Joomla 3.2 Template by Justhost Complaints

Mediji o korupciji

Datum: 28.05.2020

Medij: 24 Sata     Strana: 5

Rubrika: Hronika

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Bivša radnica Doma zdravlja proneverila tri miliona dinara

Bivša radnica Doma zdravlja proneverila tri miliona dinara

Policija je uhapsila N. M. (42), bivšu radnicu Doma zdravlja iz Velike Plane, zbog sumnje da je proneverila više od tri miliona dinara.

Hapšenje je izvršeno u saradnji sa Posebnim odeljenjem za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Beogradu.

Po navodima MUP, ona je osumnjičena da je od 2015. do 2019. godine prisvojila novac u iznosu od 3.059.260 dinara po osnovu naplaćenih participacija koje je primila od medicinskih sestara.

“Sumnja se i da priznanice za naplatu participacije nije evidentirala kroz dnevnik blagajne, već da ih je sakrivala”, piše u saopštenju.

Osumnjičenoj je određeno zadržavanje do 48 sati i uz krivičnu prijavu biće privedena u nadležno tužilaštvo.

----------------------------------------------------------

Datum: 28.05.2020

Medij: Blic     Strana: 6

Rubrika: Politika

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Izbori 2020.

  1. jun

Izbori 2020.

SDS, Nova i PSG izlaze na Vračaru SOCIJALDEMOKRATSKA STRANKA BORISA Tadića, Pokret slobodnih građana Sergeja Trifunovića i Nova stranka Zorana Živkovića izaći će zajedno 21. juna na izbore na opštini Vračar. Lista će se zvati „Oslobodimo Vračar“.

Tadić je juče rekao da će nastaviti da razgovaraju i za neke druge lokalne sredine.

Prema njegovim rečima, SDS je odlučila da nastavi

bojkot na republičkom nivou, jer ne žele da daju legitimitet ovoj vlasti, ali da ne bojkotuju lokalne izbore jer bi na taj način, kaže, bojkotovali građane, budući da se na lokalu odlučuje o životnim stvarima.

Naveo je i da parlamentarni izbori nisu odlučujući po pitanju vlasti u Srbiji, već predsednički.

„U Sporazumu sa narodom nismo naveli da nećemo izaći na

lokalne izbore“, rekao je Tadić.

Aris Movsesijan iz Nove je rekao da je opozicija sve manja što se više deli, te da se taj fenomen mora prekinuti.

„Neka naša lista bude klica koja će doneti promene u Srbiji“, rekao je Movsesijan.

Pavle Grbović iz PSG rekao je da očekuju da 21. juna osvoje prvu malu pobedu i da ovo predstavlja ukrupnjavanje opozicije. ? SDS je odlučila da nastavi bojkot na

SDS je odlučila da nastavi bojkot na republičkom nivou jer ne žele da daju legitimitet vlasti, ali ne bojkotuje lokalne izbore, kaže Tadić

Neozbiljno izaći samo na Vračaru

LIDER POKRETA DVERI Boško Obradović ocenio je da je najava Socijaldemokratske stranke, Nove stranke i Pokreta slobodnih građana da će izaći na lokalne izbore na Vračaru „neozbiljna odluka“ koja može proizvesti dalje nejedinstvo u opoziciji.

„To je pomalo neozbiljno 25 dana pred izbore. Mi smo o tome razgovarali i ranije ali smo tada zaključili da je politički princip važan. Ako smo potpisali ugovor sa narodom i ako smo se obavezali, onda je važno da ostanete pri tome i da tako zaslužite poverenje gradjana“, rekao je Obradović. On je ocenio da je očigledno da je bojkot nešto sa čim vlast ima problem i dobar način na koji opozicija može da se izbori za svoje principe.

„Meni se ne sviđa ta najava Tadića da će se vratiti u nekom novom filmu. Jer ako se taj film svede na odbranu Vračara, to je neozbiljno“, rekao je Obradović.

Lider Dveri je dodao da je naivno verovati da će te stranke iz parlamenta uspeti da se izbore za neophodne promene. ?

PROGLAŠENA SASVIM

NOVA LISTA ZAVETNIKA Republička izborna komisija proglasila je preksinoć izbornu listu „Milica Đurđević

Stamenkovski - Srpska stranka Zavetnici“ za parlamentarne izbore zakazane za 21. jun. RIK je utvrdio da je od 11.204 izjave birača, koliko je ta lista podnela ranije danas, pravno valjanih 10.349, što je više od neophodnih za proglašenje liste, pravno valjanih 10.000 overenih izjava birača. Pre sedam dana RIK je poništio rešenje o proglašenju izborne liste „Hrabro - Milica

Đurđević Stamenkovski - Srpska stranka

Zavetnici“ i dao im rok od 48 sati da Komisiji dostave novu saglasnost nosioca izborne liste, nove izjave svih kandidata za poslanike, kao i najmanje 10.000 overenih potpisa. Međutim, Srpska stranka „Zavetnici“ ponovo je sakupila potpise za izbornu listu. RIK je doneo i rešenje o određivanju predstavnika te liste u prošireni sastav organa za sprovođenje izbora.

Cilj je stvoriti zemlju iz koje mladi ne moraju da odlaze JEDAN OD LIDERA Ujedinjene demokratske Srbije Bojan Đurić rekao je u Jagodini da je fokus politike UDS stvaranje zemlje iz koje ne moraju da odlaze mladi ljudi.

„Dobra vest je da iz Srbije ne mora da odlazi ovoliko, posebno mladih ljudi“, kaže Bojan Đurić.

On je naveo da je jedan od najvećih problema Srbije odlazak, posebno mladih ljudi, da istraživanja pokazuju da je taj broj dostigao 50.000 u prošloj godini, te da je i Međunarodni monetarni fond upozorio Vladu Srbije da mora da donese paket mera kako bi se sprečio odliv mozgova.

Tokom posete Jagodini Đurić je u razgovoru sa građanima objasnio da je fokus politike Ujedinjene demokratske Srbije da stvori uslove da najpreduzimljiviji i najtalenovaniji imaju mogućnost da normalno žive i u svojoj zemlji.

- Fokus politike Ujedinjene demo-

kratske Srbije je stvaranje zemlje u kojoj može da se diše i u kojoj može da se živi. Da najtalentovaniji, da najpreduzimljiviji imaju opciju da normalno mogu da žive i da se razvijaju i u svojoj zemlji - rekao je Đurić.

Nezadovoljni uslovima za život i rad, mladi odlaze u inostranstvo i ostavljaju nezadovoljne privrednike koji teže nego ikada do sada

nalaze stručne radnike, piše u saopštenju u kome se navodi i da će se UDS ozbiljno posvetiti stvaranju uslova da se ovaj trend prekine. ?

Privatizacijom rešiti pitanje vlasništva u sportu

KANDIDAT ZA POSLANIKA koalicije „Zdrava Srbija - Bolja Srbija“ Boško Đurovski izjavio je danas da se taj blok zalaže za donošenje novog zakona o privatizaciji u sportu koji će po njegovim rečima, na efikasan način rešiti pitanje vlasništva i finansiranja sportskih klubova u Srbiji.

Đurovski je naveo da je jedno od mogućih i prihvatljivih rešenja za privatizaciju španski model, prema kome većinski vlasnik kluba ima najveću odgovornost, ali ne može da donosi važne odluke bez navijača i države.

„Osim ulaganja u profesionalni sport, važno je da se što više pažnje i sredstava usmeri ka školskom, amaterskom i rekreativnom sportu, za šta će se ‘Zdrava Srbija - Bolja Srbija‘ svim snagama boriti, jer se po nepisanom pravilu sa jednim uloženim dinarom u sport uštedi tri dinara za ulaganje u zdravstvo“, naveo je Đurovski.

Dodao je da su među prioritetima koalicije i „čist vazduh i voda i zdrava organska hrana“, navodeći da bez zdrave životne sredine i zdravog načina života nema ni adekvatnih uslova za razvoj sporta u Srbiji. ?

Očistićemo korupciju čim SNS padne s vlasti POTPREDSEDNIK NARODNE STRAN-KE Nikola Jovanović izjavio je da je spreman čitav paket mera koji će omogućiti da Beograd i Srbija u prvih šest meseci po padu SNS sa vlasti budu „temeljno očišćeni od korupcije i kriminala“.

„Garantujemo da će Državna revizorska institucija prerasti u Državni računovodstveni sud sa mnogo više izvršnih ovlašćenja nego sada, kao i formiranje Specijalnog tužilaštva za borbu protiv visoke korupcije“, rekao je Jovanović u programu „Otvoreno“, u kojem je učestvovao sa potpredsednikom Narodne stranke i poslanikom u Skupštini Vojvodine Borislavom Novakovićem.

Jovanović je naveo i da će biti znatno ojačana funkcija gradskog pravobranioca i da je za to zatražio tehničku pomoć od zvaničnika

visoke korupcije“, rekao je Jovanović u programu „Otvoreno“, u kojem je učestvovao sa potpredsednikom Narodne stranke i poslanikom u Skupštini Vojvodine Borislavom

Jovanović je naveo i da će biti znatno ojačana funkcija gradskog pravobranioca i da je za to zatražio tehničku pomoć od zvaničnika

Čikaga tokom posete tom gradu krajem novembra 2019. godine.

„Pripremamo dokumetaciju o svim kriminalnim delima i pažljivo pratimo trag novca, što ćemo objaviti u Beloj knjizi o kriminalu i korupciji, čija je izrada u toku“, rekao je Jovanović.

Novaković je rekao da su gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević i njegov najbliži saradnik Slobodan Milić umešani u korupciju u tom gradu.

„Milićeva porodična firma ‘S kapital‘, koju je 2013. osnovao sa kapitalom od 1.000 dinara sada pravi cele komplekse zgrada i ima građevine u vrednosti većoj od 20 miliona evra. Izgradili su naselje Telepska dolina, a sada na sedam lokacija u Novom Sadu zaokružuju investiciju od 50 zgrada. Samo u ovom trenutku

grade 19 zgrada“, naveo je

Novaković. ?

„Milićeva porodična firma ‘S kapital‘, koju je 2013. osnovao sa kapitalom od 1.000 dinara sada pravi cele komplekse zgrada i ima građevine u vrednosti većoj od 20 miliona evra. Izgradili su naselje Telepska dolina, a sada na sedam lokacija u Novom Sadu zaokružuju investiciju od 50 zgrada. Samo u ovom trenutku

grade 19 zgrada“, naveo je

Novaković.

----------------------------------------------------------

Datum: 28.05.2020

Medij: Danas     Strana: 9

Rubrika: Društvo

Autori: Vesna Andrić

Teme: Informacije od javnog značaja

Naslov: Moguća i tužba zbog incidenta

Poverenik za informacije odjavnogznačaja i Ministarstvo prosvete istražuju pozadinu propusta sa esDnevnikom

Moguća i tužba zbog incidenta

Beograd - Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Milan Marinović zatražio je od Ministarstva prosvete informacije u vezi sa uočenim propustima u funkcionisanju elektronskog dnevnika (esDnevnik) i obradom podataka o ličnosti, potvrđeno je Danasu u službi Poverenika.

Kako nam je rečeno, Ministarstvu je dat rok do kraja nedelje da dostavi tražene informacije, nakon čega će Poverenik odlučiti o preduzimanju daljih mera, među kojima je i mogućnost pokretanja nadzora.

S druge strane, i Ministarstvo prosvete je zatražilo izjašnjenje od izvođača koji održava esDnevnik, posebno o postavljanju reklame privatne kompanije na zvanični portal za pristup roditelja podacima iz dnevnika. U Ministarstvu za Danas napominju da će nakon što dobiju odgovor odlučiti o daljim koracima i da će, ukoliko bude osnova za tužbu protiv kompanije koja je postavila novi portal, ona biti pokrenuta. Ističu da dosad nije bilo problema u saradnji sa izvođačem koji održava esDnevnika i da je ovo prvi incident.

U Ministarstvu prosvete kažu da su upoznati sa činjenicom da je reklama privatne firme za nadograđenu verziju esDnevnika „iskakala" sa zvaničnog portala preko koga se pristupa podacima u elektronskom dnevniku.

- Upoznati smo u toku dana kada se reklama pojavila i na naš zahtev je hitno uklonjena. Napominjemo da se ne radi ni o kakvom upadu u sistem radi postavljanja reklame već da je to urađeno bespravno od strane kompanije koja je proizvela i koja održava softversko rešenje esDnevnika. Odmah po saznanju da postoji mogućnost pristupa esDnevniku putem portala privatne kompanije, ona je ljubazno zamoljena da ga ukine, što je i urađeno u vrlo kratkom roku - kažu u Ministarstvu.

Na pitanje da li je firma „Tesla softver“ imala dozvolu Ministarstva da povlači podatke iz esDnevnika i ako nije, da li znaju odakle privatnoj kompaniji podaci učenika i roditelja, iz Ministarstva odgovaraju da firma „Tesla softver“ nije dobila pravo da pristupi podacima u esDnevniku, niti je pristupila podacima „u smislu u kojem je postavljeno pitanje".

- Podatke su prikazivah samo roditeljima koji su im dali ključ za pristup podacima u esDnevniku, a to su oni roditelji koji su u drugi sistem uneli korisničko ime i lozinku. Pritom, roditelji su od pomenute privatne kompanije dobili određeno obaveštenje i uslove sa kojima su trebali da se saglase pre korišćenja drugog portala za pristup podacima, a pristup je omogućen tek nakon što su uneli korisničko ime i lozinku, koje je taj drugi portal prosledio esDnevniku, kako bi se predstavio kao roditelj i na osnovu toga dobio podatke koje će prikazati roditelju - kažu u Ministarstvu.

Objašnjavaju i kako to funkcioniše u praksi:

- Poređenja radi, svi mi koristimo elektronsku poštu. Neko pristupa kroz veb mejl (npr. Google je pravi primer, kada se u veb pretraživač unese adresa mail.google.com, a zatim se unese adresa elektronske pošte i lozinka), a neki tom istom mejlu pristupaju putem klijenta na laptopu ili mobilnom telefonu. Jedan od mnogobrojnih klijenata je Microsoft Outlook. To svakako ne znači da Microsoft kod sebe čuva podatke svih mejlova. Čak ne čuva kod sebe ni mejlove onog korisnika koji Outlook koristi za pristup svom mejlu, već samo dohvata mejlove sa servera i prikazuje ih korisniku (uz eventualno čuvanje na računaru korisnika, u zavisnosti od podešavanja). Ono što je vrlo važno napomenuti, Outlook nije mogao ni da dohvati ni da prikaže bilo koji mejl dok korisnik ne unese ispravne kredencijale za pristup mejlu, objašnjavaju u Ministarstvu.

Analogno je, kažu, i u slučaju novog portala koji je postavila privatna kompanija, s tim da se ne radi o univerzalnoj aplikaciji kojom može da se pristupi bilo kojem dnevniku, već aplikaciji koja je prilagođena za pristup (isključivo na osnovu saglasnosti korisnika i unošenja korisničkog imena i šifre) podacima iz esDnevnika.

- Druga razlika u odnosu na opisani scenario je ta što je novi portal veb aplikacija, za razliku od opisanog mejl klijenta koji je najčešće desktop aplikacija Novi portal privatne kompanije, kao veb aplikacija, bio je postavljen na adresu moja.eskola.rs, a podatke je i dalje pribavljao iz esDnevnika, i to tek nakon što roditelji unesu kredencijale za pristup esDnevniku, koje je novi portal koristio da bi esDnevniku dokazao da se podaci pribavljaju na zahtev roditelja koji ima pravo da im pristupa - ističu u Ministarstvu.

Vesna Andrić

„Tesla softver" bez odgovora

Naš list pokušao je da dobije odgovore i iz kompanije „Tesla softver". Na njihovom portalu odakle je do petka popodne bilo moguće pristupiti esDnevniku u vlasništvu Ministarstva prosvete, nema telefona i i imejl adrese za kontakt. Jedino smo u dokumentu koji se odnosi na politiku privatnosti firme smo pronašli imejl adresu na koju smo u ponedeljak poslali pitanja, ali do zaključenja ovog izdanja odgovornismo dobili.

Ministarstvo: Firma „Tesla softver“ nije dobila pravo da pristupi podacima u esDnevniku

----------------------------------------------------------

Datum: 28.05.2020

Medij: Danas     Strana: 8

Rubrika: Društvo

Autori: K. Živanović

Teme: Informacije od javnog značaja

Naslov: Šabić: Tužilaštvo ništa nije uradilo ni prvi put

Advokat o zloupotrebi ličnih podataka penzionera od strane SNS

Šabić: Tužilaštvo ništa nije uradilo ni prvi put

Već sam podnosio krivičnu prijavu protiv naprednjaka zbog iste stvari SNS bi se

mogao suočiti sa hiljadama privatnih

krivičnih tužbi od strane građana čije podatke ima

Beograd ¦ Pismo koje ovih dana stiže na adrese svih penzionera neminovno podseća na ono zbog kojeg sam, tada kao poverenik, u decembru 2018. podneo krivičnu prijavu protiv N. N. lica iz Fonda PIO zbog sumnje da je predalo bazu podataka svih osiguranika Fonda, njih 1,7 miliona, Srpskoj naprednoj stranci - kaže za Danas advokat Rodoljub Šabić, povodom novog pisma naprednjaka koje je ovih dana stiglo na adrese svih penzionera u Srbiji, a čije lične podatke može da ima samo PIO fond.

Nekadašnji poverenik podseća da su 2018, povodom sličnog pisma, po njegovom nalogu saradnici poverenika sproveli nadzor u Generalnom sekretarijatu predsednika Srbije, u SNS i u Fondu PIO.

- U postupku nadzora u GS predsednika Republike isključena je veza sa slanjem ovih pisama, odnosno obradom podataka penzionera od strane sekretarijata predsednika. Postupak uSNSje potvrdio da stranka stoji iza slanja pisama, s tim što je „objašnjeno“ da su lični podaci prikupljeni od strane aktivista u akciji siguran glas, odnosno od vrata do vrata. I proverom u pošti utvrđeno je da je SNS uputio tih nešto više od 1,7 milionapisama - ističe Šabić.

Međutim, dodaje, krajnje je bilo neuverljivo objašnjenje o prikupljanju ličnih podataka od strane aktivista SNS, pogotovo jer je broj 1,7 miliona u potpunosti odgovarao ukupnom broju osiguranika Fonda PIO. Prema Šabićevim rečima, činjenica da je Fond i na ponovljen zahtev poverenika ostao „nem“ i nije se izjasnio govorila je direktno u prilog sumnji da je neko iz Fonda predao podatke SNS-u.

- Zato sam tada, zbog odbijanja dužne saradnje, podneo prekršajnu prijavu protiv direktora Fonda, a i krivičnu prijavu protiv N.N. lica u Fondu PIO za krivično delo iz či. 146 Krivičnog zakonika za koje je zaprećena kazna zatvora do tri godine i koje se goni po službenoj dužnosti. Postojao je i osnov za pokretanje postupka protiv odgovornih lica u SNS za mnoštvo krivičnih dela iz istog člana KZ jer je reč o delu koje se goni po privatnoj tužbi, postupak može pokrenuti samo oštećeni, ne i poverenik - napominje Šabić.

On podseća da je od prvog pisma prošlo godinu i po dana, a tužilaštvo „ro žalosnom običaju" nije uradilo ništa, „bar ništa ozbiljno i stvar se evo ponovila“. Naš sagovornik veruje da će aktuelni poverenik sprovesti postupak i da će utvrditi „manje više iste činjenice".

- Novi postupak nadzora trebalo bi da da odgovor na jedno zanimljivo pitanje - da li SNS samo nastavlja da eksploatiše bazu podataka koju mu je neko iz Fonda PIO stavio na raspolaganje pre godinu i po ili treba sumnjati u novu, dodatnu predaju ažuriranih podataka o penzionerima, odnosno novo krivično delo, s obzirom na činjenicu da sada pisma SNS dobijaju i ljudi koji 2018. nisu bili u bazi podataka Fonda, tj. nisu bili penzioneri - naglašava Šabić. On dodaje da bi tužilaštvo moralo da uradi ono što je trebalo odavno, da pokrene postupak za odgovornost nekog od ljudi i Fonda PIO. Šabić upozorava da bi se SNS mogao suočiti sa hiljadama privatnih krivičnih tužbi od strane građana čije podatke ima, odnosno obrađuje bez osnova.

- To bi u uređenoj pravnoj državi bilo logično očekivati. Kod nas međutim tužilaštvo po pravilu zatvara oči pred krivičnim delima izvršenim od strane ili u korist ljudi iz vlasti. A građani se što zbog neznanja što zbog inertnosti, sporosti i nespremnosti sudova da sude protiv ljudi iz vlasti, nerado odlučuju da sami pokreću postupke - zaključuje Šabić, dodajući da smo svedoci još jedne od mnoštva situacija u kojoj vlast pokazuje da je, kad god joj zatreba, spremna da ne poštuje pravo građana na zaštitu podataka o ličnosti.

Pismo zahvalnosti penzionerima potpisao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u svojstvu predsednika Srpske napredne stranke. Upućeno je na 1,7 miliona adresa, odnosno svim penzionerima u Srbiji. U pismu se pored zahvalnosti, nabrajaju sva „dostignuća“ naprednjaka, posebno na polju zdravstva.

  1. Živanović

Poverenik: Obratićemo se tužilaštvu Poverenikza informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Milan Marinovič potvrdio je za Danas da će se služba Poverenika obratiti tužilaštvu povodom zloupotrebe ličnih podataka penzionera u Srbiji.

- Dopis tužilaštvu je u fazi izrade i čim bude završen biće im prosleđen. Najverovatnije danas - istakao je Marinović.

----------------------------------------------------------

Datum: 28.05.2020

Medij: Danas     Strana: 11

Rubrika: Dijalog

Autori: Aleksandar Dikić

Teme: Korupcija

Naslov: Nova opozicija kao strašilo

Nova opozicija kao strašilo

Aleksandar

Dikić

Kukavice vole kontrolisane neizvesnosti. Zato vlast ove izbore doživljava kao vrstu pokazne vežbe, simulaciju hladnog građanskog rata, igrokaz u kojem se unapred zna pobednik. Jedina nedoumica ostavljena je za začelje tabele. Ne zna se još uvek ko je najbolje opcija za osvežavanje poželjne opozicije.

Umesto da tema izbora bude smena ili opstanak vlasti, po svemu sudeći odlučivaće se o smeni i opstanku opozicije. lako je obema stranama potrebna potvrda legitimnosti, vlast može bezbrižno da sačeka povečerje 21. juna i da slavodobitno proglasi ubedljivu pobedu. Opozicija ili „opozicija" ima mnogo razloga za brigu.

Veliko je pitanje da li će se produžiti „ugovor o privremenim i povremenim skupštinskim poslovima“ veteranima srpskog političkog pozorišta ili je došlo vreme da mladi lavovi dobiju priliku koju život samo jednom pruža. Vlasnik cirkusa ili ukrotitelj lavova već je bacio na sredinu šatre slaninu sa tri odsto masti, otključao je katance i prodrmao kaveze svojih Ijubimaca. Moraće samo da sačeka nekoliko nedelja da publika jačinom aplauza izabere zverke koje su zaslužile novi Š stari angažman u cirkusu Koroni.

U eri potrošačkog društva sve, pa i ljudi, nosi marku, cenu i rok trajanja. To pogotovo važi za političare, čiji je rok trajanja, kao i potrošnoj robi, sve kraći i kraći.

Zamislite na istoj polici Vjericu Radetu i Milicu Zavetnicu. Kao dabirate između Simensa A5O i Samsunga A5O. lako će mnogi reći (i biće u pravu), telefon je telefon, klinci čitaj biračko telo, kupuju model koji ide uz životnu filozofiju njihove generacije - lepo za oko, lako za mozak.

Ali nije samo forma drugačija i prilagođena aforizmu postindustrijske revolucije - što pametniji telefoni, to gluplji korisnici. Novi proizvodi sociopolitičkog inženjeringa se i sadržajno razlikuju od prevaziđenih prethodnika. Oni svakođnevno probijaju granice, u ovom slučaju granice zdravog razuma.

Na tom vašaru taštine raf će deliti na primer Šešelj i Vacić. Dok se Šešeljeva megalomanija zaustavila na mitskoj granici K-K-V, bivši radikalskijunošasakodnimbrojem 1389 premašuje vojvodine vidike i šestarom doseže čak do Drača, Sentandreje i Atosa.

Na drugom polu sličan je „napredak“. U odeljku „zamrznuto voće“ kupac će moći da izmeri specifičnu težinu Čedomira Jovanovića i Aleksandra Olenika. Opšte je mesto da je princ petooktobarske revolucije popularniji u Sarajevu nego u Beogradu i da će pre postati većnik u Vogošći nego odbornik na Dorćolu. Godinama je sablažnjavao srpsku javnost o političkoj nužnosti prihvatanja nezavisnosti Kosova i moralnoj nužnosti suočavanja sa genocidom u Srebrenici. Sada njegovo mesto u parlamentu želi da preuzme advokat koji bi Srbiji naplatio ratnu štetu i sudski određenu sumu uplatio (uz pozamašnu proviziju, razume se, advokat je ipak advokat) na žiro račun vlada u Zagrebu, Sarajevu i Prištini. Takođe, onako usput, zanavekbi odvojio, rasrbio Crnu Goru, ukinuo Republiku Srpsku i reetatizovao Vojvodinu.

Nova „opozicija“ biće ubrana sa patrijotskog i graDžanskog ekstrema i služiće kao strašilo režimu koji samo uz takve može delovati prihvatljivo, uravnoteženo i čovekoliko.

Narod je već obogotvorio svog Vođu. Doživljava ga kao natprirodno stvorenje koje u sebi spaja raspetog Isusa Hrista, mudrog Solomona i milosrdnu Majku Terezu. Ne sluti puk da je On neprozirnim plaštom nevinosti prekrio nezapamćenu kompciju i pljačku, a državu pretvorio u porodično preduzeće koje funkcioniše po mafijaškim pravilima.

Narodu su već punih osam godina podvezana krila. Srpski dvoglavi orao pretvoren je u očerupano pile, jeffinije i bajatije od onogizLidla.

Problemi u Srbiji stihijski narastaju. Vučića će oboriti sila koja ga je i dovela na vlast. Ishodište te sile je kombinacija socijalnog bunta, nacionalnog poniženja i međunarodne rekompozicije.

Ekonomski kolaps kao posledica globalne recesije nateraće samo deo građana da granične prelaze iskoriste kao otirač za skidanje blata iz kog beže. Oni koji ostaju pretvoriće se u armiju sankilota - tradicionalnih izvođača revolucije, koja može biti trojakog karaktera baš kao i njeni uzroci - socijalna, nacionalna i demokratska.

Potpisivanje pravno-obavezujućeg sporazuma oduzeće Vučiću nacionalnu legitimaciju, a taj papir mu je neophodan kako bi sebi i svojoj vladavini produžio rok trajanja pred nestrpljivom međunarodnom zajednicom. Problem je što Albanci sve više zauzimaju poziciju Severnih Vijetnamaca,

? Vučić više neće moći da nosi masku boga Janusa ida sakriva

dvoličnost svoje politike. Ne može se jednom evropskom zemljom u 21. veku vladati staljinističkim metodama, niti će ta zemlja, ma kakva bila, ćuteći trpeti da bude bačena na rep svetske civilizacije

vreme radi za njih i oni nisu čekali ceo vek i dali tolike žrtve da bi sada pravili bilo kakve kompromise sa pobeđenim Srbima.

Vučić više neće moći da nosi masku boga Janusa i da sakriva dvoličnost svoje politike. Ne može se jednom evropskom zemljom u 21. veku vladati staljinističkim metodama, niti će ta zemlja, ma kakva bila, ćuteći trpeti da bude bačena na rep svetske civilizacije. Niko više u njega neće gledati kao u deus eh machina, čak ni infantilni penzioneri sa stalnom potrebom za predmetom obožavanja.

Na nama je da, kada ovo sve prođe, dobro zapamtimo sve šta nam se desilo i da iz svega ovoga izađemo jači i mudriji. Ritualno gledam Utisak nedelje i Olju smatram nepogrešivim tumačem naše stvarnosti. Pitam se kako će ona u svojim memoarima opisati ovo vreme i život slobodoumnih ljudi u ovom mentalnom zatvoru u koji smo ubačeni kao Monte Kristo.

Pod najgorima, najboljima je uvek najteže. Takojeinjoj.

Na nama je da ne zaboravimo. Jer oni koji hoće da zaborave, spremni su sve ovo da ponove!

Autorje klinički toksikolog, član Glavnog odbora Demokratske stranke

----------------------------------------------------------

Datum: 28.05.2020

Medij: Danas     Strana: 12

Rubrika: Dijalog

Autori: Mladen Obradović, Beograd

Teme: Korupcija

Naslov: Šta je istina o respiratorima?

Šta je istina i o respiratorima?

Još uvek aktuelna pandemija korona virusa nameće između ostalog i pitanje iz naslova.

Pošto su svi građani Srbije upoznati sa značajem tih „mašina za disanje koje život znače", mislim da bi oni trebalo da znaju istinu o tome šta se sve dešavalo sa njima, pre svega o stvarnom broju respiratora kojima raspolaže naš zdravstveni sistem. Prava, istinita informacija bi mnogo značila, pre svega u cilju smirivanja određenih napetosti, nedoumica i pojava zabrinutosti u vezi sa pitanjem bezbednosti svih nas.

Na osnovu dostupnih informacija, koje su se pojavljivale tokom dva meseca trajanja vanrednog stanja, nismo bili u mogučnosti da dobijemotakvu pouzdanu informaciju.

Pođimo redom. Prvo nas je predsednica vlade obavestila da je „broj respiratora" državna tajna (!?). Odmah je to demantovao predsednik države izjavom da „raspolažemo sa 1.008 respiratora". Dalje su sledile njegove izjave o kineskom poklonu od stotinu respiratora - kliničkih, a zatim i 200 pokretnih respiratora, takođe iz Kine. Sledi podatak o poklonu Norveške od 15 respiratora, poreklom iz Hongkonga. Najzad, sledi predsednikova izjava da je Srbija kupila čak 2.200 respiratora (?). Ostaje međutim nepoznato koliko smo sve te respiratore platili, i po kojoj ceni, odnosno koliko su to platili svi građani Srbije, posredstvom budžeta.

Svakako je dobro što smo, sudeči po gornjim podacima, u borbi protiv korone imali na raspolaganju skoro 4.000 respiratora, ali istovremeno bili svedoci da je tokom pandemije na respiratorima u proseku svakog dana bilo svega oko 100 obolelih (!?). Ipak, ostaje pitanje iz naslova.

Mladen Obradović, Beograd

----------------------------------------------------------

Datum: 28.05.2020

Medij: Danas     Strana: 1,7

Rubrika: Društvo

Autori: Vuk Jeremić

Teme: Korupcija/Javne nabavke

Naslov: Vučić poziva na objavljivanje podataka o nabavkama, Vlada ih uskraćuje

Vučić poziva na objavljivanje podataka o nabavkama, Vlada ih uskraćuje

Nakon pisanja Danasapredsednik Srbije „podstakao“ nadležne da dostave informacije o nabavljanju medicinske opreme tokom vanrednog stanja

Slijepčević: Proteknu i godine dok ne dobijemo sve podatke

Šuković: Nabavke medicinske opreme su rađene u velikoj brzini zbog pogrešne procene o ozbiljnosti virusa

Karađinović: Zdravstvo najkorumpiranija oblast u društvu

Beograd - Predsednik Srbije Aleksandar Vučić juče je, obraćajući se medijima, izjavio da podstiče nadležne državne organe da što pre naprave i daju javnosti izveštaj o nabavci respiratora, jer je, kako je naveo, uveren da su sve radili po zakonu, a u teškim uslovima.

- „Da izađu i pokažu koliko su brige i truda uložili za građane Srbije, rekao je Vučić u Smederevskoj Palanci, iskazavši uverenje da će taj izveštaj uskoro biti predstavljen.

Ipak, nepune dve nedelje pre predsednikovog podsticaja, Vlada Srbije je odbila da informacije o nabavkama međicinske opreme dostavi Topličkom centru za demokratiju i ljudska prava. U zaključku Sekretarijata Vlade od 15. maja odbijen je zahtev Topličkog centra za dostavljanje informacija o nabavkama medicinske opreme i pratećim uslugama i radovima u cilju suzbijanja pandemije. Toplički centar je po Zakonu o dostupnosti informacija tražio i kompletne podatke o predmetu i količini pribavljenih usluga i radova, sa informacijama o dobavljačima, ugovorenoj ceni, datumu zaključenja ugovora i isporuke ugovorenih dobara. Zahtev je podrazumevao i informacije o uslugama i dobrima koji su plaćeni, a nisu isporučeni, ali i izvoru njihovog finansiranja i analizi koja im je prethodila.

U zaključku koji je objavio Toplički centar, Sekretarijat Vlade je istakao da je njihov zahtev „preširoko postavljen u pogledu traženja prevelikog broja dokumenata, a pri tom bez navođenja informacije koja se zaista i traži“. Iz tog razloga Vlada je uputila zahtev Topličkom centru da zahtev dopuni i precizira opis traženih informacija, što su ovi odbili, smatrajući da je njihov zahtev sasvim jasan i razumljiv. Pozivajući se na član Zakona o dostupnosti informacija koji kaže da će se odbiti zahtev „ako tražilac ne otkloni nedostatke" Vlada je, nakon roka od 15 dana, odbacila njihov zahtev kao neuredan.

Toplički centar je u jučerašnjem saopštenju zaključak Vlade okarakterisao kao „sraman i skandalozan" navodeći da motiv za skrivanje informacija imaju samo oni kojima otkrivanje istine ne ide u prilog. Dragan Dobrašinović, direktor Topličkog centra navodi za Danas da vlast koja radi u interesu građana nema razloga da bilo šta krije. „Ali kad vidimo da oni ne dostavljaju podatke ni Savetu za borbu protiv korupcije, telu Vlade Srbije, očigledno da se krije mnogo toga“, kaže Dobrašinović.

Izjava predsednika Srbije usledila je istog dana kada je i list Danas objavio priču o tome da Republički fond za zdravstveno osiguranje već dve nedelje odbija da Savetu za borbu protiv korupcije dostavi precizne informacije o medicinskoj robi i uslugama koje su kupljene i dobijene putem donacija tokom vanrednog stanja.

Dušan Slijepčević, član Saveta upitan da prokomentariše predsednikov podsticaj, naglašava da duboko veruje da će tražene podatke i dobiti.

- Pitanje je samo kada ćemo ih dobiti, pošto često proteknu meseci, pa i godine dok ne dobijemo sve podatke koje tražimo, navodi Slijepčević. On ističe da su sve vlasti od osnivanja Saveta imali isti odnos prema ovom telu.

- Pre nego što osvoje vlast i neposredno po promeni režima, obećavaju nam kule i gradove. Međutim, taj odnos se vrlo brzo promeni. Danas vi imate situaciju da aktuelna vlast, koja je u velikoj meri i pobedila zahvaljujući našim izveštajima o 24 sporne privatizacije, danas koristi naše izveštaje samo kada treba napasti opoziciju. A istovremeno čine sve kako bi nas onemogućili da efikasno radimo, kaže Slijepčević.

Bivši član ovog tela, ekonomista Danilo Šuković ističe da je skeptičan da će puni podaci o nabavkama tokom vanrednog stanja biti i dostavljeni.

- Veliki je broj ugovora koji ni dan danas nisu u celosti objavljeni, od Fijata do Jata. Nabavke medicinske opreme su rađene u velikoj brzini zbog pogrešne procene o ozbiljnosti virusa. Bojim se da nećemo saznati šta je sve u toj brzini rađeno i kako je nabavljana roba i usluge. Nadam se da grešim, ističe Šuković.

Prema rečima Draška Karađinovića koordinatora udruženja Doktori protiv korupcije, to što su trenutno nedostupne informacije o nabavci medicinske opreme za vreme vanrednog stanja, ne predstavlja nikakav izuzetak u odnosu na to kako stvari u zdravstvu funkcionišu u normalnim okolnostima.

- Zdravstvo je ogromno tržište, na koje godišnje odlazi 11 odsto BDP-a. Tu se svake godine obavi više hiljada javnih nabavki, a ima jako malo transparentnog poslovanja. Pritom, niko ne podnosi račun zbog neracionalnog trošenja sredstava zbog čega brojna istraživanja pokazuju da je zdravstvo najkorumpiranija oblast u društvu, naglašava Karađinović dodajući da je korupcija u Srbiji postala tradicija.

Vuk Jeremić

Bez odgovora RFZO

Danas je u toku jučerašnjeg dana poslao pitanja Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje vezana za zahtev za dostavljanje informacija koje je ovoj instituciji poslao Savet za borbu protiv korupcije. Do zaključenja ovog broja odgovori nisu stigli, pa nismo bili u prilici da saznamo da li se radi na prikupljanju traženih podataka i da li će odgovoriti Savetu.

----------------------------------------------------------

Datum: 28.05.2020

Medij: Dnevnik     Strana: 3

Rubrika: Politika

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: IZBORI 2020.

IZBORI 2020.

Stranke moguda se žale Nadzornom

odboru

Nadzorni odbor, koji je formiran pri Skupštini Srbije, pozvao je juče političke stranke da se obrate tom telu ukoliko imaju primedbe u vezi s njihovom zastupljenošću u medijima, saopšteno je iz parlamenta.

Učesnici u izbornoj kampanji primedbe mogu podneti putem elektronske pošte na adresu nadzorni.odborparlament.rs.

To je zaključeno na jučerašnjoj sednici Odbora kojoj je predsedavao Svetislav Goncić, a prisustvovali su Nikola Žutić, Branislav Klanšček, Dragan Varagić, Ivona Pantelić i drugi.

RIK proglasio listu

„Zavetnici”

Republička izborna komisija proglasila je sinoć izbornu listu „Milica Burđević Stamenkovski - Srpska stranka Zavetnici” za parlamentarne izbore zakazane za 21. jun. RIK je utvrdio da je od 11.204 izjave birača, koliko je ta lista podnela ranije juče, pravno valjanih 10.349, što je više od neophodnih, za proglašenje liste, pravno valjanih 10.000 overenih izjava birača. Pre sedam dana RIK je poništio rešenje o proglašenju izborne liste „Hrabro - Milica Burđević Stamenkovski - Srpska stranka Zavetnici” i dao im rok od 48 sati da Komisiji dostave novu saglasnost nosioca izborne liste, nove izjave svih kandidata za poslanike, kao i najmanje 10.000 overenih potpisa birača. Međutim, Srpska stranka „Zavetnici” ponovo je sakupila potpise za izbornu listu.

GO SNS-a: Marginalni marksista Novaković Gradski odbor Srpske napredne stranke Novog Sada pozdravlja najavu šefa Odborničke grupe Saveza za Srbiju u Skupštini Beograda Nikole Jovanovića da će uskoro biti izdata „Bela knjiga o korupciji i kriminalu”. Iskreno se nadamo da će veliki prostor u knjizi zauzeti poduhvati Dragana Bilasa, Vuka Jeremića, Borislava Novakovića i mnogih DOSovih funkcionera, bez obzira na to kom su rangu kriminala pripadali, saopštio je GO SNS-a. Mlade generacije koje se ne sećaju „petooktobarske” otimačine imaće priliku da se uvere u „poduhvate” revolucionara, posebno kada je reč o kriminalnim privatizacijama, krađi umetničkih slika i nameštaja iz Narodne skupštine, a centralni deo predlažemo da obuhvati tema „Kako za kratko vreme zaraditi pola milijade evra na legalan način?”

„Što se tiče prozivki bivšeg prvog čoveka Novog Sada Borislava Novakovića, sada marginalnog marksiste u kvazidesničarskoj stranci, radi se o čoveku koji je gubitkom privilegija potpuno izgubio kompas. Novaković je ostao zanimljiv jedino pravosudnim organima, kojima će morati da objasni na koji način je nestalo četiri miliona evra tokom izgradnje Bulevara Evrope”, saopštili su novosadski naprednjaci.

SDS, PSG i Nova zajedno na izborima

na Vračaru

Socijaldemokratska stranka Borisa Tadića, Pokret slobodnih građana Sergeja Trifunovića i Nova stranka Zorana Živkovića izaći će zajedno 21. juna na izbore u opštini Vračar. Lista će se zvati „Oslobodimo Vračar”. Tadić je na pres-konferenciji kazao da će nastaviti da razgovaraju i za neke druge lokalne sredine. Po njegovim rečima, SDS je odlučio da nastavi bojkot na republičkom nivou jer ne žele da daju legitimitet ovoj vlasti, ali da ne bojkotuju lokalne izbore. Naveo je i da parlamentarni izbori nisu odlučujući po pitanju vlasti u Srbiji, već predsednički.

Vuletić: Tadić i Šutanovac bi da operu biografije kao nova politička opcija”, saopštio je generalni sekretar Pokreta socijalista Predrag Vuletić. „Narod odlično i nepogrešivo pamti kada su šetali obučeni u NATO uniformama, kada su od Vojske pravili grupu građana u pocepanim uniformama i izlizanim čizmama, želeći da se na taj način oduže onima koji su ih za takva nečasna dela debelo plaćali. Tandem Tadić-Šutanovac bio je idealan da ponizi, uništi i satre srpsku vojsku i njenu svetlu prošlost. Predsednik Republike Aleksandar Vučić i ministar odbrane Aleksandar Vulin, koji su vratili poštovanje srpskoj vojsci, ojačali je i osavremenili, glavna su meta onima koji bi opet da nose NATO obeležja i klanjaju se onima koji su nas bombardovali”, saopštio je Vuletić.

SRS: Više za kulturu,

manje za NVO

Srpska radikalna stranka saopštila je juče da se protivi finansiranju „antisrpskih i antidržavnih” nevladinih organizacija iz budžeta Srbije. Umesto toga, SRS traži da se taj novac preusmeri na finansiranje programa koji promovišu nacionalnu kulturu, „koja je u Srbiji decenijama zapostavljana”.

Šapić: Sport ne sme biti deo tržišta žišta - poručio je juče predsednik Srpskog patriotskog saveza (SPAS)i nosilac liste „Pobeda za Srbiju” Aleksandar Šapić.

On je naglasio da „država i narod koji ne ulažu u svoj sport, kulturu i obrazovanje, ne mogu sačuvati nacionalni identitet i njihova budućnost nikada neće biti svetla”.

----------------------------------------------------------

Datum: 28.05.2020

Medij: Dnevnik     Strana: 16

Rubrika: Novi Sad

Autori: Redakcija

Teme: Javno privatno partnerstvo

Naslov: Sklapa se javno-privatno partnerstvo

DANAS ZASEDA KARLOVAČKA SKUPŠTINA

Sklapa ce javno-privatno

partnerstvo

Trideset šesta sednica Skupštine opštine Sremski Karlovci, otkazana 17. marta zbog vanrednog stanja, biće održana danas u 9 sati. Dnevni red martovske sednice je dopunjen, pa će tako odbornici odlučivati o 12 tačaka, od kojih se tri odnose na prodaju građevinskog zemljišta u Kišovoj bari.

Skupština će se danas izjasniti o Predlogu elaborata o opravdanosti prodaje građevinskog zemljišta privrednom društvu „Javor”, kao io Predlogu o dodeli takozvane de minimis državne pomoći tom preduzeću. Razmatraće se i Predlog ugovora o prodaji zemljišta SZR-u „Eurofleks”.

Još jedan ugovor naći će se na dnevnom redu današnjeg zasedanja karlovačke Skupštine. Reč je o konačnom nacrtu ugovora o javno-privatnom partnerstvu u oblasti javnog osvetljenja, koji treba da bude sklopljen na 15 godina.

Odbornici treba da izglasaju i Odluku o obrazovanju i otvaranju budžetskog fonda za finansiranje programa i planova zaštite životne sredine, te Odluku o javnom okupljanju. Biće podneta i tri iizveštaja. Prvi se tiče stanja bazbednosti saobraćaja na teritoriji opštine u 2019. godini. Drugi je izveštaj o radu Opštinskog pravobranilaštva, a treći o stepenu usklađenosti planiranih i realizovanih aktivnosti iz Programa poslovanja JKP „Belilo” .

Skupština treba i da se saglasi s Predlogom statuta „Belila”, kao i da donese odluku o angažovanju revizora za završni račun opštinskog budžeta. 3. Ml.

----------------------------------------------------------

Datum: 28.05.2020

Medij: Dnevnik     Strana: 9

Rubrika: Sudska hronika

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Osumnjičena za proneveru tri miliona dinara

U PRITVORU BIVŠA RADNICA DOMA ZDRAVLjA

U VELIKOJPLANI

Osumnjičena za proneveru

tri miliona dinara

Bivša radnica Doma zdravlja iz Velike Plane N. M. (42) uhapšena je zbog sumnje da je od 2015. do 2019. godine prisvojila ukupno 3.059.260 dinara po osnovu naplaćenih participacija koje je primila od medicinskih sestara. Takođe se sumnja da priznanice za naplatu participacije nije evidentirala kroz dnevnik blagajne, već ih je sakrivala.

Ona se tereti da je izvršila krivično delo pronevere, saopšteno je iz MUP-a. N. M. je određeno zadržavanje do 48 sati i ona će, uz krivičnu prijavu, biti privedena u nadležno tužilaštvo. S. X.

----------------------------------------------------------

Datum: 28.05.2020

Medij: Informer     Strana: 5

Rubrika: Udarne vesti

Autori: V. V.

Teme: Javne nabavke

Naslov: Crna Gora nas neće uvući u svoje blato!

ALEKSANDAR VUCIC POVODOM PROVOKACIJA PODGORICE

Crna Gora nas neće uvući u svoje blato!

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio je juče da je odluka Crne Gore da njene granice i posle 1. juna ostanu zatvorene za državljane Srbije bez sumnje zlonamema politička odluka, ali da Beograd neće ulaziti u blato u koje ga guraju neki iz Podgorice.

Vučić je u Smederevskoj Palanci, na polaganju kamena temeljca za fabriku „Kjungšin kejbl“ (opšimijenastranama6-7), istakao da neće zatvarati srpske granice.

- Držaćemo granice otvorenim jer mislimo da je to u evropskom i srpskom duhu, u duhu dobrih i prijateljskih odnosa. Ne zaboravite da bismo zatvaranjem granice kažnjavali i 30 odsto Srba koji tamo žive, a mi ne želimo da kažnjavamo ni druge koji žive u Cmoj Gori. Srbija nema nikog bližeg od Cme Gore, alitoneznačidaseslažemo sa politikom vlasti u Podgorici. I budite ubeđeni, nećete nas uvući u to blato! To su naša braća, ma koje vere i nacije da su. Svi građani Cme Gore su dobrodošli u Srbiju i nemamo nikakav pmblem s tim... Nikakva ograničenja po nacionalnoj, verskoj ili dmgoj pripadnosti nećemo uvoditi, a njima hvala što su pokazali šta misle o nama. Time mnogo više govore o sebi nego o nama - kazao je Vučić.

Šef srpske države upitao je kako je Podgorica odlučila da otvori granice za državljane Nemačke ako ta zemlja ‘ima 30 putaviše mrtvih od Srbije, ako zna koliko više zaraženih koronavirusom’.

- Kako mogu Austrija i Slovenija da budu na toj listi kad proporcionalno imaju veći broj mrtvih nego Srbija? Najbolje da nikog ne testiramo i da lažiramo podatke o koroni kao mnogi u regionu... UverensamdaćePodgorica na kraju promeniti tu odluku jer će to zahtevati njihovi interesi. Siguran sam da će vrlo brzo tražiti dovoljan razlog da promene tu odluku podvukao je Vučić i poručio:

- Mi ćemo dodatno zatvoriti granice za još 50 ili 100 ljudi iz kriminalnih grupa iz Crne Gore. To je jedina mera koju ćemo preduzeti!

  1. B.

Objavićemo sve troškove za respiratore Predsednik Vučić pozvao je nadležne organe da što pre objave podatke o tome koliko je tačno novca potrošeno u pandemiji koronavirusa za nabavku respiratora i opreme. - Apsolutno sam siguran da su svi nadležni radili izuzetno savesno. I da će moći da pokažu koliko su novca potrošili. Ima onih koji polaze od sebe, a oni su pljačkali i fabrike i TV

sekunde. Oni valjda ne mogu da razumeju da ima nekih koji nisu lopovi i pljačkaši... - rekao je Vučić.

----------------------------------------------------------

Datum: 28.05.2020

Medij: Kurir     Strana: 8,9

Rubrika: Vesti

Autori: Redakcija

Teme: Javno privatno partnerstvo

Naslov: HRANA JE NAJBOLJI BREND SRBIJE

HRANA JE NAJBOLJI BREND SRBIJE

Prva interaktivna Ehro Zona

Prvi put u našoj zemlji, paraleIno s trajanjem onlajn konferencije „Nova era poljoprivrede", svaki posetilac imao je mogućnost da poseti i obiđe interaktivnu Ehro Zonu u okviru koje je mogao da upozna male proizvođače i lokalne brendove i da razgovara s njima preko četa.

Na taj način otvorena je nova prilika za saradnju, pospešena kupovina domaćih proizvoda i pružena podrška malim proizvođačima.

Zahvaljujući ovom pionirskom poduhvatu naše kompanije posetioci interaktivne Ehro Zone juče su mogli putem video-komunikacije jedan na jedan da se upoznaju sa 26 srpskih domaćina i vide kompletnu ponudu i asortiman njihovih gazdinstava. Brendiranu stranicu, svojevrsni virtuelni štand, imali su izlagači Bliss Nopeu, Domaćini, Mlekara Petrov, Pčelarev sin, Plodovi mog imanja, PG Nikolov, PG Radić, Ukusi Kopaonika, Frajla, PG Tešović, Organsko Mitrović, Farma. Koziris, PG Stevanović, Bloom Care, i PG Jovanović, Devana pasta, PG Krstonošić, Čudo prirode, Vajati, Slata jesen, Biram domaće, PG Nedeljkov, Delikates šampinjoni, Or-

ganela, Agrodron L. i Mreža mladih poljoprivrednika. Domaćini su spremili i specijalne ponude i popusti do čak 20 odsto za sve posetioce koji su se tokom trajanja konferencije odlučili da kupe domaće proizvode.

Pored obilaska virtuelnih štandova i komunikacije sa izlagačima, posetioci i poljoprivrednici su u interaktivnoj Ehro Zoni mogli da se u razgovorima jedan na jedanili radionicama upoznaju s različitim praktičnim rešenjima u agraru. Korisne savete u poljoprivredi juče su u okviru Ehro Zone davali predstavnici Agrodrona i Mreže mladih poljoprivrednika. Agrodron čini stručni tim za primenu bespilotnih letelica u agraru, odnosno jedinstvene flote profesionalnih dronova za tretman useva poslednje generacije. Cilj Mreže mladih poljoprivrednika jeste kreiranje boljeg poslovnog ambijenta za mlade poljoprivrednike putem edukacije, obuke i promocije preduzetništva u oblasti agrara kao jačanje veza između mladih poljoprivrednika.

Srbija nema ni more, ni naftu, ni zlata koliko želi, ali zato ima plodno zemljište i zdravu hranu. To je nacionalno bogatstvo koje Srbiju izdvaja kao samoodrživu zemlju. rekao je Branislav Nedimović, ministar po-Ijoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, otvarajući prvu onlajn konferenciju „ Adrija medija grupe" pod nazivom „Nova era poljoprivrede".

Učesnici ove pionirske konferencije, tokom koje je organizovana i prva interaktivna Ehro Zona u Srbiji, u tri panela su istakli strategije, potencijale i projek-; tekojimaseskiciraputmode-? rnograzvojadomaćegagrara.

- Mi, kao ministarstvo, sanjamo velike snove za srpsku poljoprivredu, a

koliko ona ima potencijala, pokazala je pandemija virusa korona. Kada dođe do problema, najbitnija je hrana. lako ne možemo da se pohvalimo morem, nemamo tankere nafte, a ni zlata koliko bismo žeu ji leli, mi obilujemo plodnim zemljištem i zdravom hranom. To je naše blago i naš najbolji brend. - istakao je ministar Nedi-

U mović na prvom panelu po-

svećenom bezbednosti hrane, održivosti i daljem razvoju od

On je dodao i da Srbija spada u retke koje su, kada je u pitanju hrana, samoodržive.

- Pored tradicije i klime, veoma bitan faktor je tržište. A mi smo u vreme krize dokazali da, osim što posedujemo sasvim dovoljno hrane za naše građane, beležimo suficit, te smo deo robe i izvozili. Obezbeđivanje izvoza jabuka za Indiju tokom vanrednog stanja najbolji je primer za to - rekao je Nedimović.

Podsetio je da Srbija poljoprivredne proizvode najviše plasira u zemljama u okruženju i EU, ali da se s povećanjem tražnje povećava i tržište.

ljoprivredu, prehrambenu industriju i proizvodnju, jer je pored ulaganja u proizvodnju bitno i razrađeno tržište. Ako nemate kome da prodate proizvode, sami ćete ugušiti sebe - objasnio

KOMASACIJA, NAVODNJAVANJEI SAVREMENA MEHANIZACIJA SU NASIGLAVNI PRAVCI RADA

je Nedimović i istakao ? da će glavne aktivnosti ministarstva koje vodi u narednom periodu biti usmerene na komasaciju, odnosno ukrupnjavanje poljoprivrednih poseda ispod Save i Dunava, izgradnju sistema za navodnjavanje, za šta je namenjeno 70 miliona evra, kao i davanje subvendja proizvođačima za kupovinu najsavremenije poljoprivredne opreme.

Da su poljoprivredno-prehrambeni sektor, kao i razvoj ruralnih oblasti, veoma bitni za opstanak i napredak zemlje, pogotovo u uslovima pretećih ekonomskih kriza, ukazao je Miloš Milovanović, koordinator projekata FAO i EBRD u Srbiji.

- Poljoprivreda u ovim oblastima predstavlja kičmu razvoja, a ključ uspeha leži u ulaganju u privredu i partnerstvo državnog i privatnog sektora - rekao j e Milovanović, koji smatra da moramo da naučimo kako da plasiramo inovativni proizvod.

Siniša Mitrović, savetnik predsednika za cirkularnu ekonomiju u Privrednoj komori Srbije, naveo je da je Srbija pokazala veliku kondiciju i dala dobar odgovor na pandemiju.

- Strateška prednost Srbije je poljoprivreda, koja nije posustala u doba korone, što je dobro jer se, prema našim predviđanjima, očekuje stalna smena zdravstvenei privredne krize. Kriza je dobra prilika kojase ne sme propustiti, a važno je da se usmerimo na izmenu algoritama proizvodnj e i potrošnje. Bitno je okrenuti se ekosistemima, koji su važni za proizvodnju hrane, ali i za održivost čitave zajednice - zaključio je on.

Značaj mladih proizvođača u Srbiji je veLiki, te su oni prepoznati i za nacionalne mere pomoći i subvencija, kao i posebnih IPARD fondova, zaključili su učesnici drugog paneLa konferencije. - Mladi u poLjoprivredi su dobrodošLi, predstavLjaju našu novu kategoriju i zauzimaju posebno mesto. U toku pandemije iz IPARD fondova

----------------------------------------------------------

Datum: 28.05.2020

Medij: Nedeljnik     Strana: 53

Rubrika: Bez naslova

Autori: Jelena Đurić

Teme: Korupcija

Naslov: Drugi pogled na krizu identiteta: Slučaj IFDT u Nedeljniku

Drugi pogled na krizu identiteta: Slučaj 111)1 (u Nedeljniku)

Piše Jelena Đurić,

Piše Jelena Đurić, naučni saradnik, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Univerzitet u Beogradu Utekstu objavljenom u listu

Nedeljnik autori izražavaju stav zaposlenih u Institutu za fllozoflju i društvenu teoriju (IFDT) prikazujući niz tvrdnji

koje su samo delimično povezane sa stvarnošću. One zaobilaze deo istine koji ukazuje na odgovornost bivšeg direktora (i ovih zaposlenih) za poteze i događaje koji su opstruisali i dalje opstruišu funkcionisanje instituta. Stoga čitalac stiče utisak da se u akademsku zajednicu umešala neprimerena sila države, bez obzira na stvarnost. Nizom aluzija, autori navode čitaoca na ideju da je sled događaja u ovoj instituciji puka demonstracija vlasti. Istovremeno, autori prikrivaju interesno organizovanu neformalnu struktum koju ovi zaposleni promovišu kao smisao svog akademskog postojanja, ižmeđu ostalog i publikacijom knjige. Oni se diče time što su u okvim instituta izgradili „kontrainstitueiju“.

Stručni kadrovi koje je bivši direktor zaposlio u institutu, objavili su naučne radove obrađujući temu otimanja institucije, pa će umeti da nam kažu da li je „to - to“, ili šta je. U svakom slučaju, ideja kontrainstitucije koju su ustanovili u institutu oblikuje model uklapanja opskurnih finansijskih konstrukcija i podsticajne tokove uzajamne podrške koji su prilično odvojivi od naučnih ciljeva i motiva. Tako je kontrainstitucija dospela u sađašnje stanje. Dmštveno, ovaj model je postao zasićen i potrebno mu je osveženje, ali psihološki, nije lako odreći se moći, makar i „mekane".

Navodeći mogućnost da se direktori izabrani na neodređeno vreme „odmetnu“, autori teksta pokazuju da smatraju da je svrha privremenog izbora vršioca dužnosti potreba za političkom kontrolom. Na taj način, oni pokazuju kako su za njih merodavne samo očekivane krajnosti „nepodobnost" ili „podobnost“ koje su deo istog sistema kontrole. Filozofski posmatrano, ni „nepodobnost", ni „podobnost", ne samo da nisu „dobra“ i „loša“ mogućnost, već su dva krajnosna modaliteta istog koji ne bi trebalo da budu ni jedine ni uobičajene opcije. Međutim, dualna manihejska perspektiva je za novopečene kontrainstitucionare zacrtan pogled na proces izbora direktora! Autori ovaj proces možda ne žele da razumeju, ili ga stvarno ne razumeju te napuštaju teren filozofskog mišljenja da bi se lagodno upustili u pravna tumačenja. Navode članove zakona koje su prepoznali kao svoju podršku, ali njihova logika zastaje u suočavanju sa izborom upravnih organa jednog preduzeća. Na osnovu manihejske logike, oni poručuju: mogućnost izbora je problematična i loša kada dolazi sa „njihove“ strane, a primerena i dobra ako dolazi sa „naše“. Da su proučavali ideje pokojne profesorke Zagorke Golubović, dobro bi razmislili pre upotrebe jezika polarizacije „Mi-Oni“. Da su pročitali tu jednu njenu tanušnu knjižicu, možda ne bi bili u situaciji da prenebregavaju mogućnost dijaloga, razgovora dveju strana, umesto isključujućeg međusobnog oponiranja. Da su je pročitali, možda bi takođe relativizovali svoju uverenost da nije jedino moguće „njihovo“ angažovanje za društvenu promenu.

U tekstu objavljenom u Nedeljniku, autori idejom „korumpiranja zakona“ sugerišu da je postavljanje vršioca dužnosti na mesto direktora sa ograničenim mandatom pokazatelj njegove podložnosti kontroli vlasti. Međutim, oni prečutkuju izbegavanje zaposlenih da se odazovu na pozive na razgovore o novoj upravi instituta, sa ciljem da se stanje vakuuma produžuje i pretvori u krizu posle koje će zatražiti „pomoć spolja“. Kada govore o preskakanju koraka legjtimnog izbora uprave koji bi reprezentovali državu u ovom odnosu, sami preskaču prvi korak prema kojem je bivši direktor, propuštajući da sazove Upravni odbor, što mu je bila zakonska dužnost, uz podršku svojih zaposlenih, svesno izazivao stanje tenzije. Dugačak niz pretpostavki o ugroženoj slobodi akademske institucije, kao i o ugroženom poštovanju problematične kategorije „mišljenja kolektiva“ priželjkivanog u kriznom trenutku, a inače potiskivanog u svakodnevici, stvorio je doživljaj pred publikom željnom spektakla, za koju je i pisan, da je ovo već „poznata situacija“, a utoliko više što su se usrdno angažovali na pribavljanju potpisa uglednih intelektualaca, pa dozvali u pomoć nemački dnevni list (koji je od pomoći baš koliko i ostatak dnevne štampe). Sve se našlo na jednom mestu. Zaprećeno je i štrajkom glađu, što je ovih dana kurentna ideja na političko-aktivističkoj sceni. Ali stvarnost ponovo zove na razgovor.

U delu „Osamnaesti brimer Luja Bonaparte“, Marks govori o tome da se događaji u istoriji dešavaju dva puta. Prvi put kao tragedija, a drugi put kao farsa. Institut za filozofiju i društvenu teoriju osnovan je pod senkom tragike za vehkane naše filozofske dmštvene misli, ljude trnovitog životnog puta, spremne da se založe za opšte dobro. Danas je situacija veoma različita. Jedan deo akademske zajednice ne želi da prihvati odnos sa svojim osnivačem, protiveći se ideji koja je unesena u osnivačka akta i koja postoji u logici stvari. Oni žele da objedine sve atribute moći da bi posle toga mogli da se posvete svojim javno-privatnim projektima. Međutim, pritom zaboravljaju da su istovremeno i sami deo jedne veće celine koja od svih učesnika zahteva interakciju i odgovornost. N

----------------------------------------------------------

Datum: 28.05.2020

Medij: Nedeljnik     Strana: 32,33,34,35,36,

Rubrika: Bez naslova

Autori: Branko Rosić

Teme: Javno privatno partnerstvo

Naslov: 20 NAJVEĆIH MITOVA O EXITU

Trebalo je ove godine biti sve drugačije.

Ovog leta, tačnije. Dvadeset godina samog festivala Exit. Ali onda je došla pandemija Covid-19, i umesto svečarenja i proslave jubileja došlo se do toga da se

nagovesti i sam kraj festivala. Onda su stigla ohrabrenja da će festivala biti, ali verovatno u zipovanoj varijanti i sa domaćim bendovima, što će na neki način biti kopča sa prvim, tačnije nultim izdanjem festivala koji se završio žurkom sa sloganom „Gotovo je“ dva dana pred izbore 24. septembra 2000. Čitav taj nulti festival protekao je u muzici domaćih bendova ali i u animiranju mladih da izađu na izbore i sruše Miloševića. Od pada Slobodana Miloševića do aktuelne preporuke premijerke Ane Brnabić da se Exit ove godine održi u avgustu prošlo je skoro pa dvadeset godina, na binama su bila značajna imena svetske scene, a decibele zvučnih homi i razglasa pratili su neprekidni hvalospevi ali i napadi na festival. Na Exitu se rušio Milošević, komesari EU najavljivali su ukidanje viza za građane Srbije, stavljala se na probu tolerancija i priznanje različitosti, spekulisalo se oko priznanja krivica za ratne zločine, pozivalo se na protivljenje svakom nacionalizmu i rasizmu...

Paralelno sa muzikom, Exit je oduvek pratila pohtika sve do napada poslednjih godina da je od embriona nastalog iz pokreta Otpor, Exit postao naprednjački festival.

Exit je pored hvalospeva i nagrada iz inostranstva, velikog broja gledalaca, nesumnjivog uspostavljanja jednog od najvećih srpskih brendova, izazivao broj-

ne kontroverze i zato se u ovom intervjuu povodom 20 godina festivala odgovara na 20 najvećih mitova, pa i optužbi koje su pratile i prate festival.

Zašto Exit nije odložio svoje održavanje ove godine kada su već svi evropski festivali pomereni automatski za godinu dana?

Exit je nedvosmisleno u javnosti najavio odlaganje festivala u više navrata. Takođe smo objasnili da za zvaničnu odluku moramo da čekamo da država Srbija donese meru zabrane okupljanja za jul, kako bismo pred zakonima svih zemalja sveta mogli da aktiviramo klauzulu više sile i raskinemo više stotina sklopljenih ugovora za ovogodišnje izdanje festivala. To smo uradili po preporuci pravne službe krovne evropske festivalske asocijacije, a isto su učinili i drugi najveći evropski festivab poput Szigeta i Tomorrovvlanda, koji su odložib festivale tek kada su njihove države donele odgovarajuće mere.

Međutim, prošle nedelje, premijerka Ana Bmabić nas je javno pozvala da ne otkazujemo festival za ovu godinu, već da ga pomerimo za avgust. Pošto o ovome imamo samo informacije iz medija, ne možemo da kažemo u kom formatu bi festival u avgustu mogao da se desi. Mi smo izraziU spremnost i na značajno smanjenje kapaciteta, kao i na ograničenje publike isključivo na domaću i regionalnu.

Svakako mislim da je ovo dobra vest za sve srpške manifestacije koje su najteže pogođene epidemiološkom krizom, imajući u vidu da su prve zabranjene i da će poslednje biti otvorene, a kada se ponovo dese, to neće biti u punim kapacitetima. OdUčna je vest i za

srpski turizam, jer će ideja „Leta u Srbiji“ mladima biti daleko atraktivmja ako se domaće manifestacije održe, pa makar i u skraćenom obimu.

Povela se i priča da li Exit treba da dobija pomoć države kao privatan projekat.

Svako ko je spreman da se pozabavi činjenicama, shvatiće da podrška države Exitu nije pomoć, već jedna od najboljih investicija koje naša zemlja ima. Na svaki dinar kojim je festival podržan domaćoj ekonomiji se vrati makar 30 puta više. Za prethodnih 20 godina Exit je doprineo srpskoj ekonomiji sa preko 200 miliona evra koliko se pre, tokom i posle festivala potroši u hotelima, restoranima, kafićima, taksi prevozu, prodavnicama, itd. Srpski budžet je za to vreme od poreza, doprinosa i raznih taksa od potrošnje posetilaca festivala profitirao najmanje tri mflijarde dinara.

Imajući u vidu da je ekonomski doprinos Exita svake godine sve veći, procene su da će festival sledećih 200 miliona evra srpskom turizmu doneti u narednih 10 godina. Ovo takođe znači da u slučaju da se ugasi festival, srpski budžet neće profitirati, već će naprotiv biti uskraćen za pomenutih tri milijarde dinara.

Bilo je i pitanje ko tu kome daje podršku? U pitanju je jedan klasičan primer javno-privatnog partnerstva koji uspešno funkcioniše širom sveta već decenijama. Dobar primer za ovaj model saradnje su subvencije koje mnoge države daju niskotarifhim avio-kompanijama kako bi ih podstakle da otvore linije ka njihovim turističkim destinacijama koje će ostvariti prihod od turizma koji je daleko veći od subvencija koje će država dati.

Da 11 druge evropske države pomažu svoje festi vale?

Apsolutno. Na primer, mađarski Sziget dobija daleko veću podršku od mađarske vlade nego što je to slučaj sa Exitom, iako je mađarska ekonomija mnogo jača i Sziget na domaćem tržištu može da naplati ulaznice od preko 300 evra, a ima i daleko veći sponzorski prihod od kompanija koje posluju u toj zemlji zbog jače ekonomije. Međutim, Sziget mađarskom turizmu donosi ogroman novac i stoga je njihova vlada veoma zainteresovana da ga dodatno podrži kako bi obezbedio još jače izvođače i privukao još više turista.

Dobar je primer i Cme Gore i Hrvatske, koje za Exitove festivale u tim zemljama izđvajaju iznose približne onim koje Srbija izđvaja za Exit, iako su tamošnji festivali nekoliko puta manji od Exita, koji ima neuporedivo veći uticaj u svetu. Hrvatska i Crna Gora sigurno ne rade to zašto što posebno vole jedan od vodećih srpških brendova, već zato što njihovi državni budžeti ostvkre višestruko veći profit od iznosa kojim podržavaju festivale. O promotivnom značaju da ne govorim.

Ada li Exit može da se realizuje bez države jer se spominje da su drugi evropski festivali samoodrživi?

U uslovima gde zbog ograničenja domaće ekonomije Exit u Srbiji prodaje ulaznice po 50 evra, dok je cena karata na evropskim festivalima slične veličine 300-400 evra, jasno je da je bez državne podrške festival nemoguće organizovati. Exit bi mogao da prodaje ulaznice samo strancima za skuplju cenu karte, ali bi onda izgubio dušu i suštinu festivalske misije. Međutim, nisu samo jeftine ulaznice problem, kapaciteti sponzora na domaćem tržištu su daleko manji nego što je to na Zapadu. Tako vodeći britanski festival zahvaljujući snazi njihove ekonomije od sponzora za samo jednu godinu inkasira duplo više nego Exit za 20 godina.

Organizacije u kulturi su se žalile da im Exit pokupi veći deo novca na konkursima?

Exit se na sopstveni zahtev već godinama ne finansira iz budžeta za kulturu, već kroz konkurse namenjene pospešivanju turizma. Jedino još na gradskom nivou Exit jedan deo sredstava dobija iz budžeta za kulturu, ali je on takođe na naš zahtev prepolovljen i naša inicijativa je da se i ostatak prebaci na sektor turizma.

Spominjalo se ranije da Exit ne podnosi finansijske račune za dobijena sredstva?

Svaki državni organ redovno dobija detaljan pro-

gramski i finansijski izveštaj kojim se opravdava svaki dinar koji je uložen u festival. U državnim službama je poznato da su Exitovi izveštaji najkompletniji, a često se protežu i na više stotina stranica.

Govori se da je 51% Exita sada u vlasništvu Milen ka Škarića - Mikija Skaja, 1 da je preko njega zapravo to festival Srpske napredne stranke? I ovo je jedan od mitova sa kojim se često susrećemo. Milenko Škarić je manjinski suvlasnik. On je kao vlasnik Sky Music-a, najveće rental kompanije Balkana, od dva manjinska suvlasnika otkupio 30% vlasništva nad brendom Exit, a 70% je i dalje u rukama originalnih osnivača. Sve ovo je lako proverivo i u APR-u.

Sky Music je unutar Exita zadužen isključivo za tehničku produkciju festivala koju je podigao na znatno viši nivo, dok se ne meša u druga pitanja kao što su buking izvođača ili društveni projekti Exit Fondacije.

Postoje i oni koji kažu - šta hoće taj Exit jer je to četiri dana zabave. A zapravo se ne zna koliko je zaposlenih i da je to firma od koje ljudi žive 365 Exit je vodeći izvoznik kreativnih industrija Srbije sa sedam festivala i desetine drugih projekata u Srbiji, Hrvatskoj, Cmoj Gori, Rumuniji, Gruziji i chugim zemljama regiona i sveta. I dok smo imah samo jedan

festival, imali smo preko 50 stalno zaposlenih, a sada je taj broj preko 100, dok je tokom realizacije festivala angažovano više hiljada ljudi. Svakim novim festivalom koji Exit pokrene van zemlje zapošljava se još mladih ljudi koji ostaju da žive i rade u Srbiji.

Pa se priča da za Exit uglavnom rade volonteri, festival zarađuje novac a ljudi rade džabe? I ovde je najbolje da govore činjenice. Za Exit 2019 u organizaciji festivala učestvovalo je ukupno 4.859 ljudi, od toga 4.737 ljudi sa plaćenim poslovima i 122 volontera, koji su tu najpre zbog toga da bi određenom broju mladih omogućifi da budu deo festivala bez toga da moraju da plate kartu. Na ovaj broj dodaje se 1.750 izvođača, koji su takođe svi plaćeni, osim nekoliko demo-bendova kojima su pokriveni putni i drugi troškovi. Slična je situacija bila i na prethodnim festivalskim izdanjima. Inače, ni ova 122 volontera nisu besplatna radna snaga, jer su njima plaćeni i obuka, i ishrana, i smeštaj.

Po društvenim mrežama su se delile slike pukotina na Petrovaradinskoj tvrđavi?

I to je jedan od čestih mitova. Svake godine pred Exit neko tendenciozno objavi te slike i uvek se ispostavi da su to pukotine nastale nekoliko decenija pre nego što se Exit pojavio. Zavod za zaštitu spomenika kulture Novog Sada radio je studiju o uticaju Exita na Petrovaradinsku tvrđavu i utvrdio je da Exit ni na koji način ne oštećuje Tvrđavu, što je i normalno imajući u vidu da je ona građena da izdrži topovske napade i desetine hiljada vojnika u punoj ratnoj opremi.

Exit zapravo pokreće projekte obnavljanja delova Tvrđave, pa je tako pre neku godinu obnovljena Opservatorija, dok smo nadležnima ponudili naše stručne kapacitete kako bi se kroz EU fondove obezbedila milionska sredstva neophodna za pimu obnovu ovog kultumo-istorijskog bisera. Exit takođe promoviše Petrovaradinsku tvrđavu širom planete zbog čega je ona postala jedna od najpoznatijih tvrđava Evrope, a nedavno je napravljena i virtuelna tura sa najznačajnijim znamenitostima tvrđave.

Da li Exit drži monopol nad projektima Evropske prestonice kulture Novi Sad 2021?

Exit je izborio za Novi Sad titulu evropske prestonice kulture, ali čim je titula osvojena, realizacija ovog istorijskog projekta je predata novoosnovanoj Fondaciji 2021. Exit ne samo da ne drži monopol nad projektima EPK 2021, već trenutno kao najveći projekat kreativnih industrija ne samo Novog Sada, već čitavog regiona, nismo uključeni ni u jedan projekat prestonice kulture. Da li će se to promeniti ne znam, a činjenica je da imamo više poziva od dmgih evropskih prestonica kulture nego što je to slučaj sa našim gradom. Nezavisno od Exita, postoji potreba da se u rad i planove Fondacije 2021 mnogo više uključe lokalni umetnici i kulturne organizacije.

Bilo je i prozivki oko pošumljavanja na Fruškoj gori?

Taj napad pošumljavanja je kandidat za najveću lažnu vest prošle godine. Prvo su nas optužili da smo zasadili marketinški samo 150 mladica, pa su suočeni s dokazima taj broj podigli na 1.500, pa 4.500, što je i dalje dva i po puta manje od pravog broja. Ceo projekat je rađen u partnerstvu sa Šumarskim fakultetom čiji su studenti zajedno sa više stotina volontera učestvovali u pošumljavanju, i to pod najstrožom kontrolom Evropske unije koja je pratila svaki detalj procesa. Kao „dokaz“ u optužbi je korišćen snimak drona iz koga se naravno ne vide mladice hrasta, koje su visoke tek nekoliko desetina centimetara i jedva se vide i sa nekoliko metara razdaljine.

Cela optužba je nonsens i to su svi ozbiljni Ijudi koji su pratili tu priču i zaključili, da bi nas čak izvorna gmpa „Odbranimo šume Fruške gore“ na kraju podržala. Mi smo te što su nas optužili pozvali da zajedno prebrojimo zasađene mladice, nisu se nikada odazvali. Međutim, ono što je zanimljivo u tom napadu je da je on bio profesionalno izveden i koordinisan, tako da se postavlja pitanje čiji interesi zapravo stoje iza toga.

Ono što ostaje problem je tema ekonomske seče šuma protiv koje smo apsolutno i potrebno je insistirati da se promene zakonska rešenja koja to omogučuju, kao što je to slučaj u većini evropskih zemalja, gde tako nešto u nacionalnim parkovima nije dozvoljeno.

Da li je Exit narkomanski festival kako ga ponekad krajnja desnica klasifikuje?

