Joomla 3.2 Template by Justhost Complaints

Mediji o korupciji

Datum: 22.05.2020

Medij: Blic     Strana: 6,7

Rubrika: Politika

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: ZAPAD ŽURI DA REŠI KOSOVO DOK ENGLEZI NE OTVORE ARHIVE

ZAPAD ŽURI DA REŠI KOSOVO DOK ENGLEZI NE OTVORE ARHIVE

Za nekoliko godina, 2024. i 2025, kada se otvore britanske arhive tajnih dokumenata, verovatno će isplivati i više detalja u vezi sa sramnom zaverom koja je dovela do agresije na SRJ i o zločinima OVK. Ne treba sumnjati da je i to jedan od razloga zašto se toliko žuri da se Srbija natera da prizna nezakonito otimanje svoje teritorije, kaže u intervjuu za “Blic” Nebojša Čović. Poslednjih nedelja

veliku pažnju javnosti zaokupio je nedavno objavljeni izveštaj „Freedom

Housa“, koji je bio posebno kritičan prema situaciji u pojedinim zemljama u regionu, uključujući Srbiju. Kako vi gledate na taj izveštaj?

- U svetu, uglavnom na Zapadu, postoji veliki broj organizacija i vladinih institucija koje pripremaju godišnje izveštaje o stanju osnovnih prava, stepenu korupcije i sličnim pitanjima u pojedinim zemljama, uključujući našu. Iako su ti izveštaji najčešće kritički i opravdano izazivaju negativnu reakciju javnosti, treba ih posmatrati i iz drugog, pozitivnog ugla, kao mogućnost da i sami procenimo da li postoje oblasti u kojima realno postoji potreba da se stvari promene nabolje. Ako želimo da budemo potpuno objektivni, da li je stanje idealno u pojedinim oblastima – nije, da li može da bude bolje – može. Istovremeno, neophodno je da imamo u vidu da mnoge organizacije koje pripremaju ovakve izveštaje neretko imaju i političku agendu, koja ne mora nužno da se poklapa sa našim nacionalnim interesima. Ovi izveštaji se često koriste za vršenje pritiska na vlade u tim zemljama da svoju politiku prilagode interesima velikih sila koje stoje iza ovih organizacija. No, i pored toga, svakako postoje oblasti u kojima stvari mogu i moraju da budu bolje.

Poslednjih nedelja bilo je dosta kritičkih debata na nekim od ključnih adresa za rešavanje problema Kosova i Metohije. Kako to tumačite? - Opstanak i budućnost ove kvazidržave u potpunosti zavise od dve, možda tri zapadne sile. Da bismo razumeli trenutne događaje na KiM, moramo prvo da sagledamo posledice pandemije na unutrašnje prilike u Nemačkoj i SAD i njihove međusobne odnose. Pandemija je dovela do zanimljivih obrta kada su u pitanju ove dve zemlje koje se poslednjih godinu i po dana nadmeću za kontrolu nad procesom. Sada je i potpuno evidentno da Nemačka direktno potkopava napore administracije SAD da se postigne kompromisno rešenje. Početkom godine, pre naleta pandemije, izgledalo je da ambasador Grenel i Bela kuća potpuno kontrolišu situaciju kada je u pitanju prištinska strana. Zvezda Angele Merkel je počela da bledi i ona je imala najniži stepen podrške na unutrašnjem planu, što se, naravno odrazilo i na kapacitet zvaničnog Berlina da se bavi pitanjem KiM. Međutim, događaji poslednjih meseci su to promenili i Merkelova je jedna od retkih lidera u svetu koji su iz ove krize izašli ojačani.

Ali ni SAD ne

uspevaju da reše to pitanje?

- Imajući u vidu žestinu udara Covid-19 u SAD, aktuelna administracija ima pune ruke posla i izložena je velikim napadima, ne samo Demokratske stranke, već i ostataka klintonovskih struktura, koji ovo vide kao priliku da se ožive Bajdenove umiruće šanse za pobedu na predsedničkim izborima u novembru. Stoga ne čudi zaoštravanje između zvaničnog Vašingtona i Berlina, koje je prethodnih dana bilo evidentno i u kritičkim izjavama američkog ambasadora SAD u Nemačkoj, Ričarda Grenela. U SAD, albanski lobisti su isterali tešku artiljeriju, doduše malo zarđalu i zastarelu, sa Eliotom Engelom i Medlin Olbrajt na čelu, da ubeđuju američke zakonodavce da na KiM teče med i mleko i, kako kažu, „da nema zemlje na svetu gde više vole Amerikance“. I u Bundestagu je prethodne nedelje došlo do zanimljivog obrta u kome je otkriveno da je cela agresija na SRJ 1999. bila zasnovana na lažima u samom vrhu NATO, uključujući i najviše nemačke zvaničnike, o navodnom srpskom genocidu i koncentracionim logorima na KiM... Za nekoliko godina, 2024. i 2025, kada se otvore britanske arhive tajnih dokumenata iz ovog perioda, verovatno će isplivati i više detalja u vezi sa ovom sramnom zaverom i zločinima OVK. Ne treba sumnjati da je i to jedan od razloga zašto se toliko žuri da se Srbija natera da prizna nezakonito otimanje svoje teritorije. Kako objasniti izostanak reakcije ostalih članica NATO i zapadnih zemalja? Da li su bile naivne i pustile da ih najuticajnije zemlje, poput SAD, Velike Britanije i Nemačke, prevare? To bi bilo zaista poražavajuće za poreske obveznike tih zemalja, da njihove administracije poput stada slepo slede politiku stranih država, bile one saveznici ili ne. Pored Svedoci smo da režim u Podgorici, uključujući

Đukanovića, pokazuje da nema državnički kapacitet, te da svojim izjavama i delima samo

produbljuje podele u crnogorskom društvu svih tih resursa zapadnih obaveštajnih službi, teško je poverovati da nisu imali informacije sa terena. Što ih onda čini saučesnicima. I u kršenju međunarodnog prava i u laganju sopstvenih građana.

Istovremeno, na samom KiM ključa ispod površine. Kako procenjujete dalji razvoj situacije?

- Poslednji događaji na KiM, ali i unutrašnje političke rasprave u uticajnim stranim zemljama koje su glavni mentori neuspešnog kosovskog državnog projekta, donose zanimljivu ali ne i iznenađujuću dinamiku kada je ovaj proces u pitanju. Pre svega, na unutrašnjem političkom planu u Prištini, ponovo uvođenje taksa treba gledati iz perspektive pripreme Kurtija za nove izbore, kao i trenutne nadmoći nemačkog uticaja na KiM u odnosu na tradicionalno najvećeg saveznika prištinskih Albanaca, SAD. Odmah nakon smene Kurtija, nakon početne defanzive i opreznog ispipavanja terena, bilo je očigledno da on, iako smenjen, nema nameru da ode sa vlasti. Tumačenje kosmetskog Ustavnog suda i odlaganje odluke do 29. maja, kao i kontinuirana podrška Nemačke, ohrabrili su ga da se razmaše, ponovno uvede takse i čak pokrene pitanje smene Tačija. Međutim, kakav god ishod bio, sistematični Nemci i u nesuđenoj Hotijevoj vladi imaju svog rezervnog trojanskog konja, Ramuša Haradinaja, tako da će Berlin, čak i ako Kurti doživi neuspeh, nastaviti da vrši uticaj na prištinske vlasti. I upravo ta podrška Haradinaju pokazuje da je i javna posvećenost Berlina borbi protiv organizovanog kriminala, korupcije i ratnih zločinaca gluma, te da je jedino važno da se istera ono što je nemačka administracija zamislila kao svoj prioritet. Sa druge strane, izvesno je da će i Ričard Grenel u narednom periodu imati malo više vremena da se bavi dijalogom nego što je to bio

ČEKA NAS VARLJIVO LETO 2020.

Situacija na Kosovu i u Crnoj Gori je zategnuta, a u svemu tome je i Srbija. Kako isplivati iz svega toga?

- U svakom slučaju, očekuje nas teško i varljivo leto. Pored zdravstvenih rizika, neizvesnosti i posledica koje je ostavila pandemijska kriza, problema KiM, koji je samo jedno od nerešenih pitanja koja opterećuju Zapadni Balkan, krize u Crnoj Gori, sve zemlje u regionu očekuju i izbori, što redovni, što vanredni. Iskustvo nas je naučilo da je u izbornim godinama u susednim zemljama najlakše mobilisati i konsolidovati birače upravo na način koji trenutno primenjuje Milo Đukanović - navodnom pretnjom od Srbije i Srba. U godini velikih unutrašnjih i globalnih previranja, očekivanih spoljnih pritisaka i pokušaja rešavanja otvorenih pitanja na brzinu i prelamanjem preko kolena, ta opšta nestabilnost će svakako biti dodatno pogoršana zapaljujućom retorikom, prekrajanjem istorije i pritiscima i u regionu. Na nama je da pokažemo strpljenje, mudrost, ali i odlučnost da na najbolji način zaštitimo i svoje interese i svoj narod - gde god da on živi.

slučaj poslednjih nekoliko meseci. Jedna od njegovih privremenih dužnosti se privodi kraju, očekivanim imenovanjem republikanskog kongresmena Džona Retklifa za novog direktora obaveštajne zajednice u SAD, koje će uskoro biti potvrđeno glasanjem u Senatu, u kome republikanci imaju većinu.

I u Crnoj Gori ključa. Kako objašnjavate produbljivanje

unutrašnje krize u toj zemlji?

- Događaji u Crnoj Gori izazivaju veliki nespokoj i zabrinutost, situacija je izuzetno dramatična i dovoljan je trenutak da stvari izmaknu kontroli i dođe do nasilja i prolivanja krvi. Svedoci smo da režim u Podgorici, uključujući Đukanovića, pokazuje da nema državnički kapacitet, te da svojim izjavama i delima samo produbljuje podele u crnogorskom društvu. Situacija svakog dana dodatno eskalira, pored obračuna sa verom i vernicima, Đukanović se sada ustremio i na građane koji se izjašnjavaju kao Srbi u vojsci i policiji. U 21. veku on baštini segregacionu praksu nacističke Nemačke ili bliže mu NDH, koristeći veru i nacionalnu pripadnost za podelu na naše i njihove, na podobne i nepodobne, na građane prvog i drugog reda, spreman da se silom razračunava sa slobodoljubivim i pravdoljubivim narodom!

Situacija jeste

ozbiljna, ali čini se da preterujete?

- Ne, nimalo. U ovakvim uslovima izuzetno je važan pomirljivi, gandijevski pristup sveštenstva, na čelu sa mitropolitom Amfilohijem i vladikom Joanikijem, kojim se sprečava dalja eskalacija situacije. Kao što sam više puta naglasio prethodnih meseci, iza nepotrebnog progona SPC i njenih vernika stoji isključivo politički i finansijski interes Đukanovića i DPS-a da se recikliraju prema međunarodnoj zajednici, koja ih i održava na vlasti svih ovih godina, a da, sa druge strane, u svetlu dolazećih izbora, skrenu pažnju birača sa katastrofalne ekonomske, političke i bezbednosne situacije u zemlji na „ugroženost crnogorske nacije i države od velikosrpske agresije“. Ova taktika, primenjivana više puta, odavno je pročitana, ali treba imati u vidu da se podgorički režim bori ne samo za političko, već i za fizičko preživljavanje, jer, kada odu sa vlasti, direktno će u taj isti Spuž, kojim su pretili vladici Joanikiju. S tim u vezi, potpuno podržavam i princip da sve oteto treba da se vrati, jer, ako se ovaj princip primeni, i Đukanović i njegova porodica, a i klika oko njih, imali bi da vrate štošta pokradeno od naroda Crne Gore u poslednjih trideset godina. Očekivano, režim Mila Đukanovića pokušava da iskoristi pandemiju da bi sprečio okupljanja vernika, u nadi da će se vremenom ta energija istrošiti, kao što se već dešavalo, ne samo u Crnoj Gori, već i u drugim zemljama. Krajnje je nelogično da policija hapsi i bije sopstveni narod zbog okupljanja i takozvanih zdravstvenih rizika, a da vlast u Podgorici, sa druge strane, širom otvara granice stranim turistima. Jasno je da režim u Podgorici nema kapacitet da dogovorom dođe do rešenja prihvatljivog za sve Albanski lobisti, sa Eliotom

Engelom i Medlin Olbrajt na čelu, ubeđuju američke zakonodavce da na KiM teče med i mleko i, kako kažu, „da nema zemlje na svetu gde više vole Amerikance“

strane, već podelama, lažima, spinovima i nasiljem pokušava da izdejstvuje blagonaklonost i podršku međunarodne zajednice. Očigledno je da ne postoji drugo rešenje osim internacionalizacije ovog flagrantnog gušenja verskih sloboda i ljudskih prava i to i treba da bude osnov obraćanja i SPC i srpske zajednice u CG, ali i zvaničnog Beograda svim nadležnim međunarodnim institucijama, vladama uticajnih zemalja, ali i ostalim verskim zajednicama u svetu. Zbog toga je veoma bitno da ovi protesti ostanu van politike – jer to je upravo ono što Đukanović pokušava da postigne – da ih lažno prikaže kao politički pokret kojim se diriguje iz Beograda. ?

----------------------------------------------------------

Datum: 22.05.2020

Medij: Danas     Strana: 1,9

Rubrika: Društvo

Autori: Ivana Nikoletić

Teme: Korupcija

Naslov: Državni milioni za finansiranje laži, mržnje i propagande

Državni milioni za finansiranje laži, mržnje i propagande r

Sufinansiranje medijskih projekata od javnog značaja prvo usporila epidemija, a zatim „pogurali“ izbori

Državni milioni za finansiranje laži, mržnje i propagande vlasti

Na konkursu Grada Beograda opet najviše

novca Studiju B, prorežimskim tabloidima i firmama

uvezanim sa SNS

Beograd ¦ Rezultati ovogodišnjeg konkursa za sufinansiranje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja nisu iznenadili medijske radnike, poznavaoce scene i predstavnike nezavisnih medija, jer šestu godinu zaredom demonstriraju isti mehanizam za prelivanje novca građana u privatne džepove vlasnika „podobnih“, provladinih medijskih kuća, čime se praktično isplaćuju usluge podržavanja vlasti i širenja propagande u ime vladajuće stranke.

Raspodela budžetskog novca tako je i u Beogradu gotovo identična prošlogodišnjoj, pa je najveći deo kolača, po već ustaljenoj praksi, otišao odavno privatizovanom, a zatim i vlasnički promenjenom Studiju B, dok su visoke sume razdeljene naprednjački nastrojenim tabloidima, od kojih su neki rekorderi u kršenju zakona i kodeksa novinara, u širenju lažnih vesti, propagande i govora mržnje, u čemu su su se dokazali i tokom vanrednog stanja.

Uz njih, milioni već tradicionalno odlaze i različitim „fikus“ preduzećima, vlasnički povezanim sa strankom na vlasti. Uprkos najavama lokalnih vlasti, ali i nadležnih republičkih organa, da će za medije ove godine biti izdvojeno više novca, beogradski čelnici izgleda nisu isto razmišljali. Tako je, indikativno, iz budžeta u prvi mah izdvojeno 85 miliona dinara, tri miliona više nego prošle godine, ali je kandidatima ipak raspoređeno nešto manje od 80 miliona, a da komisija takvu odluku nije obrazložila.

Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Željko Bodrožić kaže da je farsa prilikom raspodela sredstava na medijskim konkursima od javnog značaja i u Beogradu prevršila sve što bi se moglo zamisliti i da je sve više medija i članova udruženja koji kažu da treba bojkotovati konkurse. Ipak, on naglašava da je obaveza udruženja i medijskih profesionalaca da na zloupotrebu javnog novca upozoravajujavnost.

- Međutim, to su ljudi koji ogoljeno, bezobzirno i beskrupulozno to rade, baš ih briga za naše napise i naša istraživanja koja pokazuju da su tako izvukli već desetine miliona evra iz lokalnih budžeta širom Srbije, samo da bi time fmansirali puku partijsku propagandu, kaže Bodrožić.

Primeri takvih „poslova“ su očiti u glavnom gradu. lako odavno privatizovan, Studio B koji sa pravom nosi epitet vlastima omiljene televizije, i ove godine sa konkursa izlazi kao apsolutni pobednik, sa nešto manje od 13 miliona dinara, koliko mu je dodeljeno za tri projekta. Studio B je od početka dodeljivanja pomoći medijima za projekte od javnog značaja, od 2015, uspevao da sam odnese čak polovinu čitavog budžeta, više nego što su te konkretne godine zajedno dobila ostala 22 medija zajedno.

Prema istraživanjima našeg lista, ali i tekstovima koje su radili portali Krik i Pištaljka, sa studijom B, kao i vladajućom strankom, mogao je vlasnički, i na različite druge načine da se poveže čitav spisak nepoznatih, novoosnovanih PR agencija, produkcijskih kuća, firmi registrovanih za najrazličitije delatnosti, koje su „pa poverenje" komisije uspevale da svake godine obezbede maksimalne iznose od čak šest ili sedam miliona dinara. Ispostaviće se kasnije, slivalo se tako mnogo projektnog novca na račun Studija B. Kao da ni to nije bilo dovoljno, pojedina istraživanja koja su se bavila time da li su finansirani projekti pravilno realizovani, pokazala su da je veliki broj njih emitovan upravo na toj televiziji, za šta su autori projekata ponekad izdvajali i do 70 odsto sume „osvojene“ na konkursu.

Nakon što ta televizija dobija novog vlasnika, količina novca koju je stručna komisija dodeljivala toj medijskoj kući nije se znatno smanjivala, a na spiskovima dobitnika sredstava i dalje su se nalazile firme nekada povezane sa bivšim vlasnicima, bračnim parom Krdžić, i dalje bogato nagrađivane maksimalnim iznosima. To svakako može da bude osnov za pretpostavku da se dobre „roslovne“ veze nisu ni prekidale, uprkos izmenama vlasnika te medijske kuće, a sa sigurnošću može da se kaže da je teško utvrditi koliko je zaista novca poreskih obveznika tim kanalom „isisano“ iz budžeta.

Pre dve godine većinski vlasnik Studija B postaje Saša Blagojević, koji poseduje i novine Alo, pa na prvobitni iznos treba dodati i 5,7 miliona koliko je dodeljeno tom tabloidu. Tako u „istu kasu“ odlazi čak 18,7 miliona dinara, što je gotovo četvrtina celog budžeta za medije. Prošle godine, ta suma bila je još veća, a Blagojevićeve medijske kuće odnele su trećinu ukupne sume predviđene za medijske projekte, kada je Studiju B dodeljeno nešto više od 17 miliona dinara, a tabloidu Alo 5,5 miliona. Podsećanja radi, prema pisanju medija, biznismen Saša Blagojević je školski drug i blizak poznanik sadašnjeg ministra finansija, a bivšeg gradonačelnika Beograda Siniše Malog.

Vladimir Radomirović, predsednik Udruženja novinara Srbije kaže da nema iznenađenja u činjenici da je novac građana ponovo razdeljen isključivo medijima bliskim vlasti ili firmama koje se čak ne bave medijskim sadržajima, utoliko pre što je izborna godina.

- Komisije bi morale da budu sastavljene od predstavnika udruženja koja su poznata javnosti a ne ovih fantomskih udruženja i nazovi nezavisnih stručnjaka. Tako bi i odabrani projekti zaista bili u javnom interesu, a građani bi dobili informisanje koje plaćaju, naglašava Radomirović.

IvanaNikoletić

Nastavak u sutrašnjem broju

Zurba zbog izbora?

Činjenica da se približavaju parlamentarni i lokalni izbori, po mnogim mišljenjima je ubrzala preraspodelu budžetskih para namenjenih medijima, pa je prestonički konkurs raspisan već krajem januara, dok su u pojedinim lokalnim samoupravama isti konkursi otpočeli još u decembru prošle godine. lako je čitava procedura zaustavljena zbog vanrednog stanja usled pandemije, ona je veoma brzo obnovljena, a odluka u Beogradu je doneta upravo po isteku roka od 90 dana, kao da nije ni prekidana.

Tabloidi nezaobilazni

Televiziji Narru dodeljeno je 2,5 miliona dinara, a još 10 miliona otišlo je kućama koje izdaju tabloide Informer i Kurir i povezanim firmama. Insajder tim doo i Info IT Media doo, obe firme u vlasništvu Dragana J. Vučićevića, odnele su skoro šest miliona dinara, a isti iznos dodeljen im je i na prošlom konkursu. Kao i prošle godine, izdavač Kurira, firma Adria media group i Adria media magazine, oba u vlasništvu Igora Žeželja, dobili su po nešto više od milion dinara za ukupno četiri projekta.

----------------------------------------------------------

Datum: 22.05.2020

Medij: Danas     Strana: 8

Rubrika: Društvo

Autori: V. Jeremić

Teme: Javne nabavke

Naslov: Da li žilet žica postaje politika Vučićeve Srbije?

Civilm sektorpozvao Ministarstvo odbrane da odustane odjavne nabavke za ograđivanje centara za azil iprihvat migranata

Da li žilet žica postaje politika Vučićeve Srbije?

U FOKUSU

Beograd - Žilet žica znatno je oštrija od standardne, bodljikave žice i dizajnirana je da onom ko pokuša da je probije nanese ozbiljne rezove po telu i odeći. Ovima rečima jedna od kompanija koja se bavi proizvodnjom žilet žice reklamira proizvod koji, sudeći prema konkursnoj dokumentaciji objavljenoj na sajtu Ministarstva odbrane, treba da bude upotrebljen za ograđivanje Centara za azil i prihvatnih centara za migrante.

Prema dokumentaciji koju su prvi primetili novinari Radija Slobodna Evropa, planirana je nabavka 2.420 kilograma žilet žice, zajedno sa 1.521 metrom rebrastog gvožđa u šipkama i 50 kilograma pocinkovane žice za vezivanje. lako se iz preciznih navoda u konkursnoj dokumentaciji da zaključiti da se tačno zna koji objekti su planirani za ograđivanje, malo kome je zapravo jasno šta stoji iza ove javne nabavke.

To u toku jučerašnjeg dana nije bilo poznato ni Komesarijatu za izbeglice, organizaciji koja upravlja centrima za azil i prihvatnim centrima.

- Nama takva mera nije najavljena, a imamo jako dobru saradnju sa Vojskom Srbije. Naprotiv, tamo gde je vojska žicu postavila tokom vanrednog stanja, atojeubliziniprivremenog šatorskog centra u Moroviću, uklonjena je, a i sam centar je zatvoren i više ne postoji, rečeno je Danasu u Komesarijatu.

Sonja Tošković, direktorka Beogradskog centra za ljudska prava, ističe da je neophodno da se nadležni izjasne zbog čega je planirana nabavka ograde i šta time želi da se postigne.

- Trenutno je jako malo pouzdanih informacija dostupno, pošto se niko od nadležnih nije izjasnio o ovom pitanju. Javno pozivamo predstavnike Ministarstva odbrane, Ministarstva unutrašnjih poslova i Komesarijata za izbeglice da otvoreno kažu zbog čega se nabavlja ograda i žilet žica, koji su to centri koje oni planiraju da ograde i šta time žele da postignu, koga da zaštite, navodi Tošković za Danas.

Reakcije na najavljenu nabavku juče su došle i od grupe nevladinih organizacija koje su izrazile duboku zabrinutost zbog ovog postupka, navodeći da bi realizacijom ovog projekta Srbija otvorila novo, negativno poglavlje u pogledu načina na koji tretira izbeglice, migrante i tražioce azila, i ubrzala zabrinjavajuću praksu militarizacije upravljanja migracijama.

„Ovakavpotez Republike Srbije samo je još jedan u nizu kojim se u javnosti stvara animozitet prema izbeglicama i migrantima, i njihova stigmatizacija kao pretnje po naše društvo koja je već za posledicu imala ugrožavanje života stanovnika prihvatnog centra u Obrenovcu“, navodi se u saopštenju koje su potpisali Inicijativa za ekonomska i socijalna prava All, Mreža psihosocijalnih inovacija PIN i Centar za migracije Info park.

Direktor Info parka Gordan Paunović ističe za Danas da bi ograđivanje centara za prihvat migranata označilo radikalan zaokret u odnosu na politiku koju je država primenjivala prethodnih godina, a koja se nije u značajnoj meri oslanjala na represiju.

„Ovakav, represivniji sistem, po mom mišljenju ne bi funkcionisao. On bi podrazumevao da bi mnogo manje ljudi bilo u kampovima i da bi ih policija i vojska jurili, hapsili i vraćali u centre, odakle bi oni ponovo pokušali da beže. Bio bi to jedan jako ružan, distopijski scenario, kaže Paunović. On dodaje da sumnja da će država krenuti u tom smeru, pošto bi bila suočena sa ozbiljnim kritikama iz Evropske komisije.

Grupa nevladinih organizacija pozvala je Ministarstvo odbrane da bez odlaganja povuče navedeni tender i da se vrati u okvire svog ustavnog delovanja a da pitanje upravljanja i obezbeđivanja prihvatnih i centara za azil ostavi organima koji su za to nadležni - Komesarijatu za izbeglice i migracije i Ministarstvu unutrašnjih poslova.

Podsetimo, sporna javna nabavka je usledila svega dva dana nakon što je naredbom predsednika Srbije Aleksandra Vučića vojska angažovana da obezbeđuje tri prihvatna centra u opštini Šid. Ovu odluka naišla je na kritike stručne javnosti ocenjujući je kao populističku, nezakonitu i nepotrebnu.

  1. Jeremić

Vulinovo ministarstvo ćuti

List Danasje nastojao u toku jučerašnjeg dana da od Ministarstva odbrane dobije odgovor na pitanja zbog čega se nabavlja ograda i koji centri su planirani da se ograđuju, ali odgovor nisu stigli.

----------------------------------------------------------

Datum: 22.05.2020

Medij: Danas     Strana: 2

Rubrika: Politika

Autori: Snežana Čongradin

Teme: Korupcija

Naslov: Radosavljević: Ne zna se ko sve kontroliše ekstremiste

Kakoje ultradesničarska organizacija Levijatan došla dopozicije mogućeg izbornog učesnika

Radosavljević: Ne zna se ko sve kontroliše ekstremiste

  • Pitanje je gde su ti ljudi i šta rade između dva izborna procesa

Beograd - Rodno mesto korupcije u Srbiji je u političkim partijama i organizacijama, ocenjuje za Danas politikolog Duško Radosavljević nameru ekstremno desničarske organizacije Levijatan da izađe na predstojeće izbore. Činjenicu da ta organizacija, koja sprovodi teror nad izbeglicama i Romima poslednjih godinu dana u Srbiji, planira da skupi deset hiljada potpisa i preda je Republičkoj izbornoj komisiji sa očekivanjem da im lista bude validna, sagovornik Danasa komentariše kao gotovo nemoguću pod regulamim uslovima. Kako navodi, za to je potreban novac i unutarpartijska struktura koja je izvesno za Levijatan nemoguća bez pomoći nekih jačih struktura. U ovom slučaju, Duško Radosavljević, razume se, misli na vlast Srpske napredne stranke.

Dodaje, međutim, da to ne znači da su takve ekstremno desničarske i profašističke organizacije pod kontrolom samo aktuelne vlasti.

- Vidite, nije baš sasvim izvesno da su samo pod kontrolom Vučića, bez namere da ga amnestiramo od odgovornosti, jer sigurno ima najjači uticaj i kontrolu. Hteo sam da naglasim koliko u tim službama bezbednosti ima nivoa i uticaja koji nisu svi striktno vezani uz aktuelnu vlast. Ko je sve pravio i kontrolisao sve te fašističke organizacije koje služe tim centrima moćima za izazivanje sukoba u društvu? Pa, dalje ko je šef bio njihovim političkim mentorima i direktnim organizatorima? Ko je bio šef i samom Vučiću i Vojislavu Šešelju u određenim trenucima u bližem istorijskom kontekstu? - ističe Duško Radosavljević za naš list.

Kako napominje, stvari bi bile mnogo jasnije kada bismo utvrdili šta rade i čime se bave između dva izborna procesa svi ti likovi koji se pojave odjednom na izborima, predaju listu od deset hiljada potpisa, plate je i još potroše novac za kampanju, a jasno je da nikada neće preći cenzus, niti da će ostvariti nekakav bitniji rezultat.

- Da vidimo šta ste radili u periodu od četiri godine, između dva izborna ciklusa? Onda ćete videti da su ti ljudi uglavnom bili, da tako kažem, na državnim jaslama, radi u javnoj upravi ih nekom javnom preduzeću... To je ta vrhunska partijska korupcija u kojoj je Srbija jako zabrazdila - zaključuje Duško Radosavljević za naš list.

Pokret Levijatan, koji je u poslednje vreme posebno intenzivirao mržnju prema izbeglicama, čiji članovi uleću kolima u izbegličke centre u Srbiji sa namerom da pregaze nekog od nesrećnika koji su se na putu na evropskim državama „zaglavili" u Srbiji, ili koji otimaju pse i konje u romskim naseljima, jer im je navodno osnovna „delatnost“ zaštita životinja, zajedno sa „antivakserkom" Jovanom Stojković, planira da izađe na predstojeće izbore.

Jovana Stojković, psihijatarka, predsednica pokreta „Živim za Srbiju', u fokus javnosti često dolazi po stavovima koje objavljuje na društvenim mrežama poput sledećeg: „Da li ste primetili da su najveći antisrbi izuzetno ružni do defektni ljudi? Moj otac je govorio - beži od onog koga je i Bog obeležio“.

Pojavljuje se na skupovima Levijatana i daje ovoj grupaciji snažnu podršku.

Snežana Čongradin

Pripadnid pokreta Levijatan fotografisali su se 19. maja sa visoko podignuta tri spojena prsta ispred Spomenika žrtvama racije, a barjedan njihovčlan je imao na majici nacistički simbol „Crno sunce", preneo je novosadski Radio 021. Podseća se da je pomenuti simbol počeo da se koristi tokom nacističke Nemačke i najpoznatiji je primerak iz dvorca Vevelsburg koji je vođa SS-a Hajnrih Himler koristio kao elitno sedište nacista.

----------------------------------------------------------

Datum: 22.05.2020

Medij: Dnevnik     Strana: 16

Rubrika: Novi Sad

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Neophodan pod za boksove

JKP „ZOOHIGIJENA” UREBUJE PRIHVATILIŠTE U ŠANGAJU

Neophodan pod

za boksove

Javno komunalno preduzeće „Zoohigijena i veterina Novi Sad” raspisalo je javnu nabavku za kupovinu specijalizovane vrste poda za boksove u kojima su smeštene životinje u Prihvatilištu u Šangaju, a koji obuhvataju površinu od 204 kvadratna metra, kao i nabavku dodatnih metalnih elemenata za ojačavanje postojećih unutrašnjih ograda. Za kupovinu poda predviđeno je 4.100.000 dinara, u šta je uračunato i njegovo postavljanje, dok je za ojačavanje « ograda planirano 1.000.000 dinara. g Kako je navedeno u U-al**1-- poslovanja tog | preduzeća, prošire- & njem kapaciteta Pri- 2 1 hvatilišta u Šangaju e ) * ukazala se potreba za

uređivanjem boksova za smeštaj životinja, odnosno nabavku posebne vrste poda koji bi bio siguran i lak za održavanje, čvrst i otporan na masnoću, grebanje, ugrize i supstance koje se koriste za tretman životinja ili čišćenje i dezinfekciju prostora. Trenutno je u boksovima betonski pod, koji nije praktičan jer se kruni i iziskuje dodatni novac za održavanje. Osim toga, beton je jedna od najlošijih podloga po zdravlje šapa, a većina hemikalija, kao i urin, brzo nagrizu površinski sloj poda. Pošto je reč o specifičnom objektu, odnosno paviljonu gde su smeštene životinje, a koje ne mogu boraviti u tom prostoru prilikom radova, izabrani ponuđač će pojedinačno isporučivati i postavljati pod za tri objekta, čija je ukupna površina 204 kvadratna metara, dok je površina jednog paviljona s boksovima za smeštaj životinja je oko 68 kvadrata.

U Prihvatilištu postoji više ograđenih prostora koji služe kao istrčavališta za pse, ali psi gotovo svakodnevno potkopavaju temelje ograda. Da bi rešila taj problem i obezbedila bolje uslove za držanje životinja u Prihvatilištu, „Zoohigijena” će nabaviti i dodatne metalne elemente da bi ojačala postojeće unutrašnje ograde oko istrčavališta za pse i onemogućila im potkopavnje.

Prema Planu javnih nabavki, „Zoohigijena” bi tokom ove godine trebalo da kupi dva specijalizovana vozila: za prevoz životinja i terensko vozilo.

----------------------------------------------------------

Datum: 22.05.2020

Medij: Dnevnik     Strana: 8

Rubrika: Sudska hronika

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Na otpadu „oprali” 150 miliona dinara

Na otpadu „oprali” 150 miliona dinara

Pripadnici Ministarstvaunutrašnjih poslova, u saradnji s Posebnim odeljenjem Višeg javnog tužilaštva u Nišu za suzbijanje korupcije, uhapsili su 13 osoba zbog postojanja osnova sumnje da su izvršile krivična dela zloupotrebe službenog položaja odgovornog lica i pranja novca.

Uhapšeni su D. V. (47), odgovorno lice DOO „DVD-1973” i „Zlatarski vrh” DOO iz Donje Mutnice i „GS komerc 2016” DOO iz Paraćina, D. G. (30) odgovorno lice privrednog društva „Metali 2016” DOO Bor i stvarni vlasnik tog preduzeća S. J. (69), kao i S. L. (71) i S. L. (40), odgovorna lica društva za proizvodnju i trgovinu „Admetal” DOO Bor.

Uhapšeni su i D. J. (34), bivše odgovorno lice „Silver tajminga” DOO Paraćin i J. Č. (34), odgovorno lice „Zlatice 2020E DOO Donja Mutnica, D. V. (47), odgovorno lice „DVS Komerc-2017” DOO Paraćin, iz preduzeća za koja se sumnja da su povezana s osumnjičenim D. V. Tom prilikom, uhapšena su i fizička lica K. V. (24), S. V. (47), I. V. (35), D. J. (65) i S. J. (67).

Sumnja se da su na račun firmi koje su u vlasništvu D. V. i preduzeća povezanih s njim, od januara 2017. godine do maja ove, uplaćivani novčani iznosi za fiktivni otkup sekundarnih sirovina od preduzeća „Metali 2016” i „Admetal”. Osumnjičeni D. V. je taj novac, ukupno 150.671.300 dinara, kako se sumnja, po prethodnom dogovoru s osumnjičenim fizičkim licima, uplaćivao na njihove račune, na osnovu fiktivne dokumentacije za otkup sekundarnih sirovina.

Sumnjase dasu K. V., S. V., I. V., D. J. i S. J. potom taj novac podigli sa svog računa i vratili ga osumnjičenom D. V., koji ga je vratio preduzećima „Admetal” i „Metali 2016”, a za sebe zadržao procenat.

Osumnjičenima je određeno zadržavanje do 48 časova i oni će, uz krivičnu prijavu, biti privedeni nadležnom tužilaštvu.

Zbog postojanja osnova sumnje da su izvršili ista krivična dela, krivična prijava u redovnom postupku biće podneta i protiv jedne tridesetdvogodišnje žene i četrdesetdevetogodišnjeg muškarca. S. X.

