandukom) proizvođača "Pfalinger", ali nisu dostavili tehničke specifikacije koje je proizvođač trebalo da overi. Kamion s rukom - teretno vozilo mase preko pet tona s dizalicom, koštaće gotovo 8,5 miliona dinara (8.495.000, bez PDV-a), a ugovor je dodeljen firmi "Auto Čačak traks", kao nosiocu posla, u zajedničkoj ponudi s "Auto Čačak komercom". Najverovatnije je reč o "Iveko" kamionu, budući da se ta preduzeća bave prodajom i servisiranjem vozila te marke. Na kamionu s dizel-motorom je, osim zglobne dizalice s tri hidraulična nastavka, kao nadgradnja predviđen i tovarni sanduk dužine najmanje 2,5 metra.Interesantan je podatak da je na tenderima uglavnom učestvovao po jedan ponuđač, osim kada je reč o nabavci motocikala, za koju su ponude dostavila tri preduzeća. Za kupovinu pet, verovatno "jamaha", dvotočkaša JKP "Vodovod i kanalizacija" će izdvojiti bezmalo dva miliona dinara, a, iako nije imala najnižu ponudu, ugovor je zaključen s firmom "Plattner" iz Bačke Palanke jer ostali učesnici nisu ispunili neophodne uslove konkursa. Inače, reč je o dvotočkašima s četvorotaktnim motorom, s euro4 emisijom gasova, kao i koferom zapremine od 35 do 40 litara.J. Vukašinović      

----------------------------------------------------------

Datum: 29.04.2020

Medij: ekapija.com

Link: https://www.ekapija.com/news/2863405/osim-puta-na-pravcu-starap-sivac-radi-se-i-sistem-za-navodnjavanje

Autori: @ekapija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Osim puta na pravcu Starap-Sivac radi se i sistem za navodnjavanje i odvodnjavanje

Krajem prošle godine, tačnije u novembru, počela je izgradnja puta Stapar- Sivac, što je jedan od projekata koji je čekao svoju realizaciju još od šezdesetih godina prošlog veka.Uz mali zastoj uzrokovan što vremenskim prilikama, odnosno zamiranju građevinske sezone, ali i Krajem prošle godine, tačnije u novembru, počela je izgradnja puta Stapar- Sivac, što je jedan od projekata koji je čekao svoju realizaciju još od šezdesetih godina prošlog veka.Uz mali zastoj uzrokovan što vremenskim prilikama, odnosno zamiranju građevinske sezone, ali i onim vanrednim, kojima je razlog bio smanjenje privredne aktivnosti usled pandemije koronavirusa, radovi na prvoj fazi ovog projekta nastavljeni su. Ovaj poduhvat bi puno značio u premrežavanju ovog dela Vojvodine novim saobraćajnicama, prema potrebama privrede i žitelja Sombora, Kule i Apatina, ali bi predstavljao i korist za sve vlasnike poljoprivrednog zemljišta u katastarskim opštinama kroz koje prolazi trasa. Ovaj kraj planove za budućnost temelji na komparativnoj prednosti razvijenog agrara. Kao što je svojevremeno, prilikom otpočinjanja radova, obelodanio Igor Mirović, predsednik Pokrajinske vlade, radovi na ovoj saobraćajnici će se odvijati u tri faze, a vrednost celokupnog projekta je procenjena na 150 miliona dinara, dok je ceo posao finansiran sa dispozicije pokrajinske Uprave za kapitalna ulaganja, nakon sprovedene javne nabavke, poveren firmi Ekstra-Auto Transport d.o.o. Vrbas.Prema rečima Milutina Perunovića, tehničkog direktora Ekstra-Auto Transport, radovi na izgradnji su ovih dana u punom jeku, a izvode se u skladu sa savremenim ekološkim principima.- U punom jeku je pravljenje puta, odnosno prvi deo faze cementne stabilizacije. Nakon nasipanja dodajemo vezivo i recikliramo postojeću podlogu. Podloga je formirana tako što je dovezen materijal iz lokalnog pozajmišta, i na taj način promovišemo ekologiju i neke zelene projekte, koji su standardi sada već i kod nas - rekao je Perunović.Somborska gradonačelnica Dušanka Golubović istakla da se radovi odvijaju prema planu i da je od velikog značaja za lokalne poljoprivrednike što se uz izgradnju puta radi i na izgradnji sistema za navodnjavanje i odvodnjavanje.- Očekujem u narednih mesec, do mesec i po dana, što je u skladu sa ugovorenim rokovima, da radovi na ovom delu puta budu završeni - najavila je Golubović i pojasnila da prva faza podrazumeva finansiranje i izgradnju nešto više od dva kilometra puta koji će u ukupnoj dužini imati 12 kilometara.Grad Sombor je iskoristio priliku da, s obzirom na izgradnju puta i sve procese koji su ga pratili, i kanal koji se nalazi u neposrednoj blizini puta stavi u dvostruku funkciju odvodnjavanja i navodnjavanja. Zbog toga je, pre izgradnje puta, Grad u saradnji sa JP Vode Vojvodine obezbedio finansiranje izgradnje cevastih propusta.      

----------------------------------------------------------

Datum: 29.04.2020

Medij: energyobserver.com

Link: http://www.energyobserver.com/sr/post/23460

Autori: Sijka Pistolova

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: SRBIJA U GRUPI ZEMALJA SA MINIMALNOM TRANSPARENTNOŠĆU BUDŽETA

Energyobserver.com je sajt sa informacijamo o energetici, sa posebnim akcentom na energetsku situaciju u jugoistočnoj Evropi.Ocena koju je Srbija dobila je pet poena niža od svetskog proseka i a za tri poena manja u odnosu na istraživanje o transparentnosti budžeta za 2017. godinu, kada je imala gotovo 43 i nalazila se na 62. mestu na listi.Od zemalja u regionu koje su ocenjivane, samo Bosna i Hercegovina ima manje poena (33), Severna Makedonija je za nijansu bolja (41), dok je najbolje rangirana Bugarska sa 71 poenom, Hrvatska i Slovenija imaju 68, Rumunija 64, Albanija 55 i Mađarska 45. Srbija je daleko najlošije ocenjena u pogledu učešća javnosti u kreiranju budžeta, sa samo dva poena (svetski prosek 14), a ocene za Srbiju su iznad svetskog proseka jedino u kategoriji revizorskog nadzora (57), što se takođe smatra ograničenom otvorenošću budžeta. "Značajan nivo transparentnosti budžeta" ove godine je dosegla 31 država, sa skorom od 61 i više, a svega njih šest ima više od 80 poena. Na vrhu liste su Novi Zeland i Južnoafrička Republika (87) i Švedska (86). S druge strane, čak tri zemlje imaju skor 0 (nula) - Jemen, Venecuela i Komorska ostrva, dok Katar ima jedan poen, a Sudan i Alžir po dva. Ocena Srbije je mogla biti bolja da su Vlada i Skupština poštovale svoje zakonske obaveze i rokove iz budžetskog kalendara prilikom pripreme budžeta za 2019. godinu i razmatranja završnog računa, prenosi TS. Da bi Srbija povećala otvorenost budžeta, pored poštovanja budžetskog kalendara, neophodno je takodje da Vlada počne da priprema polugodišnji izveštaj o izvršenju budžeta u skladu sa međunarodnim standardima, a Skupština Srbije da aktivnije prati izvršenje budžeta, uticaj novih zakona na javne finansije, ostvarivanje preporuka DRI i da raspravlja o Fiskalnoj strategiji i analizama Fiskalnog saveta. Transparentnost sama po sebi nije dovoljna za poboljšanje upravljanja budžetom, već je ključno uključivanje zainteresovane javnosti u razne faze budžetskog procesa. Ti mehanizmi, kada je reč o centralnom nivou gotovo da ne postoje, tako da Srbija u tom segmentu istraživanja ima skor dva (svetski prosek je 14, a susedna Bugarska ima 26), navodi se u saopštenju Transparentnosti. U aktuelnoj globalnoj krizi izazvanoj pandemijom COVID-19, transparentnost budžeta postala je još važnija - ona je neophodan uslov za poverenje između vlasti i građana. Zbog toga je neophodno da sve odluke o vanrednim rashodima budu objavljene (što trenutno u Srbiji nije slučaj), da Vlada pruži razumno obrazloženje za mere koje predlaže (što je izostalo u slučaju najavljenog načina distribucije 100 evra punoletnim građanima), i da podaci o sprovođenju mera budu javno dostupni. Istraživanje otvorenosti budžeta je jedini globalni nezavisni, uporedni i istraživački instrument, zasnovan na činjenicama, u kojem se koriste međunarodno prihvaćeni kriterijumi za ocenu pristupa javnosti informacijama o budžetu, stvarnim mogućnostima javnosti da učestvuje u pripremi budžeta i ulozi institucija za nadzor budžeta kao što su, u Srbiji, Narodna skupština, Državna revizorska institucija i Fiskalni savet.

----------------------------------------------------------

Datum: 29.04.2020

Medij: euractiv.rs

Link: https://euractiv.rs/2-srbija-i-eu/102-vesti/14875-srbija-u-grupi-zemalja-sa-minimalnom-transparentnou-budeta

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Srbija u grupi zemalja sa minimalnom transparentnošću budžeta

Srbija je pala za osam mesta i nalazi se na 70. mestu od 117 zemalja u međunarodnom istraživanju Indeks otvorenosti budžeta (Open budget index, OBI), saopštila je 29. aprila Transparentnost Srbija (TS). U istraživanju za 2019. godinu Srbija je ocenjena sa 40 poena, od maksimalnih 100, a posledica tog pada je svrstavanje u grupu zemalja sa "minimalnom transparentnošću budžeta". Ocena koju je Srbija dobila je pet poena niža od svetskog proseka i a za tri poena manja u odnosu na istraživanje o transparentnosti budžeta za 2017. godinu, kada je imala gotovo 43 i nalazila se na 62. mestu na listi.Od zemalja u regionu koje su ocenjivane, samo Bosna i Hercegovina ima manje poena (33), Severna Makedonija je za nijansu bolja (41), dok je najbolje rangirana Bugarska sa 71 poenom, Hrvatska i Slovenija imaju 68, Rumunija 64, Albanija 55 i Mađarska 45. Srbija je daleko najlošije ocenjena u pogledu učešća javnosti u kreiranju budžeta, sa samo dva poena (svetski prosek 14), a ocene za Srbiju su iznad svetskog proseka jedino u kategoriji revizorskog nadzora (57), što se takođe smatra ograničenom otvorenošću budžeta. "Značajan nivo transparentnosti budžeta" ove godine je dosegla 31 država, sa skorom od 61 i više, a svega njih šest ima više od 80 poena. Na vrhu liste su Novi Zeland i Južnoafrička Republika (87) i Švedska (86). S druge strane, čak tri zemlje imaju skor 0 (nula) - Jemen, Venecuela i Komorska ostrva, dok Katar ima jedan poen, a Sudan i Alžir po dva. Ocena Srbije je mogla biti bolja da su Vlada i Skupština poštovale svoje zakonske obaveze i rokove iz budžetskog kalendara prilikom pripreme budžeta za 2019. godinu i razmatranja završnog računa, prenosi TS. Da bi Srbija povećala otvorenost budžeta, pored poštovanja budžetskog kalendara, neophodno je takodje da Vlada počne da priprema polugodišnji izveštaj o izvršenju budžeta u skladu sa međunarodnim standardima, a Skupština Srbije da aktivnije prati izvršenje budžeta, uticaj novih zakona na javne finansije, ostvarivanje preporuka DRI i da raspravlja o Fiskalnoj strategiji i analizama Fiskalnog saveta. Transparentnost sama po sebi nije dovoljna za poboljšanje upravljanja budžetom, već je ključno uključivanje zainteresovane javnosti u razne faze budžetskog procesa. Ti mehanizmi, kada je reč o centralnom nivou gotovo da ne postoje, tako da Srbija u tom segmentu istraživanja ima skor dva (svetski prosek je 14, a susedna Bugarska ima 26), navodi se u saopštenju Transparentnosti. U aktuelnoj globalnoj krizi izazvanoj pandemijom COVID-19, transparentnost budžeta postala je još važnija - ona je neophodan uslov za poverenje između vlasti i građana. Zbog toga je neophodno da sve odluke o vanrednim rashodima budu objavljene (što trenutno u Srbiji nije slučaj), da Vlada pruži razumno obrazloženje za mere koje predlaže (što je izostalo u slučaju najavljenog načina distribucije 100 evra punoletnim građanima), i da podaci o sprovođenju mera budu javno dostupni. Istraživanje otvorenosti budžeta je jedini globalni nezavisni, uporedni i istraživački instrument, zasnovan na činjenicama, u kojem se koriste međunarodno prihvaćeni kriterijumi za ocenu pristupa javnosti informacijama o budžetu, stvarnim mogućnostima javnosti da učestvuje u pripremi budžeta i ulozi institucija za nadzor budžeta kao što su, u Srbiji, Narodna skupština, Državna revizorska institucija i Fiskalni savet.Izvor: BetaFoto: Beta

----------------------------------------------------------

Datum: 29.04.2020

Medij: europeanwesternbalkans.rs

Link: https://europeanwesternbalkans.rs/srbija-pala-za-osam-mesta-na-listi-indeksa-otvorenosti-budzeta/

Autori: EWB

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Srbija pala za osam mesta na listi Indeksa otvorenosti budžeta

Foto: Pixabay / Steve Buissinne BEOGRAD - Srbija je pala za osam mesta i nalazi se na 70. mestu od 117 zemalja u međunarodnom istraživanju Indeks otvorenosti budžeta (Open budget index - OBI). Srbija u istraživan Foto: Pixabay / Steve Buissinne BEOGRAD - Srbija je pala za osam mesta i nalazi se na 70. mestu od 117 zemalja u međunarodnom istraživanju Indeks otvorenosti budžeta (Open budget index - OBI). Srbija u istraživanju za 2019. godinu ocenena sa 40 poena, od maksimalnih 100. Ta ocena je za pet poena niža od svetskog proseka i za tri poena manja u odnosu na istraživanje o transparentnosti budžeta za 2017. godinu, kada je Srbija imala rezultat od 43 i nalazila se na 62. mestu na listi. Usled toga pada, Srbija je sada svrstana u grupu zemalja sa "minimalnom transparentnošću budžeta", saopštili su iz Transparentnosti Srbija.Dodaje se da je Srbija najlošije ocenjena u pogledu uključivanja javnosti u razne faze budžetskog procesa, sa samo dva poena iako je svetski prosek 14, zato što ti mehanizmi, kada je reč o centralnom nivou, gotovo da ne postoje. Ocene za Srbiju su iznad svetskog proseka jedino u kategoriji revizorskog nadzora (57), iako je i ta ocena u rangu "ograničena otvorenost budžeta"."Ocena Srbije je mogla biti bolja da su Vlada i Skupština poštovale svoje zakonske obaveze i rokove iz budžetskog kalendara prilikom pripreme budžeta za 2019. godinu i razmatranja završnog računa. Činjenica da je došlo do poboljšanja u pripremi budžeta za 2020, i da je Skupština nedavno usvajala završne račune budžeta, ukoliko postane stalna praksa, uticaće na popravljanje skora u narednim istraživačkim ciklusima", navodi se u saopštenju.Da bi Srbija povećala otvorenost budžeta, pored poštovanja budžetskog kalendara, neophodno je takođe da Vlada počne da priprema polugodišnji izveštaj o izvršenju budžeta u skladu sa međunarodnim standardima, a Skupština Srbije da aktivnije prati izvršenje budžeta, uticaj novih zakona na javne finansije, ostvarivanje preporuka DRI i da raspravlja o Fiskalnoj strategiji i analizama Fiskalnog saveta, navode iz Transparentnosti Srbija.Dodaje se da od zemalja u regionu koje su ocenjivane, samo Bosna i Hercegovina ima lošiji skor (33), Severna Makedonija je za nijansu bolja (41), dok je najbolje rangirana Bugarska sa skorom 71. Hrvatska i Slovenija imaju skor 68, Rumunija 64, Albanija 55 i Mađarska 45."U aktuelnoj globalnoj krizi izazvanoj pandemijom COVID-19, transparentnost budžeta postala je još važnija - ona je neophodan uslov za poverenje između vlasti i građana. Zbog toga je neophodno da sve odluke o vanrednim rashodima budu objavljene - što trenutno u Srbiji nije slučaj, da Vlada pruži razumno obrazloženje za mere koje predlaže - što je izostalo u slučaju najavljenog načina distribucije 100 evra punoletnim građanima, i da podaci o sprovođenju mera budu javno dostupni", navodi se u saopštenju.Organizacija za Međunarodno budžetsko partnerstvo sa sedištem u Vašingtonu, (International Budget Partnership - IBP) je utvrdila metodologiju i prvi put sprovela istraživanje otvorenosti budžeta 2006. godine. Cilj je da građani širom sveta bolje razumeju budžetske procese i da steknu mogućnost uticaja kako će se se javna sredstva prikupljati i trošiti. U saradnji sa IBP, istraživanje svake druge godine sprovode organizacije nezavisne od Vlade (u Srbiji, to je Transparentnost Srbija). Ove nalaze verifikuju dva nezavisna eksperta, a predstavnici Vlade dobijaju priliku da ukažu na eventualne propuste, nakon čega se sačinjavaju konačni rezultati.      