Rekao bih da više narkomanije ima na koncertu pojedinih domaćih turbo-folk pevača nego što je to slučaj sa Exitom. Narkomanija je jedna od najvećih pošasti svakog društva i mi smo jako aktivni kako bismo učinili sve što je u našoj moći da mlade odvratimo od korišćenja droga.

U vezi sa tim - kampanja „Da li znaš odakle dolazi tvoja roba?“ izazvala je dosta kontroverze jer su prikazani paketići sa narkoticima koji se prenose u prljavom donjem vešu i čarapama?

To je i bio cilj kako bi izazvala pažnju i nametnula temu u društvu. Do sada su kampanje ovog tipa bile u stilu „Škola da, droga ne“ i prolazile su apsolutno nezapaženo. Exitova kampanja je rađena u saradnji sa Mekenom i dobila je silne nagrade širom Evrope. Česta je zamerka da je Exit u prvim godinama imao više velildh rokenrol imena. Da li je Exit zaboravio na rokenrol i postao DJ festival? Da li je nekada na Exitu bilo više rokenrola, neka svako proceni sam za sebe. U prvoj deceniji na Exitu su svirali Iggy Pop, Arctic Monkeys, Billy Idol, The White Stripes, The Cult, Franz Ferdinand, a u drugoj The Cure, The Killers, Motorhead, QOTSA, Nick Cave, Arcade Fire, Greta Van Fleet, Pulp... Faith No More je svirao na prelazu između dve decenije, dok je Manu Chao svirao i 2008. i 2015. Dakle, neke od najvećih i najskupljih rok grupa doveh smo na poslednjih nekoliko izdanja.

Ono što stvara zabunu kod određenog dela ljudi je to što se trendovi menjaju i nove generacije donose nove muzičke ukuse. Prosek godina na Exitu je oduvek bio i ostao 23-25 i normalno je da neko ko sada ima preko 40 godina ne vidi isto muziku kao neko ko je 20 godina mlađi. U Americi je bila velika tema

kada pre neku godinu Coachella prvi put u višedecenijskoj istoriji festivala nije imala rokenrol hedlajnera. Uprkos tome, Exit ulaže velike napore da i dalje promoviše značajne rokenrol bendove, te smo samo na prošlom festivalskom izdanju imali verovatno najveći bend u istoriji festivala, The Cure, momke koje su strani mediji nazvali spasiocima rokenrola, Greta Van Fleet, kao i Fila Anselma koji je izvodio dva najbolja albuma Pantere.

Kada ćemo gledati Rage Against the Machine u Srbiji?

Rage Against the Machine, koji bi trebalo da je antikorporativni bend, nasuprot očekivanjima fanova od okupljanja potpisao je za najveću korporaciju u event industriji, Live Nation. Cena im je dva miliona dolara.

Ako se na to dodaju troškovi produkcije, marketinga i drugi, te da je u Srbiji za ovakav bend moguće prodati 20.000-30.000 ulaznica, dobijamo da bi cena karte trebalo da košta 100 evra, koliko iznosi i na drugim njihovim koncertima u svetu. Budući da je prosečna cena karte koja može da se naplati u našoj zemlji oko 30 evra, svako ko bi se odlučio da radi ovaj koncert suočio bi se sa gubitkom od najmanje 1,5 miliona evra. Tako da mi kada razmatramo da li da radimo neki veliki bend, ne pričamo o tome kolika će biti zarada, već da li će biti veći ili manji minus, koji eventualno može bitiprihvatljiv.

Kako smo onda gledali Cure i Killerse na Exitu? To je već čista alhemija. The Cure su isto bend koji košta preko milion. Međutim, zahvaljujući ugledu Exita u svetu i činjenici da maltene od osnivanja šaljemo ponudu za nastup ovog benda, kao i činjenici da nikada nisu svirali u Srbiji, odlučili su da prepolove honorar za taj nastup. I tako prepolovljena suma je, uz iznos koji je plaćen za Killerse, đvostruko veća nego najveći honorar koji smo za bilo kog izvođača platili do sada.

Kakva je šansa za neko novo veliko rokenrol ime u budućnosti?

Exit istrajava na tome da je rokenrol važan i daje mu zasluženu pažnju kao značajnom delu popularne kulture, pa ako hoćete i našeg ličnog odrastanja. Svake godine pošaljemo mnoštvo ponuda upravo za velika rok imena. Neka od njih moramo da jurimo sedam ili osam godina, međutim - nikad ne odustajemo i na kraju uspevamo, kao što je slučaj The Cure pokazao.

Na kraju, da li će Exit naći izlaz?

Između širenja panike, koje u poslednje vreme nije manjkalo, i optimizma, mi uvek biramo ovo drugo. N

----------------------------------------------------------

Datum: 28.05.2020

Medij: NIN     Strana: 22,23,24

Rubrika: Društvo

Autori: Sandra Petrušić

Teme: Korupcija

Naslov: Vlast se oslanja na ambiciozne neznalice

PETAR BOJANIĆ, BIVŠI DIREKTOR INSTITUTA ZA FILOZOFIJU I DRUŠTVENU TEORIJU

Vlast se oslanja

na ambiciozne neznalice

Čim se prepozna da neka grupa dobro funkcioniše, pojavljuje se s jedne strane velika podrška i s druge mržnja, poriv da se smrzne, zaustavi, kontroliše i patronizuje sve Teško da bi se našlo bolje mesto za

pranje biografija i diploma naprednjačke intelektualne elite od utočišta prave intelektualne elite. Ne samo da bi partijski kadrovi dobili zvučna zvanja već da bi se i ućutkala institucija koja je četiri decenije stvarala i razvijala kritičku misao. A ništa lakše od toga, dovoljno je dovesti politički podoban Upravni odbor, isto tako podobnog direktora i zanemariti apel najistaknutijih svetskih intelektualaca. O tome da li je vlast spremna i na to govori profesor filozofije i doskorašnji direktor Instituta za filozofiju Petar Bojanić

Pre mesec dana Naučno veće Instituta za filozofiju i društvenu teoriju uputilo je pismo Vladi, Ministarstvu prosvete i Rektoratu tražeći hitnu reakciju koja bi im omogućila normalno funkcionisanje. Da li ste dobili bilo kakvu reakciju, s obzirom na to da „hitna“ nije primećena?

Pisali smo i kabinetu predsednika. Nema odgovora. Obično se misli da je to nekakva trivijalna tehnika vladanja. Na primer, ignorišu se oni koji protestuju i vremenom njihov protest izgubi snagu. Ne. Nema odgovora jer očigledno postoji rascep i razilaženje u donošenju dve odluke i ispravljanju greške. Aodluke su?

Da se zaista rekonstruiše Upravni odbor Instituta, kako je premijerka obećala više puta, da bi se napravio konkurs za direktora i da se hitno smeni v. d. direktora koji nije iz Instituta.

Kad je to premijerka obećala i gde je zapelo?

Tokom dva sastanka, poslednji je bio u februaru, zatim u nekoliko ljubaznih mejlova. Njena dobra volja očigledno nije bila dovoljna da bi se stvari stavile na mesto.

UVojvodini u kojoj nema Instituta društvenih nauka pokušali ste da oživite regionalnu saradnju, a nekoliko projekata ste realizovali s Kosovom i Albanijom. Da li je vlasti zasmetalo što sami birate partnere mimo njihove ideje o možda „podobnijim partnerima“?

Strateški pravac našeg rada je bila regionalna naučna saradnja od početka mog mandata. Ne znam. Motiv kojim sam se rukovodio uvek je bio naučni rad tako da ne znam koji su partneri „podobniji“ a koji nisu. Mnogo ih je bilo. Verovatno je i to sporno. Koliko vas je koštala odluka da podržite proteste?

Svi zajedno smo ih podržali. Čim se prepozna da neka grupa dobro funkcioniše i nešto proizvodi, pojavljuje se s jedne strane velika podrška i s druge mržnja, poriv da se smrzne, zaustavi, kontroliše i patronizuje sve, ljudi koji to rade, ali i postignuti rezultati. Ova vlast, kao i mnoge druge vlasti, prilikom odlučivanja se oslanja na prevarante, ambiciozne neznalice, osvetnike, različite ljude prepune energije ali koji prave štetu , animozitet i u stvari jedno veliko ništa. Emocije u politici uopšteno, a i afektivnost, kod naših političara dolaze iz njihovog okruženja. Socijalna distanca je zaista poželjna za naše političare. I ne samo za naše. Treba da se otresu parazita i sarađuju sa onima koji su lojalni u znanju a ne u poslušnosti.

Ipak, jedna druga reakcija je stigla - više od 400 svetskih naučnika izjasnilo se u otvorenom pismu protiv planova Vlade Srbije da ograniči naučnu slobodu beogradskog Instituta za filozofiju i društvenu teoriju. Kako se stiglo do ove podrške?

Više je razloga upleteno. Prvo, kao naučna institucija u kojoj su mnogi od njih gostovali ili su planirani da gostuju, mogli smo se samo njima i obratiti. S mnogima od njih radimo zajedno na projektima, reč je o našim mentorima (petnaestoro nas je s doktoratima u inostranstvu), zatim bliskim saradnicima koji pamte naše mentore, o ljudima koji na stručnim i naučnim osnovama znaju o Srbiji mnogo i blagonakloni su prema njoj. Apel je mogao biti pokrenut i pre godinu dana, jer su njegovi potpisnici u kontaktu s nama. Međutim, postojala je nada da se unutrašnje stvari ustrojstva i vladanja mogu rešavati neposredno sa nadležnima. Nismo mi buntovnici bez razloga a ni anarhisti, ali je nerazumevanje državnih činovnika koji poistovećuju anarhiju i autonomiju, dovelo do toga da je mene lično, najpre bilo stid pred kolegama reći da nam treba naučna i kolegijalna podrška u očuvanju autonomije u organizaciji naučnog rada.

Inicijativa dolazi od jedne grupe nemačkih profesora sa kojima smo radili nekoliko projekata. Praktično svi projekti u Institutu trenutno su vezani za Nemačku koja je uostalom, kao i ova država, glavni naš partner. Fridrih Ebert fondacija je raskinula ugovor sa Institutom, a predsednik Folksvagen fondacije je već pisao ministarstvima u vezi s problemima u funkcionisanju projekta a da nikad nije dobio odgovor na svoje upite. Institut trenutno nema aktivan program rada, tako da je u tom smislu apel i opomena.

Pretpostavljam da je krivac za prekid tih projekata nametnuti v. d. direktora?

Skandalozno je da neko ko nije učestvovao u pripremi tih istih projekata, a reč je o mesecima rada i o evropskim projektima koji uključuju na desetine partnerskih institucija, preuzima na sebe njihovo sabotiranje i gašenje.

Nedavno smo imali priliku da čujemo odgovor srpskih vlasti na izveštaj Fridom hausa i činjenicu da je Srbija okarakterisana kao hibridni režim. Da li bi apel svetskih naučnika protiv ugrožavanja demokratije u Srbiji mogao da dopre do vlasti ili očekujete sličnu vrstu „odbrane“?

Trenutno se bavim teorijom izraza (ekspresije) i šta je pritisak. U mnogim jezicima, kao što znate, nema izraza ili izražavanja ukoliko se „ne sreže“. Ekspresivnost je vezana za presiju; dobićete vino, možda i dobro, ali potreban je pritisak. Te dve stvari o kojima govorite ipak nisu uporedive. O parametrima različitih agencija i organizacija koja sprovode ovakva istraživanja uvek može da se diskutuje i oni nikada nisu do kraja merodavni. Ovaj apel je zapravo samo poziv onima koji imaju mandat da donose odluke da koriguju one postojeće i zaštite zajednički rad jedne grupe ljudi. Recimo da je 95 odsto zaposlenih u Institutu potpuno složno u svojim namerama. Preciznije, to je zapravo molba najvišim instancama da reše problem jer su neke druge instance zakazale. Pre 40 godina Institut je osnovan zalaganjem intelektualaca od kojih su neki potpisnici i trenutnog apela. Šta o nama kao društvu govori to što su isti ljudi 40 godina kasnije ponovo voljni da nam pomažu u sličnoj situaciji?

Na dobrom smo putu jer ostvarujemo kontinuitet iako su greške uvek moguće i potrebno ih je brže ispravljati. Nedavno smo mi potpisivali apel za zaštitu rada univerziteta u susednim zemljama. Naučna istraživanja zavise od budžeta država, fondacija, projekata ili moglo bi se reći da je nauka po definiciji slaba ili ugrožena. Noam Čomski 1974. godine piše tekst o represiji na Beogradskom univerzitetu u The New York Review of Books, ali isto tako zajedno sa Habermasom i Ejerom piše Titu i moli ga da preinači administrativnu odluku koju su napravili neki danas nama potpuno nepoznati ljudi. Veliki engleski filozof Ejer je bio mentor Mihajla Markovića, osnivača instituta. I stvar je uspela. Ali ne zaboravite da je Čomski, koji je pre nekoliko dana pisao našem predsedniku, 1984. na intervenciju Ljube Tadića, još jednog osnivača Instituta, molio da se dr Vojislav Šešelj oslobodi iz zatvora. Bez obzira na Šešeljeve kasnije političke egzibicije, Čomski danas brani isti princip koji je branio i pre 35 godina – slobodu naučnog rada. I u tome, kako vidimo, nije usamljen. Predsednik UO koga vam je namenila vlast kaže da su to potpisi „neobaveštenih profesora iz inostranstva“. Da li je uobičajeno da imena poput Jirgena Habermasa, Noama Čomskog ili Džudit Batler stavljaju svoj potpis na nešto s čim nisu upoznati?

Ernst Bloh je 1975, branivši Praksis filozofe Jugoslavije, upotrebio jednu dobru formulaciju: „takva izmišljotina ne može čak ni da izazove nelagodu“.

Jedna od optužbi koja je stigla na račun zaposlenih u Institutu glasi da se zalažete da vam država prosleđuje novac građana, a da vi

upravljate po svome. Šta je u tome sporno?

Sporno je to što akademska autonomija znači upravo samostalnost u upravljanju organizacijom naučnog rada po svim važećim poveljama i preporukama. Mi smo odgovorno trošili novac koji dobijamo od Ministarstva, što je u više navrata proveravano, i zbog toga što sam se sam trudio da postavim najviša merila u postizanju naučnih rezultata, kao što to isto čine i moji saradnici. Institut za filozofiju i društvenu teoriju jedini je institut društvenih nauka koji pripada Univerzitetu u Beogradu. Dakle, nije sporno da je osnivač Univerziteta u Beogradu Republika Srbija. Ovde se pod RS kao osnivačem podrazumeva entitet koji je iznad Vlade, ministarstva i bilo kog drugog administrativnog organa, jer država kao organizacija ima originernu i autonomnu nadležnost i autoritet. Zbog toga se upravo država pojavljuje kao osnivač Univerziteta, a ne bilo koji administrativni organ. Stoga, ne može ministarstvo biti vlasnik Univerziteta, a tako ni Instituta. Takav položaj države u odnosu na „administrativni aparat“ koji je vodi i predstavlja njen operativni deo, temelj je ustavnog prava. Sredstva prikupljena od građana koja Institut dobija i koristi znače da je Institut ustanova od javnog interesa. Nema jasnijeg javnog interesa u demokratskoj državi od autonomne i kvalitetne proizvodnje znanja.

Ako Institut pripada Univerzitetu u Beogradu, gde je onda tu rektorka da vas zaštiti ili bar da pokuša da vas zaštiti?

Ne znam. Ponavljam, oko nas je puno ljudi sa dobrom voljom koji ne mogu da sprovedu ono što je racionalno i ispravno. Pregovara se o svemu. Postoje neke elementarne stvari o kojima se ne sme pregovarati. Očekujete li da će vam, posle svega, režim ipak silom postaviti direktora i nastaviti sa preuzimanjem institucija?

Ne mogu to da očekujem. Bila bi to nerazumna i nepotrebna odluka, za vlast i za zajednicu naučnika koja nas podržava i čiji smo sastavni deo. Već smo izgubili puno vremena.

SANDRA PETRUŠIĆ

----------------------------------------------------------

Datum: 28.05.2020

Medij: NIN     Strana: 25

Rubrika: Društvo

Autori: Dejan Atanacković

Teme: Korupcija

Naslov: Greške

Greške

Dejan Atanacković

Kada sam pre mnogo godina učio da vozim otac mi je dao

savet koji je, kao što s nekim savetima biva, smesta prevazišao okvir kojeg se na prvi pogled mahom ticao. „Kad vidiš kolonu koja ti dolazi u susret, budi oprezan, u svakoj koloni krije se najmanje jedna budala.“

Otada, kad god vidim kolonu, izoštrenih čula pratim svaku najavu nerazumnog ponašanja i pokušavam da naslutim ko je od vozača iz suprotnog smera budala na koju me je otac upozorio. Više puta sam tako, zahvaljujući očevom savetu, u poslednjem trenu uspevao da spazim budalu i izbegnem incident, imajući u vidu tu jedinu izvesnost u složenom sistemu saobraćaja i međuljudskih odnosa: da je budala neizbežno tu i da mi, s namerom ili ne, već radi o glavi.

Postojanje budale zajamčeno je samom prirodom kompleksnih sistema. U svaki sistem, ne bi li bio održiv, ugrađeni su mogući uzroci njegovog kraha, težnja da se vrati u stanje proizvoljnosti, a budala je jedno od važnijih otelotvorenja te prirodne neminovnosti. Tako dolazimo do pitanja da li je budala pojedinac ili princip i nosi li svaka budala u sebi jednak potencijal za izazivanje fatalnih lančanih reakcija. A stabilnost sistema podrazumeva da budala ostaje, da tako kažemo, asimptomatična, da sistem funkcioniše bilo da je budala jedna ili hiljadu, te da sistem vlada budalom a ne budala sistemom.

Tek s tim na umu ima smisla da čovek sedne u automobil i uključi se u složeni svet saobraćajnih komunikacija.

Idok se dati principi mogu primeniti na mnoge teme sadašnjosti, ono što me sad iznimno zanima jeste koja je budala, bilo kao princip bilo kao pojedinac, odgovorna za to što je, po nedavnoj izjavi dr Kona, oko 60 ljudskih života moglo da bude spaseno, a nije,

zbog „grešaka“ u sistemu zaštite građana Srbije od epidemije kovid-19.

Uz uvažavanje doktorovih uvida, bilo bi dobro znati na koje greške tačno misli. Na skrivanje podataka o zaraženima radi sakupljanja naprednjačkih potpisa za izbore, savete dr Nestorovića, predsednikovu rakiju, besmisleno oštre mere koje su ljude terale u panično guranje po samoposlugama pre početka višednevnog policijskog časa, nepropisnu ili nepostojeću zaštitu – ili možda samokritično misli na svoje ćutanje zarad pravdanja postupaka diletantskog režima? Ne vidim da ga je neko to pitao. A šezdeset, mora se priznati, kad je o životima reč nije tek neki broj, posebno kada ide uz reč „greška“. Četvrtina ukupnog broja ljudi koji su dosad umrli u Srbiji kao posledica virusa korona, umrli su, dakle, zbog počinjenih grešaka.

Svakako bi se uz pomoć dr Kona brojčano i činjenično moglo i moralo utvrditi i ko je za greške odgovoran i jesu li se mogle izbeći – u času kada se šabloni zanemarivanja stvarnosti ponavljaju, u korist licemera koji svoje pristalice sred epidemije gura u tor pred Skupštinom deleći im po hiljadarku, da bi dva sata kasnije osudio njihovu neodgovornost. Da doktoru nije lako svedoči i to što se često osvrće na osude građana, kolega i prijatelja koji ga, kako kaže, optužuju za „kolaboracionizam“. Ipak, ne bi bilo loše da Konu nešto manje dojade komentari na Fejsbuku, a više njegova uloga u podređivanju medicinske struke zahtevima vlastodršca i nesuvislom poništavanju sopstvenih zdravorazumskih saveta.

Ono što je u svetlu predstojećih izborabez-izbora važno istaći jeste da je dr Kon već dugo ključni politički faktor čiji stvarnosni sud određuje odnos mnogih građana Srbije ne samo prema epidemiji već i prema režimu Aleksandra Vučića.

Tvrdeći da je politika poslednje što ga zanima, te da je tu da završi odgovoran posao, Kon kao da gura pod tepih činjenicu da je takav stav u današnjoj Srbiji u potpunom sukobu sa stvarnošću, samim tim sa zdravljem društva, te da ne postoji javni iskaz lišen političke težine i značenja. Verujem da je rezon mnogih intelektualaca koji su svoja znanja podredili režimu upravo taj: ili ću u datim okvirima postizati kakve-takve rezultate, ili neću imati nikakvu moć odlučivanja, a moj posao će, uz ko zna kakve ustupke, raditi neko drugi.

Ipak, pitam se da li dr Kon, upravo kao stručnjak predan zadatom cilju, smatra da se problem čiji ishod zavisi od pravovremene i tačne informacije može rešiti u uslovima zaglupljivanja, širenja laži i

dezinformacija, pa i bukvalnog hapšenja istine? Da li je realno očekivati da se teškoća koja zahteva angažovanje profesionalaca nesumnjive savesnosti, znanja i moralnog integriteta, prevaziđe u saradnji s režimom koji promoviše nestručnost, korupciju i bezakonje? I konačno, može li se uopšte zdravstveni problem koji podrazumeva strategije prevencije i lečenja rešavati u uslovima već teško obolelog društva čija se bolest, kroz svakodnevne patološke uvide, manifestuje kao slika i prilika, odraz i senka neurotičnog diktatora?

Ako doktor misli da može, svaka mu čast.

----------------------------------------------------------

Datum: 28.05.2020

Medij: NIN     Strana: 1,26,27,28

Rubrika: Društvo

Autori: Sandra Petrušić

Teme: Korupcija

Naslov: EPIDEMIOLOŠKI RIJALITI     KOLEKTIVNO PODRIGIVANjE KORONE

EPIDEMIOLOŠKI RIJALITI KOLEKTIVNO

PODRIGIVANjE KORONE

Da bi pandemija, koja je i dalje u toku, bili svedena na meru koja odgovara vlasti, potrebna je koreografija naprednjačkih medija uz pomoć koje neobjašnjivo postaje ozbiljna državna politika. Ali prava opasnost po zdravlje stanovnika počinje kad i struka postane učesnik u tom rijalitiju

Usaopštenju Saveta REM-a, tipič-

ne režimske „nezavisne“ institucije koja ne vidi ništa sporno u tome da Željko Mitrović koristi javni medijski prostor za sprdnju sa koronom, nedostaje samo još javna zahvalnica vlasniku Pinka u lečenju pandemije. A i te kako ju je zaslužio – ne samo da je svoje ogromno medicinsko znanje upotrebio da bi savetovao bogataše kako da se uz pomoć ozona reše virusa (nije objasnio kako da se to izvede a da se ne naruši metabolizam krvi, ali nema razloga za sitničarenje kada REM brine o nama), već je besplatno delio savet i za siromašne – popijte fantu i podrignite koronu. Čemu maske, čemu mere predostrožnosti, a i čemu upozorenja koja nam je pretećim glasom svakodnevno izricao Vučić tipa: „Sva groblja će biti mala da prime sve nas ako slušate tuđe predloge, ja vas molim da slušate svoju državu“, kada baš svi možemo da podrigujemo, čak i bez fante.

Dobro, nije baš bilo zgodno slušati savete nekog ko nije „država“ jer su oni koji jesu „država“ bili prilično represivni i skloni torturi prema svakom ko je pokušao da primeni do sada važeće zakone i sopstveni zdrav razum. Zoran Keser, sudija Osnovnog suda u Novom Sadu, utamničio je mladića koji nije slušao konferenciju za medije na kojoj je Vučić „molio“ građane da se pridržavaju mera koje nisu imale zakonsku formu. Međutim, za sada nijedan sudija nije imao ništa protiv toga što je psihijatru dr Igoru Grbiću plata umanjena za 10 odsto i što je degradiran na radnom mestu jer je slušao konferencije za štampu i pomislio da bi zbog uvođenja vanrednog stanja bio u obavezi da nosi masku tokom rada sa pacijentima. Naprotiv, sasvim je normalno i logično da plata bude umanjena i njemu i svim ostalima zaposlenim na klinici „Laza Lazarević“ koji su se drznuli da nose zaštitnu opremu, jer je usred pandemije v. d. direktora dr Ivana Stašević Kar-

ličić izdala naređenje da je zabranjeno korišćenje rukavica, a povodom korišćenja maski je rekla: „Naravno da ne mogu zaposleni samovoljno da koriste niti jedno sredstvo rada koje je RFZO opredelio isključivo za zdravstvenu zaštitu pacijenata. Apsolutno. I od toga nikada neće biti odstupljeno“. Ali dr Stašević Karličić je „njihova država“, ona je nastupala sa Kriznim štabom i kao psihijatar nije videla ništa sporno u SMS poruci u kojoj je Vlada svojim građanima uterivala strah u kosti obećavajući italijanski scenario, baš kao što je i Željko Mitrović „njihova država“. I to ne samo zbog sramnog stava REMa i još sramnijeg stava tužilaštva koje nije smatralo da je išta sporno da tokom zabrane kretanja i okupljanja privatnim helikopterom uleće u kasarnu i šeta sa svojom svitom, već i zato što je idejni tvorac režimske koreografije tokom pandemije.

Pandemije koja je još uvek u toku, ma koliko to neverovatno zvučalo. I pandemije kojoj je i dalje potrebna apsurdna koreografija Pinka i ostalih naprednjačkih medija, uz pomoć koje neobjašnjivo postaje ozbiljna državna politika i briga o zdravlju stanovništva. Jer teško je racionalno objasniti da 67 ili 102 novozaražena nisu ništa osim „džepova“ (direktor kancelarije SZO u Srbiji Marijan Ivanuša tvrdi da to nije malo i da predstavlja opasnost jer je jasno da se mere ne poštuju), a da su 25. marta (kada nas je Vučić obavestio da će groblja biti premala za penzionere) 54 novoobolela i jedna smrt bili razlog za histerični istup. Postoji razlika u trenutku kada se kriva podiže i u trenutku kada se ona zaravnjuje, ali niko još uvek nije uspeo da objasni kad i kako nastupa novi talas, a 19. maja je u svetu zabeleženo 106.000 novih slučajeva, što je najveći dnevni porast od početka pandemije. Uglavnom u Južnoj Americi i SAD, što je daleko od Srbije, baš kao što je i u januaru Kina bila daleko, pa je virus ipak stigao. Granice su i tada bile otvorene, isto kao što su i sada otvorene; ljudi nisu testirani prilikom ulaska u zemlju, baš kao što neće biti testirani ni ubuduće, a ponovo će sigurnost građana zavisiti od flajera koji će se deliti (ili neće) putnicima koji dolaze iz ugroženih područja.

Ustilu konfuzije na koju bi trebalo da smo već naviknuti, mada je baš teško naviće se kada se neko igra sa našim zdravljem, otpočeo je veliki Vučićev predizborni eksperiment sa otvaranjem granica. Ne, ovog puta nije arlaukao da je 400.000 ljudi došlo da bi se besplatno lečilo kod Stevanovića na Infektivnoj klinici („Je l’ sam nešto slagao doktore?“, pitao je Vučić. „Apsolutno ne“, uzvratio je Stevanović – svih 400. 000 je lično otišlo kod njega i zatražilo da ih baš on besplatno leči), već je pun sebe obećao da će zbog „oživljavanja ekonomije“ napraviti sporazum sa susedima i od 1. juna otvoriti granice sa BiH, Crnom Gorom, Albanijom i Severnom Makedonijom, sa jedne strane, i sa Bugarskom, Grčkom i Rumunijom sa druge strane. I tako smo došli u situaciju da nam se najavljuje da će nam opet upriličiti nešto spektakularno i što samo on može, iako već nedelju dana u Srbiju može da uđe ko hoće i kad hoće, bez testa i bez obaveznog karantina, jer su još 21. maja objavljene nove izmene propisa po kojima su granice apsolutno otvorene za sve.

Uz to je najavljeni diplomatski spektakl minirala i Crna Gora koja je odbila da svoje granice otvori za one države u kojima zaraženih ima više od 25 na 100.000 stanovnika, što znači da Srbija ne igra jer trenutno ima zaraženih 160,2 . To je baš naljutilo Anu Brnabić koja je poručila Srbima „da ne idu tamo gde su nepoželjni“, ne shvatajući da nije u pitanju dobra volja s obzirom na to da im je već zabranjeno da idu, ali ju je podstaklo da umesto prema političarima svoj bes usmeri ka crnogorskim, u ovoj krizi veoma uspešnim epidemiolozima, tvrdeći da su rezultati koje su postigli laž („Mi nismo lagali da ljudi umiru od gripa ili zapaljenja pluća, a ne od virusa korona“). Da li jesmo ili nismo, ostaje ipak da se proveri jednom kada država ne bude pod apsolutnom naprednjačkom kontrolom, ali je apsolutno proverljivo nešto drugo - aktuelna vlast ozbiljno rizikuje zdravlje stanovništva velikodušnim otvaranjem svih granica.

„Nisam imao razumevanja za otvaranje međugradskog saobraćaja, baš kao što sada nemam razumevanja ni za otvaranje granica. Pogotovu zato što je to jednostrano i niko nas na to nije terao. Obično se to uređuje preko bilateralnog dogovora i procenjuje se epidemiološka situacija u svakoj zemlji, a kod nas je to sređeno tako da i Rus može da dođe bez ikakve kontrole iako kod njih bukti epidemija. Otvorene su granice za ljude iz svih zemalja u kojima je situacija baš kritična, što mi je potpuno nejasno i nemam nikakvo objašnjenje za to. Uz to je kod nas situacija veoma rovita, u poslednje tri nedelje broj otkrivenih novoobolelih varira između 50 i 100, sa povremenim iskakanjima. To nije malo, mi smo sada samo zaravnili liniju (ide cik-cak), ali ona se ne spušta već prilično dugo, a uz to svakog dana imamo nova žarišta. Već sutra može da se dogodi da taj broj ode na 500 ili 600. Do pre nekoliko dana stručnjaci iz Kriznog štaba su tvrdili da se sve mere i dalje moraju poštovati, a sada su se odjednom predomislili“, kaže prof. dr Zoran Radovanović.

Itu se opet vraćamo na rijaliti koreografiju. Po njoj igra Vučić kada upriliči prijem za više od 100 lekara (po novim propisima je dozvoljeno 100), na kom se svi sem njega pojave sa maskama, čime nam šalju jedinstvenu poruku – posao lekara je da štite neodgovornog i bahatog predsednika čak i u svom slobodnom vremenu, kada su okupljeni da bi se zabavili. Ali po toj istoj koreografiji, nažalost, igra

i stručni deo Kriznog štaba koji je na javnoj sceni ostao da bi uveseljavao gledaoce naprednjačkih medija, u emisijama gde im nije mesto i u razgovorima ispod svakog, a ne stručnog nivoa, umesto da nas do kraja provede kroz epidemiju. Za razliku od dr Branimira Nestorovića, koji je od samog početka postavljen na to mesto da bi štitio od ludila ili direktno slao u ludnicu građane kojima je pričao o teorijama zavere tokom iživljavanja sa karantinom, dr Darija Kisić Tepavčević je pokušavala da zadrži strog stav – ja sam epidemiolog, ne mešam se u politiku, ne razumem pitanja koja se odnose na kršenje mera od strane vlasti i govorim samo o „rezervoarima zaraze“ i „distribuciji obolelih“. A onda je i ona završila u jednom od rijalitija na Pinku, gde je usred diskusije koja je bila ispod svakog nivoa (ko je hapsio Cecu), odlučila da razume pitanje o tome kako opozicija krši mere i da stručno odgovori: „Gospodin Obradović ne nosi masku, niko oko njega je ne nosi. Niste ni vi, gospodine Jovanoviću, nosili masku. Na snimku se vidi. Nema tu o čemu da se raspravlja. Poslanik X je napao poslanika Y i to je nasilje“. A onda se bez maske, radi intimnog ćaskanja, unela u lice nekad uhapšenoj a sad razjarenoj folk pevačici, koja je takođe bila bez maske.

Isve to možda ne bi bilo zastrašujuće da je epidemija zbilja gotova, da je posao stručnjaka postao suvišan i da je došlo vreme da se relaksiraju uživajući u plodovima svoje iznenadno stečene slave. Međutim, u Srbiji broj novozaraženih ne opada još od 3. maja, a svakog dana se pojavi novo žarište u nekom od kolektiva. Uz to nam primeri drugih zemalja, i to onih koje su izuzetno uspešno vodile epidemiju, poput Singapura, jasno govore da epidemija može ponovo da bukne u svakom trenutku. Zbog toga je SZO održao konferenciju za medije na kojoj je saopšteno da bi zemlje u kojima infekcija virusom korona opada još mogle da se suoče s neposrednim drugim vrhuncem ako prerano odustanu od mera za zaustavljanje epidemije. „Moramo da budemo svesni činjenice da bolest može da ’skoči’ u bilo kom trenutku. Ne možemo da pretpostavimo samo zato što je bolest sada na putu nadole da će se isto tako nastaviti i da ćemo imati nekoliko meseci da se pripremimo za drugi talas, zbog čega je veoma bitno da Evropa i Severna Amerika nastave da sprovode mere vezane za javno zdravlje, socijalne mere, mere nadzora, mere ispitivanja i sveobuhvatnu strategiju“, rekao je šef programa SZO za vanredne situacije Majkl Rajan.

Problem je što u Srbiji više ne znamo koje mere, a još manje ko je taj koji nam ih saopštava. Da li je potrebno da odbacimo sve ili da se i dalje čuvamo. I kako da se čuvamo? Ako je stručni deo Kriznog štaba nekada umeo bar na trenutak da odglumi jedinstvo i ubode da nam dva dana zaredom pošalje istu poruku, sada je nesposoban da to umeće primeni u kontinuitetu od dva sata. Recimo, prof. Nestorović je odgovarajući na pitanje da li su nam potrebni maske i razmak, odgovorio: „Pa, ne. Sada više ne. Sada smo se vratili na metar, u stvari. Evo, recimo, juče je na Kriznom štabu bila velika diskusija o tome, sada su preporuke u celom svetu dosta ublažene.“ Samo dan kasnije dr Srđa Janković nam je objasnio da nismo čuli to što smo čuli i da je propisana distanca i dalje dva metra, a Štab jedinstven u odlukama. „Ja ću nositi masku dok broj slučajeva ne bude nula, ali maske nisu potrebne na otvorenom prostoru i tamo gde ljudi ne dolaze u kontakt. Profesor Nestorović nikada nije smatrao da maske ne treba da se nose tamo gde ljudi dolaze u kontakt i na klinici. Stav Kriznog štaba je da je poželjna distanca od dva metra, minimum je jedan metar, ponekad je kompromis jedan i po metar. Ja mislim da je profesor rekao ono što svi mi mislimo, a neka me demantuje ako grešim, da čovek može da bude bez maske tamo gde nema razmaka od poželjnih dva, a može i jedan metar, ali da čovek mora da uvek ima spremnu masku“, objasnio je dr Janković.

Dakle, Krizni štab se dogovorio da je neophodna distanca i dva metra i jedan metar i nešto između, da su maske potrebne i da nisu, da je potrebna kontrola granica, ali i da nije, da gradski prevoz ne može ali i da može, da je potrebno testirati pacijente koji idu na operacije, ali da može i bez toga...A građani će i dalje plaćati ako nešto pogreše, nekad novčano a nekad sopstvenom glavom.

SANDRA PETRUŠIĆ

----------------------------------------------------------

Datum: 28.05.2020

Medij: NIN     Strana: 16,17,18,19

Rubrika: Društvo

Autori: Marko Lovrić

Teme: Javne nabavke

Naslov: Potpirivanje ksenofobije

Potpirivanje ksenofobije

Tokom vanrednog stanja svima su nam pucali živci, a bili smo u svojim gradovima, u svojim kućama, i mogli smo napolje, makar i ograničeno. Migranti su proveli dva meseca iza ograda, koje će sada ograditi žilet žicom, a to značida to više nisu prihvatni, već pritvorski centri

Uspeli smo! Mala, ali eminent-

na grupa stručnjaka, strateški skrivena u jednoj šidskoj prodavnici, otkrila je sve o virusu zbog koga – što od straha, što od groznice – drhti čovečanstvo. Ma i bolje od toga – ti su ljudi otkrili izvor svih srpskih problema, ništa manje.

„Juče smo otišli do prodavnice, i žena koja tamo radi rekla je da smo mi izvor virusa. Rekla nam je i da – izvinite na izrazu – odjebemo, jer donosimo sve najgore u ovu zemlju“, kaže Emina K.

Emina K. i njene tri ćerke, stare taman toliko da nam se motaju oko nogu tokom razgovora, ne dele slučajno prvo slovo prezimena sa onim poznatijim K, Jozefom. I one su godinama za nešto krive, a o detaljima krivice i postupka malo znaju. Izvesna je samo kazna. Eminin sirijski dom srušila je artiljerija ili avijacija, pa je sa roditeljima otišla za Jordan. Tamo je studirala jezike i udala se. Jordan nije bio loš, ali nije bio ni dom, pa se vratila kući. Vrtlog pobunjeničkih grupa, sirijske vojske koja se bije sa pobunjenicima, drugih vojski koje se biju sa sirijskom, i trećih vojski koje se biju sa tim drugima, nije, dozvolićete, najbolje mesto za gajenje ćerki, pa je 2019. Emina ponovo pošla u izbeglištvo, drugim putem, preko Turske, Grčke, Makedonije, Srbije. Cilj puta je Holandija.

Emina ima 26 godina, i sa njom razgovaramo u Prihvatnom centru „Šid – stanica“. Taj je poseban po tome što je namenjen porodicama, pa je u njemu u četvrtak, među 226 prisutnih, bilo devedeset dvoje dece. Mimo toga centar ima uobičajen dekor, poput postera Crvenog krsta sa fotografijama ljudi koji traže ćerke, majke, muževe, braću, cele porodice. I plakate koje nevoljnike obaveštavaju o keš-karticama kojima ih snabdeva Evropska unija. Te bi plakate pre trebalo lepiti van prihvatnih centara, jer je mnogi Srbin ubeđen da osobno plaća tu kraljevsku apanažu u rasponu od 3.000 dinara za pojedince do 12.000 dinara za porodice sa šestoro i više dece. Mesečno, dakako. Između tih i mnogih drugih postera sa uputstvima o ponašanju, ljudi pokušavaju da žive, čak i da se osmehuju. Deca su vesela i radoznala, jer su deca uvek vesela i radoznala. Devojčica u galopu uspeva da nam, sva važna, objasni kako uzima „brufen“ zbog bolnih zubića. Druga, sa osmehom koji njenim evropskim vršnjakinjama garantuje reklame za čokoladu u detinjstvu i naslovne strane modnih časopisa kasnije, zaustavlja trk da nas pita kako se zovemo. Ne ko smo, šta smo, nego kako se zovemo, jer to je za igru dovoljno. Slika i ona nas, kada već mi slikamo njih. Možda je baš neka od njih dve do juče pomagala u dezinfekciji centra. Kažete „virus“? Naši gosti združenim snagama su odbili njegov napad.

„Nekoliko dana pre nego što je proglašeno vanredno stanje, organizovali smo sastanak celog kampa, da znaju šta se dešava u svetu i Srbiji. Nakon razgovora ljudi su se samoinicijativno prijavljivali da pomognu. Imali smo tim koji je kontrolisao kapiju, tim koji je čistio toalete dva dodatna puta dnevno, timove sa dezinfekcionim sredstvima i decu koja su dezinfikovala kvake i slične kon-

taktne površine. Ni za vreme vanrednog stanja, ni do sad, nismo imali nijedan slučaj kovida-19. Bez njihove svesti i pomoći, to ne bi bilo moguće. Nije bilo lako objasniti zašto im je zabranjen izlazak, ali prihvatili su – niko nije pokušao da napusti centar“, objašnjava Vladimir Šulović, šef smene u Prihvatnom centru „Šid – stanica“.

Ovde valja zastati na trenutak. Tokom vanrednog stanja svima su nam pucali živci, a bili smo u svojim gradovima, u svojim kućama, i mogli smo napolje, makar i ograničeno. Migranti su proveli dva meseca iza ograda, u kampovima, daleko od gradova do kojih žele da stignu. Pa ipak – u Prihvatnom centru „Šid – stanica“ nije bilo nijednog ozbiljnog incidenta. Nema ih ni inače.

„Godinu i po dana radim ovde. Jesmo u više navrata zvali policiju, ali tada su povod bile čarke između porodica, koje su karakteristične za sve oblike kolektivnog smeštaja – ili se deca potuku, pa se roditelji umešaju, ili se neko žali na upotrebu toaleta, ili se neko napije. To su normalne stvari za život jednog centra. Najveći deo tih incidenata rešavali smo sami uz saradnju ostalih gostiju Centra. Čak i kada smo zvali policiju, problem je rešavan brzo i lako. Nikada niko nije bio teže povređen, nikada nije bilo potrebe da neko leži u zatvoru, i nemam podatak da je bilo ko iz ovog centra napravio problem u Šidu“, podvlači Šulović.

Glede šidske opštine, i incidenata o kojima su režimski mediji gromopucateljno izveštavali nakon što je vlada rešila da tamo rasporedi vojsku, izvor NIN-a iz jedne državne institucije podseća da je Šid prirodna stanica na migrantskom putu ka Zapadu.

„Ljudi na putu ostanu bez novca, budu i opljačkani, i onda prolazeći ka Hrvatskoj, u okolnim selima poput Batrovaca ili Ilinaca, ukradu neki veš, uzmu iz bašte ili prespavaju u kući. To se dešava godinama, i to policija može da reši. Desi se i da neko ukrade nešto u trafici ili u nekom od samačkih centara ukrade drugom migrantu telefon, pa izbije tuča. U odnosu na broj ljudi koji je prošao kroz Srbiju – a tu je sada već reč o broju od sedam cifara – incidenti su relativno beznačajni“, kaže izvor NIN-a.

Isti izvor nekoliko puta tokom razgovora ponavlja da je „marketing“, pa i „suludo“ rešavati takve probleme vojskom.

„Kada je ukinuto vanredno stanje, očekivalo se naglo napuštanje centara. Odluka da se to kontroliše ima smisla i zbog epidemiološke situacije, ali prosto – to nije posao za vojsku. Opštini Šid treba asistencija, mala je, a ima tri centra, malo je i zaposlenih u njima, pogotovo u samačkim centrima, koji su izazovniji za rad, ali ništa nećemo postići time što ćemo mesec dana držati vojsku, a posle izbora pustiti da teče po starom. Biće u Srbiji nekoliko godina osam do devet hiljada migranata, nekad malo manje, nekad malo više. To će da traje, i ovakvo rešenje je suludo“, zaključuje izvor NIN-a, koji je hteo da ostane anoniman.

Put od suludog ka bolesnom ogradiće žica. Ministarstvo odbrane 15. maja je objavilo „Javnu nabavku za isporuku materijala za izradu žičane ograde“. Premijerka Ana Brnabić rekla je 21. maja da ne zna da li će se tom žicom ograđivati migrantski centri. Zato citiramo:

„Predmet javne nabavke broj 52/2020 su dobra... za potrebe izrade žičane ograde oko prihvatnih centara i centara za azil u 2020. godini“, piše u odeljku jedan, tačka tri, dokumenta dostupnog na veb-sajtu Ministarstva odbrane.

Onda ide nabrajanje – 2.420 kilograma žilet žice, 1.521 metar rebrastog gvožđa u šipkama, pedeset kilograma pocinkovane žice. Ovime se prihvatni centri pretvaraju u koncentracione logore. Srpskom tretmanu migranata od 2012. može se štošta zameriti, ali i takav je bio bolji od tretmana u zemljama okruženja. Otkud zaokret?

„Deo opozicije, a tu pre svega mislim na Dveri i Dosta je bilo, počeo je pre par godina da koristi strah od migranata kao sredstvo za borbu protiv vlasti, pothranjujući glasine o tome da Vučić tobože namerava da naseli milion migranata u Srbiju, finansira ih i naseljava u prazna srpska sela. Vlast je očigledno registrovala da je ta priča počela da nalazi uporište u jednom delu birača, i rešila je da reaguje na uobičajeni način – preotimanjem teme od opozicije, tako što će, uz minorne korekcije, i sama propagirati strah od migranata, i to mnogo glasnije”, smatra sociolog Dario Hajrić.

Uovom slučaju, to je izuzetno opasno, jer su lažne vesti o migrantskoj lavini već dugo u opticaju.

„Klikove najviše privlači strah. Ako izmislim da je migrant napao

nekoga i ne navedem nijedan dokaz ili izvor, to će svejedno pročitati i podeliti više ljudi nego ako navedem istinit podatak da je u 2018. godini u Srbiji azil tražilo samo 292 osobe, a da su ga dobile samo 24”, dodaje Hajrić.

Prošle godine, reč je bila o 252 zahteva, od kojih je 35 odobreno, piše u ovogodišnjem izveštaju „Pravo na azil u Republici Srbiji“ Beogradskog centra za ljudska prava, sastavljenom prema podacima MUP, Kancelarije za azil i Visokog komesarijata UN za izbeglice. Takva vest nema šanse pored bizarne mape koja se ovih dana pojavila na Tviteru. Njome se tvrdi da, pazite sad, migranti iz Sirije čine 4,4 odsto stanovnika Srbije. To bi značilo da ih u Srbiji trenutno ima preko 300.000. Prema Komesarijatu za izbeglice, prema svim drugim izvorima, prema stvarnosti, u Srbiji se trenutno nalazi oko 7.500 migranata.

„Jedno je kad ksenofobiju potpiruju grupe na Fejsbuku, a drugo kada njome počne da se bavi SNS koji kao resurse ima državni aparat, desničarske plaćenike i ogromnu propagandnu mašineriju. Kao da gledamo akciju u odbojci – desničari poput Levijatana primaju servis Dveri sopstvenim ksenofobnim ispadom, režimski mediji dižu predsedniku loptu na smeč praveći od migranata ’problem’ koji neko treba da reši, i na kraju Veliki Vođa poentira lično šaljući vojsku u Šid ’da zavede red’. Pošto iza sva tri koraka stoji vlast, opozicija je ponovo marginalizovana i ima samo dve mogućnosti – ili da pohvali vlast zbog preterane reakcije u Šidu, ili da zahteva još ekstremnije rešenje, s tim da onda mora da pređe sve granice i traži logore i deportacije. Po nabavci tona bodljikave žice, reklo bi se da vlast ima odgovor i na to. Obe strane bez ikakvih skrupula manipulišu strahom od migranata, igrajući partiju šaha u kojoj su figure živi ljudi.“

Utoj igri režimu kontrola nad medijima omogućuje da emituje čak i kontradiktorne poruke, već prema taktičkom opredeljenju.

„Bude li i dalje pritisaka sa desnice, Vučić će nesumnjivo nastaviti da preuzima tu temu ograđivanjem azila bodljikavom žicom, paradiranjem s dugim cevima, tolerisanjem sopstvene desničarske pešadije i drugim demonstracijama moći da bi se prikazao kao ’zaštitnik naroda’. Ima luksuz da istovremeno šalje čak i međusobno isključujuće poruke, i da pojačava onu koja je u datom trenutku isplativija. Isto smo gledali i tokom vanrednog stanja, kada smo iz njegove orbite praktično istovremeno dobijali i poruke kako je virus bezopasan i kako će nam manjkati grobnih mesta. Sada se taj pristup primenjuje na migrantima. Vlast može i da u spoljnoj politici priča kako brine o migrantima, a da za domaću publiku pokazuje mišiće i hrabro rešava ’problem’ kojeg zapravo nema”, zaključuje Hajrić.

Nikola Kovačević, pravnik Inicijative za ekonomska i socijalna prava A11, podseća da za angažman vojske u Šidu ne postoji ni pravni izgovor.

„U našem pravu svrha vojske jeste da štiti od spoljnih neprijatelja i da bude angažovana u vanrednim situacijama kada je ugrožen opstanak nacije. U šidskim kampovima nalazi se oko hiljadu i po ljudi. Policija se angažuje i za daleko brojnije skupove, i za utakmice visokog rizika.“

Kovačević se pita i zašto vojska nabavlja žičanu ogradu, kada kretanje i regulisanje statusa stranaca u Srbiji nije njena nadležnost.

„Osim ako se ne prave planovi da u budućnosti migrante kolektivno lišimo slobode. Ako imate bodljikavu žicu, to više nisu prihvatni, već pritvorski centri. A Mađarska je zbog toga već proglašena odgovornom pred Evropskim sudom pravde. Grčka je barem deset puta u prethodne tri godine proglašena krivom za arbitrarno lišenje slobode. Postavlja se i pitanje da li Srbija i dalje ozbiljno razmatra da postane članica Evropske unije, jer su upravo njene institucije pokrenule postupke protiv Mađarske. Kada bi ona danas imala status kandidata, mislim da u postojećem stanju ne bi otvorila ni nulto poglavlje.“

Usvemu ovome, dakako, ne treba zaboraviti ni licemerje ili nemoć, zapravo i jedno i drugo, same Evropske unije.

„Unija gleda kršenje ljudskih prava, sistematsko zlostavljanje, kolektivna proterivanja na svojim spoljnim granicama, na grčko-turskoj, na razmeđi Italije i severa Afrike, na granici Srbije i Hrvatske. Jasno je da teži tome da broj dolazaka smanji, kako joj se ne bi ponovile 2015. i 2016.“

Gde su Emina K. i njene ćerke u svem tom zlu? U centru „Šid – stanica“ oseća se bezbednom. Na ulici baš i ne. Pre nekoliko dana u Beogradu je napadnut njen prijatelj. Ipak pomirljivo kaže da su mnogi ljudi dobri, a da loših ima svugde, da je svesna da je Šid mali, da svako svakog zna, i da je njena pojava ljudima čudna...

„Možda je sve to zbog predstojećih izbora u vašoj zemlji.“

Čak i to zna. U međuvremenu rado priča kako je njene ćerke obradovao čovek koji ih je u parku ljubazno pozdravio sa „selam alejkum“. U Holandiji bi htela da radi za humanitarnu organizaciju. Zna koliko izbeglice trpe, primećuje uz dašak ironije. Jedna Eminina ćerka želi da postane balerina, a druga gimnastičarka.

„Sanjam da završe škole. Trčim za njihovim snovima. Želim da budu ono šta žele.“

MARKO LOVRIĆ

----------------------------------------------------------

Datum: 28.05.2020

Medij: NIN     Strana: 3

Rubrika: Uvodnik

Autori: Milan Ćulibrk

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije/Korupcija

Naslov: Sva predsednikova deca

Sva predsednikova deca

Biće da je Vučiću imena, prezimena i adrese

1,7 miliona penzionera dostavilo

nepoznato lice iz Fonda PIO. Poštarinu od 45,9 miliona dinara platiće onaj koje to platio i 2018, a iz finansijskog izveštaja SNS-a se ne vidi daje to platila vladajuća stranka

Milan Ćulibrk

Uokviru predizborne kampanje, u koju je SNS ušao sa

sloganom Za našu decu, Aleksandar Vučić je, posle godinu i po dana, ponovo presavio tabak i poslao pismo svim - penzionerima. Hteo je, valjda, da im poruči da su i oni nečija deca, jer je, pobogu, on – otac nacije. Ili je samo shvatio da je pismo bolje sredstvo komunikacije sa najstarijim simpatizerima, koji više vole prave od virtuelnih mitinga.

Uprkos tome što svako ima pravo svakome da piše, nekoliko je spornih stvari u ovom Vučićevom pisaniju. Kao i u novembru 2018, kada je poslao prvo pismo, postavlja se pitanje otkud mu adrese svih ili bar ogromne većine penzionera? Ako mu ih je dostavio neko iz Fonda PIO, to bi značilo da je neko prekršio Zakon o zaštiti podataka o ličnosti. Sva je prilika da ćemo otkriti da je to N. N. lice, jer sumnjam da će nadležni uspeti da ustanove ko je Vučiću doturio spisak. Još više sumnjam da će ikome pasti na pamet ono što bi palo na pamet svakom detetu – da pita Vučića odakle mu imena, prezimena i adrese 1,7 miliona ljudi. A i ako bi ga iko od nadležnih to i pitao, pretpostavljam da bi bilo dovoljno da mu Vučić odgovori da on taj spisak ima još od novembra 2018. Pa šta? Mislite li da će poverenik za zaštitu podataka o ličnosti Milan Marinović biti bolje sreće od prethodnika Rodoljuba Šabića, iako je iz njegove kancelarije najavljeno da će o svemu obavestiti Prvo osnovno tužilaštvo u Beogradu i dostaviti dokumentaciju kojom raspolažu? Pa, sličan krivični postupak pokrenut je još u decembru 2018. I nikom ništa.

Druga sporna stvar je što Vučić prećutkuje da su novac za jednokratnu pomoć od 4.000 dinara u aprilu i 100 evra u maju penzionerima obezbedili poreski obveznici, koji pune budžet i koji će vraćati sve kredite, bez kojih para za tu pomoć ne bi ni bilo. U pismu ne pominje ni Vladu, ni državu, kao da se želi stvoriti utisak da te pomoći ne bi bilo da nije Vučića i SNS-a. Ništa novo. Nije li još u aprilu 2016. lider PUPS-a Milan Krkobabić penzionerima poručio da „mogu da zaborave penzije ako na izborima izgubi lista koju predvodi Vučić“ i da će u tom slučaju „džaba čekati poštare“? A, poštarima su ovih dana bile pune ruke posla, tačnije Vučićevih pisama.

Nije sasvim jasno ni ko će sve to da plati. Vučić nije pisao kao predsednik Srbije, pa taj trošak ne bi ni smela da plati država. I u novembru 2018. iz SNS-a su nas ubeđivali da će sve to platiti stranka. Dokaz za to, međutim, nisam uspeo da pronađem u finansijskom izveštaju za 2018, koji je SNS Agenciji za borbu protiv korupcije dostavio 12. jula prošle godine. Da je te 2018. stranka zaista platila slanje tih pisama, to bi negde moralo jasno da se vidi. Tim pre što slanje pisma težine jednog grama, prema zvaničnom cenovniku Pošte Srbije, košta 27 dinara. Dakle, 1,7 miliona pisama koštalo bi 45,9 miliona dinara. U godišnjem izveštaju

SNS-a navodi se da su svi troškovi reklamnog materijala i publikacija u 2018. bili 71,5 miliona. Samo bilbordi su ih koštali 30,7 miliona, a ne znam da je nekom penzioneru poštar umesto pisma na kućnu adresu doneo – bilbord. Za štampanje letaka SNS je te godine platio 8,8 miliona, ali to svakako nisu mogla biti pisma, jer pored njih jasno piše da nije bilo troškova distribucije. A bilo bi baš previše da su ih poštari raznosili besplatno, zar ne?

Uizveštaju SNS-a pominju se i druge vrste reklamnog materijala – brošure i plakati. Pisma jok! S obzirom na to da opravdano sumnjam da bi konobar u bilo kojoj kafani doneo novu rundu ekipi za koju misli da mu ni prvu od pre godinu i po dana nije platila, već je od drugih gostiju morao da žicka da ne bi sam morao gazdi da namiri račun, bilo bi dobro da SNS svim građanima stavi na uvid dokaze da plaća svoje račune.

Kao i sve drugo, brzo će se i drugo Vučićevo pismo penzionerima zaboraviti. Kao i prvo iz novembra 2018. Kao i borba za respiratore, o kojima niko više ne govori. A trebalo bi. Ako ni zbog čega drugog a onda zbog toga da se sazna kako je moguće da je Srbija 400

respiratora naručila preko jedne male firme iz Crne Gore, čijoj vlasnici sudski pozivari nisu mogli da uruče poziv da dođe na suđenje, da bi joj se blokirao račun, samo zato što je na vratima njene firme pisalo – ne radi zbog virusa korona! Uzdravlje.

----------------------------------------------------------

Datum: 28.05.2020

Medij: Novi magazin     Strana: 47,48,49

Rubrika: Svet

Autori: Tamara Jorgovanović

Teme: Korupcija

Naslov: Mrak na kraju tunela

Mrak

na kraju tunela

Južna Amerikaje postala novi epicentar koronavirusa u svetu sa 30.000 novoobolelih dnevno, što je delimično posledica ublažavanja mera. Posle Brazila, najviše su pogođeni Meksiko i Peru

Piše: Tamara Jorgovanović

Uprkos tvrd-

njama predsedn i k a Andresa Manuela Lopesa Obradora da je katastrofa

izbegnuta i nedavnih uveravanja vlade da epidemiju drži pod kontrolom, Meksiko je gotovo preko noći postao jedno od globalnih žarišta koronavirusa.

lako u novom poimanju stvarnosti sve ono što ne nalikuje dešavanjima u Italiji, Španiji ili Njujorku deluje podnošljivo, u Meksiku je za samo deset dana broj obolelih i umrlih porastao gotovo za trećinu, i pored temperature vazduha od 27 stepeni Celzijusa. Do ovog trenutka registrovano je 70.000 zaraženih i preko 7.500 žrtava. Stopa smrtnosti od oko 11 odsto među najvišima je u svetu, dok je po testiranju Meksiko poslednji u Latinskoj Americi. Više od 80 odsto kreveta na odeljenjima za intenzivnu negu je popunjeno, a samo 20 odsto onih koji su umrli stiglo je do njih.

Procenjuje se da statistika ne odgovara realnosti ni kada su u pitanju inficirani ni u slučaju preminulih. Organizacija Meksikanci protiv korupcije i nekažnjivosti (MCCI) procenila je da je broj smrtnih slučajeva samo u Meksiko Sitiju četiri puta veći nego što pokazuju zvanični podaci. Gradske vlasti su negirale da prikrivaju stvarno stanje, ali se veliki broj smrtnih slučajeva zavodi kao atipična pneumonija, a pretpostavlja se da su ove osobe bile zaražene virusom.

OTVARANJE PRE VREMENA: I pored toga, više od 300 opština u zemlji, koje nazivaju "opština-

ma nade”, dobilo je zeleno svetlo da ukine karantin ukoliko u prethodnih 28 dana nisu imale slučajeve zaraze. U ostalim delovima Meksika 1. juna prestaje da važi Nacionalna inicijativa za socijalno distanciranje, koja je bila na snazi oko dva meseca. Prošle nedelje s radom su počeli rudnici, gradilišta i fabrike za proizvodnju vozila za Severnu Ameriku.

lako je zamenik ministra zdravlja zadužen za koronu Ugo Lopes-Gatelj rekao da je kriva poravnata, medicinski stručnjaci smatraju da do otvaranja dolazi prebrzo i da je meksički odgovor na korona-krizu takav, da se ne zna koje su opštine zaista bezbedne. Predsedniku Lopesu Obradoru se žuri da otvori zemlju, ali lekari veruju da se time ugrožavaju životi i da je prvi čovek države prerano otpisao mogućnost katastrofe dok epidemija još raste.

Lopes-Gatelj kaže da to ne znači povratak u nekadašnju normalu već u novu jer će na snazi biti brojne restrikcije, a škole i dalje neće raditi. Vlada pokušava da nađe balans i "životi i dalje imaju prednost nad ekonomijom” ali se mnogo ljudi bori da preživi jer ne zarađuje. Istraživački tim banke BBVA procenio je da bi, prema najgorem scenariju, kriza izazvana koronavirusom mogla da dovede 34 miliona ljudi do siromaštva - svaku četvrtu osobu u zemlji - dok bi u najboljem slučaju to bilo 12 miliona.

Kao i njegov brazilski kolega Žair Bolsonaro, i Lopes Obrador, poznatiji kao Amlo, po inicijalima, proslavio se po nonšalantnom odnosu prema virusu. lako su epidemiolozi koje je, na sreću, angažovao savetovali socijalno distanciranje, nedeljama posle prvog lokalnog slučaja putovao je po zemlji i viđao se s ljudima. Jedan od zanimljivijih susreta bio je sa 92-godišnjom majkom zatvorenog narko-bosa Hoakina Gusmana, poznatijeg kao E1 Čapo, s kojom se video u državi Sinaloa. Amlo je staricu, koja je zatražila da se sretnu i čekala ga u kolima, nazvao običnom penzionerkom.

"Korupcija je meksička kuga, a ne penzionerka, koja zaslužuje moje puno poštovanje, ma ko da joj je sin", rekao je predsednik posle susreta. U međuvremenu sunarodnicima je poručivao da nastave da žive kao i obično, da čitaju Markesov roman "Ljubav u doba kolere" i ubeđivao ih da su posebni i da ih čuvaju jake porodične veze i radna etika. Neposredno pre skoka broja obolelih rekao je da se vidi svetlost na kraju tunela. Ovaj populista s levice optužio je strane medije koji pišu o onome što se dešava u Meksiku da šire dezinformacije jer žele da nanesu štetu njegovoj vladi.

NEPRAVDA ZA PERU: Potpuna suprotnost Amlou i Bolsonaru je peruanski predsednik Martin Viskara, koji je prvi na kontinentu uveo karantin i poštovao sve preporuke Svetske zdravstvene organizacije. Za sprovođenje mera bile su angažovane vojska i policija. lako je sve urađeno na vreme i dosad testirano više od 800.000 ljudi, broj zaraženih poslednjih dana raste, i sa preko 120.000 zemlja je već na drugom mestu u Južnoj Americi, odmah posle Brazila. Do ovog trenutka zvanično je preminulo 3.500 Peruanaca, ali se veruje da ih je mnogo više.

Stotine bolesnih umire kod svojih kuća jer kreveta na intenzivnoj nezi nema dovoljno. Buenos Ajres tajms piše da službe za odnošenje mrtvih za taj posao najčešće angažuju migrante iz Venecuele, kojih je u Peruu 865.000. Pacijenti su uglavnom trgovci, taksisti i ulični prodavci, a jedno od glavnih mesta gde se virus širi jesu pijace.

Kao na celom kontinentu, i severno i južno, covid-19 najviše pogađa siromašne, pa je u jednom kvartu sa barakama u Limi zaraženo 72 odsto stanovnika. Veoma je teška situacija u gradovima na Amazonu, gde žive starosedeoci i gde virus zatvara i bolnice. Lokalni analitičari kažu da je zdravstveni sistem decenijama toliko zapostavljan, da to sada svima ek-

Dok u gotovo svim državama sveta medicinski radnici dobijaju aplauze i verbalnu podršku, u Meksiku su diskriminisani baš zbog posla kojim se bave i često se dešava da dobijaju batine jer ih pojedine grupe smatraju prenosiocima zaraze. Samou prve tri nedelje maja zvanično je zabeleženo 47 napada na bele mantile, a sudeći prema objavama na društvenim mrežama, realan broj je neuporedivo veći. Jedna lekarka je na ulici polivena varikinom kako bi bila "dezinfikovana". Na meti agresivnih građana su i bolnički čistači. Dešava se i da porodice bolesnika napadaju lekare i sestre, pa su na nekim klinikama kao zaštita postavljeni pripadnici Nacionalne garde. Neke meksičke države obezbedile su medicinskim radnicima hotelske sobe i prevoz do posla kako ne bi odlazili kući niti koristili javni transport. Na kontinentu vlada

ubeđenje da su bogataši koji putuju po svetu doneli virus i njime zarazili i siromašne

splodira u lice.

Lekar i stručnjak za javno zdravlje Elmer Uerta, međutim, smatra da su za porast slučajeva do kojih dolazi tokom karantina krivi građani "koji ne poštuju zakon”. Ipak, gotovo 7 0 odsto Peruanaca radi u neformalnoj ekonomiji, a 40 odsto je samozaposleno. Da bi mogli išta da zarade, ovi ljudi moraju da izađu iz kuće, inače će svakako umreti, ako ne od virusa, onda od nemaštine. Kada je sredinom marta uveden karantin, desetine hiljada ljudi koji su izgubili posao u Limi krenuli su pešice u svoja sela, pa do polovine nije ni stigla pomoć koju je vlada pripremila za najsiromašnije.

Peruanski zvaničnici kažu da je ova pandemija najstrašnija koja je pogodila zemlju od 15. veka, kada su evropski konkvistadori ovde doneli bolesti poput malih boginja i rubeole.

DŽET-SET VIRUS: U Meksiku je, kao i na ostatku kontinenta, covid-19 postao pokazatelj klasnih razlika. U svim državama vlada ubeđenje da su bogataši koji putuju po svetu doneli virus, a onda ga širili među onima s kojima su dolazili u kontakt, uključujući poslugu koja ga je zatim prenela ljudima u sirotinjskim kvartovima.

Guverner meksičke države Puebla Migel Barbosa na početku epidemije je čak govorio da su siromašni ljudi imuni na virus jer nemaju mogućnosti da putuju. Vlasti su u martu procenile da je tri četvrtine zaraženih u tom trenutku bilo povezano sa onima koji su došli iz inostranstva.

"Većina su bogati. Ako ste bogati, spadate u rizičnu grupu. Ako ste siromašni, ne spadate. Mi siromašni smo imuni”, rekao je Barbosa.

Lejtin Ameriken post piše da se u Brazilu smatra da je širenje virusa počelo iz ekskluzivnih noćnih klubova u koje odlaze najbogatiji. Tako su "više klase” označene kao krivci za prenošenje bolesti jer ne samo da su je doneli u zemlju već se nisu odricale zabava i društvenog života u vreme kada je bilo neophodno socijalno distanciranje. Tako se urugvajska modna kreatorka Karmela Ontu (57) smatra krivcem za polovinu zaraženih u svojoj zemlji jer je doputovala iz Španije i zatim otišla na svadbu prijatelja. Ona je samo na tom prijemu zarazila više od 40 ljudi i mogla bi krivično da odgovara zbog nemara i ugrožavanja života. 5

U drugoj polovini maja u većem delu Latinske Amerike došlo je do postepenog popuštanja mera kako bi se oživela ekonomija, što je dovelo do skoka broja zaraženih. Na kontinentu je trenutno registrovano više od 650.000 inficiranih, a 80 odsto njih je u Brazilu, Peruu i Meksiku. Život je do ovog trenutka izgubilo oko 40.000 Južnoamerikanaca.

Kada je o drugim zemljama reč, otprilike isti broj zaraženih kao Meksiko ima Čile, 70.000, ali je mrtvih deset puta manje. Na oko 40 odsto teritorije, uključujući odnedavno i prestonicu Santjago, uveden je strogi karantin, ali su i pored toga kapaciteti na intenzivnoj nezi već gotovo popunjeni. U očekivanju najgoreg, u glavnom gradu je pripremljeno hiljadu grobova. Posle prošlogodišnjih socijalnih nemira, i sada dolazi do sporadičnih okupljanja i incidenata zbog paketa hrane koje država deli siromašnijim porodicama. Kao i u celoj Latinskoj Americi, cene hrane i pića skočile su tokom pandemije.

U Argentini je broj zaraženih premašio 12.000, dokje umrlih oko 500. Veći deo zemljeje u karantinu, a svi letovi otkazani su do septembra.

Ekvadorje na početku pandemije bio najpogođenija zemlja na kontinentu u kojoj je zavođen i policijski čas, a mrtvi su ostavljani pred kućama jer nije imao ko da ih preuzme. Trenutno ima više od 37.000 obolelih i 3.000 žrtava, mada se procenjuje da je taj broj veći.

U Kolumbiji je 22.000 inficiranih i 750 mrtvih, a bolestje stigla i do amazonskih gradova. Vlasti za to okrivljuju Brazil, pa je ojačana granica između dve zemlje. U Boliviji, gde je registrovano 6.500 slučajeva sa 250 žrtava, ministar zdravlja Marselo Navahas smenjen je i uhapšen jerje učestvovao u malverzacijama s nabavkom respiratora iz Španije po četiri puta skupljoj ceni. Venecuela ima oko 1.100 inficiranih i deset mrtvih.

Ono po čemu se države Južne Amerike veoma razlikuju jesu testiranje i stopa smrtnosti. U Čileu i Peruu se na milion Ijudi obavi 25.000 testova, u Ekvadoru 6.000, Kolumbiji 5.000, Brazilu 3.500, Argentini 3.000, a u Meksiku samo 1.700. Stopa smrtnosti kreće se od jedan odsto u Čileu i Venecueli do 11 odsto u Meksiku. Prosek u svetuje 6,4 odsto.

----------------------------------------------------------

Datum: 28.05.2020

Medij: Novi magazin     Strana: 20,21,22

Rubrika: Srbija

Autori: Mladen Mrdalj*

Teme: Korupcija

Naslov: Mnogo partija, dve strane jedan referendum

Partokratski sistem se ne ubija smenom partija već smenom izbornog sistema. Najprikladnije oružje je većinski izborni sistem - da se glasa za kandidata po imenu i prezimenu, a ne za partiju. Takav sistem ukinuo bi kontrolu Vlade nad Skupštinom jer bi se poslanici plašili svojihbirača, a ne Vlade. Apsolutno jedinstvo Vlade i Skupštine drži pod pritiskom sudstvo i tužilaštvo. Na tom korumpiranom savezu počiva moć lokalnih kabadahija koji građane presuju u glasače SNS. Smisao poslanika je da spreči ministarske zloupotrebe. To je sada nemoguće jer ministri biraju poslanike

Piše: Mladen Mrdalj*

Februara 2019. napi-

sao sam da "jedna unutrašnja ili spoljašnja kriza može opravdati uvođenje vanrednog stanja i 'odlaganje izbora’

do daljnjeg” te da "politika zasnovana na negativnoj kampanji protiv naprednjaka... ne završava nužno padom autoritarnog lidera. Može se završiti i padom makar i privida demokratije.” Kako to sprečiti?

Vučiću treba privid demokratije, ali diktatori nekada poslednji shvate da su to postali. Do diktature se klizi kroz paradoks autoritarnih izbora. Politikolog Džozef Klesner ga opisuje kao veštinu autoritarne vlasti da namesti izbore, ali tako da opoziciju ne otera u bojkot. Da li opoziciono učešće na izborima samo maskira puzeću diktaturu ili bi bojkot izbora naterao autoritarnog Vučića još brže u (otvorenu) diktaturu? Andrićeva priča "Aska i vuk” opravdava igranje po pravilima jačeg samo kao kupovinu vremena: "To nije bio pokret odbrane jer za njega nije bila sposobna. Poslednji pokret mogao je biti samo - igra.” PREVIŠE “AKO”: Sve dok opozicija nema podršku spolja i/ili podršku očigledne većine naroda, ona mora da izlazi na izbore i time održi svest u narodu da je normalno da vlast svake četiri godine može pasti. Da, dotle smo došli. Mora ostati normalno da u Skupštini sede protivnici vlasti koji slobodno govore. Dok ima Nl, nekoliko nedeljnika i društvenih mreža, može se čuti i glas (bojkotujuće) opozicije, ali ne znamo koliko dugo ćemo još imati i ove tragove slobodnih medija. Plus, ulazak kineskih tehnologija nadzora i uticaja, te manipulacije opasnostima epidemija i migranata, mogu drastično otežati opoziciono delovanje. Stoga je učešće uslov kupovine vremena jer bojkot ili umrtvljuje ili vodi u incidente koje vlast spinuje do nivoa izluđivanja kritičnog broja građana kojima će stabilnost jednom postati bitnija od slobode.

Kupovine vremena za šta? Savez za Srbiju (SzS) pokazao se nesposobnim da formuliše i platformu

za mobilizaciju glasača i platformu za mobilizaciju bojkotaša. Nisu potrebne ankete da bi se osetilo značajno neraspoloženje

antinaprednjačkih glasača prema SzS. Ako bude značajnijeg pada izlaznosti, teško će se dokazati da je to zasluga SzS kampanje. SNS će ionako, uz amin zapadnih zvaničnika, to lako pripisati strahu građana od epidemije. Dodatno, ako SNS krade izbore koliko opozicija tvrdi, onda će lako oktroisati i izlaznost i rezultate. Bojkotaši će ostati u medijskom mraku gorem nego za vreme vanrednog stanja, bez poslaničkih imuniteta i budžeta.

Dok Đilas i Jeremić i dalje računaju na sopstvene budžete, Obradović incidentima jača svoj "ideološki budžet” kako bi sva trojica dočekali sledeće predsedničke ili skupštinske izbore sa očuvanim stranačkim infrastrukturama. Ako tih izbora bude. Ako budu pošteni. Ako niko od njih trojice ne bude sprečen. Sprečen na bilo koji način. Ako se ekonomsko stanje dovoljno pogorša. Ako za to

Vreme je da se vrati uloga skupštine kao zbora narodnih, a ne partijskih, poslanika. To je glavno pitanje našeg doba. Nije Kosovo, nije ekonomija, nije spoljna politika jer sva ova ključna pitanja zavise od najdubljeg pitanja - da li će ih raspravljati narodni poslanici ili će partijski poslanici na zvonce aminovati odluke partijskih oligarhija

pogoršanje dovoljan broj građana ne okrivi upravo opoziciju ili koga god naprednjački mediji okrive. To čeka bojkotašku opoziciju. Previše "ako”.

Pa čak i kada SNS izgubi vlast, nemamo razloga da verujemo da će se stanje popraviti. Ako SzS opstane kroz bojkot i jednog dana osvoji 126 poslaničkih mesta i tako obori SNS, SzS će se odmah potom podeliti. Teško je zamisliti da bilo koja njihova unutrašnja kombinacija održi skupštinsku većinu. Obradović, Đilas i Jeremić će biti prinuđeni da regrutuju ostatke današnje vlasti i/ili delove današnje nebojkotujuće opozicije u žurbi namicanja nove skupštinske većine. Ponovo ćemo ući u ciklus koalicionih vlada i eventualnih kohabitacija u kojima će male stranke ucenjivati velike, samo u dramatičnije lošijoj ekonomskoj, demografskoj i bezbednosnoj situaciji, sa vrlo verovatno i dalje nerešenim kosovskim pitanjem. Naravno da će partokratija opstati kao dominantni metod nagrađivanja vrednih partijskih aktivista bez kojih nema velikih partija. Koalicione vlade će neizbežno biti konglomerati feudalizovanih birokratija primarno okrenutih korupciji i nepotizmu. To je optimistička procena sledećih 10 godina. ANTISISTEMSKA KAMPA-NJA: Da se vratimo na nebojkotujuću opoziciju. Za šta ona učešćem na izborima kupuje vreme? Očigledno je da nijedna partija nije imuna na budžetsku podršku partijama koje pređu cenzus. Ali, to ne odgovara na pitanje kako smeniti SNS, a kamoli na pitanje kako ne upasti u novi ciklus partokratskog čerupanja državnih budžeta i maltretiranja građana. Svi programi opozicionih partija besmisleno su slični, osim ako se ne radi o spoljnoj politici i LGBT SAVEZ ZA SRBIIU: č š cO e o š

(Ne)moć bojkota

pravima, što, nažalost, danas nisu naši glavni problemi. Svi se zalažu za demokratiju, ljudska prava, dostojanstvo naroda, slobodne medije, nezavisno sudstvo, ekonomski napredak, obračun s korupcijom... baš kao SNS dok je bio opoziciona partija. Jedina očigledna bitna podela u opoziciji je oko izlaska na izbore.