----------------------------------------------------------

Datum: 22.05.2020

Medij: Dnevnik     Strana: 6

Rubrika: Svet

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Sicilija: Uhapšeno 10 zvaničnika zbog korupcije

Sicilija: Uhapšeno 10 zvaničnika zbog korupcije

Na Siciliji je uhapšeno 10 muškaraca, među kojima je i šef kriznog štaba Sicilije, zbog primanja mita u vrednosti od 1,8 miliona evra za medicinsku opremu i ugovore o uslugama, saopštila je juče italijanska policija. Ugovori za koje je navodno primljen mito su u vrednosti od 600 miliona evra, prenosi Bi-Bi-Si. Gradonačelnik Palerma Leoluka Orlando ocenio je da se radi o “izuzetno ozbiljnom koruptivnom sistemu”. [ef kriznog štaba Sicilije, za odgovor na novi koronavirus Antonio Kandela nalazi se trenutno u kućnom pritvoru. Vlasti su naredile oduzimanje novca od sedam kompanija na Siciliji i Lombardiji povezanih sa optužbama. ¦

----------------------------------------------------------

Datum: 22.05.2020

Medij: Ekspres     Strana: 6

Rubrika: Bez naslova

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: ŽIVOT DRUMOM, ŠKOLSTVO ŠUMOM

ZIVOT DRUMOM, ŠKOLSTVO ŠUMOM

Korona je, uz toliko zla, donela i nešto korisno: otkrilaje više skandala - šta sve piše u_školskim udžbenicima iz kojih se naša deca obrazuju, pa su sad nadležno ministarstvo i kompletan korpus_kulturno-prosvetnih aktera pred „kineskim zidoma

ontroliše li država, odnosno nadležno Ministarstvo za obrazovanje u Vladi Srbije sadržaj škol-

skih udžbenika, prvenstveno onih tzv. nacionalnih predmeta - srpskog jezika i književnosti, istorije i geografije?

Ovo veoma značajno pitanje isplivalo je na površinu u krajnje neprijatnim okolnostima, kada je „kogopa otkrila" da u udžbeniku za VI razred geografije piše da je NATO vojna zajednica čiji je cilj rešavanje sporova među zaraćenim stranama, ili da je „Nezavisna Država Hrvatska vodila brigu 0 čistoti i pravilnoj javnoj upotrebi hrvatskog jezika". Ovom tekstu pridodata je ilustracija sa mapom NDH, a sve to stoji u udžbeniku istorije za VIII razred za učenike hrvatske nacionalne manjine u Vojvodini.

„Tačno je za sve te manjkavosti pomenutih udžbenika, a ima ih još, bar sedam 'kostura iz ormara’ koji su otkriveni u elektronskoj nastavi preko TV koja je praktikovana u vreme korona pandemije, a kojoj su prisustvovali i roditelji. Čak verujem da mi za to ne bismo saznali da nije bilo korone. Ti udžbenici će biti na jesen povučeni iz nastave. Ministar nije imao na to pravo, ali pokrenuli smo izmenu i dopunu Zakona o udžbenicima koji će omogućiti ministru prosvete da da interveniše i na taj način“, objašnjava Mladen Šarčević, ministar prosvete.

Čistota hrvatskog jezika i zasluge Pavelićeve NDH za taj kulturološki poduhvat, to su radili u pauzama između dva klanja Srba, opet se pretvorila u politički problem. Naime, Hrvatsko nacionalno veće iz Subotice, posle obelodanjivanja skandala o sadržaju udžbenika istorije za VIII razred tvrdi da je „sporna rečenica" izvučena iz konteksta a hrvatska zajednica u Srbiji izložena je „interpretatorskom teroru“. Ne pričaju kako se u toj borbi za „čistotu hrvatskog jezika“ našla i mapa NDH.

Ministar Šarčević je za „Ekspres“ rekao da je imao krajnje neprijatan razgovor sa predstavnicom HNV. „Ta razmena obrazovnih učila i saradnja Srbije i Hrvatske je trebalo da bude dvosmerna. To se baš 1 ne događa, pa sam predstavnici HNV rekao da mora da poštuje zemlju čiji je građanin, kao i sve njene zakone. Što se tiče ovih drugih nesporazuma, od ‘janjičara koji su mogli

da napreduju u hijerarhiji u toj vojsci Otomanske imperije, bez obzira na to što su Srbi poreklom’ i još nekih rešićemo ih tako što smo oformili posebnu

jedinicu pri Zavodu za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, koja će strogo kontrolisati sadržaj udžbenika, posebno onih nacionalnih - za srpski jezik i književnost, istoriju i geografiju, kao i isti rod udžbenika za manjine", kaže Šarčević.

Dr Uroš Šuvaković, profesor na Učiteljskom fakultetu u Beogradu, veruje da država gubi ovu bitku o sadržini udžbenika sa moćnim izdavačima. Izdavači su tu prvi red kreacije, jer nije slučajno da se čitav niz otkrivenih skandala uz koronavirus, a koliko toga ima što tek treba da otkrijemo, događajutektako.

Sa ovom tvrdnjom ne

slaže se Zlatko Grušanović, direktor Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja. On kaže da svi pisci školskih udžbenika u Srbiji, bez obzira na izdavače, domaći su autori. Oni imaju svoja imena i nemali dignitet u svom poslu.

U tom verbalnom sučeljavanju profesor Šuvaković neće da osporava autoritet autora udžbenika, njihov dokazani dugogodišnji rad, ali otkud toliko flagrantnih grešaka baš tih autora?

U Ministarstvu prosvete tvrde da nije načinjena greška u udžbeniku geografije za šesti razred, gde se pominje NATO kao „vojna zajeđnica čiji je cilj rešavanje sporova među zaraćenim narodima". Tu je prvenstveno reč o međunarodnim organizacijama i njihovom opisu posla. U toj priči, po mišljenju naših sagovornika, ima bar jedna trula daska. Tu svakako spada i saopštenje Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja koje „opravdava" nastavnicu, a koje prenosimo u celini:

„U sklopu organizacione jedinice stavlja se akcenat na motive integracionih procesa kao što su ekonomski, politički i vojno-strateški i ukazuje na značaj međunarodnih organizacija EU, UN, NATO i drugih.

Navodeći šta je programski cilj NATO organizacije, nastavnica je iznela da rešava sporove među zaraćenim stranama. Nakon bombardovanja 1999, KiM je stavljeno pod upravu UN kako bi se očuvala bezbednost stanovništva. Naša zemlja je članica Partnerstva za mir od 2006. godine a u toj organizaciji učestvuje u saradnji sa NATO. Srbija je zvanično vojno neutralna država, bez obzira na članstvo od 2006. u Partnerstvu za mir."

Naš sagovornik iz jed-

nog od sindikalnih udruženja prosvetnih radnika, koji je želeo da ostane anoniman, tvrdi da je ova stavka o integracionim procesima u stvari moranje, jer ljudi sa Zapada koji forsiraju da ti „integracioni procesi" uđu u školske udžbenike, jer deca treba da uče o važnosti tih procesa, neće valjda celog života pamtiti samo NA-TO agresiju.

Kolikojeovatvrdnja

tačna nismo uspeli da proverimo, ali ono što je belodano, a što proizlazi iz citiranog saopštenja jeste da je NATO pomirio Srbe i Albance, to „mirenje" traje već dve decenije, a trajaće po svoj prilici još dugo. Tako smo naučili da je NA-TO mala maca, skoro da ga primimo kao kućnog ljubimca, da zaboravimo sve krvave ratove koje je ova Alijansa vodila da bi korporativnom liberalnom kapitalizmu otvarala nova tržišta.

Nije pristojno ni prema žrtvama niti samom činu bambardovanja i razaranja Srbije, stvaranju kvazidržave Kosova bez saglasnosti Saveta bezbednosti UN, na neki način izokola, kao Partnerstvo za mir i druge šarene laže, braniti tekst iz udžbenika geografije za VI razred. Pa u tom slučaju heroji sa Košara su, gledajući intonaciju saopštenja, izginuli zaludo, što bi u toj miljeu bilo ravno video igrici.

Ali, vratimo se udžbenicima koji dobrano vaspitavaju našu decu, a čiji sadržaji, čini se, ozbiljno izmiču kontroli.

„Smatram da su ovakvi učestali incidenti nedopustivi. Država nije u stanju da izvrši izbor pravih vrednosti od kvazisadržaja u učilima zato što postoje komercijalni izdavači. Jedini način da se to reši je da Zavod za izdavanje udžbenike, koji je osnovan da izdaje udžbenike, dobije monopol za izdavanje udžbenika iz nacionalne grupe predmeta - srpski jezik i književnost, istorija i geografija. To je minimum.

U tom slučaju ne bi moglo da bude propusta, a tome ide u prilog da Zavod za izdavanje udžbenika ima zakonsku obavezu da izdaje udžbenike za nacionalne predmete", predlaže Uroš Šuvaković.

On dodaje da je neshvatljivo da Zavod za izdavanje udžbenika na tržištu učestvuje sa dva odsto, a nemački izdavač „Klet", koji je kupio i neke domaće izdavače, na tržištu učestvuje sa oko 70 odsto. Nemam ništa protiv stranog kapitala na tržištu Srbije, ali neke stvari se moraju poštovati, na primer da Agencija za monopol ispita da li je ovim prekršen Zakon o monopolu. Na tržištu udžbenika, upućeni tvrde, godišnje se obrne oko 60 miliona evra.

Tržište udžbenika u Srbiji beleži još niz zanimljivosti. Upućeni tvrde da je nekolicina zaposlenih iz Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja prešla u “Klet", što može biti zvono za alarm. Poznato je da neki manji izdavači udžbenike za osnovne i srednje škole ne štampaju u Srbiji nego u Bugarskoj, navodno tamo je jeftinije.

Mnogo je tu posla, kao u Augijevim štalama, mnogo nedorečenih važnih propisa i prakse, a o obrazovanju dece se radi. To je, svi to vrlo dobro znamo, poslednji prostorgde bi komercijalni interes trebalo da odnese prevagu. Pa od vaspitanja najmlađih zavisi budućnost ne samo njih, nego i ovezemlje<

NATO i mi

I

| Profesor Uroš Suva--1 ković objašnjava zbog , čega je pogrešno tražii ti od učenika uVI razre i du da se „odrede prema 1 NATO alijansi".

| „Neshvatljivojeda i Ministarstvo odobri u i nastavnom planu i pro--1 gramu za VI razred | 2019/2020. kao ishod i da đaktreba da objasni i pojam NATO. Prvo, to ni--1 je potrebno detetu od 12 ' godina, a ako već treba i da se uči, onda to treba i u okviru gimnazijskog 1 programa, ito u istoriji a ' ne u geografiji. Da skani dal bude veći, redosled i međunarodnih organi--1 zacija čije pojmove uče-' nik treba da pojmi je sie-| deći: 1) NATO, 2) Ujedii njene nacije, 3) Evrop--1 ska unija. Dakle, učenik ' treba da ima znanje pri vo o zločinačkoj organii zaciji za koju se naša ze-| mija deklarisala da neće 1 da joj pristupi (upravo , zbog zločina počinjenih i prema našoj zemlji, kako i stoji u Deklaraciji o neu--1 tralnosti). Pri tom, uče-nik treba da zna o unii verzalnoj međunarodnoj i organizaciji čiji je osni--1 vač Jugoslavija i tek na ' kraju o međunarodnoj i organizaciji koja je proi klamovani cilj Srbije". 1 analizira Suvaković.

TV i trema

Zlatko Grušanović, direktor Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitavanja, priča kako su TV nastupi nastavnika u „kogopa nastavi" bili često krajnje dramatični. „Pričam sa kolegom iz Republike Srpske, pošto programski delimo isti prostor za jezik, istoriju i književnost, koliko su za nastavnike nevične tom poslu bili stresni nastupi pred TV kamerama. To je bio često i razlog da su se dešavale verbalne greške, pogrešna upotreba podataka i slično. Razmišljali smo da izdamo zajedničko saopštenje", pripoveda Grušanović.

Kako nastale udžbenik?

Za mnoge velika je misterija kako se pravi udžbenik za osnovne ili srednje škole? Tehmku ovih važnih i odgovornih poslova otkriva Zlatko Grušanović.

„Svaki izdavač ima pravo da pravi udžbenik iz bilo kojeg nastavnog predmeta. Udžbenik mora da se drži važećeg nastavnog plana i programa. Udžbenik se šalje Ministarstvu, a Ministarstvo šalje Zavodu za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja na stručnu procenu koja se bazira na svim važećim stručnim standardima kvaliteta udžbenika.

Sa tim ocenama da li po svim važećim parametrima treba štampati ili odbaciti udžbenik, Zavod svoje mišljenje prosleđuje Ministarstvu prosvete, koje odlučuje da li se udžbenik prihva ta ili odbacuje", otkriva Zlatko Grušanović.

Krajnji sud daju Nastavno-stručni savet škola koji predlaže Savetu roditelja koji bi udžbenik trebalo prihvatiti. Savet roditelja ima poslednju reč, rok upotrebe udžbenika je tri godine.

----------------------------------------------------------

Datum: 22.05.2020

Medij: Ekspres     Strana: 2

Rubrika: Bez naslova

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: KOLIKO KOŠTA LJUDSKA SUDBINA

KOLIKO KOŠTA JUDSKA SODBINA

urfujte uz najpouzdaniji kućni internet“, „besplatni minuti prema svim mrežama", „neogra-

ničen broj poruka", „pajrovoljnije roming tarife"... Ko god je kupovao telefon preko nekog mobilnog operatera, morao je bar jednom da se suoći sa ljubaznim prodavcem koji ne skidajući osmeh sa lica izgovara ove omamljujuće rečenice po svakog kupca. E, sada zamislite kada bi vam isti taj prodavac, sa istim tim omamljujućim osmehom rekao da uz ugovor možete da dobijete i dete, odnosno priliku da ga usvojite. Dete? Da, dobro ste pročitali, dete.

Koliko god na prvu loptu zvuči besmisleno i kao loš vic, nažalost, došli smo u situaciju da nismo daleko od toga. Naprotiv, živimo sličan scenario.

Težište priče selimo na jug Srbije, gde su pre par dana dvoje zaposlenih Centra za socijalni rad u Vranju i Bujanovcu osumnjičeni da su mimo procedure omogućili usvajanje deteta i da je jedno od njih za to primilo mito - mobilni telefon od potencijalnog usvojitelja. Njima se na teret stavljaju krivična dela primanja mita i zloupotreba službenog položaja.

Slučaj datira još od juna prošle godine kada su, kako kažu iz Višeg tužilaštva u Nišu, osumnjičena D. M. iz Vranja i D. T. iz Bujanovca zloupotrebili svoja ovlašćenja kako bi u izveštaju koji je potreban za usvajanje prikazali da su uslovi ispunjeni, a u stvari nisu bili. Uslovi za rešenje kojima se zasniva usvajanje deteta nisu postojali, iz prostog razloga što usvojitelj u to vreme nije bio u Srbiji.

Kako bi pogurala sam proces, D. M. je od potencijalnog usvojitelja dobila na poklon mobilni telefon, a posao koji je trebalo da obavi jeste da u okviru svog službenog ovlašćenja potpiše odgovarajuću dokumentaciju kojom se zasniva usvajanje maloletnog lica, a sve na bazi izveštaja koji je sačinio drugoosumnjičeni D. T. Njegov deo posla, kako se sumnja, bio je da sačini izveštaj u kojem stoji da se S. R., usvojitelj, nalazi u Srbiji iako nije.

„Rge samog usvojenja prethodi prilagođavanje, kada dete odlazi u porodicu na neko vreme. U tom periodu S. R. nije bio u Srbiji već u Švajcarskoj", saopštavaju iz tužilaštva u Nišu.

Nakon saslušanja u Višem javnom tužilaštvu u Nišu, socijalnim radnicima određen je pritvor od 30 dana.

„Više javno tužilaštvo u Nišu - Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije je nakon saslušanja donelo naredbu o sprovođenju istrage protiv okrivljene D. M. zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršila krivično delo primanja mita, dok će se protiv okrivljenog D. T. sprovoditi dokazne radnje zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo zloupotreba službenog položaja. Višem sudu u Nišu je podnet predlog za određivanje pritvora protiv okrivljenih kako ne bi ometali postupak uticajem na svedoke", saopštavaju u Višem javnom tužilaštvu u Nišu.

Korupcija je nebrojano puta pokazala da ne postoji pora društva u kojoj su joj zatvorena vrata. I to nije problem sa kojim se suočava samo Srbija. Ono što je samo naš problem jeste da ovo nije ni prvi, a verovatno ni poslednji slučaj koji je pokazao da Centar za socijalni rad, kao institucija, često umesto da pomaže, samo odmaže građanima.

I na ovaj slučaj, kao i na sav njegov besmisao da se neko drznuo i dozvoli usvajanje deteta zarad jednog mobilnog telefona, naravno da ćemo vrlo brzo zaboraviti. Isto tako, zaposleni i rukovodstvo Centra za socijalni rad u Vranju i Bujanovcu će se od njega ograditi, a reakcija Ministarstva za zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja će se verovatno svesti na oštro osuđivanje. Da to nije rešenje, svesni smo verovatno svi, ali o tome do nekog narednog slučaja kada ćemo se ponovo pitati koliko košta ljudska sudbina <

Nedayni slučaj korupcije, u koji su upleteni radnici

Centra za socijalni rad u Vranju i Bujanovcu, pokazao je dokle su jjudi spremni da idu, odnosno da usvajanje deteta može da se sredi poklanjanjem

jednog mobilnog telefona

„Rge samog usvojenja prethodi prilagođavanje, kada dete odlazi u porodicu na neko vreme. U tom periodu S. R. nije bio u Srbiji već u Svajcarskoj“

----------------------------------------------------------

Datum: 22.05.2020

Medij: Ekspres     Strana: 22,23

Rubrika: Sport

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: MNOGO SE ULJEZA PROVLAČI KROZ FUDBAL

MNOGO SEUUEZA PROVIAG

KROZa

FUDOUO

Lqšaje_ i _s_el_ekcij_a,_ mislim d_a_ i naši tren_e_r_i nisu bas najbq]j_i._ I nije_ t9_n_išta_qudnq2 _sj)ort je_ 9_zl9?a_l q_ d ruš tva

ošten, dostojanstven, odgovoran, principijelan... Iza izrečenog jeznakjednakostii ime i prezime Bran-

ka Rašovića, „letećeg diva sa Old Traforda” i jednog od nezaboravnih asovalegendarnog crno-belog tima iz 1966, koji je igrao sada već mitsko finale Kupa evropskih šampiona protiv madridskog Reala.

Poreklom Crnogorac iz plemena Kuča, rođeni Podgoričanin iz časne porodice, fudbal je igrao uz osmeh i s puno ljubavi u Budućnosti, Partizanu i nemačkoj BorusijiizDortmunda, kao i svim selekcijama nekadašnje Jugoslavije, počev od omladinske, preko mlade, do A tima. Ukupno 25 puta.

Posle igračke karijere, jer je tako planirao, posvetio se trenerskom poslu. Od prvog do poslednjeg dana radio je kao fudbalski stručnjaku Partizanu, čime je još jednom iskazao ne samo puku privrženost već i poštovanje prema klubu koji beskrajno voli. Sada je penzioner, udovac, živi u Beogradu, otac je dva sina i ponosni deda troje unučadi. Svi oni, kako kaže, čuvaju ga i paze kao bebu, a on u svim sećanjima, dosledan sebi, uglavnom priča samo 0 lepim stvarima pazeći da nesmotrenošću ili ishitrenim zaključkom ne povredi nekoga. Razgovaramo uz puno osmeha 1 gledajući se u oči, u miru njegove terase stana u beogradskoj Ohridskoj ulici.

Nedavno, 11. aprila, napunili ste 76 godina. Kako se osećate?

„Sjano, operisao sam krajnike, kataraktu, ligamente kolena i da ne nabrajam dalje. Za ove godine sam zdrav čovek. Idem svaki dan na stadion, nekada sam tamo trčao a sada samo šetam. Fudbal uglavnom gledam na televiziji, a uživo jedino i samo moj Partizan." Počeli ste u Podgorici, bili ste izuzetno talentovan igrač, omladinski reprezentativac.

„U Podgorici su tada svi igrali fudbal, košarka je bila u pelenama. Iza gimnazije su postojala dva terena, bilo je tu blizu i stadiona, igralo se od jutra do sutra. Sećam se, naša dva draga profesora, jedan je predavao istoriju a drugi predvojničku obuku, takođe su volela fudbal i onda su pravili raspored časova tako da smo kao razred u kome je bilo nekoliko dobrih fudbalera na kraju dana jedan za drugim imali čas istorije a onda predvojnićke. Naravno, svi zajedno smo umesto u klupama bili na terenu i igrali žestoke utakmice dva puta po 45 minuta. Za nas koji smo nosili dres juniora Budućnosti bio je to dodatni trening, a da se magija ne bi prekinula, profesore smo kupovali dodajući im loptu kao na tacni kako bi dali što više golova."

I Vi ste na početku svoje fudbalske priče bili golgeter?

„ Jesam i to dobar, tresao sam mreže sa lakoćom. Međutim, zbog visine trener juniora Budućnosti Vasilije Darmanović je odlučio me vrati nazad i tako sam za sva vremena umesto da budem golgeter postao centarhalf." Ispostavilo se dobar centarhalf. Kao izuzetno talentovan fudbaler, prvi profesionalni ugovor potpisali ste sa 18 godina.

„Jeste, kao centarhalf imao sam tu veliku prednost jer sam kao bivši napadač znao kako se u napadu ponaša napadač. Kad god je neko hteo da me dribla, ja sam, zahvaljujući tome što sam nekada igrao u navali, sa lakoćom i bez faula uzimao loptu. Po potpisivanju profesionalnog ugovora postao sam odmah prvotimac Budućnosti u kojoj su tada vedete bili braća Folić, čuveni Gardašević i ostali. Ali želeo sam više. Kad god smo gostovali u Beogradu, trudio sam se da odigram što bolje, da me što pre zapaze ljudi iz Partizana ili Zvezde."

Zvala Vas je i Zvezda, otišli ste u Partizan?

„Ro isteku ugovora morao sam da odlučim gde ću, mnogi su bili zainteresovani. S Partizanom sam godinu dana pre kao pojačanje bio na jednomesečnoj turneji po Meksiku. Ivan Ćurković i ja smo na tom izazovnom putovanju bili gosti crno-belih. Istog dana smo, nešto kasnije, došli i u Partizan, on iz Mostara ja iz Podgorice, postali prijatelji, kasnije

se i okumili. I danas se poštujemo i posećujemo. S ponosom ističem kako imam kuma počasnog konzula Sejšelskih ostrva u Francuskoj."

Vi ste zapravo bili kockica koja je nedostajala u šampionskom mozaiku crno-belih. Stvarala se generacija koja je imala zadatak da napravi rezultat.

„Istina je, nedostajao im je igrač mojih karakteristika. Imali su oni dobrog centarhalfa, ali malo postarijeg, sporog i sklonog boemskom životu. Trebao im je neko brži, mlađi, odgovorniji i u duelima beskompromisniji. Imao sam i drugu vrednost, a to j e sportski život uprkos izazovima koje sa sobom nosi veliki grad. Tek u 27. godini kad sam otišao u Dortmund počeo sam da pijem. Posle večere igračima su služili pivo ili vino. Ja sam izabrao pivo i tako postao mangup na kraju karijere."

Ima mnogo onih koji tvrde da je half linija Bečejac, Rašović, Vasović, zapravo najbolja half linija svih vremena u jugoslovenskom fudbalu pa i šire.“

„Nije lepo, pogotovo u ovim mojim godinama da se čovek hvali, ali se radujem kad neko kaže to što ste vi sada izgovorili. I još lepše što niste jedini koji to govori. Bili smo stvarno jedan bitan deo izuzetno moćnog tima crno-belih koji umalo nije osvojio Evropu, koji je zapravo nezasluženo izgubio finale.“

To veliko finale KEŠ igralo se 11. maja 1966. u Briselu. Partizan je čak i vodio protiv velikog Reala, ali nije pobedio. Zašto?

„Klub nije bio veliki, uprava kluba nije bila na nivou vrednosti tima. I upravi i stručnom štabu nedostajala je autoritativna ličnost iz sveta fudbala. Trebalo je da pobedimo Real, bili smo bolji tim, govorio sam to i onda, govorim i sad. Događale su se i čudne stvari, nedopustive za ozbiljan klub, kao što je prodaja većeg dela ekipe pre samog finala ili nagovaranje proizvođača kopački da u finalu za simboličan novac nosimo njihovu opremu."

Kada prizovete u pomoć sećanje, kako je to sve izgledalo u Briselu, ostaje i pitanje kako ste se pripremali i o čemu ste razmišljali uoči tog finala?

„Bila je to sezona u kojoj smo mislili samo i jedino na utakmice Kupa šampiona. U našem prvenstvu smo te godine valjda bili peti ili šesti jer je nama kao timu bilo važno da pobeđujemo u Evropi. Znali smo da imamo moćan sastav i da možemo da nadigramo baš svakog protivnika. Prvi je ceh platio prvakFrancuske Nant, zatim i šampion Nemačke Verder. Dobili smo i u onom nezaboravnom revanšu i prašku Spartu, a onda u polufmalu i Mančester junajted."

Abdulah Gegić je, mora se priznati, sastavio moćan tim. Kakvo mišljenje imate o njemu kao treneru?

„Nikakvo mišljenje. Došao je na skockan tim, on se mučenik ništa nije pitao. Danas ljudi ne bi poverovali kako su izgledali naši treninzi 1966. Niko ništa nije smeo da kaže Šoškiću, Vasoviću, Damjanoviću, Galiću i ostalima. Gegić je samo izvodio tim na trening i radio sa ostatkom ekipe, dok su prvotimci imali svoj trening. Ništa tu nije bilo ružnog ili nesportskog. Oni su bili bogovi i svi su morali da ćute. I trener Gegić i generali iz uprave kluba."

„Igrali smo uglavnom ševu, ono šest na četiri ili četiri na dva. Kad se zakuva, a to se uvek i događalo, bilo je super. Morao si brzo da misliš, da imaš rešenje pre nego dotakneš loptu, podjednako se u toj igri koristila i leva i desna noga, kroz ovu igru uvežbavalo se i prilaženje protivniku i sve ono što jedan tim i njegove igrače čeka na utakmici."

Ko je u takvoj situaciji sastavljao tim?

„Tim je bio unapred sastavljen. Znalo se prvih jedanaest koji počinju meč. Cvrkutali su čak i vrapci: Šoškić, Jusufi, Mihajlović, Bečejac, Rašović, Vasović, Bajić, Kovačević, Hasanagić, Galić i Pirmajer." Ko je bio najbolji igrač u tom čudesnom timu?

„Milan Galić je bio bez premca. U stvari, Galić je bio najbolji napadač, Vasović centarhalf a Šoškić golman." Kod prekida Vasović je, iako niži od vas, išao napred, a u odbrani je, priča se, bilo gotovo nemoguće nadmudriti Vas, Vasovića i Šoškića?

„I ja sam želeo i hteo da dajem golove, da idem pred gol protivnika kod prekida, ali se znala hijerarhija i šta je kome dozvoljeno. Dakle, napred je išao Vasović a ja sam to morao da prihvatim bez gunđanja. U odbrani smo se, što je istina, odlično dopunjavali i sjajno razumeli, dovoljan je bio pogled i sve se lako rešavalo." Kažu da je u tom timu Partizana trebalo da bude i Josip Skoblar. Šta mislite o njemu?

„Čuo sam i ja tu priču i šteta što nije bilo tako, što nije mogao da nas pojača. Igrao je u sjajnoj ekipi, bila je to ona čuvena navala OFK Beograda u sastavu Samardžić, Gugleta, Santrač, Banović i Skoblar. Bili su strah i trepet za sve timove od Triglava do Đevđelije. Skoblar je bio strašan igrač, za mene najbolji fudbaler svih vremena u Jugoslaviji." Bolji čaki od Dragana Džajića?

„Džaja je bio veliki majstor, sjajan i neponovljiv igrač, ali, neće se ljutiti, za mene je Skoblar bio i ostao najbolji, neko ko je ispred svih. On je jednostavno fudbaler po mom ukusu, bolji i od Džajića.“ Vratimo se polufinalu i finalu Kupa šampiona iz 1966. godine.

„Mančester je došao u Beograd u najjačem mogućem sastavu. Bio je tu i dugokosi Best, igrali su sjajno, ali su uprkos svemu otišli kući pognute glave i sa dva gola u mreži. U revanšu Best zbog povrede nije igrao i dobro je što nije. Englezi su i bez njega očajnički jurili zaostatak iz Beograda, igrali su igru sa puno centaršuteva, tako da smo mi iz odbrane više vremena proveli u vazduhu nego na zemlji-“

I tako je u skoku nenadmašni Branko Rašović postao „div sa Old Traforda”.

„Bila je to utakmica koja je obeležila naše karijere. I taj revanš i ona prva utakmica protiv Mančestera u Beogradu. Ja sam u revanšu dobio mnoge duele, bila je to i moja najbolja utakmica u karijeri, novinari su, i naši i engleski, bili oduševljeni i tako se i rodio nadimak na koji sam i dan-danas ponosan."

U Mančesteru ste izgubili sa 1:0 i tako širom otvorili vrata finala u Briselu.

„Dogodilo se ono što se zagovaralo i priželj kivalo na početku sezone, stigli smo u finale KEŠ, ali to je bio kraj. Ispalo je na kraju da je finale bilo naš cilj, a ne pobeda u finalu. Šteta, pred put u Brisel zavladala je neka čudna euforija i u klubu i oko kluba, nije se mislilo mnogo o utakmici već o drugim stvarima na kojima smo, kasnije se ispostavilo,

Džaja je bio veliki majstor, sjajan i neponovljiv igrač, afi, neće se ljutiti. za mene je Skoblar bio i ostao najbolji, neko ko je ispred svih Nekadašnja jugoslovenska liga je bila kvalitetno jaka, posle mečeva i iskustava u Sarajevu, Zagrebu ili Splitu, nije bilo teško igrati na evropskoj sceni?

„Bilo je u to vreme puno dobrih klubova i još više odličnih igrača. Bez dileme bilo je to jedno od najkvalitetnijih ligaških takmičenja u Evropi. Svaki tim je imao svoje zvezde i uglavnom su to bili napadači ili centarforovi kako se to nekada zvalo. Ne znam ko od njih nije voleo da igra protiv mene, ali sam svakog od njih poštovao kao rivala. Takođe u svim gradovima se igralo pred punim tribinama. Partizan nije imao problem s tim pritiskom navijača, bili smo stabilna ekipa, sigurna u sebe i voleli smo da igramo u tim zapaljivim atmosferama."

Protiv koga, mislim na igrača, niste voleli da igrate?

„Protiv niskih igrača. Bio sam visok i morao sam puno pažnje da obratim u duelu s njima, posebno u zoni šuta. Zato sam se i trudio da faul pravim odmah i to negde oko centra. Moram da naglasim i to da sam se za svaku utakmicu pripremao i na utakmici razmišljao šta i kako najbolje da odigram. Pamtim duele sa Vojkanom Melićem iz Zvezde. Bio je baš nezgodan igrač, hitar, dobar tehničar."

S obzirom na kvalitet i karakteristike koje su Vas krasile kao fudbalera, utisak je da ste malo utakmica odigrali za nacionalni A tim.

„Ne znam, bilo je tada dobrih igrača odbrane. Cenio sam Fazlagića iz Sarajeva, centarhalfa Zvezde Ćopa. Vasović i Vladica Popović su bili tada standardni par centarhalfova u reprezentaciji, uskakao je i Sekereš iz Vojvodine, pojavio se i Brzić na istoj poziciji, onda smo u tandemu priliku dobili i odigrali nekoliko dobrih utakmica Holcer i ja. Posle mene mislim da je uskočio Ramljak iz Dinama. A to što nisam igrao više, pre je pitanje za selektora nego za mene. Kad sam igrao, davao sam sve od sebe u svakoj od tri nacionalne selekcije čiji sam dres nosio.“

Posle služenja vojnog roka preselili ste se u Bundesligu, u tim Borusije, da li ste među milionerima i sami postali milioner?

„Kompletan transfer je iznosio 40.000 dolara. U to vreme je to bio ozbiljan novac. Partizanu je pripalo 20.000, meni 18.000 a menadžeru Ukrajinčeku 2.000 dolara. Deo transfera je bio i stan u Jovanovoj koji je u toj kombinaciji postao moje vlasništvo."

„Bolji fudbaler sam bio ja a Vuk je neuporedivo uspešniji kao trener. Trenutno je u Saudijskoj Arabiji, ima dobar transfer. Kad kao trener idete u inostranstvo, onda morate da ostvarite jedan cilj, a to je da klub u koji ste došli sa vama ostvari bar za jedno mesto bolji plasman nego kad ste ga preuzeli. Vuk je to uspeo.“

Kako Vam danas izgleda srpski fudbal?

„Dovodite me u nezgodnu situaciju jer ako kažem ono što zaista mislim, zameriću se mnogim ljudima oko mene. Dobronameran sam i verujem da se ipak niko neće ljutiti kad kažem da imamo veliki problem s kvalitetom igrača, odnosno njihovom obučenošću. Jednako u taktičkom koliko i tehničkom nivou. Loša je i selekcija, mislim da i naši treneri nisu baš najbolji. I nije to ništa čudno. Sport je ogledalo društva, tako da se i u sportu, konkretno fudbalu, provlače uljezi u gotovo svim strukturama. Imamo problem i sa selektorima nacionalnih selekcija, sa igračima, školama fudbala... Takođe i sa vaspitanjem igrača. Ukoliko danas mladom fudbaleru ukažete na deformitet koji ima, na grešku bilo koje vrste, on drsko odgovara kako zapravo ništa ne znate i kako je njemu neki trener rekao ovo ili ono." Diplomirani ste stručnjak sa potrebnim licencama, neko ko je imao iskustvo u radu sa mlađima. Zašto nikada niste dobili šansu kao prvi trener crno-belih?

„Ne znam, verovatno zato što nekom nisam odgovarao. Partizanove uprave vole da angažuju trenere s kojima mogu da mlate naokolo. Ako neko to ne prihvati, zna se šta ga čeka. Ali neću da govorim dalje. Volim Partizan, Partizan je moja svetinja.“

Zašto je Zvezda ispred Partizana. Bila je to i tamo davno, takođe je i danas.

„Ništa nije slučajno. Različito se radilo, razmišljalo, pravio se imidž. Zvezda je oduvekimala svoje novinare, ljude koji su njene igrače dizali u nebesa, pravili od njih zvezde.“

Evropa nam je, kad je u pitanju klupski fudbal, daleko odmakla, ko u Evropi danas igra fudbal po Vašem ukusu?

„Ajaks. Imaju sve što jedan klub čini ozbiljnim. I mladost i brzinu i snagu i organizaciju igre. Jednostavno, fudbal u njihovoj interpretaciji je lepogledati."

Prvi igrač Ajaksa je naš čovek.

„Istina je da u tom timu glavnu reč ima naš Tadić, da predvodi taj tim. Ali nije on jedini, Evropa uveliko zna da smo zemlja koja rasipa talente. To je problem i klubova i fudbalske organizacije, ali i države. Mora se ponuditi model kako bi se zaštitili, tim pre jer je sve više onih koji prerano odu i tamo negde ne dobiju pravu šansu da iskažu raskošan talenat."

Bili ste u stručnom štabu nacionalnog tima. Da li je trebalo menjati Petkovića posle neuspeha na šampionatu sveta, takođe i Antića?

„Naravno da nije. Bili su to ljudi koji su znali svoj posao, jednako autoritativni i pred igračima i pred strukom, fudbalskom organizacijom i na kraju fudbalskom javnošću. Zašto je nekom bilo u interesu da ne rade u kontinuitetu ono što je trebalo da rade, druga je priča. Obojica su pokazala da znaju posao selektora."

Kako tumačite odluku FSS da se posle koronavirusa šampionat nastavi i odigraju samo četiri kola, odnosno da se liga od iduće sezone proširi na 20 ekipa?

„Neko je očigledno pravio kombinaciju koja njemu odgovara, to je nešto što nije u interesu fudbala na ovom prostoru. Prekineš pa počneš, prekineš pa nastaviš, najavi se da će se igrati 11 kola a onda se igraju samo četiri, jer je to neko tako odlučio u administraciji ne konsultujući trenere, struku generalno. Nema kontinuiteta. Napor je sve ovo i za klubove i za igrače. Bilo bi puno bolje i zdravije da se igralo celo leto, da naši klubovi u ciklus kvalifikacije za Evropu uđu iz pune takmičarske forme, a ne da im prva utakmica u nastavku sezone bude ona na evropskoj sceni. Ali, tako je to i biće još dugo ili sve dotle dok srpski fudbal ne bude imao autoritativnu ličnost sposobnu da zaustavi procese koji nisu u interesu fudbala" <1

Savu sam ia doveo „Savo Milošević je došao u Partizan kad sam ja bio trener mlađih selekcija. Gledao sam ga na nekoj utakmici i još tada zapazio da ga krase stvari koje zaslužuju pažnju. Pokazalo seda jecentarfor koji zna da igraglavom i koji je odličan u skok igri, da je na travi vešt i da ima snagu kojoj je teško parirati. To su elementarne stvari koje mora da poseduje jedan centarfor. Kakav će biti trener? Ne znam, sačekajmo da to vreme pokaže.“

„Najbolji centarfor protiv koga sam igrao i generalno najbolji jeste Bobi Čarlton. Ne pričam ništa napamet. Volim prvo da vidim nekog na delu i da tek onda nešto o njemu kažem. Dakle, najbolji centarfor svih vremena je Bobi Čarlton."