----------------------------------------------------------

Datum: 29.04.2020

Medij: Fonet

Link: http://www.fonet.rs

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: PAD NA LISTI OTVORENOSTI BUDŽETA

PAD NA LISTI OTVORENOSTI BUDŽETABEOGRAD, 29. april 2020. (FoNet) - Srbija je pala za osammesta i nalazi se na 70. mestu od 117 zemalja u međunarodnomistraživanju Indeks otvorenosti budžeta, saopštila je danasorganizacija Transparentnost Srbija.Kako se navodi, Srbija je u istraživanju za 2019. godinuocenjena sa 40 poena, od maksimalnih 100. Ta ocena je za petpoena niža od svetskog proseka i za tri poena manja u odnosuna istraživanje o transparentnosti budžeta za 2017. godinu,kada je Srbija imala skor 43 i nalazila se na 62. mestu nalisti. Usled toga pada, Srbija je svrstana u grupu zemaljasa "minimalnom transparentnošću budžeta".Od zemalja u regionu koje su ocenjivane, samo Bosna iHercegovina ima lošiji skor (33), Severna Makedonija je zanijansu bolja (41), dok je najbolje rangirana Bugarska saskorom 71. Hrvatska i Slovenija imaju skor 68, Rumunija 64,Albanija 55 i Mađarska 45.Srbija je najlošije ocenjena u pogledu učešća javnosti ukreiranju budžeta, sa samo 2 poena (svetski prosek 14), aocene za Srbiju su iznad svetskog proseka jedino ukategoriji revizorskog nadzora (57), što se takođe smatraograničenom otvorenošću budžeta, navela je TS."Značajan nivo transparentnosti budžeta" ove godine jedosegla 31 država, sa skorom od 61 i više, a svega njih šestima više od 80 poena. Na vrhu liste su Novi Zeland iJužnoafrička Republika (87) i Švedska (86). S druge strane,tri zemlje imaju skor 0 (nula) – Jemen, Venecuela i Komorskaostrva, dok Katar ima ocenu 1, a Sudan i Alžir po 2.Prema TS, ocena Srbije je mogla biti bolja da su Vlada iSkupština poštovale zakonske obaveze i rokove iz budžetskogkalendara prilikom pripreme budžeta za 2019. godinu irazmatranja završnog računa.Činjenica da je došlo do poboljšanja u pripremi budžeta za2020. godinu i da je Skupština nedavno usvajala završneračune budžeta, ukoliko postane stalna praksa, uticaće napopravljanje skora u narednim istraživačkim ciklusima,smatra TS.Da bi Srbija povećala otvorenost budžeta, pored poštovanjabudžetskog kalendara, neophodno je takođe da Vlada počne dapriprema polugodišnji izveštaj o izvršenju budžeta, aSkupština da aktivnije prati izvršenje budžeta, uticaj novihzakona na javne finansije, ostvarivanje preporuka DRI i daraspravlja o Fiskalnoj strategiji i analizama Fiskalnogsaveta.U aktuelnoj globalnoj krizi izazvanoj pandemijom kovid–19,transparentnost budžeta je neophodan uslov za poverenjeizmeđu vlasti i građana, smatra TS i dodaje da je zbog toganeophodno da sve odluke o vanrednim rashodima buduobjavljene, da Vlada pruži razumno obrazloženje za mere kojepredlaže i da podaci o sprovođenju mera budu javnodostupni.Organizacija za Međunarodno budžetsko partnerstvo sasedištem u Vašingtonu, (International Budget Partnership –IBP) je utvrdila metodologiju i prvi put sprovelaistraživanje otvorenosti budžeta 2006. godine.U saradnji sa IBP, istraživanje svake druge godine sprovodeorganizacije nezavisne od Vlade, a u Srbiji je to TS. Ovenalaze verifikuju dva nezavisna eksperta, a predstavniciVlade dobijaju priliku da ukažu na eventualne propuste,nakon čega se sačinjavaju konačni rezultati.

----------------------------------------------------------

Datum: 29.04.2020

Medij: Fonet

Link: http://www.fonet.rs

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: DIREKTORKA KRŠILA ZAKON

DIREKTORKA KRŠILA ZAKONNIŠ, 29. april 2020. (FoNet) - Nova direktorka Gerontološkogcentra u Nišu Slađana Maranović Nikolić prekršila je zakondok je bila direktorka Centra za socijalni rad u Kučevu,zbog čega je Agencija za borbu protiv korupcije tražilanjenu smenu, objavio je danas Centar za istraživačkonovinarstvo (CINS).Kako CINS saznaje, Agencija je još 2017. predložila njenusmenu sa funkcije direktorke kučevskog Centra za socijalnirad, jer je zaposlila svog brata od strica, čime se našla usukobu interesa i prekršila Zakon o Agenciji za borbu protivkorupcije.Ona je od 2015. do 2017. sa bratom zaključivala ugovore oradu koji je za to vreme promenio više pozicija - odspremačice, preko peglarke-pralje do portira.Da bi preuzela mesto direktora u Nišu, ona je 27. aprila,nakon šest godina, podnela ostavku u Kučevu. Prethodno ju jeMinistarstvo, na predlog Nišavskog upravnog okruga,imenovalo za novog rukovodioca Gerontološkog centra, pišeCINS.

----------------------------------------------------------

Datum: 29.04.2020

Medij: informer.rs

Link: http://informer.rs/vesti/drustvo/513901/ovo-placa-suvim-zlatom-moze-srbija-uzeti-milione-skladistenju-nafte-ovo-sada-glavni-biznis-svetu

Autori: Redakcija

Teme: Javno privatno partnerstvo

Naslov: OVO SE PLAĆA SUVIM ZLATOM! MOŽE LI SE SRBIJA UZETI MILIONE NA SKLADIŠTENJU NAFTE! Ovo je sada glavni biznis u svetu!

U trenutku kad je cena crnog zlata na istorijskom minimumu, interes svih spekulanata je da kupe jeftinu nafu i uskladište je "za bolja vremena". Kako je cena sladištenja enormno porasla, skladišta su postala veoma tražen i profitabilni resurs na celoj planeta, ali, njih jednostavno više - nemaSputnjik 21:27 29. 04. 2020.U trenutku kad je cena crnog zlata na istorijskom minimumu, interes svih spekulanata je da kupe jeftinu nafu i uskladište je "za bolja vremena". Kako je cena sladištenja enormno porasla, skladišta su postala veoma tražen i profitabilni resurs na celoj planeta, ali, njih jednostavno više - nema- Nemamo dovoljno kapaciteta ni za sopstvene potrebe i očekuje se izgradnja novih skladišta za tu svrhu - kaže Prof. dr Bogdan Kuzmanović, v.d. direktora Javnog preduzeća Transnafta AD govoreći o tome da su ekonomska kriza i "naftni rat" velikih proizvođača, uz efekte pandemije korona virusa doveli do pada potražnje za sirovom naftom.Kuzmanović objašnjava da je u Republici Srbiji trenutno izdato 27 licenci za skladištenje sirove nafte, derivata nafte ili biogoriva. Za skladištenje obaveznih državnih rezervi se prevashodno koriste kapaciteti javnih skladišta odnosno Republičke direkcije za robne rezerve i Transnafte AD.- U sledećoj fazi moguće je da će se popunjavati slobodni kapaciteti u privatnom vlasništvu ili će se pristupiti javno privatnom partnerstvu. Trenutni kapaciteti omogućavaju 20 dana normalnog funkcionisanja zemlje ukoliko dođe do poremećaja u snabdevanju. Što se tiče Transnafte skladište za sirovu naftu je trenutno zapunjeno 63 posto i očekujemo da će ove godine biti zapunjeno 100 posto, dok je skladište za derivate sirove nafte potpuno napunjeno. U ovoj godini nakon rekonstrukcija rezervoara koje su u toku, biće na raspolaganju još dodatni skladišni kapaciteti za derivate. Za druge energetske subjekte nemam podatke - kaže Kuzmanović navodeći da se većina balkanskih zemalja nalazi u sličnoj situaciji kao i Republika Srbija - u postepenom povećavanju količina obaveznih rezervi nafte i derivata nafte kako bi postepeno došli do količina shodno preuzetim međunarodnim obavezama, s tim da je trenutno situacija u Srbiji najbolja.Govoreći o politici skladištenja u Srbiji Kuzmanović kaže da je Republika Srbija je u obavezi da formira obavezne rezerve nafte i derivata nafte u visini 90 dana prosečnog dnevnog neto uvoza ili 61 dan prosečne dnevne potrošnje, u zavisnosti koja količina je veća. Zakonom o robnim rezervama propisuje se obaveza formiranja obaveznih rezervi najkasnije do 31. decembra 2022. godine. Formiranje obaveznih rezervi nafte i derivata nafte jeste jedan od osnovnih i strateških ciljeva u oblasti energetike i predstavlja važan preduslov za podizanje nivoa energetske bezbednosti Republike Srbije.I naftne kompanije, koje posluju u Srbiji imaju svoje programe poslovanja i višegodišnje planove kojima obuhvataju i problematiku obezbeđenja nafte odnosno naftnih derivata za svoje poslovanje.Tanjug- Kada su u pitanju obavezne rezerve, njima se isključivo bavi Ministarstvo rudarstva i energetike preko Uprave za skladištenje obaveznih rezervi energenata, i oni to rade veoma profesionalno i odgovorno - kaže Kuzmanović komentarišući da se, po pitanju budućih politika za skladištenje nafte i derivate, "dešavaju presedani u ekonomskom, geopolitičkom i bezbednosnom smislu, tako da je neophodno obezbediti energetsku i prehrambenu sigurnost za naciju. Ovu opomenu treba ozbiljno shvatiti i obezbediti dovoljne kapacitete pre svega za svoje potrebe, a možda ne bi bilo loše obezbediti višak skladišnog prostora koji bi se mogao veoma lako i lepo unovčiti. Tek kada imate višak kapaciteta vi ga možete ili iznajmiti ili popuniti jeftinim energentima koje ćete kasnije, kada cene porastu dobro prodati.Fotoilustracija/ClipartTanjug          

----------------------------------------------------------

Datum: 29.04.2020

Medij: insajder.net

Link: https://insajder.net/sr/sajt/vazno/18165/

Autori: Insajder

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Transparentnost: Srbija u grupi zemalja sa minimalnom transparentnošću budžeta

Srbija je pala za osam mesta i nalazi se na 70. mestu od 117 zemalja u međunarodnom istraživanju Indeks otvorenosti budžeta (Open budget index - OBI), saopštila je danas Transparentnost Srbija. Objavljeno: 29.04.2020 Tweet Srbija je pala za osam mesta i nalazi se na 70. mestu od 117 zemalja u međunarodnom istraživanju Indeks otvorenosti  budžeta (Open budget index - OBI), saopštila je danas Transparentnost Srbija. Transparentnost Srbija Srbija je u istraživanju za 2019. godinu ocenjena sa 40 poena, od maksimalnih 100, a posledica ovog pada je svrstavanje u grupu zemalja sa "minimalnom transparentnošću budžeta". Ocena koju je Srbija dobila je pet poena niža od svetskog proseka i za tri poena manja u odnosu na istraživanje o transparentnosti budžeta za 2017. godinu, kada je imala gotovo 43 i nalazila se na 62. mestu na listi Open budget index - OBI. Od zemalja u regionu koje su ocenjivane, samo Bosna i Hercegovina ima lošiji skor (33), Severna Makedonija je za nijansu bolja (41), dok je najbolje rangirana Bugarska sa skorom 71, Hrvatska i Slovenija imaju skor 68, Rumunija 64, Albanija 55 i Mađarska 45. Srbija je daleko najlošije ocenjena u pogledu učešća javnosti u kreiranju budžeta, sa samo dva poena (svetski prosek 14), a ocene za Srbiju su iznad svetskog proseka jedino u kategoriji revizorskog nadzora (57), što se takođe smatra ograničenom otvorenošću budžeta.   "Značajan nivo transparentnosti budžeta" ove godine je dosegla 31 država, sa skorom od 61 i više, a svega njih šest ima više od 80 poena. Na vrhu liste su Novi Zeland i Južnoafrička Republika (87) i Švedska (86). S druge strane, čak tri zemlje imaju skor 0 (nula) - Jemen, Venecuela i Komorska ostrva, dok Katar ima ocenu 1, a Sudan i Alžir po 2. Ocena Srbije je mogla biti bolja da su Vlada i Skupština poštovale svoje zakonske obaveze i rokove iz budžetskog kalendara prilikom pripreme budžeta za 2019.godinu i razmatranja završnog računa, prenosi TS. Da bi Srbija povećala otvorenost budžeta, pored poštovanja budžetskog kalendara, neophodno je takođe da Vlada počne da priprema polugodišnji izveštaj o izvršenju budžeta u skladu sa međunarodnim standardima, a Skupština Srbije da aktivnije prati izvršenje budžeta, uticaj novih zakona na javne finansije, ostvarivanje preporuka DRI i da raspravlja o Fiskalnoj strategiji i analizama Fiskalnog saveta.  Transparentnost sama po sebi nije dovoljna za poboljšanje upravljanja budžetom, već je ključno uključivanje zainteresovane javnosti u razne faze budžetskog procesa. Ti mehanizmi, kada je reč o centralnom nivou gotovo da ne postoje, tako da Srbija u tom segmentu istraživanja ima skor 2 (svetski prosek je 14, a susedna Bugarska ima 26), navodi se u saopštenju Transparentnosti. U aktuelnoj globalnoj krizi izazvanoj pandemijom kovid19, transparentnost budžeta postala je još važnija - ona je neophodan uslov za poverenje između vlasti i građana. Zbog toga je neophodno da sve odluke o vanrednim rashodima budu objavljene (što trenutno u Srbiji nije slučaj), da Vlada pruži razumno obrazloženje za mere koje predlaže (što je izostalo u slučaju najavljenog načina distribucije 100 evra punoletnim građanima), i da podaci o sprovođenju mera budu javno dostupni, navodi Transparentnost. Istraživanje otvorenosti budžeta je, kako je navedeno, jedini globalni nezavisni, uporedni i istraživački instrument, zasnovan na činjenicama, u kojem se koriste međunarodno prihvaćeni kriterijumi za ocenu pristupa javnosti informacijama o budžetu, stvarnim mogućnostima javnosti da učestvuje u pripremi budžeta i ulozi institucija za nadzor budžeta kao što su, u Srbiji, Narodna skupština, Državna revizorska institucija i Fiskalni savet. U Skupštini Srbije trenutno je u toku rasprava o rebalansu budžeta do kojeg je došlo zbog vanrednih mera u odbrane od kovida19. Izvor: Insajder, Beta Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.