Od 2015. u javnosti zastupam stav da je i u Srbiji vreme za antisistemsku kampanju. U kampanji za predsedničke izbore 2017. komunicirao sam s velikim brojem građana kao deo tima Vuka Jeremića. Glavna žalba građana bila je i ostala - partokratija. Partokratski sistem se ne ubija smenom partija već smenom izbornog sistema. Najprikladnije oruđe je većinski izborni sistem - da se glasa za kandidata po imenu i prezimenu, a ne za partiju. Takav sistem ukinuo bi kontrolu Vlade nad Skupštinom jer bi se poslanici plašili svojih birača, a ne Vlade. Apsolutno jedinstvo Vlade i Skupštine drži pod pritiskom sudstvo i tužilaštvo. Na tom korumpiranom savezu počiva moć lokalnih kabadahija koji građane presuju u glasače SNS. Smisao poslanika je da spreči ministarske zloupotrebe. To je sada nemoguće jer ministri biraju poslanike.

Da, neke opozicione partije deklarativno navode da žele reformu izbornog sistema. Narodna stranka navodi "personalizovani proporcionalni” sistem, kojim se samo maskira očuvanje centralnosti partije. Nova stranka Zorana Živkovića predlaže da 2/3 poslanika biraju građani po većinskom izbornom sistemu, ali da onu 1/3 suštinski rezerviše partijski vrh za sebe. Uz to, pogrešno prepoznaje ovaj sistem u Nemačkoj, Izraelu i na Novom Zelandu, što svedoči o neposvećenosti problemu. Đilasova SSP i Dveri se izbornim sistemom uopšte ne bave. Njihovi lideri su mi lično rekli da su protiv toga da građani, a ne partije, biraju poslanike. Zasad jedino DSS jasno zagovara većinski izborni sistem, ali mu nedostaju agresivnije promotivne akcije na terenu i društvenim mrežama.

Pitanje izbornog sistema može

21

postati glavno političko pitanje nakon ovih izbora. Ne zato što će ono odlučiti ove izbore, mada može pregurati DSS preko cenzusa, već zato što opozicija nema bolju opciju. Ako DSS prevali cenzus, steći će sredstva i platformu da nametne podelu srpske političke scene na dve stranke: partokratsku stranku, koja je protiv većinskog izbornog sistema, i antipartokratsku stranku, koja je za to da poslanike biraju građani, a ne partije. Partokratsku stranku danas čine i SNS i SzS.

zlikujem partije i stranke? Partija ima člansku kartu, partijske organe, grb, zastavu, pa čak i krsnu slavu! Partija je mnogima, nažalost, zamenila porodicu. Mnogima hrani porodicu. Partije vlasti i opozicione partije bogatih vlasnika su monolitno jedinstvene. U drugima su svađe i podele. Ideologija je sporedna. Važnije je imati partiju nego ideologiju. Zato treba razlikovati partije od stranaka. Stranka je naprosto skup građana koji dele sličnu političku ideju po nekom pitanju. Stranka ne sme biti zamena za porodicu. Trenutno imamo tri stranke u Srbiji: vlast, bojkotaše i nebojkotujuću opoziciju. Pogledajmo malo istoriju. Ne počinje srpsko višestranačje 1990. Koreni su dublji.

U Prvom i Drugom ustanku imamo stranke centralista (za vlast kneza), centralista-liberala (za ustav) i autonomista (za vlast oblasnih vojvoda). U spoljnoj politici se dele na rusofile, turkofile, austrofile. Rusofili i liberali pripremaju teren za Sretenjski ustav. Do 1858. se kristališe skupina liberala koja traži veći uticaj skupštine, nasuprot "kajmakama”, koji hoće oligarhiju (jer su, kao kajmak, na vrhu). Pitanje značaja skupštine zgrušalo je razne grupacije u dve stranke: liberalnu, tj. skupštinsku (liberali, obrenovićevci, deo oficira, većina građana) i konzervativnu, tj. antiskupštinsku (kajmakami, karađorđevićevci, vojska). Prva hoće da skupština utiče na politiku, druga neće. Barikade su već bile na ulicama Beograda, ali je ravnoteža straha stvorila kompromis: Skupština redovna, ali uloga samo savetodavna.

Skupštinsko pitanje je postalo glavno pitanje srpske politike, a svodilo se na to može li državna politika da se vodi bez podrške većine poslanika u Skupštini. Već kroz nekoliko godina će liberalna skupštinska stranka toliko ojačati, da će konzervativne antiskupštinske vlade početi da podnose ostavke ukoliko nemaju (jasniju) većinu u Skupštini iako formalnopravno nisu bile obavezne na to. Skupštinska stranka je konačno pobedila Ustavom iz 1888, koji je izborila prava moderna stranka, organizovana partija, Narodna radikalna stranka Nikole Pašića.

Vreme je da se vrati uloga skupštine kao zbora narodnih, a ne partijskih, poslanika. To je glavno pitanje našeg doba. Nije Kosovo, nije ekonomija, nije spoljna politika, jer sva ova ključna pitanja zavise od najdubljeg pitanja - da li će ih raspravljati narodni poslanici ili će partijski poslanici na zvonce aminovati odluke partijskih oligarhija. Juče DS/SPS, danas SNS/SPS, sutra SzS/SPS. Danas stranku oligarhijske partokratije čine SNS, SPS, SzS i sve ostale partije vlasti i opozicije koje odbijaju većinski izborni sistem. Na drugoj strani praktično nema nikoga. Skupština je puna prljavštine koju je naneo proporcionalni izborni sistem. Ne treba je menjati drugom prljavštinom. Treba nam većinski izborni sistem da počisti partokratiju i uvede narodne, a ne partijske poslanike u Skupštinu. Ako partije to neće, vreme je za antisistemski pokret koji će iskoristiti ustavnu antipartijsku instituciju koja nam je poslednja prilika - referendum. 5

*Autor je direktor Međunarodnog centra za studije uprave u Beogradu i profesor političkih nauka na International Burch University

u Sarajevu

----------------------------------------------------------

Datum: 28.05.2020

Medij: Novi magazin     Strana: 26,27,28,29

Rubrika: Srbija

Autori: Novica Milić

Teme: Korupcija

Naslov: Autoimunost Srbije, dublje od patologije

Autoimunost Srbije,

Jošje pre skoro pola veka Đinđić u jednom od svojih filozofsko-političkih eseja (pre nego što je, na svoju nesreću, zaronio u praktičnu politiku) predložio da se ne služimo više terminom “kriza” već da pređemo na medicinski termin “patologija”

Piše: Novica Milić

Srbija - kao država,

kao društvo, kao politika, kultura, obrazovanje, ekonomija itd. - Srbija nije u krizi. Još je pre skoro pola veka

Đinđić u jednom od svojih filozofsko-političkih eseja (pre nego što je, na svoju nesreću, zaronio u praktičnu politiku), predložio da se ne služimo više terminom "kriza" već da pređemo na medicinski termin “patologija". (Kriza je, uostalom, najpre kod starih Grka, bio izraz iz medicinej. Jer, “kriza” dođe i prođe, na dobro ili na zlo. Patologija - reč je o političkoj i socijalnoj - ima drugačiju dinamiku. Ona nije stvar relativno kraćeg razdoblja koje se može prelomiti racionalnom odlukom, snagom volje da se odluka sprovede i promeni pravac kretanja, kao što je slučaj kod krize. Patologija ne nalazi izlaz u racionalnosti odluke već, eventualno, u dugom procesu jačanja racionalnosti pomoću učenja; kod nje ne vredi snaga volje jer je snaga često usmerena protiv volje, a pravac se ne vidi; posredi je jedno kružno kretanje. Patologiju je moguće savladati na dugi rok i oslanjanjem na terapiju sa strane.

Treba biti oprezan s prenošenjem medicinskih izraza u političko polje, ali u slučaju Srbije patologija traje već toliko dugo, barem od Đinđićeve dijagnoze od pre pola veka, da je sada tu patologiju moguće precizirati novom, unekoliko dubljom dijagnozom. Ako je patologija bila socijalizam transformisan u nacionalizam, kolektivistička paradigma koja je omogućila ovu promenu spustila se još niže, iz ravni socijalne strukture motivisane ciljem (u socijalizmu "oslobađanje rada", u nacionalizmu "oslobađanje identiteta") u ravan gde više nema cilja, gde socijalni sklop doživljava raspad. Nacionalizam može da se umeri stvaranjem države kao okvira za narod kao naciju. U Srbiji država nije iznova stvorena već je, kad su nas ostali napustili, preostala kao provizorijum, sklepotina, skup ili hrpa sila na stalnom rubu nasilja. Izgubljeni ratovi, tri-četiri u toku samo jedne decenije, državu su urušili u unutrašnji prostor za agresiju, u vrstu kazamata za stanovništvo čiji delovi ili beže u inostranstvo ili s mukom podnose tu istu državu koja je pre snaga nereda i kriminala nego reda. Zakoni malo važe ili važe proizvoljno, ekonomija je uglavnom pljačka ili muljačina, društvo je agregat atomizovanih jedinki koje se samo sticajem okolnosti povezuju u privremene grupe interesa, mediji su iz svoje redovne funkcije diskutovanja društva sa sobom kuda dalje, prešli u eksponiranje skandala, otvorenu propagandu klika i klanova, navijanje, denuncijacije, prikriveno ili otvoreno slavljenje ili omalovažavanje.

OD PATOLOGUE KA AUTO-IMUNOSTI: Nije Srbiji glavni problem nacionalizam. Protivnici nacionalizma uglavnom predlažu povratak opštoj resocijalizaciji, to jest restauraciju socijalizma (ne kažu baš kakvog, ali balkansko iskustvo zna samo za jedan njegov, odavno potrošen vid). Kad se u pojedinim intelektualnim krugovima govori o potrebi "novog sistema vrednosti", prenebregava se da je "sistem" vrlo jaka reč, to jest, da se "vrednosti" u socijalnom polju grupišu u boljem slučaju u niz "podsistema" koji ne moraju biti u mirnom i skladnom odnosu između sebe, odnosno, u gorem slučaju, vrednosti imaju dinamiku koja ide do uzajamnog poništavanja. (Ovaj gori slučaj je već neko vreme planetarno prisutan usled

dublje od patologije

niza krupnih promena, globalizacijskih, tehnoloških, klimatskih, medijskih.] Kad se predlaže demokratija kao rešenje, to zvuči razumno, ali to je rešenje mogućno tek ako zajednica ima uspostavljenu liberalnu tradiciju jer je demokratija modernog tipa produkt liberalnog političkog stava (onog gde su na delu vrednosti kao što su jednakost pred zakonom, sloboda koja ne ugrožava ostale, javnost kao prostor razmene razloga, a ne samo stavova, odgovornost prema zajednici, a ne samo prema sebi i, tek na poslednjem mestu, izbornost i smenjivost same vlasti, uz mehanizme političkog reprezentovanja i autonomije, odnosno ravnoteže institucija i tzv. grana vlasti], Srbija nema liberalnu tradiciju, a urbani i prosvećeni građanski sloj kod nas je tanušan, ugrožen borbom za opstanak, još slabo edukovan, više kvazievropski nego evropski.

Skloni smo da stanje u kojem smo već duže vreme, pripremljeno ratnom patologijom iz devedesetih, s kratkim predahom od nekoliko godina posle Petog oktobra, a već više od decenije zaparloženo na razne načine, opišemo kao stanje komešanja, gubitka svake orijentacije za budućnost, unutrašnje agresivnosti, praćeno povlačenjem i pasivizacijom obrazovanijih ili inventivnijih socijalnih slojeva, urušavanjem vrednosti koje su nekad smatrane za elementarne, "civilizacijske”, ukratko, kao unutrašnji razdor i vrtložno jedenje vlastitih organa. Dijagnozu za takvo stanje, dublje od patologije MITING SNS-a: Vučićev režim - i on sam, i klika oko njega, i stranka na koju se oslanja, i biračko

telo, “baza” koju neguje - proizvodi sujedne

višedecenijske patologije

poznate iz knjiga o socijalnoj patologiji kao ipak "bolesti” određenih socijalnih segmenata - kod nas je reč o takoreći kompletnom društvu - odredili bismo kao autoimunost.

Šta je autoimunost? Termin se odnosi na bolest u kojoj se, nakon što je spoljašnji činilac prodro u organizam, a organizam reagovao braneći se stvaranjem tzv. antitela, izgubila razlika između elemenata organizma koji su se smatrali zdravim, "svojim”, "unutrašnjim”, i onih elemenata koji su "tuđi”, "spoljašnji”, "bolesni”, pa "imuni sistemi” - tačnije: antitela za odbranu - počinju da napadaju sam organizam, kad antitela odbrane postaju autoantitela napada, kad se raniji odbrambeni mehanizmi okreću protiv onih organa - na kraju i protiv celog tela - koji se vide kao "strani”, "tuđi”, "opasni”, odnosno kad se sredstva lečenja javljaju kao sredstva širenja bolesti. To je situacija "sečenja grane na kojoj se sedi”, autodestrukcija, spas kroz propast.

RASPAD KOMUNIKACUE: Autoimunost je vrsta suicida, ali ne naglog već postepenog. Ona se ne zapaža kao suicidna reakcija jer se u njoj vidi lek. I ovde se može prekinuti analogija s medicinskom dijagnozom autoimunosti i preći na autoimunost kao na model socijalne disfunkcionalnosti. Za razliku od dijabetesa, psorijaze, lupusa, multiple skleroze, hašimota iz šireg repertoara medicinske autoimunosti, socijalna autoimunost nije poremećaj samo iz ugla jednih elemenata koji se okreću protiv drugih u organizmu, slabeći mu reakciju u ime njegovog jačanja, već je prevashodno temeljni poremećaj komunikacije.

Tkivo jedne zajednice, neke communitas, čini komunikacija, njena communicatio. Komunikacija nije tek jedan od podsistema društva, uporedo sa podsistemima politike, ekonomije, kulture, medija, sporta i razonode. Ko-

Srbija > Kontroverze dotakne, prepuštajući zajednicu laganom samouništenju.

munikacija je skup svih načina na koje neko društvo opstaje kao zajednica svojih članova. Ona je osnova svake socijalne interakcije, bila ta interakcija politička, ekonomska, kulturna. Ona je, ako ne sve, a ono ispod svega: a ako se to "ispod svega” izmakne ili toliko poremeti da delovi u celini počnu da komuniciraju svaki samo sa sobom, i to tako da je svaki od njih efektivno sklon da one druge vidi kao "strane”, čak "neprijateljske”, tada zajednica postaje agregat sukobljenih delova, hrpa zavađenih neprijatelja, gomila koja proždire i vlastite izlučevine, celina koja je još samo pomenuti provizorijum ili sklepotina koja se zatekla na istom prostoru i u sličnom vremenu. Velim: u sličnom vremenu jer se i vreme raspada na različita tempa, razne ritmove, tako da prošlost počinje da cirkuliše ne više samo kao prošlost već i kao sadašnjost, pa čak i kao projektovana budućnost. To više nije ni "krmača koja proždire svoj nakot" iz Kišove priče o pogromima i staljinizmu već je to sada "nakot koji proždire svoju krmaču”, odnosno nagriza i ždere svaku celovitost neophodnu, makar kroz nužnu iluziju, za opstanak zajednice.

To je upravo situacija socijalne autoimunosti. Najvidljivija je jer najčešće izbija na tu vrstu površine, u politici. Vučićev režim - i on sam, i klika oko njega, i stranka na koju se oslanja, i biračko telo, "baza” koju neguje - proizvodi su jedne višedecenijske patologije. Ali oni su samo jedan od činilaca autoimunosti srpskog društva. Autoimunost je zahvatila i politički suprotnu stranu. Recimo, Demokratska stanka nije bila proizvod patologije, ali je opšta patologija nju prenela u činilac autoimunosti kroz brojna cepanja, pa sve dotle da samu sebe efektivno uništava već više od jedne decenije. A tako je i sa drugim oponentima današnje vlasti, sa strankama i strančicama koje u ime odbrane od "bolesti" doprinose njenom širenju. Prednost Vučićeve pojave je u tome da se i raniji simptomi iz geneze naše autoimunosti sada mogu jasnije videti. Oni su možda bili blaži, manje uočljivi, skriveni, benigniji, ali su bili tu i za svoje jačanje hranili su se gubitkom razlikovanja između "zdravog” i "bolesnog", između "spolja" i "iznutra". Kad je Milošević krenuo u hazarderske ratove, a Šešelj mržnju ustanovio kao etalon naciona; kad je Tadić otvorio Putinu vrata da zauzme i nadalje kontroliše energetske resurse vezane za naftu i gas ili kad su pojedini ministri, infiltrirani još u Đinđićevu vladu, slično učinili sa strujnom energetikom, a ustupke koje je sam Đinđić učinio crkvi u obrazovanju Koštunica overio tako što je crkvu

Kad Srbija nije uspela da sebe odredi ni kao “evropsku” niti kao “neevropsku” provinciju već se klati između Evrope i Azije, Nemačke i Kine, kao promiskuitetna pijana baraba koja njače “nigde moga stana, oj, ulice, i ti si pijana”, već tada je posejano seme autoimunosti čiji divlji korov sada guši sve čega se dotakne, prepuštajući zajednicu laganom samouništenju

stavio izvan svake finansijske kontrole; kad je Dinkić potezom pera ukinuo jedne banke, a upražnjeni prostor izručio drugima; kad se Univerzitet presvukao u "bolonjske" halje, ostajući lešina iznutra; kad su mediji sebe percipirali samo kao apologete ili kritičare trenutne vlasti, a zaboravili da su strateški resurs društva i da je država samo jedan od predmeta njihove percepcije; kad Srbija nije uspela da sebe odredi ni kao "evropsku" niti kao "neevropsku” provinciju već se klati između Evrope i Azije, Nemačke i Kine, kao promiskuitetna pijana baraba koja njače "nigde moga stana, oj, ulice, i ti si pijana”, već tada je posejano seme autoimunosti čiji divlji korov sada guši sve čega se NOVI NARATIV: Socijal-naci-

-28/05/2020.

NOVI MAGAZIN BROJ 474

onalizam devedesetih i sadašnji nacional-socijalizam bili su među glavnim faktorima za eskalaciju početnih simptoma autoimunosti u podivljalu samodestrukciju, kojoj naizgled nema kraja. Da li samo naizgled? Ne osećam se zaduženim za optimizam i "Ovo" u čemu smo može još dugo potrajati. Srbija ima sreću - iako će neki reći: nesreću - da je zemlja jeftine hrane. Biološki će preživljavati. Nove gazde će, zarad same muljačine svojih biznisa, davati crkavicu zaposlenima i za nužne popravke državnog krova koji odavno prokišnjava. Otaljavaće se u obrazovanju, medijima, tzv. kulturi, tj. u sportu i razonodi. Autoimunost može periodično jačati i slabiti, komunikacijski kanali i kodovi mogu se privremeno i o-ruk akcijašenjima političkog ili paradržavnog inženjeringa otvarati i zatvarati. "Ovo”, dakle, može još potrajati. Ali dokle?

Ili dotle dok se Srbi, jer su većinski narod u Srbiji, i stoga najodgovorniji na ovoj teritoriji, ne promene, dotle da se ili uzmu u pamet, obrazujući se i stavljajući stvari na svoja mesta (prošlost u prošlost, granice tamo gde su, kakve da su, svece u kalendare, a pisce u čitanke itđ.] ili da odumru kao ovakav narod i rode se opet (ili se ne rode] kao drugi, drugačiji narod, u meri u kojoj je to moguće (a u istoriji je sve moguće, pa i nestanak jednog naroda njegovim preobražajem u nešto drugo] ili - i to bi bilo jedino rešenje koje mogu zamisliti na nešto kraći rok iako taj rok nije ni sutra ni prekosutra već za deceniju, dve ili tri - ako sebi iznađu novi narativ kojim se komunikacija korenito okreće prema budućnosti.

Danas znamo, iz različitih oblasti znanja, da ono što neku zajednicu čini autoimunom prema autoimunosti jeste njena komunikacija s budućnošću. To će reći: ume li i kako da sebi ispriča šta će s njom biti kroz deset, dvadeset, trideset i pedeset godina od današnjeg dana. Iz te priče, iz tog

28

narativa o sebi, iz vizije koju sebi predočava na osnovu stvarnog uvida u vlastite mogućnosti, nastaju planovi, uviđaju se potrebe, racionalizuju resursi, proizvode sredstva i snage za dalju proizvodnju. Naglasak je na "stvarnim uvidima”, na trezvenoj proceni, bez zanosa, neosnovanih maštarija i ispraznih utopija. Kad se ti uvidi steknu, za šta je potrebno učiti i obrazovati se, i kad se uspostave kao narativ za mobilisanje ubedljivo nadmoćne većine da ona može kao delotvorna snage zajednice orijentisati i celinu prema vrednostima koje se iskazuju kao ciljevi, tada društvo počinje da komunicira sa sobom i životom. Podjednako važno, tada pojedinci vide vlastite šanse da u zajednici u kojoj su se zatekli nađu smisao svojih života. TRIBINA NIJE FILOZOFSKI ĆUTATI: Nije Srbiji glavni problem

nacionalizam. Protivnici

nacionalizma uglavnom predlažu

povratak opštoj resocijalizaciji, to jest restauraciju socijalizma

munus, što znači - "sa darom”. Munus je takođe i služba, funkcija, dužnost. Nešto nam se dalo i nečim valja uzvratiti; neko nas je nečim poslužio i naša je dužnost da poslužimo dalje. "Zajedničkost” u zajednici počinje i oslanja se na ovo uzvraćanje dara koji nam je bližnji predao kao zavet da smo u određenoj - upravo zajedničkoj - vezi. Sve dalje je nadgradnja. Sama društvenost društva ulog je ove razmene koja počinje od drugog prema nama. Ne tako što smo to primili kao milostinju već kao poklon koji treba još nekom da poklonimo, uzdarje koje ćemo uzvratiti. Ako to ne činimo, nema komunikacije, nema communitas, nema zajednice, sami smo u džungli - ne zveri nego ljudi (a ljudi su sposobniji za zverstva od većine zveradij.

Iluzija je da će nam samo, ma koja, politika doneti spas. Tekuće politike, vođe, stranke, samo su izrazi za socijalnu komunikaciju vrednosti i ciljeva. Ničim te vrednosti nisu zagarantovane. Nikako nisu date već samo zadate. I ne kao statični "sistem vrednosti” već jedino kao orijentiri u priči za koju verujemo da će nam otključati budućnost. Tek ako ih iskazuje jedan kompleksni narativ koji povezuje pojedinca i zajednicu, nade i strepnje, postupke i simbole, institucije i prakse, obrazovanje i stvaranje, rad i razonodu, dolazi šansa za odbranu života izvan autoimunosti ili samouništenja, u čemu smo danas do temena. Da li je Srbija spremna? Ne znam, skloniji sam

POVRATAK U BUDUĆNOST: Još dve napomene, pa smo gotovi. Etimon za communicatio, a usput i za communio, dolazi iz latinskog cum munus. Zajednica i njena komunikacija (bez koje zajednica nije zajednica nego hrpa ljudi unezvereno strpanih u isti prostor] duguju svoj postanak ovom cum

Verujem da ne grešim, kako je na to veliki Pekić mislio svojim poznatim: “Treba ljubiti zemlju dece svoje, a ne dedova svojih; jer čast neće zavisiti od toga odakle dolazimo nego kuda idemo” oprezu pesimizma nego vejavici optimizma i nadam se da grešim. Ali verujem da ne grešim, kako je na to veliki Pekić mislio svojim poznatim: "Treba ljubiti zemlju dece svoje, a ne dedova svojih; jer čast neće zavisiti od toga odakle dolazimo nego kuda idemo”. 5 29

----------------------------------------------------------

Datum: 28.05.2020

Medij: Politika     Strana: 14

Rubrika: Beograd

Autori: Branka Vasiljević

Teme: Javno privatno partnerstvo

Naslov: Radovi na novoj deponiji u Vinči uveliko odmakli

Radovi na novoj deponiji u Vinči uveliko odmakli

Izgradnja nove sanitarne deponije i pogona u okviru nje

nije prekidana ni za vreme vanrednog stanja. - Očekuje se da bi stara deponija mogla biti zatvorena do kraja godine

Radovi na kompleksu deponije u Vinči ni-

su prekidani ni u toku vanrednog stanja, već se na ovom prostoru i tada poslovalo pod propisanim merama i koliko su to uslovi dozvoljavali. Odmah po prekidanju vanrednog stanja posao se zahuktao što se da primetiti čim se uđe u krug deponije. Sa leve strane puta koji vodi ka staroj deponiji već se vidi betonska osnova elektrane u kojoj će se prerađivati komunalni otpad i od njega proizvoditi električna i toplotna energija. Na suprot njoj primetni su i obrisi nove sanitarne deponije na kojoj će se odlagati otpad koji ne može da se razloži, a ispod stare deponije radi se postrojenje za preradu ocednih voda.

Pre nekoliko dana potpisan je i ugovor sa zajmodavcima koji su obezbedili 290.000.000 evra, a zajedno saulogom osnivača od 80.000.000 evra stekli su se uslovi za realizaciju Ugovora o javno-privatnom partnerstvu sa gradom koji će trajati narednih dvadesetak godina.

- U oktobru prošle godine počeli su radovi u prvoj fazi projekta koji se odnose na izgradnju nove sanitarne deponije za odlaganje komunalnog otpada i deponije inertnog otpada, zatim izgradnja postrojenja za prečišćavanje procednih (otpadnih) voda i dela saobraćajne i elektroinfrastrukture. To je vrlo važno jer će se puštanjem u rad ovih postrojenja krajem ove godine steći uslovi za početak radova na zatvaranju postojeće deponije - kaže Vladi-Jedna od najvećih investicija

Javno-privatno partnerstvo u oblasti upravljanja otpadom između grada i preduzeća »Beo čista energija” koje su osnovali „Suez" (Francuska), „Itoču korporejšn” (Japan) i „Margarita fond” (Luksemburg) potpisano je 2017. godine. Ovim ugovorom sa gradom Beogradom ukupan iznos sredstava za sanaciju stare deponije i izgradnju nove iznosi 370.000.000 evra. Deo kapitala od 80.000.000 evra preduzeće „Beo čista energija” investiralo je u realizaciju ovog lrojekta. Drugi deo novca u obliku zajma u vrednosti od 290.000 000 evra obezbedili su Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), Međunarodna finansijska korporacija (IFC) i Razvojna banka Austrije (OeEB). Ovo je jedna od najvećih investicija u oblasti javno-privatnog partnerstva našoj zemlji.

mir Milovanović, jedan od direktora preduzeća „Beo čista energija” koje je potpisnik ugovora o partnerstvu sa gradom. '

Istovremeno radi se i na izgradnji elektrane na komunalni otpad i elektrane na deponijski gas. Kompleks deponije u Vinči biće povezan sa Smederevskim putem rekonstruisanom saobraćajnicom. Biće izgrađena i elektromreža od 35 i 110 kilovolta za snabdevanje kompleksa električnom energijom i za prenos proizvedene struje do trafostanice „Beograd 20”. U ovoj stanici struja će se predavati „Elektroprivredi Srbije”. Proizvedenu toplotnu energiju preuzimaće JKP „Beogradske elektrane”. One su već započele izgradnju mreže daL|Inskog grejanja koja će povezivati elektranu na otpad u Vinči i toplanu na Konjarniku, odakle će se toplotna energija dalje slati potrošačima.

- Završetak izgradnje elektrana na komunalni otpad i deponijski gas planiran je sredinom 2023. godine, dok će zatvaranje postojeće deponije započeti odmah posle otvaranja nove sanitarne deponije krajem ove godine, a konačno biti završeni do kraja 2023 - dodaje Milovanović.

On ističe da će zatvaranjem postojeće deponije i završetkom izgradnje svih postrojenja prestati prekomerno zagađenje okoline emisijom ugljeničnih gasova koji nastaju raspadanjem organskog dela otpada.

- Neće više biti požara na deponiji čiji dim se protezao nad čitavim gradom, a iskorišćenjem komunalnog otpada i deponijskog gasa za proizvodnju električne i toplotne energije znatno će se smanjiti korišćenje fosilnih goriva potrebnih za proizvodnju struje i toplote za grejanje Beograđana. Razvojem reciklaže u gradu, uspostavljanjem primarne selekcije komunalnog otpada, vodiće se i više računa o ekologiji i zdravoj životnoj sredini - napominje Milovanović.

Branka Vasiljević

Na poslovima izgradnje nove deponije angažovano je 250 radnika iz domaćih firmi, a svi oni rade pod rukovodstvom „Suezovog” tima i tima

preduzeća „Beo čista energija”

----------------------------------------------------------

Datum: 28.05.2020

Medij: Tabloid     Strana: 1,22,23

Rubrika: Su(lu)dovanje

Autori: Milan Glamočanin

Teme: Korupcija

Naslov: PO NJEGOVOJ MILOSTI

KOJA MAFIJA VLADA U SRPSKOM PRAVOSUĐU

PO NJEGOVOI MILOSTI

KOJAMAFIJA VLADA USRPSKOMPRAVOSUĐU (186)

PO NIEGOVOJ MILOSTI

Srpski sudovi još donose presude „U ime naroda". I, uglavnom, protiv naroda, odnosno običnih građana, koji ne pripadaju gornjoj strukturi društva, niti organizovanim kriminalnim grupama koje drže na vezi i apanaži veći broj sudija i državnih tužilaca. Za razliku od državnih tužilaca, koji svojim zamenicima mogu da izdaju obavezujuća uputstva, sudije su potpuno samostalne u svom radu i odlučivanju. Na žalost, najveći broj delilaca pravde tako se i ponaša - nasilno, priprosto, ne poštujući zakonitost ni javni moral. Za tužioce i delioce pravde u Srbiji birani su podobni i prepodobni, loši studenti i još lošiji Ijudi. Zašto se nemo posmatra propadanje i sunovrat Srbije i pravosuđa? Zašto je za ministra postavljena Nela Kuburović, koja za svojih 36 godina života nije donela nijednu presudu, nije podigla nijednu optužnicu? O tome piše urednik Milan Glamočanin, bivši načelnik uprave u saveznoj policiji, u saradnji sa istraživačkim timom Magazina Tabloid.

MNap Glamočanin

Udruženje sudija i javnih tužilaca ošto

je osudilo ponoćni napad na advokata Gorana Petronijevića iz Beograda i penzionisanog sudiju Novicu Pekovića. Advokat Petronijević je ugledni pravnik, Novica Peković je u penziju otišao sa mesta predsednika Apelacionog suda u Novom Sadu, na koju funkciju je upućen sa mesta sudije Vrhovnog kasacionog suda. Danas je savetnik v.d. predsednika ovog suda. Slovi za jednog od najskupljih sudija u istoriji srpskog pravosuđa.

Udruženje sudija i javnih tužilaca (ima ih u članstvu 617) zatražilo je da se napadači na Gorana Petronijevića i Novicu Pekovića najoštrije kazne!

Da li to ovo režimsko udruženje poziva svoje članove (tužioce i sudije) da ne poštuju zakon, već da po svom nahođenju sude napadačima. kazna se izriče u okviru zakonom propisane, a nakon sprovedenog krivičnog postuipka, u kojem bi se utvrdili razlozi i motivi napada na ovu dvojicu pravnika, koji su se u kafani zatekli oko ponoći. Da li je advokat Petronijević bio kolateralna šteta?

Tužioci i sudije iz ovog esnafskog udruženja odavno služe Vučićevom kartelu, a građane tretiraju kao podanike. A kažnjavaju ih mimo zakona, ako nisu lojalni Vučićevoj surovoj vlasti.

Nekoliko stotina građana Srbije završilo je u prokletim avlijama, samo zato što su na drštvenim mrežama loše opisali Vučićeve zločine i strahovladu. Mnogima nije ni suđeno, jer ih je progutao mrak, a Vučićevi batinaši su ih ‘’doveliured”.

Aleksandar Trninić iz Sremske Kamenice na svoju žalost primer je kako se ovaj režim bazira na zastrašivanju mogućih oponenata tako što bezobzirno progoni i hapsi osobe za koj e ne postoj e ni minimalni preduslovi za pokretanje krivičnog postupka.

Prvi put je Aleksandar priveden 10. avgusta 2016. zbog objave na svom Fejsbuk profilu koju je tužilaštvo za visoko tehnološki kriminal ocenilo kao pretnju koja je podobna da ugrozi sigurnost predsednika Aleksandra Vučića.

Zamenik javnog tužioca za visokotehnološki kriminal Ratko Markovićj e tražio određivanj epritvora za osumnjičenog kome je nakon toga, kao blaži oblik određen kućni pritvor u kome je proveo dva meseca. Ni do dana današnjeg protiv Aleksandra nije podignuta optužnica. Zvanično se još uvek sprovodi istraga.

Sledeći put je priveden 9. juna 2017. i to opet zato što je tužilaštvo za VTK procenilo da je nekom svojom objavom ugrozio Aleksanđra Vučića. Ovoga puta zamenik tužioca je bio Vladimir Zivković, a sudija za prethodni postupak Darinka Šćepanović mu je prvo odredila pritvor u kome je proveo dva meseca, da bi, zatim, u kućnom pritvom proveo još šest meseci. Ni u ovom postupku do danas istraga nij e okončana, niti je podignuta optužnica.

Aleksandm su oba puta zaplenj eni kompjuteri iz stana, pod obrazloženjem da su pomoću njih postavljane inkriminisane objave i da će kao dokaz poslužiti na procesu koji nije pokrenut. Nisu mu nikada vraćeni, kao ni dva drvena pištolja - igračke pronađena i oduzeta od njegovog maloletnog sina.

U svoju odbranu Aleksandar iznosi tešku materijalnu situaciju u kojoj se nalazi zajedno sa porodicom i da ga je posebno pogodilo kada mu je najstarija ćerka diplomiralapsihologiju, druga ćerka je maturirala, a sin je završio osnovnu školu, a da porodica nije imala ni toliko para da im plati izradu zajedničkih fotografija sa ostalim đacima, odnosno studentima iz generacije.

Šta god da je Aleksandar objavljivao na društvenim mrežama očigledno je toliko bezazleno da tužilaštvo u jednom slučaju skoro četiri, a u drugom tri godine nije u stanju da sastavi optužnicu, ali istovremeno nema ni hrabrosti da se odupre političkim pritiscima i da ga oslobodi odgovornosti.

Vojislav Cvetković iz Niša je imao nešto više sreće, jer je slobode bio lišen samo dva dana: od 20. do 22. avgusta 2019. godine. Njega je tužilaštvo za visoko tehnološki kriminal, zamenik tužioca iz Niša Aleksandra Vujisić, takođe sunmjičilo da je svojom objavom na Fejsbuku ugrozio bezbednost Aleksandra Vučića. U obrazloženju naloga za policijsko zadržavanje citirano je nekoliko njegovih objava, a samo se u jednoj pominje Vučić i ona glasi: „Vučiću, govno si i kao govno ćeš otići sa ovoga sveta...”

Očigledno da tužilaštvo nastavlja sa nezakonitom praksom hapšenja i progona svakog ko se usudi da pomene kako j e predsednik običan čovek, smrtan kao i svaki drugi. Takvih je slučajeva sve više, pa to budi sunmju kako pred vlašću ponizno pravosuđe pokušava na ovaj

\J način Vučića da proglasi besmrtnim božanstvom po ugledu na rimske imperatore.

Ni protiv Vojislava do danas nije podignuta nikakava optužnica, a nije ni oslobođen od krivičnog gonjenja, niti mu je vraćen kompjuter koji mu je zaplenjen, takođe kao dokazni materijal daje objavljivao ono štoje objavljivao, a čije autorstvo ni on sam ne osporava.

O oba pretgodna slučaja i o privođenju osumnjičenih mediji su izveštavali u sklopu zastrašivanja građana koji bi se usprotivili režimu. Niko ne izveštava o tome da se optužnice ne podižu, ili da se ljudi na kraju oslobađaju od odgovornosti.

Medijski dobro propraćeno bilo je i privođenje Slobodana Vukašinovića iz Inđije, čijije jedini greh što se dokazao kao uspešni organizator mimih protesta protiv aktuelnog režima.

Prvi put je uhapšen u leto 2018. tokom blokada ulica u celoj Srbiji zbog poskupljenja goriva. Tada je policija htela da mu pripiše pokušaj ubistva, što su mediji i objavili. Nisu, međutim, objavili kada je pušten pošto j e veliki broj građana svedočio kako nije Slobodan nikoga napao, niti da je uopšte bio prisutan kada su navodne žrtve noževima napale nekolicinu demonstranata. U svakom slučaju, optužnicau ovom slučajunijepodignuta, ali jeste u jednom dmgom, takođe montiranom.

U bašti Slobodanove porodične kuće, na travnjaku, za svakoga lako vidljiva pronađena je 9. avgusta prošle godime navodno sakrivena torba sa marihuanom. Slobodan tvrdi kako je policija, kada je došla u pretres, ciljano krenula ka tom delu bašte koji se graniči sa susednim placem na kome je kućajednog policajca. Torba je stajala uz samu ogradu. Kuću su policajci jedva i pogledali, a u pomoćne objekte nisu ni ulazili. Znali su šta i gde da traže.

Sudija za prethodni postupak Slobodanu na predlog tužioca prvo određuj e pritvor do 3 0 dana kako ne bi uticao na svedoke, ali ga pušta posle žalbe u kojoj je advokat naveo kako tužilaštvo uopšte nij e ni navelo svedoke na koj e bi se moglo uticati. Njih ni do danas nema. Cisto iživljavanje nad porodičnim čovekom koji nikada ranije nije ni osuđivan, niti dovođen u vezu sa kriminalom, posebno ne sa trgovinom drogom. Vlast se nadala da će na ovaj način da ga zaplaši da ne pokušava ponovo da organizuje neke proteste.

U međuvremenu je Slobodanov advokat tražio da se uradi DNK analiza torbe kako bi se utvrdilo da li je njegov klijent ikada sa njom bio u kontaktu. Stručni nalaz je glasio kako na torbi pronađeni tragovi pripadaju nepoznatoj osobi i ne mogu da budu dovedeni u vezu sa osumnjičenim. Time je postalo jasno kako Slobodan niti je pokušao da uništvi tragove, niti je imao kontakt sa drogom koja mu je, očigledno, podmetnuta. I on i njegov branilac su očekivali da tužilac odustane od daljeg krivičnog gonjenja usled nedostatka dokaza.

Međutim, ulazimo u period u kome počinju novi sve masovniji protesti protiv vlasti, a Slobodan je poznat po tome da može na lokalnom nivou da ih uspešno organizuje, pa tužilaštvo podiže optužnicu.

Nadležna zamenica višeg tužioca Danka Cvijetić mu je rekla kako je to učinila pod pritiskom „odozgo”. Protiv optužnice Slobodan ulaže žalbu. Apelacioni sud u Novom Sadu, u veću sastavljenom od sudija Dušana Vojnovića, Milorada Dedića i Milice Novaković 2. aprila 2020. odbija žalbu uz obrazloćenje kako je za postojanje osnovane sumnje dovoljan dokaz zapisnik o oduzetim stvarima, i to kako se ističe ,koji je i optuženi potpisao”.

Slobodanu je egzistencija uništena, porodica mu se raspala i to samo zato što je u njegovom dvorištu pronađena torba sa marihuanom koju je tu neko podmetnuo, a on je poznat kao organizator uličnih protesta.

Kim Džong Un ima svoje sledebnike i na Balkanu.

Kada su građani Srbije 01.10.2018. godine videli u medijima da je otvoren novi zatvor u Pančevu, nisu mogli ni da pretpostave da će istim da upravlja organizovana kriminalna grupa pod liderskom palicom korumpiranog upravnika Dejana Bakića (o kome je Magazin Tabloid pisao još 2017. godine u broju 401), zvanog Mućkalo, Ciganče, Bakija Bakie.

Mućkalo je došao iz MUP-a, gde je radio kao komandir u nekoliko policijskih stanica po nekim vojvodanskim selima i tako stekao zavidno profesionalno iskustvo rukovođenja u “visoko rizičnim” sredinama, gde je stopa kriminala kao u Dubaiju.

Odmah je počeo sa “kombinacijama” i svakim oblikom mita na koji nije imun. Poznato je da uzima bukvalno sve što mu se ponudi, otuda i jedan od nadimaka Ciganče.

Kao komandir je prodavao švercovane cigarete, kao i kradena motorna vozila. Zbog ovih nedela je suspendovan na dve godine, ali je nakon toga ipak uspeo da se izvuče od krivične odgovornosti. Sada neće.

Vremejedaostanejoškojugodinuunekom od zavoda u okviru Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, ali ne kao upravnik, nego kao pravosnažno osuđeni ' kriminalac.

Članovi ovog kriminalnog klana su desna ruka upravnika, načelnikslužbezaobezbedenje I čuveni Kristijan Đujić Đuja, čovek koji je u mladosti radio kao nisko rangirani “vojnik” u obezbedenju Željka Ražnatovića Arkana, dok je završavao Poljoprivredni fakultet, koji je završio u Zemunu i kao takav postao potpuno nekompetentan da obavlja ovako složene poslove i odgovorne funkcije, što je i dokazao u svakoj ustanovi gde je radio.

Svestan je i sam da nije

obrazovan za službe bezbednosti pa je pre nekoliko godina završio specijalizaciju (takođe u Zemunu) samo ovog puta na Policijskoj akademiji, pa je u zabludi da je tom godinom nadomestio svoje neznanje i nestručnost.

Čak je napravio i vizit karte na kojima je upisao ispod imena spec. kriminalistike. Pa se ne zna da li je sada veći znalac za poljoprivredu ili kriminalistiku.

Karijeru je započeo u popularnom CZ-u, gde ubrzo postaje načelnik Službe za obezbeđenje. Ostaje upamćen kao manipulator i muljator (o čemu pored kolega mogu da svedoče i pritvorenici) koji kao takav postaje idealan za mesto načelnika Posebne pritvorske jedinice u Ustaničkoj iz koje je najuren posle pokušaja bekstva Željka Milovanovića i Sretka Kalinića 2012. godine.

Sreća što je Zandermerija uhvatila ove begunce, inače

Uprava zatvora kao kriminalna organizacija

BKISTO OA SO 0 ĆHIJAMA, 001OOKOOODE ZATUOBOM (Pismo državnih službenika Ministartva pravde upućeno načelniku Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Dejanu Careviću i Magazinu Tabloid) Džip Kristijana Đujića

bi se našli na slobodi i pobili ko zna još koliko Ijudi. Naravno da je svoje potčinjene “namestio” da budu procesuirani, a on se izvukao od svake odgovornosti. Nakon toga postaje načelnik SO u KPZ Nova skela odakle ga sklanjaju po kazni u Pančevo kada su iza njega ostali leševi (ubistvo i samoubistvo u jednoj od ćelija) 2016. godine. Veliki “profesionalac” u Izvršenju kupio je na kredit (i već, otplatio) stan na Bežanijskoj kosi, vozi isključivo dzipove, trenutno Mercedes ML u vrednosti od 30.000 hiljada cura, a pre toga novu KIA.

Valjda je džipove zavoleo

u mladost,i dok ih je čuvao u Arkanovom dvorištu. Na putovanja često ide sa porodicom, ima se za sve destinacije, čak se putovalo i na letovanje u Monte Karlo. Ozbiljna je načelnička plata, nađe se za sve.

Zatim Srđan Cvetković zvani Cvelekompleks (formalno-pravno stariji komandir, bez pravih kvalifikacija, raspoređen na radno mesto pomoćnik načelnika SO za videotehnološki nadzor u zvanju zapovednika, a za pomenuto zvanje nije prošao obuku, niti je položio ispit koji je neophodan).

—- lna.ce je “visoko”

obrazovanje stekao na privatnom fakultetu u okolini Novog Sada kao diplomirani ekonomistamenadzer. Završio je i s neki kurs iz IT sektora. , Cvele je Đujićev potrčko : prema kome se odnosi kao prema sinu, a u određenim trenucima kao prema emotivnom partneru (što nije isključeno jer Cveleta bije glas da je golu ženu video samo na monitorima svojih računara).

Njihova Ijubav se rodila u KPZ Nova skela gde su zajedno radili

na urušavanju, kako ustanove tako i međuljudskih odnosa između zaposlenih, pa sada ne smeju da dođu do kapije pomenutog zavoda kako ih kolege (počev od sadašnjeg upravnika Dragoljuba Brajovića) ne bi linčovali jer su im ostali u sećanju kao nesposobni ološi.

Cvele se od svog “mentora” Đuje nikako ne odvaja, putuju službenim automobilom na posao i sa posla, namestili su i da im

kancelarije u i upravnoj zgradi budu jedna pored druge, čak su < prošle godine proveli dane i noći na službenom putovanju u Rimu, kao na medenom mesecu.

Upravnikov stari partner u kriminalnim aktivnostima je I načelnik službe za ], obuku i upošljavanje Dejan Vešović. Preko koga idu sve aktivnosti vezane za ugovore, dogovore, tokove novca i radna ; angažovanja na zavodskoj ekonomiji

i u radnom pogonu.

Dejan Vešović je drugi načelnik ove ustanove koji vozi novi dzip marke WV (na slici). On se za razliku od Đujića i ne krije, dolazi na posao tim vozilom. U

korist šefa organizovane kriminalne grupe Bakića rade načelnik službe za tretman Mile Vujisić zvani Mile Bosanac, Ijigavac, lažov i spletkaroš koji iz straha izvršava bez pogovora sve što mu korumpirani Bakić naredi i šef odseka u službi za tretman Vuk Stanišić, plašljivko koji se nada da će ga supruga Bilja Stanišić pravnica zaposlena u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija u Nemanjinoj postaviti na mesto načelnika. Najniže pozicionirani članovi ove grupe korumpiranih, neobrazovanih i nestručnih Ijudi su pripadnici SO:

Laušević Vladimir zvani Carinik (nadimak dobio od osuđenih lica koja su, ga plaćala za usluge još u starom zatvoru u Njegoševoj) Đujina i Cveletova devojka za sve. Zbog toga su ga i poslali da položi za zvanje nadzornik iako nije zaslužio da bude ni komandir.

Polupismeni nitkovje shvatio da mora pod stare dane da kupi neku diplomu kako bi ovi za koje špijunira mogli da

ga postave na bolje radno jNN?NC?N mesto. Toliko je ogrezao

u korupciji i krađi pa je K' " ’ ??H?H prilikompoplavaodređenih šL. kancelarija ukrao Sf

koleginacama čokolade iz ???H fioka. Morao je odmah da . HH?fl naplati to “spašavanje”.???H Navikaječudo. ???H Perin Dejan zvani f??H Pičkica, klimoglavac i j": ' poslušnik, koga pomenuti , - Ž ' duo forsira na neku ozbiljnu D - IT poziciju, čak su ga prijavili Š*-' t ¦? iza polaganje za zvanje d jjr /N zapovednik iako nema

odgovarajuću stručnu NpŠ Načelni spremu, niti je svojim N|I. radom zaslužio tako nešto. Proslaviosekadamujepre

nekoliko godina pobeglo osuđeno lice koje je Ssproveo kod stomatologa.

Zbog svega navedenog, molimo cenjenog gospodina direktora Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Dejana Carevića da nam odgovori na sledeća pitanja:

- Kako je moguće da Vi kao iskusan, častan i profesionalan

Načelnikslužbe za obuku i upošljavanje

Dejan Vešović

nekadašnji operativac SDB-a nemate informacije o tome da je Dejan Bakić šef ovog kriminalnog klana dogovorio saradnju sa vlasnikom privatne firme Danito iz Pančeva, koja se bavi proizvodnjom i prodajom PVC i ALU stolarije? Taj oblik saradnje prevazilazi zakonske okvire, pa su tako od najnovijeg zavoda u Srbiji koji je trebao da bude primer za ponos napravili proizvodni pogon ove firme, kojoj svakako odgovara da plaća daleko manje osuđenike da rade za njih, nego radnike

na tržištu. A da je procenat koji kriminalac Bakić i njegovi Ijudi dobijaju kao nagradu za privatizaciju ustanove koja je u vlasništvu Republike Srbije prilično visok. Čak 50 evra po otvoru(vrata, prozori) koji se proizvede. IDnevno se proizvede desetak otvora.

-Kako je moguće da Vi prepustite da ovako ozbiljnom ustanovom rukovode Ijudi kao što su “akademac” Dejan Bakić i “poljoprivrednik” Kristijan Đujić? Nesposobne osobe koji problem rešavaju tako što ga “izbace” iz zavoda. Tako su uradili sa 25 osuđenih lica sa / kojima nisu znali da izađu nakraj, negosu ih vratili u KPZ Požarevac. Nedavno su jednog osuđenika sa kojim nisu znali šta - da rade poslali u CZ. Da ne pominjemo 771 koje su to kvalifikacije preporučile bivšeg lc vozača Radovana Rašu Kurbaliju da

bude zamenik upravnika KPZ Pančevo, a od januara ove godine upravnikzavoda u Kragujevcu.

-Da li znate da je kriminalac Bakić zaposlio sina svog prijatelja na mesto pravnika u našemzavodu? -

- Da većina zaposlenih ima neke veze

sa krimi upravnikom.

??Hp ?H?H Koji umislio da

P osnovao privatnu firmu ???H 1 HH na Bavaništanskom putu

I|jN i nazvao je KPZ Pančevo. ¦1I Verovatno pe zna da se

Hprivatne firme registruju

???NAgjN u Agenciji za privredne ??Š?ŠjŠ registre.

-Da znate da se

dž osuđenik Bralović Miloš ’ zvani Englez predozirao

u svojoj sobi, od velike

?Š' ??H količine psihoaktivnih

supstanci koje su mu

Š |AI dostavljene tog dana, a I— _9H nije preminuo na neki drugi službe za |H način?

/lile Vujisić Š 'Da n znate da ic ¦—— . kriminalac Bakić zataškao

slučaj radnika firme Danito koji je unosio mobilne telefone i prodavao osuđenicima? Pomenuti radnik nikada nije procesuiran, nego je samo prestao da dolazi na posao, a umesto njega je vlasnik firme poslao drugog radnika.

-Da li znate da je jedan osuđenik imao kod sebe duži vremenski period mobilni telefon, čak se slikao i na hodniku ispred sobe, o čemu svedoče slike koje je postavljao na društvenu mrežu? Slike imamo u posedu. Zamislite Skada je o njemu posebno “"vodio

računa” načelnik Kristijan Đujić uz odobrenje upravnika.

-Dokle ćete da ostanete nemi na vapaje nekorumpiranih, stručnih i profesionalnih radnika Uprave kojom rukovodite? Vi kao pravnik i „ nekadašnji šef kabineta ministra pravde Nikole Selakovića odlično znate i da je nečinjenje krivično delo.

Nismo uplašeni, nismo zabrinuti. Mi smo ogorčeni situacijom u našem zavodu. •

(Državni službenici ministarstva pravde)

----------------------------------------------------------

Datum: 28.05.2020

Medij: Tabloid     Strana: 1,16,17

Rubrika: Bez naslova

Autori: Predrag Popović

Teme: Korupcija

Naslov: MRTVE DUŠE POD ZAŠTITOM

NAPREDNJACI U EPS-u FIKTIVNO ZAPOSLJAVAJU

SVOJE LJUBAVNICE, PRIJATELJE, AKTIVISTE

MRTVi DIISE POD ZAŠTITOM

Naprednjaci i u EPS-u fiktivno zapošua vaju svoje uuba vnice, prija teue, aktiviste

MRTVE DDŠE POD ZAŠTITOM

Na primeru Javnog preduzeća Elektroprivreda Srbije vidi se kompletna šema organizovanog kriminala u Srbiji. Spregu vlasti, pravosuđa i ordinarnih kriminalaca nedavno je raskrinkala Nataša Prišić, koordinatorka u Sektoru unutrašnje kontrole EPS-a. Zbog toga je izložena mobingu u preduzeću, pritiscima i pretnjama. Rukovodioci joj ne daju radne zadatke, batinaši je uznemiravaju ponoćnim lupanjem na vrata stana i sačekušama na ulazu u zgradu, a Igor Bečić joj je poručio da će je „pojesti mrak". Prišić je još u februaru podnela krivičnu prijavu, ali ona je zaglavljena u nekoj fioci Osnovnog javnog tužilaštva u Novom Sadu.

Predrag Popović

Svaka vlast je Elektroprivredu Srbije

koristila kao kravu muzaru. Tenderi su nameštani firmama podobnih biznismena, novac je izvlačen na sve načine, a na fantomska radna mesta zapošljavani su stranački kadrovi. O tim i takvim zloupotrebama priča se trideset godina, ali tek nedavno su dokumentovane i stavljene u pravni okvir.

Štetočinski sistem je otkrila Nataša Prišić, specijalista korporativne bezbednosti u Sektoru unutrašnje kontrole EPS-a.

Obavlj ajući redovne radne zadatke u Upravnoj zgradi EPS-a u Novom Sadu, Prišić i njene kolege Goran Ristić i Đorđe Topalov, utvrdili su da više od sto zaposlenih ne dolazi na posao, a redovno im se isplaćuje plata.

U vrhu spiska parazita našli su se Slađana Mijanović, koja dve godine nije došla na radno mesto, i Slobodan Lučić. Jelena Crnogorac, rukovodilac sektora u kome su njih dvoje zaposleni, koristila je njihove identifikacione kartice i prijavljivala ih kao da zaista rade.

Prišić je istog dana izložena pritiscima i pretnjama. Progon je predvodio Igor Bečić, visoki fimkcioner Srpske napredne stranke, narodni poslanik i predsednik skupštinskog Odbora za kontrolu službi' bezbednosti. lako tvrdi da „Bečić može samo da klekne pred njim i da mu popuši kurac”, generalni direktor EPS-a Milorad Grčić je pristao da učestvuje u mobingu nad Prišić. U to se uključio i Nenad Dilberović, direktor Sektora unutrašnje kontrole, pa i Tijana Ćirović, sestra novosadskog gradonačelnika Miloša Vučevića.

Posle šestomesečne torture, Prišić je 14. februara ove godine otišla u Policij sku upravu Beograda i prijavila Igora Bečića za ugrožavanje bezbednosti. U izjavi policiji detaljno je opisala ceo slučaj.

-Dana 08.08.2019. godine u Novom Sadu vršila sam redovnu kontrolu radnog vremena i prisutnosti zaposlenih na radnommestu.Kontrolajej vršena zato što se zaposleni radnici, a ima ih mnogo, ne pojavljuju na svojim radnim mestima mesecima

i godinama, a neki se ne pojavljuju uopšte i nikada se nisu ni pojavili u Upravnoj zgradi JP EPS Novi Sad. Izvršenom kontrolom na radnom mestu nismo zatekli dvoje zaposlenih: Slađanu Mijanović i Slobodana Lučića i tom prilikom smo utvrdili da više od 6 meseci ne dolaze na posao, da drugi zaposleni svako jutro provlače njihove personalizovane kartice prilikom dolaska i odlaska sa posla. Za vreme dok sam se još nalazila u zgradi i vršila kontrolu, predmetni Slađana Mijanović i Slobodan Lučić su se iznenada pojavili. Sa kolegama Mijanović i Lučić pokušala sam da razgovaram, ali bili su veoma drski, bezbrazni i neprofesionalni. Slađana Mijanović je kasnije došla kod zaposlene Marijane Janković, kojoj je rekla: “Ko je ona? E, sada će da vidi kako će se ovo završiti!” Potom je u kancelariju ušla i Sonja Stanković, koja je Mijanovićku i Lučića mesecima pokrivala provlačenjem identifikacionih kartica. Stanković je rekla: “Slađa i Sloba su zaštićeni, ne mogu im ništa. Jel ti znaš ko stoji iza njih? Igor Bečić! Slađa je njegova devojka, a Sloba je njegov rođak. Sad će da vidi ta Nataša” - navodi se u prijavi Nataše Prišić.

Zapisničarka Marijana Janković kasnije je

ispričala kako ju je nazvao Igor Bečić, koji je zahtevao da kontrola “preskoči njegovih dvoje”. Janković ki je pretio otkazom s posla, a Prišićki je poručio da će je, ako ne obustavi kontrolu, “pojesti mrak”.

Bečić je bio uporan u nameri da zaštiti svoju devojku i rođaka. Nenad Dilberović, šef Unutrašnje kontrole, priznao je da ga je Bečić zvao pet puta. Postupajući po njegovoj želji, Dilberović je pocepao zapisnik o kontroli i prestao da kontaktira s Prišićkom. Od tada joj ne daje radne zadatke, a ukinuo joj je i pristup njenom zvaničnom mejlu.

Uporedo s pritiscima na radnom mestu, Prišić je nekoliko puta bila izložena psihičkom uznemiravanju i fizičkoj torturi. Jedan od tih slučajeva opisala je u krivičnoj prijavi.

-Posle završene kontrole, prilikom

povratka kući, u 15 časova, u ulazu zgrade sačekalo me NN muško lice, koje je sedelo na stepenicama i u rukama držalo flašu. Prošla sam pored njega i krenula ka stanu, nakon čega je isti krenuo za mnom. Uplašena, došla sam elo ulaznih vrata stana kad mi je NN lice prišlo sa leđa i obratilo mi se rečima: “Samo nastavi da bauljaš dalje, videćeš šta će ti biti”, a zatim se okrenuo i trčećim korakom udaljio iz zgrade. U narednom periodu u više navrata se dešavalo da mi, u kasnim večernjim ili ranim jutarnjim časovima, neko lupa nogama u vrata ili zvoni na interfon - tvrdi Nataša Prišić.

Nekoliko sličnih primera ugrožavanja bezbednosti, koji su se dešavali i nakon što je podnela prijavu protiv Bečića, objavila je na svom nalogu na Fejsbuku. Pored korisnika društvenih mreža, Prišić je o svemu obavestila i Aleksandra Vučića, poslala mu je pismo u kome je navela sve detalje torture koju nad njom vrše njegovi saradnici i partijski drugovi.

Umesto Vučića, odgovorio joj je Milisav Miličković, državni sekretar MUP-a, koji joj je poručio da se o svom predmetu interesuje u Osnovnom javnom tužilaštvu u Novom Sadu.

- Neću nikoga štititi, postoje ljudi unutar SNS-a koji ne zaslužuju ni moje, ni poverenje građana Srbije. Treba da se ispita svaka ozbiljna afera, koju neko pokrene. Ljudi sa lokala mi pišu i govore o raznim

slučajevima zloupotreba. Pozivam tužioce da rade svoj posao, gonite svakoga i iz partije kojoj ja pripadam, a koji su prekršili zakon -pričaoje Vučić.

Sa reči, naravno, nikad nije prešao na dela. Nataša Prišić ga je na to podsetila pre neki dan, kad je posetio Rudarski basen Kolubara. U otvorenom pismu na društvenim mrežama, Prišić je objavila fotografije na kojima se vidi kako, u prvom redu, uz Grčića, ide prema kolubarskim kopovima, gde j e predseđnik SNS-a organizovao predizbomu predstavu.

- Sada se, predsedniče Srbije, pitam zbog čega Vam dajem podršku. Zato da biste u video klipu pričali kako štitite svaku ženu u Srbiji, a ovaj iza Vas, Milorad Grčić, po političkom nalogu Vašeg bradatog kvazimoda i sramnog poslanika SNS-a Igora Bečića mene mobinguje devet meseci u EPS-u. Meni se devet meseci preti! Moji direktori Grčić i Dilberović pričaju kako sam “načepila one koje nisam trebala”, kako nisam “stala kad je trebalo”, kako se na mene digla hajka i kako moram pod hitno da se, na neko vreme, sklonim iz Novog Sada, ali da to ne izgleda kao kazna. Oni kažu da sam ja “bolesnica koja je pisala Vučiću”, pa sad ne smeju da mi daju otkaz, ne znaju na šta sam sve spremna, ne ide im u prilog, idu izbori... Da, sad sam bolesnica jer sam sprovodila zakon i ispunjavala radne zadatke koje su mi lično davali Grčić i Dilberović. Obavljala sam svoje obaveze po zakonu, a sad se od mene po političkoj liniji traži da ćutim! Moje kolege, zarad sitnih političkih poena, sad tvrde da mi treba jebati mamu i oduzeti mi rešenje o radnom odnosu. Kako je moguće da Bečić može da pozove Grčića i da mu naredi da me skloni iz Unutrašnje kontrole? Ovo je ruglo od države! Ovo je ruglo od EPS-a! Ovo je ruglo od bahatih funkcionera Srpske napredne stranke! - napisala je Prišić i dodala: “Ja sam dete radnika EPS-a, imam 19 godina staža u ovom preduzeću, u kome radim i zarađujem platu na osnovu svoje stručnosti i iskustva, a ne zbog političke podobnosti. Kad me neka politička opcija bude zaposlila, onda može i dame otpusti. Ovako, ne!”

Od Vučića nema odgovora. Nije reagovao ni na njeno obaveštenje da joj je neko opet pokušao

da razvali vrata od stana. Na direktne optužbe ne odgovara ni Miloš Vučević, koji EPS doživljava kao filijalu SNS-a.

- Koga Vi, Miloše Vučeviću, zovete u EPS i dajete političke naloge? Celu zgradu u Novom Sadu ste napunili neradnicima iz mesnih odbora svoje stranke, koji botuju i tvituju za Vas dok su na radnom mestu. Sve je dokumentovano. Oni kao ovce idu na mitinge, dok drugi, pošteni radnici rade. To vam više neće tolerisati radnici koji krvavo zarađuju

svoju platu. Mi radimo u EPS-u, ne u SNS-u. Ne zanima me to što pričate da ćete uskoro postati premijer, pa svi oko Vas šene i uvlače Vam se gde ne treba. Umesto toga, jako me interesuje da ni Vi, ni Vaša sestra Tijana Ćirović, zaposlena na rukovodećem mestu u Tehničkom centru, više ne maltretirate poštene radnike! Gradonačelniče Novog Sada, i ostali zaposleni imaju braću i sestre, ništa manje vredne od Vaše sestre. Vi ste napravili klan preko koga sprovodite svoje loše radnje u novosadskom EPS-u. Ncmojtcda Vam više padne na pamet, kao ni onom smrdljivom Bečiću, da zovete direktore EPS-a i neke ministre i zahtevate moju smenu i proterivanje iz mog rodnog grada. Ako nastavite, znajte da ćemo ući u istoriju I EPS-a - poručuje Prišić.

Igor Bečić je pokrenuo hajku na Natašu Prišić kako bi zaštitio svoju “devojku” Slađanu Mijanović i rođaka Slobodana Lučića. lako je u EPS-u znaju kao ljubavnicu Bečića, Novosađani nestašnu Slađu pamte kao udovicu investitora Aleksandra Mijanovića.

Građevinski investitoi

suvlasnik i direktor firme “Freeland Mijanović”, nastradao je na Rtnju krajem avgusta prošle godine. Smrt iskusnog planinara obavijena je velom misterije. Na noćni uspon krenuo je sam, nikome se nije javio, a nije ga primetila ni grupa planinara koji su isto veče, 25. avgusta, krenuli prema vrhu Rtnja.

Mediji su objavili da je Mijanović poginuo padom s litice, ali njegovi prijatelji nisu poverovali u tu verziju. Da li je stradao nesreć nim slučajem ili ga je neko ubio, najverovatnije se nikad neće saznati. Kako god bilo, Mijanović je sahranjen u rodnom selu pored Nikšića, a poslove njegove firme preuzeli su investitori povezani s Miloradom Dodikom.

Udovicu je, kako se priča u EPS-u, preuzeo Igor Bečić, koji je od ranije s njom bio u intimnoj vezi. Slađana Mijanović u poslednje dve godine primala je platu u EPS-u, a nije dolazila na posao. Njene “kolege” kažu da ona i ne zna gde joj je radno mesto, da li na njemu ima kompjuter. Umesto toga, zna da izabere naj skuplj e “Luj Viton” tašnice, koj e predstavljaju statusni simbol naprednjačkih supruga i pratilja.

- Bečiću, ljigo, mene će pojesti mrak zbog tvoje devojke i tvog rođaka, koje si gurnuo u EPS da primaju plate bez rada. Hajde, neka me pojede mrak, da te vidim, pacovčino! Kakve ti veze imaš sa EPS-om, bedniče _ najbedniji - pita Prišić. ’ Iz izjava i dokaza kojima 1 raspolaže Unutrašnja kontrola

EPS-a vidi se kakve veze ima Igor Bečić. On je samo pri vrhu parazitske piramide, kojom je Srpska napredna stranka prekrila to javno preduzeće. Pod Bečićevim uticajem nalazi se Jelena Crnogorac, šefovica sektora u kome su “zaposleni” njegovi štićenici, devojka i rođak.

Srđan Kružević, aktuelni zamenik gradonačelnika Novog Sada, dok je bio na fiinkciji direktora Elektrovojvodine, angažovao

je Jelenu Crnogorac za savetnika. Zajedno su “masterirali” o trošku EPS-a, ona na Educonsu, on na Fakultetu za ekonomiju i inženjerski menadžment. Pored uplata s računa EPS-a, kojima je direktor sam sebi podmirivao školarinu, ostalo je mnogo dokaza i svedoka iz Vrbasa, Zmajeva, Kule, Crvenke, Stare Pazove i dmgih mesta gde jedva čekaju da se suoče sa Kruževićem.

Isto važi i za Crnogorac, koju Nataša Prišić optužuje za mobing nad poštenim radnicima u novosadskom EPS-u. Politički podobne radnike EPS-a, koji su uhvaćeni u zloupotrebi, Crnogorac štiti od otkaza tako što ih prebacuje u “Pro TENT”. S dmge strane, progoni normalne radnike EPS-a, kao što je Marija Đukić, koja ima sudska rešenja, ali ne i zaštitu stranke na vlasti.

Marija Đukić je dobila otkaz u martu 2015. godine. Nezakonito rešenje o otkazu potpisao je tadašnji direktor EPS Distribucija Bogdan Laban, aktuelni gradonačelnik Subotice, koji je pažnju javnosti privukao pre tri godine, kad je objavljen snimak sastanka na kome je partijskom kolegi pretio da će mu iščupati grkljan.

lako je sud pravosnažnom presudom obavezao EPS da vrati Đukić na posao i isplati odštetu više odmilion dinara, toje odlagano sve do novembra 2019. godine, kad je, bez osnova, šalju na radno mesto u Zablju. Rukovodioci EPS-a, predvođeni Jelenom Crnogorac i Tijanom Cirović, nisu hteli da izvrše odluku suda ni po cenu visokih penala.

- Radnica Marija Đukić je prebačena u EPS Snabdevanje bez odobrenjai saglasnosti direktorke Milene Jović. U Zablju nema radno mesto, računar i ostale uslove za rad. Tamo je prebačena po kazni. Jelena Crnogorac, koja sprovodi ovakve mahinacije i političko maltretiranje, bila je u pelenama kad je Marijin otac, radnik EPS-a, umro na radnom mestu. “Gospođa” Crnogorac se poziva na odborničku funkciju i na šefove iz svoje stranke. Toliko je silna da ne poštuje odluku suda. U firmi preti svim zaposlenima koji me podržavaju da će najebati. Kao koodrinatorka Unutrašnje kontrole nastaviću da štitim interese poštenih radnika i celoe EPS-a ida insistiram na rovođeniu zakona, ne mogu da me uplase m ona, š njeni šefovi Miloš Vučević, Srđan Kružević, Tijana Ćirović, kao i Ljubica Kunovac, Siniša Puškar i Nestor Sremčev. Ne samo Mariju Đukić, moraće da u Novi Sad vrati i Vladana Jovanovića, koji je prebačen u Rumu, kako bi na njegovo mesto došao neki zaštićeni neradnik - tvrdi Prišić.

Nataša Prišić je udarila u osinje gnezdo. Kao i druga javna preduzeća, Elektroprivreda Srbije služi vladajućim strankama za izvlačenje novca i udomljavanje rođaka, švalerki, partijskih kadrova.

Zbog svoj e veličine, EPS je naročito značaj an. Sa oko 34.000 radnika, EPS je najveće srpsko preduzeće, što znači da ima i najveći prostor za mahinacije. Slučajevi fiktivno zaposlenih parazita, kao što je ovaj koji je otkrila Prišić, samo su zagrebali fasadu.

Razmere zloupotreba te vrste mogu da se naslute upoređivanjem EPS-a i češkog ČEZa. Češka kompanija ima 26.000 zaposlenih, koji rade u nekoliko država i ostvaruju duplo bolje poslovne rezultate. Tamo direktori ne postaju po partijskoj liniji, kao što su ovde Aleksandar Obradović i Milorad Grčić, pa i njihovi prethodnici iz drugih stranaka. Tamo se ne izmišljaju radna mesta za ljubavnice funkcionera iz vladajuće stranke.

Najmoćniji ljudi u Srbiji nemilosrdno pljačkaju javne resurse. Otimaju sve što stignu, a i to im je malo, pa smišljaju kombinacije u kojima svoje švalerke podmiruju novcem građana. Neće iz svog džepa da plate ni seksualne usluge, i to rade na štetu budžeta.

Stetočine iz vlasti ne biraju sredstva u odbrani svojih pozicija. Ko se usudi da, poput Nataše Prišić, zasmeta njihovim interesima, taj odmah završi na listi za odstrel. U ovom slučaju, u hajci, koju je pokrenuo Igor Bečić, učestvuju vodeći ljudi EPS-a Grčić i Dilberović, kao i rukovodioci pojedinih sektora iz Novog Sada, koji su pod uticajem gradonačelnika Miloša Vučevića i njegove sestre Tijane Ćirović, uključujući i Srđana Kruževića.

U torturu su se uključili i njihovi štićenici, paraziti nižih dometa, koji rovare po EPS-u, ogovaraju i vređaju koordinatorku Unutrašnje kontrole. Na dnu piramide nalaze se izvršioci fizičkih pretnji, maskirani batinaši, koj i presreću Natašu Prišić, zastrašuju je i ne daju mira.

lako je svesna opasnosti u kojoj se našla, Prišić i dalje očekuje podršku Aleksandra Vučića. Direktnim pismima i objavama na društvenim mreža traži od njega konkretnu, a ne samo verbalnu zaštitu.

- Naš predsednik Aleksandar Vučić se, zajedno sa nama, bori za lepšu i bolju Srbiju. Mi podržavamo tu politiku, a jedan bahati poslanik Igor Bečić krši zakon i preti ženama. Bečić blati ime našeg predsednika Aleksandra Vučića. Bečić se poziva na političku funkciju i predsednika Vučića i reti mi smrću. E, predsedniče Srbije, svim

? ženama, pa i meni, ne treba

podrška u video-klipovima poručuje Prišić.

Vučićeva podrška se, naravno, završava u marketinškim spotovima. U praksi, on je vođa zločinačkog sistema u kome ogroman uticaj imaju Bečić, Vučević, Grčić i slični opskurni tipovi. Svaki od njih, za Vučića je važniji od sto neposlušnih profesionalaca iz Unutrašnje kontrole. Dok je tako, krivična prijava za ugrožavanje bezbednosti, koju je Prišić podnela protiv Bečića, skupljaće prašinu u novosadskom Osnovnom javnom tužilaštvu.

Kad neki anonimni građanin, bez ikakvog uticaja i mogućnosti da realizuje pretnje, upotrebi grublji rečnik na Fejsbuku ili Tvitem, policija, tužilaštvo i sudovi reaguju ekspresno, odmah ga hapse, pritvaraju i procesuiraju. Kad Bečić preti “mrakom”, nikome ništa.

Umesto državnih institucija, Natašu Prišić štiti podrška javnosti, naročito kolega iz EPS-a. Svi u EPS-u znaju kakve pljačke i zloupotrebe vrše mkovodioci i njihovi stranački šefovi. Pošteni radnici, koji vredno izvršavaju svoje obaveze, znaju da u tom javnom preduzeću platu prima nekoliko hiljada švalerki, rođaka i stranačkih botova.

Dok obični proleteri rade u kopovima, po kiši i suncu, u kafićima i stranačkim kancelarijama bleje skupo plaćeni paraziti, kojima je ime na platnom spisku jedina veza sa EPS-om. Zbog toga Prišić dobij a podršku svih poštenih radnika EPS-a. iz svih poslovnih sektora i svih gradova,

od Novog Sada i Beograda, do Sombora, Cačka, Požege i Kostolca.

Pored podrške zaposlenih u EPS-u, Prišić imaj ošj edno moćno sredstvo za odbranu. Predvodnici hajke su svesni da ona raspolaže obimnom dokumentacijom o njihovim kriminalnim radnjama. Već iz ovog dela, koji je Prišić dala na uvid i objavljivanje redakciji Magazina Tabloid, vidi se struktura organizovanog kriminala koji se primenjuje u najvećem srpskom preduzeću. Svi saučesnici u tom zločinačkom poduhvatu, kad bi Srbija bila

pravna država, već bi se našli na optuženičkoj klupi. Da se ne plaše takve budućnosti, oni bi se već obračunali sa insajderkom iz Unutrašnje kontrole. Ovako, osvetljeni i javno prozvani, moraju da se uzdržavaju od konačnog rešenja problema kojim prete - mrakom, koji jede svakoga ko im se suprotstavi.

Kao štoj e Aleksandar Obradović, uzbunj ivač iz “Krušika”, doprineo raskrinkavanju jedne vrste zločina vladajuće kaste, tako sada Nataša Prišić vodi bitku za odbranu EPS-a od kriminalaca na visokim državnim funkcijama.

- Sve radim u skladu sa zakonom, bez ikakvih ustupaka. U zakonu piše da je privredno društvo dužno da pruži zaštitu licu koje postupajući savesno u dobroj veri ukazuje nadležnim organima na postojanje korupcije. Rukovodioci EPS-a to ne rade u mom slučaju. Naprotiv, svesno vrše mobing i podržavaju pritiske i pretnje kojima sam izložena. Ipak, to me neće zaustaviti. Svi zaposleni u EPS-u znaju i vide sve, više ne žele da ćute i tolerišu ovakve zloupotrebe. Sada će Srbija da vidi dokumente, snimke i fotografije koje dokazuju sporno poslovanje u EPS-u kaže Nataša Prišić za Magazin Tabloid.

Sva krivična dela, koja se odavno vezuju uz JP Elektroprivreda Srbije, sad su dokumentovana, spremna za procesuiranje. Nedostaje još samo politička volja koja će osfoboditi tužilaštvo i sudove, kako bi mogli da rade u skladu sa zakonom, a ne interesima Vučića, Bečića, Grčića, Vučevića i njihovih saučesnika u pljačkaškim pohodima na javne resurse. •

----------------------------------------------------------

Datum: 28.05.2020

Medij: Tabloid     Strana: 1,10,11

Rubrika: Bez naslova

Autori: Isajder B - 52

Teme: Korupcija

Naslov: KOLIKO JE TEŽAK ANĐELKOV ĆURAN-BRUNO ĐURAN

KAKO JE BIA POSTALA „TEZGA" ZA ČARAPE I

LOGISTIKU KLANA VUČIĆ

IOIIKIIE TE2DK UHELKOV ČURAN-BRINO ĐIRAN

Klko JE BeZBEDNOSNO INFORMA TIVNA ANGENCUA POSTALA „ TEZGA "ZA ČARAPEILOGISTIKU KLANA VuČIĆ

KOUKO JE TEŽAK ANBELKOV ĆURAN - BRUNO DURAN?