„Evropa danas igra na dva dodira. Da bi radio isto, moraš da imaš rešenje pre nego što ti je lopta došla. Jedno ili dva rešenja. Tu je poenta, to je savremeni fudbal, kad igraš, moraš četvore oči da otvoriš."

„U mojim godinama čovek mora da pamti samo fine stvari. Sve probleme sam na vreme rešio i sada uživam u onom što me čini srećnim, a to je moja familija i moj Partizan."

Imamo problem i sa selektorima nacionalnih selekcija, sa igračima, školama fudbala, sa vaspitanjem igrača

----------------------------------------------------------

Datum: 22.05.2020

Medij: Kurir     Strana: 1,5

Rubrika: Vesti

Autori: I.K.-I.Ž.

Teme: Korupcija

Naslov: LUTOVAC PROTERUJE VETERANA DS IZ STRANKE

LUTOVAC PROTERUJE VETERANA DS IZ STRANKE

Pored tužbe protiv nekih funkcionera, predsednik DS

pokreće disciplinski postupak protiv prvoboraca koji su devedesetih trpeli progon Miloševića Lider demokrata Zoran Lutovac krenuo je u okršaj s neistomišljenicima u svojim redovima, i to ne birajući sredstva. Ceneći da su mu spremali puč, Lutovacje na nekolikofrontova servirao odmazdu.

Prvo je tužio potpredsednicu Demokratske stranke Aleksandru Jerkov, a onda je napravio presedan i, protivno stranačkom statutu, pokrenuo disciplinski postupak protiv članova Statutarne komisije DS, otkriva Kurir.

Izvršni odbor doneo je juče odluku da izbaci iz DS članove Statutarne komisije.

Izgubili kompas

- Nikada se nije desilo da se u nekoj stranci pokrene postupak protiv onih koji su u njoj zaduženi da brinu o poštovanju statuta. Eto, Lutovac je i to uspeo. Pogazio je sopstveni statut samo da bi se obračunao s onima koji imaju zamerke na politiku koju vodi u DS. Među onima koje Lutovac želi da disciplinuje je i Dragan Radulović, prvoborac DS, koga je zbogborbe za demokratiju Milošević ganjao i hapsio tokom devedesetih. Radulović je demokrata od osnivanja, a sad mora pred Lutovcem da se pravda. To najbolje govori da je aktuelno rukovodstvo izgubilo svaki kompas - kaže našizvor iz DS.

Radulović, koji je sada zamenik predsednika Statutarne komisije DS, za Kurir je potvrdio da je Lutovac protiv njega pokrenuo disciplinski postupak.

- Tako je, šta da se radi. To je unutarstranačka stvar. Ono što imam da kažem reći ću tamo gde treba - kratko je prokomentarisao Radulović.

Uključena i policija

Kurir je imao uvid u predlog za pokretanje disciplinskog postupka protiv sedam članova Statutarne komisije, koji je Lutovac podneo u sredu. U njemu su sedmorica demokrata praktično optuženi da su prekršili statut, i to „sa jedinstvenim umišljajem" da spreče sprovođenje odluka najviših organa stranke i omoguće učešće u radu organa stranke „licima koji na to nemaju pravo“. Optužbe Lutovca u ovom predlogu odnose se na poslednje odluke Statutame komisije. Podsetimo, sednicaGO DS, koju su tada zakazali protivnidLutovca, proglašenaje validnom, a takođe su poništene ranije odluke lidera da raspusti omladinu DS i odbore Beograd, Niš, Voždovac, Zemun, Novi Beograd, Stari grad, Palilula...

Zbog pomenute sednice GO i tužbe Lutovca da je falsifikovala potpise Jerkovljeva je juče saslušana u policiji.

- Sekretarijat DS je pozvao svakog potpisnika inicijative i kasnije smo iz medija saznali da je navodno nekoliko potpisnika pod nepoznatim okolnostima povuklo svoj potpis. No, čak i bez njih je predat dovoljan broj potpisa da se saziv smatra validnim. Uverena sam da će se pokazati da je ovo zapravo strašna kampanja koja se vodi zato da bismo prestali da upozoravamo na to da DS gubi svoju politiku - poručila ieona. 1.K.-I.Ž.

1.K.-I.Ž.

Lažirao podršku stranao

Lider demokrata pokušao je da falsifikuje poruku stalnog savetnika predsednika Pokreta evropskih socijalista (PES) Knuta Flekenštajna. Lutovac je objavio da ga je Flekenštajn podržao „u odbrani stranke i prevazilaženju problema", ali je Nemac to demantovao, poručivši da ne želi da se stavlja ni na čiju stranu.

- Naša preporuka o pridržavanju demokratskih principa se podrazumeva, ali ne želimo, niti možemo da se mešamo u interne borbe DS... Uvek smo za prevazilaženje problema, ali da podržavamo lidera partije protiv drugih delova partije, to ne mogu da uradim. Istovremeno, ja ga i ne kritikujem. U pitanju je interna debata u DS i niko spolja tu ne bi trebalo da interveniše - izjavio je Flekenštajn i dodao da je „došlo do pogrešne interpretacije".

----------------------------------------------------------

Datum: 22.05.2020

Medij: Novosadski Reporter     Strana: 7

Rubrika: Bez naslova

Autori: Redakcija

Teme: Javno privatno partnerstvo

Naslov: DO NOVE VELETRŽNICE KROZ JAVNO-PRIVATNO PARTNERSTVO

DO NOVE VELETRŽNICE KROZ JAVNO-PRIVATNO PARTNERSTVO

GRAD IMA NEKOLIKO DOBRIH LOKACIJA ZA VELETRŽNICU, OD KOJI SU NEKE ČAK I 20 HEKTARA, UMESTO KVANTAŠA NA TRI HEKTARA, KAŽE GRADONAČELNIK NOVOG SADA Novom Sadu

je neophodna veletržnica, odnosno veliki distri-

butivni centar za voće i povrće, izjavio je gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević na onlajn konferenciji “Poljoprivreda posle pandemije” u organizaciji Novosadskog sajma.

- Kvantaška pijaca nije na dobrom mestu i nije dovoljno dobra. Zauzima oko tri hektara, a Grad ima nekoliko dobrih lokacija za veletržnicu, od koji su neke čak i 20 hektara. Grad bi pronašao privatne partnere, kako bi kroz javno-privatno partnerstvo izgradili veletržnicu - najavio je Vučević.

Novi Sad je realizovao uspešnu koncesiju kada su u pitanju apoteke u gradu, podsetio je Vučević i, on uveren da bi isto tako bili uspešni i kada je veletržnica u pitanju. Javni interes svakako postoji, jer je gradu neophodna veletržnica, u kojoj bi bili smešteni svi sadržaji koji su neophodni za tu funkciju na jednom mestu.

Nijedna mera agrarne politike koja se ticala ruralnog razvoja nije niti će biti zaustavljena zbog epidemije korona virusa, izjavio je ministar poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva Branislav Nedimović na istom skupu koji je održan uz podršku Color Media Communications.

- Problem je jedino postojao kod ranog povrtarstva, pa su zato novac iz budžeta dobili povrtari za rano povrtarstvo, za plastenike, potom pčelari stariji od 70 godina, a subvencionisani su i krediti u poljoprivredi. Posebno je važno da nijedan konkurs nije obustavljen, a uvedeni su i novi - rekao je Nedimović.

Raspisan je konkurs za traktore za nabavku opreme u biljnoj proizvodnji, a svi konkursi za mlade će biti realizovani. Na njih je stiglo oko 5.000 aplikacija.

Nedimović je najavio je da će biti raspisan i novi konkurs koji do sada nije postojao te da je tri dana pre korone iz budžeta isplaćeno šest do sedam milijardi dinara za gorivo.

- Tokom vanrednog stanja dobijena je dozvola za izvoz jabuka u Indiju, a prvi put i istoriji desilo da Srbija izvozi goveđe meso na arapsko tržište. Jagode po ceni od 400-450 dinara po kilogramu išle su u Rusiju, a tu cenu su kod nas proizvođači mogli samo da sanjaju jer ovde nije bila veća od dvesta dinara. Morali smo da ograničimo izvoz kukuruza preko određene kvote, kako bi ga bilo dovoljno do naredne berbe - rekao je ministar poljoprivrede.

Insistiraće se na savremenoj poljoprivredi i primeni novih tehnologija, najavio je pokrajinski sektretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Vuk Radojević.

- To se odnosi i na proces proizvodnje u preradi, ali i plasmanu proizvoda. Država je apsolutno prepoznala potrebe poljoprivrednika i izašla u susret svim njihovim potrebama u smislu optimalnih agrotehničkih rokova, kako bi svi radovi u polju bili obavljeni. Poljoprivrednici u Vojvodini su u privilegovanijem položaju u odnosu na ostatak Srbije pošto mogu da konkurišu za sredstva i kod Ministarstva i kod Pokrajinskog sekretarijata za dodatne stimulanse za poljoprivredu - naveo je Radojević.

Na jesen Poljoprivredni sajam

Namera je da 87. Međunarodni poljoprivredni sajam bude organizovan od 19. do 25. septembra, potvrdio je generalni direktor Sajma Slobodan Cvetković. Pripreme su uveliko u toku jer ta manifestacija mnogo znači u svakom smislu i čini čak 60 odsto prihoda Novosadskog sajma. - Pokrenuli smo sve aktivnosti, želimo da Poljoprivredni sajam bude sa svim sadržajima - stočarstvo, mehanizacija, prateća industrija, voćarstvo... Zna se ko ima koliku kvadraturu na Novosadskom sajmu i po tome se prepoznaju na srpskom tržištu i zato mislim da će i izložba mehanizacije biti dobra. Do početka pandemije odziv bio odličan, ali a sad krajem maja i početkom juna očekujemo novi talas prijava izlagača. Učestalo zovu, raspituju se pošto i oni imaju svoje godišnje planove, ali je jasno i da svi očekujemo da je pandemija iza nas - kazao je Cvetković.

----------------------------------------------------------

Datum: 22.05.2020

Medij: Politika     Strana: 21

Rubrika: Pogledi

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Direktor na pet mesta

Direktor na pet mesta

Pre neki dan u „Politici” je objavljen Javni konkurs za izbor direktora jednog našeg poznatog preduzeća. Pored ostalog navedeni su i uslovi koje kandidattreba da ispunjava, štoje sasvim u skladu sa zakonom. Međutim, bio sam iznenađen jednim uslovom, zbog čega ovo i pišem, a on glasi „da kandidat nije direktor ili član nadzornog odbora u više od pet društava”! Pomislio sam, a i sada sam u dilemi - da se možda radi o grešci. Pitam se da li neko može biti direktor ili član nadzornog odbora u pet, i više društava?

Onda sam se setio da sam negde nekad čitao da i toga ima. To se čuva i krije, narodje slabo informisan otome. Pojedincima se tako nameštaju razni odbori i komisije, za šta se zgrću velike nape. Da li smo tako neobrazovani i neuki kao društvo, da se ne mogu Hahn stručni ljudi za te poslove, već se pojedincima daje pet i više funkcija? I još jedno pitanje: kakavje nečiji rad i učinak ako radi u pet i više društava (preduzeća)? Ili je to samo onako, reda radi. Zaključak mora biti: tu se ništa i ne radi. Ljubomir Šuljagić, profesor, Prijepolje

----------------------------------------------------------

Datum: 22.05.2020

Medij: Politika     Strana: 6

Rubrika: Politika

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: IZBORI 2020.

o CM o CM s CL o LO CO s

Dačić: Sramota za opoziciju da Obradović bude najvidljiviji

L ider Socijalističke partije Srbije Ivica Dačić kaže da je sramota za srpsku opoziciju da je lider Dveri Boško Obradović njen najvidljiviji predstavnik. Ideje za koje se zalaže Obradović, kakoje rekao Dačić, prenosi Tanjug, nisu moderne ideje iza kojih treba da stane više 0 stranaka, različitih političkih opcija, pogo--5 tovo ne iza „raznih sredstava za rad” koje upotg rebljava lider Dveri, od upada testerom u PTC e i Predsedništvo do pretnji upućenih na društ-

venim mrežama.

Lider SPS-a smatra i da je katastrofalna odlu-

ka dela opozicije da ne učestvuju na izborima, a da to nije dobro pre svega za njih, ali ni za Srbiju zato što je, dodaje, njihov projekat da posle izbora osporavaju legitimitet organa vlasti. CPC za veća prava radnika

Srpska radikalna stranka predložiće novi zakon o radu koji će, kako navode, zaštititi prava i interese radnika i onemogućiti radu „ponižavajućim uslovima”. U zakonu koji će SRS predložiti sledećem skupštinskom sazivu obezbediće se, kako je rekao Aleksandar Šešelj, zamenik predsednika SRS-a, veća zaštita žena kroz pravo na odsustvo s rada zbog si porođaja, kao i is rada zbog nege deteta, minuli rad za sve godine staža, naknada za ishranu zaposlenog kao poseban trošak, a radni sporovi moraće da se rešavaju u roku od šest meseci.

Šapić: Stranci da ne rešavaju unutrašnje probleme

Predsednik Srpskog patriotskog saveza (SPAS) Aleksandar Šapić poručio je da su strane diplomate uvek dobrodošle u Srbiju, ali je dodao da im nikad ne bi poverio rešavanje unutrašnjih problema ili nesuglasica. Države koje unutrašnje probleme rešavaju pred strancima nisu države nego protektorati, što Srbija nikada ne sme da postane, upozorioje Šapić.

Koalicija Zdrave Srbije i Bolje Srbije predala potpise

Predstavnici izborne liste „Milan Stamatović - Zdravo da pobedi - Dragan Jovanović - Bolja Srbija - Zdrava Srbija” predali su Republičkoj izbornoj komisiji potpise podrške građana za predstojeće izbore u Srbiji. Nosioci liste su predsednik stranke Zdrava Srbija Milan Stamatović i predsednik stranke Bolja Srbija Dragan Jovanović.

Metla 2020: stranačko zapošljavanje uzrok korupcije

Član Predsedništva pokreta „Metla 2020”, Ivan Matović, kaže da se taj pokret zalaže za ukidanje stranačkog zapošl>avanja i iskorenjivanje korupcije. Kako je saopštio taj pokret, Matović je naveo da vladajuća koalicija koju predvodi SNS zapošLjava ljude na osnovu stranačke pripadnosti i da je to osnov za korupciju u zemlji. Zukorlić za potpunu zabranu kockarnica i kladionica

Predsednik Stranke pravde i pomirenja Muamer Zukorlić izjavio je juče da će se izborna lista koalicije čiji je nosilac zalagati za potpunu zabranu kockarnica i kladionica.

Zukorlić je naveo da do potpune zabrane, kockarnice i kladionice treba „getoizirati izvan naseljenih mesta”. „Sve dok ovu pošast imamo u naseljenim mestima, u blizini škola i drugih stambeno-poslovnih objekata, mi smo ti koji smo odgovorni za neizvesnu budućnost naše dece”, poručioje Zukorlić. UDS: trebalo je podeliti vaučere, a ne novac

Jedan od kandidata na izbornoj listi Ujedinjene demokratske Srbije, Zoran Ostojić, ocenio je da su drugačije mere za pomoć i podršku privredi mogle dati mnogo veće efekte, da je pomoć države građanima od sto evra trebalo da bude isključivo namenjena kupovini domaćih proizvoda, da bi veći učinak imala podela vaučera i da nije trebalo da se isplaćuje linearno.

----------------------------------------------------------

Datum: 22.05.2020

Medij: Politika     Strana: 1,20,21

Rubrika: Pogledi

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Nama Sveti Vasilije i Njegoš, vama Tompson - svakom svoje

Nama Sveti

Vasilije i Njegoš, vama Tompson - svakom svoje

Nama Sveti Vasilije i Njegoš,

Nebojša Medojević*

Samo najveći neprija-

telj i izdajnik države Crne Gore i crnogorskog naroda može odbacivati srpski narod, pravoslavno hrišćanstvo i našu Crkvu.

Pokušaj čupanja korena

našeg duhovnog identiteta i naše prošlosti, tradicije i predaka i stvaranje nekog „novog Crnogorca”, kakav nikad nije postojao, opasan je i bolestan eksperiment "đukanovića i globalnih satanista.

Hapsiti Vladiku Joanikija na dan Svetog Vasilija Ostroškog je užasan anticrnogorski čin. To ne može biti delo institucija države nastalih na volji naroda. To je jasan akt okupatorske vlasti koja je preuzela zadatak da promeni identitet pravoslavnog naroda u Crnoj Gori.

Zato emitovanje spota ekstremnog hrvatskog desničara, koji javno i otvoreno decenijama podržava ustaški pokret i NDH i zločine ove fašističke tvorevine prema Srbima, Jevrejima i Romima, nije nikakva greškaurednika. To je osmišljena poruka biračima DPS-a pravoslavne veroispovesti da je Đukanović odlučio da od njih napravi „nove Crnogorce”, unijate kojima su Vatikan i Katolička crkva bliži od pravoslavlja.

Birači DPS-a su se i do sada pokazali kao vrlo fleksibilni i spremni da za razne vrste beneficija i ličnih koristi (neko za 50, neko za 50 miliona evra) odustanu od većine tradicionalnih vrednosti koje su obeležavale način života Crnogoraca kroz vekove.

Priznanje lažne države Kosovo, sankcije Rusiji, razaranje porodice i tradicionalnog morala, promocija kriminala i korupcije kao poželjnih i društveno opravdanih obrazaca ponašanja. Uništenje privrede, zatvaranje fabrika, pljačkaška privatizacija, korupcija u pravosuđu, enormne zarade funkcionera DPS-a (u predsendištvu DPS-a sede skoro samo milioneri, koji su novac stekli korupcij korupciji pljačkom države), čerupanje budžeta, besplatni stanovi za funkcionere DPS-a, plate u „Plantažama” od skoro 10.000 evra za direktore...

¦đukanović je verovatno pomislio da su birači DPS-a, Crnogorci pravoslavci, spremni da za neki lični interes ili novac prodaju dušu đavolu i odreknu se svojih predaka, tradicije, prošlosti i identiteta i postanu „novi Crnogorci”.

Prevara je bila zamišljena kao propaganda da Crna Gora i nacionalni Crnogorci treba da imaju svoju crkvu, jer je postojeća i jedina kanonska pravoslavna crkva SPC (koja je i stvorila državu Crnu Goru), u stvari tuđa crkva. „Kad smo dobili državu, sad treba da sadi crnogorsku crkvu”, začuo se poklič 'đukanovića. Mnogi birači DPS-a, navikli na svoje privilegije i prateći svoj interes, prihvatili su ovaj spin i širili propagandu. Na stranu sad što je Tzukanović ateista i nekršten, što je u međuvremenu postao deo satanističkog kulta (koji inače upražnjavaju mnogi iz kruga globalnih bankara duboke države - Rotšild, Rokfeler, Soros, Klintonovi...). Pravoslavni Crnogorci birači DPS-a i dalje su verovali da je ideja crnogorske crkve dobra. Preciznije rečeno, nisu smatrali da treba pružiti neki otpor vrhu partije zbog toga. Međutim, Zakon o verskim slobodama i nasilje koje je režim pokazao prilikom njegovog usvajanja, otkrili su pravu pozadinu i namere Tzukanovića.

Poslanici D F-a, u raspravi u Skupštini 26. decembra 2019, demontirali su čitav mehanizam i pred očima javnosti pokazali da Tjukanović ne želi da osnuje pravoslavnu crkvu, niti da reluliše status crkava i verskih zajednica u Crnoj Gori. DF je pokazao da 'đukanović želi da otme vrednu imovinu SPC u Crnoj Gori i da iskoreni pravoslavno hrišćanstvo iz Crne Gore. Zakon, dakle, nije samo protiv SPC („tuđe” crkve, kako ¦đukanović kaže). Zakon je protiv pravoslavlja i hrišćanstva.

To je bilo previše, čak i za Crnogorce pravoslace birače DPS-a. Počeli su protesti građana, na soje je pozvao DF, pa onda, za nekoliko dana, i veličanstvene litije. Službe su registrovale da vremenom sve veći broj pravoslavnih Crnogoraca, birača DPS-a, učestvuje na litijama.

vama Tompson - svakom svoje

Režim odigrava na očajničku kartu da litije predstavi kao pobunu Srba koja je dirigovana spolja (Srbija i Rusija) protiv evroatlantskog puta Crne Gore i protiv crnogorske nezavisnosti. Istina je da je na litijama najviše crnogorskih Srba, koji i jesu najodaniji vernici SPC u Crnoj Gori, ali sve je više i nacionalnih Crnogoraca, koji ne žele da se odreknu pravoslavlja, svoje prošlosti, predaka, istorije.

Kako vreme prolazi, sve veći broj nacionalnih Crnogoraca shvata namere satanista i prepoznaje opasnost da nam se instaliraju novi kultovi, nova božanstva, umesto pravoslavnog hrišćanstva. Kultovi Svetog Petra Cetinjskog, Svetog Vasilija Ostroškog i Njegoša su u suštini i država Crna Gora i pravoslavno hrišćanstvo i narod u Crnoj Gori. I srpski i crnogorski.

Sad su konačno pravoslavni Crnogorci, birači DPS-a, prepoznali opasnost da prateći sataniste milijardere iz vrha DPS-a, osim bez fabrika, radnih mesta, šuma, zemlje, voda, mogu ostati i bez svojih korena.

Emitovanje pesme hrvatskog esktremnog desničara i promotora ustaštva i NDH na Dan pobede, 9. maja, sa ekrana javnog servisa RTCG bilo je fatalna greška Tjukanovića. Možda je neko savetovao Đukanovića da treba poslati neku poruku provokacij e prema Crkvi i srpskom narodu u Crnoj Gori. Taj ko ga je savetovao nije uzeo u obzir da poruke prenesene preko zvezde non kulture (a Tompson to jeste u Hrvatskoj i njihovoj dijaspori) , simbolički deluju mnogo snažnije i u podsvesti svakog pravoslavca u Crnoj Gori stvaraju asocijacije na Jasenovac i stradanje nevinog srpskog stanovništa.

Pokušaj provokacije pretvorio se u otrežnjujući talas. Šok terapija. U mozgovima više od 400.000 pravoslavaca u Crnoj Gori nešto je kliknulo. „To je to. Ovo je projekat pokatoličenja Crnogoraca.” Kroatizacija Crne Gore. To je cilj zakona o slobodi veroispovesti. 'đukanović želi da pounijati pravoslavne Crnogorce, da ih odvoji od duhovnog istoka i približi Vatikanu. Ništa novo.

„Volim Mila i DPS, ali Crnu Goru volim više. Ja sam pravoslavni Crnogorac i moje svetinje su na istoku. U Jerusalimu, Konstantinopolju, Moskvi, Svetoj Gori, Hilandaru, na Cetinju, pod Ostrogom”, sve se češće čuje među bivšim biračima DPS-a, nacionalnim Crnogorcima pravoslavcima.

Progon Crkve i pravoslavnih vernika od strane NKT u vreme korone još više je ukazao da DPS želi da ponizi i disciplinuje pravoslavni narod i da ih pripremi za finalno rešenje. Hapšenje Vladike Joanikija, određivanje pritvora u zloglasnoj nikšićkoj „Garaži”, gde se zatvaraju narkomani, prostitutke, secikese, lopovi, trebalo je da bude primer kako će se Tjukanović odnositi prema pravoslavcima kada se uskoro završi epidemija korone. Pravi ideološki i duhovni naslednici onih koji su 1945. od 200 sveštenika u Crnoj Gori pobili 170, bez suda i krivice, ponovo pokazuju svoje pravo, antihrišćansko, anticrnogorsko, antisrpsko, satansko lice.

Ali, umesto saginjanja kičme i ljubljenja ruke Gospodaru Mraka, narod je ispravio kičmu, ustao i rekao: „Dosta. He damo svetinje! He damo Crnu Goru!” Sad se vidi koliko je projekat crnogorsko-srpskog pomirenja i smene ove satanske vlasti bio vizionarski i spasonosan za Crnu Goru. Zato nas satanisti iz vlasti i njihovih medija progone i napadaju.

Samosložno! %

*Predsednik Pokreta za promjene, jvdan odlidera Demokratskoi fronta i poslanik

----------------------------------------------------------

Datum: 22.05.2020

Medij: Srpski telegraf     Strana: 10,11

Rubrika: Svet

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Sin "kralja kokaina" primao socijalnu pomoć

REĐO KALABRIJA - Italijanska fmansijskapolicija otkrilaje više od 500 zloupotreba socijalne pomoći u regionu Kalabrija koje su izvele osobe povezane sa kriminalnom organizacijom Ndrangeta, najmoćnijom u Italiji, a mesečne iznose od 780 evra namenjene siromašnima dobijalo je više od 100 bosova Ndrangete.

Italijanska vladaje od aprilaprošle godine uvela isplatu socijalne pomoći u okviru koje je pet miliona ljudi do sada dobilo ukupno 6,5 milijardi evra, a za tu pomoć prijavio se i dobio juje i 101 vođaNdrangete. Među njima ima bitnih bosova klanova koji kontrolišu područje luke Đoja Tauro, u koju redovno stiže droga iz Južne Amerike, kao i druge oblasti u Kalabriji. Među njima su i deca Roberta Panuncija, zvanog Beba, kojije poznati kao „italijanski Pablo EskobaTl i „kralj kokaina“. Ovaj saveznik američke mafijaške porodice Gambino smatran je jednim od glavnih svetskih brokeraove drogekojise hvaiiodanovacnebrojijveć ga meri na vagi, a pre sedam godina uhapšen je u Kolu-

mbiji i deportovan u Italiju.

ZET KOLUMBIJSKOG „KUM A“ Jedan od lažnih socijalnih slučajevaje i stariji Panuncijev sin Alesandro, koji je zajedno s ocem hapšen i osuđivan zbog uvoza droge u Italiju. Onje, inače, poput oca, koji je ože-

nio devojku iz vrha Drangete, osigurao sebi status ženidbom ćerkom „kuma“ iz kolumbijskog kartela Medeljin, kojije jedan od najvećih proizvođača kokaina u Kolumbiji. Alesandro Panunci, pored saradnje sa Kolumbijcima, krijumčario je drogu i sa turskom mafijom, kao i kriminalnim klanom iz francuske luke Marselj.

Kako su on i ostalih 100 bosova uspeh da osiguraju primanje socijalne pomoći, nije poznato, ah je osumnjičenima već naloženo da vrate pronevereni novac u iznosu od 516.000 evra. Da prevara nije sadaotkrivena, šefovima Ndrangete ne bi ostao samo ovaj novac već još 470.000 evra, na koji su imali prava prema mesečnim isplatama.

U jeku koronavirusa u Italiji pro šlog meseca u Briselu se vodila rasprava ministara fmansija evrozone o pomoći najteže pogođenim članicama EU, a nemački Velt optužio je Rim da traži pomoć jer „mafija jedva čeka novu kišu para iz Brisela". Sef italijanske diplomatije Luiđi di Majo odmahje ljutito reagovao. - Toje sramotna i neprihvatljiva tvrdnja... Ne dozvoljavam da se iznose takve pretpostavke - kazao jetadaDiMajo.

Korona ih oslobađa i donosi improfit. Zbog straha od širenja koronavirusa po italijanskim _ zatvorima, vlasti su u aprilu oslobodile veliki broj mafijaša, uključujući i kalabrijske bosove, poput 78-godišnjeg Frančeska Bonure. KOVID-19 doneo je profit Ndrangeti, koju je državni tužilac iz Kalabrije sarkastično nazvao „jednom od najsolventnijih firmi u Italiji", a koja u krizi koristi priliku da stavi pod svoju kontrolu propale hotele i restorane kojima treba keš. a uz to se infiltrirala i uf irme koje primaju državnu pomoć.

----------------------------------------------------------

Datum: 21.05.2020

Medij: Happy

Rubrika: Dobro jutro Srbijo

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Primanje mita

Spiker:Nakon hapšenja pripadnice Centara za socijalni rad u Vranju i Bujanovcu osumnjilene za primanje mita i zloupotrebe službenog položaja a u vezi sa usvajanjem dečaka mimo propisanih uslova u ministarstvu za rad zapošljavbje i biračka i socijalna pitanja kažu da u takvim slučajevima obavljaju nadzor po službenoj dužnosti. D.M.i D.T. uhapšene su 18 maja zbog sumnje da su kao radnici Centra za socijalni rad doneli u junu 2019 g rešenjem kojem u dozvolili porodici iz Bujanovca da usvoji dečaka iako za to nisu ispunili nikakve uslove a viši sud u Nišu odredio im je pritvor do 30 dana.  

----------------------------------------------------------

Datum: 21.05.2020

Medij: danas.rs

Link: https://www.danas.rs/ekonomija/za-policiju-nije-isto-kad-protestuju-aktivisti-sns-i-kad-protestuju-radnici-pkb/

Autori: @OnlineDanas

Teme: Nemanja NenadićSrbija (Transparency Serbia)

Naslov: Za policiju nije isto kad protestuju aktivisti SNS i kad protestuju radnici PKB

Policija nije dosledna u primeni zakona i za isto postupanje ne odnosi se jednako prema svim građanima.Foto: Dragan Obradović Ukoliko se nađete u protestu koji ističe političke zahteve, bez obzira na to što skup nije najavljen, učesnici neće snositi posledice, ali ako to isto učine penzioneri kojima je država zaboravila da ispuni ono na šta je bila obavezna, onda sledi legitimisanje, izjave u MUP-u i novčana kazna od 5.000 dinara. To je zaključak članova Udruženja bivših radnika PKB-a koji su se u ponedeljak, revoltirani jer im nije dozvoljen protest, okupili ispred kapija kombinata, ali ih je tu dočekao kordon sastavljen od različitih rodova policije. Uz lične karte koje su tražene od okupljenih uručeni su im i pozivi da dođu u policijsku stanicu Palilula, gde od utorka, juče i danas grupe od po nekoliko penzionera daju izjave i odmah im se određuju novčane kazne uz mogućnost da iznos prepolove ukoliko uplate odmah. A policijske patrole nastavljaju da dele pozive. - To je zastrašivanje, hoće da nas spreče da protestima ostvarimo ono što ne možemo redovnim putem. Mene je u sobi 165 ispitivao kriminalistički inspektor iz sektora za narkotike. Ne mogu da kažem da su bili nekorektni, ali osećali smo se kao da smo kriminalci. Saslušali su nas, mene su najduže ispitivali, ali nisu komentarisali naše tvrdnje da nas je policija na terenu naterala da blokiramo Zrenjaninski put. Nama to nije bio cilj, mi smo došli pred kapiju firme u kojoj smo radili, ali su oni napravili "potkovicu" i saterali nas na put. Pitao sam i kako je 6.000 aktivista SNS moglo da dođe ispred Skupštine autobusima, i da to nije prekršaj, a nama, penzionerima na koje se Vučić stalno poziva, ne dozvoljavaju da ostvarimo svoja prava. Kako to da je njihovo okupljanje spontano, a naše nije - pita Milinko Miladinović, predsednik Udruženja bivših radnika PKB, i dodaje da ništa nije skrivio i neće da plati kaznu, iako "ima, jer su one Vučićeve 4.000 sa kamatom u međuvremenu taman za to". Neđo Stašević, član Upravnog odbora Udruženja, izbegao je policijsko ispitivanje jer jednostavno nije hteo da da ličnu kartu. Kaže da će protest ispred PKB-a nastaviti, već sada imaju prijavljene skupove za ponedeljak, utorak i sredu, a 28. maja najavljuje dolazak ispred Predsedništva a potom i do Privrednog suda gde bi trebalo da se održi po sedmi put zakazivano pripremno ročište po tužbi koju su podneli pre više od godinu dana. - Sramota je i bruka šta rade sa penzionerima PKB-a a to je bila svetska firma, najveći državnici su nas obilazili. Sada svoje ne možemo da dobijemo, a tome su kumovali i pozicija i opozicija, pa izgleda da i mi treba da odemo pred Skupštinu - kaže Stašević. Podsetimo, Udruženje bivših radnika PKB, koje broji oko 3.000 članova, zahteva da se i toj kategoriji radnika prizna pravo na udele u firmi koji im u iznosu od deset odsto vrednosti ukupnog kapitala pripadaju po Zakonu o privatizaciji. Akcije su dobili zaposleni u zavisnom preduzećima koja su, poput Imleka, ranije izdvojena iz sastava Korporacije, ali je to zaboravljeno da se učini kada je društveni kapital matične firme preveden u državni. Procena vrednosti kapitala PKB nije sačinjena a njihov zahtev odnosi se na iznos od 11,8 miliona evra koji je formiran na osnovu cene postignute za samo deo imovine koji je prodat arapskoj Al Dahri. Naš list nije od policije dobio odgovor na pitanje koliko je članova Udruženja bivših radnika PKB dalo izjave u policijskoj upravi Palilula tokom jučerašnjeg dana, koliko ih je pozvano danas i koliko će biti saslušano u narednim danima, kao i za koje delo im je određena novčana kazna. Bez odgovora je ostalo i pitanje da li su prijave podnete i protiv učesnika takođe neprijavljenog skupa ispred Skupštine Srbije pre desetak dana i koliko je osoba time obuhvaćeno. Slučaj za poverenicu za ravnopravnost Policija kao i svi državni organi morali bi da postupaju jednako u  uporedivim situacijama, a to izgleda nije bilo u slučaju okupljanja ispred Skupštine, gde učesnici ne samo da nisu poštovali pravila za javne skupove nego ni ona koja proističu iz propisa o suzbijanju zaraznih bolesti. To ne znači da nije trebalo da reaguju kod skupa u PKB, jer nepostupanje u jednom slučaju ne može biti opravdanje za drugi. Ali, bivši radnici PKB-a pozvali su se na "slučaj Skupština" i i ima osnova da se zbog nejednakog tretmana obrate ombudsmanu i poverenici za zaštitu ravopravnosti - kaže za Danas Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija. Policija, Protesti, Radnici PKB, Srpska napredan strankaBeograd Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas. Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.   Učlani se

----------------------------------------------------------

Datum: 21.05.2020

Medij: krik.rs

Link: https://www.krik.rs/novi-folicevi-poslovi-sa-starim-poznanicima/

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Novi Folićevi poslovi sa starim poznanicima