----------------------------------------------------------

Datum: 29.04.2020

Medij: krstarica.com

Link: https://www.krstarica.com/vesti/srbija/ts-srbija-u-grupi-zemalja-sa-minimalnom-transparentnoscu-budzeta/

Autori: @krstarica

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: TS: Srbija u grupi zemalja sa minimalnom transparentnošću budžeta

Srbija je pala za osam mesta i nalazi se na 70. mestu od 117 zemalja u medjunarodnom istraživanju Indeks otvorenosti  budžeta (Open budget index - OBI),Srbija je pala za osam mesta i nalazi se na 70. mestu od 117 zemalja u medjunarodnom istraživanju Indeks otvorenosti  budžeta (Open budget index - OBI), saopštila je danas Transparentnost Srbija (TS). Srbija je u istraživanju za 2019. godinu ocenjena sa 40 poena, od maksimalnih 100, a posledica ovog pada je svrstavanje u grupu zemalja sa "minimalnom transparentnošću budžeta". Ocena koju je Srbija dobila je pet poena niža od svetskog proseka i a za tri poena manja u odnosu na istraživanje o transparentnosti budžeta za 2017. godinu, kada je imala gotovo 43 i nalazila se na 62. mestu na listi. Od zemalja u regionu koje su ocenjivane, samo Bosna i Hercegovina ima lošiji skor (33), Severna Makedonija je  za nijansu bolja (41), dok je najbolje rangirana Bugarska sa skorom 71, Hrvatska i Slovenija imaju skor 68, Rumunija 64, Albanija 55 i Madjarska 45. Srbija je daleko najlošije ocenjena u pogledu učešća javnosti u kreiranju budžeta, sa samo 2 poena (svetski prosek 14), a ocene za Srbiju su iznad svetskog proseka jedino u kategoriji revizorskog nadzora (57), što se takodje smatra ograničenom otvorenošću budžeta. "Značajan nivo transparentnosti budžeta" ove godine je dosegla 31 država, sa skorom od 61 i više, a svega njih šest ima više od 80 poena. Na vrhu liste su Novi Zeland i Južnoafrička Republika (87) i Švedska (86). S druge strane, čak tri zemlje imaju skor 0 (nula) - Jemen, Venecuela i Komorska ostrva, dok Katar ima ocenu 1, a Sudan i Alžir po 2. Ocena Srbije je mogla biti bolja da su Vlada i Skupština poštovale svoje zakonske obaveze i rokove iz budžetskog kalendara prilikom pripreme budžeta za 2019.godinu i razmatranja završnog računa, prenosi TS. Da bi Srbija povećala otvorenost budžeta, pored poštovanja budžetskog kalendara, neophodno je takodje da Vlada počne da priprema polugodišnji izveštaj o izvršenju budžeta u skladu sa medjunarodnim standardima, a Skupština Srbije da aktivnije prati izvršenje budžeta, uticaj novih zakona na javne finansije, ostvarivanje preporuka DRI i da raspravlja o Fiskalnoj strategiji i analizama Fiskalnog saveta.   Transparentnost sama po sebi nije dovoljna za poboljšanje upravljanja budžetom, već je ključno uključivanje zainteresovane javnosti u razne faze budžetskog procesa. Ti mehanizmi, kada je reč o centralnom nivou gotovo da ne postoje, tako da Srbija u tom segmentu istraživanja ima skor 2 (svetski prosek je 14, a susedna Bugarska ima 26), navodi se u saopštenju Transparentnosti. U aktuelnoj globalnoj krizi izazvanoj pandemijom COVID-19, transparentnost budžeta postala je još važnija - ona je neophodan uslov za poverenje izmedju vlasti i gradjana. Zbog toga je neophodno da sve odluke o vanrednim rashodima budu objavljene (što trenutno u Srbiji nije slučaj), da Vlada pruži razumno obrazloženje za mere koje predlaže (što je izostalo u slučaju najavljenog načina distribucije 100 evra punoletnim gradjanima), i da podaci o sprovodjenju mera budu javno dostupni. Istraživanje otvorenosti budžeta je jedini globalni nezavisni, uporedni i istraživački instrument, zasnovan na činjenicama, u kojem se koriste medjunarodno prihvaćeni kriterijumi za ocenu pristupa javnosti informacijama o budžetu, stvarnim mogućnostima javnosti da učestvuje u pripremi budžeta i ulozi institucija za nadzor budžeta kao što su, u Srbiji, Narodna skupština, Državna revizorska institucija i Fiskalni savet. (Beta)

----------------------------------------------------------

Datum: 29.04.2020

Medij: maglocistac.rs

Link: https://maglocistac.rs/transparentnost-srbija-po-indeksu-otvorenosti-budzeta-srbija-pala-na-70-mesto/

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: TRANSPARENTNOST SRBIJA: PO INDEKSU OTVORENOSTI BUDŽETA, SRBIJA PALA NA 70. MESTO

Početna U fokusu Srbija je pala za osam mesta i nalazi se na 70. mestu od 117 zemalja u međunarodnom istraživanju Indeks otvorenosti budžeta (Open budget index OBI), saopštila je danas Transparentnost Srbija (TS).Srbija je u istraživanju za 2019. godinu ocenjena sa 40 poena, od maksimalnih 100, a posledica ovog pada je svrstavanje u grupu zemalja sa "minimalnom transparentnošću budžeta".Ocena koju je Srbija dobila je pet poena niža od svetskog proseka a za tri poena manja u odnosu na istraživanje o transparentnosti budžeta za 2017. godinu, kada je imala gotovo 43 i nalazila se na 62. mestu na listi.Od zemalja u regionu koje su ocenjivane, samo Bosna i Hercegovina ima lošiji skor (33), Severna Makedonija je za nijansu bolja (41), dok je najbolje rangirana Bugarska sa skorom 71, Hrvatska i Slovenija imaju skor 68, Rumunija 64, Albanija 55 i Mađarska 45.Srbija je daleko najlošije ocenjena u pogledu učešća javnosti u kreiranju budžeta, sa samo 2 poena (svetski prosek 14), a ocene za Srbiju su iznad svetskog proseka jedino u kategoriji revizorskog nadzora (57), što se takođe smatra ograničenom otvorenošću budžeta."Značajan nivo transparentnosti budžeta" ove godine je dosegla 31 država, sa skorom od 61 i više, a svega njih šest ima više od 80 poena. Na vrhu liste su Novi Zeland i Južnoafrička Republika (87) i Švedska (86). S druge strane, čak tri zemlje imaju skor 0 (nula) - Jemen, Venecuela i Komorska ostrva, dok Katar ima ocenu 1, a Sudan i Alžir po 2.Ocena Srbije je mogla biti bolja da su Vlada i Skupština poštovale svoje zakonske obaveze i rokove iz budžetskog kalendara prilikom pripreme budžeta za 2019. godinu i razmatranja završnog računa, prenosi TS.Da bi Srbija povećala otvorenost budžeta, pored poštovanja budžetskog kalendara, neophodno je takođe da Vlada počne da priprema polugodišnji izveštaj o izvršenju budžeta u skladu sa međunarodnim standardima, a Skupština Srbije da aktivnije prati izvršenje budžeta, uticaj novih zakona na javne finansije, ostvarivanje preporuka DRI i da raspravlja o Fiskalnoj strategiji i analizama Fiskalnog saveta.Transparentnost sama po sebi nije dovoljna za poboljšanje upravljanja budžetom, već je ključno uključivanje zainteresovane javnosti u razne faze budžetskog procesa. Ti mehanizmi, kada je reč o centralnom nivou gotovo da ne postoje, tako da Srbija u tom segmentu istraživanja ima skor 2 (svetski prosek je 14, a susedna Bugarska ima 26), navodi se u saopštenju Transparentnosti.U aktuelnoj globalnoj krizi izazvanoj pandemijom COVID-19, transparentnost budžeta postala je još važnija - ona je neophodan uslov za poverenje između vlasti i građana. Zbog toga je neophodno da sve odluke o vanrednim rashodima budu objavljene (što trenutno u Srbiji nije slučaj), da Vlada pruži razumno obrazloženje za mere koje predlaže (što je izostalo u slučaju najavljenog načina distribucije 100 evra punoletnim građanima), i da podaci o sprovođenju mera budu javno dostupni.Istraživanje otvorenosti budžeta je jedini globalni nezavisni, uporedni i istraživački instrument, zasnovan na činjenicama, u kojem se koriste međunarodno prihvaćeni kriterijumi za ocenu pristupa javnosti informacijama o budžetu, stvarnim mogućnostima javnosti da učestvuje u pripremi budžeta i ulozi institucija za nadzor budžeta kao što su, u Srbiji, Narodna skupština, Državna revizorska institucija i Fiskalni savet. Izvor: Beta          

----------------------------------------------------------

Datum: 29.04.2020

Medij: mediagroup.rs

Link: http://mediagroup.rs/srbija-pala-na-70-mesto-na-listi-otvorenosti-budzeta/

Autori: @MediagroupT

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Srbija pala na 70. mesto na listi otvorenosti budžeta

Srbija pala na listi Indeksa otvorenosti budžeta On:Srbija pala na listi Indeksa otvorenosti budžeta Srbija je pala za osam mesta i nalazi se na 70. mestu od 117 zemalja u međunarodnom istraživanju Indeks otvorenosti budžeta (Open budget index - OBI), objavila je Transparentnost Srbija. Transparentnost Srbija je saopštila danas da je Srbija u istraživanju za 2019. godinu ocenjena sa 40 poena, od maksimalnih 100. Ta ocena je za pet poena niža od svetskog proseka i za tri poena manja u odnosu na istraživanje o transparentnosti budžeta za 2017. godinu, kada je Srbija imala skor 43 i nalazila se na 62. mestu na listi. Usled toga pada, sada smo svrstani u grupu zemalja sa "minimalnom transparentnošću budžeta".Od zemalja u regionu koje su ocenjivane, samo Bosna i Hercegovina ima lošiji skor (33), Severna Makedonija je za nijansu bolja (41), dok je najbolje rangirana Bugarska sa skorom 71. Hrvatska i Slovenija imaju skor 68, Rumunija 64, Albanija 55 i Mađarska 45.Srbija je daleko najlošije ocenjena u pogledu učešća javnosti u kreiranju budžeta, sa samo 2 poena (svetski prosek 14), a ocene za Srbiju su iznad svetskog proseka jedino u kategoriji revizorskog nadzora (57), iako je i ta ocena u rangu "ograničena otvorenost budžeta".Ocena Srbije je mogla biti bolja da su Vlada i Skupština poštovale svoje zakonske obaveze i rokove iz budžetskog kalendara prilikom pripreme budžeta za 2019.godinu i razmatranja završnog računa. Činjenica da je došlo do poboljšanja u pripremi budžeta za 2020, i da je Skupština nedavno usvajala završne račune budžeta, ukoliko postane stalna praksa, uticaće na popravljanje skora u narednim istraživačkim ciklusima, navodi se u tekstu na sajtu Transparentnost Srbija.Da bi Srbija povećala otvorenost budžeta, pored poštovanja budžetskog kalendara, neophodno je takođe da Vlada počne da priprema polugodišnji izveštaj o izvršenju budžeta u skladu sa međunarodnim standardima, a Skupština Srbije da aktivnije prati izvršenje budžeta, uticaj novih zakona na javne finansije, ostvarivanje preporuka DRI i da raspravlja o Fiskalnoj strategiji i analizama Fiskalnog saveta.Transparentnost sama po sebi nije dovoljna za poboljšanje upravljanja budžetom, već je ključno uključivanje zainteresovane javnosti u razne faze budžetskog procesa. Ti mehanizmi, kada je reč o centralnom nivou gotovo da ne postoje, tako da Srbija u tom segmentu istraživanja ima skor 2 (svetski prosek je 14, a susedna Bugarska ima 26).U aktuelnoj globalnoj krizi izazvanoj pandemijom Covid-19, transparentnost budžeta postala je još važnija - ona je neophodan uslov za poverenje između vlasti i građana. Zbog toga je neophodno da sve odluke o vanrednim rashodima budu objavljene - što trenutno u Srbiji nije slučaj, da Vlada pruži razumno obrazloženje za mere koje predlaže - što je izostalo u slučaju najavljenog načina distribucije 100 evra punoletnim građanima, i da podaci o sprovođenju mera budu javno dostupni.Istraživanje otvorenosti budžeta je jedini globalni nezavisni, uporedni i istraživački instrument, zasnovan na činjenicama, u kojem se koriste međunarodno prihvaćeni kriterijumi za ocenu pristupa javnosti informacijama o budžetu, stvarnim mogućnostima javnosti da učestvuje u pripremi budžeta i ulozi institucija za nadzor budžeta kao što su, u Srbiji, Narodna skupština, Državna revizorska institucija i Fiskalni savet.(izvor, Nova Ekonomija)            

----------------------------------------------------------

Datum: 29.04.2020

Medij: naslovi.net

Link: https://naslovi.net/2020-04-29/danas/ts-srbija-u-grupi-zemalja-sa-minimalnom-transparentnoscu-budzeta/25345033

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: TS: Srbija u grupi zemalja sa minimalnom transparentnošću budžeta

Danas pre 6 minuta  |  Piše: BetaSrbija je pala za osam mesta i nalazi se na 70. mestu od 117 zemalja u međunarodnom istraživanju Indeks otvorenosti budžeta (Open budget index - OBI), saopštila je danas Transparentnost Srbija (TS). Srbija je u istraživanju za 2019. godinu ocenjena sa 40 poena, od maksimalnih 100, a posledica ovog pada je svrstavanje u grupu zemalja sa "minimalnom transparentnošću budžeta". Ocena koju je Srbija dobila je pet poena niža od svetskog proseka i a za tri poena manja u odnosu na istraživanje o transparentnosti budžeta za 2017. godinu, kada je imala gotovo 43 i nalazila se na 62. mestu na listi. Od zemalja u regionu koje su ocenjivane, samo Bosna i Hercegovina ima

----------------------------------------------------------

Datum: 29.04.2020

Medij: naslovi.net

Link: https://naslovi.net/2020-04-29/slobodna-evropa/srbija-medju-zemljama-sa-minimalnom-transparentnoscu-budzeta/25345113

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Srbija među zemljama sa minimalnom transparentnošću budžeta

Slobodna Evropa pre 7 minutaSrbija je pala za osam mesta i nalazi se na 70. mestu od 117 zemalja u međunarodnom istraživanju Indeks otvorenosti budžeta (Open budget index - OBI), saopštila je u sredu organizacija Transparentnost Srbija (TS). Srbija je u istraživanju za 2019. godinu ocenjena sa 40 poena, od maksimalnih 100, a posledica ovog pada je svrstavanje u grupu zemalja sa "minimalnom transparentnošću budžeta". Ko kontroliše novac građana Srbije Ocena koju je Srbija dobila je pet poena