Kamen sa srca i pleća pao je mogobrojnim časnim i poštenim operativcima Bezbednosno-informativne agencije (BiA), kada su čuli da je Radmila Selaković, načelnica logistike, sa Andrićevog venca, dobila nalog da pakuje kofere. Ništa manje oduševljeni nisu bili ni pojedinci u izvršnom odboru „Banke Poštanska štedionica" AD, gde je opskurna „komesarka" Rada bila predsednica Upravnog odbora. Nije tajna da BIA i „Poštanska štedionica" posluju po sistemu „spojenih sudova". Njena karijera spletkarenja na Banjici je formalno završena 31. mart 2019. godine, a u „Poštanskoj štedionici" mesec dana ranije (1. marta).

Piše: Isajder B - 52

Međutim, da se verni kerovi tako lako

ne puštaju niz vodu svedoči primer Nebojše Rodića, Aleksandra

Đorđevića Đore i Ivana Todorova. Svi oni su imali pristup arhivskim fondovima i još uvek imaju atomsko oružije protiv Vučićevog klana.

Po istom receptu zbrinuta je i Selakovićeva i to svega meseca dana pošto se se razdužila na Banjici. Umesto da je penzioniše, Vučić je 6. maja 2019. godine postavio Radu za Generalnog konzula Republike Srbije u Milanu.

Dobila je mesečnu platu od 3.700 evra i sve druge prinadležnosti. Služba joj je sada poverila specijalne zadatke - da dočekuje i ispraća VIP konkubine iz Beograda. To se ne odnosi na sve starlete, već samo one koje opslužuju vrhušku Srpske napredne stranke.

Preciznij e, samo na one koj e o trošku poreskih obveznika Srbije odlaze u Milano da pazare markirano perje.

Dok se gospođa Selaković pakovala za Milano, na Banjici je došlo do žestokog previranja, pa je organizovana interna lutrija oko toga ko će zameniti "Radu estradu". Svi igrači su omašili favorita.

Ko poznaje prilike u BIA zna da je pozicija načelnika logistike izuzetno značajna ne samo za funkcionisanje službe, nego i za opsluživanje privatnih potreba vladajuće stranke i privatnih poslova klana Vučić.

lako su mnogi tipovali da će na ovu poziciju direktor BIA Bratislav Gašić postaviti svog operativca od poverenja, grdno su se prevarili. Gašić je samo obaška direktor službe, međutim o najvažnijim kadrovskim rešenjima na Banjici odlučuje se isključivo u okviru porodice Vučić.

Po istom receptu izabran je i naslednik Radmile Selaković, koji će potom u službi, sam sebi, dodeliti kodno ime "Danijela". Reč je o Brunu Đuranu. Ko je zapravo on i kome služi?

Sirajavnostu Srbijiprvi put je od Vuka Jeremića, lidera Nove Stranke, čula za ime Bruna Đurana i način na koji je izvršeno njegovo nameštenje u

službi po odlasku gospođe Selaković.

-Da li je istina daje Bruno Đuran postavljen za načelnika Uprave za logistiku BIA. Bruno Đuran je specijalac Anđelka Vučića. Anđelko Vučić je otac Andrej a (i Aleksandra) Vučića.

On je kratko, pre dolaska na mesto načelnika Uprave za logistiku BIA, bio šef kabineta Zorana Radojičića u Gradu Beogradu, a pre toga je duže vremena bio šef kabineta ministra fmansija (Dušana) Vujovića.

Otac predsednika Aleksandra Vučićaje Bruna Đurana direktno postavio, prvo u Ministarstvo fmansija, kao šefakabineta Vujovića. Onjetamo zloupotrebljavao Vujovićeve faksimile, posle toga je premešten kod Radojičića, a sada je u BIA", rekao je Jeremić, gostujući na američkoj TV N1 u emisiji "Pressing" kod Jugoslava Ćosića (10. decembra2ol9.).

Jeremić je tom prilikom rekao da raspolaže informacijama da Anđelko Vučić, otac predsednika Srbije, "jako često odlazi u sedište BIA". Upitao je javno Gašića da li je to istina.

-Ako dolazi, šta tamo penzioner Anđelko Vučić radi? Po mojim informacijama, preko Bruna Đurana, Anđelko Vučić naređuje ko i na koji način treba da bude stavljen na kakve mere od strane BIA. To su moje pretpostavke", naveo je tada Jeremić.

Nebrojano puta do tada Aleksandar Vučić je burno reagovao na svaku porozivku koja iz redova opozicije stigne na račun seniora i juniora klana Vučić. Ipak, na Jermićeve optužbe diktator nije imao šta da odgovori, želeći da se linija komande Anđelko-Đuran što manje ekspolatiše i što pre gume pod tepih.

Izvori "Tabloida" potvrđuju da sr Jremićeve optužbe na račun Anđelka Vučića istinite i da će u narednom periodu tek isplivati kompromitujući podaci o načinima na koji klan Vučić koristi kadrovske resurse i logistiku BIA za ucene, reketiranje i lično bogaćenje. Jedna kocka u tom mozaiku upišanog diktatora jeste i Bruno Đuran, intimus Anđelka Vučića.

Naime, Bruno Đuran (1963), nekadašnji pripadnik 63-padobranske brigade, u periodu SFRJ i SRJ bio je poznat u strukturama vojnih službi bezbednosti kao čovek skormnog vokabulara i obrazovanja.

Upućeni u njegovu karijeru kažu da se nije se posebno isticao i da je sve poverene zadatke bespogovorno izvršavao. Umeo je da poštuje autoritete, dok je od njih imao kakvu korist.

Međutim, nije mu bilo teško da ih "otpiše"

~ 2014. godine, odmah po

| zaposlenju u Vladi Srbije i

da se stavi na raspolaganje novim gospodarima. Baš onako kao što će otpisati i klan Vučić, čim padnu sa vlasti.

Agent Đuran je, kažu upućeni, već u tridesetim godinama svog života zaključio da se od vernog "služenja otadžbini" ne može lagodno živeti do kraja života.

Već decembra 1998. godine uplovio je u preduzetničke vode. Osnovao je preduzeće za SOCKS BMD DOO sa sedištem u Beogradu (Braće Jerković 74i), koje se i dan danas plodnosno bavi proizvodnjom i prodajom čarapa. Direktor firme do januara 2012. godine bila je Lidija Nikolić, a od tada

do danas izvesna Aleksandra Jovanović -Vlahović (1968). Spomenuta gospođa Vlahović je prethodno bila suvlasnik firme METRO KOMERC DOO Beograd. Udeo u toj firmi imao je izvesni Vuk Vlahović, preduzetnik u Kovačici, registrovan za taksi prevoz putnika.

U proizvodnom programu svoje firme dmg Đuran ima muške, ženske, dečije i sportske čarape. Firma SOCKS BMD DOO Raspolaže kapacitetom od 10.000.000 pari čarapa različitih vrsta na godišnjem nivou. Na svom sajtu (www. socks.rs) navode da im je proizvodni potencijal 750.000 pari čarapa mesečno, što ih svrstava u najveće proizvođače čarapa u regionu.

Povezivanje sa klanom Vučić, aktuelnom načelniku logistike u BIA, koristiće da proizvodne i izvozne reference svoje firme multiplikuje.

Vispren u poslovanju, Đuran će jula 2009. godine shvatitio da je vreme da proširi bliznis na komplementamu delatnost. Tada osniva i postavlja sebe za direktora

Privrednog dmštvo za kontrolu i ispitavanje tekstila i tekstilnih proizvoda TEXTILIN SPEKT DOO sa sedištem u Beogradu (Jovana Rajića sb). Vlasnik 100% udela ove firme trenutno je Angelina Đuran (1966), a do avgusta 2013. bio je Boris Đuran (1986).

Na sajtu firme Textilinspekt (www. textilinspekt.co.rs) navodi se da je to nezavisna akreditovana organizacija čija je osnovna delatnost ispitivanje i kontrola tekstila, tekstilnih proizvoda, obuće i proizvoda od prirodne i veštačke kože i ocenjivanje usaglašenosti lične zaštitne opreme. Iz ove firme klijentimaporučuju da im inženjeri sa relevantnim radnim iskustvom stoje na raspolaganju i garantuju im kvalitetne brze i pouzdane usluge ispitivanja i kontrolisanja nakoje su se oslonili brojni klijenti. Na refenretnoj listi klijenata navode poduži spisak firmi: Idea, Intersport, Modiana, Mona, AMC, PSFashion Design, Jasmil, Stefan Arilje, Amibo, Textil Jagodina, Ramax...

Kao privatnik agent Bruno nikada nije bio gadljiv na pare poreskih obveznika.

Poslovni sajt "E-kapija" piše da je maja 2008. godine Agencija za strana ulaganja u promociju izvoza dodelila

bespovratno 43,3 miliona dinara preduzećima i to "za 83 kompanije, u okviru četvrtog kruga fmansijske pomoći izvoznicima". Srećnim dobitnicima čestitao je tadašnji potpredsednik Vlade Božidar Đelić, koji je prisustvovao svečanoj ceremoniji dodele sredstava kompanijama u Skupštini grada Beograda.

Na spisku kompanija se našao i SOCKS BMD DOO, ali nije poznato koliko novaca je ova firma tada dobila.

Nešto kasnije 2012. godine apsolutnu vlasti u Srbiji preuzima SNS i Đuranova firma SOCKS BMD DOO ponovo, avgusta 2013. godine, dobija bespovratna sredstva iz budžeta Republike Srbije. Ovog puta reč je o cifri od 212.000 evra bespovratno, kao direktan podsticaj države. Pod kojim uslovima su ova sredstva dodeljena iz džepa poreskih obveznika i koga j e Đuran morao da podmaže - nije poznato.

Operativac Đuran će ubrzo potom, već 2014. godine, postati šef kabineta tadašnjeg ministra

finansija Dušana Vujovića, ali paraleno sa tim razvijaće dotadašnji biznis proizvodnje čarapa i kontrole kvaliteta tekstilnih i kožnih proizvoda I I 1 u Republici Srbiji. To mu neće G I smetati da pod kontrolu stavi

konurenciju poput "Jugoispekta Beograd" AD i drugih firmi u koje direktno instalira svoje igrače.

Za Đuranov uspon odgovornost snosi i sam ministar Vujović, koji je prihvatio da mu SNS nametne sumnjivu i opskumu ličnost na poziciji šefa kabineta.

Umesto da izbere lojalnog saradnika Vujović je slegao ramenima i tihim glasom, snuždeno, govorio saradnicima: "Sta da radim? Oni su mi ga poslali, neka ga". Amerikanac na privremenom radu u Srbiji, iskusni službenik Svetske banke i MMF-a, nije se previše opirao, pa mu je na kraju Đuran došao glave. Prvo mu je najbliže

saradnike zaplašio primitivnim metodama i intrigama, a potom mu je ukrao faksimil. Tako se ministrov potpis našao da rešenjima i dopisima Ministarstva finansija, za koje ni sam Vujović nije znao da ih je potpisao.

Bilo je tu papira koje je Đuran "overavao" komercijalno, a bilo je i onih koje je overavao isključivo po nalogu klana Vučić.

-Zamisli, uzeo Bruno i lupa moj faksimil na stvari koje za živu glavu ne mogu biti odobrene. Izdaje instrukcije, daje mišljenja, zaključuje

poreske reprograme i saglašava se sa raznim budalaštinama. Ljudi misle da sam ja odobrio, a ja to nisam ni video. Moj resor je takav da odgovaram za poreze, carinu, akcize, promet duvana i igara na sreću, bankarski sektor, osiguranje, zaduživanje, imovinska pitanja, pa ću na kraju ja robijati, a ne on - požalio se Dušan Vujović jednom svom bliskom prijatelju, nakon što su mu prethodno saradnici napravili kopije zvaničnih dokumenata na kojima je bio zloupotrebljen ministrov faksimil.

Kada je najzad shvatio da mu šef kabineta iza leđa "opslužuje" Aleksandra, Andreja i Anđelka Vučića, ali i poj edine biznismene koji iinansiraju SNS, ministar Vujović je savet potražio od Amerikanaca. U ambasadi SAD-u su mu rekli da je vreme da pakuje kofere, ali da se pre toga obezbedi papirima. Ubrzo potom Dušan Vujović je sa funkcije pobegao glavom bez obzira.

Upućeni kažu da je Bruno Đuran za vreme boravka u kabinetu Dušana Vujovića uspeo paralelno da završava poslove za sebe, za klan Vučić, ali i za jače frakcije u SNS.

Svoje prijatelje, njihovu decu i konkubine razmestio je po raznim državnim institucijama. Za svoju firmu TEXTILINSPEKT DOO uspeo je da izdejstvuje nove i obnovi stare sertifikate, tj. akreditacije i proširi krug kijenata.

Ujedno i potražnja za čarapama u Srbiji i zemljama okruženja rasla je i baš čarape sa etiketom "SOCKS BMD" dobile su svoje mesto na rafovima u najvećim trgovinskim lancima. Malo blefom, a malo prezentacij om moći u resoru fmansija, Đuran je ušao pod kožu nekolicine krupnih privrednika u Srbiji i državama regiona. Ujedno, nije bilo poziva i zahteva klana Vučić koji je Bruno odbio da izvrši.

PoizboruZoranaßadojičićazagradonačelnika Beograda, Bruno Đuran dobija novi zadatak - da pomogne Radojičiću (verovatno oko korišćenja faksimila) i da "motri" na Vesića koji se uvejiko otrgao kontroli klana Vučić. Na ftmkciji Šefa

kabineta gradonačelnika Beograda nije dugo zadržao, a kratko je obavjao i funkciju člana UO JPPTTSrbija.

Upućeni u dešavanja na Banjici kažu da je Đuran sve vreme bio solidan operativac "na vezi", međutim niko nije slutio da će baš on naslediti Radmilu Selaković. Cak ni prvi čovek BIA Bratislav Gašić nije verovao da će mu najbliži saradnikpostati trgovac čarapama.

Međutim, izvor "Tabloida" iz rukovodstva "Poštanske štedionice" kaže da nije preterano iznenađen što je po odlasku Selakovićeve baš Đuran postavljen za predsednika UO. Tvrdi da "ko bar poznaje stanje u bankarskom sektoru Srbije zna da je Anđelku Vučiću izuzetno važna kontrola tokova novca i plasman kredita koji vrši ta državna banka".

Nije ni malo lako logistički opslužiti najveći kriminalni klan na Balkanu. Protekli događaji su potvrdili da su Vučići nemilosrdni. Pred Brunom Đuranom su novi zadaci i izazovi i Magazin Tabloid će izveštavati o tome.

Docent i doktor - dva u jedan "Za bolju Srbiju "!

Šta su novac i moć bez titule? Tom logikom se rukovdio i operativac Bruno Đuran, pa je za vreme boravka u kabinetu Dušana Vujovića uspeo da doktorira. Upućeni kažu na fakultetu FEFAu Beogradu. Potomje postao "docent" na nekom marginalnom fakultetu u Banjaluci, ali i glavni urednik stručnog časopisa "Finansije" koje izdaje Ministarstvo finansija.

Kao šlag na tortu, marta 2017. godine, svoje ime i titulu "Doc. Dr Đuran" stavlja ispod proglasa 700 javnih ličnosti koje, uz znak podrške predsedničkoj kandidaturi Aleksandra Vučića, potpisuju proglas "ZA BOLJU SRBIJU".

Krozčarape "obrne" 2 miliona evragodišnje

Gotovo da ne postoji bilo ko od zaposlenih u BIA ko je u prilici da kroz legalne tokove "obrne" 2.000.000 evra godišnje, kao što to polazi za rukom Načelniku logistike. Završni računi firme "SOCKS BMD" DOO javno su obajvljeni na sajtu APR, ali samo za period 2015. do 2018. godine. Zato je teško proveriti kako je Đuran poslovao pre ulaska u Vladu Srbije. Primera radi, 2015. godine "SOCKS BMD" DOO prihoduju 212 miliona dinara i pravi dobit od 3,3 miliona dinara. Potom 2018. godine beleže prihode 199 miliona dinara, ali dobit raste na 18,5 miliona dinara. Uz to treba dodati i oko 30 miliona dinara koliko godišnje ostvari promet dmga Đuranova firma "TEXTILIN SPEKT" DOO.

Mašala

Magazin Tabloid imao je ekskluzivan uvid u podatke u spoljnotrgovinskom poslovanju "SOCKS BMD" DOO koje evidentiraju Uprava carina i Ministarstvo trgovine. Zvanični podaci pokazuju da je ova firma 2019. godine uvezla robu u vrednosti od oko 100.000 evra, a izvezla robu vrednosti nešto više od 460.000 evra! To je bar ono što je zvanično proknjiženo! Primera radi ova firma je 2012. godine izvezla robu u vrednost od svega 30.000 evra. Repromaterijal se uvozi iz Traske, a gotovi proizvode (čarape) najviše se izvoze u Hrvatsku i BiH.

Sahranio "Tamiš sotrapu" Izvor Magazin Tabloida otkriva da je Bmno Đuran, prvi čovek logisfike u BIA, bio povezan i sa firmom "TAMIŠ COMPANY" DOO (Jaša Tomić, Opštna Sečanj). Međutim, ova firma je ugašena, a poslove likvidacije obavo je izvesni Slobodan Đuran (1955).

Njen vlasnik je sve do likvidacije bilo je aktivno Đuranovo preduzeće "SOCKS BMD" DOO. •

----------------------------------------------------------

Datum: 28.05.2020

Medij: Tabloid     Strana: 1,12,13

Rubrika: (P)Likovi

Autori: Predrag Popović

Teme: Korupcija

Naslov: MARŠ, SVI U ZATVOR

AMERIČKA DUBOKA DRŽAVA POKUŠAVA DA ODRŽI VUČIĆEV KARTEL NA VLASTI

MABS. SUII ŠOV

Američka duboka država pokjušava da održi Vučićevkartel na vlasti

MARS. SVIU ZATVOR

Srbija nema izbora. I ako se 21. juna održi glasanje, to neće biti regularni skupštinski i lokalni izbori, već Vučićeva oproštajna predstava, pred pad s vlasti i odlazak na robiju. Naprednjački kartel može da osvoji 70 odsto glasova, može da u parlament uvede sve korumpirane lažne opozicionare i da smrvi ostatke stranaka pravih političkih protivnika, ali sve mu je uzalud. O razlozima koji će izazvati propast svih diktatorovih mahinacija piše zamenik glavnog urednika Magazina Tabloid Predrag Popović, bivši urednik u Dnevnom telegrafu, Nacionalu i Pravdi, nekada bliski Vučićev saradnik i prijatelj.

Predrag Popović

Aleksandar Vučić, kad primi neophodnu

dozu sedativa, voli da se predstavlja kao tolerantni demokrata, zaštitnik ljudskih prava, pun empatije prema građanima, spreman da se žrtvuje za opšte dobro. U aktuelnom predizbomom sloganu sabrao je osnovne laži, na kojima tri decenije parazitira na političkoj sceni. "Za budućnost naše dece", kaže, boriće se on, simbol mračne prošlosti, koja je u smrt, izbeglištvo i bedu oterao milione tuđe dece. Sve što Vučić misli, govore njegovi hipnotisani sendvičari.

- Marš iz Srbije, marš! Marš fašisti i lopovi! Gamad! Treba istrebiti gamad! U zatvor! Svi! Treba svi da budete prognani iz Srbije. Marš, lopovi! Govna! Fašisti, mamu vam jebem u pičku - urlala je nedavno, pred Skupštinom, zadrigla izblajhana matora naprednj akuša.

Uvrede i pretnje, kojima je ona zasula opozicionare, opisuju suštinu Vučićeve politike. U skladu s vlastitim karakterom, diktator koristi sve fašističke metode obračuna s političkim protivnicima. Kad bi mogao, s normalnim ljudima bi postupao baš kao što kaže ova baba: jednu trećinu bi spakovao u zatvor, drugu bi proterao, a treću istrebio kao gamad. No, i Vučić je svestan da se bliži vreme u kome će se taj recept primeniti na njegovom zločinačkom udruženju. Da bi odložio neizbežni susret sa sudbinom, pokrenuo je kompletan mehanizam za proizvodnju predizbornih laži, zabluda i prevara.

Političke pripreme, koje je odradio još pre tri i po meseca, Vučić je morao da promeni u značajnoj meri, zbog okolnosti koje je izazvala pandemija korona virusa. Iz opšte nesreće, kao i uvek u takvim prilikama, izvukao je najbolje za sebe i najgore za celu Srbiju. Uveo je vanredno stanje i u potpunosti okupirao političku scenu.

Opoziciju i ostatak naroda stavio je u kućni pritvor, da bespomoćno gledaju njegovu morbidnu kampanju. Na kraju, proglasio je svoju pobedu nad virusom, iza koje je ostalo 240 grobova i ogromna rupa u državnom budžetu.

Dok su pošteni ljudi strahovali za svoje i zdravlje svojih bližnjih, Vučić je radio jedino što dobro zna - tuđi novac je trpao u svoje džepove. "Ovi iz bivše vlasti znaju kako su krali pare, pa misle da tako radimo i mi. Mi se borimo za svaki respirator, za život ljudi. O nabavci medicinske opreme podneću izveštaj kad sve prođe. Sad me ne pitajte kako dolazimo do tih respiratora i kako ih plaćamo, kasnije me zatvorite, ubijte, radite šta hoćete", rekao je diktator, koji je prisvojio državni budžet i ukinuo zakone o kontroli javnih nabavki. U jednom intervjuu, pomenuo je da je na nabavku medicinske opreme potrošio 370 miliona evra.

Naravno, ni dve nedelje po ukidanju vanrednog stanja, Vučić nije podneo izveštaj o svojim trange-frange kombinacijama. Umesto ugovora i faktura, opljačkanim građanima je ponudio samo ćutanje. To i ne čudi, s obzirom da razlika u vrednosti kupljene robe i njenoj realnoj ceni iznosi 190 miliona evra.

I bez zvaničnih podataka, koje Alek krije kao zmija noge, odnosno kao Angelina Fahriju, lako mogu da se utvrdi količina novca koji je pnsvojio.

Vučić je rekao da je kupio hiljadu resporatora po ceni od 45.000 evra po komadu. U to vreme, Dragan Đilas je donirao UNICEF-u novac za nabavku respiratora za Srbiju, pa je saznao da ih je ta međunarodna organizacija kupovala za po 25.000 dolara, odnosno 22.000 evra. No, čak i da je Vučić zaista plaćao koliko kaže, to ukupno iznosi 45 miliona evra.

Ako se saberu cene ostale medicinske opreme - oksigenatore, pulsne oksimetre,

zaštitne rukavice, naočari, vizire, odela i maske N95, hirurške maske i toplomeri, kao i troškovi transporta - po kojima je nuđena na Alibabi, konačni račun kaže da sve to košta 179.480 miliona evra. Gde je nestalo 190 miliona evra utvrdiće neka buduća istraga, kad Srbija postane demokratska i civilizovana država makar kao što su danas Bolivija ili Bosna i Hercegovina.

Marselo Navajas, bolivijski ministar zdravlja, nedavno je uhapšen zbog

korupcije pri nabavci respiratora. Bolivija ima duplo više stanovnika od Srbije, a tamo je zabeležen isti broj stanovnika inficiranih korona virusom, sa skoro duplo manje smrtnih slučajeva. Samoprojlašena predsednica Zanin Anes naredila j e istragu nabavke medicinske opreme u vreme pandemije, što je rezultovalo hapšenjem ministra zdravlja.

Afera "respiratori" potresa i Bosnu. Tužilaštvo BiH pokrenulo je istragu sporne nabavke sto kineskih respiratora,

plaćenih ukupno oko pet miliona evra. Policija je upala u Ured predsednika vlade, oduzela obimnu dokumentaciju, snimke bezbednosnosnih kamera, kompjutere i telefone šefa kabineta premijera, kao i nekoliko njegovih saradnika. Tužilaštvo vodi istragu, saslušava osumnjičene, pljušte ostavke, a mediji slobodno izveštavaju o aferi.

Nažalost, Srbija nije pravna država čak ni u poređenju s Bolivij om i Bosnom i Hercegovinom. Srpski predsednik ne želi istrage, jer svi tragovi kriminala i korupcije vuku ka njemu.

Kad je proglasio pobedu nad koronom, Aleksandar Vučić je odmah pojačao predizbomu kampanju tvrdnjom da je srpska privreda vrlo stabilna, a fiskalna projekcija odlična.

Opterećenja, definisana u rebalansu budžeta, koji je potvrđen krajem aprila, Vučić je rešio dodatnim zaduživanjem. Jedno vreme je tvrdio da u budžetu ima dovoljno novca i za isplatu obećanih sto evra svim punoletnim građanima, pa nema potrebe da se uzimaju krediti koje su nudili Međunarodni monetami fond i Evropska banka za obnovu irazvoj.

Desetakdana kasnije Srbija je

uzela 200 miliona evra pozajmice od EBRD-a i još dve milijarde evra, ne zna se od koje banke ili fonda. Zna se samo da će za sedam godina, koliko traje taj aražman, Srbija morati da plati kamate od 472,5 miliona evra!

Normalan čovek ne može da shvati zašto je odbijena ponuda, jeftinija za više od 300 miliona evra. Zdrav razum nema veze s Vučićem, njegove kombinacije se svode na prostački kriminal. Ponude MMF-a i EBRD-a nije prihvatio jer oni strogo kontrolišu tokove novca. Vučiću se više isplati da uzme skuplje kredite, kojima može da raspolaže u skladu s vlastitim lukrativnim interesima. Baš ga briga za veće kamate, ionako će ih otplaćivati građani, a neon.

U ratu s koronom, stotine hiljada radničkih porodica palo je na ivicu bede, u potpunu

neizvesnost. Profitirao je Vučić. Punih džepova, sefova i računa, prepustio se rešavanju komplikovanih političkih problema.

Naprasno, kakojeuveo, tako je i ukinuo vanredno stanje da bi nastavio izbornu proceduru. lako mu se svidela ozvaničena diktatura, u kojoj je po nekoliko dana pritvarao ceo narod, nekažnjeno

kršio Ustav, zakone i ljudska prava, hapsio i drakonski kažnjavao stare i nemoćne, morao je da prekine taj morbidni šou i da ubrza izborni proces. Svakim danom Srbija tone u sve dublju recesiju, mali privrednici gube poslove, velike firme otpuštaju radnike, a strani investitori zatvaraju pogone. Privredni kolaps nije moguće izbeći, ali za Vučića je važno da se izbori održe pre nego što se birači suoče s posledicama.

Izbomi uslovi su i ranije bili sporni, ali to Vučića nije sprečilo da i njih pogazi promenom zakonske regulative. Usred kampanje, promenio je zakon, pa je šest izbornih lista birano po jednom, a ostale će po drugom zakonu. Ni to nije moguće u Boliviji, Bosni, Zanzibaru ili Tunguzij i, već samo u Vučićevoj Srbiji. Od zakona, važnije mu je da olakša posao prikupljanja potpisa za satelitske stranke i koalicije, koj e su mu potrebne kao dekor u budućem skupštinskom savezu.

Strah mu je dodatno podjarila Tanja Fajon. Predsednica Odbora Evropskog parlamenta za stabilizaciju i pridruživanje Srbije Evropskoj uniji najavila je mogućnost da izbori budu odloženi. Kako je rekla, jedan opozicioni lider, koji se zalaže za bojkot, u pismu joj je predložio da utiče na vlast u Srbij i da otkaže izbore za "dvatri meseca, posle godišnjih odmora". Fajon nije otkrila koji opozicionar je u pitanju, ali svi su

odmah posumnjali u Dragana Đilasa.

Političari se ponašaju kao studenti pred ispit. Nespremni bi da ga odlože, a vredni mogu odmah u prvom roku. A mogu i oni koji su spremili puškice, bubice i sva druga pomagala za varanje - rekao je rektor Vučić, zabrinut zbog Đilasovih pomagala iz Brisela.

Đilasov poziv Tanji Fajon da prinudi Vučića na odlaganje izbora makar za dva-tri meseca ima nekoliko motiva. Prvi, o kome se javno spekuliše, zasniva se na proceni da je osnivaču Saveza za Srbiju

potrebno vreme da pripremi zaokret u politici i alibi za odustajanje od bojkota. Đilas je potpisao "Sporazum s narodom", kojim je obećao bojkot izbora pod ovakvim uslovima. Međutim, ako bi Vučić pristao na dijalog sa opozicijom, dozvolio da se koliko-toliko uredi birački spisak i minimalno koriguje uređivačka koncepcija nekoliko televizija s nacionalnom frekvencijom, to bi moglo da se predstavi kao "ispunjenje zahteva". Posle nekoliko emisija na RTS-u i Pinku, Đilas bi to predstavio kao pobedu posle koje Savez za Srbiju može i treba da izađe na izbore.

Ozbiljniji razlog za odlaganje, na kome insistira Đilas, odnosi se na najvažnije političko pitanje, na status Kosova i Metohije. Prema

Đilasovim informacijama, Amerikanci su priveli kraju posao oko potpisa tzv. sporazuma o dobrosusedskim odnosima izveđu Srbije i Kosova. U Vašingtonu su pristali na deo Vučićevih zahteva za "korekcijom granice".

U toj trgovini, Vučić će Albancima prepustiti Trepču i Gazivode. Bez Trepče, srpska opština Zvečan svešće se samo na selo, a bez Gazivoda. Srbima će ostati samo 30 odsto teritorije opštine Zubin Potok.

Kad leva obala Gazivoda pripadne opštini Istok, Albanci će se prvi put spojiti sa Sandžakom, odkogaih je, kao tampon zona, delio Ibarski Kolašin. Od Ibra do Preševa, uključujući i deo tzv. Preševske doline, pripašće Albancima. Severna Mitrovica dobiće status distrikta, poput Brčkog u Bosni. Naravno, u distriktu će većinu imati Albanci.

Na taj način, u albanskoj lažnoj državi Kosovo ostaće 1.600 crkvenih objekata i sto hiljada Srba. Za Vučića to nije bitno. Srbija će dobiti Leposavić i južne obronke Kopaonika, gde će njegovi gangsteri nastaviti da grade hotele i šumske staze za šverc droge, oružja, nafte, ljudi i ostale robe.Vučiću je to dovoljno, bar on tako misli, da bi preko svoje Velike propagande laži sporazum s Albancima predstavio kao još jednu svoju blistavu diplomatsku pobedu.

Status distrikta Seveme Mitrovice i "osvajanje" Leposavića prikazaće kao maksimum koji je Srbija mogla da postigne u pregovorima. Istovremeno, to će garnirati parolama kako se on žrtvovao da bi se sklopio trajni mir na Kosovu, na kome Srbi ionako nemaju ni metar svoj e zemlje, i povede medij sku antiratnu kampanju u koj oj će tvrditi da ni po koj u cenu neće slati nečiju decu da ginu za Kosovo. Albanci će zaokmžiti državnost svoje republike na teritoriji južne srpske pokrajine, Kosovo će dobiti mesto u Ujedinjenim nacijama i kraj priče.

Vučić je uveren da mu taj scenario neće ugroziti političke pozicije. Opljačkao je više od tri milijarde evra, rasprodao je mdnike, reke i oranice, oteo je više od polovine zemljišta u Beogradu, ovu i nekoliko sledećih generacija osudio na dužničko ropstvo i nikom ništa, Srbi se nisu usprotivili. Ipak, Vučić ne želi da rizikuj e, pa da taj plan realizuje pre izbora. Koliko god sad izgledalajadna i ponižena, Srbija je zemlja čuda, začas može da ustane protiv pomahnitalog izdajnika.

Odlaganje izbora za tih Đilasovih dva-tri meseca, dovelo bi do toga da Vučić vodi kampanju u kojoj bi morao da objašnjava zašto je pristao da bude prvi vladar u srpskoj istoriji koji se dobrovoljno i trajno odrekao "svete srpske zemlje".

Na tome mu neće zameriti Bogoljub Karić, MŠja Ktitor Milosavljević, Zvonko Veselinović ili Milena Popović, kao ni nekoliko

hiljada kosovskih pobegulja, koji su se, preko naprednjačkog kartela udomili u vladajućoj strukturi, ali njih je ipak mnogo manje od iskrenih srpskih patriota, kojima je Kosovo i Metohija sinonim za koren, pravdu, veru i istinu. Ako se ta veleizdajnička tema poklopi sa prvim jačim udarom recesije, eto diktatoru problema. Pritisci, pretnje i podmićivanje neće mu pomoći da sačuva ni pola dosadašnjih glasača.

Umesto da rizikuje, Vučić je odlučio da ubrza izborni proces i prljavi posao završi 21. juna. Mešetarenjem sa strancima uspeo je da obezbedi njihovu podršku. Angela Merkel, odlazeća nemačka kancelarka, pod pritiskom Amerikanaca odustala je od suprotstavljanja promeni granica između Srbije i Kosova. To joj više nije bitno, ima prečih problema.

Zato njen ambasador u Beograd, Tomas Šib, učestvuje u Vučićevoj predizbornoj kampanji. Šib pokušava da obezbedi legitimitet Ssi izbora, odnosnoVučićeve

pobede, pautiče na Savez "1U za Srbiju da odustane od ? bojkota, jer je, kako kaže,

bojkot sušta suprotnost demokratiji.

Suština demokratije,

valjda, promovišu naprednjački batinaški eskadroni, narko dileri kojima komanduju stranački i državni fimkcioneri, kupci glasova mrtvih duša, direktori javnih preduzeća koji radnike pretnjama teraju na izbore...

Takvu demokratiju podržavaju i ostali ambasadori Kvinte, naročito Entoni Godfri, predstavnik američke "duboke države".

Vučić je diplomatama iz SAD i EU prodao Kosovo za svoj ostanak na vlasti. Kinezima je prodao sve što su hteli u Srbiji: rudnike, zemljište, infrastrukturu i odskočnu dasku za skok u Evropu. Čelični brat Si ne mari za Kosovo, baš ga briga za to što ga Vučić upotrebljava u bolesnim predizbornim spektaklima na ulicama Beograda.

Nije jasno zašto na tu ulogu pristaje Vladimir Putin, ali ni sad mu, kao i u prethodnim izbomim kampanjama, nije bilo teško da dozvoli Vučiću da ga instrumentalizuje. Sad to nije uradio susretom, oči u oči, ali za naprednjačku fabriku medijskih prevara dovoljno je što je Putin pristao na telefonski razgovor, pa da to plasiraju kao izraz podrške.

Za unutrašnje potrebe, Vučić je kampanju usmerio na probleme kojeje sam stvorio. On je doveo migrante u Srbiju, a sad, kad je nabuj alo nezadovoljstvo u narodu, angažuje Vojsku Srbije.

Samozvani "vrhovni komandant" nedavno

Šid dve vojne čete, podigao je ¦ helikoptere i avione.

1 Naravno, to nije bilo potrebno 1 da bi se uhvatila i vratila grupa I od 18 migranata, koji su zbrisali ' iz jednog od kolektivnih centara u Šidu. Upotreba prekomeme sile bilaje potrebna da bi se vođa prikazao kao odlučni zaštitnih svojih građana.

Opozicija ne sme da organizuje mitinge, ali to ne važi za Vučića. U orvelovskom stilu, pred 119 televizora iz koga su mu aplaudirali mladi naprednjački paraziti, održao je prvi virtuelni miting u istoriji Srbije. U hitlerovskom nadalmuću, vikao je na ekrane, obećavao med i mleko. Kad se

kampanja zahukta, SNS će održati tri prava mitinga. Zlikovci će okupiti sendvičare u Novom Sadu, Nišu i Beogradu.

S druge strane, opozicija mu pomaže svom snagom. Sergej Trifunović je odustao od bojkota, potpis na "Sporazumu s narodom" proglasio je običnim političkim performansom, koji ga ne obavezuje. Postoji nekoliko podjednako zastupljenih teorija o razlozima Trifimovićeve odluke.

Prva, naravno, upućuj e na to da j e konačno uzeo mito, onih 500.000 evra, koje muje nudio Vučićev kum Petar Panić. Takvu insinuaciju, koju je izneo Vladimir Gajić, funkcioner Narodne stranke, lider Pokreta slobodnih građana odbacio sa zahtevom da advokat pruži dokaze ili da se "napuši kurca". Drugu opciju, zasnovanu na osnovanim sumnjama, izneo je Saša Radulović, predsednik pokreta Dosta je bilo. Radulović tvrdi da je Trifhnović pristao na učešće u izborima po nalogu Dragana Đilasa. Navodno, Đilasu je to bilo potrebno kako bi stvorio uslove za definitivno razbijanje Saveza za Srbiju. Ne u tom smislu, ali u tom smeru idu i informacije koje objavljuje Trifunović. Odgovarajući na napade kritičara iz SzS, on otkriva da mu je Đilas priznao da i sam veruje da je bojkot besmislen i da se dvoumi oko te ideje.

- Sve što vam nedeljama govorim, biće vam jasno kad se raspadne Savez za Srbiju. Doduše, to će biti posle izbora, pa će biti malo kasno za neke stvari. Nije frka. Mi pokrećemo lokomotivu, privezaće se mnogi vagoni i ukrcati mnogi putnik. I dalje smo na istom koloseku. Još jednu stvar da vam kažem: ta ista opozicija, koja bukvalno ne radi ništa, da misli da neće da ispuši na izborima, u stvari ne da ispuši, nego da se izblamira, izašla bi itekako na iste i boleo bi je kurac, ne za potpis sa narodom, nego za narod uopšte - tvrdi Trifunović.

U tim rečima ima mnogo istine, naročito u delu koj i opisuj e odnos vaj nih opozicionara prema narodu. U drugom kontekstu, objašnjavajući zašto Narodna stranka nije podržala štrajk glađu Boška Obradovića, potpredsednik te stranke Zdravko Ponoš je otkrio da se i lider Dveri nećkao po pitanju bojkota: "Obradović je imao dva potpuno suprotna stava o izborima, koja je menjao u relativno kratkom roku. Bio je jedan od tvrdih zagovornika bojkota, a ondaje, ujednommomentupredložio da se ide na izbore. Posle toga se opredelio da se o tome razgovara. Boško rebrendira Dveri. To je legitinmo, ali, ako sarađujemo, moramo da se dogovaramo."

Za razliku od ostalih lidera Saveza za Srbiju, Obradović jedini vodi aktivnu kampanju. Umesto popuštanja bahatim naprednjacima, na Marjanu Ritičeviću je pokazao spremnost da

pruži i fizički otpor. Pokazao je zube i Vučićevoj marioneti Čedomiru Jovanoviću, a Zlatiboru Lončaru je u lice obećao da će ga uhapsiti. I odluka o ulasku u štrajk glađu, ma koliko elitistima izgledala pogrešnom i nepotrebnom, Obradoviću je digla rejting. Narod ne podržava uplakane, skrhane i skrušene tzv. lidere, već traži nekoga ko sili hoće i može da se suprotstavi silom.

Dragan Đilas i Vuk Jeremić sve to znaju u teoriji, ali ne mogu da sprovedu u praksi. Jeremić nije uspeo da sačuva većinu odbora Narodne stranke, pa

se povukao u defanzivu, da sačeka neko bolje vreme. Đilas bi to, možda, takođe uradio kad bi mogao. Međutim, pritisnut je sa svih strana.

S jedne, Vučić ga uporno targetuje kao svog najvećeg protivnika i time mu diže rejting. Ne bi to radio kad bi Đilas zaista mogao da ga ugrozi. S druge strane, predsednik SSP ima milion problema u svom okruženju.

Njegov kum i najbliži saradnik Mlađan Đorđević, zahvaljujući beskompromisnim opozicionim i tvrdim nacionalističkim stavovima natovario mu je teret na leđa, pod kojim se Đilas povija. Đorđević insistira na bojkotu i odbrani Kosmeta, što bitno sužava Đilasov manevarski prostor u odnosu na Vučića i, jošbitnije, zapadne centremoći.

Pored toga, Đilas je za glavnog medijskog operativca izabrao Zorana Bašanovića, odmetnutog Vučićevog kuma. Mrka kapa.

Sav očaj srpske opozicije ogleda se u Demokratskoj stranci. Nekoliko visokih funkcionera, narodnih poslanika i članova raznih stranačkih organa stavilo se u službu Aleksandra Vučića. Spletkama i intrigama pokušali su da smene Zorana Lutovca i izvedu DS iz Saveza za Srbiju pravo na izbore.

Lutovac je podneo krivične prijave protiv Aleksandre Jerkov i još nekoliko majstora, koji su falsifikovali potpise, kojima je traženo da se održi nelegalna sednica Glavnog odbora.

U sabotažu su uključeni najsramniji simboli propasti Demokratske stranke, od Balše Božovića i Dragana Sutanovca do Vide Ognjenović i Dragoljuba Mićunovića.

Najbolji recept za raščišćavanje odnosa u Demokratskoj stranci dao je njen bivši funkcioner, advokat Vladimir Todorić. "Demokratsku stranku treba sahraniti, da leš ne smrdi", predložio je Todorić. Vučić je odavno, uz pomoć Borisa Tadića, Đilasa i Sutanovca ubio DS, više ne pomaže nikakvo veštačko disanje.

Ne zna se ko je gori, ko Srbiji nanosi više štete, režim ili opozicija. Jedina ohrabrujuća činjenica upućuje na to da su svi politikanti pokazali svoje pravo lice. Stav naroda videće već na junskim izborima.

Ko god bude bojkotovao glasanje, neće to uraditi zbog Đilasa, Jeremića ili Obradovića nego zbog sebe. Ko izađe na izbore, uradiće to jer mora, bilo zbog ucene ili mita, ili zato što se nada da su promene moguće i s olovkom u ruci. Od toga, naravno, nema ništa.

Vučić je zakone, pravdu i moral izbacio iz institucija na ulicu. Sa ulice će mu se i vratiti. Običan svet više ne pristaje na ponižavajući ropski položaj. Trpilo je napregnuto do pucanja.

Povod za pobunu nije bitan. Možda će do ustanka doći usled ozvaničenja izdaje Kosova i Metohije, možda zbog ugrožene egzistencije. Svejedno, ishod će biti isti.

U samoodbrani, narod mora da ustane i raščisti političku scenu i to baš po modelu koju je predložila ona baba s početka teksta: Marš, svi u zatvor! •

----------------------------------------------------------

Datum: 28.05.2020

Medij: Tabloid     Strana: 28,29,30

Rubrika: Banat

Autori: Nikola Vlahović Milica Grabež

Teme: Korupcija

Naslov: BELI MEDA NA SANTI LEDA

VŠ MEDA NA SANTILEDA

Priču o današnjem gradonačelniku Beograda Draganu Đilasu, moguće je napisati na mnogo različitih načina, ali tokovi njegovog uspona, od skromnog studenta do budućeg vođe (koji je, izgleda, spreman da zameni ovog, još uvek važećeg) uvek vode u jednom pravcu: novac, moć, slava. Upravo tim redom i nikako drukčije. To potvrđuju i novi i stari prilozi za njegovu biografiju.

Zbog nepodnošljive lakoće zaborava objavljujemo tekstove iz Magazina Tabloid, koje smo posvetili predsedniku Partije sloboda i pravda i čelniku Saveza za Srbiju, bivšem predsedniku Demokratske stranke, bivšem ministru, bivšem gradonačelniku Beograda, bivšem tajkunu, danas umilnom opozicionaru Vučićeve mafije. Ovi tekstovi su objavljeni u broju 234, 9. juna 2011. godine.

Nikola Vlahović

Milica Grabež

Posle Drugog svetskog rata neko je pitao

Miroslava Krležu zašto nije otišao u partizane, a bio je poznati levičar. Krležaje slegao ramenima i rekao da mu je bilo svejedno ko će ga ubiti. Da li Dido (Kvatemik, ustaški glavešina u NDH-a) ili Đido (Milovan Đilas, narodni heroj, a potom disident i najslavniji neprijatelj tadašnjeg režima).

Proteklih nedelja, od kada se i “golim okom” vidi oronulost i zdravstvena onesposobljenost srpskog predsednika Borisa Tarti?a — su i špekulacije ko će u DS-u naslediti ovog neponovljivog diktatora. U DS-u postoji više frakcija, ali aktuelni gradonačelnik Beograda Dragan Đilas je, po svemu sudeći, favorit. Postao je i zamenik predsednika DS-a, a i predsednik je gradskog odbora ove stranke, predsednik je Košarkaškog saveza Srbije... Jednom rečju, dobijamo novog Tita, odnosno novog Borisa Tadića.

Jer, kako izgleda, predsednik DS-a i njegov zamenik su ista duša u dva tela. Obojica su strasno opsednuta novcem, vlašću...

Prijatelji Dragana Đilasa, bolje reći njegove prijateljice iz noćnog života, kažu da gospodin Đilas ima na ramenu istetoviranog belog medveda koji sedi na santi leda! Psiholozi, svakako, mogu da odmah shvate o kakvoj je ličnosti reč.

Tadić i Đilas imaju istu ćud. Obojica su nasilni tipovi, što će postati jasnije detaljnijim iščitavanjem njihovih metoda osvajanja vlasti. Dok Tadić “u ime naroda” sa svojim svitom pelješi svuda po Srbiji, Đilas, takođe “za dobro Beograda”, nemilice tamani gradski budžet.

Kad je sadašnji gradonačelnik Beograda Dragan Đilas ušao u takozvanu visoku politiku 2004. godine, čitavanovijaistorijaDemokratske stranke, u čije je članstvo ušao kao “visoki funkcioner”, bila je završena. Promenjen je prethodni režim, ubijen je vođa pobedničke koalicije iz oktobra 2000. godine, a proces kriminalne privatizacije bio je u svom klimaksu.

Zašto Đilas nije ušao u Demokratsku stranku za vreme pokojnog Zorana Đinđića, da? li je novi predsednik stranke tražio “svoga Cedu” pa ga je našao u njemu, ili je sam Đilas, osetivši

da Tadić okuplja “đake i omladinu” osetio trenutak da naplati “status prvoborca”? Odgovore na ova pitanja treba potražiti u svemu što se nakon njegovog učlanjenja u Demokratsku stranku desilo. Jer, dela govore više od hiljadu govora...

Ipak, jedno je sigurno. U nastavku Đilasovog uspona prema vrhu, upravo onaj detalj o razbuktaloj lomači tranzicionog banditizma, mora da je presudio kod njegove odluke da “pristane na ponudu koja se ne odbija”. Jasnije rečeno: prilike su bile idealne! Zapravo, u podeli plena među osvajačima vlasti, Đilas je malo zakasnio, pa ga

je zapalo ono što još nije bilo zarobljeno sasvim: reklamni prostor na najskupljim televizijama! Na koji način, u dobroj meri je poznato, ali je prethodno dobro znati i to do kojih granicaje ovaj čovek postao jedan odključnih gospodara srpske sadašnjosti (a kako mu ambicije govore - i budućnosti)...

Vreme je pokazalo: kad se jednom dokopao moći i vlasti, Đilas nije uspevao da prikrije svoj autokratski karakter, pa je danas vidljivo sa svih strana kako forsira kult svoje ličnosti, i sve što ide uz to, nasuprot neveštom scenariju, da sebe predstavi kao “narodnog gradonačelnika’

I brojne činjenice govore u prilog tome. Na primer, u ranim danima svoje vladavine Beogradom, doneo je neki poslovnik o radu gradskog veća kojim je opoziciji bilo onemogućeno da usmeno na početku sednice, putem ovlašćenog predstavnika predlagača, obrazloži predloge izmena ili dopuna dnevnog reda (pa je to kasnije teškom mukom ispravljeno). Ipak, i dalje važi nepisano pravilo da gradska skupština većinu najvažnijil.

tačaka dnevnog reda, na predlog veća kojim predsedava gradonačelnik, donosi po skraćenom nedemokratskom postupku, bez rasprave!

Počeo je Đilas da govori i vojnim rečnikom pa sve češće pominje “komandnu odgovornost”! Stanje gradskih sistema uglavnom je loše, rad Skupštine grada je primer besmisla, jer unapred donete odluke koje sprovodi njegov “menadžment” treba samo “aklamacijom” usvojiti bez mnogo rasprave. Za vreme njegove dosadašnje vladavine dešavalo se svašta, pa i brojni sukobi interesa, kršenja raznih zakona, kompcionaški skandali i dmge afere u zdravstvu, pokušaj masovne pljačke građana naplatom nepostojećih dugovanja preduzeću Infostan, doslovno razvlašćivanje prigradskih opština, masovni dolazakplaćenihpartijskih fimkcionera u izvršnoj vlasti grada i gradskih opština, ali i u upravnim i nadzomim odborima gradskih i opštinskih preduzeć

Konačno, i sam Dragan Đilas se, u svojstvu gradonačelnika, nalazi na vrhu piramide onih koj i su u sukobu interesa (ustvari, obrnuto, on je svoje interese harmonizovao!), jer je stekao ogromno bogatstvo tek od kako je ušao u politiku 2004. godine.

Povodje suvišan

Jedan njegov protivnik nezgodnog jezika i analitičar njegovog uspona opisao ga je ovako:

“...Po svom položaju, on nema takve terete i odgovornost kao njegova braća po zločinu, sa višeg nivoa vlasti i ne sreće se sa tako velikim i nerešivim

problemima. Takođe, zbog svog

bogatstva i direktne kontrole nad

medijima, u prilici je da

sebi obezbedi povlašćeniji položaj nego drugi pojedincirežima...

Dragana Đilasa slobodno možemo nazvati beogradskim Sarumanom (lik iz Tolkinovog Gospodara prstenova), gospodarom žutih beogradskih Orka. Sa jedne strane javno - slatkorečiv, umiljat, ljubitelj zalutalih golubova, romski car, mostograditelj, very

straight gay, pardon, guy - but not gay at ali (ukratko, “zdrav” i nije “nastran”, prim. red.).

Sa druge strane, ne baš tako tajno multimilioner u evrima, u sukobu interesa kao vlasnik brojnih firmi, vlasnik velikog i malog brata, licenci za fastfood brakove i provincijski kvazisvingeraj, psovač tankih nerava (na sednici grada, javno, najpogrdnijim izrazima izvređao jednog odbornika), nesvikao na kritiku i suprotno mišljenje.

... Jedina razlika između republičkog i gradskog nivoa vlasti je ta što je Đilas zloupotrebom svog položaj a i moći (novca) uspeo da uništi opoziciju u gradu Beogradu (pre svega SRS, koju je privoleo da bude saučesnik u vlasti lukrativnim učešćem u upravnim i nadzomim odborima preduzeća i ustanova Beograda, što zvuči neverovatno). I, još važnije, uspeo je da pod totabiu kontrolu stavi sve medij e koj i izveštavaju o gradskim temama. Dakle, Đilas je uspešniji od Tadićau falsifikovanju stvarnosti, i to je sve. Nije ni čudo jer je upravo on uz Šapera i Krstića, glavni falsifikator stvarnosti u Srbiji. Naravno, kada to radi samo za sebe, Đilas j e uspešnij i nego kada radi za Tadića...”

Na ovom mestu ne treba zaobići ni neke od ključnih crta njegovog karaktera koje govore da je reč o neopisivo slavoljubivom čoveku, što govore mučne scene počasti koje mu priređuju kompromitovani ministri i udvorice raznih kalibara. Tako mu je ove godine, na dan 1. aprila, “...u okvim obeležavanja Dana omladinskih radnih akcija” (!) uračeno priznanje “za ukupnu brigu o gradu i projekat izgradnje mosta preko Ade Ciganlije”! A, kakve to veze ima Dragan Đilas sa projektom onog skandalozno skupog mosta i zašto nagrada za projekat koj i nij e njegov, to nije ni bilo važno, jer je sa radošću primio nagradu (a to je valjda i bio smisao događaja).

Među brojnim svečanostima koje je Đilas upriličio u svoju čast, bila je i ona već zaboravljena, kad mu bivši ministar zdravlja Tomica Milosavljević uručuje priznanje “...za odgovorno postupanj e grada Beograda u primeni Zakona o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu”! Primioje Đilas ovo odličje iz ruku čoveka koji je u njegovom mandatu sproveo čitavu kampanju protiv Gradskog sekretarij ata za zdravstvo, tokom koj e su otkrivani kompcionaški skandali u beogradskim domovima zdravlja i kliničko bolničkim centrima (a čelnici tih ustanova pohapšeni i izvedeni na sud). Valjda je kod Đilasa dobro došao svako ko veliča kult njegove ličnosti, dmgog smisla nema njegovo uživanj e u nagradama i počastima.

Mora da je njegov psihološki profil imala u rukama američka ambasadorka u Srbiji Meri Vorlik kad je njenim zalaganjem dobio nagradu za “reformatora godine” od organizacije NALED (NationalAlliance for Local Economic Development), koja ima engleski naziv a posluje - samo u Srbiji! Mada je NALED u svojim osnivačkim aktima isključivo lokalna NVO sa velikim “vizijama”, ta organizacija ?? uglavnom finansirana iz američke Agencije za međunarodni razvoj - USAID. Đilas je dobio

nagradu neposredno nakon što je dobio nadimak “Drvosek”, posle seče platana u najdužem beogradskom bulevaru. Povod je, očito, bio daleko manje važan od same nagrade...

  1. godina: ne pominji Đilasovo ime uzalud...

Teškim batinama jedan građanin Grocke je platio svoju veru u, Ustavom Srbije, zagarantovanu slobodu javnog izražavanja političkog mišljenja. Naime, negde tokom 2008. godine, kad su Dragan Đilas i Boris Tadić zajedno išli u obilazak ove prigradske opštine, šezdesetogodišnji Milan Marčeta, koji se tom prilikom zatekao na ulici, dobacio je Tadiću: “Svaka čast vama, predsedniče, ali što ste poveli ovog lopova?” (pokazujući rukom na Đilasa).

Samo par minuta kasnije, Aleksandar Bjelić, nekadašnji vozač pokojnog premijera Zorana Đinđića, koji je tog dana bio u pratnji Đilasa i Tadića, pokazao je svoju “ideološku svest” i odanost kultu ličnosti tako što je nesrećnog Marčetu oborio na betonsku ogradu, a onda ga tukao pesnicama po glavi, sve dok ga doslovno nijeunakazio!

Mada je Marčeta zapomagao, zvao u pomoć prisutna lokalna policija se nije ni pomerila. Znatno kasnije, jedan pozornik je osetio potrebu “da objasni stvar”, pa je rekao : “Znate li vi ko je on? Ne smemo na njega...”

Odmah potom, demokratska propaganda je Marčetu odmah proglasila

“alkosom, provokatorom i radikalom koji je sam sebi razbio glavu”. Nije dugo prošlo, zapravo, već u septembru 2009. godine, ovaj, do tada anonimni tabadžija, šofer i telohranitelj, privremeno unapređen u pomoćnika gradonačelnika, postaće menadžer u gradskoj vladi Beograda pod komandom Dragana Đ ilasa. Ukratko, odanostnadelujebilaikonkretno nagrađena!

Inače, Aleksandar Bijelić je rođen 1975. godine u Karlovcu (Hrvatska), a u Srbiju se doselio kao nesvršeni srednjoškolac (tamo je posle osnovne škole upisao matematičku gimnaziju, a 1993. godine u Beogradu bio maturant Devete beogradske gimnazije). U javno dostupnoj biografiji piše da je “stekao zvanje diplomiranog menadžera”.

Bijelić je munjevitom brzinom menjao poslove i uloge, ali uvek i nepogrešivo slepo sledeći svoje demokratske šefove... Tako je za kratko vreme “prošetao” od ličnog vozača pokojnog Zorana Đinđića (bio je i jedan od svedoka na suđenju za njegovo ubistvo, tvrdeći da je postojao i treći hitac, prim. red.), pa preko funkcije izvršnog direktora EP 2005, preduzeća koje se bavilo organizacijom Evropskog prvenstva u košarci, direktora marketinga Fudbalskog saveza Srbije, koordinatora izgradnje obilaznice oko Beogradau Kancelariji za Nacionalni investicioni plan, pomoćnika gradonačelnika Beograda i, konačno, gradskog menadžera!

To može samo u Demokratskoj stranci! To može samo u Srbiji. Taj san ne bi ostvario ni u jednoj drugoj Americi! U nikad napisanoj brošuri za brzo sticanje karijere, novca i moći, pod naslovom “Svi Đilasovi ljudi”, ovaj čovek bi svakako zaslužio da bude proglašen prvim do prvoga.

Na tetovaži na levom ramenu Dragana Đilasa beli meda (krvoločni ubica životinja i ljudi) sedi na santi leda. Da li će još nešto i nekog uloviti beli meda, ili će jednog dana neko sposobniji, i primeni zakonitosti dosledan, uloviti belog medu (Đilasa) i staviti ga u kavez, verujemo, brzo će se saznati, jer manadat ovoj vlasti, koja, inače, samo što nije pala, ističe sledeće godine. Dotle će Dragan Đilas ostati samo nemilosrdni lovac. Ali na novac.

Šaputanje na jastuku Gospodin Đilas bio je oženjen Milicom Delević, sa kojom ima dvoje dece. Od nje se razveo pre tri godine i oženio mlađom sa kojom ima kćer.

Gospođa Milica 'e direktorka

vladine Kancelarije za pridruživanje Evropskoj uniji, sa platom od nekoliko hiljada evra. Izgleda daumesto Dragana, alimentaciju plaća Republika Srbija, u vidu ogromne plate njegovoj bivšoj supruzi.

Diplomatski izvori kažu da je gospođa Delević jedna fatalna žena. Naime, posle razvoda od Đilasa, tajno se volela sa američkim ambasadorom u Beogradu Kameronom Manterom Kada j e otkrivena njihova veza, ambasador Manter je odmah povučen, poslat na službu čak u Bagdad, a potom u ambasadu u Pakistanu, po kazni.

Ali, šta je sve gospođa Delević šaputala na jastuku američkom diplomati, opisujuć

i svog, i druge ljude sa srpske političke scene?

Voli Dženana

Oni koji poznaju g. Đilasa, kažu da je on "narodski čovek”. Voli da sluša turbo folk. Obožava da ide u kafane u kojima peva izvesni Dženan. Prijatelji su ga, kao značajnog čoveka, upoznavali sa mladim Pinkovim glumicama iz provincije. Jedna od njih je, u veselom stanju, opisivala društvu da Đilas obožava da mu ruke i

noge budu vezane, a milosnice da ga potom šibaju golog, dok bi on, pokunjeno vikao da je beli meda dobar i da spava. Na santi leda. Ziv je čovek, rekli bi njegovi sledbenici. A vođaje uvek drag i mio.

Đilasov akademik

Kao i svaki dobro organizovan vlastodržac, i Đilas se potrudio da pronađe svog omiljenog akademika. Našao ga je u vremešnom Nikoli Hajdinu kome je dao status duhovnog oca glamuroznog mosta preko Savskog jezera (koji, po svemu sudeći, ima simboličnu ulogu u razvoju srpske demokratije, jer dolazi niotkuda i vodi nikuda!). Ali, bez obzira što je u devetoj deceniji života, Hajdin se odlično snalazi u lukrativnim poslovima Đilasovog “gradskog komiteta”, pa je tako preko frrme svoga sina u Svajcarskoj uspeo da naruči i specijalne zavrtnje, otporne na sve i svašta, ali toliko skupe da

stručnjaci procenjuju da je njihova vrednost blizu jedne četvrtine mosta!

Kako jeDragan Đilas, novigradonačelnik

Beograda, postao milioner i na

čiju štetu (Tabloid br. 162) Kao multifunkcionalni

motokultivator

Novi gradonačelnik Beograda Dragan Đilas našao se odmah nakon izbora na ovu dužnost u sukobu interesa. Njegovim privatnim fmnama jeistog trenutka skočila vrednost, mogućnosti njegovog daljeg bogaćenja postale su neograničene, a sreća onih koji su ga birali beskonačna. Ali, kako je Đilas postao milioner, kakve su mu stvarne ambicije i čime je zaslužio poverenje birača, tema je kojom će se njegovi protivnici, ali i njegovi sadašnji pratioci tek baviti...

Biografiju novog gradonačelnika Beograda Dragana Đilasa moguće je čitati na više načina. Službeni deo govori o mladom i uspešnom čoveku čij a slava teče od 1991. godine i njegovog susreta sa Slobodanom Miloševićem u svojstvu predstavnika pobunjenih studenata protiv ondašnjeg režima. Rečenicom koja je obećavala: “Predsedniče, podnesite ostavku, učinićete veliku uslugu srpskom narodu”, stupio je Dragan Đilas na javnu scenu Srbije, ne skidajući se sa nje do današnjih dana.

Neslužbena biografija novog gradonačelnika govori nešto drugo. Kao u već viđenim prilikama tokom naše neobične prošlosti, i Đilas je “pao” na

naplati prvoboračkih potraživanj a.

Danas neverovatno zvuči da je ovaj čovek primljen u Demokratsku stranku tek 2004. godine, da je odmah postao član Izvršnog i Glavnog odbora, i da je od 2004. do formiranja Vlade Republike Srbije 2007. obavljao je fimkciju direktora Narodne kancelarije predsednika Republike, da je od maja 2007. do jula 2008. godine bio ministar u Vladi Republike Srbije zadužen za sprovođenje Nacionalnog investicionog plana.

Prethodno je na Skupštini Demokratske stranke 18. februara 2006. izabran za člana Predsedništva za region Beograda, a juna iste godine izabran je i za predsednika gradskog odbora.

Odgovor na pitanje zašto ga nije bilo u visokoj politici

ranije leži u njegovoj pregovaračkoj strategiji. Tačnije, njegovom trgovačkom duhu. Dok je čekao da mu “naraste cena” u Demokratskoj stranci, pribavljao je sebi materijalnu logistiku.

Jašući na mutnim vodama Petog oktobra, već 2001. godine, građanin Dragan Đilas osniva firmu Dajrekt medija. Nešto ranije, imao je marketinšku agenciju Ovejšn, sa kojom je i ušao u reklamni prostor medija u Srbiji koristeći svoj “prvoborački status” i blagonaklonost nekolicine interesnih grupa i makar jednu od brojnih stranih “obaveštajnih zajednica”.

Nije Đilas imao novac, nego je imao dar za matematiku. Taj dar prepoznali su njegovi politički mentori, pa mu širom otvorili vrata medija. Kako bi drukčije, od osnivačkog uloga na računu svoje prve agencije, ne većem od par hiljada evra, za nekoliko godina postao jedan od najbogatijih ljudi u Srbiji.

Tek 2005. godine, kad je već bilo izvesno da je

“overen” i na menadžerskom terenu, osnovao je takozvani poslovni sistem, kompaniju Multikom group, sa osnivačkim ulogom od blizu 1,5 miliona evra, ili 49 odsto vlasništva. U sastav Multikom group ušla je njegova firma Dajrekt medija i firma Emoušn prodakšn, koja ima licencu za sve “rijaliti šou’programe vodećih srpskih televizija.

Multikom group je osnovan 2005. godine, a osnivači su bili Dragan Đilas, Dragoslav Ilić i Nebojša Garić. Đilas je uložio oko 1,4 miliona evra,

Ilić 1,3 miliona, a Garić oko 200 hiljada evra. Multikom group je već 2006. godine zaradio tačno 55 miliona evra, čime je ušao među nekoliko najprofitabilnijih firmi, a Dragan Đilas postao jedan od najbogatijih ljudi u Srbiji!

Multikom group nije krila od javnosti da je 2006. godine zaradila 55 milion evra, nego je obznanila i da je Đilasova Dajrekt medija u istom periodu imala ukupan prihod oko 43 miliona evra! Deo Multikom group čine i Ovejšn advertajzing i Sparkiventpromoušn, čiji je prihoc 2006. godine bio oko četiri miliona evra.

Tokom 2007. godine Đilas jt zaradio 83,8 miliona evra, aprihoc njegove kompanije povećan je za skoro 50 odsto u odnosu

na proteklu godinu. Tada konačno i kreće u trku za gradonačelnika Beograda, nakon zaludnog ministrovanja (bez portfelja) i nikad umrle želje da bude predsednik srpske vlade. Konačno, u proleće 2008. godine, rezultati izbora za gradonačelnika Beograda još jednom su pokazali šta građani misle o demokratskim pljačkama.

Veliki broj razočaranih učesnika u svrgavanju prethodnog režima, koji su sve nade polagali u preporod države demokratskim putem, doživeli su da mnogi samozvani protagonisti tog procesa besramno zbrinjavaju sebe i svoje bližnje o trošku države i naroda, da pljačkaju i otimaju, da ruše tamo gde bi trebalo da grade, a da grade tamo gde zakonom nije dozvoljeno. Upravo je Beograd pun takvih primera.

Takozvana Narodna kancelarija koju je osnovao Predsednik republike, a vodio Dragan Đilas, pretvorila se u sprdnju sa građanima. Javnost nikadanij e saznala da lij e ovaneformalna institucija rešila neki ozbiljan problem, uticala na promenu nekih naopakih zakonskih rešenja zbog kojih pate građani, obznanila postojanje korupcije, zaštitila nečiju imovinu od pošasti kriminalne tranzicije...

No, Đilas je, otvarajući širom Srbije ispostave Narodne kancelarije, stvarao paralelne odbore Demokratske stranke i širio svoju “bazu” koristeći ovu budžetsku ustanovu za ličnu promociju, što mu je bilo od koristi i u privatnim poslovima koje vodi. Cega god se Đilas dohvatio, bilo je njemu lično od koristi. Monopol koj i danas ima nad medij skim prostorom u Srbij i počeo je da širi i na druge države u regionu. Na zvaničnom sajtu njegove kompanije to je ponosno istaknuto. Anemične institucije poput Antimonopolske komisije ne mogu Đilasu ništa. Njegova sloboda da bira koga će da reklamira i ko mu je prioritet, stvorena je protivzakonito. Zašto je baš Đilas dobio pravo da prodaje televizijske sekunde na državnoj televiziji, zna njen bivši direktor Aleksandar Crkvenjakov, ali i sadašnji, Aleksandar Tijanić.

Bilo je za očekivati da taj monopol ima na televizij i 892 čiji je bio suosnivač, ali doći u RTS sa idejom monopolske pozicije u poslu prodaje reklamnog prostora, mogao je samo neko ko je imao političku saglasnost i određene koncesije prema “oslobodiocima” ove informativne ustanove.

Osim kontrole elektronskog prostora, novi gradonačelnik je čovek čije su graditeljske ambicije očigledne. Do sada ispoljeni karakter ovog čoveka pokazuje sklonost prema totalitamim režimima, uprkos njegovim demokratskim zakletvama. Idealan kao aktivista komandne ekonomije, kao što je bio Albert Šper u Hitlerovoj Nemačkoj, lako je pretpostaviti da bi svojim znanjem i energijom besprekorno opsluživao dirigovane režime. Ali, čak i u ovoj savremenoj srpskoj anarhiji, amalgamu selektivne demokratije i propale autokratije, Đilas se snalazi odlično. Ima ga i na zemlji i na nebu. Ponekad i u blatu.

Čuveni su njegovi televizijski obračuni sa bivšim ministrom za kapitalne investicije

Velimirom Ilićem, u kojima ga je

Ilić redovno nazivao lopovom i prevarantom, razobličavajući njegove poslovne i političke manipulacije, koji su odjednom prestali. Niti Ilić više pominje Đilasa, niti Đilas o Iliću progovara. U

blatu srpske tranzicije, nije red narašavati ravnotežu poslovnih interesa.

' ĐILASOVA BLAGAJNA. š Firma Dragana Đilasa f Dajrekt medija zastupa Y kompanije Telenor, Henkel, Bajersdorf Hamburg, _ nastavak na strani 30...

Apatinsku pivaru, Bambi, Nektar, Loreal, Knjaz Miloš, Podravka, Štark, Kraftfuds, Delta DMD, Frikom, Imlek, Banka Inteza, Efes Vajfert, EFGEurobank, Džonson i Džonson i mnoge druge. U poslu oglašavanja, Dragan Đilas je danas apsolutni monopolista u Srbiji. Cak 55 odsto celokupnog reklamnog tržišta ove zemlje nalazi se u njegovim rukama. Pre nego je Đilas i zvanično ušao u politiku, vladao je dobrim delom medijskog tržišta. To je tokom proteklih predizbornih kampanja znao dobro da naplati i političkim saveznicima i političkim protivnicima.

NA LIČNOM RAČUNU NIŠTA A U FIRMI SVAŠTA.

Da je “imovinska karta” Dragana Đilasa obj avlj ena tokom njegove predizborne kampanj e za gradonačelnika Beograda, pitanje je kako bi se na tim izborima zaista proveo. Ovako, nevešti grafiti zemunskih radikala na kojima je pisalo “Đilas tajkun”, delovali su više kao prizemna intriga, koja mu je ustvari pomogla da sebe javnosti predstavi kao sposobnog i poštenog čoveka.

Istine radi, stvari ovako izgledaju: Đilas, zvanično, poseduje stan na Vračam veličine 110 kvadratnih metara, ušteđevinu od 799 evra i oko milion dinara, automobil SAAB iz 2003. i vlasništvo u firmama Multikom (50 odsto), BBDO Sarajevo (48 odsto), MDI intemacional Prag (28 odsto). Njegova supmga ima kuću od 250 kvadrata na Senjaku i automobil citroen SZ.

Naravno, iza procenata i udela kriju se ogromne pare. Ukupna finansijska “težina” Dragana Đilasa iznosi najmanje 50 miliona evra, što u pokretnoj, što u nepokretnoj imovini, što u perspektivnim poslovima uvezanim sa političkim položaj em na kome se nalazi.

ĐILAS PROTIV ĐILASA. Kad je Demokratska stranka i zvanično izgubila na decembarskim parlamentamim izborima 2006. godine, Dragan Đilas je podneo neopozivu ostavku na mesto predsednika Gradskog odbora Demokratske stranke zbog loših izbornih rezultata, uprkos tvrdnji stranačkih kolega da je to “najbolji rezultat u istoriji ove stranke”.

Posle mesec dana izabran je novi predsednik gradskog odbora Demokratske stranke Beograda. Jedini kandidat za ovu funkciju bio je opet Dragan Đilas! Njegova prećutna saglasnost shvaćena je u stranci kao lična kandidatura. U ovako “žestokoj konkurenciji” pobeda je bila neizbežna.

PROZOR U SVET. Svojevremeno je Dragan Đilas, braneći se od neugodnih novinarskih pitanja o poreklu njegovog novca, ispričao mnogo bolju bajku od one kojom je naciju uspavljivala Miljana Marković u vezi sa “Markovim gajbicama”. Naime, Đilas je tom prilikom ponosno tvrdio kako je prvi ozbiljan kapital stekao perući prozore u Londonu. aprilu mesecu ove godine isticao je Đilas potrebu saradnje Beograda sa Železnicama Srbije, u svojstvu kandidata za gradonačelnika, tvrdeći da će sredstva biti obezbeđena iz gradskog budžeta. Istovremeno je tokom obilaska opštine Rakovica rekao da za izgradnju prve linije metroa od vrha Bulevara kralja Aleksandra do Zemuna treba oko četiri godine pa dodao: “Ljudima iz udaljenijih delova grada mnogo bi značilo da imaju jaku vezu sa centrom i da taj voz ide na 40 minuta”.

ORAC ILI LETAC? Da li je Dragan Đilas studirao na Mašinskom ili na Poljoprivrednom fakultetu (smer Poljoprivredne mašine)?

Pitanje bi svakako bilo besmisleno da u zvaničnu verziju nije posumnjala njegova bivša koleginica sa Poljoprivrednog fakulteta S.D. kategorički tvrdeći da je njen bivši kolega Dragan Đilas studirao “paorske nauke”, smer “paorske mašine”, a ne Mašinski fakultet, smer vazduhoplovstvo.

Kako Đilas plete paukove mreže

(Tabloidbroj 133 0d26.ju1a2007) U avgustu 2006. godine Telekom Srbija, Dunav osiguranje, DDORNovi Sad, Jugopetrol, NIS i mnoge druge državne firme dobile su nalog iz vrha vlasti da odmah obustave reklamiranje preko agencije Dajrekt medija, čiji je vlasnik Dragan Đilas, direktor Narodne kancelarije i član Predsedništva Demokratske stranke. Ova odluka u samom državnom vrhu usledila j e pošto je fmansijska policija otkrila štetan ugovor koji je RTS potpisala s Dajrekt medijom prilikom otkupa prava prenosa svetskog fudbalskog prvenstva.

Đilasova firma imala je milionske zarade, od čega je ogroman deo otišao na fmansiranje Demokratske stranke, direktnog političkog protivnika vladajuće koalicije. Da bi sprečila dalje bogaćenje svojih političkih konkurenata, vlast je odlučila da onemogući monopolski položaj Đilasove firme u svetu reklame. Okolnosti postajujoš zanimljivije: uz ovaj nalog išla je i preporuka da se državna preduzeća opredele za saradnju s agencijama Inkognito i Medija haus, koje se takođe bave otkupom reklamnog prostora. Pomenute agencije i inače su “dobro stajale” u zgradi vlade u Nemanjinoj ulici.

Igor Jecl, direktor Direkcije za usluge Telekoma, u to vreme izjavljuje da reklamni prostor otkupljuju u neposrednim pregovorima s televizijama, kao i da imaju ugovor s firmom Inkognito, te da sarađuju sa svim agencijama koje se bave zakupom medijskog prostora. Jecl je vrlo glasno kazao da mu nikakve agencije nisu potrebne da bi posredovale, jer "... mi imamo mogućnost da u direktnim pregovorima dobijemo bolje uslove sa RTS-om, Pinkom i drugim televizijama, a slično je i s novinama...”.

Ugovor nisu raskinuli, ali kao da jesu. Mesec dananije objavljen nijedan oglas preko Đilasove firme, pa se ta kompanija (Telekom) polako prebacila na usluge agencije Inkognito.

Vlasnici Inkognita, Saša Dimitrijević i Nenad Milić, nisu previše bili poznati javnosti. Dimitrijević posebno. A bio je veliki prijatelj

tadašnjeg ministra finansija Mlađana Dinkića, koji mu je i obezbedio veliki posao s reklamiranjem Nacionalne štedionice. Inkognito je radio i kampanju Bloka za zajedničku državu uoči crnogorskog referenduma.

Nije Đilas sklon da poklekne ako mu negde nešto ne krene. Uoči ubijanja BK televizije, sam se ponudio da spase ovu kuću finom ucenom. Jedna od njegovih firmi vodila je pregovore o kupovini BK televizije. Za tu priliku Đilas jeponudio Bogoljubu Kariću “ruku prijateljstva”, “otopljavanje odnosa” i “detant - popuštanje zategnutih odnosa”. U maniru velikog pregovarača kalibra Henrija Kisindžera, Đilas

mu je tada predložio da “sve sredi” i napravi najgledaniju televiziju “na čisto komercijalnim osnovama (kao da do tada niko nije u toj kući radio za pare).

Decembra 2005. godine Đilas je već potpisao ugovore o kupovini nekoliko najgledanijih američkih serija i kvizova, a ceo program je trebalo da bude rađen po uzoru na nemački RTL.

Javno se hvalio kako bi pre svih baš on mogao da obezbedi nacionalnu frekvenciju BK televiziji. Bogoljub Karić očigledno nije bio svestan koju moć Đilas poseduje u tom trenutku, ko ga je poslao i šta mu je bila misija. Završilo se kako se završilo, nestalaje jedna dobratelevizija, stiglojepetloših.