Dok je Milutin Folić bio prvi urbanista Grada Beograda, pomogao je da se sagrade neki od najvećih prestoničkih stambenih kompleksa. Danas, kada je u privatnom biznisu, posredstvom svoje agencije prodaje stanove upravo ovih luksuznih naselja - "Beograda na vodi", "K-distrikta", "Taurunuma XXI" i drugih, otkriva KRIK. Pišu: Saša Dragojlo, Dragana …Dok je Milutin Folić bio prvi urbanista Grada Beograda, pomogao je da se sagrade neki od najvećih prestoničkih stambenih kompleksa. Danas, kada je u privatnom biznisu, posredstvom svoje agencije prodaje stanove upravo ovih luksuznih naselja - "Beograda na vodi", "K-distrikta", "Taurunuma XXI" i drugih, otkriva KRIK. Pišu: Saša Dragojlo, Dragana Pećo Maja prošle godine, bivši glavni urbanista Grada Beograda Milutin Folić objavio je niz fotografija sa letovanja u Grčkoj na svom instagram profilu. Jedna od njih posebno skreće pažnju: na njoj je Folić u društvu svog dugogodišnjeg prijatelja oko kojeg se pletu razne kontroverze - advokata Igora Isailovića i još dvojice sa kojima sedi na zidiću uz obalu mora na grčkom ostrvu Hidra. Sva četvorica izgledaju srećno. Bilo jeto nedugo nakon što je Folić otišao iz državne službe i pokrenuo privatnibiznis. Taj biznis, Folić je pokrenuo sa Isailovićem u martu 2019 - svega dva meseca pošto mu je istekao mandat glavnog beogradskog urbaniste. Osnovali su kompaniju "Sillage" preko koje su ušli u posao posredovanja u prodaji nekih od najvrednijih nekretnina u Beogradu. Isailović je manje od godinu dana kasnije napustio firmu koju sada vodi Folić. Njegovakompanija prodaje luksuzne apartmane u "Beogradu na vodi", elitnom kompleksu"K-distrikt" na Dorćolu, zatim u "Kapiji Vračara", zemunskom stambenomkompleksu "Taurunum XXI" i "The One" na Novom Beogradu. Ovi stanovi su međunajskupljima u državi - kvadrat košta od oko dva do više od osam hiljada evra. Ne znase koliki procenat od prodaje ovih stanova uzima Folić čija kompanija pronalazikupca i papirološki završava kupovinu. "Sillage" na svom sajtu klijentima nudii pomoć pri "pronalaženju lokacije za gradnju" i "dobijanju građevinskedozvole". Iako jeFolić, pre nego što je ušao u ovaj biznis, prestao da upravlja gradskimurbanizmom, te stvari nije lako razdvojiti. Milutin Folić dok je radio kao glavni čovek za arhitekturu prestonice (foto: Grad Beograd) Gradnja većine ovih kompleksa, u kojima sada prodaje stanove, započeta je upravo u vreme kada je on vodio urbanistički razvoj Beograda. Pod Folićevim rukovodstvom menjao se Generalni urbanistički plan Beograda čime je pomognuta izgradnja "Beograda na vodi". Gradski Plan detaljne regulacije promenjen je na zahtev investitora "Taurunuma XXI", kako bi se namena zemljišta prebacila iz poslovne u stambenu i time omogućila izgradnja ovog projekta. Dok je Folić bio gradski urbanista, njegov prijatelj je investirao u gradnju "K-distrikta", o čemu je ranije pisao BIRN. Firma "Folic Architects", u vlasništvu Milutina Folića i njegovog brata Branislava, radila je projekte za "Kapiju Vračara" i "Taurunum XXI" u periodu kada je on bio gradski urbanista. Svi ovidetalji, prema rečima stručnjaka sa kojima je razgovarao KRIK, ukazuju da seFolić nalazi u mogućem sukobu interesa. "Neko vreme nakon što odete sa funkcije ne možeteu toj istoj delatnosti da radite sa firmama sa kojimaste radili ili imali kontakt dok ste obavljali javnu funkciju. Sve se to smatranekom vrstom konflikta interesa", kaže Zoran Stojiljković, bivši predsednikOdbora Agencije za borbu protiv korupcije. "Ukoliko im je Folić sređivao poslovetokom obavljanja javne funkcije, a kasnije poslovno sarađivao sa njima - to jetrgovina uticajem koju kasnije, kad odeš sa funkcije, praktično naplaćuješ." Kada jepokretao novi biznis, Folić je za partnera izabrao advokata Igora Isailovićakoji je osoba od poverenja nekima od najmoćnijih ljudi u državi. Advokat Igor Isailović (foto: Facebook) Kao učenik ministra finansija Siniše Malog, advokat Isailović dobro poznaje mračniju stranu finansija - poslovanje ofšor kompanija. Bio je poslovni partner premijerki Ani Brnabić, koja ga opisuje kao svog prijatelja. Osim toga, Isailović među klijentima ima mnoga druga poznata imena: tu su kum predsednika države Nikola Petrović, kriminalni šef sa severa Kosova Zvonko Veselinović, kao i tajkuni koji su kupovali medije. Manje od godinu dana od osnivanja "Sillage", nakon što su se novinari KRIK-a raspitivali o ovoj firmi, Isailović je izašao iz vlasništva firme i Folić ostaje njen jedini vlasnik. Svoj udeo u vlasništvu Isailović je poklonio Foliću, prema ugovoru iz februara ove godine čiju kopiju ima KRIK. Niarhitekta ni advokat nisu želeli da govore za KRIK. Folićje odmah spustio slušalicu, a na poruke nije odgovorio. Isailovićnije odgovarao ni na pozive ni na poruke novinara. Menadžerka kompanije"Sillage" u telefonskom razgovoru rekla je da joj je sugerisano da novinarimane daje nikakve informacije. Pomoć prijatelja "Gradće pomoći svim investitorima koji imaju probleme", glasila je vest na sajtuGrada Beograda iz sredine 2014. Ova poruka poslata je nakon sastanka koji jeFolić, nedugo pošto je postavljen za pomoćnika tadašnjeg gradonačelnika SinišeMalog i glavnog čoveka za arhitekturu prestonice, održao sa gradskim menadžeromGoranom Vesićem i još nekoliko ljudi koji se bave urbanizmom. Tomprilikom, Folić je obećao kako će "mnogim investitorima omogućiti da ostvaresvoje ciljeve", a najavio da će se u tu svrhu menjati i urbanistički planglavnog grada. Izaista je ostvario ono što je obećao. Generalni urbanistički plan Beograda menjan je dok je Folić bio glavni gradski urbanista, a tim izmenama omogućena je gradnja kompleksa "Beograda na vodi". Ovaj, jedan od najspornijih projekata sadašnje vlasti, ušao je u realizaciju uprkos brojnim primedbama struke i protestima građana koje je organizovala inicijativa "Ne davimo Beograd". Primedbe protiv ovog projekta razmatrala je posebna komisija Republičke agencije za prostorno planiranje, a sednice su, osim prve, bile zatvorene za javnost. Folić je bio prisutan na nekim sednicama, a na jednoj od njih nije hteo da se upiše u spisak prisutnih i insistirao je da mu se preda diktafon kojim su se sastanci snimali, a snimci obrišu, o čemu je ranije pisao Istinomer. BIRN jeobjavio da im je biznismen iz Novog Sada Vladimir Gogoljev rekao da ga je Folićsavetovao na kojoj lokaciji da gradi "K-distrikt", jedno od najvećih elitnihstambenih naselja u Beogradu. Folić je, dok je radio u Gradu Beogradu, obilazio izgradnju "Beograda na vodi", a bio je i na predstavljanju Gogoljevog projekta. Sada, posredstvom svoje firme "Sillage" prodaje stanove ovih stambenih zgrada. Gogoljevje za KRIK potvrdio da Folić prodaje njegove stanove, ali je sada demantovao damu je pomogao oko izgradnje "K-distrikta", tvrdeći da je sve rađeno po planukoji je postojao pre nego što je Folić postao gradski urbanista. Za saradnju saFolićevom agencijom za nekretnine zaslužan je, kako kaže, advokat Isailović jerje pronašao kupce stanova, i to dok još nisu bili ni izgrađeni. "Igorje to predložio pošto je on sam doveo mnogo kupaca, a nije dobio naknadu za to.Zbog toga je naknadno predložio da se u fazi dva oni priključe s tom firmom",ispričao je Gogoljev za KRIK. Folić preko svoje firme prodaje i stanove prestoničkih poslovno-stambenih kompleksa "Kapija Vračara" i "Taurunum XXI", kao i "The One". Sve njih je izgradio novosadski investitor Aleksandar Gajić, vlasnik nekoliko građevinskih kompanija, koji je partner Gogoljeva u kompleksu "K-distrikt". Sa ovimbiznismenima, Folićeva porodična kompanija je sarađivala dok je on bio nafunkciji. Folićevi privatni biznisi Dok je bio gradski funkcioner, Folić je razvijao i privatni biznis. Od kada je ušao u gradsku vlast, firma "Folić Architects", koju je 2008. osnovao sa bratom, uvećala je prihode više od 13 puta. Folić je sa ocem i bratom vlasnik istoimene porodične firme osnovane u Crnoj Gori 2007. koja je godinama u blokadi. Sa poslovnim partnerom Markom Vujoševićem poseduje i polovinu parcele na Vračaru gde su, dok je bio funkcioner, posredstvom zajedničke firme "Goldman Capital Partners" - sazidali višespratnicu. Folić je vlasnik dupleksa u centru Beograda, a sa bratom je u Andrijevici u Crnoj Gori kupio voćnjak. "Folić Architects", agenciju čiji su vlasnici Folić i njegov brat, Gajić je angažovao da izradi projekte za "Kapiju Vračara" i "Taurunum XXI". Gajićeva kompanija "AGNS invest" radila je "Kapiju Vračara" u Južnom Bulevaru, najveći stambeni kompleks na toj beogradskoj opštini - kako ga opisuju na svom sajtu. Firma čiji je Gajić vlasnik investirala je i u elitni projekat "Taurunum XXI" u Zemunu kod Karađorđevog trga, čije stanove Folićeva kompanija takođe ima u ponudi. Kako bi ovaj projekat izgradnje 75 luksuznih stanova bio realizovan, Grad Beograd je na zahtev investitora u junu 2018. promenio Plan detaljne regulacije (PDR) i omogućio investitoru da sagradi veći stambeni objekat od onog koji je bio moguć pre donošenja plana. Takođe, namena zemljišta je, ovim planom, prebačena iz poslovne u stambenu - bez čega objekat ne bi ni mogao biti sagrađen. U to vreme, Folić je bio na poziciji glavnog gradskog urbaniste. Na listu luksuznih poslovno-stambenih kompleksa čije stanove prodaje, Folić je dodao i projekat "The One" u novobeogradskom bloku 64. Investitor je ponovo novosadski biznismen Gajiić posredstvom svoje firme "Aleksandar gradnja". Projekat "The One" još nije bio dobio ni građevinsku dozvolu, a stanovi su već bili u ponudi na sajtu Folićeve agencije. "Beograd na vodi""K-distrikt""The One""Taurunum XXI""Kapija Vračara" Elitna prestonička naselja čije stanove Folić danas prodaje (foto: belgradewaterfront.com / k-district.rs / theonenovibeograd.rs / taurunum.rs / kapijavracara.rs ) Kako bi se ovaj luksuzni stambeno-poslovni kompleks realizovao, biće neophodno da se izmesti postojeća kanalizaciona mreža, toplovod, gasovodna i vodovodna mreža, jer se sve to nalazi na parceli na kojoj je planirana gradnja, ocenio je Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove. Osimnekretnina u Srbiji, Folićeva agencija u ponudi ima i stanove i placeve nacrnogorskom primorju. "Sillage", kako piše na sajtu firme, pruža i druge usluge- od pronalaska lokacije za investitore do dobijanja dozvola za gradnju. Kao partnerske kompanije, na sajtu Folićeve firme navedene su "Energogroup" u vlasništvu Dejana Brankovića, koja je prethodnih godina izgradila nekoliko tržnih centara i luksuznih nekretnina u Srbiji, "Folić Architects", kao i Isailovićeva advokatska kancelarija "Isailović & Partners". Čovekod poverenja Prijateljstvosa Isailovićem, Folić nikad nije krio. Svremena na vreme, na svom instagram profilu objavljivao je fotografije nakojima je, na ručkovima ili putovanjima, u društvu ovog beogradskog advokata. Folić iIsailović fotografisali su se u sedištu kompanije ispred logoa firme sa dveženske osobe - jedna od njih objavila je fotografiju na instagram profilu uzporuku: "Ekipa koja pobeđuje!". "Ekipa koja pobeđuje!" (foto: Instagram) Osim naletovanju u Grčkoj, njih dvojica bili su zajedno i na zimovanju. Sredinom februara 2015, u bašti kafića na ski stazi jednogod najpopularnijih slovenačkih skijališta Krvavec, ispijali su kafu i toovekovečili fotografijom koju je Folić objavio na instagramu. Njih dvojica imaju i porodične veze pošto je, kako su novinari saznali od izvora, Folićev brat oženio Isailovićevu sestru. Folić nije jedini uticajni čovek sa kojim je Isailović povezan. Za karijeru ovog advokata, bitno je bilo to što se spojio sa aktuelnim ministrom finansija Sinišom Malim - dok je Mali bio u privatnom biznisu. U gotovo svim poslovima u koje je Mali umešan, a koje je KRIK istraživao, novinari su nailazili na ime Igora Isailovića. "Ne postoji nijedan posao koji je Siniša ikad uradio, a da on nije učestvovao", ovako je i Marija Mali, bivša supruga Malog, u ranijem intervjuu za KRIK opisala Isailovića. Ispričala je kako ga je "Siniša uzeo pod svoje i naučio poslu". Isailović je vodio poslove za porodicu Mali. Bio je ovlašćen da u ime kompanije "Busby Financial Corp" sa Britanskih Devičanskih Ostrva, iza koje stoji porodica Mali, kupi i uveze automobil "mercedes". Ovu kupovinu obavili su preko ofšora da bi izbegli plaćanje poreza u Srbiji, kako je Marija Mali ispričala za KRIK. Kako je ona ispričala, Isailović je pomogao Malom i da osmisli kako da pred Agencijom za borbu protiv korupcije opravda 95 hiljada evra čije poreklo nije mogao da dokaže, o čemu više možete da pročitate ovde. Deo Isailovićevog tima kao studentkinja bila je i Milica Andrić, supruga brata Siniše Malog Predraga - koja je prošle godine novinare KRIK-a optužila da "prate bebe". Osim Malog, Isailovićevi klijenti su i drugi ljudi iz samogvrha vlasti i uticajni pojedinci. Danas je on jedan od glavnih advokata ukrugovima ljudi bliskih SNS-u. Godinama radi kao advokat premijerke Srbije Ane Brnabić sa kojom je 2015. godine osnovao firmu "Energy & Innovation", kako je ranije otkrio KRIK. Nije poznato čime se ova firma tačno bavila. Isailovićevi stanovi i "Marera" Investitori "K-Distrikta", među kojima i Gogoljev, krajem aprila 2018. prodali su parcelu na kojoj je zgrada bivše fabrike tekstila "Beko" za 9 miliona evra firmi u vlasništvu "Marera properties" - čiji je vlasnik skriven iza mreže ofšor kompanija. Upravo od ove firme je advokat Isailović, za kojeg Gogoljev kaže da mu je našao kupce za stanove, samo tri meseca kasnije kupio stan u primorskom mestu Rose kod Herceg Novog za 120 hiljada evra, piše u ugovoru do kog je došao KRIK. Isailović poseduje još nekoliko nekretnina. Sa suprugom deli vlasništvo nad četvorosobnim stanom i dvema garažama u centru Beograda, a vlasnik je i trosobnog stana na Zvezdari. "Isailovića sam upoznala kada smo sa njegovom advokatskom kancelarijom radili na potencijalnom investiranju u Srbiji iz oblasti energetike, a vremenom smo postali prijatelji", rekla je tada Brnabić za KRIK. Isailovićevi klijenti bili su i Srđan Milovanović koji je kupio dve televizije sa nacionalnom frekvencijom - "Prvu" i "B92", kao i Boban Rajić koji je kupio dnevni list "Večernje novosti". Isailović zastupa i prorežimski tabloid "Srpski telegraf" koji je osnovao Isailovićev nekadašnji kolega iz advokatske kancelarije Lazar Simić. Isailovićevklijent bio je i ozloglašeni biznismen sa Kosova Zvonko Veselinović. Isailovićje obavljao pravne radnje u poslovnomregistru za Veselinovićeve kompanije. Njegovu kancelariju angažovao je i kumpredsednika države i bivši direktor "Elektromreže Srbije" Nikola Petrović. Priprema terena Pre kompanije "Sillage", Folić i Isailović imali su još dva zajednička posla. Na proleće 2014, sa grupom poslovnih partnera u istom danu osnovali su dve firme koje se bave ugostiteljstvom - "Klub leto" i "Klub leto team". U ovimposlovima imali su zanimljive poslovne partnere. Među njima je maneken VladimirVuksanović, suvlasnik "Ruskog Cara" i nekoliko prestoničkihnoćnih klubova, koji je sa Isailovićem i Folićem putovao maja 2019. u Grčku inalazi se na fotografiji. Tu je i Milan Micić koji je sa ocem bivšeg načelnikabeogradske komunalne policije Nikole Ristića držao beogradski splav "Port byCommunity". Ovi poslovi nisu bili posebno uspešni. Nakon tri meseca zatvorili su "Klub leto team", a nekoliko godina kasnije ugašena je i druga firma. Milutin Folić (foto: Grad Beograd) Ipak, s obzirom na nekadašnju Folićevu poziciju i kompanije sa kojima je tada dolazio u kontakt, najzanimljiviji posao koji je sa Isailovićem pokrenuo je agencija "Sillage". Kako kažu stručnjaci za KRIK, ona može da spada u koruptivne aranžmane. "Ljudi dok su na funkciji suštinski i praktično pripremaju teren za to da, kad siđu sa funkcije, imaju prostora da eksploatišu ono što su radili dok su mogli da donose uredbe, daju dozvole i slično", kaže soicolog Dario Hajrić za KRIK. "Ovo je dobar primer kako zapravo oni ni ne pokušavaju da zametnu te tragove i gde je zapravo svima jasno da je reč o nekoj vrsti korupcije, ali nikada ne čujemo da se pokreću bilo kakve istrage tim povodom." Bivšipredsednik odbora Agencije za borbu protiv korupcije Zoran Stojiljković kaže dasu ovakvi poslovi naročito podložni korupciji. "Trgovina uticajem je posebno razvijena u situaciji kada radite neki posao koji je vezan za dozvole, odobrenja, gde vi možete da odlučite da li nešto može ili ne može da prođe. Ili se nešto promeni, iznađe se neko rešenje da bi se napravila korist nekome, pri čemu, što ste više u tom poslu i hijerarhiji, to ste više u situaciji da korumpirate pravila igre", objašnjava Stojiljković. Dopala vam se priča? Donirajte KRIK i pomozite da nastavimoda istražujemo kriminal i korupciju. Mnoge naše priče nastale su zahvaljujućidonacijama čitalaca. Kako da donirate KRIK pročitajte ovde. Podržite nezavisnonovinarstvo!                                                                                

----------------------------------------------------------

Datum: 21.05.2020

Medij: ekapija.com

Link: https://www.ekapija.com/news/2885104/naftne-kompanije-planiraju-izgradnju-prve-mreze-za-hvatanje-i-skladistenje-ugljenika-na

Autori: @ekapija

Teme: Javno privatno partnerstvo

Naslov: Naftne kompanije planiraju izgradnju prve mreže za hvatanje i skladištenje ugljenika na svetu

Veliki svetski proizvođači nafte i gasa Equinor, Shell i Total ulažu gotovo 633 mil EUR u "polarnu svetlost.""Polarna svetlost" je zapravo naziv njihovog zajedničkog projekta izgradnje prve mreže za hvatanje i skladištenje ugljenika na svetu koji će sprovesti u okviru javno Veliki svetski proizvođači nafte i gasa Equinor, Shell i Total ulažu gotovo 633 mil EUR u "polarnu svetlost." "Polarna svetlost" je zapravo naziv njihovog zajedničkog projekta izgradnje prve mreže za hvatanje i skladištenje ugljenika na svetu koji će sprovesti u okviru javno privatnog partnerstva sa norveškom vladom. Ugljen-dioksid, prikupljen iz industrijskih postrojenja u Norveškoj, biće transportovan brodom u terminal na zapadu zemlje, a potom će u tečnom stanju kroz cevovod biti "upumpavan" na lokaciju u Severnom moru na više od 3.000 metara ispod morskog dna. Tamo će biti trajno pohranjen. Svrha "Polarne svetlosti" je da dokaže da je moguće bezbedno upravljanje i uklanjanje zagađujućeg gasa. Projekat će se sprovoditi u fazama. Tokom prve gradiće se kapacitet za prenos, ubrizgavanje i odlaganje do 1,5 miliona tona štetnog gasa godišnje, najavljeno je. "Polarna svetlost" je nastala kao rezultat ambicija norveške vlade da do 2024. godine na svojoj teritoriji razvije lanac za hvatanje i skladištenje ugljenika. S tim na umu, vlada je 2016. godine objavila studije izvodljivosti za imlementaciju ove tehnologije za dekarbonizaciju privrede, a trenutno su u toku poslednja ispitivanja. U planu je proširenje infrastrukture po čitavom kontinentu. Polazište projekta je Norveška zbog njenog dugogodišnjeg iskustva u skladištenju ugljenika. Decenijama unazad, nacije bogate naftom i gasom, poput nje, bave se istraživanjem i razvojem projekata za neutralizaciju negativnog efekta eksploatacije fosilnih goriva. Ova nordijska zemlja koja nije članica Evropske unije, ali je usko povezana s njom, obavezala se da će do 2030. godine smanjiti emisiju štetnih gasova za najmanje 50% u odnosu na 1990. godinu.

----------------------------------------------------------

Datum: 21.05.2020

Medij: ekapija.com

Link: https://www.ekapija.com/news/2885147/gradi-se-parking-u-kovacici-vrednost-investicije-65-miliona-dinara

Autori: @ekapija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Gradi se parking u Kovačici - Vrednost investicije 6,5 miliona dinara

Počela je izgradnja parkinga u Ulici maršala Tita u centru Kovačice, a vrednost ove investicije je 6,5 miliona dinara. Gradnja novog parkinga treba da se završi za 20 dana.Radove će izvoditi Srem put iz Rume i Gradcom Build iz Pančeva. Ugovor sa izvođačima zaključen je 12. Počela je izgradnja parkinga u Ulici maršala Tita u centru Kovačice, a vrednost ove investicije je 6,5 miliona dinara. Gradnja novog parkinga treba da se završi za 20 dana.Radove će izvoditi Srem put iz Rume i Gradcom Build iz Pančeva. Ugovor sa izvođačima zaključen je 12. maja, a višde ddetalja potražite OVDE.Zamenik predsednika opštine Jaroslav Hrubik kaže da se potreba za novim mestima za parkiranje ukazala posle izgradnje trga i gužvi do kojih dolazi svakodnevno kada građani dolaze da obavljaju poslove u opštinskom centru. U lokalnoj samoupravi Kovačice su se zbog toga odlučili za izgradnju parkinga.Hrubik objašnjava da se u vreme vanredne situacije domaćinski upravljalo budžetom, sačuvan je novac, te da je u planu da se završe sve investicije koje su započete i za koje su raspisane javne nabavke.  

----------------------------------------------------------

Datum: 21.05.2020

Medij: srbin.info

Link: https://srbin.info/drustvo/za-policiju-nije-isto-kad-protestuju-aktivisti-sns-i-kad-protestuju-radnici-pkb/

Autori: https://srbin.info

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Za policiju nije isto kad protestuju aktivisti SNS i kad protestuju radnici PKB

Policija nije dosledna u primeni zakona i za isto postupanje ne odnosi se jednako prema svim građanima. Ukoliko se nađete u protestu koji ističe političke zahteve, bez obzira na to što skup nije najavljen, učesnici neće snositi posledice, ali ako to isto učine penzioneri kojima je država zaboravila da ispuni ono na šta je bila obavezna, onda sledi legitimisanje, izjave u MUP-u i novčana kazna od 5.000 dinara.   To je zaključak članova Udruženja bivših radnika PKB-a koji su se u ponedeljak, revoltirani jer im nije dozvoljen protest, okupili ispred kapija kombinata, ali ih je tu dočekao kordon sastavljen od različitih rodova policije. Uz lične karte koje su tražene od okupljenih uručeni su im i pozivi da dođu u policijsku stanicu Palilula, gde od utorka, juče i danas grupe od po nekoliko penzionera daju izjave i odmah im se određuju novčane kazne uz mogućnost da iznos prepolove ukoliko uplate odmah. A policijske patrole nastavljaju da dele pozive. - To je zastrašivanje, hoće da nas spreče da protestima ostvarimo ono što ne možemo redovnim putem. Mene je u sobi 165 ispitivao kriminalistički inspektor iz sektora za narkotike. Ne mogu da kažem da su bili nekorektni, ali osećali smo se kao da smo kriminalci. Saslušali su nas, mene su najduže ispitivali, ali nisu komentarisali naše tvrdnje da nas je policija na terenu naterala da blokiramo Zrenjaninski put. Nama to nije bio cilj, mi smo došli pred kapiju firme u kojoj smo radili, ali su oni napravili "potkovicu" i saterali nas na put. Pitao sam i kako je 6.000 aktivista SNS moglo da dođe ispred Skupštine autobusima, i da to nije prekršaj, a nama, penzionerima na koje se Vučić stalno poziva, ne dozvoljavaju da ostvarimo svoja prava. Kako to da je njihovo okupljanje spontano, a naše nije - pita Milinko Miladinović, predsednik Udruženja bivših radnika PKB, i dodaje da ništa nije skrivio i neće da plati kaznu, iako "ima, jer su one Vučićeve 4.000 sa kamatom u međuvremenu taman za to". Neđo Stašević, član Upravnog odbora Udruženja, izbegao je policijsko ispitivanje jer jednostavno nije hteo da da ličnu kartu. Kaže da će protest ispred PKB-a nastaviti, već sada imaju prijavljene skupove za ponedeljak, utorak i sredu, a 28. maja najavljuje dolazak ispred Predsedništva a potom i do Privrednog suda gde bi trebalo da se održi po sedmi put zakazivano pripremno ročište po tužbi koju su podneli pre više od godinu dana. - Sramota je i bruka šta rade sa penzionerima PKB-a a to je bila svetska firma, najveći državnici su nas obilazili. Sada svoje ne možemo da dobijemo, a tome su kumovali i pozicija i opozicija, pa izgleda da i mi treba da odemo pred Skupštinu - kaže Stašević. Podsetimo, Udruženje bivših radnika PKB, koje broji oko 3.000 članova, zahteva da se i toj kategoriji radnika prizna pravo na udele u firmi koji im u iznosu od deset odsto vrednosti ukupnog kapitala pripadaju po Zakonu o privatizaciji. Akcije su dobili zaposleni u zavisnom preduzećima koja su, poput Imleka, ranije izdvojena iz sastava Korporacije, ali je to zaboravljeno da se učini kada je društveni kapital matične firme preveden u državni. https://t.co/TkArB3Bafn - SRBIN info (@srbininfo) May 21, 2020 Procena vrednosti kapitala PKB nije sačinjena a njihov zahtev odnosi se na iznos od 11,8 miliona evra koji je formiran na osnovu cene postignute za samo deo imovine koji je prodat arapskoj Al Dahri. Naš list nije od policije dobio odgovor na pitanje koliko je članova Udruženja bivših radnika PKB dalo izjave u policijskoj upravi Palilula tokom jučerašnjeg dana, koliko ih je pozvano danas i koliko će biti saslušano u narednim danima, kao i za koje delo im je određena novčana kazna. Bez odgovora je ostalo i pitanje da li su prijave podnete i protiv učesnika takođe neprijavljenog skupa ispred Skupštine Srbije pre desetak dana i koliko je osoba time obuhvaćeno. Slučaj za poverenicu za ravnopravnost Policija kao i svi državni organi morali bi da postupaju jednako u uporedivim situacijama, a to izgleda nije bilo u slučaju okupljanja ispred Skupštine, gde učesnici ne samo da nisu poštovali pravila za javne skupove nego ni ona koja proističu iz propisa o suzbijanju zaraznih bolesti. To ne znači da nije trebalo da reaguju kod skupa u PKB, jer nepostupanje u jednom slučaju ne može biti opravdanje za drugi. Ali, bivši radnici PKB-a pozvali su se na "slučaj Skupština" i i ima osnova da se zbog nejednakog tretmana obrate ombudsmanu i poverenici za zaštitu ravopravnosti - kaže za Danas Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija. UKOLIKO IMATE ŽELJU DA PODRŽITE RAD PRODUKCIJE "CENTAR" I RAD PORTALA "SRBIN.INFO", DONACIJE MOŽETE UPLATITI PUTEM SLEDEĆIH LINKOVA: 5€ 10€ 20€ 50€ 100€ PayPal PostNet HVALA I BOG VAS BLAGOSLOVIO! Izvor: danas.rs Oznake: aktivisti SNS, dvostruki aršini, policija, protest, radnici PKB

----------------------------------------------------------

Datum: 21.05.2020

Medij: danas.rs

Link: https://www.danas.rs/politika/izbori-2020/orestijevic-moguc-dolazak-i-misije-enemo/

Autori: @OnlineDanas

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Orestijević: Moguć dolazak i misije ENEMO

Verujem da će se pronaći način i mehanizam da se u interesu javnosti i celokupnog izbornog procesa omogući dolazak nekoj vrsti misije u manjem ili većem obimu, koja bi dala svoju nezavisnu procenu kvaliteta izbornog dana i samog izbornog procesa, prvenstveno ODIR, odnosno OEBS-ova misija u saradnji sa Evropskim parlamentom.Foto: EPA-EFE/ STEPHANIE LECOCQ Država je uputila poziv još ranije misijama, međutim, ono što je vrlo upitno u ovom trenutku je obim takve misije koja bi mogla da dođe u Srbiju. Govorim pre svega iz ugla da imamo okolnosti koje onemogućavaju slobodni ulazak u zemlju - kaže za Danas Emilija Orestijević, izvršna direktorka Cesida. Ona navodi da bi, prema informacijama koje Cesid ima, uz ODIR, u Srbiju po prvi put mogla da dođe i misija ENEMO (Evropska mreža za posmatranje izbrora) u ograničenoj misiji. Podsetimo, zvanični Beograd je krajem prošle nedelje uputio poziv evropskim institucijama da pošalju posmatračke misije za predstojeće izbore, što je potvrđeno u sedištu Evropske komisije. "Važno je da se uspostave uslovi da međunarodna posmatračka misija na čelu sa ODIHR-om (Kancelarija OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava) nastavi i prati uslove, kampanju i sprovođenje izbora u Srbiji", piše u pisanom odgovoru iz pres-službe EK dostavila Radiju Slobodna Evropa. Osim ODIR-u poziv je poslat i Evropskom parlamentu. Orestijević navodi da će i Cesid posmatrati izborni dan, od otvaranja biračkih mesta do prebrojavanja glasova na reprezentativnom uzorku glasačkih mesta. - Osim toga, od samog početka izborne kampanje i izborne godine počeli smo praćenje rada nezavisnih institucija prvenstveno povezanih sa izbornim procesom na ovaj ili onaj način. Tu prvenstveno mislim na REM, Agenciju za borbu protiv korupcije, Ministarstvo državne uprave i Republičku izbornu komisiju. Radimo i praćenje medijskih sadržaja koji su povezani sa izborima i koji se plasiraju u medijima sa nacionalnom frekvencijom u državi -  navodi Orestijević. Prema njenim rečima, o samom načinu praćenja izbornog dana, čekaju se uputstva i odluke RIK koja mora da propiše kako će izgledati izborni dan u novim okolnostima. Kako objašnjava, upitno je kako će se realizovati nanošenje spreja, proveravanje UV lampom, uzimajući u obzir da je na snazi preporuka da se nose maske i zaštitne rukavice. Posmatranje izbornog ciklusa najavila je i Crta. A uz domaće i strane posmatračke misije, izbore na pojedinim izbornim mestima mogu pratiti i predstavnici stranih ambasada kojima država ne šalje poseban poziv, već se ambasade same javljaju. Emilija Orestijević, ENEMO, Evropski parlamentBeograd Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas. Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.   Učlani se

----------------------------------------------------------

Datum: 21.05.2020

Medij: zajecaronline.com

Link: https://zajecaronline.com/za-policiju-nije-isto-kad-protestuju-aktivisti-sns-i-kad-protestuju-radnici-pkb/

Autori: @ZajecarOnline

Teme: Nemanja NenadićSrbija (Transparency Serbia)

Naslov: Za policiju nije isto kad protestuju aktivisti SNS i kad protestuju radnici PKB

Policija nije dosledna u primeni zakona i za isto postupanje ne odnosi se jednako prema svim građanima. Ukoliko se nađete u protestu koji ističe političke zahteve, bez obzira na to što skup nije najavljen, učesnici neće snositi posledice, ali ako to isto učine penzioneri kojima je država zaboravila da ispuni ono na šta je bila […]Policija nije dosledna u primeni zakona i za isto postupanje ne odnosi se jednako prema svim građanima.Ukoliko se nađete u protestu koji ističe političke zahteve, bez obzira na to što skup nije najavljen, učesnici neće snositi posledice, ali ako to isto učine penzioneri kojima je država zaboravila da ispuni ono na šta je bila obavezna, onda sledi legitimisanje, izjave u MUP-u i novčana kazna od 5.000 dinara.To je zaključak članova Udruženja bivših radnika PKB-a koji su se u ponedeljak, revoltirani jer im nije dozvoljen protest, okupili ispred kapija kombinata, ali ih je tu dočekao kordon sastavljen od različitih rodova policije.Uz lične karte koje su tražene od okupljenih uručeni su im i pozivi da dođu u policijsku stanicu Palilula, gde od utorka, juče i danas grupe od po nekoliko penzionera daju izjave i odmah im se određuju novčane kazne uz mogućnost da iznos prepolove ukoliko uplate odmah. A policijske patrole nastavljaju da dele pozive.- To je zastrašivanje, hoće da nas spreče da protestima ostvarimo ono što ne možemo redovnim putem. Mene je u sobi 165 ispitivao kriminalistički inspektor iz sektora za narkotike. Ne mogu da kažem da su bili nekorektni, ali osećali smo se kao da smo kriminalci. Saslušali su nas, mene su najduže ispitivali, ali nisu komentarisali naše tvrdnje da nas je policija na terenu naterala da blokiramo Zrenjaninski put. Nama to nije bio cilj, mi smo došli pred kapiju firme u kojoj smo radili, ali su oni napravili "potkovicu" i saterali nas na put. Pitao sam i kako je 6.000 aktivista SNS moglo da dođe ispred Skupštine autobusima, i da to nije prekršaj, a nama, penzionerima na koje se Vučić stalno poziva, ne dozvoljavaju da ostvarimo svoja prava. Kako to da je njihovo okupljanje spontano, a naše nije - pita Milinko Miladinović, predsednik Udruženja bivših radnika PKB, i dodaje da ništa nije skrivio i neće da plati kaznu, iako "ima, jer su one Vučićeve 4.000 sa kamatom u međuvremenu taman za to".Neđo Stašević, član Upravnog odbora Udruženja, izbegao je policijsko ispitivanje jer jednostavno nije hteo da da ličnu kartu. Kaže da će protest ispred PKB-a nastaviti, već sada imaju prijavljene skupove za ponedeljak, utorak i sredu, a 28. maja najavljuje dolazak ispred Predsedništva a potom i do Privrednog suda gde bi trebalo da se održi po sedmi put zakazivano pripremno ročište po tužbi koju su podneli pre više od godinu dana.- Sramota je i bruka šta rade sa penzionerima PKB-a a to je bila svetska firma, najveći državnici su nas obilazili. Sada svoje ne možemo da dobijemo, a tome su kumovali i pozicija i opozicija, pa izgleda da i mi treba da odemo pred Skupštinu - kaže Stašević.Podsetimo, Udruženje bivših radnika PKB, koje broji oko 3.000 članova, zahteva da se i toj kategoriji radnika prizna pravo na udele u firmi koji im u iznosu od deset odsto vrednosti ukupnog kapitala pripadaju po Zakonu o privatizaciji. Akcije su dobili zaposleni u zavisnom preduzećima koja su, poput Imleka, ranije izdvojena iz sastava Korporacije, ali je to zaboravljeno da se učini kada je društveni kapital matične firme preveden u državni.Procena vrednosti kapitala PKB nije sačinjena a njihov zahtev odnosi se na iznos od 11,8 miliona evra koji je formiran na osnovu cene postignute za samo deo imovine koji je prodat arapskoj Al Dahri.Naš list nije od policije dobio odgovor na pitanje koliko je članova Udruženja bivših radnika PKB dalo izjave u policijskoj upravi Palilula tokom jučerašnjeg dana, koliko ih je pozvano danas i koliko će biti saslušano u narednim danima, kao i za koje delo im je određena novčana kazna. Bez odgovora je ostalo i pitanje da li su prijave podnete i protiv učesnika takođe neprijavljenog skupa ispred Skupštine Srbije pre desetak dana i koliko je osoba time obuhvaćeno.Slučaj za poverenicu za ravnopravnostPolicija kao i svi državni organi morali bi da postupaju jednako u uporedivim situacijama, a to izgleda nije bilo u slučaju okupljanja ispred Skupštine, gde učesnici ne samo da nisu poštovali pravila za javne skupove nego ni ona koja proističu iz propisa o suzbijanju zaraznih bolesti. To ne znači da nije trebalo da reaguju kod skupa u PKB, jer nepostupanje u jednom slučaju ne može biti opravdanje za drugi. Ali, bivši radnici PKB-a pozvali su se na "slučaj Skupština" i i ima osnova da se zbog nejednakog tretmana obrate ombudsmanu i poverenici za zaštitu ravopravnosti - kaže za Danas Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija.izvor: danas.rs

----------------------------------------------------------

Datum: 21.05.2020

Medij: danas.rs

Link: https://www.danas.rs/drustvo/za-odrzavanje-ulica-i-trotoara-u-pozarevcu-52-miliona%e2%80%8b-dinara/

Autori: @OnlineDanas

Teme: Javne nabavke

Naslov: Za održavanje ulica i trotoara u Požarevcu 52 miliona' dinara

Gradska uprava Požarevca okončala je javnu nabavku za 'održavanje ulica, nekategorisanih puteva i trotoara, po ceni od  52.273.761 dinar, bez uračunatog PDV-a.Foto: M. V. Do kraja 2020. godine, ove ' poslove na području Požarevca obavljaće Preduzeće za puteve '"Požarevac", a ugovorena cena iznosi 34.783.961 dinar. Na području 'Gradske opštine Kostolac, održavanje će obavljati "Neimar put" iz  Salakovca, za 17.489.800 dinara. javna nabavka, odrzavanje, Požarevac, ulicePožarevac Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas. Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.   Učlani se

----------------------------------------------------------

Datum: 21.05.2020

Medij: blic.rs

Link: https://www.blic.rs/vesti/beograd/deponija-u-vinci-vec-decenijama-predstavlja-pravu-ekolosku-bombu-ali-je-tome-konacno/h1bglyr

Autori: Redakcija

Teme: Javno privatno partnerstvo

Naslov: Deponija u Vinči već decenijama predstavlja pravu EKOLOŠKU BOMBU, ali je tome konačno došao KRAJ (VIDEO)

Deponija u Vinči počela je sa radom sredinom 70-tih godina prošlog veka, na nju se svakog dana dopremi oko 1.500 tona smeća, od 1998. jedina je na području prestonice, a po mišljenju stručnjaka i najveća neuređena deponija u ovom delu Evrope i veliki ekološki problem za Beograd i celu Srbiju.Deponija se prostire na 130 hektara, zemljištu veličine 180 fudbalskih igrališta, a lokacija u Vinči svojevremeno je odabrana jer je bila bogata glinom, ali se ispostavilo i da je veoma nestabilna s obzirom da je zemlja počela da klizi ka Dunavu.Na deponiji je ostalo veoma malo mesta za najrazličitiji otpad, svakodnevno se oslobađaju gasovi poput metana i ugljen dioksida, a dim sa deponije može se videti skoro svakog drugog dana što utiče i na zagađenost vazduha u Beogradu.Požari od sagorevanja metana nastaju u dubini, na nekoliko metara ispod površine i veoma ih je teško ugasiti, sanacija je potpuno neisplativa, te se pre pet godina krenulo u jedan od najvećih projekata koji je 2017. završen potpisivanjem ugovora o javno-privatnom partnerstvu.Beograd će tako uskoro dobiti potpuno novu deponiju i postrojenje za preradu otpada koji će se nalaziti odmah pored sadašnje deponije koja će biti potpuno zatvorena, a podzemne vode će sa sakupljati i prerađivati.Prestonica će dobiti potpuno novi sistem upravljanja otpadom, pa će se tako građevinski otpad reciklirati na posebno izdvojenoj lokaciji, a spalionica otpada će zadovoljavati sve propise Evropske unije.Grad Beograd je potpisao ugovor na 25 godina sa francuskom firmom "Suez" i japanskom "Itoču", a njih dve su zatim sa panevropskim investicionim fondom "Margarita 2" osnovale novo preduzeće koje će biti zaduženo za novu i modernu deponiju - Beo čista energija.Kako su ranije obelodanili čelnici Grada Beograda projekat je "težak" 300 miliona evra.      