----------------------------------------------------------

Datum: 29.04.2020

Medij: naslovi.net

Link: https://naslovi.net/2020-04-29/insajder/transparentnost-srbija-u-grupi-zemalja-sa-minimalnom-transparentnoscu-budzeta/25345159

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Transparentnost: Srbija u grupi zemalja sa minimalnom transparentnošću budžeta

Insajder pre 5 minuta  |  Insajder, BetaSrbija je pala za osam mesta i nalazi se na 70. mestu od 117 zemalja u medjunarodnom istraživanju Indeks otvorenosti budžeta (Open budget index - OBI), saopštila je danas Transparentnost Srbija. Srbija je u istraživanju za 2019. godinu ocenjena sa 40 poena, od maksimalnih 100, a posledica ovog pada je svrstavanje u grupu zemalja sa "minimalnom transparentnošću budžeta". Ocena koju je Srbija dobila je pet poena niža od svetskog proseka i a za tri poena manja u odnosu na istraživanje o transparentnosti budžeta za 2017. godinu, kada je imala gotovo 43 i nalazila se na 62. mestu na listi Open budget index - OBI. Od zemalja u regionu koje su ocenjivane, samo

----------------------------------------------------------

Datum: 29.04.2020

Medij: naslovi.net

Link: https://naslovi.net/2020-04-29/radio-021/ts-srbija-medju-zemljama-sa-najmanje-transparentnim-budzetom/25345466

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: TS: Srbija među zemljama sa najmanje transparentnim budžetom

Radio 021 pre 5 minuta  |  BetaSrbija je pala za osam mesta i nalazi se na 70. mestu od 117 zemalja u međunarodnom istraživanju Indeks otvorenosti budžeta (Open budget index OBI), saopštila je danas Transparentnost Srbija (TS). Srbija je u istraživanju za 2019. godinu ocenjena sa 40 poena, od maksimalnih 100, a posledica ovog pada je svrstavanje u grupu zemalja sa "minimalnom transparentnošću budžeta". Ocena koju je Srbija dobila je pet poena niža od svetskog proseka, a za tri poena manja u odnosu na istraživanje o transparentnosti budžeta za 2017. godinu, kada je imala gotovo 43 i nalazila se na 62. mestu na listi. Od zemalja u regionu koje su ocenjivane, samo Bosna i Hercegovina ima

----------------------------------------------------------

Datum: 29.04.2020

Medij: naslovi.net

Link: https://naslovi.net/2020-04-29/politika/srbija-u-grupi-zemalja-sa-minimalnom-transparentnoscu-budzeta/25345101

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Srbija u grupi zemalja sa minimalnom transparentnošću budžeta

Politika pre 20 minutaSrbija je pala za osam mesta i nalazi se na 70. mestu od 117 zemalja u međunarodnom istraživanju Indeks otvorenosti budžeta, saopštila je danas Transparentnost Srbija (TS). Srbija je u istraživanju za 2019. godinu ocenjena sa 40 poena, od maksimalnih 100, a posledica ovog pada je svrstavanje u grupu zemalja sa "minimalnom transparentnošću budžeta". Ocena koju je Srbija dobila je pet poena niža od svetskog proseka i za tri poena manja u odnosu na istraživanje o transparentnosti budžeta za 2017. godinu, kada je imala gotovo 43 i nalazila se na 62. mestu na listi. Od zemalja u regionu koje su ocenjivane, samo Bosna i Hercegovina ima

----------------------------------------------------------

Datum: 29.04.2020

Medij: naslovi.net

Link: https://naslovi.net/2020-04-29/nova-ekonomija/srbija-pala-na-listi-indeksa-otvorenosti-budzeta/25345708

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Srbija pala na listi Indeksa otvorenosti budžeta

Nova ekonomija pre 5 minutaSrbija je pala za osam mesta i nalazi se na 70. mestu od 117 zemalja u međunarodnom istraživanju Indeks otvorenosti budžeta (Open budget index - OBI), objavila je Transparentnost Srbija. Transparentnost Srbija je saopštila danas da je Srbija u istraživanju za 2019. godinu ocenjena sa 40 poena, od maksimalnih 100. Ta ocena je za pet poena niža od svetskog proseka i za tri poena manja u odnosu na istraživanje o transparentnosti budžeta za 2017. godinu, kada je Srbija imala skor 43 i nalazila se na 62. mestu na listi. Usled toga pada, sada smo svrstani u grupu zemalja sa "minimalnom transparentnošću budžeta". Od zemalja u regionu koje su ocenjivane,

----------------------------------------------------------

Datum: 29.04.2020

Medij: naslovi.net

Link: https://naslovi.net/2020-04-29/n1-info/ts-srbija-u-grupi-zemalja-s-minimalnom-transparentnoscu-budzeta/25345257

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: TS: Srbija u grupi zemalja s minimalnom transparentnošću budžeta

N1 Info pre 24 minuta  |  BetaSrbija je pala za osam mesta i nalazi se na 70. mestu od 117 zemalja u međunarodnom istraživanju Indeks otvorenosti budžeta (Open budget index - OBI), saopštila je Transparentnost Srbija (TS). Srbija je u istraživanju za 2019. godinu ocenjena sa 40 poena, od maksimalnih 100, a posledica ovog pada je svrstavanje u grupu zemalja sa "minimalnom transparentnošću budžeta". Ocena koju je Srbija dobila je pet poena niža od svetskog proseka i a za tri poena manja u odnosu na istraživanje o transparentnosti budžeta za 2017. godinu, kada je imala gotovo 43 i nalazila se na 62. mestu na listi. Od zemalja u regionu koje su ocenjivane, samo Bosna i Hercegovina ima

----------------------------------------------------------

Datum: 29.04.2020

Medij: nova.rs

Link: https://nova.rs/drustvo/umesto-smene-postavljena-za-direktora-gerontoloskog-centra/

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Umesto smene postavljena za direktora Gerontološkog centra

Foto: N1 Kao direktorka Centra za socijalni rad u Kučevu Slađana Maranović Nikolić prekršila je zakon zbog čega je Agencija za borbu protiv korupcije tražila njenu smenu. Umesto smene, Maranović Nikolić je pre dva dana dočekala nova funkcija - direktorke Gerontološkog centra u Nišu.Nakon hapšenja bivšeg direktora sredinom aprila, Gerontološki centar u Nišu dobio je novog rukovodioca - dugogodišnju direktorku Centra za socijalni rad u Kučevu i funkcionerku Srpske napredne stranke (SNS) - Slađanu Maranović Nikolić, piše Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS).Kako CINS saznaje, Agencija za borbu protiv korupcije je još 2017. predložila njenu smenu sa funkcije direktorke kučevskog Centra za socijalni rad, jer je zaposlila svog brata od strica, čime se našla u sukobu interesa i prekršila Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije.Naime, ona je od 2015. do 2017. sa bratom zaključivala ugovore o radu koji je za to vreme promenio više pozicija - od spremačice, preko peglarke-pralje do portira.Maranović Nikolić tada se Agenciji pravdala da nema dovoljno radnika u Centru i da zaposlenje njenog brata ne utiče na obavljanje funkcije, ali je Agencija, ipak, predložila njenu smenu.Kako su CINS-u odgovorili u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, o njenoj smeni trebalo je da odluči lokalna skupština, međutim Maranović Nikolić je ostala u direktorskoj fotelji i tri godine kasnije, kada je tu funkciju zamenila drugom.Da bi preuzela mesto direktora u Nišu, ona je 27. aprila, nakon šest godina, podnela ostavku u Kučevu. Prethodno je Ministarstvo, na predlog Nišavskog upravnog okruga, imenovalo za novog rukovodioca Gerontološkog centra.Dragan Dobrašinović, predsednik Koalicije za nadzor javnih finansija, kaže da je dovoljna preporuka za bilo koju funkciju u zemlji da je neko "partijski vojnik"."To da li si kršio zakon, kako, po kom osnovu, to je sve manje bitno. Nije bitna ni stručnost, nije bitan ni neki moralni aspekt. Jedino to da si odan, da si partijski vojnik i da radiš onako kako se od tebe očekuje", objašnjava Dobrašinović.Novinar CINS-a je tražio komentar i od Maranović Nikolić, inače predsednice Saveta za socijalna pitanja SNS Kučevo, ali ona za sada ne odgovora na poruke na Facebook-u.Za to vreme problemi u vezi sa zarazom od virusa korone u niškom Gerontološkom centru ne jenjavaju. Prema poslednjim podacima, oko 200 štićenika ove ustanove socijalne zaštite je zaraženo, a 41 je preminulo. Direktor Milan Stevanović je uhapšen 13. aprila zbog sumnje da je učinio teško delo protiv zdravlja ljudi, a njegova zamenica je zaražena koronom.Predložena uprkos kršenju zakona zbog "velikog iskustva" Predlog za imenovanje Slađane Maranović Nikolić na čelo Gerontološkog centra dao je Nišavski upravni okrug, što inače nije uobičajena praksa.Načelnica ovog okruga Dragana Sotirovski kaže da je preporuku od njih tražilo samo Ministarstvo:"Ministarstvo rada ima pravo da traži određeno mišljenje o nekom pojedincu. Oni su nas pitali, s obzirom na to da mi držimo čitav okrug i znamo situaciju i u susednim okruzima, ko ispunjava uslove da bude na tom mestu. Naravno, Ministarstvo (treba) da proceni da li je taj predlog u redu ili ne", rekla je Sotirovski.Sotirovski dodaje i da je upoznata sa preporukom Agencije, ali da je uprkos tome Maranović Nikolić predložila Ministarstvu jer "ima veliko iskustvo u socijalnoj zaštiti"."Mi kao predlagači ne ulazimo o to da li je neko krivično gonjen, da li je ovo, da li je ono. Mi predlažemo, Ministarstvo rada je ono koje proverava sve. (…) Ja sam znala za to (rešenje Agencije), ali to je preporuka. Znate li vi koliko ima ljudi u Nišu koji imaju preporuke, pa ništa. Koliko znam, ona nije primila njega (brata od strica) za stalno", objašnjava Sotirovski.U Ministarstvu za rad nisu želeli da komentarišu zbog čega su imenovali osobu koja je na prethodnoj direktorskoj poziciji kršila zakon.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram                  

----------------------------------------------------------

Datum: 29.04.2020

Medij: objektivno1.rs

Link: http://objektivno1.rs/vesti-obj1/15486/ts-srbija-u-grupi-zemalja-sa-minimalnom-transparentnoscu-budzeta.html

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: TS: Srbija u grupi zemalja sa minimalnom transparentnošću budžeta

Srbija je pala za osam mesta i nalazi se na 70. mestu od 117 zemalja u međunarodnom istraživanju Indeks otvorenosti budžeta (Open budget index - OBI), saopštila je danas Transparentnost Srbija (TS). 29. 04. 2020. Izvor: Cemaforum.rs Srbija je pala za osam mesta i nalazi se na 70. mestu od 117 zemalja u međunarodnom istraživanju Indeks otvorenosti budžeta (Open budget index - OBI), saopštila je danas Transparentnost Srbija (TS). Srbija je u istraživanju za 2019. godinu ocenjena sa 40 poena, od maksimalnih 100, a posledica ovog pada je svrstavanje u grupu zemalja sa "minimalnom transparentnošću budžeta". Ocena koju je Srbija dobila je pet poena niža od svetskog proseka i a za tri poena manja u odnosu na istraživanje o transparentnosti budžeta za 2017. godinu, kada je imala gotovo 43 i nalazila se na 62. mestu na listi. Od zemalja u regionu koje su ocenjivane, samo Bosna i Hercegovina ima lošiji skor (33), Severna Makedonija je za nijansu bolja (41), dok je najbolje rangirana Bugarska sa skorom 71, Hrvatska i Slovenija imaju skor 68, Rumunija 64, Albanija 55 i Mađarska 45.Srbija je daleko najlošije ocenjena u pogledu učešća javnosti u kreiranju budžeta, sa samo 2 poena (svetski prosek 14), a ocene za Srbiju su iznad svetskog proseka jedino u kategoriji revizorskog nadzora (57), što se takođe smatra ograničenom otvorenošću budžeta."Značajan nivo transparentnosti budžeta" ove godine je dosegla 31 država, sa skorom od 61 i više, a svega njih šest ima više od 80 poena. Na vrhu liste su Novi Zeland i Južnoafrička Republika (87) i Švedska (86). S druge strane, čak tri zemlje imaju skor 0 (nula) - Jemen, Venecuela i Komorska ostrva, dok Katar ima ocenu 1, a Sudan i Alžir po 2. Ocena Srbije je mogla biti bolja da su Vlada i Skupština poštovale svoje zakonske obaveze i rokove iz budžetskog kalendara prilikom pripreme budžeta za 2019.godinu i razmatranja završnog računa, prenosi TS. Da bi Srbija povećala otvorenost budžeta, pored poštovanja budžetskog kalendara, neophodno je takođe da Vlada počne da priprema polugodišnji izveštaj o izvršenju budžeta u skladu sa međunarodnim standardima, a Skupština Srbije da aktivnije prati izvršenje budžeta, uticaj novih zakona na javne finansije, ostvarivanje preporuka DRI i da raspravlja o Fiskalnoj strategiji i analizama Fiskalnog saveta.Transparentnost sama po sebi nije dovoljna za poboljšanje upravljanja budžetom, već je ključno uključivanje zainteresovane javnosti u razne faze budžetskog procesa. Ti mehanizmi, kada je reč o centralnom nivou gotovo da ne postoje, tako da Srbija u tom segmentu istraživanja ima skor 2 (svetski prosek je 14, a susedna Bugarska ima 26), navodi se u saopštenju Transparentnosti. Foto: Pixabay U aktuelnoj globalnoj krizi izazvanoj pandemijom COVID-19, transparentnost budžeta postala je još važnija - ona je neophodan uslov za poverenje između vlasti i građana. Zbog toga je neophodno da sve odluke o vanrednim rashodima budu objavljene (što trenutno u Srbiji nije slučaj), da Vlada pruži razumno obrazloženje za mere koje predlaže (što je izostalo u slučaju najavljenog načina distribucije 100 evra punoletnim građanima), i da podaci o sprovođenju mera budu javno dostupni.Istraživanje otvorenosti budžeta je jedini globalni nezavisni, uporedni i istraživački instrument, zasnovan na činjenicama, u kojem se koriste međunarodno prihvaćeni kriterijumi za ocenu pristupa javnosti informacijama o budžetu, stvarnim mogućnostima javnosti da učestvuje u pripremi budžeta i ulozi institucija za nadzor budžeta kao što su, u Srbiji, Narodna skupština, Državna revizorska institucija i Fiskalni savet.    