Mnogo ranije, u svojstvu direktora marketinške agencije Ovejšn, Đilas je zabrinut za sudbinu Srbije, pa glasno razmišlja: “Prosto nisam pametan šta da se uradi da bi Srbija dobila predsednika. Ponekad pomislim da je to nemoguće. (...) Ne znam, možda bi patrijarh Pavle trebalo da baci neku kletvu, ‘Ko ne izašao naizbore’...”.

Ubrzo potom promenjen je izborni zakon po kome na izbore mora da izađe pedeset posto upisanih birača, a Boris Tadić dolazi na čelo Demokratske stranke i kandiduje se za predsednika. Upravo taj isti Dragan Đilas vodio je njegovu kampanju, kao i kampanju za parlamentame izbore, gde je takođe Tadić bio nosilac liste DS.

Tokom kampanje Tadić je najavio otvaranje Narodne kancelarije, koja bi trebalo da zastupa interese građana.

U oktobm 2004. ona je i otvorena, a njen .rektorpostaojeDraganĐilas. U međuvremenu se i samučlaniouDS, uprkos dotadašnjoj priči da je običan simpatizer “određene političke ideje”.

U decembru 2004. godine pravda taj čin ovako: “Licemeran je svako ko se odluči da uđe u politiku, a tvrdi da nema ozbiljnije političke ambicije. Ja u takve ne spadam”. Pa dodaje: “Verujem u ljude koji imaju srce, mozak i još nešto što se imenuje rečju koja ne bi baš mogla da se pojavi u ozbiljnim novinama, a pripisuje se hrabrima bez obzira na pol. Oni koji nemaju ove tri stvari treba da ostanu van politike i bave se drugim poslovima.”

O tome, čemu ga je naučio preduzetnički duh, rado govori: “Biznis mi je doneo fmansijsku nezavisnost, znanje u upravljanju sistemima, spremnost za brzo donošenje odluka, koju morate da imate ukoliko želite da uspete u bilo kom ozbiljnom poslu. Mane su nedovoljno stranačko iskustvo, zbog čega još ima mnogo kvalitetnih ljudi koji se okupljaju oko ideja DS, a koje lično ne znam.”

Bivše kolege iz medija gleda s političkog Olimpa, pa se oštrim jezikom obrušava: “Posao ljudi koji pišu kolumne i analize uglavnom i j este da kritikuju. Aposao Biroa Vlade Srbije jeste da pravi propagandu te vlade i onda, kad dođu neki izbori, neka se izmeri da li je jači Tirke (novinar Timanić) ili je jači Biro Vlade Srbije.

Nažalost, danas o Zoranu Đinđiću 67 odsto ljudi misli pozitivno, a pre je mislilo deset odsto. Ja sam rekao da Srbi mnogo vole da žale nekoga i da kažu ono ‘jao, ipak je on bio divan čovek’. Očigledno da i taj neko ko se bavi propagandom, nije odradio posao. On snosi odgovornost, jer je nemoguće da 70 odsto ljudi danas pozitivno misli o nekome ko je do juče bio najomraženiji čovekuovoj zemlji.”

Ni novinari ne ostaju dužni, pa mu glasno pomčuju da postoji sumnja da je zbog njegovog, kao i prisustva Srđana Sapera, Tadićeva politika više skup marketinških nego političkih pomka, a Đilas odgovara: “To je velika budalaština koju proturaju svi koji su svesni snage politike DS i Borisa Tadića. DS nikad nije bila jača po podršci koju joj građani daju, Tadić je političar u koga građani Srbije imaju najviše poverenja.”

Znaoje glavni junak ove veselo-nevesele priče da zaglibi gde mu nije mesto, uprkos urođenom oprezu i stečenom političkom licemerju. Naime, Socijalistička partija Srbije i Udruženje “Sloboda” u jednom trenutku zatražili su da “specijalni tužilac ispita direktora Narodne kancelarije predsednika Srbije Dragana Đilasa zbog njegove izjave o ulozi Slobodana Miloševićauubistvunovinara Slavka Ćuruvije”. “Đilas je na Radio-televiziji Srbije direktno optužio Slobodana Miloševića za ubistvo Slavka Ćuruvije”, pisalo je ujednom saopštenju, paje još pridodato “da bi specijalni tužilac trebalo da direktora Narodne kancelarije ispita o tim saznanjima i da ga upozori da je prikrivanje eventualnih podataka krivično delo”.

Konačno, upamtiće Đilasa i nedeljnik “Vreme” zbog objavljivanja pisma koje zadire u njegovo poslovanje: “... Smatram apsolutno neprihvatljivim da list kao što je “Vreme”

dozvoli da se njegove stranice koriste za iznošenje neistina i za klevetanje ljudi, kao što je to nekada radila “Politika” kroz legendarnu mbriku “Odjeci i reagovanja”. Zaista ne vidim razliku između toga i onoga što je g. Uzelac naveo u svom pismu koje se navodno odnosi na tekst “Zet” (“Vreme” br. 760), aukome, između ostalog, stoji da je Robert Nemeček “napravio ugovor s jednom od firmi Dragana Đilasa, šefa Narodne kancelarije i budućeg premijera Srbije, ugovor koji omogućava Đilasovoj kompaniji da prodaje vreme za reklame po superkomercijalnim cenama i da, za uzvrat, daje filmove koje će RTS emitovati posle ponoći”.

Istina je upravo suprotna: Kompanija u kojoj sam suvlasnik i čiji direktor nisam, niti sam ikada bio - jer bi to bilo suprotno Zakonu o konfliktu interesa - nikada nije potpisala nikakav ugovor sa RTS-om o prodaji paketa filmova kompanije Univerzal koju g. Uzelac pominje. Naprotiv, to je uradila naša najveća konkurentska firma ‘Medija haus’ i taj ugovor je bio predmet ogromnih protesta i zahteva za njegov raskid od više agencij a koj e se bave ovim poslom, pa i kompanije čiji sam ja suvlasnik! Apsolutno podržavam pravo svakog građanina da sudi o meni i mom radu iznoseći u javnost svoje mišljenje, ali nikako ne prihvatam da se o meni i kompaniji u kojoj sam suvlasnik iznose ordiname laži. Tako nešto ne služi na čast ni g. Uzelcu, a ni novinama koje dozvole da ih neko iz razloga loše informisanosti ili loše namere iskoristi za objavljivanje tih laži”.

Ispod ove žestoke reakcije i gorkih suza spavala je ljuta guja! Neko je jednom uspeo i Đilasa da nadmudri i da mu otme posao. •

----------------------------------------------------------

Datum: 28.05.2020

Medij: Tabloid     Strana: 1,6

Rubrika: Dežurna

Autori: Milica Grabež

Teme: Korupcija

Naslov: IZ SRBIJE, NA RUSE

KO JE NOVI AMERIČKI AMBASADOR

U BEOGRADU

IZ SRBIJE, NA RUSE

Ko JE NOVIAMERIČKIAMBASADOR U BEOGRADU EnTONI GODFRI

IZ SRBIIEIDE NA RDSE

Ambasador SAD-a u Beogradu Entoni Godfri, pred Odborom Senata, na propitivanju, najavio je podršku demokratskim snagama u Srbiji, a odmah po stupanju na dužnost posetio i podržao novinare „kuće mraka", RTS-a, protiv čijeg širenja mraka i neslobode obespravljeni građani decenijama demonstriraju. Nije se oglasio ni povodom surovog napada srpskog tiranina pre deset dana na preostale nezavisne medije i srpsku opoziciju. On ume da ćuti. Za velike pare. Ovaj tekst napisan je pre tri meseca, ali smo odlagali njegovo objavljivanje. Kajemo se zbog toga.

Milica Grabež

Pred Odborom za spoljnu politiku

američkog Senata, 30. jula 2019, u Vašington D.C. je izvršeno ispitivanje kandidata američkog predsednika Trampa i državnog sekretara Pompea za ambasadora SAD-a u Srbiji, gospodina Entoni Godfrija.

Evo šta je gospodin Godfri obećao, a kako se ponaša.

Dok je čekao da ‘’sredi lične i porodične prilike”, da se oženi nakon smrti svoje supruge, gospodin Godfri je skoro dva meseca rukovodio radom Ambasade u Beogradu. Tražio je da mu se pošalju svi podaci za svakog zaposlenog, da ih proveri FBI-a. Dolaskom u Beograd, stupanjem na dužnost, pokazao se kao veoma pristojan čovek. Ruča u restoranu ambasade sa ostalim zaposlenima, što je do sada bilo nezamislivo za drnge ambasadore.

Kada je izaslanik državnog sekretara Pompea Metju Palmer došao u posestu Vučiću, razgovarao je sa njim nasamo 40 minuta, a ambasador, koji predstavlja SAD-e u Beogradu, strpljivo je čekao ispred vrata Vučićevog kabineta.

Novo iznenadjenje priredio je porobljenim građanima Srbije kada je 24. novembra posetio Javnu kuću RTS, protiv čijeg rada i delovanja građani godinama protestuju, kao bastionu mraka i neslobode, odgovarajući na pitanja urednika Bojana Brkića. Zaboravio je na obećanje dato senatorima da: "Nasilje i pretnje nasiljem nad novinarima u Srbiji jačaju autocenzuru i slabe sposobnost novinara da objektivno obaveštavaju javnost. Ako moj e imenovanje bude potvrđeno, predvodiću svoj tim u nastojanju da pomognemo našim srpskim partnerima da ojačaju demokratske institucije, zaštite prava pripadnika manjinskih zajednica, izbore se sa korupcijom i unaprede slobodu medija.”

Do sada se američki ambasador, kako je rekao na sednici Odbora Senata, borio v u Moskvi, na svojoj dužnosti - “Nakon početnog perioda na dužnosti šefa političkog odeljenja, a zatim i dve godine na mestu zamenika ambasadora Hantsmena, potpuno sam svestan agresivnog ponašanja

Rusije, njenog malignog uticaja i kampanje dezinformacija u velikom delu Evrope. Naš tim predstavlja značajan segment američkih napora da se suprotstavi ovim izazovima i verujem da me je deo tog iskustva dobro pripremio za dužnost šefa misije u Srbiji.

Logičkim zakonima može se zaključiti da je za ljudska prava i slobode u Srbiji gospodinu Godfriju stalo kao do lanjskog snega. On je došao u Beograd da se bori protiv "malignog uticaja Rusau velikom delu Evrope”, a on će ih dočekati u Beogradu.

Surovi napadi na medije koje sprovodi šizofreni srpski predsednik Vučić, nisu dotakli ambasadora Godfria. Neće njega niko posvađati za mafijom koju predvodi Metju Palmer.

A koliko se stvarno isticao u Moskvi "protiv malignog oboljenja koje širi Rusija po Evropi”, najbolje može da posvedoči bivši ambasador Hantsmen.

U pismu ostavke, koje je prvo objavio dnevnik Solt lejk tribjun, Hantsmenje rekao da je bio počašćen poverenjem koje mu je Tramp ukazao za vreme “istorijski teškog perioda u odnosima dve zemlje”, tokom kojeg je proteran deo osoblja iz američke ambasade. Odlučio je da se vrati u rodnu Jutu i porodici.

U Rusiji, državna novinska agencij a Tass citirala je neimenovanog portparola u Ministarstvu spoljnih poslova koji je naveo da je “Hantsmen profesionalac, ali da je zbog unutrašnje političke situacije u SAD bilo nemoguće u potpunosti razviti bilateralne odnose dve države”

Objavljujemo govor gospodina Godfria pred Odborom Senata. (Pr)osudite sami.Na položaj ambasadora imenovao ga je predsednik Tramp, kao što tvrdi predsednik odbora, ali se on podjednako zahvalio i predsedniku Trampu i državnom sekretaru Pompeu. Taj zna kako se vodi politika.

Senator RON DZONSON:

Gospodin Godfri je nominovan od strane predsednika za ambasadora u Srbiji. Gospodin Godfri je 12 godina bio na službi u Američkoj mornarici i diplomata je od karijere u Ministarstvu spoljnih poslova. Trenutno je na poziciji zamenika ambasadora u Američkoj ambasadi u Moskvi.

Prethodno je radio kao direktor Kancelarije za Irak u Birou za bliskoistočne poslove i kao politički savetnik u Američkoj ambasadi u Bagdadu. Govori ruski, turski i srpskohrvatski. Gospodine Godfii, izvolite.

ENTONIGODFRI:

Gospodine predsedniče, senatorko Šahin, uvaženi članovi Odbora, velika mi je čast da se

danas pojavim pred vama kao kandidat za novog ambasadora SAD u Republici Srbiji.

Visoko cenim poverenje koje su mi predsednik Tramp i sekretar Pompeo ukazali odabravši me da predstavljam američki narod i nadam se da ću zadobiti i vaše poverenje.

Ako moje imenovanje bude potvrđeno, obavezujem se da ću sa vama intenzivno sarađivati na ostvarivanju naših nacionalnih interesa u Srbiji. Ovaj pretres je značajan događaj za moju porodicu i veoma sam ponosan što su moja supruga Ana i dvoje od naše troje dece, naši sinovi Piter i Džejmi, danas uz mene. Oni su me pratili dok sam bio na službi preko okeana, u

Hrvatskoj, Jermeniji, Turskoj i Rusiji. lako nisu bili sa mnom u Iraku i Čečeniji, njihova podrška je bila presudna za moj uspeh. Moja sestra, dr. Kejti Godfii i njena ćerka Rozmari su takođe danas u ovoj dvorani a naša kći Ajliš (PH), koja živi u Kalifomiji, doduše nije prisutna ali nadam se da nas prati preko lajv strima.

Tokom skoro 40 godina službe, kako u diplomatiji tako i u Američkoj momarici, moj profesionalni angažman bio je posvećen unapređenju bezbednosti, prosperiteta i položaja Amerike u svetu.

Težili smo zahtevnim pozicijama, gde američka aktivna diplomatija može sa uspehom da unapredi naše ciljeve. Sto se tiče pozicija unutar S AD-a, ponosan sam na svoj radna širenju međunarodne koalicije za pobedu nad ISIS-om. Moj rad u Nacionalnom savetu bezbednosti doprineo je poboljšanju naših sposobnosti za I

odbranu od raketnih napada.

Gospodine predsedniče Odbora, poznato Vam je da sam se upravo vratio iz Moskve. Nakon početnog perioda na dužnosti šefa političkog odeljenja, a zatim i dve godine na mestu zamenika ambasadora Hantsmena, potpuno sam svestan agresivnog ponašanja Rusije, njenog malignog uticaja i kampanje dezinformacija u velikom delu Evrope. Naš tim predstavlja značajan segment američkih napora da se suprotstavi ovim izazovima i verujem da me je deo tog iskustva dobro pripremio za dužnost šefa misije u Srbiji.

Srbija je politički i ekonomski lider i ima ključnu ulogu i uticaj na regionalnu stabilnost i saradnju. U strateškom je interesu SAD da Srbija postane modema, demokratska i napredna 4 evropska država, u miru sa svojim susedima, koja dosledno poštuje vladavinu prava i zakonska prava građana.

Mi u potpunosti podržavamo evropske integracije i proklamovani cilj Srbije da postane članica Evropske Unije.

Srbija je sada na prekretnici i politički lideri u Beogradu moraju da sprovedu ozbiljne reforme kako bi zemlja napredovala na putu ka EU. Najvažnije od svega je da Srbija mora da normalizuje svoje odnose sa Kosovom kako bi obe zemlje mogle da napreduju u evropskim integracijama. Sjedinjene Američke Države nastavljaju da pružaju podršku dijalogu koji predvodi Evropska Unija u cilju sveobuhvatne normalizacije odnosa. I dalje smo spremni da im na sve načine pomognemo u traženju obostrano prihvatljivog, trajnog i primenljivog sporazuma koji će ojačati regionalnu stabilnost.

Ako moje imenovanje bude potvrđeno, posvetiću se borbi za normalizaciju odnosa između Prištine i Beograda kao vrhunskom američkom prioritetu u tom regionu.

Zajedno sa kolegama u Prištini, u Vašingtonu, našim evropskim partnerima i ovim odborom, trudiću se da podstaknem obe strane da se dobronamemo vrate pregovorima.

Važan element angažovanja Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji j e promocij a i odbrana naših zajedničkih demokratskih vrednosti. Nasilje i pretnje nasiljem nad novinarima u Srbiji jačaju autocenzuru i slabe sposobnost novinara da objektivno obaveštavaju javnost. Ako moje imenovanje bude potvrđeno, predvodiću svoj tim u nastojanju da pomognemo našim srpskim partnerima da ojačaju demokratske institucije, zaštite prava pripadnika manjinskih zajednica, izbore se sa korupcijom i unaprede slobodu medija.

Srbi sami moralu da predniače u ovim nanorima ali SAD im mogu biti značaian partner i, ukoliko moi mandat bude notvrđen, pobrinuću se da tako i bude.

Srbija ima ogroman potencijal zahvaljujući svojoj obrazovanoj i stručnoj radnoj snazi, geografskom položaju na značajnoj trgovačkoj raskrsnici Evrope i tradicionalnom gostoprimstvu. Jačanjepravne države omogu-

ćiće Srbiji da privuče još više investicija i obuzda unazađujuće iseljavanje svog najmlađeg i najpametnijeg stanovništva.

Mada je Srbija preduzela krupne korake na polju privrednih reformi, mora da učini još više, a naročito u borbi protiv razornih posledica kompcije, ako želi da stvori povoljnije poslovno okruženje.

Srbija je u još nečemu značajan partnerer - partner u domenu međunarodne stabilnosti jer na stotine pripadnika njenih oražanih snaga učestvuje u mirovnim operacijama Ujedinjenih nacija i

Evropske Unije. Doprinos Srbije mirovnim snagama i sanitetskim ekipama u odnosu na broj stanovnika je među najvećima u čitavoj Evropi.

Ako se potvrdi moje imenovanje, nastaviću sa traženjem rešenja za nešto što konstantno opterećuje naše bilateralne odnose. Do dana današnjeg nije pokrenut postupak protiv počinilaca ubistva tri Amerikanca, Ilija, Agrona i Mehmeta Bitićija, likvidiranih za vreme pritvora od strane srpske policije 1999. godine. Spreman sam da izvršim pritisak na ovu vladu Srbije da obavi detaljnu istragu kako bi svi koji su umešani u ove zločine bili izvedeni pred lice pravde, bez obzira na čin i položaj.

Istorija odnosa između Sjedinjenih Američkih Država i Srbije je duga i donekle komplikovana. Bili smo saveznici u dva svetska rata. Godine 1918, predsednik Vilson je podigao srpsku zastavu na jarbol iznad Bele kuće. Međutim, devedesete godine prošlog veka upamćene su kao teška vremena i moramo zajedničkim snagama naći način da se izborimo sa tim nasleđem. U širem kontekstu, naše veze su ipak pozitivne i uzajamno korisne.

Preda mnom je ambiciozan zadatak ali, ukoliko se moj mandat potvrdi, uživaću podršku izuzetno sposobnog tima Amerikanaca i lokalnog osoblja Ambasade u Beogradu kao i međuagencijskih partnera u Vašingtonu. Uz podršku zakonodavaca, obavezujem se da ću dati sve od sebe da ostvarimo zajednički cilj, a to je demokratska Srbija koja pmža razvoj i bezbednost svojim građanima i živi u mim sa susedima, postojano nastavljajući putem evropskih integracija.

Hvala vam još jednom što ste mi pmžili priliku da se danas obratim ovom odbom i rado ću odgovoriti na vaša pitanja. •

----------------------------------------------------------

Datum: 28.05.2020

Medij: Vreme     Strana: 24,25,26

Rubrika: Bez naslova

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Kako smo zaradili Vučića

Intervju: Nebojša Vladisavljević, autor knjige Uspon i pad demokratije posle Petog oktobra

Kako smo zaradili Vučića

“C ilj ne sme biti samo pad nedemokratske vlasti, već i postavljanje osnove za dugoročnu obnovu demokratskih ustanova. U suprotnom, čak i kada bi se ovaj režim urušio zbog međunarodnog pritiska ili sopstvenih problema, završili bismo kao Ukrajina, na partijskoj pijaci i ostavljeni na milost i nemilost ‘oligarsima’ i njihovim političkim i medijskim najamnicima”

NEBOJŠA VLADISAVLJEVIĆ: Ova vlast funkcioniše na više nivoa. Ovladali su medijskom scenom zloupotrebljavajući privatne tabloidne medije kao svoje propagandne biltene i udarajući njima po kritičarima vlasti i drugim medijima. Danas je njihov bilten i informativni program RTS-a. Demokratska opozicija je načeta kriminalizacijom jednih i kooptiranjem drugih istaknutih pojedinaca, a suzbija se svim sredstvima. Paralelno se neguje prorežimska opozicija, i ruskokineske i evropske orijentacije. Izbori su i dalje višestranački, ali sada i autoritarni. Masovno se zloupotrebljavaju državne institucije i javni resursi u partijske svrhe, a protiv demokratske opozicije. Klijentelizam obezbeđuje deo podrške režimu. Najsvežiji primer je predizborni poklon biračima od 100 evra. Zatim imamo zapošljavanje partijske vojske u javnom sektoru, iako posao obavljaju na drugim mestima blateći kritičare vlasti. A visoka korupcija je rezervisana za uti-

Nebojša Vladisavljević, profesor

na beogradskom Fakultetu političkih nauka, doktorirao je na Londonskoj školi ekonomije i političkih nauka (LSE), gde je jedno vreme i predavao uporednu politiku i regulaciju etničkih sukoba. Istražuje autoritarizam i demokratizaciju, društvene pokrete i revolucije, nacionalizam i regulaciju nacionalnih i etničkih sukoba, ustavni dizajn u novim demokratijama i podeljenim društvima, te ulogu medija u demokratizaciji. Pored Uspona i pada demokratije posle Petog oktobra, autor je i studije o “antibirokratskoj revoluciji” i Slobodanu Miloševiću.

cajne ličnosti režima, njihove prijatelje i poslovne ortake. Reč je o novom autoritarizmu, odnosno mešovitom režimu koji kombinuje demokratsku fasadu i autoritarnu vladavinu, kao u vreme Miloševića.

U Srbiji smo direktno iz karantina uleteli u predizbornu utrku, a kako vidimo, počelo je prilično žestoko: štrajkovi glađu, konstantne prozivke, etiketiranja i satanizacija političkih oponenata, incidentne situacije, sukobi unutar pojedinih opozicionih stranaka... Šta možemo da očekujemo u narednom periodu? Eskalacija sukoba prethodnih dana izvire delom iz velike nervoze svih političkih protagonista, izazvane epidemijom i karantinom, a delom iz pojačane represije vlasti. Ekspresno ukidanje ranijih ograničenja dok epidemija još traje govori da su vlastima skupštinski izbori u junu važniji od zaštite javnog zdravlja. Pokušaji demokratske opozicije da

“VREME”: Koje su, po vama, glavne uporišne tačke sadašnje naprednjačke vlasti? Mediji odnosno manipulacija, socijalna demagogija, podrška međunarodne zajednice, kontrola dobrog dela opozicije, klijentelizam, sklonost građana ka autoritarnim vođama ili nešto drugo? 28. maj 2020. VREME REME

raznim vrstama protesta ukaže na takvo stanje, jer većina građana nema pristup nezavisnim medijima, kao i na odsustvo elementarnih uslova za slobodne i poštene izbore, izazvali su neproporcionalni odgovor vladajuće stranke. Oni koji kontrolišu sve poluge moći, i sistematski ih zloupotrebljavaju protiv kritičara vlasti, sada “štrajkuju” protiv tužilaštva i opozicije i dovode stotine građana autobusima da “spontano” protestuju protiv jednog opozicionog poslanika, dovodeći ih tako u opasnost da se zaraze jedni od drugih. Verovatno sami procenjuju da će im vanredne prilike povodom epidemije dugoročno oboriti podršku. U svakom slučaju, pred nama je razdoblje puno neizvesnosti.

Ovih dana mediji su prepuni sukoba unutar Demokratske stranke. Ova stranka, koja je jedna od glavnih postoktobarskih političkih stubova, ne prestaje da se deli, a čini se da su tabloidi bliski vlasti to jedva dočekali. Kako gledate na stanje u DS-u i uopšte na svojevrsnu atomizaciju glavnih petooktobarskih stranaka?

Očigledno je reč o zajedničkom pokušaju vlasti i male grupe unutar stranke da preuzmu kontrolu. Ta stranka nije samo najuticajniji deo demokratskog dela političke scene od kraja socijalizma, već i jedina demokratska stranka koja je uspela da sačuva bar deo ranije infrastrukture i aktivista. Vlastima ne odgovara prvi ozbiljniji pokušaj u demokratskoj opoziciji da se obnovom vođstva i organizacije, kao i radikalizacijom otpora vlastima, prevaziđe hipoteka neuspeha iz prethodnih godina. A iskusnim poslanicima koji su dominirali strankom u vreme njenog najvećeg pada ne odgovara bojkot izbora, jer tako gube poslanička mesta i medijsku vidljivost. Jedni su se odlučili za izlazak na izbore na drugim izbornim listama na koje vlast gleda blagonaklono, a drugi sada žele da preuzmu stranku.

Kako, generalno, procenjujete snagu opozicije u Srbiji danas? Ona deluje prilično razbijeno, konfuzno i neinventivno. Sa jedne strane, tu su stranke koje bojkotuju izbore, a sa druge – one koje idu na izbore uprkos tome što oni neće biti ni približ-

VREME REME 28. maj 2020.

Takav potencijal danas možda nije svima očigledan, imajući u vidu trenutno stanje vlasti i opozicije, ali svakako postoji. Često se zaboravlja da je Srbija izuzetak kada je reč o masovnom otporu autoritarizmu u postsocijalističkim državama devedesetih, o čemu svedoče veliki protesti opozicije i građana koji su više puta ozbiljno uzdrmali Miloševića i konačno ga oborili s vlasti. Retki su takvi primeri u globalnim razmerama. A zatim dolazi decenija velikog uspona demokratije u nepovoljnim unutrašnjim i međunarodnim okolnostima. Da se potencijal za promene u zemlji nije ugasio, govore višemesečni masovni protesti građana širom zemlje u prvoj polovini prošle godine. Bez tog pritiska “odozdo” ne bi bilo ni bojkota parlamenta, ni bojkota izbora od strane demokratske opozicije.

Posvetimo se sada, konkretno, vašoj knjizi koja tretira postpetooktobarsku Srbiju. Postoji ta mantra o “šestom oktobru”, koju slušamo već dvadeset godina, o tome kako demokratske vlasti nisu izvršile potrebnu lustraciju i radikalni raskid sa prošlošću, te je stoga dočekala da na vlast dođu oni koji su 2000. godine poraženi. Koliko je priča o “šestom oktobru” zaista utemeljena? Peti oktobar je prelomna tačka u našem političkom razvoju. Reč je o kulminaciji otpora nedemokratskoj vlasti u prethodnoj deceniji, koji je dramatično promenio odnos političkih snaga i tako omogućio radikalnu promenu spoljne i unutrašnje politike zemlje, izgradnju demokratskih ustanova i stvaranje uslova za dugoročni razvoj demokratije. Nove vlasti su brzo zakazale slobodne i poštene izbore, u vreme uspona medijskih sloboda, i posvetile se ekonomskim promenama, suzbijanju nasleđene korupcije i evropskim integracijama. Zagovornici “šestog oktobra” smatraju da to nije bilo dovoljno i da je trebalo iskoristiti slom starog režima za neku vrstu dodatne radikalne političke transformacije, bez provere da li takva politika uživa podršku većine građana i ne obazirući se na pravne standarde. Primeri drugih država nam govore da takvi pokušaji najčešće završavaju u novim oblicima autoritarizma.

A kada bismo sa ove vremenske distance napravili presek onoga što su

no fer i demokratski. I kakav je vaš stav o bojkotu izbora?

Fingiranu opoziciju ne treba shvatati ozbiljno, jer opstaje kroz podršku vlastima i napadima na autentičnu opoziciju. Kada je reč o demokratskoj opoziciji, legitimne opcije su i bojkot i izlazak na autoritarne izbore. Opozicija se suočila sa sličnim dilemama i tokom devedesetih. To je pitanje procene domaćeg i međunarodnog političkog miljea i sopstvenih kapaciteta u određenom trenutku, ali i dugoročnih posledica. Već duže vreme, opozicija učestvuje na autoritarnim izborima i u autoritarnim institucijama, kao što je parlament, a političke prilike su sve nepovoljnije, pa ne čudi da je najveći deo demokratske opozicije izabrao bojkot.

Smisao bojkota je delegitimacija vlasti i prema domaćoj i međunarodnoj javnosti. Po reakciji vladajuće stranke, koja pokušava da “milom ili silom” privoli demokratsku opoziciju da izađe na izbore, kao i nervozi njima bliskih međunarodnih igrača, vidimo da je bojkot već delimično uspeo. Pravi efekat bi bio postignut aktivnim vaninstitucionalnim delovanjem, uz terenske akcije širom zemlje pre i posle izbora. Efekte bojkota ne treba procenjivati kratkoročno, kroz izlaznost građana, jer će deo opozicionih birača glasati uprkos bojkotu, baš kao i devedesetih. Tadašnje iskustvo sugeriše da je bojkot delegitimisao Miloševićevu vlast na duži rok, a da su neke velike opozicione stranke praktično izbrisane sa političke scene jer su se našle na pogrešnoj strani. Ima li, međutim, Srbija uopšte potencijala da se promeni i demokratizuje?

petooktobarske stranke uradila u periodu od 2000. do 2012. godine, šta bismo dobili kao rezultat?

Prva decenija posle pada Miloševića označava veliki uspon demokratije uprkos nepovoljnom nasleđu starog režima, uključujući urušenu ekonomiju i osiromašene građane. Fluidni državni okvir i otvorena identitetska pitanja podsticali su sukobe oko preispitivanja prošlosti, evropskih integracija i kosovskog pitanja, kao i prava novih manjina, i ometali institucionalni razvoj, iscrpljivali resurse demokratskih stranaka i polarizovali javnost. Ipak, sukobi su uglavnom rešavani na slobodnim i poštenim izborima i unutar političkih ustanova, dakle, promenom odnosa političkih snaga i određivanjem smera politike demokratskim putem. Obimno empirijsko istraživanje na kojem počiva ova knjiga, uz izvode iz više desetina razgovora sa ključnim protagonistima, govori o snažnom političkom takmičenju vlasti i opozicije i unutar vladajućih koalicija, širokoj participaciji civilnog društva i neprestanom pozivanju na odgovornost državnih funkcionera od strane javnosti. Dakle, tada je na delu mlada funkcionalna demokratija, slična onima u evropskim kontinentalnim državama.

Šta smatrate za glavne uzroke pada demokratije u Srbiji i koliko su na taj pad uticali međunarodni činioci? Nepovoljni međunarodni kontekst se ogledao u prelivanju globalne ekonomske krize na naše prostore i u recesiji međunarodne promocije demokratije. Ipak, unutrašnji uzroci su važniji. Naš primer govori da se precenjuje značaj nedemokratskih snaga i potcenjuje uloga demokratskih stranaka i vođstva u padu demokratije. Ozbiljne greške demokratskih stranaka ugrozile su legitimnost demokratije i sopstveni kapacitet da se odupru Često se zaboravlja da je

Srbija izuzetak kada je reč o masovnom otporu autoritarizmu u postsocijalističkim državama devedesetih, o čemu svedoče veliki protesti opozicije i građana koji su više puta ozbiljno uzdrmali Miloševića i konačno ga oborili s vlasti

tio gubitak međunarodne podrške. Širi kontekst je da kosovsko pitanje ulazi u red ozbiljnih problema za čije trajno rešavanje je neophodan širok dogovor, ne samo dve strane u sukobu i brojnih protagonista sa obe strane, već i više međunarodnih igrača sa različitim interesima. To nije lako ostvariti.

Knjigu završavate poprilično pesimističnom ocenom da će u Srbiji “borba protiv autoritarizma potrajati”. Šta bi trebalo da se desi pa da ova vlast izgubi podršku, i da li uopšte možemo da očekujemo mirnu promenu vlasti?

Ta ocena izvire iz trenutnog stanja demokratske opozicije i sve šire represije režima. Stvaranje formalnih koalicija opozicionih stranaka nije dovoljno da se povrati kredibilitet demokratske opozicije među građanima. Nedostaju obnova vođstva, razvoj organizacione infrastrukture i širenje članstva pojedinačnih stranaka, vaninstitucionalno delovanje širom zemlje, a naročito tamo dokle ne dopiru nezavisni mediji. Smisao vaninstitucionalnog delovanja nije samo u neprihvatanju autoritarnih izbora, već i u razvoju organizacionih kapaciteta demokratskih snaga, stvaranju širih političkih identiteta zasnovanih na demokratiji i ljudskim pravima i trajnih saveza demokratskih stranaka, organizacija civilnog društva, lokalnih pokreta i građana.

Cilj ne sme biti samo pad nedemokratske vlasti, već i postavljanje osnove za dugoročnu obnovu demokratskih ustanova. U suprotnom, čak i kada bi se ovaj režim urušio zbog međunarodnog pritiska ili sopstvenih problema, završili bismo kao Ukrajina, na partijskoj pijaci i ostavljeni na milost i nemilost “oligarsima” i njihovim političkim i medijskim najamnicima. ¶

potencijalno nedemokratskim snagama. Neuspešno rešavanje problema izazvanih ekonomskom i socijalnom krizom i transformacija u stranke vlasti, uz širenje klijentelističkih aranžmana i čak pokušaje neformalnog ograničavanja medijskih sloboda, oborili su podršku građana i demobilisali deo demokratske javnosti. Raniji raspad petooktobarskog bloka oko kosovskog pitanja i evropskih integracija dugoročno je oslabio demokratske stranke i ojačao njihove protivnike, a kasniji gubitak vlasti je podstakao mnoge funkcionere, fi nansijere i aktiviste da svoje apetite zadovolje na drugoj strani. Tada nastupa kolaps demokratskog dela političke scene, koji je omogućio prerušenim radikalima da rade šta hoće. Skoro već deceniju slušamo najave da će Vučić rešiti problem Kosova i konstatacije da zbog toga ima podršku međunarodne zajednice. Da li se vama čini da je to tako? I da li uopšte izgleda da je “rešenje kosovskog problema” suštinski na dnevnom redu? Vučić i drugi autoritarci u našem regionu su stekli podršku ključnih međunarodnih igrača ekspresnim uklapanjem u njihove spoljnopolitičke prioritete. U našem slučaju, reč je o velikim koncesijama oko kosovskog pitanja i obećanjima o daljim koracima u tom smeru. Zauzvrat, evropski igrači simuliraju napredak zemlje u pristupanju EU i praktično daju odrešene ruke vlastima da se obračunaju sa demokratskom opozicijom. Ipak, vladajuća stranka se u velikoj meri oslanja na podršku građana koji imaju “tvrđi” stav prema kosovskom pitanju. Dosadašnje koncesije su prikrivene sistematskim dezinformisanjem javnosti od strane provladinih tabloidnih medija, ali trajno rešenje te vrste neće biti moguće sakriti. Zato vlasti neće pristati na takvo rešenje ako ne procene da bi im više šte-NEDIM SEJDINOVIĆ

  1. maj 2020. VREME REME

----------------------------------------------------------

Datum: 28.05.2020

Medij: Vreme     Strana: 22,23

Rubrika: Bez naslova

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Subjekat ili objekat međunarodnih odnosa

Srbija i svet

Subjekat ili objekat međunarodnih odnosa

Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) objavio je

spoljnopolitičku analizu pod nazivom “Maske su pale. Srbija u pandemiji geopolitike”, čiji autori su Marko Drajić, Maja Bjeloš i Isidora Stakić. “Vreme” objavljuje izvode iz te analize

Udefi niciju lošeg fi lma mogli bi ući

elementi poput neuverljive glume, predvidivog zapleta, besmislenih replika, usiljene akcije, nepotrebnih eksplicitnih ljubavnih scena i besmislenog kraja. Spoljna politika Srbije je tokom vanrednog stanja, koje je proglašeno zbog pandemije kovida-19, izgledala kao višestruka dobitnica Zlatne maline. Nesnađena u novonastalim okolnostima, ćutala je kada nije trebalo, u pogrešnim trenucima je izgovarala pogrešan tekst, saplitala se, preglumljivala, da bi došla do očekivano nesrećnog kraja – u lošijim odnosima sa najvažnijim i u čvrstom zagrljaju sa nepredvidivim međunarodnim partnerima.

/

da se uz simbolično ljubljenje kineske zastave obruši na Evropsku uniju.

Kineska tzv. “diplomatija maske” podstakla je suparničke sile sa Zapada i Istoka da iskoriste svoju meku moć u nadmetanju za “srca i umove” građana Srbije u doba pandemije virusa korona. Sledeći primer Kine, EU i druge evropske države izdvojile su novčana sredstva za medicinsku opremu i-ili socio-ekonomsku obnovu nakon krize. Rusija je uputila Srbiji pomoć u vidu medicinske opreme, tehnike i zaštitnih sredstava, ruskih lekara i specijalnih motornih vozila i vojnih stručnjaka iz jedinica Atomsko-biološkohemijske odbrane, koji su obavili dezinfekciju puteva i zdravstvenih ustanova u Srbiji. Turska je takođe poslala u Beograd i druge balkanske gradove avion sa medicinskom pomoći, uključujući 100.000 zaštitnih maski, 2000 zaštitnih odela i 1500 testova za kovid-19.

Hvaleći očekivanu kinesku pomoć, srpski predsednik svesno gradi sopstveni pozitivni imidž kao čuvara života, sigurnosti i fi zičkog zdravlja srpskog naroda,

srpsko-kineski zagrljaj

Srbija je postala idealan poligon za geopolitička nadmetanja zato što je srpski predsednik Aleksandar Vučić iskoristio unutrašnje podele u EU i metež na svetskoj sceni izazvan pandemijom za sopstvene političke ciljeve i dodvoravanje autoritarnim partnerima. Srbija je dospela u žižu svetske javnosti kada je prilikom uvođenja vanrednog stanja Vučić izjavio da su “čelično prijateljstvo” kineskog režima i “brata Sija” jedino što Srbiji može da pomogne da zaustavi širenje virusa korona. Predsednik Srbije je iskoristio prispeće pomoći iz Kine kao priliku

MANJE VREDNA ZA VLASTI IZ SRBIJE:

Pomoć EU

čime sebi i vladajućoj stranci povećava javnu podršku uoči opštih izbora u Srbiji. Još važnije, promocija Kine je u službi daljeg učvršćivanja ekonomsko-političkih odnosa, te brzog i lakog pristupa kineskim investicijama i kreditima bez javnih tendera.

Srpski predsednik, kao i mnogo puta do sada, vrlo promišljeno i vešto igra na “rusku” ili “kinesku” kartu kako bi od Evrope dobio više podrške i pomoći, a sebe stavio u epicentar svetskih dešavanja. Dodatno učvršćujući antizapadne osećaje među svojim biračima, predsednik želi potkopati i ućutkati kritičare koji EU obično vide kao saveznika u borbi protiv autoritarizma i korupcije u Srbiji.

Nakon što se pandemija završi, ekonomska pustoš koju je ostavila postaće glavna briga vlada širom sveta. U postkoronarnoj stvarnosti za Srbiju će biti važne one države i organizacije koje će pružanjem direktnih investicija ili kre-

  1. maj 2020. VREME REME

dita pomoći ekonomski oporavak zemlje i pružiti podršku aktuelnom režimu da ostane na vlasti i opsluži klijentelističku mrežu. U ovom trenutku to obećava Kina, ali i EU želeći stabilnost u regionu i rešenje statusa Kosova.

Ipak, američki predsednički izbori ostaju zakazani za novembar 2020. godine i Trampu je hitno potreban spoljnopolitički uspeh koji za sada nema. Iznuđeni sporazum između Kosova i Srbije bi, u tom smislu, mogao biti dobra šansa za američkog predsednika. Međutim, ono što bi za Trampovu administraciju bio uspeh, za ostale, a pogotovo za balkanski region, moglo bi biti opasno.

politika muzičkih stolica

kupovina medicinske opreme. Međutim, pomoć EU ni za medije, od kojih je većina naklonjena srpskoj vlasti, a ni za samu srpsku vlast kao da nije bila jednako vredna kao ona koju Srbija nabavlja u Kini, Rusiji, Turskoj ili Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Za njih su rezervisani termini kao što su “braća” i “prijatelji”, kao i svečani dočeci uz ljubljenje zastava, dok je pomoć EU zauzela manje mesta u medijima, a njen prijem je više bio protokolaran.

Zato je sama Delegacija EU u Srbiji pokušala da reklamira kako je od 2000. godine više od 450 miliona evra u donacijama i kreditima obezbedila za bolnice, institute, laboratorije i raznu medicinsku opremu. Međutim, zbog evidentnog podrivanja od strane najviših predstavnika države, ovaj potez EU je ličio na očajnički pokušaj da se dopre do građana Srbije, koji i dalje veruju da su ruske i kineske donacije tek par procenata manje nego evropske, što je daleko od istine. U tom smislu se Vučićeva mlaka, usputna i kasna zahvalnost EU na pomoći savršeno uklapa u sliku srpskog neiskrenog odnosa prema njoj.

Politika “muzičkih stolica” je ona u kojoj Srbija računa da će, kada muzika stane, moći da sedne na bilo koju. U toj igri Srbija misli da može da žonglira sa međusobno suprotstavljenim interesima SAD, EU, Kine, Rusije i drugih zemalja. Čak i među državama članicama EU pronalazi najbližeg saveznika u autoritarnoj Orbanovoj Mađarskoj, ali istovremeno želi i blisko partnerstvo sa Nemačkom i Francuskom. Ovakva politika ima sve veće šanse da se završi tako što će se grubo prizemljiti i ispasti iz igre, što se već može naslutiti iz reakcija evropskih zvaničnika poput šefa evropske diplomatije Žozepa Borela, koji je izrazio zabrinutost zbog ovakvih narativa, i zapadnih medija poput “Špigla”, “Standarda” ili “Forin polisija”, koji sve češće pišu o nedemokratskom karakteru srpske vlasti i njenoj sve većoj bliskosti sa Kinom.

Pored negodovanja, Brisel je vrlo brzo pokrenuo humanitarnu kontraofanzivu. EU je već 20. marta odobrila 7,5 miliona evra bespovratnih sredstava za borbu protiv epidemije kovid-19. Nakon nedelju dana odlučila je da se 93 miliona evra iz IPA fondova preusmeri u borbu protiv virusa korona. Od tih sredstava su plaćeni transport medicinske opreme koja je stigla iz stranih zemalja, uključujući Kinu, nabavljena je medicinska oprema i pružena je podrška otvaranju radnih mesta, kao i malim i srednjim preduzećima. Zanimljivo je da podaci o vrednosti pomoći Kine, Rusije i drugih neevropskih zemalja nisu poznati javnosti, kao ni u kom procentu su to donacije, a u kom od EU i zemalja regiona da intenziviraju i ubrzaju reforme u oblastima osnovnih prava i sloboda, sudstva, vladavine prava i demokratskih institucija. Samit je na kraju protekao u potpunoj senci pandemije kovida-19. Bilo je primetno razočaranje lidera EU zbog antievropskih poruka koje su stizale iz regiona prethodnih meseci, ali i zbog značajnog nazadovanja demokratije i vladavine prava.

maske su pale

Maske su pale i interesi srpske spoljne politike su ogoljeni tokom pandemije kovida-19. Ti interesi ne počivaju na vrednostima opšteg dobra, već na mehanizmu za očuvanje postojećeg unutrašnjeg poretka. Vlast u Srbiji prepodne gleda na istok, a popodne na zapad u nadi da će sa svih strana sveta dobiti fi nansijsku i političku podršku, a za uzvrat je spremna na sve, osim na ograničavanje sopstvene moći.

Međutim, ukoliko se nešto iz korena ne promeni, groteskni pokušaji Srbije da nastavi sa svojom “neonesvrstanom” politikom imaju velike izglede da se završe tragično – tako što će joj jedini partneri biti oni koji je vide kao monetu za potkusurivanje, kao poligon za demonstraciju uticaja ili kao ekonomsko-političkog vazala. Niko, pa ni one zemlje koje aktuelni srpski zvaničnici nazivaju prijateljima, neće imati poštovanja prema državi koja je neiskrena i nepoštena u svojim spoljnopolitičkim odnosima. Takvu državu sve druge gledaju sa podozrenjem, kao plen ili kao igralište na kome mogu ostvariti neke njima važnije interese, uz potpunu nezainteresovanost za moguće posledice po to igralište. Takva država više i neće moći da vodi spoljnu politiku, drugi će to činiti umesto nje. Ova kriza je prelomna tačka u globalnim odnosima i najveća je utopija verovati da se može sve nastaviti po starom. Ako Srbija to ne shvati sama, realnost će je naterati na to. Ukoliko želi da bude pouzdan i kredibilan međunarodni akter, Srbija ne sme dozvoliti da umesto subjekta postane objekat međunarodnih odnosa. Borba za uticaj u njoj je geopolitika kojoj ona u ovom trenutku nije dorasla. Geopolitika u kojoj će onaj ko misli da može sve druge da prevari, ostati na kraju sam, bez saveznika, bez suvereniteta i bez uticaja. ¶

evropske integracije – sve po starom

Odnos EU prema kandidatima za članstvo na Zapadnom Balkanu poslednjih godina imao je nekoliko karakteristika: tolerisanje autoritarnih tendencija, blokada otvaranja pregovora sa zemljama koje su de facto bile spremne za to, nemogućnost uticaja na promene u BiH, nefer odnos prema Kosovu u pogledu viznog režima, neveliki politički apetiti za proširenjem, potkusurivanje najmoćnijih članica debatom o novoj metodologiji i slično. Zbog svega ovoga je odluka o početku pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom usred najvećeg izazova sa kojim se EU suočila nakon Drugog svetskog rata imala veliku simboličku važnost. Srbija na ovu odluku EU nije ni reagovala i time je ponovo pokazala kakav značaj za nju imaju evropske integracije regiona.

Završetak vanrednog stanja u Srbiji poklopio se sa dugo očekivanim samitom Evropske unije i Zapadnog Balkana u Zagrebu. Pred sam samit objavljena je Deklaracija civilnog društva “Sa ili bez EU”, kojom se između ostalog traži Priredio: M.T.

VREME REME 28. maj 2020.

----------------------------------------------------------

Datum: 28.05.2020

Medij: Vreme     Strana: 15,16,17,18

Rubrika: Bez naslova

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Može biti samo jedan

Kadrovska politika SNS-a: Sećate li se Tomislava Nikolića

Može biti samo jedan

Slika proglašenja pobede Tomislava Nikolića na predsedničkim izborima u maju 2008. skoro da nema nikakve veze sa današnjom Srpskom naprednom strankom. Na primer, na njoj nema Gorana Veselinovića, Zorana Bašanovića, Darka Glišića, Nikole Petrovića, četvorice kumova kumova Aleksandra Vučića, ljudi koji su mu mnogo pomogli u životu i karijeri, a i on njima, razume se. Čak i oni koji su “otišli” od njega kao što je Zoran Bašanović, Bratislav Grubačić ili Aleksandar Nikolić, nisu ni u jednom trenutku istupili javno i govorili o svom odnosu ili nesuglasicama sa Vučićem. Izuzetak je bio samo Saša Mirković, ali je brzo uhapšen, procesuiran i ućutkan, čime je poslata jasna poruka svima koji bi možda pokušali da pređu “na drugu stranu”

Opet Nikolić: “Prva glasanja u parlamentu pokazaće da smo spremni za saradnju i sa onima u vlasti. Mi želimo sukob ideja, a ne ljudi. Hoćemo političke suparnike, a ne neprijatelje.” Uovih nekoliko citata s jeseni daleke, daleke 2008. godine može da stane skoro čitava politika Srpske napredne stranke, registrovane 10. oktobra te godine i zavedene u Registru političkih partija pod dalekim brojem 130 i nešto. Ispred njih je bilo na desetine stranaka i pokreta, ali, ispostaviće se, taj oktobar bio je trenutak rađanja najznačajnije političkoposlovne grupacije u Srbiji u poslednjih tridesetak godina.

Od marginalizovanih i ismevanih otpadaka Srpske radikalne stranke, potcenjivanih od beogradskih medija i čaršije, potpomognuti stranim ambasadorima i delovima vladajuće Demokratske stranke, naprednjaci su se vozdigli do pobed-

Na početku, bila je reč.

Godina je 2008, govori Tomislav Nikolić: “Bićemo otvoreni prema svim prijateljima u svetu i veoma oprezni prema zemljama koje su priznale nezavisnost Kosova i Metohije, ali ćemo neprekidno pokušavati da menjamo takav njihov stav do mere da shvate da nisu odlučili dobro.”

Nikolić je istakao i da je za naprednjake “Kosovo srce Srbije”, ali nije tu stao: “Istok i zapad da budu strane sveta, a ne sudbina, a Srbija ponosna saradnica Ruske Federacije i najbolja članica EU.” Ista godina, govori Aleksandar Vučić. Kaže da je u našoj zemlji najtraženija reč “poštovanje” i da ta partija ne želi da “kleči”, već da razgovara sa svima u svetu i da “Srbija hoće u Evropu, ali sa Kosovom i Metohijom” (...) “Jedini rezultat koji priznajemo je pobeda, moramo da pobedimo zbog budućnosti Srbije.” VREME REME 28. maj 2020.

nika izbora 2012. godine i postali snaga koja presudno utiče na sve ono što se dešava u Srbiji.

Kao nijedna politička opcija pre njih, oni su za samo četiri godine prešli put od onih koji beže od ozloglašenog Vojislava Šešelja, sa kojim su delili hleb 20 godina, do partije koja predvodi Srbiju na evropskom putu i predstavlja glavnog partnera država Istoka i Zapada u Srbiji. I to baš onako kako je zamislio Nikolić u danima kada je i levo i desno tražio podršku za svoju novu stranku, svestan da se ideologija Velike Srbije ne maže na hleb i da “ako hoćeš nekog da zaposliš ili da odeš kod lekara preko veze, moraš da budeš na vlasti”.

Nikolića dugo nema u političkom životu Srbije i u medijima pošto je “smenjen” jednom vrstom unutarstranačkog prevrata posle najava da bi i 2017. mogao da trči trku za predsednika Srbije. Njegovu političku likvidaciju sproveo je Aleksandar Vučić,

Monolitni politički hegemon Kada je uhapšen Miroslav Mišković (kraj 2013), rejting naprednjaka je prešao 40 odsto i nikada nije pao ispod toga, i to su apsolutni rekordi u podršci nekoj stranci u Srbiji. Na tom antikoruptivnom talasu se osnažila Vučićeva moć, ali se njeno produbljenje i širenje ne nastavlja na toj temi (danas korupcija gotovo i da nije na agendi SNS-a) već se nastavlja kroz centralizaciju bezbednosnih informacija, slabljenje institucija i pomeranja političkog okvira ka 1) političkoj stabilnosti i 2) socijalno-ekonomskim temama, s naglaskom na investicije, sređivanje budžetskog defi cita i smanjenje nezaposlenosti.

Danas je SNS catch all stranka, obraća se političkom mejnstrimu, zahvata “prosečnog birača” i jednostavnim i disciplinovanim porukama. Ideološki je SNS stranka desnog centra bez dileme, ali oni za proteklih nekoliko godina nisu insistirali na ideološkim rascepima i programskim različitostima. SNS je pragmatična stranka, ali je iskoristila sve prednosti svoje pozicije da napravi odličnu saradnju s najsnažnijom političkom grupacijom u Evropi a to je EPP, koji omogućava odlične bilateralne odnose i širok manevarski prostor u spoljnoj politici. Moć SNS-a izvire i iz stabilnih fi nansija, dobrog i kontinuiranog angažmana političkih konsultanata koji su u stanju da naprave dobre kampanje a pritom su dugo u Srbiji i dobro razumeju lokalni kontekst.

Koliko se stranka menjala, najbolje pokazuju personalne promene. Od prve garniture poslanika koji su napravili poslanički klub “Napred Srbijo”, samo je Jorgovanka Tabaković i danas u vrhu stranke uz Zorana Babića, čiji se uticaj drastično smanjio.

Vučić je jedina konstanta jer čini snagu ove stranke, ali je on razumeo poruku birača da stalno žele neka nova lica u politici i zato ih i nudi od izbora do izbora. Na taj način drži kontrolu u stranci jer šalje poruku da su svi smenjivi, zadovoljava očekivanja birača, ali i dobija novu energiju koja je neophodna svakoj stranci. SNS je znao da se moć gradi i izlaskom izvan sfere svog biračkog tela, i zato su od 2012. godine do danas brojna lica nekada bliska drugim strankama postala ili deo stranke ili deo izvršne vlasti.

Ne treba zaboraviti da je angažman Dušana Vujovića, na primer, omogućio ekonomsku stabilnost u vrlo važnom momentu vlasti SNS-a. Ako danas pogledate vrh stranke, uočava se veliki broj biografi ja koje sa nekadašnjim radikalima nemaju nikakve veze, a neretko su bili članovi ili bliski drugim političkim organizacijama – Zorana Mihajlović, Marko Đurić, Milenko Jovanov, Goran Vesić... SNS od početka karakterišu disciplina, posvećenost, organizacija, ali narastanje njihove moći, vlast u gotovo svakom delu Srbije i ogromno članstvo sve više pomera ovu stranku ka pokretu koji vodi popularni lider. SNS karakteriše da i dalje ima malo osećaja za političku manjinu, njihove potrebe i poziciju, i da kao stranka vlasti i dalje deluje kao najljuća opozicija.

SNS specifi čnost jeste i to da su uspeli da velike unutrašnje potrese ostave ili izvan javnosti ili barem da ne procuri ništa što bi ugrozilo organizaciju. U opoziciji se slične krize obično završavaju ili frakcijama ili podelama. Današnji stranački sistem u Srbiji nije dobar za zajednicu, to je tzv. sistem sa strankom hegemonom, pa SNS zbog svoje moći može kapilarno da “kontroliše” čitav politički život. Jedan od demokratskih defi cita u Srbiji je i to što je sa osnaživanjem moći SNS-a nestala bilo kakva vrsta polarizacije ili različitih politika u bloku vladajućih stranaka, što je karakterisalo Srbiju u periodu 2003–2012, u doba umerenog ili polarizovanog pluralizma. Tako danas imamo monolitnu vladajuću koaliciju i fragmentirajuću opoziciju. BOJAN KLAČAR, IZVRŠNI DIREKTOR CESID-A kome je Nikolić od leta 2012. prepu-»

stio sve, zadovoljavajući se titulom predsednika i privilegijama za fondaciju svoje supruge.

Pre toga, mnogi koji su osnivali ili pravili SNS nestali su iz stranke, ali su, iz nekih svojih razloga, ostali da ćute i ne žele ni danas javno da govore o tome kako je pravljena i sa kojim idejama. Međutim, dvanaestogodišnja istorija SNS-a mogla bi da bude neka vrsta nauka za neke druge političke stranke, kako postojeće tako i one koje bi mogle nastati, za one koji bi možda sutra da predvode Srbiju. Pod uslovom da postoje uslovi da se bilo šta novo može stvoriti u okolnostima urušenog demokratskog sistema.

ne kači se sa najjačim

Tomislav Nikolić se dugo lomio tokom 2008. godine, a neki njegovi potencijalni memoari mogli da objasne mnogo toga. Ta godina bila je još jedan njegov poraz. Demokrate su učvrstile vlast, Boris Tadić ga je po drugi put pobedio na predsedničkim izborima, a Nikolićev konsilijere Aleksandar Vučić je izgubio vlast u Beogradu za koju je bio siguran da je drži čvrsto u rukama. Naime, Socijalistička partija Srbije je smatrala da joj je, kao i uvek, mesto među pobednicima pa je zato propala čvrsto dogovorena koalicija socijalista sa radikalima u Beogradu. Međutim, svi aduti još nisu odigrani. Pošto je Srpska radikalna stranka pod Nikolićevim vođstvom bila pojedinačno najveća u parlamentu, vladajućoj je koaliciji bila potrebna podrška za odlučni korak ka Evropskoj uniji, odnosno – potvrđivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Tako je došlo do sledeće ponude u tri tačke: on treba da podrži evropski put Srbije, što je za Šešelja i SRS nezamislivo i protivno “ideologiji Velike Srbije”, a vlast će da mu “pomogne” da zadrži status poslanika, formira svoju poslaničku grupu i napravi partiju.

Po društvenim mrežama kruži slika sa jednog od sastanaka na kojoj su Boris Tadić, Miodrag Rakić (preminuo docnije, u to vreme Šef kabineta predsednika Srbije), Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić. Ona će poslužiti za čaršijska ogovaranja i optužbe na račun Borisa Tadića da je on odgovoran za stvaranje stranke koja mu je na kraju “došla glave”.

LABUDOVA PESMA: Proslava pobede Tomislava Nikolića na predsedničkim izborima 2012.

Uglavnom, napravljen je dogovor: Nikolić se “otcepio” i preveo na svoju stranu deo radikalskih poslanika, a Administrativni odbor mu je potvrdio status u Skupštini. Radikali su ostali u suzama, ali istorija je promenjena. Odluka dela poslanika SRS-a predvođenih Tomislavom Nikolićem i Jorgovankom Tabaković, ocenjena je u to vreme kao velika stvar za politički život Srbije: cenilo se da je to “glogov kolac” u sanduk “radikalskih vampira” koji su skoro dve decenije “puštali krv” svima sa kojima bi se sukobili. Takođe, to je trebalo da bude i kraj “ideologije Velike Srbije”, politike očuvanja “srpskih nacionalnih granica” korišćene i onda i danas kao udarne pesnice protiv Srbije u svim raspravama o odnosima u regionu. Dakle, stvarajući Srpsku naprednu stranku – po uzoru na Naprednu stranku Srbije Ilije Garašanina iz 19. veka, što je verovatno diskretni omaž ideji “Velike Srbije” – Nikolić je rekao “da” Evropi i pomirenju u regionu, odnosno spremnosti za pomirenjem.

koristi svaku šansu

Rascep unutar SRS-a, preumljivanje Nikolića i Vučića, nije to bila velika tema u “velikim medijima” u Srbiji ni 2008. ni narednih godina. U vreme kada je stranka formirana, druge su muke mučile Srbiju: svetska ekonomska kriza, razmimoilaženja i balansiranje unutar vladajuće koalicije, te nova realnost na Kosovu koje je početkom te godine proglasilo nezavisnost.

Utom okruženju, tek osnovani naprednjaci su utišali ton, promenili lik i trudili se da iskoriste svako pojavljivanje u medijima da bi promovisali svoju političku viziju opisanu u citatima s početka teksta – i Evropa i Rusija i Kosovo, dostojanstvo i ponos za Srbiju, pogled u budućnost... Sve je to bila takođe i “politika” tadašnje vladajuće garniture u to vreme, a naprednjaci su se trudili da pokažu kako će oni isto to raditi, kako su docnije u jednoj kampanji poručivali, samo brže, jače i bolje. Tako je dvojac Nikolić–Vučić naprasno postao dobar svim ambasadorima u Beogradu i praveći mrežu kontakata od Vašingtona do Brisela i Berlina, nudeći svoje dobre usluge svima. Budi dobar sa strancima – velika je lekcija koju su do tada uspeli da nauče.

ska napredna stranka, Nova Srbija, Asocijacija malih i srednjih preduzeća i preduzetnika Srbije, Koalicija udruženja izbjeglica u Republici Srbiji, Pokret snaga Srbije – BK, Narodna seljačka stranka, Bošnjačka narodna stranka, Demokratska partija Makedonaca, Romska partija, Pokret Vlaškog ujedinjenja, Pokret socijalista, Pokret privredni preporod Srbije”, napisao je Milan Milošević u “Vremenu” u broju od 24. maja 2012. godine. Ukratko: Vučić i Nikolić su uspeli da okupe sve, ma koliko bili mali, i da ujedine sve koji su bili nezadovoljni vlašću demokrata, te da uz puno sreće i pogrešnih poteza Borisa Tadića i njegovih kolega dođu na vlast u leto 2012.

To je ličilo na surogat DOS-a iz 2000. godine, kada je takođe jedna šarena koalicija, ideološki nepomirljiva, uspela da pobedi Slobodana Miloševića.

Istovremeno su jačali svoju stranačku organizaciju, što će se u godinama iza toga pokazati kao osnova snage te partije. Nikolić i Vučić su u predsedništvo stranke doveli stare drugare i podržavaoce – Olivera Antića, Branu Crnčevića, Zorana Bingulca, ali i Borislava Pelevića, zato što ih je, prema jednoj verziji, upoznao sa “našim ljudima na Kosovu”. Reč je o Zvonku Veselinoviću koji je, navodno, dao i donaciju za novoformiranu stranku.

Za razliku od opozicije danas, mediji se naprednjacima nisu bavili na negativan način: ova transformacija radikala viđena je kao dugoročno dobra za Srbiju i osnova za predstojeći period političke stabilnosti sa dve velike partije – Demokratskom strankom na levom i SNS-om na desnom centru.

Ni u to vreme Vučić nije zapostavljao medije: na svojoj strani imao je ekstremni Radio Fokus koji je po ceo dan gurao naprednjačku glavnu priču o tome kako su demokrate uništile Srbiju posle 5. oktobra, ali i kablovski sistem Kopernikus, čijem će se vlasniku pošteno odužiti kada bude u svojim rukama imao svu vlast. S druge strane, za razliku od opozicije poslednjih osam godina, nije bio izložen negativnoj kampanji: može se reći da su ga mediji zajedno sa strankom ignorisali koliko su mogli, ali ih nisu mogli zaobići jer su bili svesni popularnosti Tome Nikolića.

Idok se tadašnja vlast bavila samo sobom, Vučić je jačao naprednjačku organizaciju: išao je po Srbiji i sakupljao razne pokrete, udruženja, kombi stranke, obećavao svima mesto u budućoj vlasti... Sastav koalicije koja je dobila presudne izbore 2012. godine ilustruje tu šarolikost. “Lista Pokrenimo Srbiju – Tomislav Nikolić ima 73 poslanika, a čine je: Srpdrži stvari pod kontrolom

VREME REME 28. maj 2020.

Iako je slika proglašenja pobede Tomislava Nikolića u maju nešto što sa današnjim SNS-om skoro da nema nikakve veze, jer tamo stoje ljudi poput Saše Mirkovića koji će relativno brzo ući u sukob sa Vučićem, ona ipak pokazuje da je Vučić mislio na svoje saborce iz vremena opozicionog delovanja i da je za svakoga pronađeno neko mesto.

Iza Vučića na snimku stoje: Vladimir Božović, danas ambasador Srbije u Crnoj Gori; Novak Nedić, generalni sekretar Vlade Srbije; Oliver Antić, ambasador u Portugalu; ali i Velimir Ilić, koji je poslednjih godina opet protivnik Vučića i njegove stranke.

Na tom snimku nema Gorana Veselinovića, Zorana Bašanovića, Darka Glišića, Nikole Petrovića, četvorice kumova

kumova Aleksandra Vučića, ljudi koji su mu mnogo pomogli u životu i karijeri, i on njima, razume se.

Vučić je uspeo i uspeva i danas da sve te odnose drži pod kontrolom, i da sve svoje saborce i dalje ima na svojoj strani. Čak i oni koji su “otišli” od njega kao što je Zoran Bašanović, Bratislav Grubačić ili Aleksandar Nikolić, nisu ni u jednom trenutku istupili javno i govorili o svom odnosu sa Vučićem ili nesuglasicama sa njim.

Najglasniji je u jednom trenutku bio Saša Mirković jer je pomislio da je jednako važan kao i Vučić i da je na jednako vredan način doprineo pobedi 2012. godine – brzo je bio ućutkan, uhapšen i procesuiran, čime je poslata jasna poruka svima koji bi možda pokušali da pređu “na drugu stranu”.

Potpuna kontrola najpre partije i svojih saradnika, zahtev da se bude potčinjen i da nema mesta drugačijem tonu u javnosti osim kada to šef dozvoli (kao što dozvoljava Vladimiru Đukanoviću) napravili su od SNS-a ličnu armiju Aleksandra Vučića, nalik onoj koju je imao Tito ili Slobodan Milošević nakon njega.

Vučić, koji se malo prenemagao u jesen 2008. i kao dvoumio oko toga da li treba da uđe u novu partiju, uspeo je da za sebe obezbedi stratešku prednost. Za Nikolića je bilo ključno da ima njega na svojoj strani, kao glavnog operativca stranke čoveka koji “može da radi 25 sati na dan ako ga dobro usmeriš”, kako za Vučića kaže Vojislav Šešelj u fi lmu BIRN-a Srbije SNS Početak iz 2018. godine.

ne zaziri od preletača i koalicionih partnera

Vučić, mnogo više nego Nikolić, stvorio je organizaciju koja je zasnovana na ličnim odnosima, tako da partija tu nema mnogo prostora za “ideološke diferencijacije”. Sva tela stranke, svi ljudi koji se pojavljuju ili se ne pojavljuju, imaju dogovor sa “vlasnikom” partije, a to je Vučić, i to je njihova najveća obaveza. Pored ljudi iz svoje stranke, Vučić je bio otvoren za različite preletače i za nestranačke ljude. Naime, svestan da u stranci nema stručnjake, on se opredelio da ih kupi, a da partijskim vojnicima prepusti teren i da ih stalno disciplinuje izborima koji su u Srbiji jedna od konstanti. Lekcija koja može da se nauči jeste da nije dovoljno imati organizaciju nego ta organizacija mora nonstop da bude zaposlena i aktivna. ¶

SLOBODAN GEORGIJEV

----------------------------------------------------------

Datum: 28.05.2020

Medij: Vreme     Strana: 6,7

Rubrika: Bez naslova

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Vlast krade otimajući nam život

Vlast krade otimajući nam život

“Na moju odluku da odustanem od bojkota najviše su uticali navijači koji su u mojoj ulici pravili bakljadu, bacali topovske udare. Upadali su u stan penzionerke, dali joj paket ulja i brašna i sa njenog prozora bacali baklje na moju terasu. Ukoliko sad ne izađemo na izbore, šta je sledeće što će nam se desiti? Da uđu još i u naše spavaće sobe” USavezu za Srbiju još uvek nisu svarili odluku Pokreta slobodnih građana da izađe na izbore. Za neke je time obesmišljena ideja bojkota, drugi Sergeja Trifunovića optužuju da je dojučerašnjim saveznicima zabio nož u leđa i svesrdno se nadaju da PSG neće preći cenzus, treći pomirljivo kažu da jedinstvo “prave” opozicije svakako treba očuvati i da svako ima pravo da se protiv autokratije SNS-a na čijem čelu stoji Aleksandar Vučić bori kako misli da treba.

Pokret slobodnih građana, čiji imidž kroje često politički nekorektni istupi Sergeja Trifunovića, nastupa kao antisistemska partija, kakve su u Evropi već nicale ni iz čega, uspešno prikupile protestne glasove i u Italiji, Hrvatskoj, Ukrajini ili Slovačkoj izazvale manje ili veće potrese na političkoj sceni. Posle uspona i pada Saše Jankovića, Sergej Trifunović je oživeo PSG, u pokret uneo kapital svoje glumačke popularnosti s nadom da će na izborima raspisanim za 21. jun preći cenzus od tri odsto, ući u Narodnu skupštinu i dobro je prodrmati.

Prvi korak na tom kratkom ali krajnje neizvesnom putu je prikupljanje najmanje 10.000 popisa potrebnih za prijavljivan je izborne liste.

“VREME”: Kako ide prikupljanje potpisa?

SERGEJ TRIFUNOVIĆ: Mi smo jedina politička organizacija koja je izašla na ulicu i bukvalno smo razgovarali i argumentima osvojili dosad svaki skupljeni potpis. Zapravo mi skupljamo potpise onako kako bi to zaista trebalo da se radi. Sa volonterima stojim satima na ulici i komuniciram sa ljudima, obilazim sva mesta u Srbiji na kojima skupljamo potpise. Zasad sam više nego zadovoljan učinkom. Drago mi je što sem potpisa od ljudi na terenu dobijem i neku vrstu fi dbeka. Kako će se zvati lista Pokreta slobodnih građana? Vrlo jednostavno: Sergej Trifunović – Pokret slobodnih građana.

Krenuli ste u kampanju. Na kakav prijem nailazite kod građana? Kako vam deluje Srbija izvan Beograda? Kao što sam već rekao u odgovoru na prvo pitanje: non-stop sam na terenu i u kontaktu sa potencijalnim biračima. Ne idem po štalama da mazim telad, već stojim na ulici i slušam ljude. Ljudi nisu navikli da neko ima želju da ih sasluša, razume. Shvatio sam da zaista postoje dve Srbije. Onaj deo koji živi lagodno i ušuškano sa pogledom kroz ružičaste naočare. Sa druge strane su ljudi koji kad im dete saopšti da je pocepalo patike ili traži novac za ekskurziju moraju debelo da se pomuče da bi zaradili taj novac. Činjenica je da stvari koje su normalne i koje podrazumevaju normalan život kod većine ljudi u Srbiji izaziva grč u želucu i stres. Previše ljudi u Srbiji preživljava umesto da živi, a život prolazi.

Oni mogu da pričaju na televiziji kako se u Srbiji živi bolje, ali činjenica je da se u Srbiji ne živi uopšte. Ne zato što smo siromašna zemlja, nego zato što su na vlasti lopovi. Dokle god budemo čekali da ih skinemo i dokle god nas budu uveravali da je sve ovo normalno, ljudi u Srbiji neće imati život nego borbu za opstanak. Svi oni su zaboravili da patike ne bi trebalo da budu stavka koja utiče na život, da je pun frižider nešto normalno, da je letovanje nešto što bi sebi trebalo da priušti neko ko normalno radi i da bi prekovremeni rad trebalo da bude nešto što je višestruko plaćeno u odnosu na standardno radno vreme. Kada ovi na vlasti kradu, oni svima nama otimaju život. A sve je samo do nas i nemamo više šta da čekamo.

Kako se osećate kad vas u SNS-u hvale zato što je PSG odlučio da izađe na izbore?

Ma, ja uopšte ne slušam te ljude! Ne zanima me šta oni govore i kako komentarišu bilo koju moju odluku! Kada su ti ljudi u pitanju, zanima me jedino da što pre završe iza rešetaka. Nije na meni da ih slušam i komentarišem ono što oni govore, to će biti posao za istražnog sudiju. Ja slušam ljude na ulici. Odgovornost svih političara je da im omoguće normalan život, a ne da im otimaju godine i decenije, guraju ih u siromaštvo da bi ostvarili svoje neostvarene ambicije iz propalih detinjstava. Uvek mi je važnije šta kaže kasirka u prodavnici o stvarima koje joj smetaju u državi nego bilo koji lopov i kriminalac na vlasti. Moj posao je da toj kasirki, tom noćnom čuvaru, toj genijalnoj studentkinji mikrobiologije koja ne zna gde da se zaposli kad završi fakultet obezbedim normalnu državu. To je posao svih poslanika i političara u Srbiji, samo što su to zaboravili ili se prave blesavi.

Da li ste u vezi sa liderima SZS-a? Kako je vaša odluka da izađete na izbore uticala na vaše odnose?

Pokret slobodnih građana je politička organizacija koja nastupa i donosi odluke isključivo samostalno. Trudimo se da gajimo lepe odnose sa ostatkom opozicije, ali me ne zanima previše kako su drugi reagovali na odluku koja je doneta u pokretu na čijem sam čelu. Uvek će biti onih koji će svaku našu odluku doživljavati lično, ali ja sad nemam vremena time da se bavim. Kada sam se lomio oko odluke da odustanem od bojkota, prvo sam o tome informisao lidere dve opozicione stranke koje su deo SZS-a, jednostavno sam smatrao da je to fer bez obzira na to što PSG nije deo SZS-a. Da li su predstavnici EU na neki način uticali da odustanete od bojkota?

Na moju odluku da odustanem od bojkota najviše su uticali navijači koji su u mojoj ulici pravili bakljadu, bacali topovske udare. Upadali su u stan penzionerke, dali joj paket ulja i brašna i sa njenog prozora bacali baklje na moju terasu. Uticao je i izvesni Oliver iz Čačka, operativac SNS-a koji je bio raspoređen u stanu moje komšinice Anđelke i zadužen da sa koncertnog ozvučenja pušta “Đilase lopove”. Svestan sam da izborni uslovi neće biti bolji, naprotiv, biće osam puta gori. Ukoliko sad ne izađemo na izbore, šta je sledeće što će nam se desiti? Da uđu i u naše spavaće sobe?

Da li će PSG imati dovoljan broj obučenih kontrolora na izbornim mestima?

Mi smo pristojni ljudi i zahtevaću da svi kontrolori koji dođu na biračka mesta budu obučeni u skladu sa vremenskim uslovima. Da li možete da uporedite vaša osećanja na pozorišnoj i političkoj sceni, ispred fi lmskih i TV kamera? Umetnost, gluma i pozorišna scena nose čista i divna osećanja. Poređenje politike i umetnosti je nedopustivo. Političkoj sceni je više potreban vodoinstalater koji će se baviti otpušavanjem cevi punih govana, onaj koji je spreman da do vrata zagazi u kaljugu iz koje nije ni svestan šta će da ispliva. Politika i umetnost nemaju nikakve veze. Ako me pitate kako se osećam kao vodoinstalater u politici, reći ću vam: učim se zanatu! Do koje mere je politika gluma?

Političari koji prvo glume, pa obećavaju, pa lažu, pa onda dovedu do toga da imamo nerazrešena ubistva, doveli su nas u situaciju da nam je potreban vodoinstalater. Upravo zato ne planiram da glumim u politici. A. I.

----------------------------------------------------------

Datum: 28.05.2020

Medij: Vreme     Strana: 1,10,11,12,13,1

Rubrika: Bez naslova

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: VODIČ ZA SLUĐENOG GRAĐANINA

VODIČ ZA SLUĐENOG GRAĐANINA

VODIČ ZA SLUĐEN

“Vreme” nastavlja s rečnikom koji je započeo dr Saša Marković u prethodnom broju, samo što je ovog puta pred čitaocima bedeker kroz izbore 2020. koji donosimo u 26 slika. Svaka sličnost sa Okupacijom u 26 slika Lordana Zafranovića je namerna Kampanja zvaničnog Beograda uz pomoć zvaničnog Brisela protiv onih opozicionih partija i organizacija u Srbiji koje su se opredelile za bojkot parlamentarnih izbora. Svi predstavnici međunarodne zajednice više puta su izjavili da bojkot nije rešenje. S druge strane, tek pošto je bojkot postao jedan od ciljeva subotnjih protesta po gradovima Srbije, koji su otpočeli decembra 2018. i trajali s više ili manje uspeha sve do korona krize marta 2020, zvaničnici Evropske unije su se prvi put tokom osmogodišnje vladavine SNS-a zainteresovali za političku krizu u Srbiji, razorene institucije, proteste protiv vlasti, bojkot parlamenta, korupciju i kriminal u zemlji, neslobodu medija i ugrožavanje ljudskih prava. Zato je leta prošle godine odlučeno da Brisel bude medijator razgovora između vlasti i opozicije u Beogradu. Cilj razgovora pod nadzorom EU bio je poboljšanje izbornih uslova i vraćanje opozicije u okvire “demokratskog izbornog procesa”. Nastojanje EU da se “bojkotaški front” na svaki način poništi, ili makar značajno oslabi i privede za pregovarački sto s vlašću, u delu srpske javnosti tumači se kao potreba da se Vučićevi izbori učine “makar formalno” demokratskim kako bi njegova vlast posle izbora imala “makar formalni” legitimitet da okonča kosovsko pitanje. Razgovori nisu doneli značajne promene u poboljšanju izbornih uslova, usledila je korona kriza i vanredno stanje tokom kojeg je, kao i posle njega, vladajuća Srpska napredna stranka nastavila svoju predizbornu, funkcionersku kampanju u liku Aleksandra Vučića, kao i antibojkot kampanju – SNS je sve vreme isključivo fokusiran na političke organizacije i njihove lidere koji zagovaraju neizlazak na izbore.