----------------------------------------------------------

Datum: 21.05.2020

Medij: dnevnik.rs

Link: https://www.dnevnik.rs/novi-sad/nova-javna-rasveta-za-stambeni-blok-u-veterniku-21-05-2020

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Nova javna rasveta za stambeni blok u Veterniku

Gradska uprava za građevinsko zemljište i investicije nedavno je raspisala tender za opremanje prostora za stambeno zbrinjavanje izbeglica u Veterniku, a reč je inače o drugoj, završnoj fazi radova, što podrazumeva izgradnju i postavljanje ulične i putne rasvete i instalacija.Opremanje stambenog bloka bi, ukoliko javna nabavka uspe, trebalo da bude završeno do kraja leta, budući da se ponude podnose do 22. juna, a rok za završetak radova je oko tri meseca.Kako se iz tenderske dokumentacije može primetiti, projektom je predviđeno postavljanje ukupno 27 stubova javne rasvete, odnosno 29 svetiljki.Zgrade za stambeno zbrinjavanje izbeglica već su završene, a izgradnja infrastrukture, puteva, pešačkih staza, parkinga, kao i vodovoda i kanalizacije koštala je 70,8 milionadinara. Taj posao je na tenderu Gradske uprave prošle godine poveren "Put investu", s podizvođačem "AB&CO Geosystems", dok je projekat infrastrukture, za potrebe opremanja lokacije u Veterniku, izradio "Vojvodinaprojekt". Foto: M. Ristić Stambeni blok u kojem će izbeglice živeti nalazi se u severnom delu Veternika i oivičen je Ulicom vojvode Bojovića, Radničkom i Ulicom 19. maja. Na kompleksu površine oko 1,35 hektara izgrađene su višespratnice s četiri lamele i ukupno 176 stanova, a malo dalje, južno od Nove ulice je kompleks površine 0,41 hektar, s dve zgrade i ukupno 100 stanova.Sa zapadne i severne strane kompleksa je projektovana više od 200 metara duga slepa saobraćajnica. Na kraju tog puta je okretnica, a na obe strane kolovoza parkinzi s ukupno 96 mesta. S južne strane između stambenih zgrada je parking-prostor s još 45 upravnih mesta, kao i šest za invalide. Između zgrada s južne strane je kolovoz dužine oko 35 metara, s obostranim parkinzima i pešačkim stazama, a saobraćajnice inače povezuje Nova ulica, između Vojvode Putnika i Radničke.Sve pešačke staze i parking-mesta popločani su montažno-betonskim elementima, a odvodnjavanje s kolovoza rešeno je preko slivnika i nove atmosferske kanalizacije.Ključevi tokom leta?Konačna rang-lista građana koji imaju pravo na zakup stana s mogućnošću kupovine, objavljena je početkom godine, a budući stanari bi, kako smo nezvanično saznali, ključeve svojih novih domova trebalo da dobiju tokom leta.Ugovor o izgradnji 276 stanova vredan je više od 6,3 miliona evra (bez PDV-a), a za izvođače su na tenderu odabrani "Gradina" iz Beograda i "Inobačka" iz Novog Sada. Novac je najvećim delom obezbeđen iz donatorskog fonda Regionalnog stambenog programa, u kojem je glavni donator Evropska unija, dok je Grad Novi Sad obezbedio parcele, kao i 24 miliona dinara za komunalno opremanje zemljišta. Osim u Veterniku, predviđena je izgradnja još 152 stana u Futogu. J. Vukašinović        

----------------------------------------------------------

Datum: 21.05.2020

Medij: republika.rs

Link: https://www.republika.rs/vesti/drustvo/207220/video-foto-beograd-vise-nece-smrdeti-prestonica-dobija-potpuno-novu-deponiju-postrojenje-preradu-otpada-projekat-vredan-miliona-evra

Autori: Redakcija

Teme: Javno privatno partnerstvo

Naslov: (VIDEO, FOTO) Beograd više neće smrdeti! Prestonica dobija potpuno novu deponiju i postrojenje za preradu otpada, projekat vredan 300 miliona evra!

Deponija u Vinči počela je sa radom sredinom 70-tih godina prošlog veka, na nju se svakog dana dopremi oko 1.500 tona smeća, od 1998. jedina je na području prestonice, a po mišljenju stručnjaka i najveća neuređena deponija u ovom delu Evrope i veliki ekološki problem za Beograd i celu Srbiju.IZVOR: blic.rs, republika.rs četvrtak, 21. 5. 2020.| 12:29 0Deponija se prostire na 130 hektara, zemljištu veličine 180 fudbalskih igrališta, a lokacija u Vinči svojevremeno je odabrana jer je bila bogata glinom, ali se ispostavilo i da je veoma nestabilna s obzirom da je zemlja počela da klizi ka Dunavu.Na deponiji je ostalo veoma malo mesta za najrazličitiji otpad, svakodnevno se oslobađaju gasovi poput metana i ugljen dioksida, a dim sa deponije može se videti skoro svakog drugog dana što utiče i na zagađenost vazduha u Beogradu.Požari od sagorevanja metana nastaju u dubini, na nekoliko metara ispod površine i veoma ih je teško ugasiti, sanacija je potpuno neisplativa, te se pre pet godina krenulo u jedan od najvećih projekata koji je 2017. završen potpisivanjem ugovora o javno-privatnom partnerstvu.Beograd će tako uskoro dobiti potpuno novu deponiju i postrojenje za preradu otpada koji će se nalaziti odmah pored sadašnje deponije koja će biti potpuno zatvorena, a podzemne vode će sa sakupljati i prerađivati.Prestonica će dobiti potpuno novi sistem upravljanja otpadom, pa će se tako građevinski otpad reciklirati na posebno izdvojenoj lokaciji, a spalionica otpada će zadovoljavati sve propise Evropske unije.Grad Beograd je potpisao ugovor na 25 godina sa francuskom firmom "Suez" i japanskom "Itoču", a njih dve su zatim sa panevropskim investicionim fondom "Margarita 2" osnovale novo preduzeće koje će biti zaduženo za novu i modernu deponiju - Beo čista energija.Kako su ranije obelodanili čelnici Grada Beograda projekat je "težak" 300 miliona evra.      

----------------------------------------------------------

Datum: 21.05.2020

Medij: nova.rs

Link: https://nova.rs/drustvo/krik-folic-prodaje-stanove-luksuznih-beogradskih-naselja/

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: KRIK: Folić prodaje stanove luksuznih beogradskih naselja - NOVA portal

Dok je Milutin Folić bio prvi urbanista Grada Beograda, pomogao je da se sagrade neki od najvećih prestoničkih stambenih kompleksa. Autor:Nova 21. Maj. 202012:47 > 12:48Podeli:Foto: Filip Krainčanić/Nova.rsDok je Milutin Folić bio prvi urbanista Grada Beograda, pomogao je da se sagrade neki od najvećih prestoničkih stambenih kompleksa. Danas, kada je u privatnom biznisu, posredstvom svoje agencije prodaje stanove upravo ovih luksuznih naselja - "Beograda na vodi", "K-distrikta", "Taurunuma XXI" i drugih, piše KRIK.Maja prošle godine, bivši glavni urbanista Grada Beograda Milutin Folić objavio je niz fotografija sa letovanja u Grčkoj na svom instagram profilu. Jedna od njih posebno skreće pažnju: na njoj je Folić u društvu svog dugogodišnjeg prijatelja oko kojeg se pletu razne kontroverze - advokata Igora Isailovića i još dvojice sa kojima sedi na zidiću uz obalu mora na grčkom ostrvu Hidra. Sva četvorica izgledaju srećno, piše KRIK.Bilo je to nedugo nakon što je Folić otišao iz državne službe i pokrenuo privatni biznis.Taj biznis, Folić je pokrenuo sa Isailovićem u martu 2019 - svega dva meseca pošto mu je istekao mandat glavnog beogradskog urbaniste. Osnovali su kompaniju "Sillage" preko koje su ušli u posao posredovanja u prodaji nekih od najvrednijih nekretnina u Beogradu. Isailović je manje od godinu dana kasnije napustio firmu koju sada vodi Folić.Njegova kompanija prodaje luksuzne apartmane u "Beogradu na vodi", elitnom kompleksu "K-distrikt" na Dorćolu, zatim u "Kapiji Vračara", zemunskom stambenom kompleksu "Taurunum XXI" i "The One" na Novom Beogradu. Ovi stanovi su među najskupljima u državi - kvadrat košta od oko dva do više od osam hiljada evra.Ne zna se koliki procenat od prodaje ovih stanova uzima Folić čija kompanija pronalazi kupca i papirološki završava kupovinu. "Sillage" na svom sajtu klijentima nudi i pomoć pri "pronalaženju lokacije za gradnju" i "dobijanju građevinske dozvole".Iako je Folić, pre nego što je ušao u ovaj biznis, prestao da upravlja gradskim urbanizmom, te stvari nije lako razdvojiti.Gradnja većine ovih kompleksa, u kojima sada prodaje stanove, započeta je upravo u vreme kada je on vodio urbanistički razvoj Beograda. Pod Folićevim rukovodstvom menjao se Generalni urbanistički plan Beograda čime je pomognuta izgradnja "Beograda na vodi". Gradski Plan detaljne regulacije promenjen je na zahtev investitora "Taurunuma XXI", kako bi se namena zemljišta prebacila iz poslovne u stambenu i time omogućila izgradnja ovog projekta. Dok je Folić bio gradski urbanista, njegov prijatelj je investirao u gradnju "K-distrikta", o čemu je ranije pisao BIRN.Firma "Folic Architects", u vlasništvu Milutina Folića i njegovog brata Branislava, radila je projekte za "Kapiju Vračara" i "Taurunum XXI" u periodu kada je on bio gradski urbanista.Svi ovi detalji, prema rečima stručnjaka sa kojima je razgovarao KRIK, ukazuju da se Folić nalazi u mogućem sukobu interesa."Neko vreme nakon što odete sa funkcije ne možete u toj istoj delatnosti da radite sa firmama sa kojima ste radili ili imali kontakt dok ste obavljali javnu funkciju. Sve se to smatra nekom vrstom konflikta interesa", kaže Zoran Stojiljković, bivši predsednik Odbora Agencije za borbu protiv korupcije. "Ukoliko im je Folić sređivao poslove tokom obavljanja javne funkcije, a kasnije poslovno sarađivao sa njima - to je trgovina uticajem koju kasnije, kad odeš sa funkcije, praktično naplaćuješ."Kada je pokretao novi biznis, Folić je za partnera izabrao advokata Igora Isailovića koji je osoba od poverenja nekima od najmoćnijih ljudi u državi.Kao učenik ministra finansija Siniše Malog, advokat Isailović dobro poznaje mračniju stranu finansija - poslovanje ofšor kompanija. Bio je poslovni partner premijerki Ani Brnabić, koja ga opisuje kao svog prijatelja. Osim toga, Isailović među klijentima ima mnoga druga poznata imena: tu su kum predsednika države Nikola Petrović, kriminalni šef sa severa Kosova Zvonko Veselinović, kao i tajkuni koji su kupovali medije.Manje od godinu dana od osnivanja "Sillage", nakon što su se novinari KRIK-a raspitivali o ovoj firmi, Isailović je izašao iz vlasništva firme i Folić ostaje njen jedini vlasnik. Svoj udeo u vlasništvu Isailović je poklonio Foliću, prema ugovoru iz februara ove godine čiju kopiju ima KRIK.Ni arhitekta ni advokat nisu želeli da govore za KRIK, navodi ovaj medij.Folić je odmah spustio slušalicu, a na poruke nije odgovorio.Isailović nije odgovarao ni na pozive ni na poruke novinara. Menadžerka kompanije "Sillage" u telefonskom razgovoru rekla je da joj je sugerisano da novinarima ne daje nikakve informacije.Ceo tekst možte da pročitate na sajtu KRIK-a.Pratite nas i na društvenim mrežama:                    

----------------------------------------------------------

Datum: 21.05.2020

Medij: mondo.rs

Link: https://mondo.rs/Info/Drustvo/a1326689/Ministarstvo-odbrane-izbeglice-zilet-zica-kampovi.html

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: NVO: Žilet žica za migrante u Srbiji! FOTO

Na sajtu Minsitarstva odbrane objavljena je poziv za javnu nabavku za izradu žičane ograde za prihvatne centre u Srbiji, a u samoj dokumentaciji precizira se da se radi o žilet ogradi.NVO: Žilet žica za migrante i izbeglice u Srbiji! FOTOAutori mondo.rs Aleksandar Nastevski 21.05.2020. / 13:24 0Na sajtu Minsitarstva odbrane objavljena je javna nabavka za izradu žičane ograde za prihvatne centre u Srbiji, a u samoj dokumentaciji precizira se da se radi o žilet žici! Ovo je izazvalo i reakciju organizacija civilnog društva! Izvor: iStock Javna nabavka za izradu žice objavljena je 15. maja ove godine na sajtu Ministarstva odbrane. U konkursnoj dokumentaciji koja je objavljena na sajtu Ministarstva odbrane za ovu javnu nabavku se detaljnije preciziraju tehničke karakteristike same ograde.  Naime, u dokumentu se precizira da je potrebna žilet žica (700 mm) u iznosu od 2.420 kilograma, navodi se na sajtu, kao i 1.521 metar rebrastog gvožda u šipkama i 50 kilograma pocinkovane žice za vezivanje.  Izvor: Screenshot/Ministarstvo odbrane/ Izvor: Screenshot/Ministarstvo odbrane NVO: Odmah povući ovu nabavku Nevladine organizacije koje rade sa migrantima i izbeglicama u Srbiji izrazile su duboku zabrinutost zbog postupka sprovođenja javne nabavke koji je objavljen na sajtu Ministarstva odbrane za potrebe pribavljanja žilet žice i drugog materijala za ograđivanje prihvatnih i centara za azil u Srbiji.   Žilet žicu prvo koristili Amerikanci Žilet žicu su prvi počeli da koriste Amerikanci za svoju vojsku i granicu prema Meksiku u cilju sprečavanja ulaska ilegalnih imigranata, a u našim krajevima su je popularizovali Mađari, koji su od nje napravili ogradu na granici sa Srbijom na početku krize sa izbeglicama 2015. godine. U zajedinčkom saopštenju Centra za migracije Info Park, A11 - Inicijativa za ekonomska i socijalna prava i PIN - Mreža psihosocijalnih inovacija ocenjeno je da bi realizacijom ovog projekta Srbija otvorila novo, negativno poglavlje u pogledu načina na koji tretira izbeglice, migrante i tražioce azila. "I (time) ubrzala zabrinjavajuću praksu militarizacije upravljanja migracijama (primer angažovanja vojske u prihvatnim centrima u opštini Šid).   Nakon višemesečnog i protivustavnog lišavanja slobode usled navodne opasnosti od prenošenja korona virusa, ograđivanje prihvatnih i centara za azil žilet žicom predstavljalo bi novi korak ka arbitrarnom ukidanju slobode izbeglica i migranata", navodi se u zajedničkom saopštenju. Pomenute NVO navode da se to kosi sa Ustavom Srbije i svim međunarodnim standardima zašite ljudskih prava ove populacije. Ovaj akt Ministarstva odbrane podseća na praksu koja se već godinama sprovodi u Mađarskoj, koja je upravo prošle nedelje pred Evropskim sudom pravde proglašena odgovornom za uskraćivanje slobode tražilaca azila u pritvorskim centrima, takođe opasanih žilet žicom, poručuju iz ovih organizacija.   "Ovakav potez Srbije samo je još jedan u nizu kojim se u javnosti stvara animozitet prema izbeglicama i migrantima, i njihova stigmatizacija kao pretnje po naše društvo koja je već za posledicu imala ugrožavanje života stanovnika prihvatnog centra u Obrenovcu", ocenjuje se u saopštenju. Izvor: MONDO/Goran Sivački Izvor: MONDO/Goran Sivački 1 Izvor: MONDO/Goran Sivački Izvor: MONDO/Goran Sivački 2 Izvor: ATA Images/Antonio Ahel Izvor: ATA Images/Antonio Ahel 3 Izvor: ATA Images/Antonio Ahel Izvor: ATA Images/Antonio Ahel 4 Izvor: ATA Images/Antonio Ahel Izvor: ATA Images/Antonio Ahel 5 Izvor: ATA Images/Antonio Ahel Izvor: ATA Images/Antonio Ahel 6 Izvor: ATA Images/Antonio Ahel Izvor: ATA Images/Antonio Ahel 7 Izvor: MONDO/Goran Sivački Izvor: MONDO/Goran Sivački 8 Izvor: MONDO/Goran Sivački Izvor: MONDO/Goran Sivački 9 Izvor: MONDO/Goran Sivački Izvor: MONDO/Goran Sivački 10 Izvor: MONDO/Goran Sivački Izvor: MONDO/Goran Sivački 11 Izvor: ATA Images/Antonio Ahel Izvor: ATA Images/Antonio Ahel 12 Izvor: MONDO/Goran Sivački Izvor: MONDO/Goran Sivački 13 Izvor: MONDO/Goran Sivački Izvor: MONDO/Goran Sivački 14 Izvor: MONDO/Goran Sivački Izvor: MONDO/Goran Sivački 15 Izvor: MONDO/Goran Sivački Izvor: MONDO/Goran Sivački 16 Izvor: ATA Images/Antonio Ahel Izvor: ATA Images/Antonio Ahel 17 Izvor: ATA Images/Antonio Ahel Izvor: ATA Images/Antonio Ahel 18 Izvor: MONDO/Goran Sivački Izvor: MONDO/Goran Sivački 19 Izvor: MONDO/Goran Sivački Izvor: MONDO/Goran Sivački 20 Izvor: ATA Images/Antonio Ahel Izvor: ATA Images/Antonio Ahel 21 Izvor: ATA Images/Antonio Ahel Izvor: ATA Images/Antonio Ahel 22 / 22 Ove ogranizacije su pozvale Ministarstvo odbrane da bez odlaganja povuče navedeni tender i da se, kako navode, vrati u okvire svog ustavnog delovanja, a da pitanje upravljanja i obezbedjivanja prihvatnih i centara za azil ostavi nadležnim organima - Komesarijatu za izbeglice i migracije i MUP-u. U saopštenju su pozvali i Evropsku komisiju da reaguje, kao i državne organe da u najhitnijem roku obaveste javnost o svojim namerama kada je u pitanju promena politike prema upravljanju migracijama u Srbiji. Pogledajte 00:55 Vojska Srbije u Šidu (INFO) Vojska Srbije počela obezbeđenje prihvatnih centara u Šidu Izvor: Tanjug Izvor: Tanjug "Smatramo da je Evropska komisija dužna da Srbiji skrene pažnju da ponašanje koje dovodi u pitanje čitav proces evropskih integracija", navele su ove organizacije.  Mađaraska od danas zatvara tranzitne zone sa Srbijom Vlada Mađarske je saopštila da zatvara tranzitne zone na granici sa Srbijom u kojima su migranti i izbeglice držani do konačne odluke o njihovom zahtevu za azil, ova odluka dolazi nakon prošlonedeljne presude Evropskog suda pravde. Presudom je navedeno da je držanje tražilaca azila u tranzitnoj zoni ne može da traje duže od ČETIRI nedelje!  Iz kabineta Viktora Orbana je navedeno da će oko 280 tražilaca azila biti prebačeno u prihvatne centre u unutrašnjosti zemlje, a da će oni koji žele da podnesu zahtev za azil ubuduće morati da svoj zahtev podensu u mađarskim diplomatskim misijama. Inače tranzitne zone, koje se sastoje od kontejnera, nalaze se na granici kod Horgoša i Kelebije. Duž granice sa Srbijom i Hrvatskom Mađarska je još na početku krize izgradila ogradu sa bodljikavom žicom.  

----------------------------------------------------------

Datum: 21.05.2020

Medij: nova.rs

Link: https://nova.rs/politika/krik-novi-folicevi-poslovi-sa-starim-poznanicima/

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: KRIK: Folić prodaje stanove luksuznih beogradskih naselja

Foto: N1 Dok je Milutin Folić bio prvi urbanista Grada Beograda, pomogao je da se sagrade neki od najvećih prestoničkih stambenih kompleksa. Danas, kada je u privatnom biznisu, posredstvom svoje agencije prodaje stanove upravo ovih luksuznih naselja - "Beograda na vodi", "K-distrikta", "Taurunuma XXI" i drugih, navodi KRIK.Maja prošle godine, bivši glavni urbanista Grada Beograda Milutin Folić objavio je niz fotografija sa letovanja u Grčkoj na svom instagram profilu. Jedna od njih posebno skreće pažnju: na njoj je Folić u društvu svog dugogodišnjeg prijatelja oko kojeg se pletu razne kontroverze - advokata Igora Isailovića i još dvojice sa kojima sedi na zidiću uz obalu mora na grčkom ostrvu Hidra. Sva četvorica izgledaju srećno, piše KRIK.Bilo je to nedugo nakon što je Folić otišao iz državne službe i pokrenuo privatni biznis.Taj biznis, Folić je pokrenuo sa Isailovićem u martu 2019 - svega dva meseca pošto mu je istekao mandat glavnog beogradskog urbaniste. Osnovali su kompaniju "Sillage" preko koje su ušli u posao posredovanja u prodaji nekih od najvrednijih nekretnina u Beogradu. Isailović je manje od godinu dana kasnije napustio firmu koju sada vodi Folić, navodi KRIK.Njegova kompanija prodaje luksuzne apartmane u "Beogradu na vodi", elitnom kompleksu "K-distrikt" na Dorćolu, zatim u "Kapiji Vračara", zemunskom stambenom kompleksu "Taurunum XXI" i "The One" na Novom Beogradu. Ovi stanovi su među najskupljima u državi - kvadrat košta od oko dva do više od osam hiljada evra.Kako se navodi, ne zna se koliki procenat od prodaje ovih stanova uzima Folić čija kompanija pronalazi kupca i papirološki završava kupovinu. "Sillage" na svom sajtu klijentima nudi i pomoć pri "pronalaženju lokacije za gradnju" i "dobijanju građevinske dozvole".KRIK ističe da, iako je Folić, pre nego što je ušao u ovaj biznis, prestao da upravlja gradskim urbanizmom, te stvari nije lako razdvojiti.Gradnja većine ovih kompleksa, u kojima sada prodaje stanove, započeta je upravo u vreme kada je on vodio urbanistički razvoj Beograda. Pod Folićevim rukovodstvom menjao se Generalni urbanistički plan Beograda čime je pomognuta izgradnja "Beograda na vodi". Gradski Plan detaljne regulacije promenjen je na zahtev investitora "Taurunuma XXI", kako bi se namena zemljišta prebacila iz poslovne u stambenu i time omogućila izgradnja ovog projekta. Dok je Folić bio gradski urbanista, njegov prijatelj je investirao u gradnju "K-distrikta", o čemu je ranije pisao BIRN.Firma "Folic Architects", u vlasništvu Milutina Folića i njegovog brata Branislava, radila je projekte za "Kapiju Vračara" i "Taurunum XXI" u periodu kada je on bio gradski urbanista.Svi ovi detalji, prema rečima stručnjaka sa kojima je razgovarao KRIK, ukazuju da se Folić nalazi u mogućem sukobu interesa."Neko vreme nakon što odete sa funkcije ne možete u toj istoj delatnosti da radite sa firmama sa kojima ste radili ili imali kontakt dok ste obavljali javnu funkciju. Sve se to smatra nekom vrstom konflikta interesa", kaže Zoran Stojiljković, bivši predsednik Odbora Agencije za borbu protiv korupcije, navodi KRIK. "Ukoliko im je Folić sređivao poslove tokom obavljanja javne funkcije, a kasnije poslovno sarađivao sa njima - to je trgovina uticajem koju kasnije, kad odeš sa funkcije, praktično naplaćuješ."Kada je pokretao novi biznis, Folić je za partnera izabrao advokata Igora Isailovića koji je osoba od poverenja nekima od najmoćnijih ljudi u državi.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram            

----------------------------------------------------------

Datum: 21.05.2020

Medij: vaseljenska.net

Link: https://vaseljenska.net/2020/05/21/za-policiju-nije-isto-kad-protestuju-aktivisti-sns-i-kad-protestuju-radnici-pkb/

Autori: @VaseljenskaTV

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Za policiju nije isto kad protestuju aktivisti SNS i kad protestuju radnici PKB - Vaseljenska TV

Komunalna policija (Foto: Jutjub) Ukoliko se nađete u protestu koji ističe političke zahteve, bez obzira na to što skup nije najavljen, učesnici neće snositi posledice, ali ako to isto učine penzioneri kojima je država zaboravila da ispuni ono na šta je bila obavezna, onda sledi legitimisanje, izjave u MUP-u i novčana kazna od 5.000 dinara.To je zaključak članova Udruženja bivših radnika PKB-a koji su se u ponedeljak, revoltirani jer im nije dozvoljen protest, okupili ispred kapija kombinata, ali ih je tu dočekao kordon sastavljen od različitih rodova policije.Uz lične karte koje su tražene od okupljenih uručeni su im i pozivi da dođu u policijsku stanicu Palilula, gde od utorka, juče i danas grupe od po nekoliko penzionera daju izjave i odmah im se određuju novčane kazne uz mogućnost da iznos prepolove ukoliko uplate odmah. A policijske patrole nastavljaju da dele pozive. - To je zastrašivanje, hoće da nas spreče da protestima ostvarimo ono što ne možemo redovnim putem. Mene je u sobi 165 ispitivao kriminalistički inspektor iz sektora za narkotike. Ne mogu da kažem da su bili nekorektni, ali osećali smo se kao da smo kriminalci. Saslušali su nas, mene su najduže ispitivali, ali nisu komentarisali naše tvrdnje da nas je policija na terenu naterala da blokiramo Zrenjaninski put. Nama to nije bio cilj, mi smo došli pred kapiju firme u kojoj smo radili, ali su oni napravili "potkovicu" i saterali nas na put. Pitao sam i kako je 6.000 aktivista SNS moglo da dođe ispred Skupštine autobusima, i da to nije prekršaj, a nama, penzionerima na koje se Vučić stalno poziva, ne dozvoljavaju da ostvarimo svoja prava. Kako to da je njihovo okupljanje spontano, a naše nije - pita Milinko Miladinović, predsednik Udruženja bivših radnika PKB, i dodaje da ništa nije skrivio i neće da plati kaznu, iako "ima, jer su one Vučićeve 4.000 sa kamatom u međuvremenu taman za to".Neđo Stašević, član Upravnog odbora Udruženja, izbegao je policijsko ispitivanje jer jednostavno nije hteo da da ličnu kartu. Kaže da će protest ispred PKB-a nastaviti, već sada imaju prijavljene skupove za ponedeljak, utorak i sredu, a 28. maja najavljuje dolazak ispred Predsedništva a potom i do Privrednog suda gde bi trebalo da se održi po sedmi put zakazivano pripremno ročište po tužbi koju su podneli pre više od godinu dana.- Sramota je i bruka šta rade sa penzionerima PKB-a a to je bila svetska firma, najveći državnici su nas obilazili. Sada svoje ne možemo da dobijemo, a tome su kumovali i pozicija i opozicija, pa izgleda da i mi treba da odemo pred Skupštinu - kaže Stašević. Podsetimo, Udruženje bivših radnika PKB, koje broji oko 3.000 članova, zahteva da se i toj kategoriji radnika prizna pravo na udele u firmi koji im u iznosu od deset odsto vrednosti ukupnog kapitala pripadaju po Zakonu o privatizaciji. Akcije su dobili zaposleni u zavisnom preduzećima koja su, poput Imleka, ranije izdvojena iz sastava Korporacije, ali je to zaboravljeno da se učini kada je društveni kapital matične firme preveden u državni.Procena vrednosti kapitala PKB nije sačinjena a njihov zahtev odnosi se na iznos od 11,8 miliona evra koji je formiran na osnovu cene postignute za samo deo imovine koji je prodat arapskoj Al Dahri.Naš list nije od policije dobio odgovor na pitanje koliko je članova Udruženja bivših radnika PKB dalo izjave u policijskoj upravi Palilula tokom jučerašnjeg dana, koliko ih je pozvano danas i koliko će biti saslušano u narednim danima, kao i za koje delo im je određena novčana kazna. Bez odgovora je ostalo i pitanje da li su prijave podnete i protiv učesnika takođe neprijavljenog skupa ispred Skupštine Srbije pre desetak dana i koliko je osoba time obuhvaćeno.Slučaj za poverenicu za ravnopravnostPolicija kao i svi državni organi morali bi da postupaju jednako u uporedivim situacijama, a to izgleda nije bilo u slučaju okupljanja ispred Skupštine, gde učesnici ne samo da nisu poštovali pravila za javne skupove nego ni ona koja proističu iz propisa o suzbijanju zaraznih bolesti. To ne znači da nije trebalo da reaguju kod skupa u PKB, jer nepostupanje u jednom slučaju ne može biti opravdanje za drugi. Ali, bivši radnici PKB-a pozvali su se na "slučaj Skupština" i i ima osnova da se zbog nejednakog tretmana obrate ombudsmanu i poverenici za zaštitu ravopravnosti - kaže za Danas Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija. Danas      

----------------------------------------------------------

Datum: 21.05.2020

Medij: Beta

Link: http://www.beta.rs

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: EWB: Nema izveštaja koji ne govori o nazadovanju Srbije u demokratiji, vladavini prava