----------------------------------------------------------

Datum: 29.04.2020

Medij: politika.rs

Link: http://www.politika.rs/sr/clanak/453147/Srbija-u-grupi-zemalja-sa-minimalnom-transparentnoscu-budzeta

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Srbija u grupi zemalja sa minimalnom transparentnošću budžeta

Srbija je pala za osam mesta i nalazi se na 70. mestu od 117 zemalja u međunarodnom istraživanju Indeks otvorenosti budžeta, saopštila je danas Transparentnost Srbija (TS). Srbija je u istraživanju za 2019. godinu ocenjena sa 40 poena, od maksimalnih 100, a posledica ovog pada je svrstavanje u grupu zemalja sa "minimalnom transparentnošću budžeta". Ocena koju je Srbija dobila je pet poena niža od svetskog proseka i za tri poena manja u odnosu na istraživanje o transparentnosti budžeta za 2017. godinu, kada je imala gotovo 43 i nalazila se na 62. mestu na listi. Od zemalja u regionu koje su ocenjivane, samo Bosna i Hercegovina ima lošiji skor (33), Severna Makedonija je za nijansu bolja (41), dok je najbolje rangirana Bugarska sa skorom 71, Hrvatska i Slovenija imaju skor 68, Rumunija 64, Albanija 55 i Mađarska 45, prenosi Beta. Srbija je daleko najlošije ocenjena u pogledu učešća javnosti u kreiranju budžeta, sa samo 2 poena (svetski prosek 14), a ocene za Srbiju su iznad svetskog proseka jedino u kategoriji revizorskog nadzora (57), što se takođe smatra ograničenom otvorenošću budžeta. "Značajan nivo transparentnosti budžeta" ove godine je dosegla 31 država, sa skorom od 61 i više, a svega njih šest ima više od 80 poena. Na vrhu liste su Novi Zeland i Južnoafrička Republika (87) i Švedska (86). S druge strane, čak tri zemlje imaju skor nula - Jemen, Venecuela i Komorska ostrva, dok Katar ima ocenu 1, a Sudan i Alžir po 2. Ocena Srbije je mogla biti bolja da su Vlada i Skupština poštovale svoje zakonske obaveze i rokove iz budžetskog kalendara prilikom pripreme budžeta za 2019. godinu i razmatranja završnog računa, prenosi TS. Da bi Srbija povećala otvorenost budžeta, pored poštovanja budžetskog kalendara, neophodno je takođe da Vlada počne da priprema polugodišnji izveštaj o izvršenju budžeta u skladu sa međunarodnim standardima, a Skupština Srbije da aktivnije prati izvršenje budžeta, uticaj novih zakona na javne finansije, ostvarivanje preporuka DRI i da raspravlja o Fiskalnoj strategiji i analizama Fiskalnog saveta.  

----------------------------------------------------------

Datum: 29.04.2020

Medij: pressek.rs

Link: https://www.pressek.rs/srbija/ts-srbija-zemlja-sa-minimalnom-transparentnoscu-budzeta/

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: TS: Srbija zemlja sa minimalnom transparentnošću budžeta

Vesti iz Kragujevca i Šumadije - pravovremeno, istinito i lokalno Srbija je pala za osam mesta i nalazi se na 70. mestu od 117 zemalja u međunarodnom istraživanju Indeks otvorenosti budžeta (Open budget index - OBI), saopštila je organizacija Transparentnost Srbija. Srbija je u istraživanju za 2019. godinu ocenjena sa 40 poena, od maksimalnih 100. Ta ocena je za pet poena niža od svetskog. Usled tog pada, sada smo svrstani u grupu zemalja sa "minimalnom transparentnošću budžeta". Od zemalja u regionu koje su ocenjivane, samo Bosna i Hercegovina ima lošiji skor (33), Severna Makedonija je za nijansu bolja (41), dok je najbolje rangirana Bugarska sa skorom 71. Hrvatska i Slovenija imaju skor 68, Rumunija 64, Albanija 55 i Mađarska 45. Srbija je daleko najlošije ocenjena u pogledu učešća javnosti u kreiranju budžeta, sa samo 2 poena (svetski prosek 14), a ocene za Srbiju su iznad svetskog proseka jedino u kategoriji revizorskog nadzora (57), iako je i ta ocena u rangu "ograničena otvorenost budžeta". - Ocena Srbije je mogla biti bolja da su Vlada i Skupština poštovale svoje zakonske obaveze i rokove iz budžetskog kalendara prilikom pripreme budžeta za 2019. godinu i razmatranja završnog računa. Činjenica da je došlo do poboljšanja u pripremi budžeta za 2020, i da je Skupština nedavno usvajala završne račune budžeta, ukoliko postane stalna praksa, uticaće na popravljanje skora u narednim istraživačkim ciklusima. Da bi Srbija povećala otvorenost budžeta, pored poštovanja budžetskog kalendara, neophodno je takođe da Vlada počne da priprema polugodišnji izveštaj o izvršenju budžeta u skladu sa međunarodnim standardima, a Skupština Srbije da aktivnije prati izvršenje budžeta, uticaj novih zakona na javne finansije, ostvarivanje preporuka DRI i da raspravlja o Fiskalnoj strategiji i analizama Fiskalnog saveta, navodi se u saopštenju. Kompletno istraživanje nalazi se na ovom LINK-u.

----------------------------------------------------------

Datum: 29.04.2020

Medij: radiostoplus.com

Link: http://www.radiostoplus.com/item/28804

Autori: Radio Sto Plus

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: TS: Srbija u grupi zemalja sa minimalnom transparentnošću budžeta

Srbija je pala za osam mesta i nalazi se na 70. mestu od 117 zemalja u medjunarodnom istraživanju Indeks otvorenosti budžeta (Open budget index - OBI), saopštila je danas Transparentnost Srbija (TS).Srbija je u istraživanju za 2019. godinu ocenjena sa 40 poena, od maksimalnih 100, a posledica ovog pada je svrstavanje u grupu zemalja sa "minimalnom transparentnošću budžeta".Ocena koju je Srbija dobila je pet poena niža od svetskog proseka i a za tri poena manja u odnosu na istraživanje o transparentnosti budžeta za 2017. godinu, kada je imala gotovo 43 i nalazila se na 62. mestu na listi.Od zemalja u regionu koje su ocenjivane, samo Bosna i Hercegovina ima lošiji skor (33), Severna Makedonija je za nijansu bolja (41), dok je najbolje rangirana Bugarska sa skorom 71, Hrvatska i Slovenija imaju skor 68, Rumunija 64, Albanija 55 i Madjarska 45.Srbija je daleko najlošije ocenjena u pogledu učešća javnosti u kreiranju budžeta, sa samo 2 poena (svetski prosek 14), a ocene za Srbiju su iznad svetskog proseka jedino u kategoriji revizorskog nadzora (57), što se takodje smatra ograničenom otvorenošću budžeta."Značajan nivo transparentnosti budžeta" ove godine je dosegla 31 država, sa skorom od 61 i više, a svega njih šest ima više od 80 poena. Na vrhu liste su Novi Zeland i Južnoafrička Republika (87) i Švedska (86). S druge strane, čak tri zemlje imaju skor 0 (nula) - Jemen, Venecuela i Komorska ostrva, dok Katar ima ocenu 1, a Sudan i Alžir po 2.Ocena Srbije je mogla biti bolja da su Vlada i Skupština poštovale svoje zakonske obaveze i rokove iz budžetskog kalendara prilikom pripreme budžeta za 2019.godinu i razmatranja završnog računa, prenosi TS.Da bi Srbija povećala otvorenost budžeta, pored poštovanja budžetskog kalendara, neophodno je takodje da Vlada počne da priprema polugodišnji izveštaj o izvršenju budžeta u skladu sa medjunarodnim standardima, a Skupština Srbije da aktivnije prati izvršenje budžeta, uticaj novih zakona na javne finansije, ostvarivanje preporuka DRI i da raspravlja o Fiskalnoj strategiji i analizama Fiskalnog saveta. Transparentnost sama po sebi nije dovoljna za poboljšanje upravljanja budžetom, već je ključno uključivanje zainteresovane javnosti u razne faze budžetskog procesa. Ti mehanizmi, kada je reč o centralnom nivou gotovo da ne postoje, tako da Srbija u tom segmentu istraživanja ima skor 2 (svetski prosek je 14, a susedna Bugarska ima 26), navodi se u saopštenju Transparentnosti.U aktuelnoj globalnoj krizi izazvanoj pandemijom COVID-19, transparentnost budžeta postala je još važnija - ona je neophodan uslov za poverenje izmedju vlasti i gradjana.Zbog toga je neophodno da sve odluke o vanrednim rashodima budu objavljene (što trenutno u Srbiji nije slučaj), da Vlada pruži razumno obrazloženje za mere koje predlaže (što je izostalo u slučaju najavljenog načina distribucije 100 evra punoletnim gradjanima), i da podaci o sprovodjenju mera budu javno dostupni.Istraživanje otvorenosti budžeta je jedini globalni nezavisni, uporedni i istraživački instrument, zasnovan na činjenicama, u kojem se koriste medjunarodno prihvaćeni kriterijumi za ocenu pristupa javnosti informacijama o budžetu, stvarnim mogućnostima javnosti da učestvuje u pripremi budžeta i ulozi institucija za nadzor budžeta kao što su, u Srbiji, Narodna skupština, Državna revizorska institucija i Fiskalni savet.          

----------------------------------------------------------

Datum: 29.04.2020

Medij: reporter.rs

Link: https://www.reporter.rs/2020-04-29/danas/ts-srbija-u-grupi-zemalja-sa-minimalnom-transparentnoscu-budzeta-157171914.html

Autori: www.connect.rs

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: TS: Srbija u grupi zemalja sa minimalnom transparentnošću budžeta - Danas

TS: Srbija u grupi zemalja sa minimalnom transparentnošću budžetaSrbija je pala za osam mesta i nalazi se na 70. mestu od 117 zemalja u međunarodnom istraživanju Indeks otvorenosti budžeta (Open budget index - OBI), saopštila je danas Transparentnost Srbija (TS).

----------------------------------------------------------

Datum: 29.04.2020

Medij: rs.n1info.com

Link: http://rs.n1info.com/English/NEWS/a594145/Serbia-drops-on-Open-Budget-Index-Transparency-Serbia-says.html

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Serbia drops on Open Budget Index, Transparency Serbia says

Author:BetaTransparency Serbia said on Wednesday that Serbia has dropped eight places on the Open budget index (OBI) and now ranks 70th on the list of 117 countries.The Open Budget Survey is part of the International Budget Partnership's Open Budget Initiative, a global research and advocacy program to promote public access to budget information and the adoption of accountable budget systems.Serbia was awarded 40 out of a possible 100 points and is ranked among the countries with minimal budget transparency. It got five points less than the global average and three points less than in 2017 when it ranked 62nd. The only country in the region with a lower score is Bosnia-Herzegovina with 33 points. Bulgaria ranked best with 71 points, Croatia and Slovenia got 68, Romania 64, Albania 55 and Hungary 45.Serbia could have done better if the government and parliament met the deadlines and fulfilled its obligations while drafting the 2019 budget, Transparency Serbia said and added that the government has to draw up semi-annual budget reports in line with international standards while parliament should be more active in monitoring its implementation and debate fiscal strategy and reports from the Fiscal Council.The organization said that transparency is not enough to improve budget management and that the crucial thing is to include the public in the budget process. It said that pandemic makes budget transparency even more important as a requirement to create trust between the authorities and the public and noted that decisions on extra spending have not been published, that the government failed to offer reasonable explanations for its measures and warned that information on the implementation of those measures has to be made public.        

----------------------------------------------------------

Datum: 29.04.2020

Medij: rs.n1info.com

Link: http://rs.n1info.com/Biznis/a594331/Raspisana-javna-nabavka-za-projektovanje-i-gradnju-55-montaznih-kuca-u-Beogradu.html

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Raspisana javna nabavka za projektovanje i gradnju 55 montažnih kuća u Beogradu

Autor:eKapijaJedinica za upravljanje projektima u javnom sektoru Beograd raspisala je javnu nabavku za projektovanje i gradnju 55 montažnih kuća.Izgradnja montažnih kuća deo je zajedničkog regionalnog programa o trajnim rešenjima za izbeglice i raseljena lica, a maksimalni budžet ugovora je 1.028.168,68 EUR.Rok za dostavljanje ponuda je 8. jun 2020.Više informacija o tenderu pogledajte na sajtu E-kapije.    

----------------------------------------------------------

Datum: 29.04.2020

Medij: rs.n1info.com

Link: http://rs.n1info.com/Vesti/a594303/CINS-Nova-direktorka-niskog-Gerontoloskog-centra-ranije-bila-u-sukobu-interesa.html

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: CINS: Nova direktorka niškog Gerontološkog centra ranije bila u sukobu interesa

Autor:FoNetAutor:CINSNova direktorka Gerontološkog centra u Nišu Slađana Maranović Nikolić prekršila je zakon dok je bila direktorka Centra za socijalni rad u Kučevu, zbog čega je Agencija za borbu protiv korupcije tražila njenu smenu, objavio je Centar za istraživačko novinarstvo (CINS).Kako CINS saznaje, Agencija je još 2017. predložila njenu smenu sa funkcije direktorke kučevskog Centra za socijalni rad, jer je zaposlila svog brata od strica, čime se našla u sukobu interesa i prekršila Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije.Ona je od 2015. do 2017. sa bratom zaključivala ugovore o radu koji je za to vreme promenio više pozicija - od spremačice, preko peglarke-pralje do portira.Da bi preuzela mesto direktora u Nišu, ona je 27. aprila, nakon šest godina, podnela ostavku u Kučevu.Prethodno ju je Ministarstvo, na predlog Nišavskog upravnog okruga, imenovalo za novog rukovodioca Gerontološkog centra, piše CINS.        

----------------------------------------------------------

Datum: 29.04.2020

Medij: slobodnaevropa.org

Link: https://www.slobodnaevropa.org/a/30582910.html

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Srbija među zemljama sa minimalnom transparentnošću budžeta

Srbija je pala za osam mesta i nalazi se na 70. mestu od 117 zemalja u međunarodnom istraživanju Indeks otvorenosti budžeta (Open budget index - OBI), saopštila je u sredu organizacija Transpar...Srbija je pala za osam mesta i nalazi se na 70. mestu od 117 zemalja u međunarodnom istraživanju Indeks otvorenosti budžeta (Open budget index - OBI), saopštila je u sredu organizacija Transparentnost Srbija (TS). Srbija je u istraživanju za 2019. godinu ocenjena sa 40 poena, od maksimalnih 100, a posledica ovog pada je svrstavanje u grupu zemalja sa "minimalnom transparentnošću budžeta". Ko kontroliše novac građana Srbije Ocena koju je Srbija dobila je pet poena niža od svetskog proseka i za tri poena manja u odnosu na istraživanje o transparentnosti budžeta za 2017. godinu, kada je imala gotovo 43 i nalazila se na 62. mestu na listi. Od zemalja u regionu koje su ocenjivane, samo Bosna i Hercegovina ima lošiji skor (33), Severna Makedonija je za nijansu bolja (41), dok je najbolje rangirana Bugarska sa skorom 71, Hrvatska i Slovenija imaju skor 68, Rumunija 64, Albanija 55 i Mađarska 45. Most: Vlast u Srbiji voli da otima od građana Srbija je daleko najlošije ocenjena u pogledu učešća javnosti u kreiranju budžeta, sa samo 2 poena (svetski prosek 14), a ocene za Srbiju su iznad svetskog proseka jedino u kategoriji revizorskog nadzora (57), što se takođe smatra ograničenom otvorenošću budžeta. Ocena Srbije je mogla biti bolja da su Vlada i Skupština poštovale svoje zakonske obaveze i rokove iz budžetskog kalendara prilikom pripreme budžeta za 2019.godinu i razmatranja završnog računa, saopštila je Transparentnost.