Ništa kao ideja bojkota nije uznemirilo osmogodišnju vlast Aleksandra Vučića, koliko god bile dobronamerne kritike da je “besmislen” i “propao” jer se ne zna “šta posle”. Početak razbijanja bojkotaškog fronta simbolično je počeo odlukom grupe mladih ljudi iz Udruženja “1 od 5 miliona” da izađu na izbore iako su više od godinu dana predvodili građane i opoziciju u protestima čiji je jedan od glavnih ciljeva bio upravo bojkot izbora do ispunjenja zahteva za demokratske i slobodne izbore. Paranje bojkota poput čarape nastavljeno je u salonskim

NOG GRAĐANINA

preispitivanjima o “aktivnom” i “pasivnom” bojkotu, “pravoj” i “lažnoj” opoziciji. Stranke koje su do pandemije bile jedinstvene u odluci da bojkotuju izbore, posle vanrednog stanja vide svoju šansu 21. juna. Mada govore da su izborni uslovi gori nego što su bili, nadaju se parlamentarnoj borbi ako preskoče cenzus od tri odsto. Još jedno razbijanje Demokratske stranke pred izbore, koji je u opozicionom frontu za bojkot izbora, zaličilo je na završnicu antibojkot kampanje Aleksandra Vučića. U tumačenjima koliko bojkot zaista ima smisla zaboravlja se jedan faktor – ljudski. Da li će uspeti ili propasti ne zavisi od stranaka, udruženja i političkih organizacija koje ga podržavaju ili ne. Zavisi isključivo od odluke svakog pojedinca s pravom glasa hoće li 21. juna prošetati do biračkog mesta. bakljada

Huliganske orgije na krovovima zgrada u vreme vanrednog stanja kao odgovor na lupanje u šerpe građana Srbije, koji su svake večeri u 20.05 pravili “buku protiv diktature”. Bakljada na krovovima izazvala je kod mnogih asocijacije na događaje iz Hitlerove Nemačke. U Srbiji 2020. ukazuje na tajnu vezu države s huliganskim grupacijama s ovdašnjih stadiona. Prva ljubav zaborava nema. Aleksandar Vučić nikad nije krio kako je ponosan na svoju biografi ju pa i deo sa “šipke na severu”; bakljade sa zgrada širom Srbije u vreme vanrednog stanja shvaćene su i kao poruka predsednika države da, uz regularnu, kontroliše i poseduje i sopstvenu vojsku. boško obradović

Svi imaju pravo da se promene. I Boško Obradović tvrdi da ima to pravo. Promenio se, posle jedanaest dana “strogog posta” reče, inače poznatog kao “štrajk glađu”. On više ne mrzi, ne želi da bude nasilan, ne želi da izaziva nered i konfl ikte koje je dosad preferirao, odlučio je da prvo smiri sebe, a sve političke aktere poziva na dijalog i mir. Obradović kaže da su se “rodile” nove “Dveri” koje će biti faktor jedinstva i sabiranja, a ne više faktor podela. Najpopularnija “promena” među srpskim političarima dosad je ona koja se dogodila u Aleksandru Vučiću, kad je od nacionaliste i zagovornika ideje o velikoj Srbiji postao evrofanatik. ceca

Pojavila se Svetlana Ražnatović u gledanoj emisiji “Hit tvit” TV Pink i ukrstila koplja s Čedomirom Jovanovićem na temu ko je bio u lošijem društvu početkom dvehiljaditih. Ta slika iz ružičastog studija, slika je kontinuiteta raspada države, podsetnik da se od Sablje naovamo nije ništa promenilo. Paradoksalno, delovalo je da su svi u toj emisiji – i Željko Mitrović i Jovanović i udovica Željka Ražnatovića Arkana – svoji na svome. I svako je tu izabrao svoje društvo. I Ceca i Čeda. čedomir jovanović Konačno u pravom društvu; videti pod ceca.

dijalog

Reč koja je izbrisana iz političkog vokabulara Srbije. Ne postoji. Ne samo da ne postoji dijalog između vlasti i opozicije, ovde nema nikakvog društvenog dijaloga jer ova vlast ne razgovara ni sa jednom društvenom grupom ni o čemu. Oni ne razgovaraju sa arhitektama, ne razgovaraju sa nezavisnim ekonomistima, ni sa domaćim privrednicima, oni isključivo vode monolog. Ako ih neko kritikuje iz opozicije, napadnu ga salvama medijskih uvreda, a ako ih neko od stručnjaka prozove za nešto, samo ga ignorišu. Zato gotovo nadrealno deluje izveštaj predsednice Skupštine Srbije Maje Gojković preko video-linka Vladimiru Bilčiku, izvestiocu Evropskog parlamenta, i Tanji Fajon, šefi ci Delegacije EP za odnose sa Srbijom o “aktivnostima koje su preduzete u cilju poboljšanja uslova za održavanje predstojećih parlamentarnih izbora”. Gojkovićeva je evroparlamentarcima saopštila da je “sve što je dogovoreno u tri runde međustranačkog dijaloga – ispunjeno i da se primenjuje”. Danas, uz evroparlamentarce, na dijalog poziva i Boško Obradović, predsednik “Dveri” koji se godinu i kusur dana zalagao za bojkot i poručivao da sa vlašću razgovora nema; videti pod boško obradović.

demokratska stranka Mučno podsećanje da srpsko društvo posle raspada SFRJ nije demokratsko. DS nije ispunila svoj cilj. Početkom dvehiljaditih, kada je posle 5. oktobra, kao stožer demokratskih promena u Srbiji, postala stožer vlasti, dozvolila je raspad srednje klase na početku tranzicije. Hronična nepopularnost DS-a potiče od

reformatorskog zadatka koji je preuzela devedesetih. DS je stekao popularnost samo u vreme Tadićeve vladavine. Bila je to već zona opasnog populizma i partokratije. Danas se ocenjuje kao platforma s koje smo uvedeni u naprednjački scenario. Odavno izmrcvarena i skoro nevidljiva na političkoj mapi Srbije, Demokratska stranka je i pred ove izbore u agoniji između preostalih demokrata koji bojkotuju izbore i onih drugih koji žele na izbore. Vučiću, kažu, treba potvrda za Brisel: njegovi izbori su ipak demokratski ako DS učestvuje u njima.

dragan đilas

Najveći kamenčić u cipeli Aleksandra Vučića i zagovornik kampanje bojkota. Izložen brutalnoj baražnoj medijskoj vatri koja je proporcionalna strahu Aleksandra Vučića od mogućnosti da stari takmac, koji ga je nekada pobeđivao na beogradskim izborima, ne dođe u poziciju da se obrati građanima Srbije preko medija s nacionalnom frekvencijom. Istina, Đilas verovatno za mnoge na opozicionom spektru nije prvi izbor, ali nema sumnje da ga permanentno razvlačenje prorežimskih tabloida preporučuje za najubedljivijeg oponenta Aleksandru Vučiću. izbori 2020.

Ovo nisu izbori za pobedu Aleksandra Vučića. Izborna pobeda SNS-a i Aleksandra Vučića je izvesna. SNS se, dakle, ne bori za pobedu, niti za rezultat izbora, SNS se bori za legitimitet. Zato formira koalicije, obezbeđuje potpise izniklim strančicama pred izbore. Zato je jedino pitanje: hoće li ljudi koji ne žele da glasaju za SNS poslušati bilo koga u svojoj odluci da (ne) izađu na izbore? O legitimitetu izbora će odlučiti “kućni listići” – ljudi koji tog dana budu ostali kod kuće.

METL 2020

METLA/ 2020?

“lažna opozicija” pandemija

Svetska pošast, ali iz Vučićevog ugla samo još jedna od “afera”, ovog puta svetskih razmera, koju je upregao u svoju neprekinutu predizbornu kampanju. “prava opozicija”

Do pandemije virusa korona i vanrednog stanja, opozicione stranke, udruženja građana i pokreti okupljeni oko ideje bojkota i Saveza za Srbiju Dragana Đilasa, sebe su nazivali “pravom opozicijom” i time se ograđivali od “lažne opozicije” koja je još nazvana i “Vučićevom opozicijom” jer je donela odluku da izađe na izbore, a i način na koji su neki od njih sakupili potpise za svoje liste bio je u najmanju ruku diskutabilan. Posle vanrednog stanja je nastavljeno osipanje “prave opozicije”, a lista “lažnih opozicionara” je počela da se uvećava.

Naziv potekao od bojkot opozicije za političke organizacije, koalicije i stranke koje nisu deo SNS-ove vlasti, ali izlaze na izbore i u vrlo kratkom roku uspevaju da sakupe potpise za svoje izborne liste.

onlajn digitalna konvencija

Mera Vučićeve političke egzistencije. Smejati se Vučiću zato što razgovara s televizorima je besmisleno, to je njegova prirodna sredina poslednjih osam godina. Za vreme korona krize i preporuka o socijalnom distanciranju to je sasvim primeren način za predizbornu kampanju, posebno u Srbiji koja je ionako iskreirana po modelu Mitrovićevog imaginarijuma (videti pod željko mitrović). Aleksandar Vučić je osam godina na svaki način, pa i socijalno, distanciran od svih koji ne misle kao on, te je njegov razgovor s televizorima – slika i prilika njegove vlasti. Nasuprot njegovim ranijim gromopucatelnim najavama da će se on jedan protiv petnaest opozicionih lidera boriti u TV duelima, sada je sam u studiju pretvorenom u čet rum (chat room).

mediji

sto evra

“Novac iz helikoptera”. Ne moramo ga uzeti, ali ćemo ga svakako vratiti. Ideja Aleksandra Vučića da jedna od mera iz ekonomskog paketa pomoći privredi i stanovništvu za ublažavanje posledica krize izazvane virusom kovid-19 bude podela po 100 evra svim punoletnim građanima Srbije. Nije poslušao Fiskalni savet, upozorenja ekonomista, zapravo nije poslušao nikog. Tipičan Vučićev predizborni gaf. Da je imao časne namere, taj novac je mogao stići na račune građana i u septembru i u decembru. Ali on mora da ih izdeli pred izbore. Izgleda kao direktna kupovina glasova jer nikoga taj novac ne može da spase, nema uticaja na privredu, na rast domaće potrošnje.

Uz časne izuzetke, mediji u Srbiji danas su ogledalo Aleksandra Vučića. Služe tome da ostvare Vučićevo pravo da nas laže sve; slika i prilika današnjih medija je virtuelni predizborni skup Aleksandra Vučića; videti pod onlajn digitalna konvencija.

Sto evra će se potrošiti bilo gde, u tuđim trgovinskim lancima, umesto da su, kako su privrednici predlagali, podeljeni vaučeri da bi se podstakla domaća proizvodnja, recimo. Istovremeno je bio i snažan pritisak na ljude da se odreknu sto evra. Uzimala – davala. Pritom Aleksandar Vučić deli novac građana – građanima, a predstavlja kao da je njegov lično; videti pod vučićevo pismo penzionerima. sergej trifunović

Pokret slobodnih građana. Izgleda kao da najviše rizikuju. Nezahvalna uloga. Teško da mogu biti pozitivno iznenađenje izbora. Još skupljaju potpise za izbornu listu. Deo bojkot opozicije ih već tretira kao “korisne idiote” Vučićeve mašinerije. To što ne mogu realno ništa da dobiju ne znači da ne mogu mnogo da izgube. U nekom budućem sabiranju opozicije, PSG-u neće biti zaboravljeno da su bojkot opoziciji u fi nišu ovogodišnjih izbora okrenuli leđa.

sednik SPS-a i ministar spoljnih poslova, nisu valjda blesavi da ne budu deo vlasti. sns

Prosečan aparatčik SNS-a sada samo razmišlja o tome šta se Vučiću sviđa, a šta ne. Važno je što bolje se pozicionirati u stranačkoj vertikali: oni koji su tu kako da ostanu, a oni koji nisu, kako da se dokopaju što bolje pozicije. Omiljeni sport: čitanje misli predsednika stranke. snežana dakić

Uvreme kada su režimsko-medijskoj mašineriji SNS-a puna usta “struke”, slika i prilika funkcionisanja Vučićeve države svakako je nedavno saznanje da je TV voditeljka Snežana Dakić zaposlena kao PR u Direktoratu za radijacionu i nuklearnu energiju. Ništa novo, lepo su prošli i drugi potpisnici podrške liste SNS-a za prethodne izbore. Nije novost da su mnoge javne ličnosti preko članske karte ili podrške SNS-u dobile državni posao, ali makar je to bilo “u struci”. Ovde je nešto drugo zastrašujuće. Izbori u Srbiji znače da građani glasaju za Snežanu Dakić u Direktoratu za radijacionu i nuklearnu energiju ili za Lidiju Vukićević u “Prosvetnom pregledu”. Mislite o tome.

Simbol tridesetogodišnje vlasti u Srbiji. Čas ih vidiš, čas ih ne vidiš, ali uvek su tu. Čekaju da vide kakvu će kampanju voditi SNS, pa će s predizbornim skupovima, pod ruku s Palmom, verovatno početi iz Jagodine. Što bi rekao Ivica Dačić, predštrajk glađu

Ko se prvi sledeći seti štrajka glađu biće glasno ismejan. Karikaturalno gladovanje profesora Miladina Ševarlića, Boška Obradovića, Aleksandra Martinovića i Sandre Božić ispred Narodne skupštine neukusni je performans u državi s milion svakodnevno gladnih. To ovde ne može biti vid očajničke političke borbe. Ono što bi u normalnom svetu izazvalo empatiju, solidarnost, i predstavljalo otrežnjenje, kako za vlast tako i za opoziciju, u Srbiji je komedija. ujedinjena demokratska srbija

Izborna lista pod rednim brojem sedam sastavljena je od sledećih političkih organizacija, udruženja i stranaka: Vojvođanski front, Srbija 21, Liga socijaldemokrata Vojvodine, Stranka moderne Srbije, Građanski demokratski forum, Demokratski savez Hrvata u Vojvodini, Demokratski blok, Zajedno za Vojvodinu, Unija Rumuna Srbije, Vojvođanska partija, Crnogorska

partija. Na spisku je 238 kandidata za poslanike, od mogućih 250. Prema redosledu kandidata, “Srbija 21” u UDS-u vodi glavnu reč: prva četiri predložena parlamentarca su Marko Đurišić, Nenad Konstantinović, Miljana Jovanović i Gordana Čomić. Peti je večiti poslanik Nenad Čanak (LSV), šesti Tomislav Žigmanov (DSHV), sedmi Bojan Kostreš (LSV), deseta Tatjana Macura (SMS), trinaesti Aleksandar Olenik (GDF), šesnaesti nekadašnji novinar Zoran Ostojić (Srbija 21)... Kako se dogodilo da jedno novo udruženje građana “Srbija 21” dobije takvu “koalicionu moć” uprkos činjenici da Zakon ne dozvoljava koalicije između udruženja građana i političkih stranaka, što je ovde bio slučaj? Miljana Jovanović, bivša članica Pokreta “Otpor”, danas iz organizacije “Srbija 21”, preuzela je stranku romske nacionalne manjine “Jekhutno ćidimos čaćimasko” (Jedinstvena stranka pravde), čiji je zastupnik bio Dejan Matić i preregistrovala je u “Demokratski blok”, sa sedištem na adresi Terazije 1, gde je registrovano i Udruženje građana “Srbija 21”. Formalno-pravno su tako izbegnuta sva zakonska ograničenja da ova koalicija izađe na izbore. Ministar državne i lokalne samouprave je Branko Ružić, bez kojeg tako ekspresno preregistrovanje stranke nije moguće. Inače, Ujedinjena demokratska Srbija je većinu od 10.000 potrebnih potpisa za republičku listu sakupila u Lebanu. Ima li, pobogu, nekog kome ovde nešto nije jasno? uzbunjivač aleksandar obradović virtuelni predizborni skup Videti onlajn digitalna konvencija. vučićevo pismo penzionerima

Predsednik SNS-a i predsednik Srbije državnim parama fi nansira kampanju svoje stranke za parlamentarne izbore 2020: “Obezbedili smo 4000 dinara jednokratne pomoći i još 100 evra za svakoga od vas kao rezultat marljivog i uspešnog rada naše države, ali i kao znak pažnje prema vama koji ste toliko toga uradili za našu državu”, stoji u ovom pismu iz SNS-a koje je stiglo na kućne adrese penzionera sa potpisom Aleksandra Vučića i predizbornim sloganom SNS-a u zaglavlju pisma “Za našu decu”. Pisma tog tipa smo već videli, ništa tu nije preterano sporno, nego SNS i Vučić lično sebi pripisuju zaslugu za novac koji su podelili, kao da je njihov. Novac je dat građanima Srbije iz budžeta Republike Srbije, a predstavljaju kao da ga daju iz svog džepa što je vrhunac bezobrazluka i beščašća; videti pod sto evra. željko mitrović

Paradigma borca za slobodu u Vučićevoj Srbiji. Sam, prepušten svojoj sudbini, nezaposlen, nezaštićen i potpuno marginalizovan. Umesto da posluži kao ohrabrenje drugima da progovore o Vučićevom režimu, vlast je njegov slučaj iskoristila za distribuciju straha širom Srbije.

Simbol nedodirljivosti u Srbiji. Apsolutno iznad svega i svih. Od svoje televizije koja ima ne nacionalnu, nego Vučićevu frekvenciju, napravio je visokotoksični i kancerogeni imaginarijum koji se izliva po celoj Srbiji. Od državnih “helikopter para” živi godinama, proizvodi najveće đubre na televiziji, ali mirno spava jer je uvek na frekvenciji svake vlasti, zato može da urinira po svima, akademicima, lekarima, zamlaćuje narod svojim nadrilekarstvom u borbi protiv virusa korona i da ne odgovara ni za šta. Između njegovog TV imaginarijuma i SNS-ovog izbornog imaginarijuma nema nikakve razlike. ¶

ZORA DRČELIĆ

----------------------------------------------------------

Datum: 28.05.2020

Medij: Vreme     Strana: 9

Rubrika: Bez naslova

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Zaustavni sud

Zaustavni sud

Ako Srbija nema Ustav koji na nešto obavezuje, onda joj ne treba ni Ustavni sud, onako kako Austriji nije potrebna mornarica, a Centralnoafričkoj Republici zimska služba

Ima kod Đilasa – Milovana, ne Dragana, što bi rekao Basara – ona sjajna sintagma “besudna zemlja”; po njoj je naslov ponela možda i najbolja knjiga koju je napisao taj čovek, a on je i sam bio prvo važan kreator, a potom i eminentna žrtva jednog sistema u dobroj meri počivajućeg na besudnosti. Dakako, besudna je zemlja ona koja je bez suda, bez zakona, bez pisanih normi civilizovanog života. Pri čemu, opet dakako, uopšte ne mora biti da svega toga doslovno nema: dovoljno je da to u stvarnosti ne obavlja onaj posao koji bi trebalo da obavlja, te samim tim i ne proizvodi onaj (ozdravljujući i oslobađajući) društveni učinak radi kojeg bi trebalo da postoji.

Na tragu ove literarno-političke reminiscencije, slobodan sam izneti predlog da konstatujemo da je današnja Srbija zemlja koja je, evo, i zvanično ostala bez Ustava, a da je smrt ili nestanak Ustava ozvaničio upravo njen Ustavni sud, što je na neki uvrnut način i logično: ko će drugi? Ustavni sudovi obično služe “čuvanju” ustavnosti u zemlji, što pre svega znači sprečavanju, ograničavanju i sankcionisanju samovolje izvršne i drugih grana vlasti (na svim nivoima), jer najčešće je vlast ta koja može da prekrši ustav – vi ija mnogo teže možemo da dođemo u tu situaciju, sve i da hoćemo, jer nemamo takvu moć: mi kršimo samo “obične” zakone, dotle možemo da dobacimo.

Kada Ustavni sud odbaci relevantnu inicijativu kompetentnih građana da se preispita ustavnost uvođenja vanrednog stanja i različitih represivnih postupaka unutar tog neustavnog čina, kada javno da svojevrsnu retroaktivnu odrešnicu iliti carte blanche izvršnoj vlasti, vladajućoj stranci ili trijumviratu na čelu s Pantokratorom da čine šta god žele, a sve “u višem interesu” koji su sasvim slobodni da proizvoljno uspostavljaju i tumače, kada se Ustavni sud, uz dozu nedostojnog fi škalsko-retoričkog izmotavanja (o kojem je najrazložnije pisala Sofi ja Mandić na Peščaniku) de facto oglasi nenadležnim da se pozabavi stvarnim ustavno-pravnim raščlanjivanjem odluka i postupaka izvršne vlasti, onda je to teško drugačije tumačiti nego kao jedva implicitno priznanje Ustavnog suda da je Ustav mrtvo slovo da papiru. Iz čega bi, da je doslednosti i građanskog i profesionalnog poštenja, moglo slediti samo svojevrsno samoraspuštanje Ustavnog suda, pošto najkasnije od tog trenutka nije jasno šta bi još moglo biti opravdanje da tih petnaestoro građana primaju plate.

Pandemija virusa korona bila je ne samo zdravstveno i ekonomsko, nego i političko i pravno iskušenje i za mnogo solidnije, mnogo dublje ukorenjene demokratije od ovdašnje. Izvršna vlast je mnogo gde dolazila u iskušenje – negde možda iz stvarne uverenosti da “sada tako mora”, drugde loveći u mutnom na dražestan orbanovski način – da rastegne svoje moći preko svih do juče zamislivih granica, proporcionalno tome uskraćujući građanima i neke do tada samopodrazumevane slobode, ali sudovi su – uz slobodne medije, recimo – bili ona prevažna tačka ravnoteže koja je ipak bar delimično uspevala da ih drži na uzdi, i generalno u okvirima ustavnosti. Nemačka je samo jedan od primera takvog, istinski zaštitničkog delovanja ustavnog sudstva. Ali, hajde de za zemlje s kojima obično ustručavamo da se poredimo, nego, nije bitno drukčije bilo ni u tzv. regionu. O odluci Ustavnog suda BiH kojom je – nota bene: usred vanrednog stanja! – ukinuta protivustavna zabrana kretanja za izvesne kategorije stanovništva u Federaciji BiH pisali smo na vreme u komentaru dana na sajtu Vremena, a jednu sličnu odluku Ustavnog suda Makedonije spominje i Rumena Bužarovska u kolumni u ovom broju “Vremena”. Šta iz toga zaključujemo? Da BiH i Makedonija imaju Ustav, a onda i Ustavni sud, a da Srbija Ustav nema, ili ga uopšte ozbiljno ne shvata, što je isto kao i da ga nema. Pa da joj otuda nije potreban ni Ustavni sud, onako kako Austriji nije potrebna mornarica, a Centralnoafričkoj Republici zimska služba. Ali, možda je stvar samo u tome da u našem Ustavu nema nečega važnog čega ima u bosanskom ili makedonskom, da i ne govorimo o nemačkom ili, šta znam, holandskom? Ma kakvi. Kada su u pitanju neke bazične slobode, svi savremeni demokratski ustavi su slični. Razlika je samo u tome što su neki ustavi – da parafraziramo The Smiths – postojećiji od nekih drugih ustava.

Esad, šta da radimo ako smo se složili da živimo u besudnoj i obezustavljenoj zemlji? Imamo dve mogućnosti. Obe su, naravno, stvar našeg političkog izbora, jer svako bavljenje javnim stvarima po prirodi je političko. Jedna je da dokinemo trenutno stanje i da počnemo iznova da gradimo institucije i sve temelje civilizovanog i na pravu zasnovanog društva i države koja će to društvo servisirati. Druga – koju nipošto ne preporučujem –je da priznamo i ozvaničimo aktuelno stanje, uz malodušan zaključak da i nismo za nešto bolje od toga. U tom slučaju najbolje je da obesmišljeni Ustav preimenujemo u Zaustav, jer ispada da (bes)pravni poredak na njemu baziran jedino tome i služi: da zaustavi svaki pokušaj građana da otetu i privatizovanu državu vrate u svoje ruke. U skladu s tim, i Ustavni sud bi mogao da se preimenuje u Zaustavni sud, jer je uvek dobro i zdravo kada se bića, stvari i pojave zovu onako kako se u stvarnosti manifestuju: zebra je zebra zbog svog jedinstvenog zebarstva, panj je panj ukupnošću svog nedvosmislenog panjstva. A Srbiji ovakvoj u kakvu je pretvorena aktivnošću otmičara i kriminalnom pasivnošću velike većine ostalih, ionako teče zaustavno vreme. ¶

----------------------------------------------------------

Datum: 27.05.2020

Medij: N1

Rubrika: Dnevnik/N1

Autori: Redakcija

Teme: Informacije od javnog značaja

Naslov: Kriju se podaci o medicinskoj opremi?

Spiker:Zaključak Vlade Srbije kojim je odbačen zahtev za pristup informacijama od javnog značaja a u vezi sa nabavkom medicinske i druge opreme u cilju suzbijanja pandemije korona virusa sraman je i skandalozan ocenio je Toplički centar za demokratiju i ljudska prava. Iz te nevladine organizacije navode da se nedostavljane informacija o tome kako je država u vreme vanrednog stanja trošila novac građana Srbije upravo tim građanima ne može ničim opravdati ali se može lako razumeti. Motiv i razlog za skrivanje informacija od javnog značaja imaju samo oni kojima otkrivanje istine ne ide u prilog. U protivnom ništa bolje za vlast nego da se sama pohvali i na uvid javnosti stavi svaki ugovor koji je sklopila i svaki dinar koji je potrošila u njihovom interesu, navodi se u saopštenju Topličkog centra za demokratiju i ljudska prava. A odgovarajući na pitanje novinara u Smederevskoj Palanci gde je prisustvovao polaganju kamena temeljca za postrojenje južnokorejske kompanije Kjung Ši Kebi predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da podstiče državne organe da što pre izađu sa podacima o nabavci opreme. Aleksandar Vučić, predsednik Srbije:Ja sam apsolutno siguran da su radili izuzetno savesno, borili se da nabave u teškim uslovima svaku vrstu medicinske opreme, dakle od maski do rukavica, respiratora, svega drugog dakle da izađu sa tim i da pokažu koliko smo novca potrošili i koliko smo brige uložili i koliko smo truda uložili za građane Srbije, tako da ne vidim ništa u tome, osim što mi se čini da postoje mnogi na političkoj sceni koji valjda od sebe polaze koji su poznati po različitim vrstama pljački. Oni su izmislili da pljačkaju na sekundama, nikada nisam razumeo kako to pljačkate na sekundama, ali su uspeli i na sekundama da pljačkaju građane Srbije a da ne govorim o tome da su uspeli da uruše sve fabrike i na svakoj vrsti opreme i robe da kradu, pa polazeći od sebe oni zamišljaju da su svi drugi to radili. Nisu i ja sam siguran da će s ponosom i u što kraćem roku državni organi sa tim izaći.  

----------------------------------------------------------

Datum: 27.05.2020

Medij: Al Jazeera

Rubrika: Dnevnik/Al Jazeera

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)za borbu protiv korupcijeMinićnabavke

Naslov: Javne nabavke

Spiker:javne nabavke u Srbiji su obustavljene 16. marta nakon zaključka Vlade donesenog dan ranije kada je proglašeno vanredno stanje zbog epidemije korona virusa. Zaključak nije objavljen te su nepoznati i razlozi za obustavljanje javnih nabavki. Tako javnost nije dobila informacije o kupovini i nabavci medinske opreme i respiratora. Iz Transparentnosti podsećaju da ne postoji pravna osnova da ti podaci budu tajni jer se radi o novcu građana Srbije. Novinar:Kda je respirator bio najtraženija roba na svetskom tržištu, predsedik Srbije njihovu nabavku preuzeo je lično na sebe. Aleksandar Vučić, predsednik Srbije:I nemoj više d ame pitate kako nabavljam respiratore. Ja sam kriv, gonite mene. Evo nabavio sam još 50 jutro, a nigde vam ne piše nabavka. I šta vas briga kako. A nabavljaću još. Novinar:Do 5. aprila prema rečima predsednika potrošeno je gotovo 400 miliona evra, no to kako je objasnio, nije garancija da će naručeno i da stigne. Aleksandar Vučić, predsednik Srbije:negde oko 370 miiona smo samo dobili za svu opremu, a pri tome nam samo da ljudi znaju, mi smo platili hiljadu respiratora, a radujemo se kada nam sleti 36 mislim. Novinar:Sada predsednik Srbije obećava da će svi podaci o nabavkama medicinske opreme tokom vanrednog stanja biti predstavljeni ubrzo.Aleksandar Vučić, predsednik Srbije:Ja ih podstičem državne organe da to urade što pre, kada god hoće, jer sam apsolutno siguran da su radili izuzetno savesno,borili se da nabave u teškim uslovima svaku vrstu medicinske opreme dakle od maski do rukavica, respiratora, svega drugog dakle da izađu sa tim i da pokažu i koliko smo novca potrošili i poliko smo brige uložili i koliko smo truda uložili za građane Srbije.Novinar:Organizacija Transparentnost Srbija tražila je od Vlade akt kojim je proglašena tajnost nabavke medicinske opreme, no odgovor nije stigao. U toj organizaciji sakrivanje podataka, proglašavanje svega tajnim, te izbegavanje objavljivanja dokumenata vide kao problematično i pravno neosnovano. Zlatko Minić, Transparentnost Srbija: Ali je potpuno nemoguće i neprihvatljivo da ne možete da saznate koliko je koštao respirator tog i tog tipa koji je nabavljen tog i tog datuma i 50 respiratora tog i tog tipa. A i na to se ne može odgovoriti da kažete da ljudi koiji pitaju kako je potrošen novac ne žele dobro svojoj državi.Novinar:Istina o brojnim spornim pitanjima biće otkrivena tek kada dođe do smene vlasti, smatra opoziciona poslanica Marinika Tepić. Dodaje da i ukoliko budu objavljeni izveštaji o javnim nabavkama, da će biti nepotpuni i nedovoljno precizni. Marinika Tepić, Stranka slobode i pravde: To su ili poluistine, ili frizirani podaci ili jednostrano objašnjeni a da se zaobiđu oni ključni podaci i mi smo se svi pretvorii u istražne organe i vi novinari i mi političari preuzeli smo ulogu upravo gospođe Dolovac, tužilaštva i istražnih organa zato što državni organi ne rade svoj posao.Novinar:Savet za borbu protiv korupcije po okončanju vanrednog stanja od Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje tražio pomenute izveštaje. Kako je odgovor izostao, Savet je poslao Vladi urganciju, telu koje ga je i osnovalo, tražeći dostavljane podataka. Natali Lučić, Al Džazira, Beograd.                      

----------------------------------------------------------

Datum: 27.05.2020

Medij: slobodnaevropa.org

Link: https://www.slobodnaevropa.org/a/zrenjanin-voda-vodovod-izgradnja/30635340.html

Autori: Nevena Bogdanović

Teme: Javne nabavke

Naslov: Zrenjanin još čeka čistu vodu: Godina šesnaesta

Oko 80.000 građana Zrenjanina, na severozapadu Srbije, više od 16 godina ne uspevaju da dobiju ispravnu pijaću vodu.Penzioner Karlo Kiš iz Zrenjanina jedan je od gotovo 80.000 građana koji u tom gradu, udaljenom oko 80 kilometara od Beograda, već više od 16 godina nemaju ispravnu pijaću vodu, jer je još od januara 2004. godine na snazi zabrana upotrebe vode za piće zbog prekomerne količine arsena. "Ne koristimo vodu sa česme, ni za kuvanje, a račun za vodu mi je 4.000 hiljade dinara (oko 35 evra) mesečno i bar još 2.500 dinara dam za flaširanu vodu (oko 20 evra). Čuo sam najave o ukidanju zabrane, ali u to ne verujem. Gradonačelnik je mnogo toga obećao, ali nijedan rok nije ispoštovan", rekao je Kiš za Radio Slobodna Evropa (RSE). Grad je tokom godina bez uspeha pokušavao da reši problem vodosnabdevanja, a portparol javnog komunalnog preduzeća "Vodovod i kanalizacija" iz Zrenjanina Siniša Gajin izjavio je za RSE da je to preduzeće 7. maja uputilo zahtev pokrajinskoj sanitarnoj inspekciji da se zabrana ukine. Privatni investitor je nakon više od pet godina od potpisivanja ugovora o izgradnji fabrike vode uspeo da isporuči prečišćenu vodu, tvrde u "Vodovodu". "Posle više od 16 godina, voda iz vodovodne mreže je u skladu sa republičkim pravilnikom o higijenskoj ispravnosti. To su potvrdili i rezultati analize vode akreditovanih laboratorija Zavoda za javno zdravlje u Zrenjaninu i Beogradu koji su od 25. marta do 27. aprila vršili analizu vode iz gradske vodovodne mreže", istakao je Gajin. Dodaje da je analiza rađena šest puta za mesec dana sa sedam mernih mesta iz gradske vodovodne mreže, sa izvorišta i iz rezervoara pitke vode. Iz pokrajinske sanitarne inspekcije nisu odgovorili na pitanje RSE kada će biti doneta odluka o eventualnom ukidanju zabrane i da li su ispoštovane neophodne procedure. Portparol gradskog "Vodovoda i kanalizacije" rekao je da ni to preduzeće još nema povratne informacije iz pokrajinskih institucija. Zabrana traje, investitor zarađuje Iako zabrana nije zvanično ukinuta, grad je prošlog meseca platio privatnom investitoru prvu isporuku pijaće vode, rekla je za RSE portparolka gradskog odbora opozicione Demokratske stranke (DS) i odbornica u Skupštini grada Zrenjanina Alisa Kockar. Radi se o sumi od šest miliona dinara (više od 50.000 evra) za prečišćenu vodu za april, napominju iz udruženja Građanski preokret, čiji su članovi i bivši gradski funkcioneri Predrag Jeremić i Ivan Živkov. Da je privatnom investitoru isplaćen novac za isporuku vode u aprilu potvrdio je za televiziju N1 gradonačelnik Zrenjanina Čedomir Janjić, funkcioner vladajuće Srpske napredne stranke (SNS). On, međutim, ni posle više pokušaja nije odgovorio na upit RSE da u telefonskoj izjavi objasni šta se dešava sa vodosnabdevanjem u gradu. "Eko-česma" u zrenjaninskom naselju Bagljaš jedina je u gradu Posao prečišćavanja zrenjaninske vode je 2015. godine dodeljen konzorcijumu privatnih firmi kojeg su činile "Gruppo Zilio" i "Gruppo Zilio SPA", ćerke firme italijanske kompanije istog imena i "Synertech" iz Beograda. Ugovorom je predviđeno da privatni investitor izgradi, održava i ulaže u postrojenje za prečišćavanje, a da grad plaća isporuku pijaće vode. Rok za izgradnju postrojenja bio je osam meseci. Međutim, prema tada važećem Zakonu o komunalnim delatnostima isporuku pijaće vode nisu mogle obavljaju privatne firme. "Suluda situacija" sa ugovorom, kako je to nazvala premijerka Srbije Ana Brnabić, rešena je izmenom zakona krajem 2018. godine, kada je omogućeno da i privatni investitori uz pribavljenu saglasnost mogu da se bave komunalnim delatnostima. Hapšenja i krivične prijave U februaru ove godine policija je privela dvojicu gradskih čelnika u vreme sklapanja poslova oko fabrike vode - bivšeg pomoćnika gradonačelnika Ivana Devića. On je uz takođe privedenog Gorana Tajdića jedno vreme bio i među rukovodiocima gradskog "Vodovoda". Priveden je i Nenad Obradović, većinski vlasnik firme "Synertech" koja je u vreme potpisivanja ugovora bila deo konzorcijuma sa druge dve privatne firme, a u međuvremenu je postala i većinski vlasnik Grupe Zillio koja upravlja fabrikom vode. U vreme potpisivanja ugovora o izgradnji postrojenja za prečišćavanje Obradović je bio zakonski zastupnik konzorcijuma privatnih investitora. Pročitajte i ovo: Zrenjanin: Hapšenja zbog javnih nabavki vezanih za prečišćavanje vode U krivičnoj prijavi MUP-a se, između ostalog, navodi da se Ivan Dević i Nenad Obradović sumnjiče da su se pre raspisivanja javne nabavke o fabrici vode dogovarali o elementima konkursa, kao i da je Goran Tajdić potpisao ugovor koji nije bio u skladu sa tadašnjim Zakonom o komunalnim delatnostima. Iz posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu za RSE potvrđuju da se od marta osumnjičeni ne nalaze u pritvoru. Optužnice, međutim, još nema. Iz tužilaštva odgovaraju da se postupak nalazi u fazi istrage "u kojoj je potrebno da se izvrše dodatne provere i pribave dodatni dokazi kako bi se odlučilo o narednim procesnim radnjama". "Trenutno nije doneta naredba o proširenju istrage u odnosu na neka druga lica", navodi se u odgovoru Tužilaštva. "Uočljivo je da su hapšeni samo neposredni realizatori tog poduhvata, a odluke o svemu donosio je grad Zrenjanin, odnosno njegovi organi - Skupština i Gradsko veće. Ceo posao je vodila vladajuća stranka. Ne može se reći da su hapšeni oni koji su donosili odluke, nego oni koji su ih realizovali", rekao je za RSE sociolog Miroslav Samardžić iz nevladinog Zrenjaninskog socijalnog foruma, organizacije koja od svog osnivanja 2014. godine prati dešavanja u vezi sa vodosnabdevanjem. Gotovo 80.000 građana Zrenjanina nema pijaću vodu više od 16 godina Nakon hapšenja Nenada Obradovića, predstavnika privatnog konzorcijuma i većinskog vlasnika Grupe Zillio koja upravlja zrenjaninskom fabrikom vode, promenjen je zakonski zastupnik grupe. Sada je u Agenciji za privredne registre (APR) kao direktor Grupe Zillio zaveden je Bojan Dimkić. On, međutim, nije odgovorio na mejl RSE u kojem smo zatražili razgovor sa njim. Nakon izmena u APR-u, Dimkić je u izjavama za lokalne medije i televiziju N1 rekao da su dve izraelske kompanije od januara ove godine većinski vlasnici zrenjaninske fabrike vode i da su investirali više stotina hiljada evra sređivanje i proširenje kapaciteta postrojenja. U APR-u, međutim, promena vlasništva nije zavedena. Sumnje u ispravnost i izborna kampanja Da je voda u zrenjaninskim česmama prečišćena i da je grad "na korak od skidanja zabrane" saopštio je 7. aprila, za vreme vanrednog stanja, gradonačelnik Čedomir Janjić. Nakon najava da bi zabrana upotrebe vode za piće u Zrenjaninu mogla biti ukinuta, Demokratska stranka je izrazila sumnju u ispravnost nalaza koji su priloženi pokrajinskoj sanitarnoj inspekciji. "Ništa se ne dešava - postrojenje ne radi, kvari se, a onda baš sad pred izbore, odjednom, posle pet godina će da proradi. Nije prvi put da najavljuju ukidanje zabrane, ni da postrojenje radi i da su im analize dobre", kaže portparolka te stranke Alisa Kockar. Građanski preokret je pozvao pokrajinsku inspekciju da sprovede nezavisnu analizu pre donošenja odluke. "Od nekih 50-60 stvari koje se nalaze u pravilniku o ispravnosti vode, mi imamo rezultate za nekih desetak. To naprosto ne može biti dovoljno. Pogotovo što niko od nas ne zna kojom tehnologijom je rađeno prečišćavanje i koje hemikalije se koriste", stav je predsednika Građanskog preokreta Dušana Kokota. Portparol gradskog komunalnog preduzeća "Vodovod i kanalizacija" odgovara - "verujemo rezultatima akreditovanih laboratorija", i dodaje da su i interne analize "Vodovoda" potvrdile ispravnost zrenjaninske vode. "To su rezultati koji su merodavni. Ukoliko, naravno, neko ima neke druge analize to uvek može da podnese ovlašćenim državnim institucija. A povezivanje sa kampanjom, odnosno uplitanje politike u ovakvu temu je uvek moguće. Ali, pazite, to je proces koji je započet još pre pet godina. Bilo je problema i privelo se kraju", rekao je Gajin. Kako radi fabrika vode? Od 24. februara ove godine vodosnabdevanje grada vrši se preko postrojenja za prečišćavanje vode, a od završetka izgradnje 2017. prečistač je više puta počinjao i prekidao rad. Prekidi su pravdani kvarovima i potrebom za dodatnim investicijama, a rokovi su više puta probijani. Podsećamo na obećanja o pijaćoj vodi koja su dali lokalni i državni čelnici od 2004. godine kada je voda proglašena neispravnom. Tada je na čelu Zrenjanina bila koalicija na čelu sa Demokratskom strankom. Nakon izbora 2012. godine dolazi do smene vlasti, na izborima pobeđuje Srpska napredna stranka, koja je trenutno okosnica vladajuće koalicije na lokalu u Zrenjaninu. Zrenjanin: 16 godina bez vode za piće "Što se tiče vodosnabdevanja u gradu ono teče bez većih problema. Svi imaju vodu u Zrenjaninu", rekao je portparol gradskog "Vodovoda i kanalizacije" Siniša Gajin. Objasnio je da, prema ugovoru, to javno preduzeće dostavlja sirovu vodu privatnom postrojenju, a zatim se prerađena voda "u određenoj količini i pod određenim pritiskom" pušta u gradsku vodovodnu mrežu. Ipak, Zrenjaninci koji žive u zgradama za vreme vanrednog stanja zbog epidemije korona virusa žalili su se na slab pritisak u vodovodnoj mreži, kao i da vode na višim spratovima uopšte nije bilo. Preuzimite Adobe Flash Player Embed Podijeli Sizifova borba za čistu vodu Embed Podijeli Kod je kopiran u vaš clipboard. širina px Visina px Podijelite na Facebooku   Podijelite na Twitteru   The URL has been copied to your clipboard No media source currently available 0:00 0:04:37 0:00 Direktan link 270p | 12,5MB 360p | 16,8MB 720p | 39,0MB 1080p | 81,2MB "Dogodila se paradoksalna situacija da čujete apele građanima da peru ruke, a mi ceo dan nismo imali vode", podsetio je Miroslav Samardžić iz Zrenjaninskog socijalnog foruma. Siniša Gajin iz "Vodovoda" rekao je da je u jednom momentu "bilo određenih problema", te da je to trajalo "nekih šest ili sedam dana". "Vršeni su određeni radovi, nakon čega su ti problemi eliminisani", tvrdi Gajin. Gradonačelnik Čedomir Janjić najavio je da će grad finansirati kupovinu pumpi za višespratnice i bušenje dodatnih bunara na izvorištu vode. Dušan Kokot iz Građanskog preokreta rekao je za RSE da su gradske vlasti više puta ponavljale da fabrika vode građane Zrenjanina "neće koštati ni dinara", ali da je to udruženje intervencijom Poverenika za informacije od javnog značaja došlo do podatka da je između 2018. i 2019. godine investitoru prebačeno više od 100 miliona dinara (oko 850 hiljada evra). "Znamo da je prošle godine 67.5 miliona dinara (oko 580 hiljada evra) dato kao pozajmica, država pozajmljuje pare investitoru. JKP "Vodovod i kanalizacija" je u dva navrata bilo jemac između investitora i neke firme koja proizvodi delove, te je za investitora plaćalo te delove", pojasnio je Kokot. Siniša Gajin iz Vodovoda, međutim, tvrdi da su 67.5 miliona dinara pozajmice koja je dodeljena investitoru odlukom Vlade Srbije "jedina sredstva koja su prebačena preko tog preduzeća". Inače, u krivičnoj prijavi MUP-a se predstavnik investitora Nenad Obradović sumnjiči da je trećinu te subvencije Vlade Srbije, odnosno više od 20 miliona dinara (oko 180 hiljada evra), potrošio na tekuće poslovanje svoje firme, umesto na nabavku i zamenu opreme u fabrici vode. Redovi za prečišćenu vodu A dok je zabrana upotrebe pijaće vode na snazi, Karlo Kiš sa početka priče dolazi na takozvanu "eko-česmu", sedam kilometara udaljenu od njegovog naselja, na kojoj je na četiri slavine ugrađen prečistač za vodu. Ta česma u zrenjaninskom naselju Bagljaš jedina je takva u gradu i u funkciji je od 2011. godine. "Dolazim ovde jednom nedeljno da punim balone", rekao je Kiš u čijem domaćinstvu živi pet članova. Vera Čolić svakog dana pređe pet kilometara da bi natočila prečišćenu vodu Pojedini građani na "eko-česmu" dolaze gotovo svakodnevno, kako bi barem delimično smanjili mesečni trošak za flaširanu vodu. "Ja samo ovu vodu pijem, i to je vučem do kuće već dugo godina. Po devet balona svaki dan nosim. Nije lako, ipak ja imam 62 godine", istakla je Vera Čolić uz napomenu da je njena kuća udaljena pet kilometara od česme. Penzionerka Mirjana Ponoćko, kojoj je česma blizu kuće, rekla je za RSE da je malo jedna česma na 80.000 ljudi. "Budu gužve ponekad. Bilo je prekida u radu česme po dvadeset minuta, i onda tri balona napuniš, pa čekaš opet", opisala je Ponoćko. Rekla je i da ne može veruje u saopštenja o ispravnosti vode za piće. "I do sad su obećali svašta, pa nisu ispunili. Ali, ako bude ispravna, počeću da pijem. Zašto bih dolazila ovde da se maltretiram", istakla je Ponoćko. Neispravna pijaća voda nije problem samo građana Zrenjanina. Prema poslednjem istraživanju Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", rađenom 2018. godine, od 42 kontrolisana javna vodovoda u Vojvodini, samo devet je bilo ispravno, a čelnici pokrajinskog zavoda za javno zdravlje su prošle godine izjavljivali da tek trećina stanovnika pokrajine ima ispravnu vodu za piće. Nevena Bogdanović Novinarka u beogradskom birou Radija Slobodna Evropa.  Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. Pratite autora Facebook Forum '

----------------------------------------------------------

Datum: 27.05.2020

Medij: 021.rs

Link: https://www.021.rs/story/Novi-Sad/Vesti/244481/Demostat-Fruskogorski-koridor-najranije-tek-za-tri-godine.html

Autori: Redakcija

Teme: Javno privatno partnerstvo

Naslov: Demostat: Fruškogorski koridor najranije tek za tri godine

Nadležni u Srbiji najavljivali su da bi komercijalni ugovor za izgradnju puta Novi Sad - Ruma, takozvanog Fruškogorskog koridora, sa kineskim partnerima mogao da bude potpisan najkasnije do proleća ove godine, ali to se ipak nije ostvarilo a stručna javnost navodi da bi radovi na izgradnji te saobraćajnice najranije mogli da budu završeni tek za tri godine, piše Demostat.Ministarka građevinarstva Zorana Mihajlović i predsednica kompanije "Čajna roud and bridž korporejšn" (CRBC) Lu Šan potpisale su 24. aprila prošle godine Memorandum o izgradnji Fruškogorskog koridora, odnosno brze saobraćajnice Novi Sad-Ruma.   Memorandum je definisao kinesku kompaniju CRBC kao izvođača radova na toj deonici i postavio je rok od šest meseci za pripremanje komercijalnog ugovora i obavljanja drugih neophodnih priprema za finansiranje projekta kao i odgovarajuće procedure da bi se došlo do komercijalnog ugovora.   Iako je rok za te radnje istekao još krajem oktobra prošle godine, komercijalni ugovor još uvek nije potpisan, što je Demostatu potvrđeno i u Ministarstvu građevinarstva.   Naime, u odgovoru na pitanje kada bi mogao da bude potpisan ugovor za izgradnju Fruškogorskog koridora naglašeno je da je "projekat trenutno u fazi izrade projektno-tehničke dokumentacije i razgovora u vezi sa zaključivanjem komercijalnog ugovora".   Još uvek nije poznat ni način finansiranja ovog projekta a u Ministarstvu građevinarstva ističu da će "način finansiranja biti razmatran u sklopu razgovora u vezi sa zaključenjem komercijalnog ugovora".   Ono što je u ovom trenutku poznato je koliko će koštati izgradnja tog koridora, a prema tvrdnjama nadležnih u Ministarstvu građevinarstva, ta suma iznosi oko 600 miliona evra.   Potpredsednik Građevinske komore Srbije Goran Rodić aže za Demostat da s obzirom da projekat još uvek nije urađen, ne bi trebalo očekivati da izgradnja Fruškogorskog koridora počne u skorije vreme.   "Da bi izgradnja startovala, prethodno je potrebno uraditi projekat sa svim potrebnim predradnjama. Projekat je nešto što se ne radi brzo već detaljno i precizno. Za izradu kvalitetetnog projekta potrebno je godinu dana. Nakon toga sledi eksproprijacija zemljišta a onda i početak radova. Sve u svemu, za sve ove nabrojane radnje su potrebne tri godine. Dakle u tom vremenskom periodu Fruškogorski koridor bi mogao da bude kompletno završen", rekao je Rodić.   Ekonomista Milan Kovačević je istakao da se radnje u vezi sa izgradnjom Fruškogorskog koridora sprovode na pogrešan način što ceo projekat čini skupljim i nepovoljnijim kada je reč o srpskoj strani.   "Kada gradite neku saobraćajnicu prvo je potrebno uraditi projekat. Bilo bi dobro da se zna ko je određen da uradi taj posao i koliko će on koštati. Posle toga sledi eksproprijacija zemljišta. Isto tako bi bilo potrebno već sada znati ko je zadužen za taj deo posla. U građevinarstvu je daleko isplativije i jefitinije raditi poslove po fazama. Međutim, nadležni u Srbiji su se odlučili da sve to definišu u okviru dogovora sa kineskim partnerom što će ceo posao učiniti znatno skupljim što nije povoljno za Srbiju", rekao je Kovačević za Demostat.   Taj sajt navodi da dok po pitanju isplativosti izgradnje Fruškogorskog koridora stručna javnost ima podeljeno mišljenje, kada je reč o tome da li tu saobraćajnicu dati u koncesiju ima jedinstven stav da bi tako nešto bilo veoma loše rešenje.   Ranije je naglašavano da se razmatraju različiti modeli i varijante na koji način će se sprovesti izgradnja Fruškogorskog koridora, a neke od njih su javno-privatno partnerstvo, sufinansiranje i kreditiranje. Inače, kao što je to slučaj i sa svim drugim kapitalnim saobraćajnicama u Srbiji, sa izgradnjom Fruškogorskog koridora se takođe kasni. Nadležni su ranije najavljivali da će izgradnja te saobraćajnice početi 2017. godine ali su se ta predviđanja izjalovila, podsetio je Demostat.   Kuda će se protezati Fruškogorski koridor   Projektom je predviđeno da u okviru saobraćajnice Novi Sad-Ruma bude izgrađen dvocevni tunel kroz Frušku goru dugačak 3,5 kilometara, što će ga učiniti najdužim tunelom u Srbiji. Fruškogorski koridor će imati četiri kolovozne trake širine po 3,5 metra, i biće svrstan u takozvane brze saobraćajnice, a ne u autoputeve, jer neće imati zaustavne trake.   Saobraćajnica će se prostirati od Kaćke petlje na putu Novi Sad-Zrenjanin, a sa autoputem E-75 će se ukrštati kod benzinske pumpe "Minut". Koridor će dalje voditi prema Dunavu, zatim preko Fruške gore do autoputa Beograd-Zagreb. Brza saobraćajnica će na sremsku stranu preći preko novog mosta koji treba da se izgradi kod crkve na Tekijama, dalje će voditi prema Bukovcu preko tunela ispod Fruške gore. Tunel će ići prema petlji za Vrdnik, potom će nastaviti ka Rumi.   Izgradnja autoputa Novi Sad-Ruma će biti podeljena u četiri faze. Prva je Ruma-ulaz u tunel kroz Frušku goru, druga je izgradnja tunela dugog 17 kilometara, treća faza je izgradnja izlaza iz tunela do petlje na Mišeluku i četvrta obilaznica oko Petrovaradina.   Fruškogorski koridor povezaće Koridor 10 i Koridor 4 i stvoriti najkraću vezu između Bosne i Rumunije. Najvažniji značaj koridora Novi Sad-Ruma sa tunelom je taj što će se konačno rešiti ogroman problem prolazaka teretnih vozila preko Fruške gore i kroz Irig, kuda prolazi najprometnija saobraćajnica u Srbiji sa dnevnim prosekom prolazaka od 10.000 do 12.000 vozila.  Autor: Demostat Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.  

----------------------------------------------------------

Datum: 27.05.2020

Medij: srbin.info

Link: https://srbin.info/politika/blago-andreju-vucicu-gospodin-advokat-ne-moze-da-ubode-vrata-suda-video/

Autori: https://srbin.info

Teme: Korupcija

Naslov: BLAGO ANDREJU VUČIĆU Gospodin advokat ne može da "ubode" vrata suda (VIDEO)

Stvarno nije fer. Gospodin Đukanović ne može da ubode vrata Prvog osnovnog suda u Beogradu i to sad svi znaju. #onokad glumiš advokata a nikad nisi ušao u sud, pa ne znaš ni gde su vrata. pic.twitter.Blago Andreju Vučiću. Na suđenju sa potpredsednikom Narodne stranke Miroslavom Aleksićem zbog optužbi za "Jovanjicu" zastupa ga SNS narodni poslanik, gospodin Vladimir Đukanović. I taj prekaljeni advokat Đukanović opet je meta podsmeha na društvenim mrežama. Stvarno nije fer. Gospodin Đukanović ne može da "ubode" vrata Prvog osnovnog suda u Beogradu i to sad svi znaju. #onokad glumiš advokata a nikad nisi ušao u sud, pa ne znaš ni gde su vrata. pic.twitter.com/96cSiwukmG - Vladimir Homan (@vlaykovic) May 25, 2020 I evo ga! Prvi put, pa levo… Drugi put… Desno. Već ga znoj obliva, mahnuo je kamerama… Ijao! Ali tu je sudska straža da ga spase blama. Đuka još uvek hoda po Sudu tražeći izlaz. ?? - Oliver Tvit (@OliverTvit) May 26, 2020 I, naravno, korisnici društvenih mreža su u akciji. - Ono kad glumiš advokata a nikad nisi ušao u sud, pa ne znaš ni gde su vrata - jedan je komentar. Stvarno, tviteraši, šta ste na kraj srca. Gospodin Đukanović možda ne zna gde su vrata, jer još nije sišao sa krova, zbog čega je dobio i krivičnu prijavu. malo desno pa levo napred nazad - Mangal (@Opremdemoa) May 26, 2020 Podsetimo, pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu počelo je suđenje po tužbi Andreja Vučića koju je zbog nanošenja duševne boli podneo protiv Miroslava Aleksića, zbog njegove izjave da je vlasnik "Jovanjice" Predrag Koluvija, osumnjičen za uzgoj velike količine marihuane, prilikom hapšenja pozvao brata predsednika Srbije. Aleksić je naveo da je Koluvija bio najveći proizvođač marihuane u Evropi i da je imao direktnu zaštitu funkcionera SNS, koji su posećivali to imanje, "počev od direktora Agencije za borbu protiv korupcije Dragana Sikimića i pokrajinskog sekretara za kapitalna ulaganja Nedeljka Kovačevića, pa do ministra odbrane Aleksandra Vulina". https://t.co/OPP5u3DzbE - SRBIN info (@srbininfo) May 27, 2020 UKOLIKO IMATE ŽELJU DA PODRŽITE RAD PRODUKCIJE "CENTAR" I RAD PORTALA "SRBIN.INFO", DONACIJE MOŽETE UPLATITI PUTEM SLEDEĆIH LINKOVA: 5€ 10€ 20€ 50€ 100€ PayPal PostNet HVALA I BOG VAS BLAGOSLOVIO! Izvor: direktno.rs Oznake: Andrej Vučić, afera "Joavnjica", Vladimir Đukanović, Miroslav Aleksić, SNS advokat, suđenje

----------------------------------------------------------

Datum: 27.05.2020

Medij: cins.rs

Link: https://www.cins.rs/srpski-funkcioneri-na-kosovu-ne-prijavljuju-imovinu-i-prihode-po-srpskom-zakonu/

Autori: Redakcija

Teme: Zlatko Minićza borbu protiv korupcijeSrbija (Transparency Serbia)

Naslov: Srpski funkcioneri na Kosovu ne prijavljuju imovinu i prihode po srpskom zakonu

Stanove, imanja, automobile, kao i zarade koje im se isplaćuju parama građana Srbije, funkcioneri koji rukovode srpskim javnim institucijama na Kosovu uglavnom ne prijavljuju Agenciji za borbu protiv korupcije, iako ih zakon obavezuje. Na pozive iz Beograda funkcioneri se uglavnom odazivaju i daju različita opravdanja - nisu koncentrisani da bi odgovorili, nisu znali da treba da prijave ili su pitali novinare za pomoć."Ne znam, ne mogu sada da se setim da li sam prijavljivao ili nisam prijavljivao (imovinu i prihode), sada sam u samoizolaciji pa ne mogu da se skoncentrišem", rekao je za Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) donedavni v.d. direktora Zdravstvenog centra u Kosovskoj Mitrovici Milan Ivanović.Milan Ivanović; foto: KossevNa Kosovu postoji više od 100 institucija koje su pod ingerencijom Republike Srbije, a Ivanović je samo jedan u nizu funkcionera čija plata se finansira parama građana Srbije, a čijih podataka o imovini i prihodima nema na sajtu srpske Agencije za borbu protiv korupcije.Prema javno dostupnom registru Agencije, tek mali broj aktuelnih javnih funkcionera na Kosovu poštuje zakonsku obavezu da prijavi Prema Zakonu o Agenciji za borbu protiv korupcije, svi funkcioneri su u obavezi da Agenciji dostave izveštaj o imovini i prihodima kada stupe na funkciju. Takođe, dužni su da dostavljaju i godišnji izveštaj, ukoliko ima promena u njihovom imetku u odnosu na prethodni izveštaj i vanredne izveštaje ukoliko u međuvremenu dođu do prihoda koji premašuju nacionalne prosečne godišnje zarade.Izveštaje podnose i dve godine od prestanka funkcije, ukoliko ima promena.Na sajtu Agencije postoji detaljno uputstvo i obrazac koji treba da popune. Oni koji to ne učine čine prekršaj za koji su propisane novčane kazne - od 50.000 do 150.000 dinara za prijavu imovine nakon isteka roka, a ista kazna preti onima koji ne prijave da su stupili na novu funkciju.Ukoliko sakrije ili da lažne podatke o imovini, funkcioner može biti kažnjen i zatvorom od šest meseci do pet godina, što podrazumeva i otkaz i zabranu obavljanja javne službe 10 godina. Da se ista procedura odnosi i na one koji funkcije obavljaju na Kosovu, CINS-u su potvrdili iz Agencije: "Direktori u javnim preduzećima na teritoriji Autonomne pokrajine Kosova i Metohije, čiji je osnivač Republika Srbija, imaju obavezu da podnesu Izveštaj".šta ima od imovine i koliko zarađuje. Podaci izostaju za direktore osnovnih i srednjih škola, javnih i javno-komunalnih preduzeća, dekana, ustanova kulture i socijalne zaštite, zdravstvenih ustanova, pa čak i za predsednike privremenih organa na Kosovu i Metohiji.Tako je, sudeći po kosovskoj Agenciji za borbu protiv korupcije, predsednik Privremenog organa Opštine Zvečan Ivan Todosijević 2017. godine posedovao tri kuće, automobil ševrolet i godišnju platu od 7.800 evra.Zašto tih podataka nema i u srpskoj Agenciji, Todosijević nije želeo da objasni preko telefona. Nakon što smo organizovali susret na Kosovu, Todosijević je prestao da se javlja, čak i da odgovara na poruke.Neki su, pak, prebacivali loptu na druge.Slavko Simić, načelnik Kosovskomitrovačkog upravnog okruga i narodni poslanik Srpske liste u Skupštini Kosova, prema prošlogodišnjim podacima kosovske Agencije poseduje automobil od 7.000 evra koji je dobio na poklon i ušteđevinu u bankama. Za odgovor na pitanje kako je moguće da Agencija u Beogradu nema ove podatke, Simić nas je uputio na svog portparola, koji je ostao bez komentara i ponovo uputio na Simića.Slavko Simić; foto: Ivan Vučković/CINSZlatko Minić iz organizacije Transparentnost Srbija kaže za CINS da ni funkcioner ni institucija ne mogu da dozvole sebi da imaju duple funkcije ili plate ukoliko ne poštuju zakone."Besprizorno je i za jedne i za druge da ostvaruju bilo šta, a da ne ispunjavaju nešto što im je obaveza. Sa druge strane, postavlja se pitanje da li i kako reaguje Agencija za borbu protiv korupcije. Ne može neko imati poseban tretman zato što je na Kosovu ili zato što nije informisan.""Nisam znao da treba" - najčešće opravdanje srpskih funkcioneraSrpski funkcioneri, kako je pokazalo ranije istraživanje CINS-a, najčešće pribegavaju opravdanju da nisu znali da treba da prijave imovinu i prihode.Jedan od njih je i glumac Svetislav Bule Goncić, koji je od 2016. godine direktor Ustanove kulture Vuk Stefanović Karadžić. On je izveštaj dostavio sa 526 dana kašnjenja, a pravdao se da nije znao da to treba da učini niti je imao pravnog savetnika da mu na to ukaže.Slično je tvrdio i aktuelni ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Branislav Nedimović, dok je bio gradonačelnik Sremske Mitrovice. On je za CINS rekao da 2015. nije podneo izveštaj o imovini i prihodima, jer je "zaboravio". Sve to nije opravdanje za kršenje zakona, kaže Zlatko Minić iz Transparentnosti Srbija. "Zakon ne predviđa da bilo ko ima obavezu da podseti funkcionere - ni institucija u kojoj je zaposlen ni sekretarica ni ministarstvo ni partijski drugovi, nego zakon podrazume da neko ko prihvata određenu odgovornost, ko prihvata određenu funkciju, treba da proveri kakve mu obaveze ta funkcija nosi. Kao što zna da li ima pravo na vozača, ili na novčane dodatke, tako bi trebalo da zna da ima obavezu da prijavi imovinu", objašnjava Minić.Inače, kašnjenje u slanju izveštaja, kršenje zabrane vršenja druge funkcije i neprenošenje upravljačkih prava u firmi najčešći su osnov prekršajnih prijava koje je Agencija od 2010. do novembra 2018. podnela u 746 slučajeva.Direktor Centra za socijalni rad u Leposaviću, Gradimir Nastić, nije negirao da je propustio da prijavi imovinu i prihode, ali nije želeo da daje zvanične komentare, već nas je uputio na Ministarstvo. Novinari su kontaktirali Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, odakle su nam rekli da se obratimo Opštini Leposavić koja je Nastića imenovala za direktora. Iz Opštine do objavljivanja teksta nismo dobili odgovor.Drugi funkcioneri su za CINS izneli raznovrsne razloge zbog kojih nisu dostavili svoje izveštaje.Slobodan Mihajlović je direktor Gimnazije u Kosovskoj Mitrovici, a tvrdi da u suštini nema šta da prijavi jer živi u majčinom stanu."Ja sam tek skoro postavljen i prijaviću, nije problem. (…) Pa ja ni nemam imovinu. Prihode da, imovinu ne. (…) Živim u majčinom stanu", rekao je Mihajlović.Njegov sugrađanin, direktor Osnovne škole Sveti Sava Milorad Jovanović, je pitao novinara da li to mora da čini u svakom mandatu, iako, prema podacima sa sajta Agencije za borbu protiv korupcije, on svoju funkciju, kao ni imovinu i prihode, nikada nije prijavio.Jovanović je ljubazno zamolio novinara da ga uputi gde da nađe obrazac koji treba da popuni, a pristao je i da izjavu da pred kamerom. Međutim, kada ga je za snimanje pozvao novinar sa Kosova, Jovanović se predomislio.Veroljub Stanković je dekan Fakulteta za sport i fizičko vaspitanje u Leposaviću od 2015. i za CINS kaže da je "čuo" da ne treba ništa da prijavljuje. Međutim, nije mogao da se seti gde, kada i od koga je to čuo."Pa ne znam, tako se pričalo. (…) Inače, imovina sigurno ne može da se uvećava što tiče plata i toga, jer su plate sve manje i manje", kaže Stanković.Sa druge strane, dekanica Ekonomskog fakulteta Priština sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Tanja Vujović, očigledno je bila upućena jer je Agenciji dostavila izveštaj krajem 2018. godine.Ipak, često opravdanje srpskih funkcionera na Kosovu je da nisu znali da je nužno da to učine.Predsednik Privremenog organa Opštine Kosovska Mitrovica, Aleksandar Spirić, kaže da je "nesporno" da nije prijavio imovinu i prihode. Ovaj funkcioner, koji prema podacima kosovske Agencije ima stan od 72 kvadrata, jedan koji se vodi na suprugu od 60 kvadrata i godišnja primanja 7.800 evra, objašnjava:"Iskreno rečeno, nisam dobio ni neki mejl, ni ne znam. Iskreno da ti kažem. Ali nije to problem, to svakog momenta mogu da prijavim".Uprkos brojnim pozivima i porukama, novinarima se nije javljao gradonačelnik Severne Mitrovice i funkcioner Srpske liste Goran Rakić, koji na Kosovu obavlja nekoliko funkcija, ali imovinu nije prijavio. Prema podacima Agencije za privredne registre, Rakić je i direktor JKP Standard, a od septembra 2019. i zastupnik Fudbalskog kluba Trepča, nasledivši kontroverznog biznismena Milana Radoičića.Goran Rakić; foto: Ivan Vučković/CINSCINS je pitao Agenciju za borbu protiv korupcije da li će protiv funkcionera koji nisu prijavili svoje funkcije na Kosovu, imovinu i prihode, biti pokrenuti postupci, odnosno da li će biti sankcionisani, ali odgovor do objave teksta nije stigao. Pitali smo i zašto se veliki broj ovih funkcionera ne može pronaći na sajtu Agencije u "pretrazi funkcionera", kao i da li je neko od njih ipak poslao izveštaj ali je Agencija propustila da ga objavi.Prijave protiv funkcionera i ranijih godinaOd 2010. do 2018. godine Agencija za borbu protiv korupcije podnela je četiri prijave protiv javnih funkcionera koji rade na Kosovu.U slučaju direktora Instituta za srpsku kulturu u Prištini Dragana Tančića 2017. godine i sudije Osnovnog suda u Kosovskoj Mitrovici Milorada Antića 2016. prekršajne prijave su podnete zbog kašnjenja sa prijavom imovine i prihoda.Detaljnije u bazi postupaka protiv funkcionera na sajtu CINS-a.Zlatko Minić iz Transparentnosti objašnjava da je sasvim moguće da Agencija nije čula za neku zdravstvenu ustanovu na Kosovu ili fakultet, ali čim čuje, mora da reaguje."I sada, ako to do sada nije učinila, bi morala da pokrene postupak", podvlači Minić.Na ovakve postupke funkcionera koji se finansiraju iz budžeta Srbije Kancelarija za Kosovo i Metohiju nije imala komentar.Hvala vam što prenosite tekstove CINS-a! Uz to je potrebno da navedete da ste priču preuzeli od Centra za istraživačko novinarstvo Srbije, kao i link ka tekstu koji prenosite.Više informacija: cins.rs/uslovi-koriscenja/ Povezana istraživanja        

----------------------------------------------------------

Datum: 27.05.2020

Medij: cins.rs

Link: https://www.cins.rs/tag/transparentnost-srbija/

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Transparentnost Srbija

Centar za istraživačko novinarstvo Srbije 2020Poštovani čitaoče,Hvala na poseti.Ako želiš da prijaviš problem anonimno piši nam na broj telefona: 062 10 39 472 putem Signala ( www.youtube.com/signal ), eventualno na Viber ili WhatsApp.Na taj način nam je lakše da sačuvamo tvoj identitet tajnim.Putem Signala ili na adresu Resavska 28/2 nam možeš poslati i dokumentaciju.Tvoj CINS      

----------------------------------------------------------

Datum: 27.05.2020

Medij: cins.rs

Link: https://www.cins.rs/tag/zlatko-minic/

Autori: Redakcija

Teme: Zlatko Minić

Naslov: Zlatko Minić

Centar za istraživačko novinarstvo Srbije 2020Poštovani čitaoče,Hvala na poseti.Ako želiš da prijaviš problem anonimno piši nam na broj telefona: 062 10 39 472 putem Signala ( www.youtube.com/signal ), eventualno na Viber ili WhatsApp.Na taj način nam je lakše da sačuvamo tvoj identitet tajnim.Putem Signala ili na adresu Resavska 28/2 nam možeš poslati i dokumentaciju.Tvoj CINS      

----------------------------------------------------------

Datum: 27.05.2020

Medij: kossev.info

Link: https://kossev.info/srpski-funkcioneri-na-kosovu-ne-prijavljuju-imovinu-i-prihode-po-srpskom-zakonu/

Autori: @KoSSevnews

Teme: Zlatko MinićSrbija (Transparency Serbia)

Naslov: Srpski funkcioneri na Kosovu ne prijavljuju imovinu i prihode po srpskom zakonu