EWB: Nema izveštaja koji ne govori o nazadovanju Srbije u demokratiji, vladavini pravaBEOGRAD, 21. maja 2020. (Beta) - Izveštaji na koje se poziva vlada Srbije u odgovoru Fridom hausu koji je Srbiju, prvi put posle 2003, svrstao u kategoriju "hibridnih režima" daju još crnju sliku demokratije u Srbiji, ocenjuje se u analizi portala EWB (European Western Balkans).EWB u detaljnoj analizi odgovora srpske vlade na zaključke Fridom hausa navodi da je poslednjih godina postalo nemoguće pronaći medjunarodnu organizaciju koja u svojim izveštajima i indeksima beleži napredak Srbije na polju demokratije, vladavine prava i slobode medija, dok domaće organizacije civilnog društva ne prave sopstvena rangiranja, ali ih to ne sprečava da uoče da su trendovi u Srbiji negativni.Uz podsećanje da je vlada prošle nedelje objavila detaljan odgovor na to što je Fridom haus skinuo Srbiji 0,25 poena u jednoj oblasti i time je spustio u kategoriju hibridnih režima, EWB ističe da nema naznaka da će se otvoriti i rasprava oko toga kako se uopšte došlo do situacije u kojoj je Srbija na samoj granici izmedju države koja se može nazvati demokratskom i one koja tu privilegiju nema.Kada je Srpska napredna stranka došla na vlast 2012, prosečna ocena Srbije na skali Fridom hausa od 1 do 7 bila je 4,36, što je Srbiju svrstavalo u kategoriju polu-konsolidovanih demokratija. Od tada, nije zabeležen napredak ni u jednoj od sedam oblasti koje se prate, već samo nazadovanje.Od dolaska SNS na vlast Srbiji je u pomenutih sedam oblasti ocena revidirana čak deset puta i to svaki put naniže. Prosek ocena sedam oblasti, u koje spadaju izborni uslovi, sloboda medija, sudstvo i druge, sada iznosi 3,96, a granica koja razdvaja polu-konsolidovane demokratije i hibridne režime nalazi se na 4, ističe EWB.Navodeći da je vlada pokušala da pobije najnovije smanjenje, tvrdeći da u oblasti korupcije nije došlo do daljeg pogoršavanja i citirajući izveštaje drugih medjunarodnih organizacija, koji Srbiju (još) nisu spustile u kategoriju koja označava države u kojima su demokratske institucije u najvećoj meri fasada autoritarne vlasti, EWB ocenjuje da je "fokus na pitanje da li je Srbija zaslužila poslednju reviziju ocene je poput drveta od kojeg se ne vidi šuma".Šira slika glasi da, uz Fridom haus i druge organizacije, i izveštaji na koje se poziva sama vlada beleže dugogdišnje nazadovanje Srbije u oblastima demokratije, vladavine prava i slobode medija, ističe se u analizi.Jedan od indeksa na koji se vlada poziva u svom odgovoru Fridom hausu jeste Bertelsmanov indeks transformacije, koji Srbiju trenutno rangira u kategoriju "defektne demokratije" a na tom indeksu Srbija je 2014. imala ocenu 8 od 10, a sada ima ocenu 7.Oblast u kojoj je Bertelsmanov indeks transformacije zabeležio jedan od najvećih padova od dolaska SNS-a na vlast jeste podela vlasti. Srbija je u ovoj oblasti 2014. imala ocenu 8 (od 10), a sada ima ocenu 5. Ovaj, kako sama Vlada kaže, nezavisan i nepristrasan tink tenk (istraživački centar), poprilično direktno opisuje trenutnu podelu vlasti u Srbiji, navodi se u analizi EWB."Stanje konstantno ugrožavaju namere predsednika Aleksandra Vučića, koji u praksi ima više moći nego što mu ih Ustav dodeljuje. Predsednik ima uticaj na sve druge grane vlasti i stavlja sebe u žižu donošenja odluka i javnih politika. Ovo ugrožava sistem kočnica i ravnoteža, institucije i vladavinu prava. Takodje otvara prostor za spori rast autoritarnog režima u Srbiji", stoji u izveštaju Bertelsman fondacije za Srbiju 2020. godine.Pad sa ocene osam na ocenu pet u poslednjih šest godina zabeležena je u još jednoj oblasti – slobodni i pošteni izbori, ukazuje EWB i citira deo iz Bertelsmanovog izveštaja o predsedničkim izborima 2017. da su "medjunarodni posmatrači ukazali na to da su pritisci na glasače i zaposlene u državnim strukturama bili vrlo prisutni, nadzorni mehanizmi neefikasni a medijsko izveštavanje neuravnoteženo. Pored kandidata vladajuće koalicije, bilo je malo pristupa javnim servisima za kandidate drugih političkih partija".U ovom izveštaju je, od dolaska Srpske napredne stranke na vlast, zabeležen pad i u kažnjavanju zloupotrebe javne funkcije, radu demokratskih institucija, posvećenosti nosilaca vlasti demokratiji, kao i slobodi izražavanja."Nezavisnost i politički pluralizam medijskog sistema su opali poslednjih godina. Ovo je rezultat predominantnosti odredjenih grupa, opadajućeg životnog standarda, netransparentnog vlasništva nad medijima i njihovog finansiranja, slabe finansijske osnove mnogih privatnih medija i, samim tim, zavisnosti od poslovnih i političkih interesnih grupa", stoji u izveštaju Bertelsman fondacije, koja pominje i kontroverznu kupovinu televizija O2 i Prva krajem 2018, piše EWB i dodaje da je sveukupno gledano, od 2012. do danas, ovaj nezavisni i nepristrasni istraživački centar od 18 oblasti koje mere političku transformaciju Srbije ka demokratskoj zemlji, zabeležio napredak u jednoj (društveni kapital je sa 6 porastao na 7).Nazadovanje je zabeleženo u 13, a stagnacija u četiri.Još jedan indeks koji Vlada Srbije navodi u odgovoru Fridom hausu jeste Indeks demokratije Istraživačke jedinice časopisa Ekonomist (Economist Intelligence Unit Democracy Index). Na toj listi Srbija nije u kategoriji hibridnih režima, koje Ekonomist uvrštava u svoj indeks, već u kategoriji manjkavih demokratija, ali je zaključak isti – ukoliko se sadašnji trend nastavi, samo je pitanje vremena kada će i Indeks demokratije Srbiju uvrstiti u hibridne režime.Srbija trenutno ima ocenu 6,41 (od 10), a ukoliko padne ispod 6, uslediće promena kategorije. Pre šest godina, prosečna ocena Srbije iznosila je 6,71. Srbija nije zabeležila nijedan napredak od tada.U pokušaju da dokaže da Srbija od prošle godine nije zabeležila nazadovanje u borbi protiv korupcije, vlada se u odgovoru pozvala i na izveštaje Evropske komisije o napretku Srbije na putu ka članstvu u EU, u kojoj stoji da je u ovoj oblasti ostvaren "ograničen napredak", piše EWB i dodaje da iza tog diplomatskog izraza "stoji konstatacija da je odredjeni zakonski okvir izmenjen i unapredjen, ali da u tom trenutku Evropska komisija ne može dati sud o njihovoj primeni u praksi i poziva se vlada da hitno unapredi rezultate u oblasti borbe protiv korupcije.EWB navodi da čak i pogled na prethodne izveštaje Evropske komisije, koji ne mere stanje u različitim oblastima brojčano i uglavnom koriste diplomatske izraze kada opisuju situaciju u Srbiji, može se primetiti nazadovanje u stanju demokratije.Tako se, recimo, povodom parlamentarnih izbora održanih 2016. samo konstatuje da je potrebno da se primene sve preporuke medjunarodnih posmatrača, dok se već sledeće godine, povodom predsedničkih izbora, primećuje da je takmičenje bilo neravnopravno. Kada je reč o radu parlamenta, 2015. je pisano da se previše koristi ubrzan zakonodavni postupak i da je nadzor nad izvršnom vlašću slab, dok se 2019. vrlo jasno ističe da su "parlamentarne prakse vladajuće stranke dovele do urušavanja zakonodavne debate".I u oblasti slobode izražavanja, poslednji put kada je Evropska komisija zabeležila odredjeni napredak bila je 2015. Od tada se već tri puta konstatuje da nema napretka, 2018. je to bio razlog za sve veću zabrinutost, a 2019. razlog za ozbiljnu zabrinutost. Ocena situacije u 2020, kako je najavljeno, sačekaće jesen.Jedan od indeksa na koji se vlada sa pravom poziva kao dokaz da ne postoji znatno nazadovanje jeste indeks percepcije korupcije koji sprovodi Transparensi internešenel. Srbija prema njemu od 2012. do danas svake godine fluktuira izmedju 39 i 42 poena, piše EWB ali i dodaje da je pitanje koliko gradjani treba da budu zadovoljni prostom stagnacijom u ovoj oblasti.EWB navodi da ni izveštaji na koje se vlada nije pozvala ne pružaju drugačiju sliku o stanju demokratije u Srbiji.Izveštaj Fridom hausa "Zemlje u tranziciji"uočava problematično ukidanje emisija na nacionalnim televizijama još 2014, nepravilnosti na izborima 2016, premeštanje političke moći na ustavno mnogo slabiju funkciju predsednika Republike od 2017, kao i rast kontrole centralne vlasti nad lokalnom samoupravom, zbog koje je Srbija dobila lošije ocene u ovoj oblasti 2018. i 2019.I drugi, poznatiji indeks Fridom hausa, "Sloboda u svetu", zabeležio je nazadovanje Srbije, koja je 2019. pala iz grupe slobodnih u grupu delimično slobodnih zemalja, zbog "pogoršanja u sprovodjenju izbora, kontinuiranih pokušaja vlade i savezničkih medija da potkopaju nezavisne novinare kroz pravno zastrašivanje i kampanje kleveta" a ovogodišnji izveštaj nije zabeležio nikakav napredak, dodaje se.Nedavno je, podseća EWB, objavljen i novi indeks slobode medija Reportera bez granica, na kojem se Srbija nalazi na 93. mestu u svetu po slobodi medija od ukupno 180 zemalja, što je tri mesta niže od prošlogodišnjeg rezultata.U poslednjih šest godina Srbija je nazadovala 39 mesta, jer je 2014. bila 54. u svetu, a na Zapadnom Balkanu je sa vodećeg pala na pretposlednje mesto, dodaje se.Poslednjih godina postalo je nemoguće pronaći medjunarodnu organizaciju koja u svojim izveštajima i indeksima beleži napredak Srbije na polju demokratije, vladavine prava i slobode medija, navodi EWB i dodaje da domaće organizacije civilnog društva ne prave sopstvena rangiranja, ali ih to ne sprečava da uoče da su trendovi u Srbiji negativni.Povodom najnovijeg izveštaja organizacije Fridom Haus u kojem je Srbija prvi put posle 17 godina spuštena u nižu kategoriju "hibridnih režima", nevladine organizacije poručile su Vladi Srbije da ozbiljno shvati ove ocene i uloži napor za obezbedjivanje uslova za unapredjenje demokratije i slobode medija u zemljiUmesto da se pozabavi svim tim temama, medjutim, vlada se za sada samo fokusirala na to kako da Srbija – ove godine – ne bude kvalifikovana kao hibridni režim. Kao uspeh, navodi se da je ona i dalje najbolje rangirana u regionu Zapadnog Balkana, kao i da nije najviše nazadovala u odnosu na 2019. Zašto je baš ta godina uzeta kao merodavna, a ne, na primer, 2014. od kada Srpska napredna stranka ima natpolovičnu većinu u parlamentu, ostaje nejasno. Ako bi se gledalo od te godine, Srbija zaista jeste doživela najveći pad (0,4) u odnosu na ostatak regiona, piše EWB.Portal podseća da je sedam organizacija civilnog društva Srbije ove nedelje pozvalo vladu da umesto pokušaja metodološkog pobijanja, selektivnog prikaza informacija iz pojedinih izveštaja i nipodaštavanja ocena renomiranih medjunarodnih organizacija započne ozbiljan društveni dijalog o stanju i budućnosti demokratije u Srbiji ali da odgovora za sada nema.Za interes gradjana je od presudnog značaja da naredna reakcija vlade ne dodje tek kada bude reč o svrstavanju u još nižu kategoriju.

----------------------------------------------------------

Datum: 21.05.2020

Medij: slobodnaevropa.org

Link: https://www.slobodnaevropa.org/a/razvojna-banka-saveta-evrope-rolf-venzel-srbija-korona-virus-posledice/30625482.html

Autori: Nevena Bogdanović

Teme: Javne nabavke

Naslov: Guverner Razvojne banke Saveta Evrope za RSE: Srbija neće osetiti teške posledice krize

Srbija neće biti teško pogođena ekonomskom krizom usled pandemije, ali će kriza uticati na nju, kaže Rolf Venzel, guverner Razvojne banke Saveta Evrope, u razgovoru za RSE.Srbija neće biti teško pogođena ekonomskom krizom usled pandemije, ali će kriza uticati na nju, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Rolf Venzel (Rolf Wenzel), guverner Razvojne banke Saveta Evrope (The Council of Europe Developement Bank - CEB). On predviđa ekonomski pad u prvoj polovini 2020. godine u mnogim evropskim državama, pogotovo onim koje zavise od turizma i napominje da je neizvesno koliko brzo će se evropske države izvući iz krize. Prema rečima Venzela, evropske institucije su jasno pokazale podršku zemljama Zapadnog Balkana, a Razvojna banka Saveta Evrope, finansijska institucija koja okuplja 41 državu članicu, prošle nedelje je odobrila Srbiji zajam od 200 miliona evra, koji je namenjen za podršku zdravstvenom sektoru u borbi protiv korona virusa. Guverner Venzel za RSE ističe da će među troškovima Vlade Srbije iz tog zajma biti i nabavka zaštitnih odela, maski i neophodne medicinske opreme. "Sada ćemo pregovarati o uslovima za zajam, i nadam se da ćemo moći da vrlo brzo da izvršimo transfer, u skladu sa pravilima koja imamo kako bismo osigurali da će novac tačno namenski biti utrošen", rekao je Venzel. Pročitajte i ovo: Koliko privreda u Srbiji trpi zbog virusa korona? Najveći zajmodavci državama Zapadnog Balkana RSE: Na koje načine je CEB prisutna u ostalim zemljama Zapadnog Balkana tokom pandemije? Venzel: Već smo odobrili zajam Kosovu, za istu namenu kao i u Srbiji - borbu protiv COVID-19. Pregovaramo sa Vladom Albanije i vrlo smo prisutni u čitavom regionu Zapadnog Balkana. U stvari, mi smo među najvećim, ako nismo i najveći zajmodavac zemljama zapadnobalkanske šestorke. Mi nismo institucija Evropske unije (EU). Mi se dosta razlikujemo od EU, imamo znatno šire članstvo i sve zemlje Zapadnog Balkana su naše članice. I one imaju benefite ne samo od finansijske podrške, već i od naše stručne ekspertize tokom sprovođenja projekata. Korona i ekonomija: Kratkoročni pad ili početak duboke krize? Zašto je Srbija u boljem položaju? RSE: Ovde u Srbiji tokom pandemije, dok se uzimaju zajmovi i emituju obveznice, mogli smo čuti od političara da će Srbija biti prva ili druga po ekonomskom rastu u Evropi ove godine. Kako to da tumačimo - hoće li biti ekonomske krize i da li će ona pogoditi Srbiju? Venzel: Mislim da je jasno da će sve zemlje biti pogođene, zato i govorimo o pandemiji, to je globalna zdravstvena kriza, a sve evropske zemlje su na ovaj ili onaj način međusobno povezane. Lanci snabdevanja su prekinuti, turizam nije moguć. U Srbiji turizam nije toliko važan, pa ona nije toliko pogođena u tom sektoru, kao što je na primer Hrvatska, ili druge države - Grčka, Španija, Italija koje zavise od turizma. Srbija je među zemljama koje neće biti tako teško pogođene, ali će osetiti posledice pandemije. Rolf Venzel, guverner Razvojne banke Saveta Evrope Sa druge strane, u Srbiji turizam nije toliko važan, pa ona nije toliko pogođena u tom sektoru, kao što je na primer Hrvatska, ili druge države - Grčka, Španija, Italija koje zavise od turizma. Srbija je među zemljama koje neće biti tako teško pogođene, ali će osetiti posledice pandemije. Jasno je da će i Srbija biti sa nižim ekonomskim rastom, ako ne padom. Kada pogledam brojke koje projektuje Međunarodni monetarni fond za 2020. godinu, mislim da ćemo videti pad u mnogim državama, pad ekonomskih performansi. Međutim, u drugoj polovini 2020. godine i tokom 2021. države će izaći iz krize. Ipak, sve ove projekcije pune su neizvesnosti, jer još ne znamo koliko su mere izolacije i vanrednog stanja bile efektivne u Srbiji. Moraćemo da sačekamo i da vidimo. Sa druge strane, istina je da je Srbija imala snažne ekonomske performanse, ekonomski rast je bio dobar u poređenju sa drugim državama regiona tokom proteklih nekoliko godina. Fiskalna situacija je bila prilično zadovoljavajuća, ponovo se pozivam na podatke Međunarodnog monetarnog fonda, i to Srbiju stavlja u bolji položaj u borbi protiv krize koju je izazvala pandemija. Ali opet, naglasiću, postoji velika neizvesnost u tome koliko brzo države mogu da izađu iz krize, podstaknu potrošnju i koliko brzo ekonomski rast može biti uspešan. Pročitajte i ovo: Privredna saradnja na Zapadnom Balkanu: 'Soliranje nigde ne vodi' Brza i stručna podrška RSE: Na početku pandemije mogli smo čuti izjave političara, ne samo u Srbiji već širom Evrope, u kojima su kritikovali "nedostatak evropske solidarnosti". Šta je Razvojna banka Saveta Evrope uradila da pomogne državama da se izbore za pandemijom? Venzel: Mogu reći u ime institucije koju predstavljam da smo bili među prvima, ako ne i prva evropska finansijska institucija koja je ponudila podršku. Ne samo tako što ćemo reći 'izvolite naše zajmove', već smo bili veoma brzi, veoma fleksibilni u odobrenju zajmova, pružili stručnu podršku. I mi sami radimo od kuće, ali to nije uticalo na naše funkcionisanje i podršku našim državama članicama. Tako da smo vrlo brzo odgovorili sa zajmovima i tehničkom ekspertizom, ne samo Srbiji. Pomenuo sam Kosovo, tu su i Španija, Italija, države centralne Evrope. Sada vidimo sve više evropskih finansijskih instrumenata koji postaju dostupni. Podsetiću na samit zemalja Zapadnog Balkana (i EU) koji je održan početkom maja, gde su evropski lideri i evropske institucije jasno iskazali svoju podršku državama Zapadnog Balkana. Preuzimite Adobe Flash Player Embed Podijeli Nakon zagrebačkog samita: EU članice oprezno o proširenju Embed Podijeli Kod je kopiran u vaš clipboard. širina px Visina px Podijelite na Facebooku   Podijelite na Twitteru   The URL has been copied to your clipboard No media source currently available 0:00 0:18:54 0:00 Direktan link 270p | 53,3MB 360p | 78,5MB 404p | 101,5MB 1080p | 350,0MB Poznato vam je da postoji napredak koji je započet Berlinskim procesom, u kojem se lideri Zapadnog Balkana sastaju sa liderima EU i Evropskom komisijom, kako bi diskutovali o susedskim odnosima, ali i o perspektivama za članstvo u Uniji. Najavljena je i dodatna finansijska pomoć ovim državama. Kada pogledam sve brojke Evropske investicione banke, institucija Evropske unije, naše Razvojne banke Saveta Evrope, mislim da je bilo dosta finansijske podrške koja je ponuđena ovim državama (Zapadnog Balkana prim.aut), i mislim da je to bilo dobro prepoznato. Ali to uvek zahteva dva partnera, jednog koji ima finansijsku i tehničku ekspertizu, koji nudi pomoć, ali to zahteva i vlade i agencije u državama koje žele da budu dostupne za ovakav vid podrške. Zajmovi za zdravstveni sektor RSE: Dakle, da li su države Zapadnog Balkana spremne da apliciraju za novac? Venzel: Mislim da jesu. Kao što rekoh, vrlo smo aktivni u ovom regionu. Srbija je izvanredno aktivna članica naše banke. Pomenuo sam zajam od 200 miliona evra koji je odobren prošle nedelje, zatim zajam od 200 miliona evra za čitav zdravstveni sektor koji je odobren prošle godine. Takođe, pomenuo sam projekat za Dečju bolnicu u Beogradu. Imamo vrlo dobru saradnju sa vlastima. RSE: Prošlonedeljni zajam nije jedina pomoć zdravstvenom sektoru Srbije. Postoji još nekoliko projekata. Kako ste zadovoljni njihovim razvojem i da li ste nadgledali šta je urađeno u Srbiji? Venzel: Zaista smo vrlo aktivni u zdravstvenom sektoru Srbije. Prošle godine smo odobrili 200 miliona evra zajma i pružili stručnu podršku za obnovu bolnica širom države. Vrlo blisko sarađujemo sa Vladom i njenim agencijama, posebno Ministarstvom finansija, kako bismo osigurali da je novac potrošen na pravi način i da je namenski utrošen. Pročitajte i ovo: Lekar iz Niša: Suočili smo se sa tornadom Naglasio bih da smo u Beogradu finansirali jedan projekat, u pitanju je Dečja bolnica u Tiršovoj ("Tiršova 2", prim.aut.), gde smo odobrili zajam od 54 miliona evra za izgradnju nove zgrade bolnice. Do sada smo opredelili više od 500 miliona evra zajma za zdravstveni sistem Srbije. Da li je transparentnost investiranja upitna? RSE: Neki od zadataka Saveta Evrope (krovne organizacije čiji je deo i Razvojna banka prim.aut.) su monitoring i promocija ljudskih prava, vladavine prava, slobode medija. Na koji način projekti CEB-a pomažu ne samo Srbiji, već i drugim zapadnobalkanskim zemljama da unaprede stanje na ovim poljima? Venzel: Mi smo banka društvenog razvoja i imamo vrlo specifičan mandat - da promovišemo socijalnu koheziju u državama i između njih. Mi smo evropska institucija, ne radimo van Evrope, i pomažemo državama u razvoju socijalne infrastrukture. To su, primera radi, izgradnja bolnica, škola, vrtića, uvođenje energetske efikasnosti na javnim objektima. Kada sarađujemo sa vladama i lokalnim vlastima, mi takođe obezbeđujemo da se poštuju određeni standardi kao što su procedure za javne nabavke, odgovornost, transparentnost, uključenje lokalne zajednice. Jer to mora biti prihvaćeno od strane građana. Mi ne uplaćujemo samo novac u budžet, mi finansiramo projekte korak po korak, kako vidimo da se oni primenjuju u skladu sa onim što je dogovoreno. Na primer, u banci imamo inženjere koji sa našim partnerima u vladama diskutuju o napretku, posećuju teren kako bi bili sigurni da sve napreduje kako je dogovoreno, i onda prebacujemo novac u korak sa primenom projekta. Pročitajte i ovo: Zašto je Srbija pala na listi budžetske transparentnosti? RSE: I kako ocenjujete transparentnost i odgovornost (nosilaca javnih funkcija, prim.aut.) tokom sprovođenja projekata u Srbiji? Venzel: Kad na našem sajtu pogledate koliko smo projekata od 2004. godine kad je Srbija postala članica finansirali i podržali u bliskoj saradnji sa Vladom, to je jasan indikator da smo vrlo zadovoljni saradnjom i načinom na koji Vlada sprovodi ove projekte. Kako se dalje nositi sa migrantskom krizom? RSE: Banka je takođe 2016. godine pomogla Srbiji tokom migrantske krize. Ali kako gledate na odgovor Srbije u zaštiti migranata i izbeglica sada tokom pandemije? Mnoge nevladine organizacije u Srbiji su upozoravale na loše uslove u kampovima, jer su migranti i izbeglice tokom vanrednog stanja bili u 24-časovnom karantinu. Venzel: Što se tiče migrantske krize, mi smo 2015. i 2016. godine podržali Srbiju, jer smo videli da pristiže veliki broj migranata i izbeglica i da je zemlja pogođena tom krizom. Obezbedili smo značajnu podršku, ja sam lično posetio nekoliko prihvatnih i tranzitnih centara za migrante. Sada migranti ne mogu da nastave dalje, ne mogu da nastave ka državama u koje žele da idu, gde imaju rođake i članove porodice, bilo da su to Nemačka, Švedska, gde god. Ne mogu da nastave put jer su granice zatvorene. Razumem da su zaglavljeni u državama u kojima su se zadesili i moramo da im pružimo podršku. Pročitajte i ovo: Migranti i pandemija: 17 porodica na dva kupatila Nisam upoznat sa situacijom u svakom kampu, ali je jasno da je pomoć migrantima potrebna, medicinska podrška takođe. I to je ono što smo obezbeđivali. Sada imamo i druge institucije, takođe i organizacije Ujedinjenih nacija pružaju pomoć prihvatnim i tranzitnim centrima, vrlo pažljivo posmatramo situaciju. Zapazio sam šta ste rekli u vezi sa apelom nevladinih organizacija za većom podrškom, ali to nije jedinstvena situacija samo u Srbiji. Takođe sam čuo za izbegličke centre u Grčkoj ili Turskoj, na primer. Tako da svi zajedno moramo da pomognemo tim državama gde izbeglice pristižu i odakle ne mogu dalje. RSE: Kada je u pitanju prezentovanje finansijske podrške i tekućih projekata, da li su CEB ali i druge evropske institucije dovoljno aktivne u Srbiji, da predstave ono što rade? Zašto podaci ne pokazuju cijelu sliku? Dnevna kompilacija slučajeva zaraženih korona virusom koje objavljuje Univerzitet Johns Hopkins je najkompletnija na svijetu, ali se oslanja na informacije koje dostavljaju vlade pojedinih država. U mnogim zemljama postoje restrikcije o objavljivanju takvih informacija ili drugi razlozi zašto se ne želi prikazati puna slika. Metodologija, direktnost, transparentnost i kvalitet ovih podataka može dramatično varirati od zemlje do zemlje. Pretpostavljam da uvek možemo da uradimo više, to je sigurno. Pomenuo sam medicinski sektor, tu je i podrška malim i srednjim preduzećima koja će biti važna u narednim nedeljama i mesecima zbog ekonomskog uticaja krize koju je izazvao COVID-19. Takođe, finansiramo i pravosuđe, obišao sam pritvorsku jedinicu koja je uz druge zatvorske objekte obnovljena novcem CEB-a u vreme kada se Vlada suočavala sa mnogim izazovima. Ali ovo je bila jedna stvar koja unapređuje vladavinu demokratije, vladavinu prava, ljudska prava. Čak i u zatvorskim objektima morate osigurati da zatvorenici imaju svoja prava, imaju prava da borave u zatvorskom smeštaju koji nije prenatrpan, gde nisu izloženi mučenju ili mogućnošću da se zaraze. Imamo širok portfolio u Srbiji i drugim državama. Možemo li više? Naravno da možemo, spremni smo. Hajde da razgovaramo o tome šta je potrebno. Nevena Bogdanović Novinarka u beogradskom birou Radija Slobodna Evropa.  Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. Pratite autora Facebook Forum

----------------------------------------------------------

Datum: 21.05.2020

Medij: danas.rs

Link: https://www.danas.rs/bbc-news-serbian/korona-virus-u-srbiji-preminulo-jos-dvoje-ljudi-vise-od-pet-miliona-zarazenih-u-svetu/

Autori: @OnlineDanas

Teme: Javne nabavke

Naslov: Korona virus: U Srbiji preminulo još dvoje ljudi, više od pet miliona zaraženih u svetu

Getty Images Kovid-19 pacijenti se zbrinjavaju uz maksimalne mere zaštite Broj zaraženih Kovidom-19 u svetu premašio je pet miliona, a u Srbiji je zabeleženo 86 novih slučajeva. Iz Svetske zdravstvene organizacije upozoravaju da je broj zaraženih verovatno i veći, jer mnogi slučajevi nisu registrovani ili dijagnosticirani. Iako virus usporava u delovima Evrope i Azije, to ne znači da je bitka gotova - 106.000 novih slučajeva je prijavljeno SZO-u u poslednja 24 časa, što je novi rekord od početka epidemije. Vlada Srbije je usvojila preporuke kriznog štaba o ublažavanju mera, po kojima od za ulazak u zemlju od petka neće biti neophodan negativan test na korona virus. Istovremeno, Grčka najavljuje početak turističke sezone 15. juna, a mnoge avio-kompanije povećavaju broj letova uz, najčešće, obavezne maske i poštovanje mera zaštite Prema podacima od četvrtka, još dve osobe su izgubile život, čime je ukupan broj umrlih povećan na 237. Čovek koji predvodi borbu protiv korona virusa Kada ćemo imati lek za koronu Kako na more usred korona virusa Situacija je i dalje najteža u SAD, gde je zaraženo više od 1,7 miliona ljudi, a sve je teže i u Brazilu koji je u sredu zabeležio rekordan dnevni broj umrlih - čak 1.179 ljudi. U svetu je potvrđeno više od pet miliona slučajeva korona virusa, pokazuju podaci Džons Hopkins univerziteta. Preminulo je 328.000, a oporavilo se više od 1,9 miliona ljudi. Imunitet: Koje su tajne imuniteta i kako nas štiti od bolesti The British Broadcasting Corporation Šta se još dešava u Srbiji? U Srbiji su u poslednja 24 sata preminule još dve osobe, a zabeleženo je 86 novih slučajeva zaraze, čime je ukupan broj registrovanih slučajeva porastao na 10.919. Do sada se oporavilo ukupno 5.370 ljudi, a testirano je više od 203.799. Zamenica direktora Instituta Batut Darija Kisić Tepavčević uverava da je epidemiološka situacija u Srbiji stabilna i da se trend pada učestalosti virusa nastavlja, prenosi RTS. Vlada Srbije je usvojila preporuke kriznog štaba o ublažavanju mera, po kojima od za ulazak u zemlju od petka neće biti neophodan negativan test na korona virus. Svi građani - i domaći i strani - moći će da uđu u Srbiju, ali će dobijati zdravstvena upozorenja da će boraviti na teritoriji na kojoj virus još cirkuliše, kao i upute za sprečavanje širenja zaraze. BBC Avio-kompanija Er Srbija objavila je da je tokom čitavog trajanja leta obavezno nošenje zaštitnih maski, a u četvrtak je realizovan i prvi komercijalni let ove kompanije ka Cirihu. U nekim gradovima već je počelo testiranje na lični zahteva onih koji nemaju simptome Kovida-19, po ceni od 6.000 dinara. Ovo mogu da koriste svi koji ne ispunjavaju uslove za testiranje o trošku države - između ostalih, putnici koji napuštaju Srbiju, državljani Srbije koji su ušli u zemlju i žele da skrate kućnu izolaciju, kao i zaposleni. Pojedine zdravstvene ustanove koje su bile određene za Kovid-19 bolnice postepeno vraćaju u uobičajen proces rada, a svi medicinski radnici biće testirani na korona virus i tek nakon negativnog rezultata počeće da rade. Getty Images Medicinski radnici su podneli najveći teret pandemije. Klinički centar u Nišu počeće sa redovnim radom od petka, dok će Institut za ortopedsko-kliničke bolesti Banjica funkcionisati redovno od ponedeljka, 25. maja. U Vranju je, međutim, zbog porasta broja zaraženih, ponovo aktivirana Kovid bolnica, koja je zatvorena krajem aprila. U Srbiji od srede traje prijava ljudi za 100 evra finansijske pomoći od države - pored prijave preko sajta Uprave trezora, od petka je otvoren i pozivni centar na broju 0800/101100. Getty Images Korona virus i klimatizacija - zašto ne idu zajedno Korona virus i sport: Kako bezbedno trenirati nadalje Šta znače vakcina, intenzivna nega i drugi ključni termini Ukratko iz sveta: Škotska će početi sa ublažavanjem mera od 28. maja, izjavila je premijerka Nikola Sturdžen Beba stara dva dana preminula je od posledica korona virusa u Južnoj Africi - ovo je jedna od najmlađih žrtvi Osnivač Fejsbuka Mark Zakerberg je izjavio da će ukloniti svaki sadržaj koji bi mogao da našteti korisnicima. Fejsbuk je uklonio tvrdnju brazilskog predsednika Žaira Bolsonara da su naučnici "dokazali" da postoji lek za korona virus Iz Španije navode da su zaštitne maske obavezne u zatvorenom prostoru, kao i na otvorenom kada nije moguće socijalno distanciranje Putevi u Americi su postali opasniji, iako Amerikanci voze manje usled karantina, pokazao je novi izveštaj Svetska banka upozorava da bi još 60 miliona ljudi moglo da uđe u kategoriju "ekstremnog siromaštva", a za to vreme Venecuela pokreće pravnu bitku da pristupi zlatu vrednom milijardu dolara u Banci Engleske Singapur najavljuje ograničeno popuštanje mera od 2. juna Iz Švedske agencije za javno zdravlje stižu podaci da skoro polovinu preminulih od korona virusa u toj zemlji čine stanovnici staračkih domova U Velikoj Britaniji počinje kliničko testiranje antimalarijskih lekova hlorokina i hidroksihlorokina kako bi se utvrdilo da li mogu da spreče infekciju korona virusom Sto evra za punoletne građane: Mera o kojoj ne prestaje polemika The British Broadcasting Corporation Kakva je situacija u regionu? Bosna i Hercegovina - 2.338 potvrđenih slučajeva Preminulo je 136 ljudi, a oporavilo se 1.557. Hrvatska - 2.234 potvrđenih slučajeva Do sada je preminulo 96, a oporavilo se 1.978 ljudi. Severna Makedonija - 1.858 potvrđena slučaja Od posledica korona virusa do sada je preminulo 110 osoba, a oporavilo se 1.367. Slovenija - 1.468 potvrđen slučaj Do sada je preminulo 105 ljudi, a oporavilo se 1.339. Kosovo - 989 potvrđenih slučajava Od posledica korona virusa do sada je preminulo je 29, a oporavilo se 769 ljudi. Crna Gora - 324 potvrđena slučaja Oporavilo se 312 pacijenata, a preminulo devetoro. Sve o ponovnom polasku u vrtić za vreme korone Korona virus i klimatizacija - zašto ne idu zajedno Korona virus: Odgovori na sva vaša pitanja Španski grip: Kako je svet izgledao posle pandemije 1918. godine The British Broadcasting Corporation Kako je u svetu? Kina najavljuje dve milijarde dolara pomoći zemljama širom sveta za borbu protiv korona virusa, prenosi AP, odmah posle predloga Francuske i Nemačke za osnivanje Evropskog fonda za oporavak vrednog 500 milijardi evra za članice EU koje su najteže pogođene virusom Kovid-19. Iranski predsednik izjavio je da je zemlja "na ivici suzbijanja" epidemije korona virusa, iako već treći dan zaredom beleže više od 2.000 slučajeva dnevno. Brazil je odobrio upotrenu anti-malarijskih lekova hlorokina i hidroksihlorokina za lečenje Kovida-19. Čovek iz Malezije osuđen je na smrt pred sudom u Singapuru - preko aplikacije Zum (Zoom). Ova presuda zbog prodaje narkotika prva je u toj zemlji koja je doneta preko video konferencije. Prošle nedelje je i čovek u Nigeriji preko Zuma osuđen na smrtnu kaznu zbog ubistva. Getty Images U Srbiji je u poslednja 24 sata preminula još jedna osoba, čime je ukupan broj povećan na 235. Ukupno je zaraženo 10.833. Pojedine škole u Južnoj Koreji su počele sa radom posle petomesečne pauze. Zasad ih pohađaju đaci viših razreda koje su na ulazu sačekale posebne kapije, a u učionicama pregrade od plastike. Nošenje maski je obavezno i za đake i za nastavnike. U Meksiku je u sredu umrlo 434 ljudi - najveći broj umrlih od početka pandemije u jednom danu, dok je broj novoobolelih bio 2.248. Rekordni broj umrlih je zabeležen nakon što su ublažene neke mere zatvaranja i biznisi počeli sa radom, posebno fabrike blizu granice sa SAD. Ukupno ima 56.594 potvrđenih slučajeva i 6.090 umrlih. Zbog neradnih dana povodom verskog praznika u mnogim zemljama Evrope, uključujući Francusku i Nemačku - rastu strahovi od širenja virusa. Francuski zvaničnici su upozorili javnost da virus još uvek cirkuliše, a u severnozapadnoj oblasti Bretanji su opet zatvorene brojne plaže nakon što je prošlog vikenda zabeleženo "neprihvatljivo ponašanje". Zvaničnici u gradu blizu granice u Holandi su rekli da će možda zatvoriti puteve i parkirališta u četvrtak. Mnoge prodavnice su zatvorene u Nemačkoj, a vlasti se brinu da bi veliki broj izletnika mogao da se zaputi preko granice. Svetska zdravstvena organizacija: Šta je SZO i šta radi Naučnicima nedostaju delovi slagalice o korona virusu Ko je izmislio karantin, zaštitne maske i vakcine Kina je u sredu saoštila da su u severoistočnoj provinciji Jilin potvrđena četiri nova slučaja korona virusa i jedan uvezeni. Ranije ovog meseca jedan zaraženi radnik iz kineskog grada Šulan preneo je virus na 11 ljudi. Kao oblast visokog rizika za širenje zaraze, ovaj grad je stavljen u karantin. Indija je zabeležila u sredu 5.611 slučajeva korona virusa - što je najviše dosad, dok je umrlo još 140 ljudi. Dok se većina evropskih država otvara, Indiji tek predstoji vrhunac krize, upozoravaju stručnjaci. Ipak, domaći letovi u Indiji se opet uspostavljaju od 25. maja posle dva meseca pauze, ali uz nova pravila - putnici moraju da nose maske i rukavice na aerodromu, gde će im biti merena i temperatura, kao i da preuzmu vladinu mobilnu aplikaciju za praćenje kontakata. BBC Kipar je najavio ublažavanje više mera. Bašte restorana i pabova se otvaraju u četvrtak, kao i frizerski saloni, parkovi i igrališta. Koordinator za Kovid-19 u Sicijliji, Antonio Kandela je uhapšen sa još devetoro ljudi zbog optužni za korupciju, a optuženi su da su ilegalno prisvojili oko 600 miliona evra kroz javne nabavke. Kako organizovati svadbu u doba korone - i kako se radovati bez zagrljaja Divlje životinje uživaju u slobodi u utišanom svetu Kvizovi u doba korone: Kad pabove zameni internet BBC ŠTA SU SIMPTOMI? Kratak vodič MERE ZAŠTITE: Kako prati ruke DA LI ĆE BITI VAKCINA? Dosadašnji napredak u istraživanjima KOLIKA JE SMRTNOST? Saznajte više BBC Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas. Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.   Učlani se