----------------------------------------------------------

Datum: 29.04.2020

Medij: slobodnaevropa.org

Link: https://www.slobodnaevropa.org/a/medicinska-oprema-lekovi-srbija-koronavirus/30583588.html

Autori: Nevena Bogdanović

Teme: Javne nabavkeSrbija (Transparency Serbia)

Naslov: Uvoz lekova izvan 'propisanih standarda' u Srbiju

U cilju borbe protiv korona virusa Vlada Srbije usvojila je Uredbu kojom omogućava primenu "medicinskih sredstava koja nisu proizvedena uz primenu propisanih standarda". Koja pitanja otvara ova odredba?Srbija je omogućila da se prilikom uvoza i korišćenja medicinske opreme i lekova tokom vanrednog stanja zaobiđu uobičajene obavezne procedure, proizlazi iz Uredbe koju je Vlada Srbije usvojila 24. marta 2020. Iz Evropske unije (EU) i Svetske zdravstvene organizacije (SZO), tim povodom, za Radio Slobodna Evropa (RSE) upozoravaju na neophodnost poštovanja standarda prilikom nabavke i upotrebe sredstava za lečenje. Šta piše u Uredbi Vlade Srbije? Vlada je 24. marta 2020. usvojila Uredbu o posebnim tehničkim zahtevima, standardima i primeni medicinskih sredstava za vreme vanrednog stanja, koje je u Srbiji proglašeno devet dana ranije. Svoj potpis na uredbu stavio je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Za vreme trajanja vanrednog stanja mogu se nabavljati, stavljati u upotrebu i u lečenju primenjivati medicinska sredstva koja nisu proizvedena uz primenu propisanih standarda. Iz Uredbe Vlade Srbije, od 24. marta 2020. "Za vreme trajanja vanrednog stanja proglašenog usled pojave i širenja bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2, a radi efikasnog suzbijanja epidemije i lečenja obolelih od bolesti COVID-19, mogu se nabavljati, stavljati u upotrebu i u lečenju primenjivati medicinska sredstva koja nisu proizvedena uz primenu propisanih standarda", piše u Uredbi u kojoj se dalje propisuju uslovi za proizvođače i distributere. Tako, proizvođači i dobavljači moraju da dostave jedan primerak opisa tehničkih karakteristika i načina upotrebe medicinskog sredstva, sa prevodom na srpski jezik. Takođe, zahteva da prilože izjavu da se upotrebom medicinskog sredstva obezbeđuje njegova delotvornost u lečenju. Uredbom se dobavljači i proizvođači obavezuju da će osposobiti zdravstvene radnike za korišćenje medicinskog sredstva, kao i da će, ukoliko se radi o opremi, za medicinsko sredstvo obezbediti servis i rezervne delove, uz navođenje perioda garancije. Uredba treba da bude potvrđena na sednici Skuštine koja je započela juče (28. april). Šta je Srbija uvezla i šta predviđa Zakon? Respiratori, lekovi, testovi, maske su samo deo onoga što je Srbija uvezla i koristi u lečenju pacijenata obolelih COVID-19. Zakoni Srbije u redovnim uslovima propisuju da dozvole za uvoz, izvoz, upotrebu i klinička ispitivanja izdaje Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije i proverava da li je sve po zakonskim standardima. Na pitanje da li je Uredba o medicinskoj opremi i lekovima doneta u Srbiji tokom vanrednog stanja u skladu sa evropskim pravom, Evropska komisija za Radio Slobodna Evropa (RSE) odgovara da Srbija prilikom pisanja Uredbe nije zatražila pravni savet od Unije, te da zbog toga Evropska komisija nije vršila analizu. Infographic: Strana pomoć Srbiji u borbi protiv korona virusa EU o Uredbi usvojenoj u Srbiji "Komisija može, na zahtev Srbije, da pruži savet u vezi sa usklađivanjem ovog teksta sa pravnom tekovinom EU ako Srbija to zatraži, ali usklađivanje je uvek odgovornost nadležnih pravnih organa Srbije", navodi se u odgovoru Evropske komisije. U njemu se napominje da "Srbija mora da bude u potpunosti usklađena sa pravnom tekovinom EU do momenta pristupanja Uniji". "Kao zemlja kandidat koja aktivno pregovara o pristupu EU, Srbija bi trebalo da bude u procesu postepenog usklađivanja svog nacionalnog zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU, uključujući i odredbe o odobrenjima za stavljanje na tržište. Srbija mora da bude u potpunosti usklađena sa EU zakonodavstvom i da bude u mogućnosti da ga primeni do momenta pristupanja Uniji", navodi se u odgovoru. Pročitajte i ovo: Ko je koliko pomogao Srbiji tokom pandemije Kakva je praksa u EU? Evropska unija ima zakone o zaštitnoj opremi, medicinskim proizvodima i lekovima za ljudsku upotrebu, koji uključuju usklađene odredbe za proizvodnju, veleprodaju ili reklamiranje. Pored toga, zakonodavstvo EU predviđa zajednička pravila za sprovođenje kliničkih ispitivanja radi ispitivanja bezbednosti i efikasnosti lekova u kontrolisanim uslovima, navodi se u odgovoru Evropske komisije za RSE. "Prilikom podnošenja zahteva za davanje odobrenja za stavljanje u promet, kompanije moraju obezbediti dokumentaciju koja pokazuje da je proizvod odgovarajućeg kvaliteta. To se procenjuje u skladu sa kriterijumima utvrđenim u zakonodavstvu EU", ističe se u odgovoru. Više od 1,5 milijardi ljudi 'u opasnosti da izgubi sredstva za život' U odgovoru Evropske komisije naglašava se da je bezbednost i efikasnost lekova od suštinske važnosti. "Što se tiče država članica Evropske unije, zaštitna oprema ili medicinski uređaji koji ne ispunjavaju relevantne zdravstvene i bezbednosne zahteve, ili lekovi za ljudsku upotrebu koje nisu odobrili nadležni nacionalni organi ili Evropska agencija za lekove (EU) ne treba da se stavljaju u promet nigde na jedinstvenom tržištu EU, i stoga, ne treba ih koristiti za lečenje pacijenata sa bilo kojom patologijom", ističu u Evropskoj komisiji. Zakoni EU se u državama članicama direktno primenjuju, ako je reč o uredbama, a direktive donete na nivou Unije moraju se preneti u nacionalna zakonodavstva. Evropska komisija napominje da je sa stanovišta javnih nabavki, epidemija COVID-19 slučaj "krajnje hitnosti". "Stoga, okvir javnih nabavki EU pruža mogućnosti i fleksibilnost kako bi se osiguralo da se roba, radovi i usluge mogu obezbediti što je brže moguće", navodi se u odgovoru. Pročitajte i ovo: EU ukida restrikcije na izvoz medicinske opreme Dodaje se da je Evropska komisija usvojila smernice za hitne javne nabavke tokom krize i da sadrže detaljno objašnjenje dostupnih praktičnih i legalnih načina za suočavanje sa ovom situacijom. "Pravni okvir EU o javnim nabavkama predviđen za hitne situacije primenjuje se, zajedno s načelima Ugovora o funkcionisanju Evropske unije (UFEU) - o jednakom postupanju, nediskriminaciji, međusobnom priznavanju, proporcionalnosti i transparentnosti", stoji u odgovoru Evropske komisije. Kakve su preporuke SZO? Portparol Kancelarije SZO za Evropu u odgovoru za RSE navodi da je ta organizacija objavila opšte preporuke za hitnu upotrebu neispitanih intervencija tokom epidemije bolesti za koju ne postoji dokazano efikasno lečenje. "Jedan od kriterijuma za utvrđivanje odgovarajuće upotrebe takvih intervencija je odobrenje nadležnih organa države, kao i odgovarajuće kvalifikovan etički odbor. U mnogim zemljama lekari pacijentima koji su pozitivni na COVID-19 daju licencirane lekove koji nisu odobreni za ovu bolest. Primena leka mimo odobrenih indikacija nadležnih državnih organa smatra se 'off-label' upotrebom (neregistrovana upotreba registrovanog leka prim.aut.). 'Off-label' upotreba leka takođe mora biti u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom", stoji u odgovoru SZO. Pročitajte i ovo: Koliko je svet daleko od leka za korona virus? SZO podseća da sa međunarodnim istraživačima prikuplja dokaze o tome koji su lekovi najefikasniji za lečenje COVID-19. "Do tog trenutka (pronalaska efikasne terapije, prim.aut.), SZO poziva pojedince i države da se suzdrže od upotrebe terapija za koje nije dokazano da su efikasne u lečenju COVID-19. Moramo imati potvrdu da upotreba tih lekova nije štetna. Takođe, moramo osigurati da se korišćenjem lekova koji leče druge bolesti ne stvori nestašica za one pacijente kojima ti lekovi dokazano pomažu u lečenju njihovih oboljenja", napominju iz Svetske zdravstvene organizacije. Bez odgovora sa zvaničnih adresa u Srbiji Od Vlade Srbije je RSE tražio da obrazloži razloge za donošenje Uredbe, ali i da objavi koliko je novca iz budžeta utrošeno za nabavku medicinske opreme i lekova, šta je od opreme i lekova stiglo kao donacija i ko su donatori. Upiti su poslati i Ministarstvu zdravlja, Institutu za javno zdravlje Srbije "Batut", Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje (RFZO), i Agenciji za lekove i medicinska sredstva. Iz "Batuta" je stigao odgovor da "ne poseduju tražene informacije", a članica Kriznog štaba i zamenica direktora "Batuta" Darija Kisić Tepavčević nije odgovorila na pitanja koja su joj prosleđena mejlom. Na pozive nije odgovarao ni član Kriznog štaba i direktor Infektivne klinike Goran Stevanović. Zašto podaci ne pokazuju cijelu sliku? Dnevna kompilacija slučajeva zaraženih korona virusom koje objavljuje Univerzitet Johns Hopkins je najkompletnija na svijetu, ali se oslanja na informacije koje dostavljaju vlade pojedinih država. U mnogim zemljama postoje restrikcije o objavljivanju takvih informacija ili drugi razlozi zašto se ne želi prikazati puna slika. Metodologija, direktnost, transparentnost i kvalitet ovih podataka može dramatično varirati od zemlje do zemlje. Ministarstvo zdravlja u svom odgovoru navodi da se "obratimo Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje, imajući u vidu da je navedeno u njihovoj nadležnosti". RFZO, međutim, nije odgovorio na zahtev RSE, pa je pokrenut postupak pred Poverenikom za informacije od javnog značaja. Pokušali smo da dođemo i do odgovora direktorke fonda Sanje Radojević Škondrić, ali ni na taj upit nam nije odgovoreno. U Agenciji za lekove i medicinska sredstva nam je u dva navrata rečeno da je "zahtev prosleđen nadležnima", ali na pitanje kad će odgovor stići, kratko nam je poručeno da "nemaju odgovor". Žalba zbog "ćutanja" pred Poverenikom pokrenuta je i protiv Agencije za lekove i medicinska sredstva. Iz te agencije nije stigao ni odgovor na pitanje šta usvojena Uredba menja u njihovom radu, i kako za vreme vanrednog stanja proveravaju ispravnost lekova i medicinskih sredstava. Predrag Kon ne zna 'o čemu se tačno radi' Odgovarajući na pitanje Radija Slobodna Evropa (RSE) koju opremu i lekove koji odstupaju od propisanih standarda je Srbija uvezla i koristi tokom vanrednog stanja, član Kriznog štaba epidemiolog Predrag Kon rekao je 29. aprila da "on lično ne zna o čemu se tačno radi". "Postoji

Zakon o lekovima (i medicinskim sredstvima prim.aut.) gde je sve to regulisano, ja lično ne znam o čemu se tačno radi, u okviru tog zakona postoje i određene situacije kada se nešto odlučuje. Mi nismo u tome učestvovali, tako da ne znam odgovor na to pitanje, ali verujem da je u skladu sa zakonom", rekao je Kon. Predrag Kon, član Kriznog štaba, na konferenicji za novinare sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, 26. februara 2020. Inače, u potrazi za spiskom medicinskih sredstava, opreme i lekova koji su poručeni i kupljeni u skladu sa Uredbom usvojenom 24. marta, a kojom se odstupilo od ranijih zakonskih propisa, RSE se obratio na pet adresa. 'Tajne' javne nabavke Uredbom je propisano i da se nabavka medicinskih sredstava i lekova "sprovodi u skladu sa propisima o javnim nabavkama u slučaju elementarnih nepogoda ili epidemije zarazne bolesti". To znači da se za tu medicinsku opremu i lekove tokom vanrednog stanja ne sprovodi postupak javnih nabavki, pa ni nakon više od mesec dana od uvođenja vanrednog stanja zbog pandemije nije poznato šta je tačno uvezeno od lekova i medicinske opreme, ni koliko je novca iz budžeta za to izdvojeno. Informacije o nabavkama je, umesto nadležnih institucija, u nekoliko navrata iznosio predsednik Srbije. Kada je obilazio opremu u magacinu kod Stare Pazove 5. aprila, Vučić je rekao novinarima da je za respiratore i drugu medicinsku opremu potrošeno 370 miliona evra. Fotogalerija Zasedanje Skupštine Srbije pod maskama Poslanici Skupštine Srbije, uz jake mere zaštite od širenja korona virusa, okupili su se na prvoj sednici od kako je proglašeno vanredno stanje. Na početku poslanici su minutom ćutanja odali poštu svim građanima koji su preminuli od posledica virusa COVID-19. Poslanike, novinare, snimatelje i druge zaposlene su na ulazu u Skupštinu sačekali medicinski radnici koji su merili temperaturu svima, a na nekoliko pultova svi su morali da dezinfikuju ruke alkoholom Podijelite na Facebooku Podijelite na Twitteru Podijelite Pošaljite prijatelju Među onima koji su ukazivali na problem u sprovođenju javnih nabavki tokom epidemije je i nevladina organizacija Transparentnost Srbija. Ta organizacija je uoči zasedanja Parlamenta 28. aprila pozvala narodne poslanike da od predstavnika Vlade Srbije traže objavljivanje informacija o nabavkama koje su sprovedene bez primene Zakona o javnim nabavkama tokom vanrednog stanja, kao i o donacijama koje su primljene. Ko proverava milione maski i hiljade testova? Među sredstvima koja su iz Kine stigla u Srbiju bilo je i hiljade testova za otkrivanje korona virusa. Broj testova koji je kupljen u Kini, ili je u Srbiju stigao kao donacija, nije poznat, a nisu poznati ni njihovi proizvođači. Testova za otkrivanje korone iz Kine nema u registru medicinskih sredstava u Srbiji, koji je poslednji put ažuriran 27. aprila ove godine. Ministar zdravlja Zlatibor Lončar rekao je da su za testiranje na korona virus uzeti kineski testovi za čiji su kvalitet i pouzdanost garantovali njihovi stručnjaci. Bilo je testova iz Kine za koje kineski stručnjaci nemaju iskustva sa njima. Čim su oni rekli koji testovi nisu bili u upotrebi kod njih, mi ih više nismo uzimali, uzeli smo samo one koji su se dokazali. Zlatibor Lončar, ministar zdravlja u Vladi Srbije "Kada su došli Kinezi, pitali smo koji su se testovi pokazali kao dobri i u dogovoru s njima je odlučeno koji su to testovi uz saglasnost lekara raznih struka, doneta je odluka koje testove iz Kine možemo da uzmemo i da se pouzdamo. Bilo je testova iz Kine za koje kineski stručnjaci nemaju iskustva sa njima. Čim su oni rekli koji testovi nisu bili u upotrebi kod njih, mi ih više nismo uzimali, uzeli smo samo one koji su se dokazali", rekao je Lončar na konferenciji za medije Kriznog štaba 11. aprila. Lončar je dodao i da se koriste testovi ne samo iz Kine, već i iz drugih zemalja, ali, naglašava, "samo oni za koje su sigurni da su dobri". Komentarišući validnost testova u pojedinačnim slučajevima, zamenica direktora Instituta "Batut" Darija Kisić Tepavčević je 24. aprila je na konferenciji za novinare rekla da struku uvek brine postojanje "lažno pozitivnih i lažno negativnih testova", i dodala da će "ako je bilo propusta u pojedinačnim testiranjima, svi da snose odgovarajuće sankcije i posledice". 'Normalni' i 'vanredni' uslovi Podsetimo, dozvole za uvoz, izvoz, upotrebu i klinička ispitivanja izdaje Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije i proverava da li je sve po zakonskim standardima. Epidemiolog Zoran Radovanović napominje da se u redovnim uslovima ne može koristiti lek koji nije odobrila Agencija. "Jedino ako je lek odobrila Evropska agencija za lekove i medicinska sredstva, onda je postupak nešto kraći, ali ipak postoji formalni postupak koji oduzima nešto vremena. Međutim, ako je vanredna situacija kao što je sada, onda primat ima moguća korist, tako da se manje poštuje forma. Dakle, i u normalnim situacijama koriste se za klinička ispitivanja lekovi koji nisu zvanično odobreni, koje nemate u apotekama. Onda vi potpišete, doktor vam objasni da je to klinički ogled, da je u stvari eksperiment, pa vi pristanete ili ne", objašnjava Radovanović. Pročitajte i ovo: Epidemiolog Radovanović: Kako je čovek 'napao' virus Tokom pandemije virusa za kojeg nema efikasne terapije, Radovanović ističe da "ima logike" da se nabavljaju preparati koji u Srbiji nisu primenjivani, a koji možda deluju, imajući u vidu "korisna iskustva iz sveta". "Da se po takvom skraćenom postupku, zaobilazeći Agenciju za lekove, uvezu i primene radi dobrobiti pacijenta. E sad, u ovoj našoj sredini, korumpiranoj kakva jeste, vi nikad ne znate da li će da se provuče i neki mangupluk", navodi Radovanović. Kineske metode i tradicionalna medicina Kako države reaguju na krizu izazvanu epidemijom? Na to pitanje odgovara "Monitor odgovora zdravstvenog sistema" - internet platforma pod pokroviteljstvom Regionalne kancelarije SZO za Evropu, Evropske komisije i Evropske opservatorije za zdravstvene sisteme i politike. Na sajtu se mogu naći informacije o merama koje su preduzele države u borbi protiv pandemije. U odeljku za Srbiju, navodi se da je Srbija izrazila interesovanje za učešće u međunarodnoj studiji "Solidarnost" Svetske zdravstvene organizacije, koja obuhvata kliničko ispitivanje delotvornosti nekoliko lekova u borbi protiv COVID-19. Među njima su lopinavir i ritonavir koji se koriste u lečenju HIV -a, lek protiv ebole remdesevir i antimalarici hlorokin i hidroksihlorokin. O efikasnosti hlorokina i hidroksihlorokina naučnici su do sada davali oprečne informacije, a Svetska zdravstvena organizacija je u više navrata saopštavala da su u toku ispitivanja hlorokina i njegovog derivata, ali da za sada nema potvrde o korisnosti ovih lekova u borbi protiv korona virusa. Pročitajte i ovo: Otvorene manje radnje u delu EU, testiranje hlorokina i krvne plazme Da je hlorokin "u Kini proglašen za ključni medikament u borbi protiv infekcije i postao deo svih terapija za lečenje COVID pacijenata" izjavila je na konferenciji za novinare direktorka Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje Sanja Radojević Škondrić 21. aprila, kada je beogradska fabrika lekova "Galenika" 372.000 tableta hlorokina proizvedenih u Srbiji stavila na raspolaganje Fondu. Proizvodnja hlorokina u "Galenici" i izjava direktorke RFZO pominju se i na monitoring platformi evropskih institucija, gde se dodaje i da su kineski stručnjaci, koji su došli u Srbiju da podele svoje iskustvo u lečenju korona virusa "snažno uticali" na zdravstvene protokole, uključujući i upotrebu određenih nelicenciranih terapija koje se trenutno testiraju ne samo u Srbiji, već širom sveta. Nevena Bogdanović Novinarka u beogradskom birou Radija Slobodna Evropa.  Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. Pratite autora Facebook Forum