KoSSev je informativni portal sa Severa Kosova. Izveštava o aktuelnim vestima sa Kosova i Metohije i u vezi sa Kosovom, Srbima na Kosovu i Metohiji i kosovskoj političkoj sceni. Stanove, imanja, automobile, kao i zarade koje im se isplaćuju parama građana Srbije, funkcioneri koji rukovode srpskim javnim institucijama na Kosovu uglavnom ne prijavljuju Agenciji za borbu protiv korupcije, iako ih zakon obavezuje. Na pozive iz Beograda funkcioneri se uglavnom odazivaju i daju različita opravdanja - nisu koncentrisani da bi odgovorili, nisu znali da treba da prijave ili su pitali novinare za pomoć."Ne znam, ne mogu sada da se setim da li sam prijavljivao ili nisam prijavljivao (imovinu i prihode), sada sam u samoizolaciji pa ne mogu da se skoncentrišem", rekao je za Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) donedavni v.d. direktora Zdravstvenog centra u Kosovskoj Mitrovici Milan Ivanović.Milan Ivanović, Foto; KoSSevNa Kosovu postoji više od 100 institucija koje su pod ingerencijom Republike Srbije, a Ivanović je samo jedan u nizu funkcionera čija plata se finansira parama građana Srbije, a čijih podataka o imovini i prihodima nema na sajtu srpske Agencije za borbu protiv korupcije.Prema javno dostupnom registru Agencije, tek mali broj aktuelnih javnih funkcionera na Kosovu poštuje zakonsku obavezu da prijavi šta ima od imovine i koliko zarađuje. Podaci izostaju za direktore osnovnih i srednjih škola, javnih i javno-komunalnih preduzeća, dekana, ustanova kulture i socijalne zaštite, zdravstvenih ustanova, pa čak i za predsednike privremenih organa na Kosovu i Metohiji.Tako je, sudeći po kosovskoj Agenciji za borbu protiv korupcije, predsednik Privremenog organa Opštine Zvečan Ivan Todosijević 2017. godine posedovao tri kuće, automobil ševrolet i godišnju platu od 7.800 evra.Zašto tih podataka nema i u srpskoj Agenciji, Todosijević nije želeo da objasni preko telefona. Nakon što smo organizovali susret na Kosovu, Todosijević je prestao da se javlja, čak i da odgovara na poruke.Neki su, pak, prebacivali loptu na druge.Funkcioneri krše zakon neprijavljivanjem imovine i prihodaPrema Zakonu o Agenciji za borbu protiv korupcije, svi funkcioneri su u obavezi da Agenciji dostave izveštaj o imovini i prihodima kada stupe na funkciju. Takođe, dužni su da dostavljaju i godišnji izveštaj, ukoliko ima promena u njihovom imetku u odnosu na prethodni izveštaj i vanredne izveštaje ukoliko u međuvremenu dođu do prihoda koji premašuju nacionalne prosečne godišnje zarade.Izveštaje podnose i dve godine od prestanka funkcije, ukoliko ima promena.Na sajtu Agencije postoji detaljno uputstvo i obrazac koji treba da popune. Oni koji to ne učine čine prekršaj za koji su propisane novčane kazne - od 50.000 do 150.000 dinara za prijavu imovine nakon isteka roka, a ista kazna preti onima koji ne prijave da su stupili na novu funkciju.Ukoliko sakrije ili da lažne podatke o imovini, funkcioner može biti kažnjen i zatvorom od šest meseci do pet godina, što podrazumeva i otkaz i zabranu obavljanja javne službe 10 godina.Da se ista procedura odnosi i na one koji funkcije obavljaju na Kosovu, CINS-u su potvrdili iz Agencije:"Direktori u javnim preduzećima na teritoriji Autonomne pokrajine Kosova i Metohije, čiji je osnivač Republika Srbija, imaju obavezu da podnesu Izveštaj". Slavko Simić, načelnik Kosovskomitrovačkog upravnog okruga i narodni poslanik Srpske liste u Skupštini Kosova, prema prošlogodišnjim podacima kosovske Agencije poseduje automobil od 7.000 evra koji je dobio na poklon i ušteđevinu u bankama. Za odgovor na pitanje kako je moguće da Agencija u Beogradu nema ove podatke, Simić nas je uputio na svog portparola, koji je ostao bez komentara i ponovo uputio na Simića.Zlatko Minić iz organizacije Transparentnost Srbija kaže za CINS da ni funkcioner ni institucija ne mogu da dozvole sebi da imaju duple funkcije ili plate ukoliko ne poštuju zakone."Besprizorno je i za jedne i za druge da ostvaruju bilo šta, a da ne ispunjavaju nešto što im je obaveza. Sa druge strane, postavlja se pitanje da li i kako reaguje Agencija za borbu protiv korupcije. Ne može neko imati poseban tretman zato što je na Kosovu ili zato što nije informisan."Direktor Centra za socijalni rad u Leposaviću, Gradimir Nastić, nije negirao da je propustio da prijavi imovinu i prihode, ali nije želeo da daje zvanične komentare, već nas je uputio na Ministarstvo. Novinari su kontaktirali Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, odakle su nam rekli da se obratimo Opštini Leposavić koja je Nastića imenovala za direktora. Iz Opštine do objavljivanja teksta nismo dobili odgovor. Drugi funkcioneri su za CINS izneli raznovrsne razloge zbog kojih nisu dostavili svoje izveštaje.Slobodan Mihajlović je direktor Gimnazije u Kosovskoj Mitrovici, a tvrdi da u suštini nema šta da prijavi jer živi u majčinom stanu."Ja sam tek skoro postavljen i prijaviću, nije problem. (…) Pa ja ni nemam imovinu. Prihode da, imovinu ne. (…) Živim u majčinom stanu", rekao je Mihajlović.Njegov sugrađanin, direktor Osnovne škole Sveti Sava Milorad Jovanović, je pitao novinara da li to mora da čini u svakom mandatu, iako, prema podacima sa sajta Agencije za borbu protiv korupcije, on svoju funkciju, kao ni imovinu i prihode, nikada nije prijavio.Jovanović je ljubazno zamolio novinara da ga uputi gde da nađe obrazac koji treba da popuni, a pristao je i da izjavu da pred kamerom. Međutim, kada ga je za snimanje pozvao novinar sa Kosova, Jovanović se predomislio."Nisam znao da treba" - najčešće opravdanje srpskih funkcioneraSrpski funkcioneri, kako je pokazalo ranije istraživanje CINS-a, najčešće pribegavaju opravdanju da nisu znali da treba da prijave imovinu i prihode.Jedan od njih je i glumac Svetislav Bule Goncić, koji je od 2016. godine direktor Ustanove kulture Vuk Stefanović Karadžić. On je izveštaj dostavio sa 526 dana kašnjenja, a pravdao se da nije znao da to treba da učini niti je imao pravnog savetnika da mu na to ukaže.Slično je tvrdio i aktuelni ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Branislav Nedimović, dok je bio gradonačelnik Sremske Mitrovice. On je za CINS rekao da 2015. nije podneo izveštaj o imovini i prihodima, jer je "zaboravio".Sve to nije opravdanje za kršenje zakona, kaže Zlatko Minić iz Transparentnosti Srbija."Zakon ne predviđa da bilo ko ima obavezu da podseti funkcionere - ni institucija u kojoj je zaposlen ni sekretarica ni ministarstvo ni partijski drugovi, nego zakon podrazume da neko ko prihvata određenu odgovornost, ko prihvata određenu funkciju, treba da proveri kakve mu obaveze ta funkcija nosi. Kao što zna da li ima pravo na vozača, ili na novčane dodatke, tako bi trebalo da zna da ima obavezu da prijavi imovinu", objašnjava Minić.Inače, kašnjenje u slanju izveštaja, kršenje zabrane vršenja druge funkcije i neprenošenje upravljačkih prava u firmi najčešći su osnov prekršajnih prijava koje je Agencija od 2010. do novembra 2018. podnela u 746 slučajeva.Njegov sugrađanin, direktor Osnovne škole Sveti Sava Milorad Jovanović, je pitao novinara da li to mora da čini u svakom mandatu, iako, prema podacima sa sajta Agencije za borbu protiv korupcije, on svoju funkciju, kao ni imovinu i prihode, nikada nije prijavio.Jovanović je ljubazno zamolio novinara da ga uputi gde da nađe obrazac koji treba da popuni, a pristao je i da izjavu da pred kamerom. Međutim, kada ga je za snimanje pozvao novinar sa Kosova, Jovanović se predomislio.Veroljub Stanković je dekan Fakulteta za sport i fizičko vaspitanje u Leposaviću od 2015. i za CINS kaže da je "čuo" da ne treba ništa da prijavljuje. Međutim, nije mogao da se seti gde, kada i od koga je to čuo."Pa ne znam, tako se pričalo. (…) Inače, imovina sigurno ne može da se uvećava što tiče plata i toga, jer su plate sve manje i manje", kaže Stanković.Sa druge strane, dekanica Ekonomskog fakulteta Priština sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Tanja Vujović, očigledno je bila upućena jer je Agenciji dostavila izveštaj krajem 2018. godine.Ipak, često opravdanje srpskih funkcionera na Kosovu je da nisu znali da je nužno da to učine.Foto: KoSSevPredsednik Privremenog organa Opštine Kosovska Mitrovica, Aleksandar Spirić, kaže da je "nesporno" da nije prijavio imovinu i prihode. Ovaj funkcioner, koji prema podacima kosovske Agencije ima stan od 72 kvadrata, jedan koji se vodi na suprugu od 60 kvadrata i godišnja primanja 7.800 evra, objašnjava:"Iskreno rečeno, nisam dobio ni neki mejl, ni ne znam. Iskreno da ti kažem. Ali nije to problem, to svakog momenta mogu da prijavim".Uprkos brojnim pozivima i porukama, novinarima se nije javljao gradonačelnik Severne Mitrovice i funkcioner Srpske liste Goran Rakić, koji na Kosovu obavlja nekoliko funkcija, ali imovinu nije prijavio. Prema podacima Agencije za privredne registre, Rakić je i direktor JKP Standard, a od septembra 2019. i zastupnik Fudbalskog kluba Trepča, nasledivši kontroverznog biznismena Milana Radoičića.Rakić nakon glasanja/FOTO: KoSSevCINS je pitao Agenciju za borbu protiv korupcije da li će protiv funkcionera koji nisu prijavili svoje funkcije na Kosovu, imovinu i prihode, biti pokrenuti postupci, odnosno da li će biti sankcionisani, ali odgovor do objave teksta nije stigao. Pitali smo i zašto se veliki broj ovih funkcionera ne može pronaći na sajtu Agencije u "pretrazi funkcionera", kao i da li je neko od njih ipak poslao izveštaj ali je Agencija propustila da ga objavi.Prijave protiv funkcionera i ranijih godinaOd 2010. do 2018. godine Agencija za borbu protiv korupcije podnela je četiri prijave protiv javnih funkcionera koji rade na Kosovu.U slučaju direktora Instituta za srpsku kulturu u Prištini Dragana Tančića 2017. godine i sudije Osnovnog suda u Kosovskoj Mitrovici Milorada Antića 2016. prekršajne prijave su podnete zbog kašnjenja sa prijavom imovine i prihoda.Detaljnije u bazi postupaka protiv funkcionera na sajtu CINS-a.Zlatko Minić iz Transparentnosti objašnjava da je sasvim moguće da Agencija nije čula za neku zdravstvenu ustanovu na Kosovu ili fakultet, ali čim čuje, mora da reaguje."I sada, ako to do sada nije učinila, bi morala da pokrene postupak", podvlači Minić.Na ovakve postupke funkcionera koji se finansiraju iz budžeta Srbije Kancelarija za Kosovo i Metohiju nije imala komentar.CINSComments comments Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.                                                

----------------------------------------------------------

Datum: 27.05.2020

Medij: danas.rs

Link: https://www.danas.rs/politika/svi-dokazi-su-u-vucicevom-i-koluvijinom-telefonu/

Autori: @OnlineDanas

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Svi dokazi su u Vučićevom i Koluvijinom telefonu

Suđenje je prekinuto jer je moj advokat Borivoje Borović tražio izuzeće sudije, pošto je bilo potpuno jasno da sudija nije nepristrasan, jer nije dozvolio postavljanje deset ključnih pitanja o kontaktima Andreja Vučića sa "Jovanjicom" i Koluvijom, kaže za Danas Miroslav Aleksić, potpredsednik Narodne stranke, prenoseći utiske sa suđenja po tužbi Andreja Vučića, brata predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koje je počelo u ponedeljak.Foto: FoNet/ Aleksandar Levajkovic Andrej Vučić tereti Aleksića da mu je naneo duševnu bol izjavom da je vlasnik "Jovanjice" Predrag Koluvija, okrivljen za proizvodnju tona marihuane, prilikom hapšenja pozvao brata predsednika Srbije. "Tužno je da je Andreju Vučiću bilo dozvoljeno da na suđenju vređa i mene lično, nazivajući me budalom i Indijancem, i mog advokata za koga je govorio da je lopov i punomoćnik lopovske koalicije, a da sudija nije na to postupio adekvatno, čime je jasno pokazao pristrasnost. To je jedan od razloga zbog kojeg smo zatražili njegovo izuzeće", navodi Aleksić. * Vučićev advokat Vladimir Đukanović vas je optužio da ne govorite istinu i da nemate dokaze o kontaktima Andreja Vučića i Koluvije. - Težina izgovorenih reči meri se i po onome ko ih je izgovorio, a u ovom slučaju je to čovek koji u više pokušaja nije mogao da pronađe ulazna vrata u sud, a reč je o advokatu. Đukanović je u skladu sa njegovim uobičajenim radikalskim manirom i manirom huligana koji pali baklje na krovovima dao sebi za pravo da i ovog puta potpuno okrene teze, jer on ima zadatak da odbrani neodbranjivo. * Da li ste pred sudom izneli konkretne dokaze za svoje tvrdnje, što ste više puta najavili da ćete učiniti? Imate li uopšte dokaze da je Koluvija prilikom hapšenja pozvao Andreja Vučića? - Svi dokazi su u telefonima Andreja Vučića i Predraga Koluvije, što sam više puta i ponovio i zato sam od Tužilaštva za organizovani kriminal tražio veštačenje telefonskih aparata. Pošto znaju da je tačno sve što sam govorio, upregli su čitav pravosudni aparat da sakriju istinu, što je skandal neviđenih razmera. Tako smo u ponedeljak dobili jedan papir iz Tužilaštva za organizovani kriminal sa potpisom zamenice tužioca Dubravke Dmitrović, koja nas obaveštava da tužilaštvo veštačenjem Koluvijinog telefona nije utvrdilo njegovu komunikaciju sa kontaktima koji su u imeniku telefona označeni kao Andrej Vučić i Aleksandar Vučić, u periodu od 13. do 14. novembra 2019. godine, a nema izveštaja o veštačenju aparata i primenjene metodologije. Tužilaštvo, dakle, tvrdi da ako Koluvija u imeniku svog telefona braću Vučić nije označio po imenu i prezimenu, onda to znači da sa njima nije ni razgovarao. Da li je tužilaštvo pomislilo da je moguće da neki od brojeva koje koriste Andrej Vučić ili Aleksandar Vučić u imeniku ne budu zabeleženi baš po njihovom imenu i prezimenu? Da li tako veštače i telefone drugih kriminalaca osumnjičenih za proizvodnju i trgovinu drogom ili su odlučili da i nas i čitavu javnost samo u ovom slučaju prave budalama, pa ako prođe, prođe? Ja im poručujem da im ovakvo brutalno izvrgavanje ruglu čitavog procesa neće proći i da će se puna istina kad-tad saznati. Zato tražim nezavisno veštačenje svih Koluvijinih telefona, konkretno imenika, istorije kontakata i drugih elemenata, kojim će se utvrditi istina. Tražim i da pred sudom svedoče inspektori MUP-a i policajci koji su uključeni u slučaj i koji su hapsili Koluviju, a da se dopis tužilaštva odbaci kao dokaz. Da stvar bude gora, veštačenje na koje se poziva tužiteljka Dubravka Dmitrović obavljeno je na osnovu krivične prijave koju je protiv braće Vučić podneo njihov partijski drugar Miloš Vučević, a ne u sklopu procesa u kojem je Koluvija uhapšen i okrivljen za proizvodnju marihuane. Andrej Vučić je pred sudom rekao da nikada nije saslušan u policiji i tužilaštvu u okviru postupka pokrenutog na osnovu prijave Miloša Vučevića. Predsednikov brat je rekao i da svoje telefone nije predao na veštačenje. To znači da je izveštaj zamenice specijalnog tužioca Dubravke Dmitrović poslužio samo kao podrška Andreju Vučiću, odnosno da je Tužilaštvo za organizovani kriminal predsednikovom bratu poslužilo kao servis u postupku protiv narodnog poslanika. Ovo suđenje potvrđuje da razlog tužbe Andreja Vučića protiv mene nije uvreda časti, jer zato nema osnova, pošto sam obavljajući posao narodnog poslanika iznosio svoja saznanja o aferi "Jovanjica", već je cilj tužbe skretanje pažnje sa tog slučaja i sprege države i predstavnika vlasti sa Koluvijom i proizvodnjom marihuane. * Da li i dalje ostajete pri tvrdnjama koje ste izneli o "Jovanjici"? - Apsolutno stojim iza svega što sam javnosti saopštio o "Jovanjici". Informacije o tome dobio sam direktno iz policije i bezbednosnih službi i one su istinite, što je znaju i braća Vučić, koja zato pokušavaju na sve načine da skrenu pažnju javnosti sa istine da je njihov režim štitio i davao logističku podršku najvećoj proizvodnji marihuane u Evropi. Moja je dužnost kao narodnog poslanika u Skupštini Srbije da javnost obaveštavam o svim saznanjima o slučajevima koji zanimaju građane i tiču se države i tražim od nadležnih organa utvrde odgovornost za taj kriminal. * Šta očekujete od daljeg toka procesa? - Očigledno je da je cilj tužbe koju je Andrej Vučić podneo protiv mene skretanje pažnje sa istrage i odgovornih u državnim institucijama koji su povezani sa uzgojem marihuane na "Jovanjici". Oni pokušavaju da skrenu pažnju sa suštine i da nam nametnu da se bavimo duševnim zdravljem i bolovima Andreja Vučića, dok istovremeno oni o nama na naslovnim stranama svojih tabloida i televizija sa nacionalnom frekvencijom neprekidno objavljuju najbrutalnije laži i monstruozne optužbe. Očekujem, međutim, da će sud u ovom slučaju utvrditi istinu i da će odgovarati svi u lancu najveće proizvodnje marihuane u Evropi, od vrha režima koji je pružao logistiku i zaštitu toj proizvodnji do neposrednih izvršilaca. Stoga se i nisam pozvao na poslanički imunitet, nego sam prihvatio tužbu da barem u parničnom postupku protiv mene mogu da govorim i dokažem vezu naprednjačkog režima sa proizvodnjom marihuane na "Jovanjici", pre svega zato što me do danas niko iz Tužilaštva za organizovani kriminal nije pozvao da dam bilo kakvu zvaničnu izjavu o svim saznanjima koja sam javno iznosio i njima dostavio u formi obaveštenja. Koluvija je uživao zaštitu visokih funkcionera SNS-a koji su posećivali njegovo imanje, počev od direktora Agencije za borbu protiv korupcije Dragana Sikimića i pokrajinskog sekretara za kapitalna ulaganja Nedeljka Kovačevića, pa do ministra odbrane Aleksandra Vulina, direktora Koridora Srbije u večitoj ostavci Zorana Babića i Koluvijinog kuma i člana Gradskog veća Beograda Dragomira Petronijevića. O stepenu njihove bahatosti najbolje govori to što je Koluvija na "Jovanjici" lično držao predavanje predstavnicima MUP-a o organskoj hrani i to 2018. godine, dakle, godinu dana pre hapšenja, kada je na tom dobru uveliko uzgajana marihuana. Afera Jovanjica, Aleksandar Vučić, Andrej Vučić, dokazi, Miroslav Aleksić, SuđenjeBeograd Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas. Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.   Učlani se

----------------------------------------------------------

Datum: 27.05.2020

Medij: backapalankavesti.com

Link: http://backapalankavesti.com/2020/05/27/od-500-000-do-milion-gradjana-iz-inostranstva-trazilo-100-evra-od-srbije/

Autori: @BPdesavanja

Teme: Vladimir Goati

Naslov: Od 500.000 do milion građana iz inostranstva tražilo 100 evra od Srbije

Za pomoć od 100 evra prijavilo se ili je već primilo oko šest miliona građana, a među njima je između 500.000 do milion onih koji žive i rade u inostranstvu.Koliko tačno, nije lako utvrditi jer ni stručnjaci nisu saglasni oko broja ljudi koji imaju državljanstvo Srbije i prebivalište ovde, a rade i žive van zemlje. Različite procene potiču i od toga što mnogi rade samo povremeno u inostranstvu, nemaju stalne dozvole a u računicu se ubacuju i oni sa dvojnim državljanstvom koji borave u Srbiji. Spisak još uvek nije konačan jer prijavljivanje traje do 5. juna, ali se verovatno brojevi neće značajnije menjati. To znači da za ovu meru Vlade nije bilo zainteresovano ili nije moglo da se kvalifikuje oko 700.000 ljudi, nešto iznad 10 odsto, a među njima se procenjuje da je najveći broj upravo onih koji su dugo u inostranstvu i nemaju važeće lične karte, iako im je prebivalište u Srbiji. Ministar finansija Siniša Mali potvrdio je da se od ukupno 6,7 miliona punoletnih, koliko broji birački spisak, više od četiri miliona ljudi prijavilo ili preko interneta ili telefonom. Pre toga, po 100 evra je isplaćeno za oko 1,7 miliona penzionera i oko 160.000 korisnika socijalne pomoći, pa je prema tim podacima među onima na spisku prijavljenih ne mali broj ljudi koji rade i žive u inostranstvu, budući da se smatra da od ukupnog broja upisanih birača, njih oko 1,7 do 1,8 miliona živi van Srbije. Od Ministarstva finansija redakcija Danasa nije dobila potvrdu o koliko je građana reč koji su se prijavili iz inostranstva, kao ni odgovor na pitanje da li je bilo moguće da se neko dva puta prijavi. Nezvanično, međutim, saznaje Danas da mogućnost duple prijave ne postoji jer unošenje matičnog broja to odmah eliminiše. "Mislim da nije realan broj od 1,7 ili 1,8 miliona ljudi van zemlje. U Srbiji živi između 5,5 do 5,6 miliona građana starijih od 18 godina, dok preostali broj do 6,7 punoletnih koliko ih je na biračkom spisku, dakle oko 1,2 miliona čine oni koji rade u inostranstvu. To znači da se bar polovina građana koji rade u inostranstvu, 500 do 600.000 prijavila za taj novac. Oni i dalje ovde imaju prebivalište, lične karte, nalaze se na biračkom spisku i niko sa njega ne može da ih skine, to je njihovo pravo. Neki od njih retko dolaze, drugi su više ovde, a često putuju u inostranstvo, jer nemaju stalne dozvole za rad. Uz to, nekoliko stotina hiljada je sada, zbog epidemije, došlo u zemlju. Oni koji su se zatekli ovde, realno je da su se upisali, mnogi su to mogli da učine i iz inostranstva, onlajn, a mogao je da za njih podnese prijavu i neko od članova porodice. Ljudi su motivisani da uzmu pare, zašto ne bi bili", kaže za Danas Goran Nikolić, urednik onlajn izdanja Ekonomista. On podseća da je uglavnom potcenjen broj ljudi koji žive u zemlji za najmanje 100.000 jer postoji deo populacije koji se ne obuhvati popisom. Prema rečima analitičara Vladimira Goatija, van zemlje zvanično je angažovano ili zaposleno oko 1,8 miliona ljudi koji takođe imaju pravo da se prijave kao i drugi državljani Srbije bez obzira gde se trenutno nalaze. "Iznos od 100 evra nije neka carska suma, ali je ipak privlačna, zašto ostaviti da bude na drugi način upotrebljen novac koji vam pripada. Posebno jer je potreban samo telefonski poziv, a može i neko drugi da to uradi za vas. Računica je realna, ali oko te sume postoje mnoge druge nedoumice. Ona je jednokratno određena svim ljudima, a oni baš nisu jednaki", kaže Goati.

----------------------------------------------------------

Datum: 27.05.2020

Medij: Fonet

Link: http://www.fonet.rs

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: FUNKCIONERI NE PRIJAVLJUJU IMOVINU

FUNKCIONERI NE PRIJAVLJUJU IMOVINUBEOGRAD, 27. maj 2020. (FoNet) - Funkcioneri koji rukovodesrpskim javnim institucijama na Kosovu uglavnom neprijavljuju imovinu Agenciji za borbu protiv korupcije, iakoih zakon obavezuje, objavio je danas Centar za istraživačkonovinarstvo Srbije (CINS).Na Kosovu postoji više od 100 institucija koje su podingerencijom Srbije, a prema dostupnom registru Agencije tekmali broj aktuelnih javnih funkcionera na Kosovu poštujezakonsku obavezu da prijavi šta ima od imovine.CINS je pitao Agenciju za borbu protiv korupcije da li ćeprotiv funkcionera koji nisu prijavili svoje funkcije naKosovu, imovinu i prihode, biti pokrenuti postupci, odnosnoda li će biti sankcionisani, ali odgovor do objave tekstanije stigao. (kraj) vbr/and 10:35

----------------------------------------------------------

Datum: 27.05.2020

Medij: Beta

Link: http://www.beta.rs

Autori: Redakcija

Teme: Informacije od javnog značaja

Naslov: NVO: Sramna odluka Vlade da prikrije informacije o troškovima nabavke medicinske opreme

NVO: Sramna odluka Vlade da prikrije informacije o troškovima nabavke medicinske opremeBEOGRAD, 27. maja 2020. (Beta) - Zaključak Vlade Srbije kojim je odbačen zahtev za pristup informacijama od javnog značaja u vezi nabavke medicinske i druge opreme u cilju suzbijanja pandemije korona virusa je sraman i skandalozan, ocenio je danas Toplički centar za demokratiju i ljudska prava.Iz te nevladine orgnizacije su naveli da se "nedostavljanje informacija o tome kako je država u vreme vanrednog stanja trošila novac gradjana Srbije upravo tim gradjanima, ne može ničim opravdati, ali se može lako razumeti"."Motiv i razlog za skrivanje informacije od javnog značaja imaju samo oni kojima otkrivanje istine ne ide u prilog. U protivnom, ništa bolje po vlast nego da se sama pohvali i na uvid javnosti stavi svaki ugovor koji je sklopila i svaki dinar koji je potrošila u njihovom interesu", stoji u saopštenju.Dodaje se da gradjanima ostaje pitanje "šta se sve još od njih skriva i koliko se na tome o njihovom trošku profitira"."Ako je vlast ovoliko uporna u prikrivanju informacija o troškovima načinjenim da bi se, navodno, zaštitili zdravlje i životi ljudi, koliko i šta se tek skriva, fingira i lažira u poslovima koji nisu u toj meri vidljivi i ne bude takvo interesovanje javnosti", upitali su iz Topličkog centra za demokratiju i ljudska prava.

----------------------------------------------------------

Datum: 27.05.2020

Medij: danas.rs

Link: https://www.danas.rs/politika/cins-funkcioneri-u-srpskim-institucijama-na-kosovu-ne-prijavljuju-imovinu/

Autori: @OnlineDanas

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: CINS: Funkcioneri u srpskim institucijama na Kosovu ne prijavljuju imovinu

Funkcioneri koji rukovode srpskim javnim institucijama na Kosovu uglavnom ne prijavljuju imovinu Agenciji za borbu protiv korupcije, iako ih zakon obavezuje, objavio je danas Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS).Južna Mitrovica Foto: Jovana Diković Na Kosovu postoji više od 100 institucija koje su pod ingerencijom Srbije, a prema dostupnom registru Agencije tek mali broj aktuelnih javnih funkcionera na Kosovu poštuje zakonsku obavezu da prijavi šta ima od imovine. CINS je pitao Agenciju za borbu protiv korupcije da li će protiv funkcionera koji nisu prijavili svoje funkcije na Kosovu, imovinu i prihode, biti pokrenuti postupci, odnosno da li će biti sankcionisani, ali odgovor do objave teksta nije stigao. Agencija za borbu protiv korupcije, CINS, funkcioneri, imovina, KosovoBeograd Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas. Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.   Učlani se

----------------------------------------------------------

Datum: 27.05.2020

Medij: naslovi.net

Link: https://naslovi.net/2020-05-27/nova-ekonomija/danas-nabavka-medicinske-opreme-ostaje-tajna/25501693

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Danas: Nabavka medicinske opreme ostaje tajna

Nova ekonomija pre 3 minutaRepublički fond za zdravstveno osiguranje od 8. maja nije odgovorio Savetu za borbu protiv korupcije koje je usluge tokom vanrednog stanja Srbija platila iz budžeta, a koje je dobila po osnovu donacija, piše Danas. Savet je juče poslao urgenciju Vladi Srbije, telu koje ga je osnovalo, insistirajući na dostavljaju traženih podataka. Danas podseća da slična pitanja od državnih organa traži i Transparentnost Srbija. Ova organizacija je zatražila u aprilu da se objavi

----------------------------------------------------------

Datum: 27.05.2020

Medij: novaekonomija.rs

Link: https://novaekonomija.rs/vesti-iz-zemlje/danas-nabavka-medicinske-opreme-ostaje-tajna

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)nabavke

Naslov: Danas: Nabavka medicinske opreme ostaje tajna

Danas: Nabavka medicinske opreme ostaje tajnaFoto: Pixabay pre 39 minuta 11:14 Danas 0 komentaraRepublički fond za zdravstveno osiguranje od 8. maja nije odgovorio Savetu za borbu protiv korupcije koje je usluge tokom vanrednog stanja Srbija platila iz budžeta, a koje je dobila po osnovu donacija, piše Danas.Savet je juče poslao urgenciju Vladi Srbije, telu koje ga je osnovalo, insistirajući na dostavljaju traženih podataka.Danas podseća da slična pitanja od državnih organa traži i Transparentnost Srbija. Ova organizacija je zatražila u aprilu da se objavi spisak primljenih donacija kao i podaci o javnim nabavkama tokom pandemije.

----------------------------------------------------------

Datum: 27.05.2020

Medij: rs.n1info.com

Link: http://rs.n1info.com/Vesti/a603750/CINS-Srpski-funkcioneri-na-Kosovu-ne-prijavljuju-imovinu-po-srpskom-zakonu.html

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcijeMinićSrbija (Transparency Serbia)

Naslov: CINS: Srpski funkcioneri na Kosovu ne prijavljuju imovinu po srpskom zakonu

Autor:CINSStanove, imanja, automobile, kao i zarade koje im se isplaćuju parama građana Srbije, funkcioneri koji rukovode srpskim javnim institucijama na Kosovu uglavnom ne prijavljuju Agenciji za borbu protiv korupcije, iako ih zakon obavezuje, objavio je Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS).Na pozive iz Beograda funkcioneri se uglavnom odazivaju i daju različita opravdanja - nisu koncentrisani da bi odgovorili, nisu znali da treba da prijave ili su pitali novinare za pomoć, navodi CINS."Ne znam, ne mogu sada da se setim da li sam prijavljivao ili nisam prijavljivao (imovinu i prihode), sada sam u samoizolaciji, pa ne mogu da se skoncentrišem", rekao je za Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) donedavni v.d. direktora Zdravstvenog centra u Kosovskoj Mitrovici Milan Ivanović.Na Kosovu postoji više od 100 institucija koje su pod ingerencijom Republike Srbije, a Ivanović je samo jedan u nizu funkcionera čija plata se finansira parama građana Srbije, a čijih podataka o imovini i prihodima nema na sajtu srpske Agencije za borbu protiv korupcije, navodi CINS.Prema javno dostupnom registru Agencije, tek mali broj aktuelnih javnih funkcionera na Kosovu poštuje zakonsku obavezu da prijavi šta ima od imovine i koliko zarađuje. Podaci izostaju za direktore osnovnih i srednjih škola, javnih i javno-komunalnih preduzeća, dekana, ustanova kulture i socijalne zaštite, zdravstvenih ustanova, pa čak i za predsednike privremenih organa na Kosovu i Metohiji, navodi CINS.Tako je, sudeći po kosovskoj Agenciji za borbu protiv korupcije, predsednik Privremenog organa Opštine Zvečan Ivan Todosijević 2017. godine posedovao tri kuće, automobil ševrolet i godišnju platu od 7.800 evra. Zašto tih podataka nema i u srpskoj Agenciji, Todosijević nije želeo da objasni preko telefona.Nakon što je CINS organizovao susret na Kosovu, Todosijević je prestao da se javlja, čak i da odgovara na poruke.Neki su, dodaje se u tekstu, prebacivali loptu na druge. Slavko Simić, načelnik Kosovskomitrovačkog upravnog okruga i narodni poslanik Srpske liste u Skupštini Kosova, prema prošlogodišnjim podacima kosovske Agencije poseduje automobil od 7.000 evra koji je dobio na poklon i ušteđevinu u bankama. Za odgovor na pitanje kako je moguće da Agencija u Beogradu nema ove podatke, Simić je novinara CINS-a uputio na svog portparola, koji je ostao bez komentara i ponovo uputio na Simića.Zlatko Minić iz organizacije Transparentnost Srbija kaže za CINS da ni funkcioner ni institucija ne mogu da dozvole sebi da imaju duple funkcije ili plate ukoliko ne poštuju zakone."Besprizorno je i za jedne i za druge da ostvaruju bilo šta, a da ne ispunjavaju nešto što im je obaveza. Sa druge strane, postavlja se pitanje da li i kako reaguje Agencija za borbu protiv korupcije. Ne može neko imati poseban tretman zato što je na Kosovu ili zato što nije informisan".Direktor Centra za socijalni rad u Leposaviću, Gradimir Nastić, nije negirao da je propustio da prijavi imovinu i prihode, ali nije želeo da daje zvanične komentare, već nas je uputio na Ministarstvo.Novinari su kontaktirali Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, odakle su nam rekli da se obratimo Opštini Leposavić koja je Nastića imenovala za direktora.Iz Opštine do objavljivanja teksta nismo dobili odgovor. Drugi funkcioneri su za CINS izneli raznovrsne razloge zbog kojih nisu dostavili svoje izveštaje.Veroljub Stanković je dekan Fakulteta za sport i fizičko vaspitanje u Leposaviću od 2015. i za CINS kaže da je "čuo" da ne treba ništa da prijavljuje. Međutim, nije mogao da se seti gde, kada i od koga je to čuo.Predsednik Privremenog organa Opštine Kosovska Mitrovica, Aleksandar Spirić, kaže da je "nesporno" da nije prijavio imovinu i prihode. Ovaj funkcioner, koji prema podacima kosovske Agencije ima stan od 72 kvadrata, jedan koji se vodi na suprugu od 60 kvadrata i godišnja primanja 7.800 evra, objašnjava: "Iskreno rečeno, nisam dobio ni neki mejl, ni ne znam. Iskreno da ti kažem. Ali nije to problem, to svakog momenta mogu da prijavim".Uprkos brojnim pozivima i porukama, novinarima se nije javljao gradonačelnik Severne Mitrovice i funkcioner Srpske liste Goran Rakić, koji na Kosovu obavlja nekoliko funkcija, ali imovinu nije prijavio. Prema podacima Agencije za privredne registre, Rakić je i direktor JKP Standard, a od septembra 2019. i zastupnik Fudbalskog kluba Trepča, nasledivši kontroverznog biznismena Milana Radoičića.CINS je pitao Agenciju za borbu protiv korupcije da li će protiv funkcionera koji nisu prijavili svoje funkcije na Kosovu, imovinu i prihode, biti pokrenuti postupci, odnosno da li će biti sankcionisani, ali odgovor do objave teksta nije stigao.Pitali su i, kako prenose, zašto se veliki broj ovih funkcionera ne može pronaći na sajtu Agencije u "pretrazi funkcionera", kao i da li je neko od njih ipak poslao izveštaj ali je Agencija propustila da ga objavi.Detaljnije i o još nekim funkcionerima na cins.rs.                    

----------------------------------------------------------

Datum: 27.05.2020

Medij: pink.rs

Link: https://pink.rs/politika/210798/vucic-u-smederevskoj-palanci-moramo-da-budemo-odgovorni-i-da-cuvamo-mir-i-stabilnost-za-nas-narod-na-kosovu-i-metohiji

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: VUČIĆ U SMEDEREVSKOJ PALANCI: Moramo da budemo odgovorni i da čuvamo mir i stabilnost za naš narod na Kosovu i Metohiji!

Pratite uživo na TV Pink i Pink.rs obraćanje predsednika Srbije Aleksandra Vučića iz Smederevske Palanke nakon postavljanja kamena temeljca i otpočinjanja radova na fabrici KyungshinCablesa. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić prisustvuje ceremoniji postavljanja kamena temeljca budućeg postrojenja kompanije KyungshinCable u Smederevskoj Palanci. Zahvaljujući ovoj investiciji od 20 miliona evra industrijska zona Guberaš u Smederevskoj Palanci postaće dom najmodernije fabrike za proizvodnju elektičnih baterija koja napajaju vozila, i po završetku radova zapošljavaće 700 ljudi. Predsednik Srbije se zahvalio na novoj investiciji koja dolazi u Srbiju iz Koreje. Ističe da korejske investicije znače i ogroman napredak za zemlju u koju se ulaže.  Foto: TV Pink Printscreen - Zato sam molio prijatelje iz Koreje da nam pomognu. Hvala na trudu, ambiciji i tome što ste izabrali Srbiju - kaže Vučić. Srbija je bila u konkurenciji sa Turskom, Bugarskom i Albanijom, ali je uspela da pobedi u odluci za ulaganje. Ističe i da zna šta je nekada bila Smederevska Palanka, a da jedna ovakva fabrika znači da će u ovaj grad doći još novih invehsticija i sličnih fabrika.  - Znam koliko smo se trudili da menjamo stvari u Podunavskom okrugu, pa smo tako dovde došli novim putem. Ulažemo 25-30 miliona evra u Opštu bolnicu u Smederevskoj Palanci i pitam vas kada smo mogli da sanjamo da se ovoliki novac uloži u ovu bolnicu? Ovde ćemo imati najmoderniju bolnicu i najbolju zdravstvenu zaštitu - ističe predsednik. Foto: TV Pink Printscreen Kaže i da će ova fabrika zaposliti 700 ljudi, da će biti mnogo više novca za ovu opštinu, a da će velike koristi od ove investicije imati ceo podunavski okrug.  - Ovo je dugoročno ulaganje i ova fabrika pravi delove za automobile koji su budućnost sveta. Zato će i ovaj kraj imati budućnost i vreme je da, oni koji su otišli, razmisle o vraćanju, a oni koji su razmišljali da odu, da ostanu - rekao je Vučić na svečanosti.  Foto: TV Pink Printscreen On se još jednom zahvalio investitorima, ističući da zaposleni predstavljaju Srbiju, koja je takođe uložila novac za dolazak fabrike. - Za šest meseci ovde ćete videti velelepnu fabriku u kojoj će raditi najbolji radnici ovog kraja. Mnogo smo se trudili i mučili oko Smederevske Palanke, Velike Plane, Smedereva... Uvek imamo bezbroj problema, ali smo se uvek borili da podignemo ovaj kraj Srbije i donekle smo uspeli. Očekivanja svakog stanovnika su velika, a deca će imati bolju i sigurniju budućnost - rekao je Vučić, nakon toga početak radova simbolično je obeležen potpisivanjem kamena temeljca. ''PONOSAN SAM NA INVESTICIJU KOJA ĆE ZAPOSLITI NAJMANJE 700 LJUDI'' Vučić je rekao da je ponosan na investiciju koja će zaposliti najmanje 700 ljudi, a koja će značiti nove prihode za opštinu. Podsetio je na rekonstrukciju Opšte bolnice, što će biti "pozitivna injekcija" za ljude da vrate poverenje u svoju državu i požele da ovde ostanu. - Vrednost investicije fabrike je 20 miliona evra i reč je o dugoročnoj proizvodnji. Kompanija šalje dodatni signal ostalim korejskim investitorima da dođu i ulažu, a pokazalo se da imamo bolju investicionu klimu i od Turske, i od Albanije, i od Bugarske. Čestitam svima koji su se borili da investitori izaberu baš našu državu za ulaganje - rekao je Vučić nakon svečanosti polaganja kamena temeljca. Odgovarajući na pitanja novinara, Vučić je rekao da lokalnim samoupravama nije lako, budući da imaju male prihode, te da se mnogo moraju oslanjati na Republiku. - Važno je da radimo kao tim, bez toga ne bi bilo ni rezultata - kaže Vučić. Foto: TV Pink Printscreen Ističe i da Srbija ima najviše direktnih stranih investicija u regionu, te da je važno da velike fabrike i kompanije treba da budu oslonac za ceo privatni sektor. Upravo zato se radilo na tome da investicije budu "raštrkane" svuda po Srbiji. Odgovarajući na pitanja novinara o Kosovu, Vučić kaže da se trudi da gradi pristojne odnose sa Prištinom kako bi se sačuvali mir i stabilnost, ali da mu je "teško da pohvata i razume šta rade jedni, a šta rade drugi".   Kada je reč o zabrani prelaska granice i ulasku u Crnu Goru građanima Srbije, Vučić kaže da je ovo politička odluka, bez sumnje.  Foto: TV Pink Printscreen - Imali smo puno testiranih na koronavirus, nismo krili podatke, i možda smo i imali puno zaraženih, ali ih više nemamo. Nemačka ima 30 puta više mrtvih nego Srbija i kako oni mogu, a mi ne možemo? Kako mogu Austrija i Slovenija koje takođe imaju više mrtvih? Najbolje da ne testiramo nikoga, kao neki u regionu, ili da testiramo 19 ljudi pa da kažemo da, na tu cifru, imamo jednog ili nijednog obolelog - kaže Vučić. Srbija, kako kaže, "neće ulaziti u to blato", neće zaustavljati građane Crne Gore i držaće svoje granice otvorenim, što je i u evropskom, i u srpskom duhu. ''MI ŽELIMO DA BUDEMO OTVORENI'' - Zatvaranjem granica, kaznili bismo i 30 odsto Srba koji dole žive. Što se tiče "Montenegro erlajnsa", kako bismo razdvajali ljude, brojali im krvna zrnca i slično?! Ne plašimo se tržišne utakmice, dođite gde hoćete, a njima hvala što su pokazali šta misle o nama. Svojim postupcima više govore o sebi, nego o nama. Svi građani Crne Gore su dobrodošli u našoj zemlji, a mi moramo da se ponašamo odgovorno - kaže Vučić. Kada je reč o prosečnoj plati u fabrici KyungshinCable, predsednik kaže da sa konkurencijom rastu i plate. Podseća da je minimalac povećan i da nije kraj, odnosno da će minimalac nastaviti da se povećava.  Odgovarajući na pitanje o Crnoj Gori, Vučić kaže da će Srbija zaštiti svoje građane od članova kriminalnih grupacija iz Crne Gore, te da će za njih 50ak biti zabranjen ulazak u zemlju.  Kaže da zabrana za "Montenegro erlajns" nije recipročna mera, već logična reakcija, budući da u slučaju da njihovi avioni slete na beogradski aerodrom, putnicima bi se moralo ispitivalo poreklo, morala bi da se "broje krvna zrnca" i slično.  - Ko je lud da to radi? Da naši policajci proveravaju da li je neko Srbin ili nije i da ga ispraćaju sa aviona? Pa, kome je to normalno? - zapitao je predsednik. Vučić je rekao da, uvođenjem potpunog reciprociteta, postajemo isti kao oni, da je to dokaz slabosti, a ne snage, te da Srbija hoće da ostane otvorena za svoju braću. - To što se ne slažemo sa politikom, ne treba da menja naš odnos prema narodu. Imamo li veće braće od Crnogoraca - zapitao je Vučić. Ističe i da je ponosan na to što veliki broj Crnogoraca bira Srbiju za studiranje i kaže da ne želi da zemlja ostane zatvorena, naprotiv, otvaranje granica jedva je dočekano.  ''PLANA I SMEDEREVSKA PALANKA ĆE BITI NA GLAVNOM PUTU KORIDORA 10'' - Ekonomija mora da nastavi da radi, a to nije moguće teranjem inata. Crnogorci su ovakvom odlukom samo sebi uništili nekoliko dana, nedelja, možda i meseci sezone, zarade... Ja na njihovom mestu to nikada ne bih uradio, ali to je njihova odluka - kaže Vučić. #Aleksandar Vučić

----------------------------------------------------------

Datum: 27.05.2020

Medij: luftika.rs

Link: https://luftika.rs/srpski-funkcioneri-kosovo-imovina/

Autori: Redakcija

Teme: Zlatko MinićSrbija (Transparency Serbia)

Naslov: Nisu znali da treba: Srpski funkcioneri na Kosovu ne prijavljuju imovinu po srpskom zakonu

Stanove, imanja, automobile, kao i zarade koje im se isplaćuju parama građana Srbije, funkcioneri koji rukovode srpskim javnim institucijama na Kosovu uglavnom ne prijavljuju Agenciji za borbu protiv korupcije, iako ih zakon obavezuje, objavio je Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS).Ne mogu da se seteNa pozive iz Beograda funkcioneri se uglavnom odazivaju i daju različita opravdanja - nisu koncentrisani da bi odgovorili, nisu znali da treba da prijave ili su pitali novinare za pomoć, navodi CINS. - Ne znam, ne mogu sada da se setim da li sam prijavljivao ili nisam prijavljivao (imovinu i prihode), sada sam u samoizolaciji, pa ne mogu da se skoncentrišem - rekao je za Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) donedavni v.d. direktora Zdravstvenog centra u Kosovskoj Mitrovici Milan Ivanović.Na Kosovu postoji više od 100 institucija koje su pod ingerencijom Republike Srbije, a Ivanović je samo jedan u nizu funkcionera čija plata se finansira parama građana Srbije, a čijih podataka o imovini i prihodima nema na sajtu srpske Agencije za borbu protiv korupcije, navodi CINS.Prema javno dostupnom registru Agencije, tek mali broj aktuelnih javnih funkcionera na Kosovu poštuje zakonsku obavezu da prijavi šta ima od imovine i koliko zarađuje.Podaci izostaju za direktore osnovnih i srednjih škola, javnih i javno-komunalnih preduzeća, dekana, ustanova kulture i socijalne zaštite, zdravstvenih ustanova, pa čak i za predsednike privremenih organa na Kosovu i Metohiji, navodi CINS.Tako je, sudeći po kosovskoj Agenciji za borbu protiv korupcije, predsednik Privremenog organa Opštine Zvečan Ivan Todosijević 2017. godine posedovao tri kuće, automobil ševrolet i godišnju platu od 7.800 evra.Zašto tih podataka nema i u srpskoj Agenciji, Todosijević nije želeo da objasni preko telefona. Nakon što je CINS organizovao susret na Kosovu, Todosijević je prestao da se javlja, čak i da odgovara na poruke.Neki su, dodaje se u tekstu, prebacivali loptu na druge.Slavko Simić, načelnik Kosovskomitrovačkog upravnog okruga i narodni poslanik Srpske liste u Skupštini Kosova, prema prošlogodišnjim podacima kosovske Agencije poseduje automobil od 7.000 evra koji je dobio na poklon i ušteđevinu u bankama.Za odgovor na pitanje kako je moguće da Agencija u Beogradu nema ove podatke, Simić je novinara CINS-a uputio na svog portparola, koji je ostao bez komentara i ponovo uputio na Simića. Zlatko Minić iz organizacije Transparentnost Srbija kaže za CINS da ni funkcioner ni institucija ne mogu da dozvole sebi da imaju duple funkcije ili plate ukoliko ne poštuju zakone.- Besprizorno je i za jedne i za druge da ostvaruju bilo šta, a da ne ispunjavaju nešto što im je obaveza. Sa druge strane, postavlja se pitanje da li i kako reaguje Agencija za borbu protiv korupcije. Ne može neko imati poseban tretman zato što je na Kosovu ili zato što nije informisan.Direktor Centra za socijalni rad u Leposaviću, Gradimir Nastić, nije negirao da je propustio da prijavi imovinu i prihode, ali nije želeo da daje zvanične komentare, već nas je uputio na Ministarstvo.Novinari su kontaktirali Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, odakle su nam rekli da se obratimo Opštini Leposavić koja je Nastića imenovala za direktora.Iz Opštine do objavljivanja teksta nisu dobili odgovor. Drugi funkcioneri su za CINS izneli raznovrsne razloge zbog kojih nisu dostavili svoje izveštaje. Veroljub Stanković je dekan Fakulteta za sport i fizičko vaspitanje u Leposaviću od 2015. i za CINS kaže da je "čuo" da ne treba ništa da prijavljuje. Međutim, nije mogao da se seti gde, kada i od koga je to čuo.Rakić se ne javljaPredsednik Privremenog organa Opštine Kosovska Mitrovica, Aleksandar Spirić, kaže da je "nesporno" da nije prijavio imovinu i prihode.Ovaj funkcioner, koji prema podacima kosovske Agencije ima stan od 72 kvadrata, jedan koji se vodi na suprugu od 60 kvadrata i godišnja primanja 7.800 evra, objašnjava:- Iskreno rečeno, nisam dobio ni neki mejl, ni ne znam. Iskreno da ti kažem. Ali nije to problem, to svakog momenta mogu da prijavim.Uprkos brojnim pozivima i porukama, novinarima se nije javljao gradonačelnik Severne Mitrovice i funkcioner Srpske liste Goran Rakić, koji na Kosovu obavlja nekoliko funkcija, ali imovinu nije prijavio.Prema podacima Agencije za privredne registre, Rakić je i direktor JKP Standard, a od septembra 2019. i zastupnik Fudbalskog kluba Trepča, nasledivši kontroverznog biznismena Milana Radoičića.CINS je pitao Agenciju za borbu protiv korupcije da li će protiv funkcionera koji nisu prijavili svoje funkcije na Kosovu, imovinu i prihode, biti pokrenuti postupci, odnosno da li će biti sankcionisani, ali odgovor do objave teksta nije stigao.Pitali su i, kako prenose, zašto se veliki broj ovih funkcionera ne može pronaći na sajtu Agencije u "pretrazi funkcionera", kao i da li je neko od njih ipak poslao izveštaj ali je Agencija propustila da ga objavi.U Peći je nekada živelo 20.000 Srba, a danas živi samo jedna osoba - Rumena Ljubić (VIDEO)Ne zaboravite da lajkujete Luftiku

----------------------------------------------------------

Datum: 27.05.2020

Medij: danas.rs

Link: https://www.danas.rs/drustvo/zasto-vlast-krije-informacije-o-nabavci-medicinske-opreme/

Autori: @OnlineDanas

Teme: Nemanja NenadićnabavkeSrbija (Transparency Serbia)

Naslov: Zašto vlast krije informacije o nabavci medicinske opreme?

Volja najviših državnih zvaničnika da se hvale sopstvenim zalaganjem u nabavljanju medicinske opreme neophodne za borbu protiv epidemije virusa korona obrnuto je proporcionalna njihovoj spremnosti da daju precizne podatke o tom zalaganju.Foto: BETAPHOTO/ KLINICKI CENTAR NIS Upravo iz tog razloga javnost i dalje može samo da nagađa koliko opreme i sanitetskog materijala je, i po kojoj ceni, Srbija kupila tokom vanrednog stanja, koliko je dobila u donacijama, a koliko sama donirala. Ova pitanja, Savet za borbu protiv korupcije je 8. maja, neposredno po okončanju vanrednog stanja poslao Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje (RFZO). Odgovori, međutim, još uvek nisu stigli. Iz toga razloga je Savet juče poslao urgenciju Vladi Srbije, telu koje ga je i osnovalo, insistirajući na dostavljanju traženih podataka. - Svaki izveštaj koji smo do sada napisali temeljio se na dokazima. U medijima su se pojavljivale indicije da je bilo zloupotreba prilikom nabavke opreme i nas su novinari svakodnevno zvali raspitujući se šta Savet tim povodom preduzima. Međutim, mi bez preciznih informacija ne možemo da ustanovimo da li je tokom vanrednog stanja bilo zloupotreba prilikom nabavki medicinske opreme. Svakako da očekujemo da nam se traženi podaci dostave, kaže za Danas članica Saveta Jelisaveta Vasilić, napominjući da je uz urgenciju Vladi, planirana i žalba Povereniku za informacije od javnog značaja. Spisak pitanja koje je Savet za borbu protiv korupcije poslao RFZO-u obuhvata i koje usluge je, tokom vanrednog stanja, Srbija platila iz budžeta, a koje je dobila po osnovu donacija. Takođe je tražen i naziv donatora koji su te usluge platili. Slična pitanja već duže od dva meseca postavljaju i predstavnici organizacije Transparentnost Srbija. Oni su sredinom aprila pozvali Ministarstvo finansija da sačine sveobuhvatni pregled primljenih donacija i objave ga na svom sajtu, a potom i redovno ažurira. U istom periodu su u pismu pozvali predsednika Srbije Aleksandra Vučića da, u meri u kojoj je to moguće, objavi podatke o javnim nabavkama. Ipak, kako navodi Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti, nijedan od njihovih zahteva nije uvažen. - Ne postoji nijedan pravni osnov da se svi ti podaci ne objavljuju. Sakrivanjem podataka o javnim nabavkama, ali i kontradiktornim izjavama zvaničnika na ovu temu, samo se podgreva sumnja da nešto u tim poslovima nije urađeno kako treba, kaže Nenadić. On naglašava da Zakon o javnim nabavkama dozvoljava zaobilaženje određenih procedura kada je u pitanju ugroženost ljudskog života, ali da to i ne znači da nijedan podatak o nabavkama opreme i donacijama ne treba da bude javan. - Oprema je nabavljana javnim sredstvima i tačne informacije o tome su morale biti javne još za vreme vanrednog stanja, a pogotovo od kada je ono okončano, navodi Nenadić. U odsustvu preciznih podataka, javnost je do zaključka o vrsti opreme koja se nabavlja gotovo isključivo mogla da dođe na osnovu izjava predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Pa tako je on 21. aprila izjavio da će u utorak ili sredu u Srbiju stići 200 pokretnih respiratora i da će Srbija u četvrtak imati 15 miliona zaštitnih maski koje će biti upućene u apoteke. Nekoliko dana kasnije izjavio je da očekuje da još nekoliko stotina respiratora bude dopremljeno u Srbiju u narednih 10 do 12 dana. - Mi smo kupili, verovali ili ne, 2.200 respiratora. U ovom trenutku, na današnji dan. Onih 573 koje smo raspodelili i već su stigli, o njima ne pričam. Mi njih nemamo u zemlji. Dešava se svetsko čudo. Opšta je jagma i tuča za respiratorima", rekao je Vučić za RTS početkom aprila. U jednom od javnih nastupa, Vučić je takođe izjavio da će, kada se sve ovo završi, naciji podneti izveštaj. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da podstiče nadležne državne organe da što pre naprave i daju javnosti izveštaj o nabavci respiratora, jer je uveren da su sve radili po zakonu, a u teškim uslovima. informacije, medicinska oprema, RFZO, savet za borbu protiv korupcije, Vlada SrbijeBeograd Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas. Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.   Učlani se

----------------------------------------------------------

Datum: 27.05.2020

Medij: energyobserver.com

Link: http://energyobserver.com/sr/post/23976

Autori: Sijka Pistolova

Teme: Zlatko MinićSrbija (Transparency Serbia)

Naslov: CINS / SRPSKI FUNKCIONERI NA KOSOVU NE PRIJAVLJUJU KUĆE, AUTOMOBILE I PLATE PO SRPSKOM ZAKONU

Energyobserver.com je sajt sa informacijamo o energetici, sa posebnim akcentom na energetsku situaciju u jugoistočnoj Evropi. Stanove, imanja, automobile, kao i zarade koje im se isplaćuju parama građana Srbije, funkcioneri koji rukovode srpskim javnim institucijama na Kosovu uglavnom ne prijavljuju Agenciji za borbu protiv korupcije, iako ih zakon obavezuje. Na pozive iz Beograda funkcioneri se uglavnom odazivaju i daju različita opravdanja - nisu koncentrisani da bi odgovorili, nisu znali da treba da prijave ili su pitali novinare za pomoć. "Ne znam, ne mogu sada da se setim da li sam prijavljivao ili nisam prijavljivao (imovinu i prihode), sada sam u samoizolaciji pa ne mogu da se skoncentrišem", rekao je za Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) donedavni v.d. direktora Zdravstvenog centra u Kosovskoj Mitrovici Milan Ivanović. Na Kosovu postoji više od 100 institucija koje su pod ingerencijom Republike Srbije, a Ivanović je samo jedan u nizu funkcionera čija plata se finansira parama građana Srbije, a čijih podataka o imovini i prihodima nema na sajtu srpske Agencije za borbu protiv korupcije.Prema javno dostupnom registru Agencije, tek mali broj aktuelnih javnih funkcionera na Kosovu poštuje zakonsku obavezu da prijaviFunkcioneri krše zakon neprijavljivanjem imovine i prihodaPrema Zakonu o Agenciji za borbu protiv korupcije, svi funkcioneri su u obavezi da Agenciji dostave izveštaj o imovini i prihodima kada stupe na funkciju. Takođe, dužni su da dostavljaju i godišnji izveštaj, ukoliko ima promena u njihovom imetku u odnosu na prethodni izveštaj i vanredne izveštaje ukoliko u međuvremenu dođu do prihoda koji premašuju nacionalne prosečne godišnje zarade.Izveštaje podnose i dve godine od prestanka funkcije, ukoliko ima promena.Na sajtu Agencije postoji detaljno uputstvo i obrazac koji treba da popune. Oni koji to ne učine čine prekršaj za koji su propisane novčane kazne - od 50.000 do 150.000 dinara za prijavu imovine nakon isteka roka, a ista kazna preti onima koji ne prijave da su stupili na novu funkciju.Ukoliko sakrije ili da lažne podatke o imovini, funkcioner može biti kažnjen i zatvorom od šest meseci do pet godina, što podrazumeva i otkaz i zabranu obavljanja javne službe 10 godina.Da se ista procedura odnosi i na one koji funkcije obavljaju na Kosovu, CINS-u su potvrdili iz Agencije:"Direktori u javnim preduzećima na teritoriji Autonomne pokrajine Kosova i Metohije, čiji je osnivač Republika Srbija, imaju obavezu da podnesu Izveštaj".šta ima od imovine i koliko zarađuje. Podaci izostaju za direktore osnovnih i srednjih škola, javnih i javno-komunalnih preduzeća, dekana, ustanova kulture i socijalne zaštite, zdravstvenih ustanova, pa čak i za predsednike privremenih organa na Kosovu i Metohiji.Tako je, sudeći po kosovskoj Agenciji za borbu protiv korupcije, predsednik Privremenog organa Opštine Zvečan Ivan Todosijević 2017. godine posedovao tri kuće, automobil ševrolet i godišnju platu od 7.800 evra.Zašto tih podataka nema i u srpskoj Agenciji, Todosijević nije želeo da objasni preko telefona. Nakon što smo organizovali susret na Kosovu, Todosijević je prestao da se javlja, čak i da odgovara na poruke.Neki su, pak, prebacivali loptu na druge.Slavko Simić, načelnik Kosovskomitrovačkog upravnog okruga i narodni poslanik Srpske liste u Skupštini Kosova, prema prošlogodišnjim podacima kosovske Agencije poseduje automobil od 7.000 evra koji je dobio na poklon i ušteđevinu u bankama. Za odgovor na pitanje kako je moguće da Agencija u Beogradu nema ove podatke, Simić nas je uputio na svog portparola, koji je ostao bez komentara i ponovo uputio na Simića. Zlatko Minić iz organizacije Transparentnost Srbija kaže za CINS da ni funkcioner ni institucija ne mogu da dozvole sebi da imaju duple funkcije ili plate ukoliko ne poštuju zakone."Besprizorno je i za jedne i za druge da ostvaruju bilo šta, a da ne ispunjavaju nešto što im je obaveza. Sa druge strane, postavlja se pitanje da li i kako reaguje Agencija za borbu protiv korupcije. Ne može neko imati poseban tretman zato što je na Kosovu ili zato što nije informisan.""Nisam znao da treba" - najčešće opravdanje srpskih funkcioneraSrpski funkcioneri, kako je pokazalo ranije istraživanje CINS-a, najčešće pribegavaju opravdanju da nisu znali da treba da prijave imovinu i prihode.Jedan od njih je i glumac Svetislav Bule Goncić, koji je od 2016. godine direktor Ustanove kulture Vuk Stefanović Karadžić. On je izveštaj dostavio sa 526 dana kašnjenja, a pravdao se da nije znao da to treba da učini niti je imao pravnog savetnika da mu na to ukaže.Slično je tvrdio i aktuelni ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Branislav Nedimović, dok je bio gradonačelnik Sremske Mitrovice. On je za CINS rekao da 2015. nije podneo izveštaj o imovini i prihodima, jer je "zaboravio".Sve to nije opravdanje za kršenje zakona, kaže Zlatko Minić iz Transparentnosti Srbija."Zakon ne predviđa da bilo ko ima obavezu da podseti funkcionere - ni institucija u kojoj je zaposlen ni sekretarica ni ministarstvo ni partijski drugovi, nego zakon podrazume da neko ko prihvata određenu odgovornost, ko prihvata određenu funkciju, treba da proveri kakve mu obaveze ta funkcija nosi. Kao što zna da li ima pravo na vozača, ili na novčane dodatke, tako bi trebalo da zna da ima obavezu da prijavi imovinu", objašnjava Minić.Inače, kašnjenje u slanju izveštaja, kršenje zabrane vršenja druge funkcije i neprenošenje upravljačkih prava u firmi najčešći su osnov prekršajnih prijava koje je Agencija od 2010. do novembra 2018. podnela u 746 slučajeva.Direktor Centra za socijalni rad u Leposaviću, Gradimir Nastić, nije negirao da je propustio da prijavi imovinu i prihode, ali nije želeo da daje zvanične komentare, već nas je uputio na Ministarstvo. Novinari su kontaktirali Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, odakle su nam rekli da se obratimo Opštini Leposavić koja je Nastića imenovala za direktora. Iz Opštine do objavljivanja teksta nismo dobili odgovor.Drugi funkcioneri su za CINS izneli raznovrsne razloge zbog kojih nisu dostavili svoje izveštaje.Slobodan Mihajlović je direktor Gimnazije u Kosovskoj Mitrovici, a tvrdi da u suštini nema šta da prijavi jer živi u majčinom stanu."Ja sam tek skoro postavljen i prijaviću, nije problem. (…) Pa ja ni nemam imovinu. Prihode da, imovinu ne. (…) Živim u majčinom stanu", rekao je Mihajlović.Njegov sugrađanin, direktor Osnovne škole Sveti Sava Milorad Jovanović, je pitao novinara da li to mora da čini u svakom mandatu, iako, prema podacima sa sajta Agencije za borbu protiv korupcije, on svoju funkciju, kao ni imovinu i prihode, nikada nije prijavio.Jovanović je ljubazno zamolio novinara da ga uputi gde da nađe obrazac koji treba da popuni, a pristao je i da izjavu da pred kamerom. Međutim, kada ga je za snimanje pozvao novinar sa Kosova, Jovanović se predomislio. Veroljub Stanković je dekan Fakulteta za sport i fizičko vaspitanje u Leposaviću od 2015. i za CINS kaže da je "čuo" da ne treba ništa da prijavljuje. Međutim, nije mogao da se seti gde, kada i od koga je to čuo."Pa ne znam, tako se pričalo. (…) Inače, imovina sigurno ne može da se uvećava što tiče plata i toga, jer su plate sve manje i manje", kaže Stanković.Sa druge strane, dekanica Ekonomskog fakulteta Priština sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Tanja Vujović, očigledno je bila upućena jer je Agenciji dostavila izveštaj krajem 2018. godine.Ipak, često opravdanje srpskih funkcionera na Kosovu je da nisu znali da je nužno da to učine.Predsednik Privremenog organa Opštine Kosovska Mitrovica, Aleksandar Spirić, kaže da je "nesporno" da nije prijavio imovinu i prihode. Ovaj funkcioner, koji prema podacima kosovske Agencije ima stan od 72 kvadrata, jedan koji se vodi na suprugu od 60 kvadrata i godišnja primanja 7.800 evra, objašnjava:"Iskreno rečeno, nisam dobio ni neki mejl, ni ne znam. Iskreno da ti kažem. Ali nije to problem, to svakog momenta mogu da prijavim".Uprkos brojnim pozivima i porukama, novinarima se nije javljao gradonačelnik Severne Mitrovice i funkcioner Srpske liste Goran Rakić, koji na Kosovu obavlja nekoliko funkcija, ali imovinu nije prijavio. Prema podacima Agencije za privredne registre, Rakić je i direktor JKP Standard, a od septembra 2019. i zastupnik Fudbalskog kluba Trepča, nasledivši kontroverznog biznismena Milana Radoičića. CINS je pitao Agenciju za borbu protiv korupcije da li će protiv funkcionera koji nisu prijavili svoje funkcije na Kosovu, imovinu i prihode, biti pokrenuti postupci, odnosno da li će biti sankcionisani, ali odgovor do objave teksta nije stigao. Pitali smo i zašto se veliki broj ovih funkcionera ne može pronaći na sajtu Agencije u "pretrazi funkcionera", kao i da li je neko od njih ipak poslao izveštaj ali je Agencija propustila da ga objavi.Prijave protiv funkcionera i ranijih godinaOd 2010. do 2018. godine Agencija za borbu protiv korupcije podnela je četiri prijave protiv javnih funkcionera koji rade na Kosovu.U slučaju direktora Instituta za srpsku kulturu u Prištini Dragana Tančića 2017. godine i sudije Osnovnog suda u Kosovskoj Mitrovici Milorada Antića 2016. prekršajne prijave su podnete zbog kašnjenja sa prijavom imovine i prihoda.Detaljnije u bazi postupaka protiv funkcionera na sajtu CINS-a.Zlatko Minić iz Transparentnosti objašnjava da je sasvim moguće da Agencija nije čula za neku zdravstvenu ustanovu na Kosovu ili fakultet, ali čim čuje, mora da reaguje."I sada, ako to do sada nije učinila, bi morala da pokrene postupak", podvlači Minić.Na ovakve postupke funkcionera koji se finansiraju iz budžeta Srbije Kancelarija za Kosovo i Metohiju nije imala komentar. 27.05.2020 · CINS                                        

----------------------------------------------------------

Datum: 27.05.2020

Medij: Beta

Link: http://www.beta.rs

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: CINS: Srpski funkcioneri na Kosovu ne prijavljuju imovinu po srpskom zakonu

CINS: Srpski funkcioneri na Kosovu ne prijavljuju imovinu po srpskom zakonuBEOGRAD, 27. maja 2020. (Beta) - Funkcioneri koji rukovode srpskim javnim institucijama na Kosovu uglavnom ne prijavljuju svoju imovinu Agenciji za borbu protiv korupcije iako ih zakon na to obavezuje, piše danas Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS).Kako navodi CINS, oni ne prijavljuju stanove, imanja, automobile i zarade koje im se isplaćuju parama gradjana Srbije."Ne znam, ne mogu sada da se setim da li sam prijavljivao ili nisam prijavljivao. Sada sam u samoizolaciji pa ne mogu da se skoncentrišem", rekao je za CINS donedavni vršilac dužnosti direktora Zdravstvenog centra u Kosovskoj Mitrovici Milan Ivanović.CINS navodi da na Kosovu postoji više od 100 institucija koje su pod ingerencijom Srbije, a Ivanović je samo jedan od funkcionera čija plata se finansira parama gradjana Srbije, a čijih podataka o imovini i prihodima nema na sajtu srpske Agencije.Više na linku https://www.cins.rs/srpski-funkcioneri-na-kosovu-ne-prijavljuju-imovinu-i-prihode-po-srpskom-zakonu/.

----------------------------------------------------------

Datum: 27.05.2020

Medij: zajecaronline.com

Link: https://zajecaronline.com/zasto-vlast-krije-informacije-o-nabavci-medicinske-opreme/

Autori: @ZajecarOnline

Teme: Nemanja NenadićSrbija (Transparency Serbia)

Naslov: Zašto vlast krije informacije o nabavci medicinske opreme?

Volja najviših državnih zvaničnika da se hvale sopstvenim zalaganjem u nabavljanju medicinske opreme neophodne za borbu protiv epidemije virusa korona obrnuto je proporcionalna njihovoj spremnosti da daju precizne podatke o tom zalaganju. Upravo iz tog razloga javnost i dalje može samo da nagađa koliko opreme i sanitetskog materijala je, i po kojoj ceni, Srbija kupila […]27.05.2020.Objavio/la: Ognjen BrankovićFOTO: TANJUG / MINSTARSTVO ODBRANE/ JOVO MAMULA / maske - YumcoVolja najviših državnih zvaničnika da se hvale sopstvenim zalaganjem u nabavljanju medicinske opreme neophodne za borbu protiv epidemije virusa korona obrnuto je proporcionalna njihovoj spremnosti da daju precizne podatke o tom zalaganju.Upravo iz tog razloga javnost i dalje može samo da nagađa koliko opreme i sanitetskog materijala je, i po kojoj ceni, Srbija kupila tokom vanrednog stanja, koliko je dobila u donacijama, a koliko sama donirala.Ova pitanja, Savet za borbu protiv korupcije je 8. maja, neposredno po okončanju vanrednog stanja poslao Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje (RFZO). Odgovori, međutim, još uvek nisu stigli. Iz toga razloga je Savet juče poslao urgenciju Vladi Srbije, telu koje ga je i osnovalo, insistirajući na dostavljanju traženih podataka.- Svaki izveštaj koji smo do sada napisali temeljio se na dokazima. U medijima su se pojavljivale indicije da je bilo zloupotreba prilikom nabavke opreme i nas su novinari svakodnevno zvali raspitujući se šta Savet tim povodom preduzima. Međutim, mi bez preciznih informacija ne možemo da ustanovimo da li je tokom vanrednog stanja bilo zloupotreba prilikom nabavki medicinske opreme. Svakako da očekujemo da nam se traženi podaci dostave, kaže za Danas članica Saveta Jelisaveta Vasilić, napominjući da je uz urgenciju Vladi, planirana i žalba Povereniku za informacije od javnog značaja.Spisak pitanja koje je Savet za borbu protiv korupcije poslao RFZO-u obuhvata i koje usluge je, tokom vanrednog stanja, Srbija platila iz budžeta, a koje je dobila po osnovu donacija. Takođe je tražen i naziv donatora koji su te usluge platili.Slična pitanja već duže od dva meseca postavljaju i predstavnici organizacije Transparentnost Srbija. Oni su sredinom aprila pozvali Ministarstvo finansija da sačine sveobuhvatni pregled primljenih donacija i objave ga na svom sajtu, a potom i redovno ažurira. U istom periodu su u pismu pozvali predsednika Srbije Aleksandra Vučića da, u meri u kojoj je to moguće, objavi podatke o javnim nabavkama.Ipak, kako navodi Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti, nijedan od njihovih zahteva nije uvažen.- Ne postoji nijedan pravni osnov da se svi ti podaci ne objavljuju. Sakrivanjem podataka o javnim nabavkama, ali i kontradiktornim izjavama zvaničnika na ovu temu, samo se podgreva sumnja da nešto u tim poslovima nije urađeno kako treba, kaže Nenadić.On naglašava da Zakon o javnim nabavkama dozvoljava zaobilaženje određenih procedura kada je u pitanju ugroženost ljudskog života, ali da to i ne znači da nijedan podatak o nabavkama opreme i donacijama ne treba da bude javan.- Oprema je nabavljana javnim sredstvima i tačne informacije o tome su morale biti javne još za vreme vanrednog stanja, a pogotovo od kada je ono okončano, navodi Nenadić.U odsustvu preciznih podataka, javnost je do zaključka o vrsti opreme koja se nabavlja gotovo isključivo mogla da dođe na osnovu izjava predsednika Srbije Aleksandra Vučića.Pa tako je on 21. aprila izjavio da će u utorak ili sredu u Srbiju stići 200 pokretnih respiratora i da će Srbija u četvrtak imati 15 miliona zaštitnih maski koje će biti upućene u apoteke.Nekoliko dana kasnije izjavio je da očekuje da još nekoliko stotina respiratora bude dopremljeno u Srbiju u narednih 10 do 12 dana.- Mi smo kupili, verovali ili ne, 2.200 respiratora. U ovom trenutku, na današnji dan. Onih 573 koje smo raspodelili i već su stigli, o njima ne pričam. Mi njih nemamo u zemlji. Dešava se svetsko čudo. Opšta je jagma i tuča za respiratorima", rekao je Vučić za RTS početkom aprila.U jednom od javnih nastupa, Vučić je takođe izjavio da će, kada se sve ovo završi, naciji podneti izveštaj.                  

----------------------------------------------------------

Datum: 27.05.2020

Medij: beta.rs

Link: https://beta.rs/vesti/politika-vesti-srbija/127950-cins-srpski-funkcioneri-na-kosovu-ne-prijavljuju-imovinu-po-srpskom-zakonu

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: CINS: Srpski funkcioneri na Kosovu ne prijavljuju imovinu po srpskom zakonu

POLITIKA | 27.05.2020 13:20 > 27.05 13:20Funkcioneri koji rukovode srpskim javnim institucijama na Kosovu uglavnom ne prijavljuju svoju imovinu Agenciji za borbu protiv korupcije iako ih zakon na to obavezuje, piše danas Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS).Kako navodi CINS, oni ne prijavljuju stanove, imanja, automobile i zarade koje im se isplaćuju parama gradjana Srbije."Ne znam, ne mogu sada da se setim da li sam prijavljivao ili nisam prijavljivao. Sada sam u samoizolaciji pa ne mogu da se skoncentrišem", rekao je za CINS donedavni vršilac dužnosti direktora Zdravstvenog centra u Kosovskoj Mitrovici Milan Ivanović.CINS navodi da na Kosovu postoji više od 100 institucija koje su pod ingerencijom Srbije, a Ivanović je samo jedan od funkcionera čija plata se finansira parama gradjana Srbije, a čijih podataka o imovini i prihodima nema na sajtu srpske Agencije.Više na linku https://www.cins.rs/srpski-funkcioneri-na-kosovu-ne-prijavljuju-imovinu-i-prihode-po-srpskom-zakonu/ .      

----------------------------------------------------------

Datum: 27.05.2020

Medij: mondo.rs

Link: https://mondo.rs/Info/Svet/a1329133/Vucic-o-javnim-nabavkama-u-doba-korona-virusa.html

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: "U najkraćem roku izveštaj o javnim nabavkama u doba korone"

Autor mondo.rs 27.05.2020. / 12:31 2Podstičem državne organe da izveštaj o nabavci medicinske opreme urade što pre i siguran sam da su to radili savesno, kaže predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Izvor: Tanjug/Dragan Kujundžić On je na pitanje novinara u Smederevskoj Palanci oko tog izveštaja, rekao da zna da su se nadležni u doba korone borili da nabave po teškim uslovima svaku vrstu medicinske opreme i da treba da pokažu koliko smo novca i brige uložili za građane. Vučić je rekao da po pitanju nabavki nema ničeg spornog osim što mu se čini da postoje mnogi na političkoj sceni koji su "poznati po mnogim pljačkama", a uspeli su i na sekundama da pljačkaju građane i unište fabrike, pa polaze od sebe.  On je dodao da će taj izveštaj izaći u najkraćem roku. Predsednik je odgovarao i na pitanje o gradnji mini hidroelektrane na Staroj planini i višegodišnjoj borbi stanovnika da to spreče, o najavljenim protestima. Kaže da se njemu za tu temu obraćaju, a ne ministru životne sredine Goran Trivanu koji samo najavljuje rešenja... "Ministar Trivan najavljuje dve godine, ali će oni kod mene da protestuju. Daću sve od sebe da vidim šta tu možemo da uradimo. Važna je sama tema i to treba da sagledamo. Da sačuvamo životnu sredinu, ali i omogućimo povoljne investicije, da bez tarifa i posebnih uslova mogu da nam pomognu u proizvodnji energije. Čim se formira parlament uveren sam da će to biti jedna od najvažnijih tema", rekao je Vučić.

----------------------------------------------------------

Datum: 27.05.2020

Medij: direktno.rs

Link: https://direktno.rs/vesti/drustvo-i-ekonomija/276772/cins-srpski-funkcioneri-na-kosovu-ne-prijavljuju-imovinu-po-srpskom-zakonu.html

Autori: Redakcija

Teme: Zlatko MinićSrbija (Transparency Serbia)

Naslov: CINS: Srpski funkcioneri na Kosovu ne prijavljuju imovinu po srpskom zakonu

| Društvo i ekonomija | DirektnoNa pozive iz Beograda funkcioneri se uglavnom odazivaju i daju različita opravdanja - nisu koncentrisani da bi odgovorili, nisu znali da treba da prijave ili su pitali novinare za pomoć, navodi CINS.- Ne znam, ne mogu sada da se setim da li sam prijavljivao ili nisam prijavljivao (imovinu i prihode), sada sam u samoizolaciji, pa ne mogu da se skoncentrišem - rekao je za Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) donedavni v.d. direktora Zdravstvenog centra u Kosovskoj Mitrovici Milan Ivanović. Na Kosovu postoji više od 100 institucija koje su pod ingerencijom Republike Srbije, a Ivanović je samo jedan u nizu funkcionera čija plata se finansira parama građana Srbije, a čijih podataka o imovini i prihodima nema na sajtu srpske Agencije za borbu protiv korupcije, navodi CINS.Prema javno dostupnom registru Agencije, tek mali broj aktuelnih javnih funkcionera na Kosovu poštuje zakonsku obavezu da prijavi šta ima od imovine i koliko zarađuje. Podaci izostaju za direktore osnovnih i srednjih škola, javnih i javno-komunalnih preduzeća, dekana, ustanova kulture i socijalne zaštite, zdravstvenih ustanova, pa čak i za predsednike privremenih organa na Kosovu i Metohiji, navodi CINS.Tako je, sudeći po kosovskoj Agenciji za borbu protiv korupcije, predsednik Privremenog organa Opštine Zvečan Ivan Todosijević 2017. godine posedovao tri kuće, automobil ševrolet i godišnju platu od 7.800 evra. Zašto tih podataka nema i u srpskoj Agenciji, Todosijević nije želeo da objasni preko telefona.Nakon što je CINS organizovao susret na Kosovu, Todosijević je prestao da se javlja, čak i da odgovara na poruke.Neki su, dodaje se u tekstu, prebacivali loptu na druge. Slavko Simić, načelnik Kosovskomitrovačkog upravnog okruga i narodni poslanik Srpske liste u Skupštini Kosova, prema prošlogodišnjim podacima kosovske Agencije poseduje automobil od 7.000 evra koji je dobio na poklon i ušteđevinu u bankama. Za odgovor na pitanje kako je moguće da Agencija u Beogradu nema ove podatke, Simić je novinara CINS-a uputio na svog portparola, koji je ostao bez komentara i ponovo uputio na Simića.Zlatko Minić iz organizacije Transparentnost Srbija kaže za CINS da ni funkcioner ni institucija ne mogu da dozvole sebi da imaju duple funkcije ili plate ukoliko ne poštuju zakone.- Besprizorno je i za jedne i za druge da ostvaruju bilo šta, a da ne ispunjavaju nešto što im je obaveza. Sa druge strane, postavlja se pitanje da li i kako reaguje Agencija za borbu protiv korupcije. Ne može neko imati poseban tretman zato što je na Kosovu ili zato što nije informisan - navodi se.Direktor Centra za socijalni rad u Leposaviću, Gradimir Nastić, nije negirao da je propustio da prijavi imovinu i prihode, ali nije želeo da daje zvanične komentare, već nas je uputio na Ministarstvo.Novinari su kontaktirali Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, odakle su nam rekli da se obratimo Opštini Leposavić koja je Nastića imenovala za direktora.Iz Opštine do objavljivanja teksta nismo dobili odgovor. Drugi funkcioneri su za CINS izneli raznovrsne razloge zbog kojih nisu dostavili svoje izveštaje.Veroljub Stanković je dekan Fakulteta za sport i fizičko vaspitanje u Leposaviću od 2015. i za CINS kaže da je "čuo" da ne treba ništa da prijavljuje. Međutim, nije mogao da se seti gde, kada i od koga je to čuo. Rakić se ne javljaPredsednik Privremenog organa Opštine Kosovska Mitrovica, Aleksandar Spirić, kaže da je "nesporno" da nije prijavio imovinu i prihode. Ovaj funkcioner, koji prema podacima kosovske Agencije ima stan od 72 kvadrata, jedan koji se vodi na suprugu od 60 kvadrata i godišnja primanja 7.800 evra, objašnjava: "Iskreno rečeno, nisam dobio ni neki mejl, ni ne znam. Iskreno da ti kažem. Ali nije to problem, to svakog momenta mogu da prijavim".Uprkos brojnim pozivima i porukama, novinarima se nije javljao gradonačelnik Severne Mitrovice i funkcioner Srpske liste Goran Rakić, koji na Kosovu obavlja nekoliko funkcija, ali imovinu nije prijavio. Prema podacima Agencije za privredne registre, Rakić je i direktor JKP Standard, a od septembra 2019. i zastupnik Fudbalskog kluba Trepča, nasledivši kontroverznog biznismena Milana Radoičića.CINS je pitao Agenciju za borbu protiv korupcije da li će protiv funkcionera koji nisu prijavili svoje funkcije na Kosovu, imovinu i prihode, biti pokrenuti postupci, odnosno da li će biti sankcionisani, ali odgovor do objave teksta nije stigao.Pitali su i, kako prenose, zašto se veliki broj ovih funkcionera ne može pronaći na sajtu Agencije u "pretrazi funkcionera", kao i da li je neko od njih ipak poslao izveštaj ali je Agencija propustila da ga objavi.Dragi čitaoci, da biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.                