----------------------------------------------------------

Datum: 21.05.2020

Medij: 021.rs

Link: https://www.021.rs/story/Novi-Sad/Vesti/243992/FOTO-Funkcioneri-i-svita-u-obilasku-radova-u-Klinickom-centru-Vojvodine.html

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: FOTO: Funkcioneri i svita u obilasku radova u Kliničkom centru Vojvodine

Radovi na rekonstrukciji Klinike za interne bolesti Kliničkog centra Vojvodine, kao i nekolicine okolnih klinika, traju već skoro pola godine.Radove otpočete 1. decembra prošle godine danas su obišli funkcioneri - premijerka Srbije Ana Brnabić, ministar zdravlja Zlatibor Lončar, predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović, pokrajinski sekretar za zdravstvo prof. dr Zoran Gojković, direktorka Kliničkog centra Vojvodine prof. dr Edita Stokić, gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević, predsednik Skupštine Vojvodine Ištvan Pastor, direktor Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima Marko Blagojević, kao i direktorka Regionalnog predstavništva Evropske investicione banke Dubravka Negre.   Radove finansira Kancelarija za upravljanje upravljanje javnim ulaganjima Vlade Srbije.   Prema rečima direktorke KCV Edite Stokić, u sklopu Klinike za interne bolesti nalaze se četiri klinike - klinika za nefrologiju, klinika za endokrinologiju, klinika za gastroenterologiju i klinika za hematologiju.    "Ako bih želela da vam prikažem značaj rekonstrukcije, reći ću brojkama. Ove četiri klinike obave u toku godinu dana 6.000 hospitalizacija, odnosno čak 30.000 hospitalizacija kroz dnevne bolnice. Rekonstrukcija i sanacija Klinike za interne bolesti je samo deo rekonstrukcija koje se realizuju u KCV jer se trenutno rekonstruiše sedam klinika, kao i lamele B i C na ginekologiji, a u prethodnom periodu smo imali veliki broj rekonstrukcija koje su omogućile bolje uslove za rad zaposlenih i boravak pacijenata", rekla je dr Stokić nakon obilaska klinike u kojoj, čini se, nije mnogo urađeno od decembra.     Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović rekao je da je poseta zvaničnika iz Beograda značajna ne samo u kontekstu investicija, već i zbog "simboličnog čina da predsednica vlade sa saradnicima poseti klinički centar, najznačajniju zdravstvenu ustanovu koja je u protekla dva meseca pokazala fantastičnu organizaciju i vrhunski profesionalizam, odgovornost i posvećenost kad je reč o borbi protiv covid19".   Podsetio je da će Vlada finansirati izgradnju B i C bloka Kliničkog centra Vojvodine i rekonstrukciju Poliklinike.   "Sva zahvalnost ljudima koji su ovde danonoćno radili u kovid sistemu, stanje se vrlo brzo popravlja i vraćamo se u redovan rad. U poslednje četiri godine je 7,7 milijardi uloženo u zdravstvo, a za 30 do 40 dana ugovorićemo i izgradnju Kamenice 3 i to će biti dodatno ulaganje od gotovo dve milijarde. Možemo govoriti o mnogo boljem zdravstvenom sistemu nego što smo zatekli 2016. godine. To je i jedan od razloga zbog čega je naš zdravstveni sistem mnogo spremnije dočekao ove izazove sa kojima se suočio minulih nedelja", rekao je Mirović i dodao da su poslednje nedelje pokazale pokazale da zdravstveni sistem mora imati kontinuitet u ulaganju.   "I to je najvažnija poruka, svakodnevna briga o zdravstvenom sistemu uvek mora da bude prioritet svake javne politike", poručio je Mirović.   Predsednica Vlade Ana brnabić rekla je da radovi nisu stali ni tokom vanrednog stanja.   "Građevinski radnici predano su radili, poštujući sve mere opreza. Naš zdravstveni sistem je pretrpeo ogromne pozitivne promene i bio je spreman da se suoči sa krizom izazvanom koronavirusom. Aleksandar Vučić je pokrenuo, kao predsednik vlade, velike infrastrukturne radove u zdravstvu, ja sam to potom nastavila jer je ovo vlada kontinuiteta. Pokrenuo je projekat 'jedna milijarda u zdravstvo' i zahvaljujući tome imali smo bolnice koje smo tokom krize prebacili da budu isključivo kovid bolnice. U poslednjih nekoliko godina je povećanje plata u zdravstvu bilo između 57 i 67 odsto - 57 odsto doktorima specijalistima, 67 odsto medicinskim sestrama i tehničarima. Idemo na kompletnu digitalizaciju zdravstva", poručila je Brnabić i opisala situaciju koja se, kako kaže, dogodila juče u bolnici u Prokuplju.   Kako kaže, bolnicu je juče obišao predsednik Srbije i sačekala ga je direktorka koja se - rasplakala.   "Rasplakala se jer je videla da se nešto dešava posle 30 ili 40 godina. Meni je to utisak jer je danas direktorka Kliničkog centra Vojvodine rekla da joj je ovo lično emotivno jer je ona u ovoj klinici krenula da radi i bio joj je prvi dan na poslu", dodala je Brnabić.     Rok za završetak radova je 600 dana.   U kom svojstvu su neki od funkcionera bili u današnjoj poseti, nije tačno poznato. Međutim, evidentno je da su funkcionerski obilasci, nakon vanrednog stanja, nastavljeni, a u atmosferi predstojećih izbora.   Premijerka je danas poručila da ne obilazi Klinički centar Vojvodine u sklopu kampanje, već da joj je to redovan posao i da ni ubuduće neće voditi funkcionersku kampanju.   Podsetimo, organizacija Transparentnost Srbija nedavno je obelodanila rezultate istraživanja upravo funkcionerske kampanje, a u kojima se navodi da su tokom vanrednog stanja promotivne aktivnosti funkcionera bile još intenzivnije i vidljivije nego u kratkom periodu pre zvaničnog prekida izbornih aktivnosti, a u čemu je prednjačio ministar odbrane Aleksandar Vulin.   Osim lične promocije, ministar Vulin nije propuštao priliku da promoviše i predsednika Srbije, kog je isključivo oslovljavao kao vrhovnog komandanta. Autor: Gorica Nikolin - Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.  

----------------------------------------------------------

Datum: 21.05.2020

Medij: b92.net

Link: https://www.b92.net/bbc/index.php?yyyy=2020&mm=05&dd=21&nav_id=1670012

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Korona virus: U Srbiji preminulo još dvoje ljudi, više od pet miliona zaraženih u svetu - BBC

U Srbiji je zabeleženo 86 novih slučajeva korona virusa, dok je Svetskog zdravstvenoj organizaciji za jedan dan prijavljeno rekordnih 106 hiljada slučajeva.Broj zaraženih Kovidom-19 u svetu premašio je pet miliona, a u Srbiji je zabeleženo 86 novih slučajeva. Iz Svetske zdravstvene organizacije upozoravaju da je broj zaraženih verovatno i veći, jer mnogi slučajevi nisu registrovani ili dijagnosticirani. Iako virus usporava u delovima Evrope i Azije, to ne znači da je bitka gotova - 106.000 novih slučajeva je prijavljeno SZO-u u poslednja 24 časa, što je novi rekord od početka epidemije. Vlada Srbije je usvojila preporuke kriznog štaba o ublažavanju mera, po kojima od za ulazak u zemlju od petka neće biti neophodan negativan test na korona virus. Istovremeno, Grčka najavljuje početak turističke sezone 15. juna, a mnoge avio-kompanije povećavaju broj letova uz, najčešće, obavezne maske i poštovanje mera zaštite Prema podacima od četvrtka, još dve osobe su izgubile život, čime je ukupan broj umrlih povećan na 237.U Srbiji su u poslednja 24 sata preminule još dve osobe, a zabeleženo je 86 novih slučajeva zaraze, čime je ukupan broj registrovanih slučajeva porastao na 10.919. Do sada se oporavilo ukupno 5.370 ljudi, a testirano je više od 203.799. Zamenica direktora Instituta Batut Darija Kisić Tepavčević uverava da je epidemiološka situacija u Srbiji stabilna i da se trend pada učestalosti virusa nastavlja, prenosi RTS. Vlada Srbije je usvojila preporuke kriznog štaba o ublažavanju mera, po kojima od za ulazak u zemlju od petka neće biti neophodan negativan test na korona virus. Svi građani - i domaći i strani - moći će da uđu u Srbiju, ali će dobijati zdravstvena upozorenja da će boraviti na teritoriji na kojoj virus još cirkuliše, kao i upute za sprečavanje širenja zaraze. Avio-kompanija Er Srbija objavila je da je tokom čitavog trajanja leta obavezno nošenje zaštitnih maski, a u četvrtak je realizovan i prvi komercijalni let ove kompanije ka Cirihu. U nekim gradovima već je počelo testiranje na lični zahteva onih koji nemaju simptome Kovida-19, po ceni od 6.000 dinara. Ovo mogu da koriste svi koji ne ispunjavaju uslove za testiranje o trošku države - između ostalih, putnici koji napuštaju Srbiju, državljani Srbije koji su ušli u zemlju i žele da skrate kućnu izolaciju, kao i zaposleni. Pojedine zdravstvene ustanove koje su bile određene za Kovid-19 bolnice postepeno vraćaju u uobičajen proces rada, a svi medicinski radnici biće testirani na korona virus i tek nakon negativnog rezultata počeće da rade.Klinički centar u Nišu počeće sa redovnim radom od petka, dok će Institut za ortopedsko-kliničke bolesti Banjica funkcionisati redovno od ponedeljka, 25. maja. U Vranju je, međutim, zbog porasta broja zaraženih, ponovo aktivirana Kovid bolnica, koja je zatvorena krajem aprila. U Srbiji od srede traje prijava ljudi za 100 evra finansijske pomoći od države - pored prijave preko sajta Uprave trezora, od petka je otvoren i pozivni centar na broju 0800/101100.Kina najavljuje dve milijarde dolara pomoći zemljama širom sveta za borbu protiv korona virusa, prenosi AP, odmah posle predloga Francuske i Nemačke za osnivanje Evropskog fonda za oporavak vrednog 500 milijardi evra za članice EU koje su najteže pogođene virusom Kovid-19. Iranski predsednik izjavio je da je zemlja "na ivici suzbijanja" epidemije korona virusa, iako već treći dan zaredom beleže više od 2.000 slučajeva dnevno. Brazil je odobrio upotrenu anti-malarijskih lekova hlorokina i hidroksihlorokina za lečenje Kovida-19. Čovek iz Malezije osuđen je na smrt pred sudom u Singapuru - preko aplikacije Zum (Zoom). Ova presuda zbog prodaje narkotika prva je u toj zemlji koja je doneta preko video konferencije. Prošle nedelje je i čovek u Nigeriji preko Zuma osuđen na smrtnu kaznu zbog ubistva. Pojedine škole u Južnoj Koreji su počele sa radom posle petomesečne pauze. Zasad ih pohađaju đaci viših razreda koje su na ulazu sačekale posebne kapije, a u učionicama pregrade od plastike. Nošenje maski je obavezno i za đake i za nastavnike. U Meksiku je u sredu umrlo 434 ljudi - najveći broj umrlih od početka pandemije u jednom danu, dok je broj novoobolelih bio 2.248. Rekordni broj umrlih je zabeležen nakon što su ublažene neke mere zatvaranja i biznisi počeli sa radom, posebno fabrike blizu granice sa SAD. Ukupno ima 56.594 potvrđenih slučajeva i 6.090 umrlih. Zbog neradnih dana povodom verskog praznika u mnogim zemljama Evrope, uključujući Francusku i Nemačku - rastu strahovi od širenja virusa. Francuski zvaničnici su upozorili javnost da virus još uvek cirkuliše, a u severnozapadnoj oblasti Bretanji su opet zatvorene brojne plaže nakon što je prošlog vikenda zabeleženo "neprihvatljivo ponašanje". Zvaničnici u gradu blizu granice u Holandi su rekli da će možda zatvoriti puteve i parkirališta u četvrtak. Mnoge prodavnice su zatvorene u Nemačkoj, a vlasti se brinu da bi veliki broj izletnika mogao da se zaputi preko granice.Kipar je najavio ublažavanje više mera. Bašte restorana i pabova se otvaraju u četvrtak, kao i frizerski saloni, parkovi i igrališta. Koordinator za Kovid-19 u Sicijliji, Antonio Kandela je uhapšen sa još devetoro ljudi zbog optužni za korupciju, a optuženi su da su ilegalno prisvojili oko 600 miliona evra kroz javne nabavke.Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. Izvor: BBC News na srpskom          

----------------------------------------------------------

Datum: 21.05.2020

Medij: srbijadanas.com

Link: https://www.srbijadanas.com/vesti/beograd/prestonica-dobija-potpuno-novu-deponiju-vrednu-stotine-miliona-fotovideo-2020-05-21

Autori: Redakcija

Teme: Javno privatno partnerstvo

Naslov: Projekat vredan 300 miliona evra: Prestonica dobija potpuno novu deponiju (FOTO/VIDEO)

Potpisan ugovor na 25 godina.. Najnovije vesti iz Srbije - Online vesti, novosti Srbija Danas.Srbija Danas/BlicDeponija u Vinči počela je sa radom sredinom 70-tih godina prošlog veka, na nju se svakog dana dopremi oko 1.500 tona smeća, od 1998. jedina je na području prestonice, a po mišljenju stručnjaka i najveća neuređena deponija u ovom delu Evrope i veliki ekološki problem za Beograd i celu Srbiju.Deponija se prostire na 130 hektara, zemljištu veličine 180 fudbalskih igrališta, a lokacija u Vinči svojevremeno je odabrana jer je bila bogata glinom, ali se ispostavilo i da je veoma nestabilna s obzirom da je zemlja počela da klizi ka Dunavu.Na deponiji je ostalo veoma malo mesta za najrazličitiji otpad, svakodnevno se oslobađaju gasovi poput metana i ugljen dioksida, a dim sa deponije može se videti skoro svakog drugog dana što utiče i na zagađenost vazduha u Beogradu.Požari od sagorevanja metana nastaju u dubini, na nekoliko metara ispod površine i veoma ih je teško ugasiti, sanacija je potpuno neisplativa, te se pre pet godina krenulo u jedan od najvećih projekata koji je 2017. završen potpisivanjem ugovora o javno-privatnom partnerstvu.Beograd će tako uskoro dobiti potpuno novu deponiju i postrojenje za preradu otpada koji će se nalaziti odmah pored sadašnje deponije koja će biti potpuno zatvorena, a podzemne vode će sa sakupljati i prerađivati.Prestonica će dobiti potpuno novi sistem upravljanja otpadom, pa će se tako građevinski otpad reciklirati na posebno izdvojenoj lokaciji, a spalionica otpada će zadovoljavati sve propise Evropske unije.Grad Beograd je potpisao ugovor na 25 godina sa francuskom firmom "Suez" i japanskom "Itoču", a njih dve su zatim sa panevropskim investicionim fondom "Margarita 2" osnovale novo preduzeće koje će biti zaduženo za novu i modernu deponiju - Beo čista energija.Kako su ranije obelodanili čelnici Grada Beograda projekat je "težak" 300 miliona evra.           

----------------------------------------------------------

Datum: 21.05.2020

Medij: insajder.net

Link: https://insajder.net/sr/sajt/vazno/18528/

Autori: Insajder

Teme: Javne nabavke

Naslov: Palić: Komesarijatu nije najavljeno ograđivanje migrantskih centara žilet-žicom

Objavljeno: 21.05.2020 Tweet Portparolka Komesarijata za izbeglice i migracije Svetlana Palić izjavila je danas da im nije najavljeno ograđivanje migrantskih centara žilet-žicom. Radio Slobodna Evropa je juče objavio da Vojska Srbije kupuje skoro 2,5 tone žilet-žice za ograđivanje prihvatnih i centara za smeštaj azilanata, što se može videti u pozivu javne nabavke objavljenom na sajtu Ministarstva odbrane. Komesarijat za izbeglice i migracije Svetlana Palić je navela da je, nakon ukidanja vanrednog stanja, sve manje migranata u prihvatnim centrima, jer je Srbija za njih usputna stanica. "Jedan deo migranata koristi dozvolu da napusti kamp da bi napustio zemlju. Oni ne biraju sredstva da dodju do zapadne Evrope. To im je osnovni motiv i nije iznenađenje da njihov broj u centrima pada. Migracije su nezaustavljive", rekla je ona u Fejsbuk emisiji Nezavisnog društva novinara Vojvodine "Migranti u obruču". Izjavila je da ne može da komentariše odluku državnih organa da se zbog migranata u Šidu pošalje vojska, ali je navela da nije bilo većih incidenata u migrantskim kampovima. "Nije bilo većih incidenata nego što je uobičajeno, a to su čarke među migrantima. Nije na meni da komentarišem upotrebu vojske, jer ne možemo mi davati bezbednosnu procenu. Dešavaju se tuče i svađe i čarke. Oni žive u kolektivnom smeštaju i to nije način života koji je regularan i normalan", poručila je. Dodala je da je "prosto neverovatno" koliko dezinformacija i poluinformacija u poslednjim mesecima kruži u Srbiji o migrantima i dodala da je jedina želja migranata da iz Srbije odu na Zapad. "Najveći broj migranata je normalan svet koji gleda svoja posla. Naravno, svi koji naprave prekršajno ili krivično delo, treba da odgovaraju. Ali, antimigrantska kampanja je za mene bila iznenađenje i pokvarila je ono lepo humano lice Srbije iz 2015. godine", navela je ona. "Žilet-žica za izbeglice i migrante predstavlja kraj humanitarizma" Nevladine organizacije Centar za migracije Info Park, A11 - Inicijativa za ekonomska i socijalna prava i PIN - Mreža psihosocijalnih inovacija See less saopštili su danas da su veoma zabrinuti zbog sprovođenja javne nabavke za potrebe pribavljanja žilet žice i drugog materijala za ograđivanje prihvatnih i centara za azil u Srbiji. "Realizacijom ovog projekta Srbija bi otvorila novo, negativno poglavlje u pogledu načina na koji tretira izbeglice, migrante i tražioce azila, i ubrzala zabrinjavajuću praksu militarizacije upravljanja migracijama. Ovaj akt Ministarstva odbrane neodoljivo podseća na praksu koja se već godinama sprovodi u Mađarskoj, koja je upravo prošle nedelje pred Evropskim sudom pravde proglašena odgovornom za uskraćivanje slobode tražilaca azila u pritvorskim centrima, takođe opasanih žilet žicom", upozorava se u saopštenju. Dodaje se da je ovakav potez Srbije samo još jedan u nizu kojim se u javnosti stvara animozitet prema izbeglicama i migrantima, i njihova stigmatizacija kao pretnje po naše društvo. "Pozivamo Ministarstvo odbrane da bez odlaganja povuče navedeni tender i da se vrati u okvire svog ustavnog delovanja a da pitanje upravljanja i obezbedjivanja prihvatnih i centara za azil ostavi organima koji su za to nadležni - Komesarijatu za izbeglice i migracije i Ministarstvu unutrašnjih poslova. Pozivamo Evropsku komisiju da reaguje i da vlasti u Beogradu obavesti da se na ovaj način dezavuišu napori preduzeti u pregovaračkom procesu Srbije za članstvo u Evropskoj Uniji u okviru poglavlja 23 i 24", piše u saopštenju NVO. Inače, Ministarstvo odbrane nije odgovorilo na pitanja novinara Radija Slobodna Evropa zbog čega se žilet-žica postavlja oko centara i koji će tačno centri biti ograđeni. Izvor: Beta, Insajder Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.

----------------------------------------------------------

Datum: 21.05.2020

Medij: rts.rs

Link: http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3961529/prihod-rashod-budzet-beograd-vesic.html

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Manji prihodi Beograda, manji i rashodi - gde se štedi

VesićZa kraj sledeće nedelje zakazana je sednica Skupštine grada Beograda, a najvažnija tačka dnevnog reda je rebalans budžeta. Zamenik gradonačelnika Goran Vesić rekao je da Beograd već štedi, ali ne na socijalnim davanjima i platama. Najnovije vesti, analize i izveštaji sa lica mesta iz Srbije, Balkana i sveta. Budite u toku sa političkim, društvenim i poslovnim trendovima VesićZa kraj sledeće nedelje zakazana je sednica Skupštine grada Beograda, a najvažnija tačka dnevnog reda je rebalans budžeta. Zamenik gradonačelnika Goran Vesić rekao je da Beograd već štedi, ali ne na socijalnim davanjima i platama.Budžet Beograda je tokom vanrednog stanja smanjen, a na sednici skupštine to će biti potvrđeno. "Smanjili smo budžet za 17,5 odsto jer su smanjeni i prihodi. U okviru paketa pomoći omogućeno je da porezi na zarade budu plaćani u naredne dve godine. Grad Beograd ima 66 odsto od tih poreza, a neke lokalne samouprave i više", navodi Vesić. Štedi se na javnim nabavkama koje su za 20 odsto smanjene. Kontrolišemo koje se javne nabavke raspisuju, a smanjuju se sve one nisu važne za funkcionisanje sistema, kaže Vesić. Ističe da neće biti smanjena socijalna davanja i plate zaposlenih, a i izdavanja za kulturu ostaju na istom nivou. "I tokom vanrednog stanja isplaćivane su pune plate zaposlenimo i po 90.000 za tri meseca za samostalne umetnike koji nisu zaposleni u gradu. Odgovorni smo domaćini, manji prihodi - manji su i rashodi", rekao je Vesić ističući da grad neće uzimati kredite koje nude međunarodne institucije jer to nije neophodno.

----------------------------------------------------------

Datum: 21.05.2020

Medij: slobodnaevropa.org

Link: https://www.slobodnaevropa.org/a/30626199.html

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Brnabić: Ne znam da li će žilet-žica biti korišćena za migrantske centre

"Nemam informacija da će žilet-žica biti korišćena za ograđivanje migrantskih centara", izjavila je premijerka Srbije Ana Brnabić u četvrtak, povodom pisanja Radija Slobodna Evropa (RSE) o ..."Nemam informacija da će žilet-žica biti korišćena za ograđivanje migrantskih centara", izjavila je premijerka Srbije Ana Brnabić u četvrtak, povodom pisanja Radija Slobodna Evropa (RSE) o tome da je Ministarstvo odbrane raspisalo javnu nabavku za kupovinu dve i po tone žilet-žice za ograđivanje centara za azil i migrantskih centara. "Ne znam u ovom trenutku da će biti korišćena za migrantske centre. Moram da proverim sa Ministarstvom odbrane", rekla je Brnabić prilikom obilaska radova na rekonstrukciji Klinike za interne bolesti Kliničkog centra Vojvodine. Ministarstvo odbrane Srbije kupuje žilet žicu za ograđivanje centara za migrante Kako je RSE ranije pisao, na sajtu Ministarstva odbrane je 15. maja objavljen poziv za javnu nabavku, uz propratu dokumentaciju, u kojoj se pored žilet-žice debljine 700 milimetara, kao predmet javne nabavke navodi i 1.521 metara rebrastog gvožđa u šipkama debljine 20 milimetara i 50 kilograma pocinkovane žice za vezivanje. Print skrin dokumentacije sa sajta Ministarstva odbrane Kao naručilac navedena je Vojna pošta u Kraljevu, a nabavka se sprovodi kao pregovarački postupak. RSE je od Ministarstva odbrane tražio odgovor na pitanje zbog čega se žilet-žica postavlja oko centara i koji će tačno centri biti ograđeni, ali iz ovog ministarstva do sada nije stigao odgovor. Tehničke karakteristike materijala koje Ministarstvo odbrane planira da kupi (iz dokumentacije sa sajta Ministarstva odbrane) Portparolka Komesarijata za izbeglice i migracije Svetlana Palić izjavila je u četvrtak da toj instituciji nije najavljeno ograđivanje kampova žilet-žicom. Kako je ranije izjavio komesar za izbeglice i migracije Vladimir Cucić u Srbiji se trenutno nalazi oko 8.100 migranata.

----------------------------------------------------------

Datum: 21.05.2020

Medij: rtv.rs

Link: http://www.rtv.rs/sr_lat/kultura/debata-vazno-ulaganje-u-digitalizaciju-i-jacanje-institucija_1127007.html

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Debata: Važno ulaganje u digitalizaciju i jačanje institucija

Prevazilaženje posledica pandemije korona virusa u oblasti kulture i umetnosti u Srbiji bila je tema onlajn javne debate Umetnost otpora pandemiji koju je Zavod za proučavanje kulturnog razvitka organizovao...BEOGRAD - Prevazilaženje posledica pandemije korona virusa u oblasti kulture i umetnosti u Srbiji bila je tema onlajn javne debate "Umetnost otpora pandemiji" koju je Zavod za proučavanje kulturnog razvitka organizovao danas na Fejsbuku, uz učešće predstavnika pozorišnih, muzejskih i bibliotečkih ustanova i reprezentativnih umetničkih udruženja, u okviru inicijative ResiliArt Uneska.Na početku razgovora koji je moderirao direktor Zavoda Vuk Vukićević, direktorka Narodno pozorišta u Beogradu Ivana Vujić kazala je da epidemija nije ništa novo u civilizaciji i da su mnoge trajale godinama, ali da je nažalost današnji svet spreman da izgubi veliki broj ljudi, ali i nastavi dalje i prilagodi se. "Ono što je najvažnije u ovoj situaciji jeste solidarnost između ljudi i institucija. Jedna vrsta paralizacije života jeste se odrazila na pozorište, ali su ljudi, hvala bogu, imali vremena da se zamisle i zapitaju se o svom delovanju kako u teatru, tako i u životu?, smatra Vujićeva. Što se tiče uticaja epidemije na knjigu i bibliotekarstvo, direktorka Biblioteke grada Beograda Jasmina Ninkov kazala je da se u ovoj situaciji pokazalo koliko je socijalna uloga biblioteka važna, a da je digitalni sadržaj pomogao u odsustvu fizičkog kontakta. "Trudili smo se da korisnicima obezbedimo ne samo digitalni sadržaj u vidu knjiga, već i emitovanju dokumentarne građe, filmova... Maksimalno smo koristili društvene mreže, što je poseban fenomen, kako kod nas, tako i u svetu?, rekla je Ninkovljeva. Ona smatra da je kulturni sektor pokazao izvanrednu vitalnost u trenutku kada nisu mogli fizički da budu otvoreni. "Biblioteke su izašle iz zidova i približile su se korisnicima možda i više nego kada su bile otvorene?, kazale je direktorka Biblioteke grada. Ona je skrenula pažnju na izdavački sektor koji je izuzetno pogođen ovom situacijom, te da je vrlo važno da biblioteke pokrenu javne nabavke, da se pomogne na sve načine, jer biblioteke žive od novih sadržaja. Tijana Palkovljević Bugarski, direktorka Galerije Matice srpske u Novom Sadu, istakla je da su muzeji kao i sve ustanove kulture bili veoma pogođeni jer svoju aktivnost zasnivaju na direktnom kontaktu sa posetiocima, kroz programe koje realizuju u prostoru muzeja. ?Shvatili smo da postoji niz drugih mogućnosti kako da budemo u kontaktu s publikom, kako preći iz realnog u virtuelni svet, te smo pokretali različite akcije i umetničke izazove kako bi bili u interakciji i komunikaciji?, rekla je Bugarski i dodala da je to pokazalo veliku kreativnost i zainteresovanost mnogih. Prednost ove pandemije je digitalni sadržaj koji je privukao, kako kaže, novu publiku koja je želela da otkriva različite sadržaje velikog broja muzeja. ?Važno je da se publika vratila čim smo obezbedili sve uslove uz poštovanje bezbednosnih mera?, ističe Bugarski. Direktorka Muzeja Jugoslavije u Beogradu Neda Knežević smatra da je važno isticati solidarnost i saradnju koja manjka među kulturnim institucijama, te da su važni zajednički projekti i podržavanje između kolega. ?Muzej Jugoslavije je najposećeniji, te smo vrlo brzo osetili razliku kada se smanjio broj posetilaca. Odmah smo nastavili da održavamo kontakt preko virtuelnih i digitalnih sadržaja, akcija, kampanja?, rekla je Kneževićeva. Prema njenom mišljenju, institucije kulture su se pokazale vrlo organizovano i spremno za prilagođavanje na novonastalu situaciju. ?Mislim da je podrška i inicijativa koji su imali kulturni radnici pozivajući publiku da učestvuje u različitim sadržajima bila vrlo uspešna i da su se mnogi rado odazivali?, smatra direktorka Muzeja Jugoslavije. O uticaju pandemije na rad umetnika govorio je docent na Fakultetu primenjenih umetnosti Nikola Božović, koji je istakao da je bilo teško i na fizičkom i na duhovnom planu jer se rad umetnika ne svodi samo na atelje već i na međusobnu komunikaciju i delovanje sa kolegama. ?Živimo u vremenu tehnoloških promena, a jedna od karakteristika ove pandemije je upravo veliko prisustvo tehnologije. Ne možemo da zamislimo kako bi izgledala pandemija da nema društvenih mreža, a sve je to dovelo do toga da živimo kao u nekoj bajci i mašti gde je sve moguće?, rekao je Božović. On smatra da su mnogi izgubili osećaj za realnost, ?da bez problema zamišljaju bogatog negativca iz Džejms Bonda koji ima dovoljno para da izradi neku laboratoriju i proizvede virus koji će uticati na celokupno društvo.? ?Ono što je bilo šokantno, sada je postalo svakodnevno i izgubio se pojam autoriteta, izgubilo se poverenje u njega?, smatra Božović i ukazuje na egzistencijalnu ugroženost mnogih koji se bave predmetnom umetnošću. Čuveni muzičar Borislav Dugić kulturu doživljava kao nežnu biljku koju svaki korov, poput korone, lako prekrije, te da je virus zaustavio živote mnogih umetnika. ?S druge strane, dobili smo vreme da vežbamo i stvaramo. Muzičar kada vežba jedva čeka da izađe na scenu i to nekome i prikaže. To je naše mesto kazivanja i to nam je neophodno. Moramo izvući dobro iz ovoga, dobro je što nas je zaustavilo kako bismo malo mislili?, kaža Dugić. Čelnice kulturnih institucija složile su se u konstataciji da je pandemiija pokazala koliko je važno ulagati u digitalizaciju u svim sferama. Vujićeva je skrenula pažnju na vrlo uspešan rad Narodnog pozorišta u sferi digitalizacije, kao i ogromnu zainteresovanost publike da iste i prati. ?Imali smo 300.000 gledalaca od kada smo počeli sa emitovanjem predstava, fascinantan je broj od 10.500 ljudi za vreme jedne predstave i zato smo odlučili da nastavimo u to da ulažemo. Naše predstave pratili su i iz Amerike, Australije, Kanade, Afrike? Zato ćemo i po otvaranju naše kuće nastaviti da radimo na digitalnoj platformi?, kazala je direktorka nacionalnog teatra. Direktorke su istakle i solidarnost i podršku zaposlenim radnicima, a Vujićeva je kazala da je važno da nisu raskinuli nijedan ugovor, kao i da se usmerili na humanitarnu pomoć onim umetnicima koji nisu ni u jednom statusu ili ugovoru. Božović je kazao da je ova situacija pokazala i poziciju kulture u društvu, koliko je umetnost bitna u ekstremnim vremenima. "Ako je virus nešto pokazao, to je da više nego ikad moramo da se borimo za prisustvo kulture u životima jer je ona neophodna i put je do spasenja?, smatra umetnik. Palkovljević Bugarski se složila da je kultura pokazala koliko može da leči i ispuni vreme, a da je jako važno reći i da je pandemija izbrisala granice između velikog i malog muzeja, pozorišta ili galerije - jer su svi našli u istom. ?Nakon svega ovoga, ne smemo zaboraviti i suštinu naših institucija, moramo insistirati na našoj posebnosti kada je u pitanju kontakt, knjiga u rukama, predstava pred publikom, jačina aplauza? Suština je direktan kontakt sa umetničkim delom i kustosom kao medijatorom između prošlosti i sadašnjeg trenutka?, smatra Bugarski. Trud sada treba uložiti, kako dodaje, u vraćanje publike i njenog poverenja, zato treba osluškivati ukus i publiku posetilaca. U svemu tome važna je strategija i neophodna su sredstva, jer je i za digitalizaciju potrebno osoblja i mašina za rad. "Svi zaposleni u kulturu su svojim zalaganjem pokazali koliko je kultura stub društva, koliko je važna i koliko ima zainteresovane publike. Država treba da vidi koliko je neophodno ulagati mnogo više u kulturu. Zato svi moramo zajedno da sarađujemo jer imamo jednu publiku koja želi svakakav sadržaj?, istakla je direktorka Galerije Matice srpske. Ocenila je da je potreban razvojni budžet u kulturi, da su neophodne jake institucije koje imaju autonomiju u kreiranju, ne samo programa, već i određivanja prioriteta što se tiče sredstava. I ostali sagovornici su se složili da je podrška svima potrebna u svakom sektoru te da je zalaganje sa svih strana neophodno, a pohvaljene su i digitalne platforme poput "Srbija stvara? koje deluju u pravcu digitalizacije. Ninkovljeva je istakla važnost medija, u kojima je, smatra, teško dobiti prostor ukoliko niste ?skupo podržani?, te da mejnstrim nisu ozbiljni kulturni programi već komercijalni sadržaj i blokbasteri. "Teror tržišta guši kulturu i to nam je jako veliki problem?, kazala je. Veliko rešenje bi bilo, smatra Vujićeva, sačiniti zakon o kulturi koji bi dugoročno mogao pomoći sektorima, zaštiti umetnike i omogućiti im da se razvijaju. "Moraju postajati regulative kako bi se s praksom menjale?, smatra ona. Sagovornici su se složili da, da bi sve funkcionisalo, mora da se radi i ulaže u kulturnu politiku i strategiju koje moraju biti jasne.    