----------------------------------------------------------

Datum: 29.04.2020

Medij: srbijadanas.net

Link: https://www.srbijadanas.net/srbija-u-grupi-zemalja-sa-minimalnom-transparentnoscu-budzeta-jer-lopovi-kriju-koliko-kradu-od-naroda/

Autori: @otadzbina

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Srbija u grupi zemalja sa minimalnom transparentnošću budžeta jer lopovi kriju koliko kradu od naroda!

Srbija je pala za osam mesta i nalazi se na 70. mestu od 117 zemalja u međunarodnom istraživanju Indeks otvorenosti budžeta, saopštila je danas Transparentnost Srbija (TS).Srbija je u istraživanju za 2019. godinu ocenjena sa 40 poena, od maksimalnih 100, a posledica ovog pada je svrstavanje u grupu zemalja sa "minimalnom transparentnošću budžeta".Ocena koju je Srbija dobila je pet poena niža od svetskog proseka i za tri poena manja u odnosu na istraživanje o transparentnosti budžeta za 2017. godinu, kada je imala gotovo 43 i nalazila se na 62. mestu na listi.Od zemalja u regionu koje su ocenjivane, samo Bosna i Hercegovina ima lošiji skor (33), Severna Makedonija je za nijansu bolja (41), dok je najbolje rangirana Bugarska sa skorom 71, Hrvatska i Slovenija imaju skor 68, Rumunija 64, Albanija 55 i Mađarska 45, prenosi Beta.Srbija je daleko najlošije ocenjena u pogledu učešća javnosti u kreiranju budžeta, sa samo 2 poena (svetski prosek 14), a ocene za Srbiju su iznad svetskog proseka jedino u kategoriji revizorskog nadzora (57), što se takođe smatra ograničenom otvorenošću budžeta."Značajan nivo transparentnosti budžeta" ove godine je dosegla 31 država, sa skorom od 61 i više, a svega njih šest ima više od 80 poena. Na vrhu liste su Novi Zeland i Južnoafrička Republika (87) i Švedska (86). S druge strane, čak tri zemlje imaju skor nula - Jemen, Venecuela i Komorska ostrva, dok Katar ima ocenu 1, a Sudan i Alžir po 2.Ocena Srbije je mogla biti bolja da su Vlada i Skupština poštovale svoje zakonske obaveze i rokove iz budžetskog kalendara prilikom pripreme budžeta za 2019. godinu i razmatranja završnog računa, prenosi TS.Da bi Srbija povećala otvorenost budžeta, pored poštovanja budžetskog kalendara, neophodno je takođe da Vlada počne da priprema polugodišnji izveštaj o izvršenju budžeta u skladu sa međunarodnim standardima, a Skupština Srbije da aktivnije prati izvršenje budžeta, uticaj novih zakona na javne finansije, ostvarivanje preporuka DRI i da raspravlja o Fiskalnoj strategiji i analizama Fiskalnog saveta.Politika.rsDa li je ovaj tekst koristan?Kliknite na zvezdu i ocenite!Ako vam je tekst koristan...Podelite ga sa prijateljima!                

----------------------------------------------------------

Datum: 29.04.2020

Medij: srbin.info

Link: https://srbin.info/politika/skroman-narodski-predsednik-vucic-se-ponovio-jaknom-od-3-000-dolara/

Autori: https://srbin.info

Teme: Korupcija

Naslov: SKROMAN NARODSKI PREDSEDNIK: Vučić se ponovio jaknom od 3.000 dolara

Nema dana da lider SNS-a Aleksandar Vučić ne izjavi da živi skromno i da je pošten, iako njegova porodica u Beogradu poseduje 786 kvadrata stambenog prostora. Kako je u više navrata ponovio, živi od predsedničke plate koja iznosi oko 1.000 evra, i opet uspeva da plati deci školarinu u privatnim školama. Međutim, na društvenim mrežama pojavila se fotografija koja pokazuje da je u Njujorku u noćnim satima kupovao, ne samo knjige, već i skupocene jakne. Kao što možete videti na snimku a i sami potražiti na internetu, Vučić je na poslednjem javnom nastupu ponovio jaknu koja stocopretno liči na jaknu Loro Piana koja se ne može kupiti ispod 2.500 dolara, zavisno od države i radnje (poreza). Nije prošao nezapažen ni sako iz kolekcije "Cesare Attolini koji nosi i predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan. Imovinski karton premijera Srbije Aleksandra Vučića, objavljen na sajtu Agencije za borbu protiv korupcije, ukazuje da je jedan od najsiromašnijih državnika u regionu. Vlasnik je samo jedne garsonjere od 30 metara kvadratnih. Ne poseduje ništa više od imovine - ni automobil, ni firmu, niti ušteđevinu u banci. Plata mu je oko hiljadu evra mesečno, tako da je čak i kupovina garsonjere za njega bila luksuz. Vučićeva porodica, međutim, poseduje veći broj nekretnina u glavnom gradu. Uglavnom su to veliki stanovi na lokacijama gde su skupi kvadrati, pokazuje istraživanje Mreže za istraživanje kriminala i korupcije - KRIK. Premijerova supruga vlasnik je stana od oko 100 kvadrata koji se nalazi odmah pored njegove garsonjere u naselju "Belvil". Kupila ga je od biznismena za kog opozicija tvrdi da je blizak vlasti. Stan od 118 kvadrata u Yubiznis centru, koji je Vučić otkupio od države devedesetih, nije jasno čiji je. Iako ga je Vučić ugovorom poklonio bivšoj supruzi, ugovor o poklonu nikada nije stigao do katastra pa se premijer i dalje zvanično vodi kao vlasnik stana. Brat premijera vlasnik je stana od 108 kvadrata na Novom Beogradu. Premijerovi roditelji vlasnici su porodične kuće u Jajincima od skoro 200 kvadrata, stana od 112 kvadrata u centru Beograda i stana od 80 na Novom Beogradu. Majka je imala još jedan stan od 62 kvadrata u Beogradu, ali ga je prodala dok je trajalo istraživanje KRIK-a. Njihov najskuplji stan nalazi se u Krunskoj ulici, a premijerov otac dobio ga je krajem devedesetih godina u razmeni sa Narodnom bankom. Razmena je, prema mišljenju stručnjaka, bila na štetu banke. https://t.co/hSlRgjGssN - SRBIN info (@srbininfo) April 29, 2020 Ukupna površina nekretnina, ne računajući nedavno prodat stan, je 786 metara kvadratnih, a prema tržišnim cenama vrede milion i sto šezdeset hiljada evra. Nedavno prodat stan vredan je 75.000 evra. Premijer Vučić od 2012. godine prima platu u proseku od hiljadu evra mesečno, dok je plata njegove supruge u Ministarstvu spoljnih poslova 65 hiljada dinara. Roditelji Anđelko i Angelina su penzioneri i primaju, prema izjavi Vučića, penzije od 90.000 i 80.000 dinara mesečno. Plata brata Andreja, koji radi u Narodnoj banci Srbije, nepoznata je. UKOLIKO IMATE ŽELJU DA PODRŽITE RAD PRODUKCIJE "CENTAR" I RAD PORTALA "SRBIN.INFO", DONACIJE MOŽETE UPLATITI PUTEM SLEDEĆIH LINKOVA: 5€ 10€ 20€ 50€ 100€ PayPal PostNet HVALA I BOG VAS BLAGOSLOVIO! Izvor: infoklix.com Oznake: jakna 3.000 dolara, Aleksandar Vučić, imovinska karta, lider SNS-a, predsednik Srbije

----------------------------------------------------------

Datum: 29.04.2020

Medij: sremskenovine.co.rs

Link: http://www.sremskenovine.co.rs/2020/04/asvaltiranje-ulica-i-rekonstrukcija-bunara/

Autori: Redakcija

Teme: Javno privatno partnerstvo

Naslov: ASVALTIRANJE ULICA I REKONSTRUKCIJA BUNARA

ASVALTIRANJE ULICA I REKONSTRUKCIJA BUNARABešenovo – Paralelno tokom borbe protiv virusa kovid 19, Grad Sremska Mitrovica nastavio je sa realizacijom gotovo svih infrastrukturnih projekata na teritoriji opštine. Danas su predstavnici lokalne samouprave obišli radove na rekonstrukciji nekoliko ulica u Bešenovu.Prema rečima načelnika Gradske uprave za opšte i zajedničke poslove i imovinu Miroslava Jokića rekonstrukcija ovih saobraćajnica radi se kroz program javno-privatnog partnerstva koji je Grad početkom 2020. godine potpisao sa preduzećem „Sremput“.-Ovo javno-privatno partnerstvo podrazumeva rekonstrukciju ukupno 56.000 metara kvadratnih saobraćajnica na teritoriji sremskomitrovačke opštine, a vrednost ove investicije je oko 350 miliona dinara. Treba napomenuti da javno-privatno partnerstvo podrazumeva grejs period od godinu dana i Grad Sremska Mitrovica će u narednih pet godina plaćati ovu investiciju. Ono što u ovom trenutku mogu da kažem jeste da smo mi do sada uradili negde oko 50.000 metara kvadratnih saobraćajnica, što znači da je ostalo vrlo malo da završimo pomenuti projekat. Paralelno sa rekonstrukcijom saobraćajnica kroz javno-privatno partnerstvo radiće se i održavanje puteva na teritoriji opštine Sremska Mitrovica, takođe sa pomenutim preduzećem. Javno – privatno partnerstvo je mahom orijentisano ka seoskim sredinama zato što Grad Sremska Mitrovica želi da kvalitet života bude podjednak u svim delovima opštine za koju smo nadležni. U Bešenovu se izvode radovi u tri ulice i takođe se izvode radovi na groblju gde se prave kanali za odvođenje atmosferskih voda s obzirom na konfiguraciju tla i same lokacije gde se nalazi pomenuto groblje. Radovi će se u narednom periodu izvoditi u Grgurevcima, Bosutu i Ležimiru, što je još preostalo da se okonča u ovoj fazi u okviru javno-privatnog partnerstva – rekao je načelnik Miroslav Jokić.Osim radova u Bešenovu, načelnik Jokić je dodao još i da je Grad Sremska Mitrovica nastavio sa realizacijom svih projekata paralelno sa borbom protiv virusa kovid 19. To znači da je u potpunosti završena nova ambulanta u naseljenom mestu Šašinci, da se pre roka izvode radovi na izgradnji novog objekta vrtića u Laćarku, a da će sledeće sedmice biti započeta rekonstrukcija postojećeg vrtića u tom selu, te da će u predviđenim rokovima biti završene oba projekta.-Takođe bez zastoja realizuje se i projekat izgradnje škole „Jovan Popović“. U ovom trenutku postavlja se spoljna fasada i izvode se unutrašnji građevinski radovi po pitanju postavljanja instalacija, vodovodne i kanalizacione mreže mreže, optičkih kablova i drugih instalacija. Sve kapele koje smo počeli da gradimo u selima na teritoriji sremskomitrovačke opštine, a to su Manđelos, Salaš Noćajski i Jarak se izvode predviđenom dinamikom i tu nije bilo nikakvih problema i zastoja – rekao je Jokić.Predsednik Saveta Mesne zajednice Bešenovo Dragoljub Laketić istakao je da se na ovaj posao čekao nekoliko godina, te da je ovaj put rađen šezdesetih godina.-Ovo je samo još jedan dokaz da lokalna samouprava razmišlja o ljudima na selu i ovo će mnogo značiti za ljude koji baš žive u tim ulicama, kao i za one koji prolaze ovuda. Do sada su u tim ulicama bile rupe i voda, tako da su svi željno iščekivali da se to uradi. Rade se ulice Surduk i Ćukovac, to su krajevi koje preseca ova naša obilaznica, krajevi koji nisu urađeni 2008. godine, a koji se sada završavaju – rekao je Dragoljub Laketić, predsednik Saveta Mesne zajednice Bešenovo.Inače, osim radova na asvaltiranju u Bešenovu se radi i prilazni put za kapelu u dužini od 200 metara.-Prvo se radi zemljani nasip da bi se moglo ući pošto je veliki nagib, smanjuje se nagib, pravi se put i na kraju novog dela kojeg smo uredili prošle godine planira se izgradnja kapele. U skorije vreme treba da počnu radovi na kapeli. Što se tiče bunara, u selu ih imamo dva koji su u lošem stanju, pa smo rešili da ih renoviramo, pošto mnogo znače selu i meštanima i nismo voljni da ih zatrpamo. Vratićemo ih u prvobitno stanje, bunari su aktivni, ima u njima još vode i ostavićemo ih u funkciji pa možda nekada i zatrebaju. Radovi su u toku, danas se betoniraju dve ploče. Sve ove radove finansira Grad Sremska Mitrovica, a i Mesna zajednica se uključila u posao oko rekonstrukcije bunara, meštani su se aktivirali, to je neka naša mala zajednička akcija – rekao je Dragoljub Laketić.Meštanka Spomenka Ćirić kaže da je dobro da se sačuvaju bunari u selu, ali da oni najpre trebaju da se očiste i da se zaštite da ne bi neko upao u njih.-Selo nema nijedan drugi bunar osim ovog i još jednog koji se nalazi gore u polju, prema voćnjacima, na visini od 300 metara. Voda je u njemu lepa, bunar je dubok devet metara, a stručnjaci su izmerili da ima u njemu metar i po vode. Dobro je da imamo jedan takav bunar, iako je star. Kada je trajao 46 godina koliko sam ja već u selu, pa neka traje i dalje – rekla je meštanka Bešenova Spomenka Ćirić.