----------------------------------------------------------

Datum: 21.05.2020

Medij: b92.net

Link: https://www.b92.net/bbc/index.php?yyyy=2020&mm=05&dd=21&nav_id=1670012

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Korona virus: U Srbiji preminulo još dvoje ljudi, više od pet miliona zaraženih u svetu - BBC

U Srbiji je zabeleženo 86 novih slučajeva korona virusa, dok je Svetskog zdravstvenoj organizaciji za jedan dan prijavljeno rekordnih 106 hiljada slučajeva.Broj zaraženih Kovidom-19 u svetu premašio je pet miliona, a u Srbiji je zabeleženo 86 novih slučajeva. Iz Svetske zdravstvene organizacije upozoravaju da je broj zaraženih verovatno i veći, jer mnogi slučajevi nisu registrovani ili dijagnosticirani. Iako virus usporava u delovima Evrope i Azije, to ne znači da je bitka gotova - 106.000 novih slučajeva je prijavljeno SZO-u u poslednja 24 časa, što je novi rekord od početka epidemije. Vlada Srbije je usvojila preporuke kriznog štaba o ublažavanju mera, po kojima od za ulazak u zemlju od petka neće biti neophodan negativan test na korona virus. Istovremeno, Grčka najavljuje početak turističke sezone 15. juna, a mnoge avio-kompanije povećavaju broj letova uz, najčešće, obavezne maske i poštovanje mera zaštite Prema podacima od četvrtka, još dve osobe su izgubile život, čime je ukupan broj umrlih povećan na 237.U Srbiji su u poslednja 24 sata preminule još dve osobe, a zabeleženo je 86 novih slučajeva zaraze, čime je ukupan broj registrovanih slučajeva porastao na 10.919. Do sada se oporavilo ukupno 5.370 ljudi, a testirano je više od 203.799. Zamenica direktora Instituta Batut Darija Kisić Tepavčević uverava da je epidemiološka situacija u Srbiji stabilna i da se trend pada učestalosti virusa nastavlja, prenosi RTS. Vlada Srbije je usvojila preporuke kriznog štaba o ublažavanju mera, po kojima od za ulazak u zemlju od petka neće biti neophodan negativan test na korona virus. Svi građani - i domaći i strani - moći će da uđu u Srbiju, ali će dobijati zdravstvena upozorenja da će boraviti na teritoriji na kojoj virus još cirkuliše, kao i upute za sprečavanje širenja zaraze. Avio-kompanija Er Srbija objavila je da je tokom čitavog trajanja leta obavezno nošenje zaštitnih maski, a u četvrtak je realizovan i prvi komercijalni let ove kompanije ka Cirihu. U nekim gradovima već je počelo testiranje na lični zahteva onih koji nemaju simptome Kovida-19, po ceni od 6.000 dinara. Ovo mogu da koriste svi koji ne ispunjavaju uslove za testiranje o trošku države - između ostalih, putnici koji napuštaju Srbiju, državljani Srbije koji su ušli u zemlju i žele da skrate kućnu izolaciju, kao i zaposleni. Pojedine zdravstvene ustanove koje su bile određene za Kovid-19 bolnice postepeno vraćaju u uobičajen proces rada, a svi medicinski radnici biće testirani na korona virus i tek nakon negativnog rezultata počeće da rade.Klinički centar u Nišu počeće sa redovnim radom od petka, dok će Institut za ortopedsko-kliničke bolesti Banjica funkcionisati redovno od ponedeljka, 25. maja. U Vranju je, međutim, zbog porasta broja zaraženih, ponovo aktivirana Kovid bolnica, koja je zatvorena krajem aprila. U Srbiji od srede traje prijava ljudi za 100 evra finansijske pomoći od države - pored prijave preko sajta Uprave trezora, od petka je otvoren i pozivni centar na broju 0800/101100.Kako se približavaju letnji godišnji odmori, neke evropske države - među kojima je i Grčka - najavljuju planove za turističku sezonu. Španija je teško pogođena korona virusom, i počinje sa blagim ublažavanjem mera, ali ministarka za ekološku transmisiju Tereza Ribera je izjavila da će turisti moći da posete Španiju već u julu. U regiji Dagestan na jugozapadu Rusije je zvanično zabeležen mali broj slučajeva korona virusa, ali doktori strahuju da bi stopa smrtnosti mogla da bude mnogo viša, kako bolnice ostaju bez medicinskog osoblja jer se i doktori razboljevaju. "Sva tri doktora iz mog tima su bolesna. Zamenili su nas zubari dok se ne oporavimo. Dešavalo se i da dnevno umre 10 ljudi ovde", izjavi je doktor Ibrahim Jevtemirov. Kina najavljuje dve milijarde dolara pomoći zemljama širom sveta za borbu protiv korona virusa, prenosi AP, odmah posle predloga Francuske i Nemačke za osnivanje Evropskog fonda za oporavak vrednog 500 milijardi evra za članice EU koje su najteže pogođene virusom Kovid-19. Iranski predsednik izjavio je da je zemlja "na ivici suzbijanja" epidemije korona virusa, iako već treći dan zaredom beleže više od 2.000 slučajeva dnevno. Brazil je odobrio upotrenu anti-malarijskih lekova hlorokina i hidroksihlorokina za lečenje Kovida-19. Čovek iz Malezije osuđen je na smrt pred sudom u Singapuru - preko aplikacije Zum (Zoom). Ova presuda zbog prodaje narkotika prva je u toj zemlji koja je doneta preko video konferencije. Prošle nedelje je i čovek u Nigeriji preko Zuma osuđen na smrtnu kaznu zbog ubistva. Pojedine škole u Južnoj Koreji su počele sa radom posle petomesečne pauze. Zasad ih pohađaju đaci viših razreda koje su na ulazu sačekale posebne kapije, a u učionicama pregrade od plastike. Nošenje maski je obavezno i za đake i za nastavnike. Zbog neradnih dana povodom verskog praznika u mnogim zemljama Evrope, uključujući Francusku i Nemačku - rastu strahovi od širenja virusa. Francuski zvaničnici su upozorili javnost da virus još uvek cirkuliše, a u severnozapadnoj oblasti Bretanji su opet zatvorene brojne plaže nakon što je prošlog vikenda zabeleženo "neprihvatljivo ponašanje". Zvaničnici u gradu blizu granice u Holandi su rekli da će možda zatvoriti puteve i parkirališta u četvrtak. Mnoge prodavnice su zatvorene u Nemačkoj, a vlasti se brinu da bi veliki broj izletnika mogao da se zaputi preko granice.Kipar je najavio ublažavanje više mera. Bašte restorana i pabova se otvaraju u četvrtak, kao i frizerski saloni, parkovi i igrališta. Koordinator za Kovid-19 u Sicijliji, Antonio Kandela je uhapšen sa još devetoro ljudi zbog optužni za korupciju, a optuženi su da su ilegalno prisvojili oko 600 miliona evra kroz javne nabavke.Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. Izvor: BBC News na srpskom          

----------------------------------------------------------

Datum: 21.05.2020

Medij: Fonet

Link: http://www.fonet.rs

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: POTVRDA SMANJENJA BUDŽETA

POTVRDA SMANJENJA BUDŽETABEOGRAD, 21. maj 2020. (FoNet) - Zamenik gradonačelnikaBeograda Goran Vesić najavio je da će krajem sledeće sedmicena sednici Skupštine grada biti potvrđeno smanjenje gradskogbudžeta od 17,5 odsto, do kojeg je moralo da dođe zbogvanrednog stanja.Smanjili smo budžet jer su smanjeni prihodi. U okviru paketapomoći privredi omogućeno je da porezi na zarade buduplaćani u naredne dve godine. Grad ima 66 odsto od tihporeza, a neke lokalne samouprave i više, objasnio je Vesićza RTS.Štedi se na javnim nabavkama koje su smanjene za 20 odsto.Kontrolišemo koje se javne nabavke raspisuju, a smanjuju sesve koje nisu važne za funkcionisanje sistema, objasnio jeVesić i dodao da neće biti smanjena socijalna davanja iplate zaposlenih, niti izdvajanja za kulturu.Vesić je najavio i da će 23. maja u svim beogradskim dnevnimnovinama biti objavljen "Izveštaj o radu Grada Beogradatokom vanrednog stanja".U izveštaju će biti podaci o podeli 182.285 humanitarnihpaketa i 668.000 maski i rukavica, o pomoći Grada Kliničkomcentru Srbije, Kliničko-bolničkom centru "Dragiša Mišović",Gradskom zavodu za javno zdravlje i Gradskom zavodu za hitnumedicinsku pomoć, predočio je on.

----------------------------------------------------------

Datum: 21.05.2020

Medij: rs.n1info.com

Link: http://rs.n1info.com/Vesti/a601998/Vesic-U-subotu-u-novinama-izvestaj-o-radu-Grada-Beograda-tokom-vanrednog-stanja.html

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Vesić: U subotu u novinama izveštaj o radu Grada Beograda tokom vanrednog stanja

Autor:BetaAutor:FoNetZamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić je danas najavio da će u subotu, 23. maja, u svim beogradskim dnevnim novinama biti objavljen "Izveštaj o radu Grada Beograda tokom vanrednog stanja"."Mi smatramo da je normalno da podnesemo izveštaj građanima koji su nas birali i da znaju građani kako je potrošen njihov novac, kako se zaštitilo zdravlje Beograđana", rekao je Vesić za RTS.U izveštaju će biti podaci o podeli 182.285 humanitarnih paketa i 668.000 maski i rukavica, o pomoći Grada Kliničkom centru Srbije, Kliničko-bolničkom centru "Dragiša Mišović", Gradskom zavodu za javno zdravlje i Gradskom zavodu za hitnu medicinsku pomoć."Grad Beograd je dobro funkcionisao, ja sam vrlo zadovoljan što su ljudi pokazali odgovornost. Naše komunalne službe su svakog dana bile na terenu, hiljade ljudi svakog dana", naveo je zamenik gradonačelnika.Vesić je najavio je da će krajem sledeće nedelje na sednici Skupštine grada biti potvrđeno smanjenje gradskog budžeta od 17,5 odsto, do kojeg je moralo da dođe zbog vanrednog stanja.Ta sednica biće iz sanitarnih razloga u Centru "Sava", a ne u znatno manjoj sali Skupštine Grada."Smanjili smo budžet jer su smanjeni prihodi. U okviru paketa pomoći privredi omogućeno je da porezi na zarade budu plaćani u naredne dve godine. Grad ima 66 odsto od tih poreza, a neke lokalne samouprave i više", objasnio je Vesić za RTS.Štedi se na javnim nabavkama koje su smanjene za 20 odsto. Kontrolišemo koje se javne nabavke raspisuju, a smanjuju se sve koje nisu važne za funkcionisanje sistema, objasnio je Vesić i dodao da neće biti smanjena socijalna davanja i plate zaposlenih, niti izdvajanja za kulturu.Sve informacije o koronavirusu možete pročitati u Blogu uživo i na stranici Koronavirus.            

----------------------------------------------------------

Datum: 21.05.2020

Medij: rts.rs

Link: http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3961529/prihod-rashod-budzet-beograd-vesic.html

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Manji prihodi Beograda, manji i rashodi - gde se štedi

VesićZa kraj sledeće nedelje zakazana je sednica Skupštine grada Beograda, a najvažnija tačka dnevnog reda je rebalans budžeta. Zamenik gradonačelnika Goran Vesić rekao je da Beograd već štedi, ali ne na socijalnim davanjima i platama. Najnovije vesti, analize i izveštaji sa lica mesta iz Srbije, Balkana i sveta. Budite u toku sa političkim, društvenim i poslovnim trendovima VesićZa kraj sledeće nedelje zakazana je sednica Skupštine grada Beograda, a najvažnija tačka dnevnog reda je rebalans budžeta. Zamenik gradonačelnika Goran Vesić rekao je da Beograd već štedi, ali ne na socijalnim davanjima i platama.Budžet Beograda je tokom vanrednog stanja smanjen, a na sednici skupštine to će biti potvrđeno. "Smanjili smo budžet za 17,5 odsto jer su smanjeni i prihodi. U okviru paketa pomoći omogućeno je da porezi na zarade budu plaćani u naredne dve godine. Grad Beograd ima 66 odsto od tih poreza, a neke lokalne samouprave i više", navodi Vesić. Štedi se na javnim nabavkama koje su za 20 odsto smanjene. Kontrolišemo koje se javne nabavke raspisuju, a smanjuju se sve one nisu važne za funkcionisanje sistema, kaže Vesić. Ističe da neće biti smanjena socijalna davanja i plate zaposlenih, a i izdavanja za kulturu ostaju na istom nivou. "I tokom vanrednog stanja isplaćivane su pune plate zaposlenimo i po 90.000 za tri meseca za samostalne umetnike koji nisu zaposleni u gradu. Odgovorni smo domaćini, manji prihodi - manji su i rashodi", rekao je Vesić ističući da grad neće uzimati kredite koje nude međunarodne institucije jer to nije neophodno. Vesić je najavio je da će za dva dana, 23. maja, u štampanim medijima biti objavljen izveštaj Grada Beograda o radu u vanrednom stanju. Kako je ocenio, cilj ovog izveštaja jeste da se građani upoznaju sa time kako je trošen novac poreskih obveznika da bi se zaštitilo zdravlje Beograđana.

----------------------------------------------------------

Datum: 21.05.2020

Medij: nspm.rs

Link: http://www.nspm.rs/hronika/goran-vesic-krajem-sledece-nedelje-skupstina-grada-ce-potvrditi-smanjenje-budzeta-beograda-za-17.5-odsto-do-toga-je-moralo-da-dodje-zbog-vanrednog-stanja.html

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Goran Vesić: Krajem sledeće nedelje Skupština Grada će potvrditi smanjenje budžeta Beograda za 17.5 odsto - do toga je moralo da dođe zbog vanrednog stanja

 Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić je danas najavio da će u subotu, 23. maja, u svim beogradskim dnevnim novinama biti objavljen 'Izveštaj o radu Grada Beograda tokom vanrednog stanja'. 'Mi smatramo da jeHronika četvrtak, 21. maj 2020.  Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić je danas najavio da će u subotu, 23. maja, u svim beogradskim dnevnim novinama biti objavljen "Izveštaj o radu Grada Beograda tokom vanrednog stanja". "Mi smatramo da je normalno da podnesemo izveštaj građanima koji su nas birali i da znaju građani kako je potrošen njihov novac, kako se zaštitilo zdravlje Beograđana", rekao je Vesić za RTS. U izveštaju će biti podaci o podeli 182.285 humanitarnih paketa i 668.000 maski i rukavica, o pomoći Grada Kliničkom centru Srbije, Kliničko-bolničkom centru "Dragiša Mišović", Gradskom zavodu za javno zdravlje i Gradskom zavodu za hitnu medicinsku pomoć. "Grad Beograd je dobro funkcionisao, ja sam vrlo zadovoljan što su ljudi pokazali odgovornost. Naše komunalne službe su svakog dana bile na terenu, hiljade ljudi svakog dana", naveo je zamenik gradonačelnika. Vesić je najavio je da će krajem sledeće nedelje na sednici Skupštine grada biti potvrđeno smanjenje gradskog budžeta od 17,5 odsto, do kojeg je moralo da dođe zbog vanrednog stanja. Ta sednica biće iz sanitarnih razloga u Centru "Sava", a ne u znatno manjoj sali Skupštine Grada. "Smanjili smo budžet jer su smanjeni prihodi. U okviru paketa pomoći privredi omogućeno je da porezi na zarade budu plaćani u naredne dve godine. Grad ima 66 odsto od tih poreza, a neke lokalne samouprave i više", objasnio je Vesić za RTS. Štedi se na javnim nabavkama koje su smanjene za 20 odsto. Kontrolišemo koje se javne nabavke raspisuju, a smanjuju se sve koje nisu važne za funkcionisanje sistema, objasnio je Vesić i dodao da neće biti smanjena socijalna davanja i plate zaposlenih, niti izdvajanja za kulturu. (Beta-Fonet)  

----------------------------------------------------------

Datum: 21.05.2020

Medij: dnevnik.rs

Link: https://www.dnevnik.rs/kultura/naslovi/umetnost-otpora-pandemiji-vazno-ulagane-u-digitalizaciju-21-05-2020

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Umetnost otpora pandemiji: Važno ulaganje u digitalizaciju

BEOGRAD: Prevazilaženje posledica pandemije korona virusa u oblasti kulture i umetnosti u Srbiji bila je tema onlajn javne debate "Umetnost otpora pandemiji" koju je Zavod za proučavanje kulturnog razvitka organizovao na Fejsbuku, uz učešće predstavnika pozorišnih, muzejskih i bibliotečkih ustanova i reprezentativnih umetničkih udruženja, u okviru inicijative ResiliArt Uneska.Na početku razgovora koji je moderirao direktor Zavoda Vuk Vukićević, direktorka Narodno pozorišta u Beogradu Ivana Vujić kazala je da epidemija nije ništa novo u civilizaciji i da su mnoge trajale godinama, ali da je nažalost današnji svet spreman da izgubi veliki broj ljudi, ali i nastavi dalje i prilagodi se.Ono što je najvažnije u ovoj situaciji jeste solidarnst između ljudi i institucija. Jedna vrsta paralizacije života jeste se odrazila na pozorište, ali su ljudi, hvala bogu, imali vremena da se zamisle i zapitaju se o svom delovanju kako u teatru, tako i u životu, smatra Vujićeva.Što se tiče uticaja epidemije na knjigu i bibliotekarstvo, direktorka Biblioteke grada Beograda Jasmina Ninkov kazala je da se u ovoj situaciji pokazalo koliko je socijalna uloga biblitoteka važna, a da je digitalni sadržaj pomogao u odsustvu fizičkog kontakta.Trudili smo se da korisnicima obezbedimo ne samo digitalni sadržaj u vidu knjiga, već i emitovanju dokumentarne građe, filmova... Maksimalno smo koristili društvene mreže, što je poseban fenomen, kako kod nas, tako i u svetu, rekla je Ninkovljeva.Ona smatra da je kulturni sektor pokazao izvanrednu vitalnost u trenutku kada nisu mogli fizički da budu otvoreni. Bibiloteke su izašle iz zidova i približile su se korisnicima možda i više nego kada su bile otvorene, kazale je direktorka Biblioteke grada.Ona je skrenula pažnju na izdavački sektor koji je izuzetno pogođen ovom situacijom, te da je vrlo važno da bibliotke pokrenu javne nabavke, da se pomogne na sve načine, jer bibilioteke žive od novih sadržaja.Tijana Palkovljević Bugarski, direktorka Galeriji Matice srpske u Novom sadu, istakla je da su muzeji kao i sve ustanove kulture bili veoma pogođeni jer svoju aktivnost zasnivaju na direktnom kontaktu sa posetiocima, kroz programe koje realizuju u prostoru muzeja.Shvatili smo da postoji niz drugih mogućnosti kako da budemo u kontaktu s publikom, kako preći iz realnog u virtuelni svet, te smo pokretali različite akcije i umetničke izazove kako bi bili u interakciji i komunikaciji, rekla je Bugarski i dodala da je to pokazalo veliku kreativnost i zainteresovanost mnogih.Prednost ove pandemije je digitani sadržaj koji je privukao, kako kaže, novu publiku koja je želela da otkriva različite sadržaje velikog broja muzeja.Važno je da se publika vratila čim smo obezbedili sve uslove uz poštovanje bezbednosnih mera, ističe Bugarski.Direktorka Muzeja Jugoslavije u Beogradu Neda Knežević smatra da je važno isticati solidarnost i saradnju koja manjka među kulturnim institucijama, te da su važni zajednički projekti i podržavenje između kolega.Muzej Jugoslavije je najposećeniji, te smo vrlo brzo osetili razliku kada se smanjio broj posetilaca. Odmah smo nastavili da održavamo kontakt preko virtuelnih i digitalnih sadržaja, akcija, kampanja, rekla je Kneževićeva.Prema njenom mišljenju, institucije kulture su se pokazale vrlo organizovno i spremno za prilagođavanje na novonastalu situaciju.Mislim da je podrška i inicijativa koji su imali kulturni radnici pozivajući publiku da učestvuje u različitim sadržajima bila vrlo uspešna i da su se mnogi rado odazivali, smatra direktorka Muzeja Jugoslavije.O uticaju pandemije na rad umetnika govorio je docent na Fakultetu primenjenih umetnosti Nikola Božović, koji je istakao da je bilo teško i na fizičkom i na duhovnom planu jer se rad umetnika ne svodi samo na atelje već i na međusobnu komunikaciju i delovanje sa kolegama.Živimo u vremenu tehnoloških promena, a jedna od karakteristika ove pandemije je upravo veliko prisustvo tehnologije. Ne možemo da zamislimo kako bi izgledala pandemija da nema društvenih mreža, a sve je to dovelo do toga da živimo kao u nekoj bajci i mašti gde je sve moguće, rekao je Božović.On smatra da su mnogi izgubili osećaj za realnost, "da bez problema zamišljaju bogatog negativca iz Džejms Bonda koji ima dovoljno para da izradi neku labaratoriju i proizvede virus koji će uticati na celokupno društvo."Ono što je bilo šokantno, sada je postalo svakodnevno i izgubio se pojam autoriteta, izgubilo se poverenje u njega, smatra Božović i ukazuje na egzistencijalnu ugroženost mnogih koji se bave predmetnom umetnošću.Čuveni muzičar Borislav Dugić kulturu doživljava kao nežnu biljku koju svaki korov, poput korone, lako prekrije, te da je virus zaustavio živote mnogih umetnika.S druge strane, dobili smo vreme da vežbamo i stvaramo. Muzičar kada vežba jedva čeka da izađe na scenu i to nekome i prikaže. To je naše mesto kazivanja i to nam je neophodno. Moramo izvući dobro iz ovoga, dobro je što nas je zaustavilo kako bismo malo mislili, kaže Dugić.Čelnice kulturnih institucija složile su se u konstataciji da je pandemiija pokazala koliko je važno ulagati u digitalizaciju u svim sferama.Vujićeva je skrenula pažnju na vrlo uspešan rad Narodnog pozorišta u sferi digitalizacije, kao i ogromnu zainteresovanost publike da iste i prati.Imali smo 300.000 gledalaca od kada smo počeli sa emitovanjem predstava, fascinantan je broj od 10.500 ljudi za vreme jedne predstave i zato smo odlučili da nastavimo u to da ulažemo. Naše predstave pratili su i iz Amerike, Australije, Kanade, Afrike… Zato ćemo i po otvaranju naše kuće nastaviti da radimo na digitalnoj platformi, kazala je direktorka nacionalnog teatra.Direktorke su istakle i solidarnost i podršku zaposlenim radnicima, a Vujićeva je kazala da je važno da nisu raskinuli nijedan ugovor, kao i da se se usmerili na humanitarnu pomoć onim umetnicima koji nisu ni u jednom statusu ili ugovoru.Božović je kazao da je ova situacija pokazala i poziciju kulture u društvu, koliko je umetnost bitna u ekstremnim vremenima.Ako je virus nešto pokazao, to je da više nego ikad moramo da se borimo za prisustvo kulture u životima jer je ona neophodna i put je do spasenja, smatra umetnik.Palkovljević Bugarski se složila da je kultura pokazala koliko može da leči i ispuni vreme, a da je jako važno reći i da je pandemija izbrisala granice između velikog i malog muzeja, pozorišta ili galerije - jer su svi našli u istom.Nakon svega ovoga, ne smemo zaboraviti i suštinu naših institucija, moramo insistirati na našoj posebnosti kada je u pitanju kontakt, knjiga u rukama, predstava pred publikom, jačina aplauza… Suština je direktan kontakt sa umetničkim delom i kustosom kao medijatorom između prošlosti i sadašnjeg trenutka, smatra Bugarski.Trud sada treba uložiti, kako dodaje, u vraćanje publike i njenog poverenja, zato treba osluškivati ukus i publiku posetilaca.U svemu tome važna je strategija i neophodna su sredstva, jer je i za digitalizaciju potrebno osoblja i mašina za rad.Svi zaposleni u kulturu su svojim zalaganjem pokazali koliko je kultura stub društva, koliko je važna i koliko ima zainteresovane publike. Država treba da vidi koliko je neophodno ulagati mnogo više u kulturu. Zato svi moramo zajedno da sarađujemo jer imamo jednu publiku koja želi svakakav sadržaj, istakla je direktorka Galerije Matice srpske.Ocenila je da je potreban razvojni budžet u kulturi, da su neophodne jake institucije koje imaju autonomiju u kreiranju, ne samo programa, već i određivanja prioriteta što se tiče sredstava.I ostali sagovornici su se složili da je podrška svima potrebna u svakom sektoru te da je zalaganje sa svih strana neophodno, a pohvaljene su i digitalne platforme poput "Srbija stvara" koje deluju u pravcu digitalizacije.Ninkovljeva je istakla važnost medija, u kojima je, smatra, teško dobiti prostor ukoliko niste "skupo podržani", te da mejnstrim nisu ozbiljni kulturni programi već komercijalni sadržaj i blokbasteri.Teror tržišta guši kulturu i to nam je jako veliki problem, kazala je.Veliko rešenje bi bilo, smatra Vujićeva, sačiniti zakon o kulturi koji bi dugoročno mogao pomoći sektorima, zaštiti umetnike i omogućiti im da se razvijaju.Moraju postajati regulative kako bi se s praksom menjale, smatra ona.Sagovornici su se složili da, da bi sve funkcionisalo, mora da se radi i ulaže u kulturnu politiku i strategiju koje moraju biti jasne.                                      

----------------------------------------------------------

Datum: 21.05.2020

Medij: b92.net

Link: https://www.b92.net/bbc/index.php?yyyy=2020&mm=05&dd=21&nav_id=1670012

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Korona virus: U Srbiji preminulo još dvoje ljudi, više od pet miliona zaraženih u svetu - BBC

U Srbiji je zabeleženo 86 novih slučajeva korona virusa, dok je Svetskog zdravstvenoj organizaciji za jedan dan prijavljeno rekordnih 106 hiljada slučajeva.Broj zaraženih Kovidom-19 u svetu premašio je pet miliona, a u Srbiji je zabeleženo 86 novih slučajeva. Iz Svetske zdravstvene organizacije upozoravaju da je broj zaraženih verovatno i veći, jer mnogi slučajevi nisu registrovani ili dijagnosticirani. Iako virus usporava u delovima Evrope i Azije, to ne znači da je bitka gotova - 106.000 novih slučajeva je prijavljeno SZO-u u poslednja 24 časa, što je novi rekord od početka epidemije. Vlada Srbije je usvojila preporuke kriznog štaba o ublažavanju mera, po kojima od za ulazak u zemlju od petka neće biti neophodan negativan test na korona virus. Istovremeno, Grčka najavljuje početak turističke sezone 15. juna, a mnoge avio-kompanije povećavaju broj letova uz, najčešće, obavezne maske i poštovanje mera zaštite Prema podacima od četvrtka, još dve osobe su izgubile život, čime je ukupan broj umrlih povećan na 237.U Srbiji su u poslednja 24 sata preminule još dve osobe, a zabeleženo je 86 novih slučajeva zaraze, čime je ukupan broj registrovanih slučajeva porastao na 10.919. Do sada se oporavilo ukupno 5.370 ljudi, a testirano je više od 203.799. Zamenica direktora Instituta Batut Darija Kisić Tepavčević uverava da je epidemiološka situacija u Srbiji stabilna i da se trend pada učestalosti virusa nastavlja, prenosi RTS. Vlada Srbije je usvojila preporuke kriznog štaba o ublažavanju mera, po kojima od za ulazak u zemlju od petka neće biti neophodan negativan test na korona virus. Svi građani - i domaći i strani - moći će da uđu u Srbiju, ali će dobijati zdravstvena upozorenja da će boraviti na teritoriji na kojoj virus još cirkuliše, kao i upute za sprečavanje širenja zaraze. Avio-kompanija Er Srbija objavila je da je tokom čitavog trajanja leta obavezno nošenje zaštitnih maski, a u četvrtak je realizovan i prvi komercijalni let ove kompanije ka Cirihu. U nekim gradovima već je počelo testiranje na lični zahteva onih koji nemaju simptome Kovida-19, po ceni od 6.000 dinara. Ovo mogu da koriste svi koji ne ispunjavaju uslove za testiranje o trošku države - između ostalih, putnici koji napuštaju Srbiju, državljani Srbije koji su ušli u zemlju i žele da skrate kućnu izolaciju, kao i zaposleni. Pojedine zdravstvene ustanove koje su bile određene za Kovid-19 bolnice postepeno vraćaju u uobičajen proces rada, a svi medicinski radnici biće testirani na korona virus i tek nakon negativnog rezultata počeće da rade.Klinički centar u Nišu počeće sa redovnim radom od petka, dok će Institut za ortopedsko-kliničke bolesti Banjica funkcionisati redovno od ponedeljka, 25. maja. U Vranju je, međutim, zbog porasta broja zaraženih, ponovo aktivirana Kovid bolnica, koja je zatvorena krajem aprila. U Srbiji od srede traje prijava ljudi za 100 evra finansijske pomoći od države - pored prijave preko sajta Uprave trezora, od petka je otvoren i pozivni centar na broju 0800/101100.Lider Čečenije Ramzan Kadirov prebačen je u bolnicu zbog sumnje na korona virus, prenose ruski mediji. Političar star 43 godine prebačen je u Moskvu u sredu, nakon što je zadobio simptome nalik gripu, prenosi agencija Interfaks. Kako se približavaju letnji godišnji odmori, neke evropske države - među kojima je i Grčka - najavljuju planove za turističku sezonu. Španija je teško pogođena korona virusom, i počinje sa blagim ublažavanjem mera, ali ministarka za ekološku transmisiju Tereza Ribera je izjavila da će turisti moći da posete Španiju već u julu. Američki avion sa respiratorima sletao je u Moskvu. Rusija je u četvrtak zabeležila 3.000 smrtnih slučajeva, dok je ukupno zaraženo 317.554 ljudi. U regiji Dagestan na jugozapadu Rusije je zvanično zabeležen mali broj slučajeva korona virusa, ali doktori strahuju da bi stopa smrtnosti mogla da bude mnogo viša, kako bolnice ostaju bez medicinskog osoblja jer se i doktori razboljevaju. "Sva tri doktora iz mog tima su bolesna. Zamenili su nas zubari dok se ne oporavimo. Dešavalo se i da dnevno umre 10 ljudi ovde", izjavi je doktor Ibrahim Jevtemirov. Kina najavljuje dve milijarde dolara pomoći zemljama širom sveta za borbu protiv korona virusa, prenosi AP, odmah posle predloga Francuske i Nemačke za osnivanje Evropskog fonda za oporavak vrednog 500 milijardi evra za članice EU koje su najteže pogođene virusom Kovid-19. Iranski predsednik izjavio je da je zemlja "na ivici suzbijanja" epidemije korona virusa, iako već treći dan zaredom beleže više od 2.000 slučajeva dnevno. Brazil je odobrio upotrenu anti-malarijskih lekova hlorokina i hidroksihlorokina za lečenje Kovida-19. Čovek iz Malezije osuđen je na smrt pred sudom u Singapuru - preko aplikacije Zum (Zoom). Ova presuda zbog prodaje narkotika prva je u toj zemlji koja je doneta preko video konferencije. Prošle nedelje je i čovek u Nigeriji preko Zuma osuđen na smrtnu kaznu zbog ubistva. Pojedine škole u Južnoj Koreji su počele sa radom posle petomesečne pauze. Zasad ih pohađaju đaci viših razreda koje su na ulazu sačekale posebne kapije, a u učionicama pregrade od plastike. Nošenje maski je obavezno i za đake i za nastavnike. Zbog neradnih dana povodom verskog praznika u mnogim zemljama Evrope, uključujući Francusku i Nemačku - rastu strahovi od širenja virusa. Francuski zvaničnici su upozorili javnost da virus još uvek cirkuliše, a u severnozapadnoj oblasti Bretanji su opet zatvorene brojne plaže nakon što je prošlog vikenda zabeleženo "neprihvatljivo ponašanje". Slovaci od četvrtka mogu da posete osam država bez pokazivanja negativnog testa na koronu ili odlaska u izolaciju pri povratku. Postoji samo jedan uslov, moraju da se vrate u Slovačku u roku od 24 sata. Stanovnici mogu da posete Češku, Poljsku, Mađarsku, Austriju, Hrvatsku, Sloveniju, Nemačku i Švajcarsku. Nemački klub Dinamo Drezden prijavio je dva nova slučaja korona virusa. Igrači i ceo tim nalaze se u dvonedeljnom karantinu od 9. maja i propustili su nastavak Bundeslige 16. maja.Kipar je najavio ublažavanje više mera. Bašte restorana i pabova se otvaraju u četvrtak, kao i frizerski saloni, parkovi i igrališta. Koordinator za Kovid-19 u Sicijliji, Antonio Kandela je uhapšen sa još devetoro ljudi zbog optužni za korupciju, a optuženi su da su ilegalno prisvojili oko 600 miliona evra kroz javne nabavke.Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. Izvor: BBC News na srpskom          

----------------------------------------------------------

Datum: 21.05.2020

Medij: nova.rs

Link: https://nova.rs/drustvo/premijerka-ne-zna-za-koju-namenu-ministarstvo-kupuje-zicu/

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Premijerka ne zna za koju namenu ministarstvo kupuje žicu

Foto: Vesna Lalić/Nova.rs Ministarstvo odbrane Srbije kupuje skoro 2,5 tone žilet-žice za ograđivanje prihvatnih centara za smeštaj migranata i centara za smeštaj azilanata, navedeno je u pozivu javne nabavke objavljenom na sajtu te institucije 15. maja, ali premijerka Ana Brnabić kaže da "u ovom trenutku" ne zna u koje svrhe će žica biti korišćena."Predmet javne nabavke je materijal za izradu žičane ograne za ograđivanje prihvatnih centara za smeštaj migranata i centara za smeštaj azilanata", piše u pozivu za javnu nabavku dobara objavljenom na portalu Ministarstva odbrane 15. maja. Pročitajte još: Premijerka Ana Brnabić je, međutim, danas izjavila da "o tome nije obaveštena, ali na prvu loptu pretpostavlja da su mediji slobodno tumačili razlog nabavke", objavila je TV N1.Na pitanje novinara te televizije da li to znači da ta žica neće biti korišćena za migrantske centre, premijerka je odgovorila da "zaista u ovom trenutku ne znam da će biti korišćena za migrantske centre".Usledilo je i pitanje koji bi drugi povod (za nabavku žice) mogao da bude, na šta je Brnabić odgovorila da zaista ne zna i da mora da proveri sa Ministarstvom odbrane, i predložila novinaru da i on uputi pitanje tom ministarstvu.Podsećamo da Radio Slobodna Evropa, koji je prvi objavio informaciju o spornoj nabavci , navodi da su u dokumentaciji, pored žilet-žice debljine 700 milimetara, predmet javne nabavke i 1.521 metara rebrastog gvožđa u šipkama debljine 20 milimetara i 50 kilograma pocinkovane žice za vezivanje.Kao naručilac navedena je Vojna pošta u Kraljevu, a nabavka se sprovodi kao pregovarački postupak.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram      

----------------------------------------------------------

Datum: 21.05.2020

Medij: autonomija.info

Link: https://www.autonomija.info/jovana-gligorijevic-opasani-zilet-zicom.html

Autori: admin4

Teme: Javne nabavke

Naslov: JOVANA GLIGORIJEVIĆ: Opasani žilet-žicom

  1. maj 2020 Ministarstvo odbrane Srbije kupuje skoro 2,5 tone žilet-žice za ograđivanje prihvatnih centara za smeštaj migranata i centara za smeštaj azilanata, stoji u pozivu javne nabavke objavljenom na sajtu te institucije, a prenosi Radio Slobodna Evropa (RSE). Kolege iz RSE od Ministarstva odbrane nisu dobile odgovor na pitanje zbog čega se žilet-žica postavlja oko centara i koji će centri biti ograđeni. U dokumentaciji na sajtu Ministarstva odbrane stoji da je Kopnena vojska dobila zadatak koji inače ne izvršava u miru, da obezbeđuje prihvatne centre i centre za azil migranata, "te shodno tome eventualna nabavka dobara nije mogla biti predviđena i planirana godišnjim planom nabavki za 2020. godinu". Žilet-žica budi samo gadne asocijacije, od koncentracionih logora do umobolnih poduhvata Viktora Orbana na mađarskim granicama. Žilet-žica služi da povredi i unakazi, a ne da sačuva i obezbedi. Ona je tu da spreči i zatoči. Nešto se sprema, nešto jako loše, u vezi sa politikom Srbije prema migrantima. Njih je u našoj zemlji trenutno svega 1500, a praktično niko od njih ne želi ovde da ostane. U Šidu je vojska, vojska je naručila i žilet-žicu. Vojska, koja u mirnodopskim uslovima nije nadležna za problem migranata. Nešto se, dakle, gadno sprema, uz svu nadu da nije tako. A šta tačno, saznaćemo uskoro. Jer, neko je slagao opoziciju da će dizanjem panike i širenjem mržnje prema migrantima srušiti Aleksandra Vučića. Neko drugi zadojio je mržnjom mlade ljude koji na Instagramu i po internet forumima aplaudiraju i slave ultradesničare zamaskirane šalovima i kapuljačama koji presreću migrante po beogradskim ulicama i kampuju ispred migrantskog centra u Obrenovcu. Od onog nesretnog Brejvika u pokušaju koji je kolima uleteo u isti taj centar napravili su narodnog heroja. Nešto se sprema, jer je antimigrantski sentiment narastao, jer ljudi mrze nedužne ljude i veruju u njihova izmišljena nedela. Jer Vučić neće dozvoliti da on bude označen kao "krivac" za nepostojeće probleme sa migrantima, pa će se radije okrenuti kako vetar duva. Bez obzira na to što je politika zvaničnog Beograda prema migrantima sa Bliskog istoka bila jedna od retkih svetlih tačaka, ako ne i jedina, u eri njegove vladavine. Ali ljudi se plaše stranog i nepoznatog, a kad se plaše, počnu da mrze. I zato stiže žilet-žica. I naravno, ostaje pitanje koga će njome opasati kad ovih 1500 mučenika ode iz Srbije u koju nikad nisu ni želeli da dođu. (Vreme, Foto: mc.rs)Podelite ovu stranicu!

----------------------------------------------------------