----------------------------------------------------------

Datum: 29.04.2020

Medij: Tanjug

Link: http://www.tanjug.rs

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: TS: Minimalna transparentnost budžeta

TS: Minimalna transparentnost budžetaBEOGRAD, 29. aprila (Tanjug) - Transparentnost Srbija saopštila je danas da je Srbija u međunarodnom istraživanju Indeks otvorenosti budžeta svrstana u grupu zemalja sa minimalnom transparentnošću i nalazi se na 70. mestu od 117 zemalja.Od zemalja u regionu koje su ocenjivane, samo Bosna i Hercegovina je iza Srbije po tom parametru, Severna Makedonija je za nijansu bolja, a najbolje rangirana je Bugarska.Na vrhu liste su Novi Zeland i Južnoafrička Republika (87) i Švedska (86).Istraživanje otvorenosti budžeta od 2006. godine sprovodi Organizacija za Međunarodno budžetsko partnerstvo sa sedištem u Vašingtonu.

----------------------------------------------------------

Datum: 29.04.2020

Medij: topvesti.rs

Link: https://www.topvesti.rs/c/hM_WxXEBSd2VWSbw_QL-/2020-04-29/pad-od-8-mesta-srbija-u-grupi-zemalja-sa-minimalnom-transparentnoscu-budzeta

Autori: Top Vesti

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Pad od 8 MESTA: Srbija u grupi zemalja sa MINIMALNOM TRANSPARENTNOŠĆU budžeta

TopVesti.rs organizuje, grupira, rangira i prikazuje sadržaje sa internet portala saglano dozvoljenim zakonskim i moralnim normama. Navedene funkcije izvršavaju komjuterski algoritmi koje dizajniramo i koje usavršavamo. Ljudski faktor nema nikakvog uticaja pa su iz tog razloga moguće greške.Bizlife | pre 3 satiFoto: BIZLife Srbija je pala za osam mesta kada je u pitanju transparentnost budžeta i sada se nalazi na 70. mestu od 117 zemalja u međunarodnom istraživanju Indeks otvorenosti budžeta, saopštila je Transparentnost Srbija (TS). Srbija je u istraživanju za 2019. godina ocenjena sa 40 poena, od maksimalnih 100, a posledica ovog pada je svrstavanje uTS: Srbija među zemljama sa najmanje transparentnim budžetom021 | pre 5 satiSrbija je pala za osam mesta i nalazi se na 70. mestu od 117 zemalja u međunarodnom istraživanju Indeks otvorenosti budžeta (Open budget index OBI), saopštila je danas Transparentnost Srbija (TS). Srbija je u istraživanju za 2019. godinu ocenjena sa 40 poena, od maksimalnih 100, a posledica ovog pada je svrstavanje u grupu zemalja sa "minimalnom transparentnošćuTS: Srbija u grupi zemalja sa minimalnom transparentnošću budžetaBeta | pre 6 satiSrbija je pala za osam mesta i nalazi se na 70. mestu od 117 zemalja u medjunarodnom istraživanju Indeks otvorenosti  budžeta (Open budget index OBI), saopštila je danas Transparentnost Srbija (TS). Srbija je u istraživanju za 2019. godinu ocenjena sa 40 poena, od maksimalnih 100, a posledica ovog pada je svrstavanje u grupu zemalja sa "minimalnomSrbija među zemljama sa minimalnom transparentnošću budžetaSlobodna Evropa | pre 6 satiSrbija je pala za osam mesta i nalazi se na 70. mestu od 117 zemalja u međunarodnom istraživanju Indeks otvorenosti budžeta (Open budget index - OBI), saopštila je u sredu organizacija Transparentnost Srbija (TS). Srbija je u istraživanju za 2019. godinu ocenjena sa 40 poena, od maksimalnih 100, a posledica ovog pada je svrstavanje u grupu zemaljaSrbija u grupi zemalja sa minimalnom transparentnošću budžetaPolitika | pre 6 satiSrbija je pala za osam mesta i nalazi se na 70. mestu od 117 zemalja u međunarodnom istraživanju Indeks otvorenosti budžeta, saopštila je danas Transparentnost Srbija (TS). Srbija je u istraživanju za 2019. godinu ocenjena sa 40 poena, od maksimalnih 100, a posledica ovog pada je svrstavanje u grupu zemalja sa "minimalnom transparentnošću budžeta"TS: Srbija u grupi zemalja sa minimalnom transparentnošću budžetaDanas | pre 6 satiSrbija je pala za osam mesta i nalazi se na 70. mestu od 117 zemalja u međunarodnom istraživanju Indeks otvorenosti budžeta (Open budget index - OBI), saopštila je danas Transparentnost Srbija (TS). Foto: Pixabay/Mohamed_hassan (Arhiva) Srbija je u istraživanju za 2019. godinu ocenjena sa 40 poena, od maksimalnih 100, a posledica ovog pada je svrstavanjeTS: Srbija u grupi zemalja sa minimalnom transparentnošću budžetaNovi magazin | pre 6 satiSrbija je pala za osam mesta i nalazi se na 70. mestu od 117 zemalja u međunarodnom istraživanju Indeks otvorenosti budžeta (Open budget index - OBI), saopštila je danas Transparentnost Srbija (TS). Srbija je u istraživanju za 2019. godinu ocenjena sa 40 poena, od maksimalnih 100, a posledica ovog pada je svrstavanje u grupu zemalja sa "minimalnom                    

----------------------------------------------------------

Datum: 29.04.2020

Medij: vaseljenska.net

Link: https://vaseljenska.net/2020/04/29/nova-direktorka-niskog-gerontoloskog-centra-ranije-bila-u-sukobu-interesa/

Autori: @VaseljenskaTV

Teme: Korupcija

Naslov: Nova direktorka niškog Gerontološkog centra ranije bila u sukobu interesa - Vaseljenska TV

(Foto: Foto: Depositphoto) Kao direktorka Centra za socijalni rad u Kučevu Slađana Maranović Nikolić prekršila je zakon zbog čega je Agencija za borbu protiv korupcije tražila njenu smenu. Umesto smene, Maranović Nikolić je pre dva dana dočekala nova funkcija - direktorke Gerontološkog centra u Nišu.Nakon hapšenja bivšeg direktora sredinom aprila, Gerontološki centar u Nišu dobio je novog rukovodioca - dugogodišnju direktorku Centra za socijalni rad u Kučevu i funkcionerku Srpske napredne stranke (SNS) - Slađanu Maranović Nikolić.Kako Centar za istraživačko novinarstvo (CINS) saznaje, Agencija za borbu protiv korupcije je još 2017. predložila njenu smenu sa funkcije direktorke kučevskog Centra za socijalni rad, jer je zaposlila svog brata od strica, čime se našla u sukobu interesa i prekršila Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije.Naime, ona je od 2015. do 2017. sa bratom zaključivala ugovore o radu koji je za to vreme promenio više pozicija - od spremačice, preko peglarke-pralje do portira.Maranović Nikolić tada se Agenciji pravdala da nema dovoljno radnika u Centru i da zaposlenje njenog brata ne utiče na obavljanje funkcije, ali je Agencija, ipak, predložila njenu smenu. Kako su CINS-u odgovorili u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, o njenoj smeni trebalo je da odluči lokalna skupština, međutim Maranović Nikolić je ostala u direktorskoj fotelji i tri godine kasnije, kada je tu funkciju zamenila drugom.Da bi preuzela mesto direktora u Nišu, ona je 27. aprila, nakon šest godina, podnela ostavku u Kučevu. Prethodno je Ministarstvo, na predlog Nišavskog upravnog okruga, imenovalo za novog rukovodioca Gerontološkog centra.Dragan Dobrašinović, predsednik Koalicije za nadzor javnih finansija, kaže da je dovoljna preporuka za bilo koju funkciju u zemlji da je neko "partijski vojnik"."To da li si kršio zakon, kako, po kom osnovu, to je sve manje bitno. Nije bitna ni stručnost, nije bitan ni neki moralni aspekt. Jedino to da si odan, da si partijski vojnik i da radiš onako kako se od tebe očekuje", objašnjava Dobrašinović.Novinar CINS-a je tražio komentar i od Maranović Nikolić, inače predsednice Saveta za socijalna pitanja SNS Kučevo, ali ona za sada ne odgovora na poruke na Facebook-u.Za to vreme problemi u vezi sa zarazom od virusa korone u niškom Gerontološkom centru ne jenjavaju. Prema poslednjim podacima, oko 200 štićenika ove ustanove socijalne zaštite je zaraženo, a 41 je preminulo. Direktor Milan Stevanović je uhapšen 13. aprila zbog sumnje da je učinio teško delo protiv zdravlja ljudi, a njegova zamenica je zaražena koronom. Predložena uprkos kršenju zakona zbog "velikog iskustva" Predlog za imenovanje Slađane Maranović Nikolić na čelo Gerontološkog centra dao je Nišavski upravni okrug, što inače nije uobičajena praksa.Načelnica ovog okruga Dragana Sotirovski kaže da je preporuku od njih tražilo samo Ministarstvo:"Ministarstvo rada ima pravo da traži određeno mišljenje o nekom pojedincu. Oni su nas pitali, s obzirom na to da mi držimo čitav okrug i znamo situaciju i u susednim okruzima, ko ispunjava uslove da bude na tom mestu. Naravno, Ministarstvo (treba) da proceni da li je taj predlog u redu ili ne", rekla je Sotirovski. Sotirovski dodaje i da je upoznata sa preporukom Agencije, ali da je uprkos tome Maranović Nikolić predložila Ministarstvu jer "ima veliko iskustvo u socijalnoj zaštiti"."Mi kao predlagači ne ulazimo o to da li je neko krivično gonjen, da li je ovo, da li je ono. Mi predlažemo, Ministarstvo rada je ono koje proverava sve. (…) Ja sam znala za to (rešenje Agencije), ali to je preporuka. Znate li vi koliko ima ljudi u Nišu koji imaju preporuke, pa ništa. Koliko znam, ona nije primila njega (brata od strica) za stalno", objašnjava Sotirovski.U Ministarstvu za rad nisu želeli da komentarišu zbog čega su imenovali osobu koja je na prethodnoj direktorskoj poziciji kršila zakon. CINS            

----------------------------------------------------------

Datum: 29.04.2020

Medij: vesti.rs

Link: https://www.vesti.rs/Vesti/TS-Srbija-u-grupi-zemalja-sa-minimalnom-transparentnoscu-budzeta.html

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: TS: SRBIJA U GRUPI ZEMALJA SA MINIMALNOM TRANSPARENTNOŠĆU BUDŽETA

Srbija je pala za osam mesta i nalazi se na 70. mestu od 117 zemalja u međunarodnom istraživanju Indeks otvorenosti budžeta (Open budget index - OBI), saopštila je danas Transparentnost Srbija (TS)... Izvor: NoviMagazin.rs, 29.Apr.2020, 10:42 Srbija je pala za osam mesta i nalazi se na 70. mestu od 117 zemalja u međunarodnom istraživanju Indeks otvorenosti budžeta (Open budget index - OBI), saopštila je danas Transparentnost Srbija (TS).Srbija je u istraživanju za 2019. godinu ocenjena sa 40 poena, od maksimalnih 100, a posledica ovog pada je svrstavanje u grupu zemalja sa "minimalnom transparentnošću budžeta".Ocena koju je Srbija dobila je pet poena niža od svetskog proseka i a za tri poena manja u odnosu na istraživanje o transparentnosti budžeta za 2017. godinu, kada je imala gotovo 43 i nalazila se na 62. mestu na listi.Od zemalja u regionu koje su ocenjivane, samo Bosna i Hercegovina ima lošiji skor (33), Severna Makedonija...  

----------------------------------------------------------

Datum: 29.04.2020

Medij: vesti.rs

Link: https://www.vesti.rs/Ekonomija/TS-Srbija-u-grupi-zemalja-sa-minimalnom-transparentnoscu-budzeta-2.html

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: TS: Srbija u grupi zemalja sa minimalnom transparentnošću budžeta

Srbija je pala za osam mesta i nalazi se na 70. mestu od 117 zemalja u međunarodnom istraživanju Indeks otvorenosti budžeta (Open budget index - OBI), saopštila je danas Transparentnost Srbija (TS)...Izvor: Danas , 29.Apr.2020 , 10:52Srbija je pala za osam mesta i nalazi se na 70. mestu od 117 zemalja u međunarodnom istraživanju Indeks otvorenosti budžeta (Open budget index - OBI), saopštila je danas Transparentnost Srbija (TS).Pročitaj ovu vest iz drugih izvoraNapomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta Danas . Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta Danas . Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.      

----------------------------------------------------------

Datum: 29.04.2020

Medij: vesti.rs

Link: https://www.vesti.rs/Novi-Sad/TS-Srbija-medju-zemljama-sa-najmanje-transparentnim-budzetom.html

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: TS: SRBIJA MEĐU ZEMLJAMA SA NAJMANJE TRANSPARENTNIM BUDŽETOM

Srbija je pala za osam mesta i nalazi se na 70. mestu od 117 zemalja u međunarodnom istraživanju Indeks otvorenosti budžeta (Open budget index OBI), saopštila je danas Transparentnost Srbija (TS). Srbija je u istraživanj Izvor: Radio 021, 29.Apr.2020, 11:48 Srbija je pala za osam mesta i nalazi se na 70. mestu od 117 zemalja u međunarodnom istraživanju Indeks otvorenosti budžeta (Open budget index OBI), saopštila je danas Transparentnost Srbija (TS).Srbija je u istraživanju za 2019. godinu ocenjena sa 40 poena, od maksimalnih 100, a posledica ovog pada je svrstavanje u grupu zemalja sa "minimalnom transparentnošću budžeta".Ocena koju je Srbija dobila je pet poena niža od svetskog proseka, a za tri poena manja u odnosu na istraživanje o transparentnosti budžeta za 2017. godinu, kada je imala gotovo 43 i nalazila se na 62. mestu na listi.Od zemalja u regionu koje su ocenjivane, samo Bosna i Hercegovina ima lošiji skor (33), Severna Makedonija...  

----------------------------------------------------------