----------------------------------------------------------

Datum: 27.05.2020

Medij: javno.rs

Link: https://javno.rs/vest/orlic-nije-prijavio-platu-iz-cuprije

Autori: @Javno

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Orlić nije prijavio platu iz Ćuprije

Javno je otvorena i potpuno pretraziva baza podataka. U njoj su predstavljene hiljade dokumenata o javnoj potrosnji, koje tim BIRN Srbije sakuplja od 2010 godine.Žao nam je, tražena vest ne postoji u baziBIRNBalkanska istraživačka mreža, BIRN je grupa urednika, novinara i istraživača koji su posvećeni promovisanju profesionalnih standarda u novinarstvu i stvaranju jakih, stručnih i nezavisnih medija u jugoistočnoj Evropi.Mreža sprovodi čitav niz programa i projekata koji imaju za cilj obuku novinara, izdavaštvo i otvoren dijalog o najvažnijim političkim, socijalnim, ekonomskim i temama iz oblasti kulture.Korišćenjem našeg sajta prihvatate Politiku privatnosti koju primenjuje BIRN.Adresa: Kolarčeva 7/V, 11000 BeogradTelefon: +381 11 4030317      

----------------------------------------------------------

Datum: 27.05.2020

Medij: krstarica.com

Link: https://www.krstarica.com/vesti/politika/cins-srpski-funkcioneri-na-kosovu-ne-prijavljuju-imovinu-po-srpskom-zakonu/

Autori: @krstarica

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: CINS: Srpski funkcioneri na Kosovu ne prijavljuju imovinu po srpskom zakonu

Funkcioneri koji rukovode srpskim javnim institucijama na Kosovu uglavnom ne prijavljuju svoju imovinu Agenciji za borbu protiv korupcije iako ih zakon na to obavezuje, piše danas Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS). Kako navodi CINS, oni ne prijavljuju stanove, imanja, automobile i zarade koje im se isplaćuju parama gradjana Srbije. "Ne znam, ne mogu sada da se setim da li sam prijavljivao ili nisam prijavljivao. Sada sam u samoizolaciji pa ne mogu da se skoncentrišem", rekao je za CINS donedavni vršilac dužnosti direktora Zdravstvenog centra u Kosovskoj Mitrovici Milan Ivanović. CINS navodi da na Kosovu postoji više od 100 institucija koje su pod ingerencijom Srbije, a Ivanović je samo jedan od funkcionera čija plata se finansira parama gradjana Srbije, a čijih podataka o imovini i prihodima nema na sajtu srpske Agencije. Više na linku https://www.cins.rs/srpski-funkcioneri-na-kosovu-ne-prijavljuju-imovinu-i-prihode-po-srpskom-zakonu/. (Beta) Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

----------------------------------------------------------

Datum: 27.05.2020

Medij: Beta

Link: http://www.beta.rs

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Jovanović: Očistićemo korupciju u prvih šest meseci po padu SNS-a sa vlasti

Jovanović: Očistićemo korupciju u prvih šest meseci po padu SNS-a sa vlastiBEOGRAD, 27. maja 2020. (Beta) - Šef odborničke grupe Saveza za Srbiju u Skupštini Beograda Nikola Jovanović izjavio je danas da je spreman čitav paket mera koji će omogućiti da Beograd i Srbija u prvih šest meseci po padu Srpske napredne stranke sa vlasti budu "temeljno očišćeni od korupcije i kriminala"."Garantujemo da će Državna revizorska institucija prerasti u Državni računovodstveni sud sa mnogo više izvršnih ovlašćenja nego sada, kao i formiranje Specijalnog tužilaštva za borbu protiv visoke korupcije", rekao je Jovanović u programu "Otvoreno", u kojem je učestvovao sa potpredsednikom Narodne stranke i poslanikom u Skupštini Vojvodine Borislavom Novakovićem.Jovanović, koji je i potpredsednik Narodne stranke, naveo je i da će biti znatno ojačana funkcija gradskog pravobranioca i da je za to zatražio tehničku pomoć od zvaničnika Čikaga tokom posete tom gradu krajem novembra 2019. godine."Pripremamo dokumetaciju o svim kriminalnim delima i pažljivo pratimo trag novca, što ćemo objaviti u 'Beloj knjizi o kriminalu i korupciji', čija je izrada u toku", rekao je Jovanović.Novaković je rekao da su gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević i njegov najbliži saradnik Slobodan Milić umešani u korupciju velikih razmera u tom gradu."Milićeva porodična firma 'S kapital', koju je 2013. godine osnovao sa početnim kapitalom od 1.000 dinara sada pravi cele komplekse zgrada i ima gradjevine u vrednosti većoj od 20 miliona evra. Izgradili su neselje Telepska dolina, a sada na sedam lokacija u Novom Sadu zaokružuju investiciju od 50 zgrada. Samo u ovom trenutku grade 19 zgrada", naveo je Novaković.

----------------------------------------------------------

Datum: 27.05.2020

Medij: politika.rs

Link: http://www.politika.rs/sr/clanak/454939/Farmaceutski-dzinovi-nisu-hteli-da-rade-na-vakcini

Autori: Jelena Kavaja

Teme: Javno privatno partnerstvo

Naslov: Farmaceutski džinovi nisu hteli da rade na vakcini

Razvoj cepiva protiv patogena kakvi su virusi korona EU je predlagala pre tri godine, ali je inicijativa odbijenaNajveće farmaceutske kompanije nisu 2017. godine prihvatile predlog Evropske komisije da rade na vakcini protiv patogena kao što su virusi korona, saznaje "Gardijan". Taj plan su pre tri godine izneli predstavnici EK u Inicijativi za inovativne lekove (IMI), javno-privatnom partnerstvu koje podržava najnaprednija istraživanja u Evropi. Smatrali su da bi to olakšalo razvoj i odobrenje vakcine protiv prioritetnih patogena pre izbijanja zaraze. Predlog su odbacili predstavnici industrije, članovi Evropske farmaceutske federacije, koju čine neke od najpoznatijih kompanija: "Glakso Smit Klajn", "Novartis", "Fajzer", "Lili" i "Džonson i Džonson". Ovo je otkrio briselski istraživački centar Opservatorija korporativne Evrope (CEO), analizirajući odluke IMI, tela koje ima budžet od pet milijardi evra iz fondova EU i privatnih donacija. Otkako je počela pandemija i postalo jasno da ne postoje ni lekovi ni vakcine za ovu vrstu patogena, farmaceutske kompanije su se našle na udaru kritika da nisu radile na medikamentima za zarazne bolesti jer su oni daleko manje profitabilni od onih za hronična oboljenja. Prema jednom istraživanju, 20 najvećih kompanija je prošle godine započelo oko 400 istraživačkih projekata. Od toga broja polovina se bavi kancerom, a svega 65 infektivnim bolestima. U izveštaju CEO, neprofitne grupe koja istražuje uticaj lobiranja korporacija na politiku EU, kaže se da je evropsko telo, umesto da svojim radom nadomesti propuste tržišnog pristupa tako što će ubrzati razvoj inovativnih lekova, više podržavalo uobičajene prioritete tržišta. Pominje se objava sa sajta IMI, koja je u međuvremenu uklonjena, a u kojoj se reklamira članstvo u inicijativi kao "ogromna ušteda, jer se u okviru IMI rade isti projekti koje bi pojedinačne kompanije svakako morale da rade". Predstavnica IMI rekla je za "Gardijan" da izveštaj netačno sugeriše da inicijativa nije obavila svoj posao zaštite Evropljana propustivši priliku da pripremi društvo za pandemiju kovida 19. Navela je da je predloženo istraživanje bilo malog opsega, fokusirano na stare modele testiranja na životinjama i kompjutersku simulaciju. Takođe, predlog je u to vreme imao konkurenciju u drugim prioritetima, uključujući istraživanja tuberkuloze i autoimunih bolesti. Pomenula je da su zarazne bolesti i vakcine od početka njihov prioritet i podsetila na projekat "Zapi", vredan 20 miliona evra, pokrenut posle pandemije ebole. CEO tvrdi da su zbog uticaja farmaceutskih džinova na agendu IMI dominantni postali interesi industrije, dok su zanemarene bolesti koje prate siromaštvo i virusi poput korone. Pozivaju se i na zvanični izveštaj o evaluaciji rada tog tela, u kojem se kaže da ono jeste omogućilo globalnim kompanijama da sarađuju s malim i srednjim preduzećima i fakultetima, ali da je teško identifikovati pozitivne socioekonomske efekte. Briselski istraživački centar takođe navodi da zbog dominacije farmaceutskih džinova u IMI nema dovoljno ulaganja u lekove protiv bolesti koje je SZO označila kao prioritetne. Za sedam od 25 sektora koji su tako označeni IMI nema projekte, uključujući terapiju za neonatalne poremećaje i postporođajno krvarenje, a uloženo je u 17 projekata za Alchajmerovu bolest, dijabetes i kancer, gde već postoje značajna globalna istraživanja (i velika mogućnost zarade), pa CEO pita da li je novac evropskih poreskih obveznika adekvatno potrošen. Predlog Evropske komisije iz 2017. za unapređenje "biološke spremnosti" odnosi se na podršku projektima kompjuterske simulacije i unapređenju analize modela testiranja na životinjama kako bi se ubrzao proces odobravanja lekova i vakcina protiv virusa korona. IMI je takođe bio protiv finansiranja projekata sa koalicijom Cepi iz Osla, koja se bavi upravo terapijom za MERS i SARS, oba iz porodice virusa korona. Od osam kandidata za vakcinu protiv kovida 19, koji su u naprednim fazama testiranja, samo jedan je u Evropi, i to u Velikoj Britaniji, koja više nije deo EU. Razvija se na Oksfordu, a šanse da bude uspešna procenjuje se na oko 50 odsto.  

----------------------------------------------------------

Datum: 27.05.2020

Medij: novinar.rs

Link: https://www.novinar.rs/politika/cins-srpski-funkcioneri-na-kosovu-ne-prijavljuju-imovinu-po-srpskom-zakonu/

Autori: Redakcija

Teme: Zlatko MinićSrbija (Transparency Serbia)

Naslov: CINS: Srpski funkcioneri na Kosovu ne prijavljuju imovinu po srpskom zakonu

, Stanove, imanja, automobile i zarade koje im se isplaćuju parama građana SrbijeNovinar.rsŠta žene žele u seksu, ali se stide da priznaju5 mjeseci agoZbog previše seksa mu odsekli penis, ali on i dalje želi da ima odnose6 mjeseci agoNovinar 3 sata agoStanove, imanja, automobile, kao i zarade koje im se isplaćuju parama građana Srbije, funkcioneri koji rukovode srpskim javnim institucijama na Kosovu uglavnom ne prijavljuju Agenciji za borbu protiv korupcije, iako ih zakon obavezuje, objavio je Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS).Kosovska MitrovicaCINS: Srpski funkcioneri na Kosovu ne prijavljuju imovinuNa pozive iz Beograda funkcioneri se uglavnom odazivaju i daju različita opravdanja - nisu koncentrisani da bi odgovorili, nisu znali da treba da prijave ili su pitali novinare za pomoć,  navodi CINS."Ne znam, ne mogu sada da se setim da li sam prijavljivao ili nisam prijavljivao (imovinu i prihode), sada sam u samoizolaciji, pa ne mogu da se skoncentrišem", rekao je za Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) donedavni v.d. direktora Zdravstvenog centra u Kosovskoj Mitrovici Milan Ivanović.Na Kosovu postoji više od 100 institucija koje su pod ingerencijom Republike Srbije, a Ivanović je samo jedan u nizu funkcionera čija plata se finansira parama građana Srbije, a čijih podataka o imovini i prihodima nema na sajtu srpske Agencije za borbu protiv korupcije, navodi CINS.Prema javno dostupnom registru Agencije, tek mali broj aktuelnih javnih funkcionera na Kosovu poštuje zakonsku obavezu da prijavi šta ima od imovine i koliko zarađuje. Podaci izostaju za direktore osnovnih i srednjih škola, javnih i javno-komunalnih preduzeća, dekana, ustanova kulture i socijalne zaštite, zdravstvenih ustanova, pa čak i za predsednike privremenih organa na Kosovu i Metohiji, navodi CINS.Tako je, sudeći po kosovskoj Agenciji za borbu protiv korupcije, predsednik Privremenog organa Opštine Zvečan Ivan Todosijević 2017. godine posedovao tri kuće, automobil ševrolet i godišnju platu od 7.800 evra. Zašto tih podataka nema i u srpskoj Agenciji, Todosijević nije želeo da objasni preko telefona.Nakon što je CINS organizovao susret na Kosovu, Todosijević je prestao da se javlja, čak i da odgovara na poruke.Neki su, dodaje se u tekstu, prebacivali loptu na druge. Slavko Simić, načelnik Kosovskomitrovačkog upravnog okruga i narodni poslanik Srpske liste u Skupštini Kosova, prema prošlogodišnjim podacima kosovske Agencije poseduje automobil od 7.000 evra koji je dobio na poklon i ušteđevinu u bankama. Za odgovor na pitanje kako je moguće da Agencija u Beogradu nema ove podatke, Simić je novinara CINS-a uputio na svog portparola, koji je ostao bez komentara i ponovo uputio na Simića.Zlatko Minić iz organizacije Transparentnost Srbija kaže za CINS da ni funkcioner ni institucija ne mogu da dozvole sebi da imaju duple funkcije ili plate ukoliko ne poštuju zakone."Besprizorno je i za jedne i za druge da ostvaruju bilo šta, a da ne ispunjavaju nešto što im je obaveza. Sa druge strane, postavlja se pitanje da li i kako reaguje Agencija za borbu protiv korupcije. Ne može neko imati poseban tretman zato što je na Kosovu ili zato što nije informisan".Direktor Centra za socijalni rad u Leposaviću, Gradimir Nastić, nije negirao da je propustio da prijavi imovinu i prihode, ali nije želeo da daje zvanične komentare, već nas je uputio na Ministarstvo.Novinari su kontaktirali Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, odakle su nam rekli da se obratimo Opštini Leposavić koja je Nastića imenovala za direktora.Iz Opštine do objavljivanja teksta nismo dobili odgovor. Drugi funkcioneri su za CINS izneli raznovrsne razloge zbog kojih nisu dostavili svoje izveštaje.Veroljub Stanković je dekan Fakulteta za sport i fizičko vaspitanje u Leposaviću od 2015. i za CINS kaže da je "čuo" da ne treba ništa da prijavljuje. Međutim, nije mogao da se seti gde, kada i od koga je to čuo.Rakić se ne javljaCINS: Srpski funkcioneri na Kosovu ne prijavljuju imovinuFoto: Srpska listaPredsednik Privremenog organa Opštine Kosovska Mitrovica, Aleksandar Spirić, kaže da je "nesporno" da nije prijavio imovinu i prihode. Ovaj funkcioner, koji prema podacima kosovske Agencije ima stan od 72 kvadrata, jedan koji se vodi na suprugu od 60 kvadrata i godišnja primanja 7.800 evra, objašnjava: "Iskreno rečeno, nisam dobio ni neki mejl, ni ne znam. Iskreno da ti kažem. Ali nije to problem, to svakog momenta mogu da prijavim".Uprkos brojnim pozivima i porukama, novinarima se nije javljao gradonačelnik Severne Mitrovice i funkcioner Srpske liste Goran Rakić, koji na Kosovu obavlja nekoliko funkcija, ali imovinu nije prijavio. Prema podacima Agencije za privredne registre, Rakić je i direktor JKP Standard, a od septembra 2019. i zastupnik Fudbalskog kluba Trepča, nasledivši kontroverznog biznismena Milana Radoičića.CINS je pitao Agenciju za borbu protiv korupcije da li će protiv funkcionera koji nisu prijavili svoje funkcije na Kosovu, imovinu i prihode, biti pokrenuti postupci, odnosno da li će biti sankcionisani, ali odgovor do objave teksta nije stigao.Pitali su i, kako prenose, zašto se veliki broj ovih funkcionera ne može pronaći na sajtu Agencije u "pretrazi funkcionera", kao i da li je neko od njih ipak poslao izveštaj ali je Agencija propustila da ga objavi.Detaljnije i o još nekim funkcionerima na  cins.rs.                              

----------------------------------------------------------

Datum: 27.05.2020

Medij: poslovnojutro.com

Link: http://www.poslovnojutro.com/tekst/tema/od-500000-do-milion-srba-iz-inostranstva-trazilo-100-evra-133554

Autori: Redakcija

Teme: Vladimir Goati

Naslov: Od 500.000 do milion Srba iz inostranstva tražilo 100 evra - Tema - Srbija

Za pomoć od 100 evra prijavilo se ili je već primilo oko šest miliona građana, a među njima je između 500.000 do milion onih koji žive i rade u inostranstvu.Koliko tačno, nije lako utvrditi jer ni stručnjaci nisu saglasni oko broja ljudi koji imaju državljanstvo Srbije i prebivalište ovde, a rade i žive van zemlje. Različite procene potiču i od toga što mnogi rade samo povremeno u inostranstvu, nemaju stalne dozvole a u računicu se ubacuju i oni sa dvojnim državljanstvom koji borave u Srbiji. Spisak još nije konačan jer prijavljivanje traje do 5. juna, ali se verovatno brojevi neće značajnije menjati. To znači da za ovu meru Vlade nije bilo zainteresovano ili nije moglo da se kvalifikuje oko 700.000 ljudi, nešto iznad 10 odsto, a među njima se procenjuje da je najveći broj upravo onih koji su dugo u inostranstvu i nemaju važeće lične karte, iako im je prebivalište u Srbiji. Ministar finansija Siniša Mali potvrdio je da se od ukupno 6,7 miliona punoletnih, koliko broji birački spisak, više od četiri miliona ljudi prijavilo ili preko interneta ili telefonom. Pre toga, po 100 evra je isplaćeno za oko 1,7 miliona penzionera i oko 160.000 korisnika socijalne pomoći, pa je prema tim podacima među onima na spisku prijavljenih ne mali broj ljudi koji rade i žive u inostranstvu, budući da se smatra da od ukupnog broja upisanih birača, njih oko 1,7 do 1,8 miliona živi van Srbije. Od Ministarstva finansija nismo dobili potvrdu o koliko je građana reč koji su se prijavili iz inostranstva, kao ni odgovor na pitanje da li je bilo moguće da se neko dva puta prijavi. Nezvanično, međutim, saznajemo da mogućnost duple prijave ne postoji jer unošenje matičnog broja to odmah eliminiše. - Mislim da nije realan broj od 1,7 ili 1,8 miliona ljudi van zemlje. U Srbiji živi između 5,5 do 5,6 miliona građana starijih od 18 godina, dok preostali broj do 6,7 punoletnih koliko ih je na biračkom spisku, dakle oko 1,2 miliona čine oni koji rade u inostranstvu. To znači da se bar polovina građana koji rade vani, 500 do 600.000 prijavila za taj novac. Oni i dalje ovde imaju prebivalište, lične karte, nalaze se na biračkom spisku i niko sa njega ne može da ih skine, to je njihovo pravo. Neki od njih retko dolaze, drugi su više ovde a često putuju vani jer nemaju stalne dozvole za rad. Uz to, nekoliko stotina hiljada je sada, zbog epidemije, došlo u zemlju. Oni koji su se zatekli ovde, realno je da su se upisali, mnogi su to mogli da učine i iz inostranstva, onlajn, a mogao je da za njih podnese prijavu i neko od članova porodice. Ljudi su motivisani da uzmu pare, zašto ne bi bili - kaže za Danas Goran Nikolić, urednik onlajn izdanja Ekonomista i podseća da je uglavnom potcenjen broj ljudi koji žive u zemlji za najmanje 100.000 jer postoji deo populacije koji se ne obuhvati popisom. Prema rečima analitičara Vladimira Goatija, van zemlje zvanično je angažovano ili zaposleno oko 1,8 miliona ljudi koji takođe imaju pravo da se prijave kao i drugi državljani Srbije bez obzira gde se trenutno nalaze. - Iznos od 100 evra nije neka carska suma ali je ipak privlačna, zašto ostaviti da bude na drugi način upotrebljen novac koji vam pripada. Posebno jer je potreban samo telefonski poziv a može i neko drugi da to uradi za vas. Računica je realna, ali oko te sume postoje mnoge druge nedoumice. Ona je jednokratno određena svim ljudima, a oni baš nisu jednaki - kaže Goati.

----------------------------------------------------------

Datum: 27.05.2020

Medij: blic.rs

Link: https://www.blic.rs/vesti/drustvo/u-studentske-domove-u-beogradu-se-vratilo-4889-akademaca/jqy0myr

Autori: V.V.

Teme: Javne nabavke

Naslov: U studentske domove u Beogradu se vratilo 4.889 akademaca

U studentske domove u Beogradu do sada se vratilo 4.889 studenata, rekla je danas na sednici Senata rektorka Ivanka Popović i dodala da su smeštajni kapaciteti Studentskog centra Beograd 10.500.Ona je navela da su se u domove vratili oni studenti koji u ovom periodu imaju obaveze na fakultetu.Kako je rekla, u domovima su ispoštovane sve mere zaštite za sprečavanje širenja virusa korona - higijena obuće, ruku, nošenje maski, rukavica, održavanje fizičke distance.- Činimo sve što možemo da sačuvamo zdravlje studenata i zaposlenih - rekla je Popović.Podseća da su fakulteti otvoreni od 15. maja i navodi da dolaze samo studenti i nastavnici koji imaju ispite i vežbe, a da će fakulteti u punom kapacitetu početi da rade od juna.Državni sekretar u Ministarstvu prosvete Ana Langović Milićević rekla je da će fakulteti krajem nedelje dobiti još dezinfekcionih sredstava i maski.Ona je obavestila Univerzitet da je Ministarstvo pokrenulo javnu nabavku za antiplagijat program.- Sutra će na sednici Vlade biti donet zaključak da se produži rok za akreditaciju visokoškolskih ustanova - navela je Langović.      

----------------------------------------------------------

Datum: 27.05.2020

Medij: mondo.rs

Link: https://mondo.rs/Info/Beograd/a1329267/Beograd-Studenti-povratak-u-domove.html

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: U studentske domove u Beogradu vratilo se 4.889 studenata

Autor mondo.rs Izvor Tanjug 27.05.2020. / 16:11 0U studentske domove u Beogradu do sada se vratilo 4.889 studenata, rekla je danas na sednici Senata rektorka Ivanka Popović i dodala da su smeštajni kapaciteti Studentskog centra Beograd 10.500. Izvor: Tanjug/Andrija Vukelić Ona je navela da su se u domove vratili oni studenti koji u ovom periodu imaju obaveze na fakultetu. Kako je rekla, u domovima su ispoštovane sve mere zaštite za sprečavanje širenja virusa korona - higijena obuće, ruku, nošenje maski, rukavica, održavanje fizičke distance. "Činimo sve što možemo da sačuvamo zdravlje studenata i zaposlenih", rekla je Popović. Podseća da su fakulteti otvoreni od 15. maja i navodi da dolaze samo studenti i nastavnici koji imaju ispite i vežbe, a da će fakulteti u punom kapacitetu početi da rade od juna. Državni sekretar u Ministarstvu prosvete Ana Langović Milićević rekla je da će fakulteti krajem nedelje dobiti još dezinfekcionih sredstava i maski. Ona je obavestila Univerzitet da je Ministarstvo pokrenulo javnu nabavku za antiplagijat program. "Sutra će na sednici Vlade biti donet zaključak da se produži rok za akreditaciju visokoškolskih ustanova", navela je Langović.

----------------------------------------------------------

Datum: 27.05.2020

Medij: rts.rs

Link: http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/3967696/brucosi-budzet-beograd.html

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Koliko se studenata može školovati o trošku države

Na fakultetima Univerziteta u Beogradu u narednoj školskoj godini ima 9.621 mesto za brucoše koji će studirati o trošku države. U studentske domove vratilo se 4.889 studenata. Najnovije vesti, analize i izveštaji sa lica mesta iz Srbije, Balkana i sveta. Budite u toku sa političkim, društvenim i poslovnim trendovima Na fakultetima Univerziteta u Beogradu u narednoj školskoj godini ima 9.621 mesto za brucoše koji će studirati o trošku države. U studentske domove vratilo se 4.889 studenata.Prorektor Univerziteta u Beogradu prof. Predrag Bulat kaže da u kvotama budžetskih mesta koje je usvojila Vlada Srbije nema značajnijih promena što se tiče Univerziteta u Beogradu. On je rekao da je osim 9.621 budžetskog mesta za osnovne i integrisane studije, obezbeđeno još po 91 mesto za tri kategorije - studenti sa hendikepom, Romi i oni koji su srednju školu završili u inostranstvu. Bulat je na sednici Senata rekao da će ove godine na pojedinim fakultetima studenti moći i onlajn da se prijavlju za upis. Inače, u studentske domove u Beogradu do sada se vratilo 4.889 studenata, rekla je rektorka Ivanka Popović. Ona je dodala da su smeštajni kapaciteti Studentskog centra Beograd 10.500. Kako je rekla, u domovima su ispoštovane sve mere zaštite za sprečavanje širenja virusa korona - higijena obuće, ruku, nošenje maski, rukavica, održavanje fizičke distance. Državni sekretar u Ministarstvu prosvete Ana Langović Milićević rekla je da će fakulteti krajem nedelje dobiti još dezinfekcionih sredstava i maski. Ona je obavestila Univerzitet da je Ministarstvo pokrenulo javnu nabavku za antiplagijat program. "Sutra će na sednici Vlade biti donet zaključak da se produži rok za akreditaciju visokoškolskih ustanova", navela je Langović.

----------------------------------------------------------

Datum: 27.05.2020

Medij: ekapija.com

Link: https://www.ekapija.com/news/2891467/znacaj-referenci-za-ponudjace-u-postupcima-javnih-nabavki

Autori: @ekapija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Značaj referenci za ponuđače u postupcima javnih nabavki

Reference ponuđača kao dodatni uslov za učešće imaju poseban značaj i smisao u postupcima javnih nabavki. Sam zakon poznaje termin poslovni kapacitet, a pod njim se podrazumevaju pre svega reference, ali pod poslovnim kapacitetom može doći u obzir i na primer posedovanje odgovarajućih standarda, kao što su ISO standardi, objavio je Institut za javne nabavke.- Reference kao poslovni kapacitet ponuđača svedoče o znanju, prisutnosti ponuđača na tržištu, govore o njegovom iskustvu u relevantnoj oblasti za koju se sprovodi predmetna javna nabavka, čime je ponuđač kao privredni subjekt potvrdio da može i zna da obavi predmetni posao - objašnjavaju iz Instituta.Jedan od najčešćih razloga osporavanja referenci potiče, kako navode, pre svega od novoosnovanih privrednih društava, koji ne posluju dugo, pa u momentu objavljivanja javne nabavke nisu imali iskustva ili su imali nedovoljno iskustva u predmetu nabavke. Savet koji se daje ovakvim ponuđačima ide u dvojakom smeru. Prvenstveno, nakon osnivanja potencijalni ponuđači se moraju posvetiti nabavkama male vrednosti, odnosno, nabavkama za čije učešće ispunjavaju uslove u pogledu zahtevanih referenci. Protekom vremena i ovi ponuđači biće u prilici da dobiju veće i značajnije poslove. Pored toga, drugi pravac u kom ponuđači mogu razmišljati jeste zajednička ponuda sa drugim ponuđačima koji su u istoj situaciji čime bi se reference zbrajale i na taj način bi svi zainteresovani mogli pristupiti predmetnoj javnoj nabavci.- Republička komisija opravdano u svojim rešenjima ukazuje da se reference ne mogu uvek posmatrati sa aspekta narušavanja konkurencije. Jako često ona ukazuje da naručilac ima obavezu, shodno članu 10. stav 1. ZJN da obezbedi konkurenciju među ponuđačima, ali to sa druge strane ne znači da ima obavezu da uslove za učestvovanje u postupku definiše na način koji omogućava svakom zainteresovanom ponuđaču da učestvuje u postupku javne nabavke - navode.Dakle, kako ističu, uslove i zahteve u konkursnoj dokumentaciji, naručilac definiše polazeći od svojih objektivnih potreba, a ne od poslovnih i ekonomskih interesa ponuđača. Kako naručilac zahteve definiše na ovakav način, realno svaki zainteresovani ponuđač neće biti u mogućnosti da podnese ponudu koja bi odgovorila ovim zahtevima, ali to ne znači da je time izvršena diskriminacija ili da je ograničena konkurencija među ponuđačima. Prema tome, ako postoji potencijalni krug ponuđača koji mogu da ispune postavljeni uslov, konkurencija je time omogućena i naručilac će moći da bira ponudu koja je ekonomski najpovoljnija.- Savetujemo ponuđače da reference ne posmatraju subjektivno, iz ugla sopstvenog ispunjavanja i posedovanja istih, već iz objektivnog ugla, koji podrzumeva postojanje drugih ponuđača koji ove uslove ispunjavaju. Ukoliko postoji konkurencija, čak i pored toga što ih konkretni ponuđač ne ispunjava, nema kršenja zakona od strane naručioca. Jer, kao što je komisija u jednom od rešenja opravdano primetila, naručilac ne propisuje dodatne uslove da bi ih ispunjavali svi, već upravo da bi napravio distinkciju između ponuđača, odnosno da bi dobio najadekvatnijeg dobavljača - navode iz Instituta.    

----------------------------------------------------------

Datum: 27.05.2020

Medij: nova.rs

Link: https://nova.rs/politika/ivanovic-orlicu-zaposleni-ste-umesto-otpustenih-koleginica/

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Ivanović: Orliću, zaposleni ste umesto otpuštenih koleginica

Uzbunjivačica Sunčica Ivanović, koleginica devet žena koje su u Visokoj medicinskoj školi u Ćupriji zamenjene Aleksandrom Martinovićem i Vladimirom Orlićem Vladimir Orlić, Sunčica Ivanović /Foto: N1 Uzbunjivačica Sunčica Ivanović, koleginica devet žena koje su u Visokoj medicinskoj školi u Ćupriji zamenjene funkcionerima SNS Aleksandrom Martinovićem i Vladimirom Orlićem poručila je da je nastupom na N1 Orlić pokazao koliko ne ceni stručnjake, te da mu nije stalo do devet žena, majki, doktora nauka i doktorantkinja, koje su neosnovano ostale bez posla. Ona je reagovala na njegove navode da nijedna žena nije otpuštena u ovoj instituciji."Ja danas tamo ne predajem. Da li znate ime ijedne žene, ne devet, deset, da je izgubila posao na bilo koji način koji je do tada obavljala, a onda je taj posao počeo da obavlja neko od narodnih poslanika SNS. Ne znate, jer ta žena ne postoji, nijedna", rekao je Orlić, a na pitanje da li ima ugovor o radu dodao: "Danas nemam nikakav ugovor".Pomenute reči poslanika SNS uznemirile su devet žena, koje su dobile otkaz na Visokoj medicinskoj školi u Ćupriji, a njihova koleginica Sunčica Ivanović kaže za Nova.rs da je nastupom na N1 narodni poslanik Orlić pokazao koliko ne ceni stručnjake, te da mu nije stalo do devet žena, majki, doktora nauka i doktorantkinja, koje su neosnovano ostale bez posla pošto on navodi da one za njega ne postoje. Da podsetimo, njegov prethodni angažman u VMŠ prosvetna inspekcija 2018. godine ocenila kao nezakonit, međutim, kako tvrdi Ivanović on je ponovo angažovan u školi od kraja 2019. godine."Žene su se toliko uznemirile. Vladimir Orlić radi još od prošle godine. Nama je krenuo master prošle godine od oktobra, i on predaje na master studijama", rekla je ona i dodala da je uputila poziv Ćosića da pozove nju i njene koleginice da se upoznaju sa Orlićem."Ja nemam nikakvu bojazan ako je neko državni sekretar ili narodni poslanik. On se zakleo u Narodnoj skupštini da će da služi građanima, sa najboljim znanjem. Ako je ovo najbolje, ja ne znam šta bih još rekla. Jer kako oni u stvari misle o nama, i našoj deci, Orlić je najbolje prezentovao. Pored toga, udario je šamar visokom obrazovanju ili zato što ne zna ili zato što je dovoljno drzak da izjavi kako je za 9 žena u VMŠS Ćuprija istekao ugovor i to je to". Politika 25. Maj. 2020 116 Sunčica podseća da je devet predavača, devet žena, zamenjeno nestručnim kadrom i izražava sumnju da će ona biti deseta."Ovo je toliko sramna izjava Vladimira Orlića. Ja brojim dane do trenutka kada ću biti zamenjena. Ostali su isti ljudi u odseku Ćuprija. Ništa se nije promenilo. Meni je šef katedre i dalje čovek koji je nekompetentan, koji je menadžer u ekonomiji, i kada će on meni raspisati konkurs?", pita se Sunčica.Ističe da je i dalje izopštena iz kolektiva, i da ponovo doživljava mobing."Jedini sam nastavnik praktične nastave, koji je angažovan na 100 odsto na predmetu "Zdravstvena nega na hirurgiji 1 i 2". Ministarstvo je reklo da na ispitu, ili bilo kojoj drugoj aktivnosti, dežuraju isključivo samo nastavnici angažovani na 100 odsto. Pošto sam jedina na tom predmetu angažovana na 100 odsto, uredno se javim profesoru, a on mi kaže da će me pozvati ako bude potebe i onda me ni ne obavesti. A onda na ispitu ima ne jednog asistenta, nego dva asistenta, koji nemaju dodirnih tačaka s hirurgijom. Pa zar to nije mobing? Zato me i ne iznenađuje ovo što je Orlić izjavio", kaže sagoivornica Nova.rs.Ivanović naglašava da joj reakcija i reči Vladimira Orlića najbolje oslikavaju kampanju predstojećih izbora."O čijoj deci vi brinete? Kaže da nema žene koja je otpuštena u VMŠ, umesto da pita da li su te žene preživele ovu koronu, šta je sa njihovim porodicama. On je narodni poslanik, njegova dužnost je da služi narodu. Mi smo doživele mobing i maltretiranje. Sve žene su neosnovano otpuštene. Govore, njima je istekao ugovor, ali imena tih žena su u akreditaciji. Dobili ste akreditaciju sa imenima tih žena. Kako se onda nije stvorila potreba za tim kadrom, i zašto se onda kadar zapošljavao nakon toga. Zašto su to bili visoki funkcioneri SNS-a?", upitala je Ivanović. Ona je dodala da je Vladimir Orlić pomenutom izjavom obezvredio svoju majku, suprugu i devet otpuštenih žena U VMŠ u Ćupriji."Sramno je da jedan narodni poslanik diskutuje na takav način. Sramno je da kaže da ne postojimo. Gospodin Orlić sada ima još veću odgovornost. Radi u medicinskoj školi. On obrazuje medicinske sestre, i to na masteru. Mi se bavimo humanitarnim radom. Šta je humano u njegovoj izjavi da mi ne postojimo? Ako priča istinu, neka gospodin Orlić kaže otkad radi u Ćupriji i za koju platu. Moj posao je da služim tim stdentima. Da ih izvedem na pravi put, jer će te generacije nas da neguju. Evo kako nas je pogodila korona i šta se sve desilo. Ali nažalost, SNS kadar obrazuje medicinske sestre", rekla je Sunčica Ivanović.Ona je istakla da svi treba da znaju da su sva radna mesta u visokom obrazovanju reizborna, počev od nastavnika praktične nastave, asistenta, asistenta sa doktoratom, predavača, višeg predavača, vanrednog profesora, sve do redovnog profesora."Međutim, svaka ustanova visokog obrazovanja planira svoj kadar, zadržava najbolje studente i ujedno finansira njihovo dalje školovanje. Za svaku od ovih žena koje gospodin narodni poslanik Vladimir Orlić pominje sa ignorantskim stavom, država je odvojila najmanje po pola miliona dinara za doktorske studije. Paralelno, u isto vreme zaposleni u ustanovama visokog obrazovanja izvršavaju svoje radne obaveze, planirajući da u njoj napreduju u karijeri. Tako da je potpuno neverovatno na šta se narodni poslanik i predavač u Odseku Ćuprija Vladimir Orlić pozvao pred građane Republike Srbije. Mislim da je ovde zaista suvišno pomenuti akademsku čestitost jer ona u našim izborima i reizborima ne postoji", poručila je Ivanović.Nije prijavio platu iz ĆuprijeNarodni poslanik Vladimir Orlić primanja nije prijavio Agenciji za borbu protiv korupcije, piše BIRN SrbijaNakon što je njegov prethodni angažman prosvetna inspekcija 2018. godine ocenila kao nezakonit, Orlić je ponovo angažovan od decembra 2019. godine. Ipak, ove prihode nije prijavio Agenciji za borbu protiv korupcije, što je po zakonu u obavezi da učini . Poslednji izveštaj pokazuje da je u oktobru 2018. godine prijavio da više ne prima platu iz ove škole u kojoj je tada radio od februara do septembra 2018. i za to primao mesečnu platu od 40.000 dinara.              

----------------------------------------------------------

Datum: 27.05.2020

Medij: b92.net

Link: https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=05&dd=27&nav_category=12&nav_id=1688516

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: U studentske domove u Beogradu vratilo se 4.889 studenata - Info

U studentske domove u Beogradu do sada se vratilo 4.889 studenata, rekla je danas na sednici Senata rektorka Ivanka Popović.Dodala je da su smeštajni kapaciteti Studentskog centra Beograd 10.500.Ona je navela da su se u domove vratili oni studenti koji u ovom periodu imaju obaveze na fakultetu.Kako je rekla, u domovima su ispoštovane sve mere zaštite za sprečavanje širenja koronavirusa - higijena obuće, ruku, nošenje maski, rukavica, održavanje fizičke distance."Činimo sve što možemo da sačuvamo zdravlje studenata i zaposlenih", rekla je Popović.Podseća da su fakulteti otvoreni od 15. maja i navodi da dolaze samo studenti i nastavnici koji imaju ispite i vežbe, a da će fakulteti u punom kapacitetu početi da rade od juna.Državni sekretar u Ministarstvu prosvete Ana Langović Milićević rekla je da će fakulteti krajem nedelje dobiti još dezinfekcionih sredstava i maski.Ona je obavestila Univerzitet da je Ministarstvo pokrenulo javnu nabavku za antiplagijat program."Sutra će na sednici Vlade biti donet zaključak da se produži rok za akreditaciju visokoškolskih ustanova", navela je Langović.      

----------------------------------------------------------

Datum: 27.05.2020

Medij: blic.rs

Link: https://www.blic.rs/vesti/drustvo/deca-pre-svega-saznajte-sta-je-unicef-sve-uradio-za-nasu-decu-porodice-i-sve-one/88wkpk8

Autori: PR tekst

Teme: Javno privatno partnerstvo

Naslov: DECA PRE SVEGA Saznajte šta je UNICEF sve uradio za našu decu, porodice i sve one najugroženije tokom pandemije COVID-19 u Srbiji

U kriznim situacijama, deca koja su već u riziku od nasilja, eksploatacije i zlostavljanja postaju još ugroženija. Zato je važno da ova pandemija ne utiče na usluge dečje zaštite.Da bi odgovorio na potrebe dece i porodica u vreme pandemije, UNICEF je pripremio Smernice za sprečavanje nepotrebnog izdvajanja dece iz porodica kako bi se osiguralo da deca pogođena virusom korona imaju pristup adekvatnim uslovima za alternativno zbrinjavanje.Pružena je podrška dežurnim telefonskim SOS centrima za blagovremeno pružanje telefonske i onlajn psihosocijalne podrške i hitnog savetovanja za decu i njihove porodice, između ostalog, u vezi sa zaštitom od bilo kog oblika nasilja. U koordinaciji sa Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, UNICEF u partnerstvu sa nevladinom organizacijom GRIG sprovodi program daljinske psihosocijalne podrške deci u ustanovama socijalne zaštite.U partnerstvu sa Fakultetom političkih nauka, UNICEF je uspostavio onlajn platformu za razmenu informacija, znanja i dobrih praksa kako bi se osnažili zaposleni u socijalnim službama da pružaju kontinuirane i kvalitetne usluge dečje zaštite. U koordinaciji sa Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Komesarijatom za izbeglice i migracije pružena je podrška u praćenju i koordinaciji aktera u oblasti dečje zaštite u vezi s pitanjima rodno zasnovanog nasilja i zaštite i bezbednosti kod dece, žena i porodica iz populacije izbeglica i migranata; a kontinuirano se pruža direktna i daljinska pomoć i psihosocijalna podrška za decu i porodice u izbegličkim centrima.Socioekonomski uticaj COVID-19 najviše će osetiti oni koji su najugroženiji. Mnogi već žive u siromaštvu, a posledice korona virusa mogu dodatno da pogoršaju njihov položaj. Dok se roditelji bore da zadrže svoje poslove i prihode, UNICEF pomaže Vladi da proširi mere socijalne zaštite - programe i politike koji povezuju porodice s uslugama koje spasavaju živote.UJEDINJENI U ZAUSTAVLJANJU VIRUSA KORONA: Zajedno protiv COVID-19Pandemija bolesti koju izaziva virus korona je nezapamćenih razmera. Širenje virusa odnosi živote i sredstva za život porodica koje se bore da prežive.Zajednice odgovaraju na izazov - od zdravstvenih radnika koji rizikuju svoje živote u borbi sa virusom, do mladih koji na inovativne načine dele poruke o javnom zdravlju. Ipak, iako se širenje virusa usporava, njegove socijalne posledice će nastupiti brzo i biće teške - često na štetu u najugroženije dece.Samo zajedničkim snagama moguće je osigurati da devojčice i dečaci - uključujući decu sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, decu koja žive u rezidencijalnim ustanovama, u romskim naseljima, decu koja žive u siromaštvu i decu koja su raseljena usled sukoba - ostanu zdravi, bezbedni i da nastave da uče.Kako bi odgovorio na hitne potrebe dece i porodica, UNICEF sarađuje sa Vladom Republike Srbije, Svetskom zdravstvenom organizacijom, drugim agencijama UN, Crvenim krstom Srbije i partnerima iz NVO, sa fokusom na ugroženu decu, adolescente i porodice sa decom - one koje žive u siromašnim domaćinstvima, romskim naseljima, centrima za azil, rezidencijalnim institucijama i hraniteljskim porodicama.UNICEF:- pomaže da se uspori širenje virusa, naročito u najugroženijim zajednicama, kroz poruke o preventivnim merama- osigurava kontinuitet zdravstvenih usluga za majku i dete, usluga obrazovanja i dečje zaštite za decu i njihove porodice- obezbeđuje sredstva za higijenu, ličnu zaštitnu opremu (LZO), respiratore i drugi sanitetski materijal- radi na saniranju socioekonomskog uticaja COVID-19 i dugoročnom oporavku.Rezultati UNICEF-a tokom pandemije:- 10.000 ljudi u romskim naseljima dobilo je sredstva za higijenu i poruke o COVID-19- 9.200 ljudi dobilo je podršku zdravstvenih medijatorki- Skoro 4.400 hraniteljskih porodica će dobiti higijenske pakete i poruke o COVID-19- Skoro 2.000 ljudi iz rezidencijalnih ustanova dobilo higijenske pakete i poruke o COVID-19- 3.200 porodica će dobiti pakete za učenje i igru- 2.900 dece, roditelja i trudnica u izbegličkim i migrantskim centrima dobilo je poruke o COVID-19- 170 dece, roditelja i primarnih staratelja u izbegličkim i migrantskim centrima dobilo je podršku u vezi s mentalnim zdravljem i psihosocijalnu podršku u zajednici- 200 žena, devojčica i dečaka u izbegličkim centrima dobilo je higijenske pakete- 497 psihologa i pedagoga je osnaženo i podržano za dalju podršku nastavnicima, učenicima i roditeljima tokom učenja na daljinu- 500 mladih volontera pruža onlajn podrškuPODRŠKA PROSVETNIM RADNICIMA I RODITELJIMA: Pružena pomoć za nastavu od kućePreko 1.000.000 dece je kod kuće zbog zatvaranja škola i predškolskih ustanova, a UNICEF od proglašenja pandemije pruža podršku roditeljima, starateljima i prosvetarima u vezi sa učenjem od kuće i sarađuje sa partnerima na izradi novih obrazovnih rešenja.UNICEF je takođe podržao državne organe u oblasti obrazovanja u organizovanju i realizaciji učenja na daljinu, između ostalog i kroz nabavku softvera koji je omogućio nastavnicima snimanje interaktivnih materijala u kućnim uslovima.Imajući u vidu vanredne okolnosti, dve nacionalne obuke za realizaciju novog kurikuluma i za podizanje digitalnih kompetencija nastavnika, u saradnji sa Zavodom za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja i UNICEF-om, obogaćene su sadržajima koji jačaju kompetencije nastavnika za učenje na daljinu. U ovom trenutku, 4.704 nastavnika osnovnih i srednjih škola pohađaju obuku za novi kurikulum, a do kraja školske godine 40.000 nastavnika će pohađati obe obuke.Ministarstvo prosvete, uz podršku UNICEF-a, je realizovalo istraživanje u cilju praćenja i mapiranja dostupnosti učenja na daljinu za učenike iz osetljivih društvenih grupa. Preliminarni podaci ovog istraživanja, daju uvid u stanje, ali i potrebe učenika romske nacionalne manjine.U saradnji sa Pedagoškim društvom Srbije, Društvom psihologa Srbije, Ministarstvom prosvete nauke i tehnološkog razvoja i Zavodom za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja UNICEF je organizovao do sada pet vebinara sa ukupno 497 pedagoga i psihologa, koji rade u školama koje broje oko 39.000 učenika, preko novoosnovanog portala Zajednica učenja pedagoga i psihologa (PIR). Za učitelje je organizovan vebinar sa temom Formativno ocenjivanje u digitalnom okruženju u kome je učestvovalo 388 učitelja koji rade sa 10.000 učenika u našim školama.Da bi se podržale porodice i dece predškolskog uzrasta, UNICEF je podržao Ministarstvo prosvete u izradi nacionalnog plana odgovora sistema predškolskog vaspitanja i obrazovanja na epidemiju COVID-19. Vaspitači su različitim oblicima komunikacije obuhvatili 142.022 deteta, što predstavlja 79% upisane dece u predškolske ustanove u Srbiji.OSIGURANE ZDRAVSTVENE USLUGE ZA MAJKU I DETE: Razvoj i zdravlje u periodu ranog detinjstvaUNICEF podržava zdravstveni sistem kako bi se osiguralo da zdravstvene usluge za majku i dete obezbede kontinuitet brige o porodicama i deci, naročito najugroženijima. U praksi to znači obezbeđivanje nesmetanog pristupa akušerskoj, neonatalnoj i preventivnoj pedijatrijskoj nezi, imunizaciji, uslugama patronažnih sestara i ranih intervencija.Timovi za rane intervencije na pet lokacija kontinuirano pružaju podršku porodicama sa decom sa teškoćama i smetnjama u razvoju telefonom ili preko interneta.U partnerstvu sa Ministarstvom zdravlja i Asocijacijom romskih zdravstvenih medijatora, UNICEF je pružio podršku zdravstvenim medijatorkama da pojačaju kontakte telefonom sa porodicama koje žive u romskim naseljima, čime se doprlo do 9.200 ljudi i na vreme pružila informacija o prevenciji bolesti COVID-19 i podrška u korišćenju zdravstvenih usluga u izmenjenim uslovima.Obezbeđeni higijenski paketi najugroženijimaTokom pandemije, UNICEF je u saradnji sa Crvenim krstom Srbije i organizacijama ADRA Srbija i Info Park distribuirao higijenske pakete porodicama koje žive u siromaštvu, deci i mladima koji žive u rezidencijalnim ustanovama, hraniteljskim porodicama i izbegličkim i migrantskim porodicama.Paketi sadrže sapune, šampone, deterdžente za pranje suđa i veša, toalet papir, kao i informativne materijale na srpskom, romskom i jezicima migranata o simptomima COVID-19 i merama zaštite od bolesti.ISPORUKA MEDICINSKE OPREME DO KRAJA JUNA: U bolnice pristižu najnoviji respiratoriUNICEF je nabavio 50 respiratora za zdravstvene ustanove u Srbiji, koji će do kraja juna biti distribuirani.Prva četiri respiratora najnovije generacije za primenu invanzivne i neinvanzivne terapije već su isporučena. Dva su dostavljena u KBC Bežanijska kosa, a po jedan su dobili Univerzitetska dečja klinika Tiršova i Institut za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije.- UNICEF ima dugogodišnje iskustvo u reagovanju na krizne situacije i obezbeđivanju neophodne pomoći kada je ona najpotrebnija. Imamo najveće skladište humanitarne pomoći u svetu, sa mrežom od više od 1.000 medicinskih dobavljača, dugogodišnja partnerstva i veliki broj ljudi koji nas podržavaju. Nabavka 50 najkvalitetnijih respiratora i druge medicinske opreme za zdravstveni sistem ne bi bila moguća bez podrške privatnog sektora u Srbiji, pojedinačnih donatora i ambasadorke UNICEF-a u Srbiji Ane Ivanović - izjavila je Ređina De Dominićis, direktorka UNICEF-a u Srbiji.Respiratori tipa "Evita Infinity V500" kupljeni od nemačkog proizvođača "Draeger" kompatibilni su s potrebama zdravstvenog sistema u Srbiji.Pored respiratora, UNICEF je obezbedio i pulsni oksimetar i 61 protokomer kiseonika za 11 zdravstvenih ustanova u Srbiji, za COVID bolesnike kojima je potrebna kiseonična terapija. Nabavljena je i zaštitna oprema koja će uskoro biti distribuirana.SIGURNOST DECE MORA BITI PRIORITET: Ređina De Dominićis, direktorka UNICEF-a u Srbiji, o tome kako je pandemija uticala na porodicePandemija virusa korona izložila je riziku decu i porodice. Nemogućnost izlaska iz kuće, održavanje socijalne distance, zatvaranje škola i vrtića, izlaganje štetnim sadržajima na internetu, ostavilo je velike posledice na decu svih uzrasta.O tome šta možemo da uradimo za decu kako bismo ih zaštitili u ovakvim situacijama govori Ređina De Dominićis, direktorka UNICEF-a u Srbiji.Kako je pandemija COVID-19 uticala na decu i porodice?- Ova kriza ima veliki uticaj na ljudski kapital, uključujući živote, egzistenciju, blagostanje i buduću produktivnost. Ona je dovela do istorijske recesije koja je otkrila i pojačala nejednakosti u kojima živi veliki broj ljudi.U tom kontekstu, moramo se zajednički suočiti sa izazovima i povećati ulaganja u mere vezane za zdravlje, obrazovanje, tržište rada i socijalnu zaštitu, kako bismo neutralisali uticaj na najugroženije porodice, decu i mlade.Potreban nam je hitan, srednjoročni i dugoročni odgovor koji se ne bavi samo problemima koje je stvorila pandemija i njenim sekundarnim uticajima na decu, već koji navodi i jasnu viziju za građenje boljeg sveta.Kako UNICEF odgovara na ovu zdravstvenu krizu i posledice koje je izazvala?- Hitne aktivnosti koje preduzimamo putem inovativnih rešenja, većim angažovanjem kroz javno-privatna partnerstva, spajanjem znanja i resursa, mogu doprineti da pandemija COVID -19 ne postane trajna kriza za decu, posebno onu najugroženiju.Nemamo vremena za gubljenje. Potrebno je da se deluje odmah, uključujući i finansijski, da bi se isporučile osnovne potrepštine, ojačali zdravstveni sistemi i obezbedio kontinuitet usluga, poput redovne imunizacije.Prema proceni istraživača škole za javno zdravlje "Johns Hopkins Bloomberg", postoji mogućnost da dodatnih 6.000 dece svakodnevno umre od uzroka koji se mogu sprečiti tokom narednih šest meseci, jer pandemija COVID -19 i dalje slabi zdravstvene sisteme i narušava rutinske usluge.Dok se brojni roditelji bore za egzistenciju, važno je proširiti mere socijalne zaštite - programe i politike koji povezuju porodice sa spasonosnim prihodima, zdravstvenom zaštitom, ishranom i obrazovanjem. Potrebno je da vlade sačuvaju radna mesta i blisko sarađuju sa poslodavcima kako bi se pružila adekvatna podrška zaposlenim roditeljima.Više od 70 godina UNICEF daje svoj doprinos odgovoru na neke od najvećih kriza sa kojima se naš svet suočio. Bili smo u prvim redovima u svakoj pandemiji, epidemiji, gladi i sukobu nakon Drugog svetskog rata. Imamo iskustvo, instrumente i partnere ne samo da pomognemo zajednicama da se oporave, već i da u tom oporavku postanu bolje nego što su bile. Naša zajednička odgovornost danas je da zamislimo kako će izgledati novi svet u budućnosti - za svako dete.Moramo povećati ulaganja u zdravstvene me re, obrazovanje, tržište rada i soci jalnu zaštitu, kako bismo neutralisali uticaj na najugroženije porodice, decu i mladeMLADI U BORBI PROTIV COVID -19 Volonteri podržali svoje vršnjake tokom izolacijeTokom pandemije virusa korona UNICEF u Srbiji je informisao mlade o virusu i merama prevencije, očuvanju mentalnog zdravlja tokom vanredne situacije, širenju svesti o uticaju stigme i diskriminacije, kao i poboljšanju informisanosti o onlajn nasilju i merama prevencije zloupotrebe i zaštite mladih na internetu.Više od 770.000 mladih je videlo te informacije putem društvenih mreža Facebook i Instagram. Pokrenuta je inicijativa #VolonteriNaMreži koja je omogućila mladima da podrže svoje vršnjake tokom perioda kućne izolacije, i pomognu im proverenim informacijama i savetima.Ova inicijativa je do sada okupila više od 500 volontera koji su birali u koje od aktivnosti žele da se uključe - informativnu kampanju o COVID -19, smanjenje jezičke barijere u učenju prevođenjem sadržaja sa engleskog jezika za učenike i nastavnike, vršnjačku podršku s ciljem da olakša mladima razmenu znanja i veština za lični razvoj, napredak u školi, kvalitetno provođenje slobodnog vremena i povećanje uključenosti mladih kroz U-Report platformu.Učenje kroz igru u vreme pandemijeUNICEF, zajedno sa partnerima, pruža podršku roditeljima i starateljima za stvaranje podsticajnog okruženja kod kuće koje podržava rani razvoj dece i pomaže u prevazilaženju osećanja izolacije do kojih je došlo tokom pandemije.Igra i učenje kod kuće su od ključnog značaja za održavanje uslova za zajedničke i kreativne aktivnosti kod kuće i svođenje na minimum efekata stresa na porodični život u kriznim vremenima i inače.Oko 3.200 paketa namenjenih porodicama sa decom različitog uzrasta od rođenja do 10. godine biće podeljeni u preko 60 gradova i opština u Srbiji. Dodatni paketi su podeljeni i u 16 ustanova socijalne zaštite, kao i deci u 6 izbegličkih i migrantskih centara.Paketi sadrže 15 artikala - igračke i materijale za igru i učenje. Osmišljeni su tako da podrže zajedničke aktivnosti dece i odraslih i da doprinesu da porodična sredina bude u većoj meri podsticajna za razvoj i učenje kroz igru.UNICEF je nabavio Porodične pakete zahvaljujući finansijskoj podršci Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID), a distribuciju obavlja Crveni krst Srbije.POMOZIMO PORODICAMA DA STANU NA NOGE: Entoni Godfri, ambasador SAD u Srbiji, o pruženoj podršci najugroženijima tokom pandemijeKada je postalo jasno da se COVID-19 širi van Kine i na Evropu, Američka ambasada u Srbiji počela je da razmatra kako da postojeće programe pomoći prilagodi novoj situaciji.Osim toga, tražila je i načine da obezbedi dodatne resurse kako bi Vladi Srbije pomogla da ublaži posledice pandemije i spase živote. Da bismo saznali više o svemu tome, razgovarali smo sa ambasadorom SAD u Srbiji Entonijem Godfrijem.Kako američka Vlada pomaže borbu protiv COVID-19 u Srbiji?- Zajedno sa našim partnerima, tražili smo mogućnosti da naše resurse usmerimo ka onim potrebama koje je Vlada Srbije utvrdila. I dok smo i mi i naši prijatelji iz EU i širom sveta donirali testove, zaštitnu opremu i drugi medicinski materijal, drago mi je da su u UNICEF-u takođe razmišljali i o tome kako ova kriza pogađa porodice sa decom, posebno dok su zatvorene škole.U prethodna dva meseca obezbedili smo 1,4 miliona dolara za podršku aktivnostima UNICEF-a kako bismo pomogli najugroženijim porodicama da ublaže uticaj pandemije na njihove živote.U početku, podržali smo UNICEF u njihovoj saradnji sa Crvenim krstom Srbije u nabavci i distribuciji higijenskih paketa (koji su sadržali sapun, deterdžent, sredstva za higijenu) najugroženijim zajednicama i ustanovama. Na ovaj način podržali smo 10.000 porodica iz najsiromašnijih domaćinstava u romskim naseljima, rezidencijalnim institucijama i centrima za izbeglice i migrante širom zemlje.U isto vreme, sarađivali smo i u oblasti obaveštavanja i komunikacije kako bi porodice znale šta im je potrebno da bi se zaštitile i gde da nađu razne vrste pomoći. Takođe, bili smo srećni kada se UNICEF obratio USAID-u s idejom o nabavci kompleta "Učimo kroz igru", koji su obezbeđeni za 3.200 ugroženih porodica sa decom.Situacija se smiruje, ali virus korona nije iskorenjen. Kakvi su dalji planovi za podršku?- Radimo na tome da obezbedimo dodatnih 900.000 dolara da bismo pomogli UNICEF-u da obezbedi pomoć u gotovini najugroženijom porodicama u Srbiji kako bi kupile najpotrebnije stvari i stale na noge, ali i kako bismo obezbedili početno ulaganje za one firme koje rade na inovativnom dizajnu nove medicinske ili zaštitne opreme koja se može koristiti u nekoj budućoj zdravstvenoj krizi.Jedini način da uspešno prebrodimo ovakvu krizu je da radimo zajedno i da udružimo svoje resurse i sposobnosti kako bismo pomogli susedima. Partnerstvo koje smo stvorili sa UNICEF-om, Crvenim krstom Srbije i Vladom Srbije sredstvo su u borbi protiv COVID-19, i ponosni smo na to kako smo dobro radili zajedno.Glosa: Jedini način da uspešno prebrodimo ovakvu krizu je da radimo zajedno i da udružimimo svoje resurse i sposobnosti kako bismo pomogli susedimaŠirimo činjenice umesto strahaŠirenje Covid-19 prati i širenje dezinformacija. UNICEF radi zajedno sa sistemom UN, zdravstvenim stručnjacima, partnerima i Javnim servisom RTS na širenju činjenica umesto straha i obezbeđuje pouzdane smernice za decu i mlade, roditelje, staratelje i prosvetne radnike.UNICEF izrađuje i deli važne poruke i savete u vezi sa javnim zdravljem kako bi pomogao da se širenje virusa uspori, a mortalitet smanji na minimum. Poruke uključuju:- savete za prevenciju COVID-19;- psihosocijalnu podršku za decu, mlade i roditelje;- savete o pozitivnom roditeljstvu i učenju od kuće i kroz igru;- informacije o podršci za mentalno zdravlje.Materijali i informacije su dostupni na stranici UNICEF-a u Srbiji o COVID-19.Na UNICEF vebsajtu postoji i stranica "Kutak za igru" na kojoj roditelji i staratelji mogu da dobiju ideje kako da uz pomoć igre i zajedničkih aktivnosti prevaziđu izazove i teške situacije, ali i kako da podstaknu razvoj svog deteta, osnaže i obogate porodične veze i odnose.                                                                                          

----------------------------------------------------------

Datum: 27.05.2020

Medij: ekapija.com

Link: https://www.ekapija.com/news/2891472/rekonstruise-se-kompleks-zatvorenih-bazena-u-krusevcu-raspisan-tender-za-projektanta

Autori: @ekapija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Rekonstruiše se kompleks zatvorenih bazena u Kruševcu - Raspisan tender za projektanta

Sportski centar Kruševac raspisao je javnu nabavku za izradu projektno-tehničke dokumentacije za rekonstrukciju, sanaciju i modernizaciju objekta pokrivenih bazena sa aneksnim delovima. Procenjena vrednost javne nabavke je 3,75 miliona dinara.Pokriveni bazeni sa pratećim aneksima Sportski centar Kruševac raspisao je javnu nabavku za izradu projektno-tehničke dokumentacije za rekonstrukciju, sanaciju i modernizaciju objekta pokrivenih bazena sa aneksnim delovima. Procenjena vrednost javne nabavke je 3,75 miliona dinara.Pokriveni bazeni sa pratećim aneksima su izgrađeni 1982. godine i zbog specifičnosti izgradnje i dugotrajne eksploatacije potrebno je predvideti, pre svega, radove na sanaciji konstrukcije od lepljenog lameliranog drveta, tj. zameni dotrajalih konstrukcijskih grednih i stubnih elemenata. Potrebno je predvideti zamenu postojeće, međuspratne i tavanske konstrukcije od betona i sitnorebrastog lima konstrukcijskim elementima projektovanim od lakog i energetski efikasnog materijala.Projektant mora sagledati vreme trajanja gradnje i mora dati rešenja koja podrazumevaju brzu i efikasnu demontažu postojeće konstrukcije, ali i jednostavnu i brzu montažu novoprojektovane konstrukcije, kako bi se objekat u celini (centralni deo sa plivalištem i aneksni poslovno-administrativni deo) u najkraćem roku doveo u stanje upotrebe.Rok za podnošenje ponuda je 5. jun 2020, a detaljnije o tenderu pogledaju OVDE.  

----------------------------------------------------------

Datum: 27.05.2020

Medij: srbijadanas.net

Link: https://www.srbijadanas.net/nabavka-medicinske-opreme-i-koliko-je-para-i-za-sta-potroseno-ostaje-tajna/

Autori: @otadzbina

Teme: KorupcijaSrbija (Transparency Serbia)

Naslov: Nabavka medicinske opreme i koliko je para i za šta potrošeno ostaje tajna

Republički fond za zdravstveno osiguranje od 8. maja nije odgovorio Savetu za borbu protiv korupcije koje je usluge tokom vanrednog stanja Srbija platila iz budžeta, a koje je dobila po osnovu donacija, piše Danas.Savet je juče poslao urgenciju Vladi Srbije, telu koje ga je osnovalo, insistirajući na dostavljaju traženih podataka.Danas podseća da slična pitanja od državnih organa traži i Transparentnost Srbija. Ova organizacija je zatražila u aprilu da se objavi spisak primljenih donacija kao i podaci o javnim nabavkama tokom pandemije.Danas.rsDa li je ovaj tekst koristan?Kliknite na zvezdu i ocenite!Ako vam je tekst koristan...Podelite ga sa prijateljima!          

----------------------------------------------------------

Datum: 27.05.2020

Medij: online-news.rs

Link: https://online-news.rs/2020/05/27/u-studentske-domove-u-beogradu-vratilo-se-4-889-studenata/

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: U studentske domove u Beogradu vratilo se 4.889 studenata

Dodala je da su smetajni kapaciteti Studentskog centra Beograd 10.500.Ona je navela da su se u domove vratili oni studenti koji u ovom periodu imaju obaveze na fakultetu.Kako je rekla, u domovima su ispotovane sve mere zatite za spreavanje irenja koronavirusa - higijena obue, ruku, noenje maski, rukavica, odravanje fizike distance."inimo sve to moemo da sauvamo zdravlje studenata i zaposlenih", rekla je Popovi.Podsea da su fakulteti otvoreni od 15. maja i navodi da dolaze samo studenti i nastavnici koji imaju ispite i vebe, a da e fakulteti u punom kapacitetu poeti da rade od juna.Dravni sekretar u Ministarstvu prosvete Ana Langovi Milievi rekla je da e fakulteti krajem nedelje dobiti jo dezinfekcionih sredstava i maski.Ona je obavestila Univerzitet da je Ministarstvo pokrenulo javnu nabavku za antiplagijat program."Sutra e na sednici Vlade biti donet zakljuak da se produi rok za akreditaciju visokokolskih ustanova", navela je Langovi.      

----------------------------------------------------------

Datum: 27.05.2020

Medij: rs.n1info.com

Link: http://rs.n1info.com/Vesti/a603920/BIRN-Orlic-ponovo-angazovan-u-skoli-u-Cupriji-nije-prijavio-primanja-Agenciji.html

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: BIRN: Orlić ponovo angažovan u školi u Ćupriji, nije prijavio primanja Agenciji

Autor:javno.rsNarodni poslanik SNS Vladimir Orlić ponovo radi u školi u kojoj je bio nezakonito angažovan, a primanja nije prijavio Agenciji za borbu protiv korupcije, pokazuju dokumenta u koje je BIRN imao uvid, prenosi portal Javno.rs.Iako je Orlić tokom gostovanja u emisiji Pressing na N1 izjavio da ne predaje u Visokoj medicinskoj školi u Ćupriji, dokumenti koje je preneo BIRN pokazuju da je angažovan kao predavač na master studijama za školsku 2019/2020. godinu.Kako prenosi javno.rs, nakon što je njegov prethodni angažman prosvetna inspekcija 2018. ocenila kao nezakonit, Orlić je ponovo angažovan od decembra 2019.Ipak, te prihode nije prijavio Agenciji za borbu protiv korupcije što je po zakonu u obavezi da učini. Poslednji izveštaj pokazuje da je u oktobru 2018. godine prijavio da više ne prima platu iz ove škole u kojoj je tada radio od februara do septembra 2018. i za to primao mesečnu platu od 40.000 dinara.Ljiljana Antić, rukovodilac Visoke medicinske škole u Ćupriji, koja je deo Akademije vaspitačko medicinskih strukovnih studija, u razgovoru za BIRN prvo je izjavila da ne zna da li Vladimir Orlić radi u školi, a zatim je tvrdila da ne radi.Na konstataciju BIRN da je na sednici u decembru 2019. izglasan da bude angažovan i da se nalazi u rasporedu ispita za februar, Antić je rekla "Pa je l' znate vi kad je bio februar".Ljiljana Antić je kao rukovodilac i predsednik nastavno-naučnog veća učestvovala na sednici na kojoj je iznet i izglasan predlog odluke da se Orlić angažuje, a poslala je i poziv za sednicu na kojoj je ovo angažovanje bilo tačka dnevnog reda. Ona, ipak, tvrdi, da se time nije upoznata, da bi potom dodala: "Jeste radio, ali više ne radi".Poslanik SNS nije odgovorio na pitanja BIRN na ovu temu.Orlić je u Ćupriji stručni saradnik na master studijama na predmetu "primena informaciono komunikacionih tehnologija u zdravstvu", a njegovo angažovanje bilo je neophodno "zbog akreditacije studijskog programa Strukovna medicinska sestra", piše u zapisniku sa sednice.          

----------------------------------------------------------

Datum: 27.05.2020

Medij: uzickanedelja.rs

Link: https://uzickanedelja.rs/uhapsen-osumnjiceni-za-primanje-mita/

Autori: @uzickanedelja

Teme: Korupcija

Naslov: Uhapšen osumnjičeni za primanje mita

Uhapšen građevinski inspektor u Užicu- Kako se sumnja, P. K. je u svojstvu građevinskog inspektora, od vlasnice jednog restorana u Užicu tražio 2.000 evra, da bi zauzvrat pokrenuo postupak legalizacije tog ugostiteljskog objekta - Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova, Odeljenja za borbu protiv korupcije, u saradnji sa Posebnim odeljenjem za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Kraljevu, uhapsili su građevinskog inspektora P. K. (1967) zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo primanje mita.Kako se sumnja, P. K. je u svojstvu građevinskog inspektora, od vlasnice jednog restorana u Užicu tražio 2.000 evra, da bi zauzvrat pokrenuo postupak legalizacije tog ugostiteljskog objekta.Sumnja se da je od vlasnice restorana na ime avansa primio 700 evra.Osumnjičenom je određeno zadržavanje do 48 sati i on će, uz krivičnu prijavu, biti priveden Višem javnom tužilaštvu u Kraljevu.26.05.2020.MUPComments comments    

----------------------------------------------------------

Datum: 27.05.2020

Medij: vaseljenska.net

Link: https://vaseljenska.net/2020/05/27/nabavka-medicinske-opreme-ostaje-tajna/

Autori: @VaseljenskaTV

Teme: KorupcijaSrbija (Transparency Serbia)

Naslov: Nabavka medicinske opreme ostaje tajna - Vaseljenska TV

Nabavka medicinske opreme ostaje tajnaNabavka medicinske opreme ostaje tajna27 maja, 2020Printfoto: Instagram/buducnostsrbijeavRepublički fond za zdravstveno osiguranje od 8. maja nije odgovorio Savetu za borbu protiv korupcije koje je usluge tokom vanrednog stanja Srbija platila iz budžeta, a koje je dobila po osnovu donacija, piše Danas.Savet je juče poslao urgenciju Vladi Srbije, telu koje ga je osnovalo, insistirajući na dostavljaju traženih podataka.Danas podseća da slična pitanja od državnih organa traži i Transparentnost Srbija. Ova organizacija je zatražila u aprilu da se objavi spisak primljenih donacija kao i podaci o javnim nabavkama tokom pandemije.Danasuneli ste neispravnu adresu e-pošte!molimo unesite adresu e-pošte ovdesačuvajte moje ime, e-mail i veb sajt u ovom pregledniku sledeći put kada komentarišem.Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju .Skorašnji komentariOvaj veb portal koristi Internet kolačiće. Slažete li se sa korišćenjem kolačića? Cookie settings PRIHVATIPrivacy & Cookies PolicyClosePrivacy OverviewThis website uses cookies to improve your experience while you navigate through the website. Out of these cookies, the cookies that are categorized as necessary are stored on your browser as they are essential for the working of basic functionalities of the website. We also use third-party cookies that help us analyze and understand how you use this website. These cookies will be stored in your browser only with your consent. You also have the option to opt-out of these cookies. But opting out of some of these cookies may have an effect on your browsing experience.                  

----------------------------------------------------------

Datum: 27.05.2020

Medij: rtvmir.com

Link: http://www.rtvmir.com/index.php/vesti/politika/815-cins-srpski-funkcioneri-na-kosovu-ne-prijavljuju-imovinu.html

Autori: Redakcija

Teme: Zlatko MinićSrbija (Transparency Serbia)

Naslov: CINS: SRPSKI FUNKCIONERI NA KOSOVU NE PRIJAVLJUJU IMOVINU

RTV Mir LeposavićBEOGRAD - Stanove, imanja, automobile, kao i zarade koje im se isplaćuju parama građana Srbije, funkcioneri koji rukovode srpskim javnim institucijama na Kosovu uglavnom ne prijavljuju Agenciji za borbu protiv korupcije, iako ih zakon obavezuje. Na pozive iz Beograda funkcioneri se uglavnom odazivaju i daju različita opravdanja - nisu koncentrisani da bi odgovorili, nisu znali da treba da prijave ili su pitali novinare za pomoć, piše Centar za istraživačko novinarstvo (CINS)."Ne znam, ne mogu sada da se setim da li sam prijavljivao ili nisam prijavljivao (imovinu i prihode), sada sam u samoizolaciji pa ne mogu da se skoncentrišem", rekao je za CINS donedavni v.d. direktora Zdravstvenog centra u Severnoj Mitrovici Milan Ivanović.Kako navode, na Kosovu postoji više od 100 institucija koje su pod ingerencijom Srbije, a Ivanović je samo jedan u nizu funkcionera čija plata se finansira parama građana Srbije, a čijih podataka o imovini i prihodima nema na sajtu srpske Agencije za borbu protiv korupcije.Prema javno dostupnom registru Agencije, tek mali broj aktuelnih javnih funkcionera na Kosovu poštuje zakonsku obavezu da prijavi šta ima od imovine i koliko zarađuje. Podaci izostaju za direktore osnovnih i srednjih škola, javnih i javno-komunalnih preduzeća, dekana, ustanova kulture i socijalne zaštite, zdravstvenih ustanova, pa čak i za predsednike privremenih organa na Kosovu.Tako je, sudeći po kosovskoj Agenciji za borbu protiv korupcije, predsednik Privremenog organa Opštine Zvečan Ivan Todosijević 2017. godine posedovao tri kuće, automobil ševrolet i godišnju platu od 7.800 evra.Zašto tih podataka nema i u srpskoj Agenciji, Todosijević nije želeo da objasni preko telefona. Nakon što je organizovan susret na Kosovu, Todosijević je prestao da se javlja, čak i da odgovara na poruke,navodi CINS.Neki su, pak, prebacivali loptu na druge.Slavko Simić, načelnik "Kosovskomitrovačkog upravnog okruga" i narodni poslanik Srpske liste u Skupštini Kosova, prema prošlogodišnjim podacima kosovske Agencije poseduje automobil od 7.000 evra koji je dobio na poklon i ušteđevinu u bankama. Za odgovor na pitanje kako je moguće da Agencija u Beogradu nema ove podatke, Simić je CINS uputio na svog portparola, koji je ostao bez komentara i ponovo uputio na Simića.Zlatko Minić iz organizacije "Transparentnost Srbija" kaže za CINS da ni funkcioner ni institucija ne mogu da dozvole sebi da imaju duple funkcije ili plate ukoliko ne poštuju zakone."Besprizorno je i za jedne i za druge da ostvaruju bilo šta, a da ne ispunjavaju nešto što im je obaveza. Sa druge strane, postavlja se pitanje da li i kako reaguje Agencija za borbu protiv korupcije. Ne može neko imati poseban tretman zato što je na Kosovu ili zato što nije informisan."Direktor Centra za socijalni rad u Leposaviću, Gradimir Nastić, nije negirao da je propustio da prijavi imovinu i prihode, ali nije želeo da daje zvanične komentare, već je CINS uputio na Ministarstvo. Novinari su kontaktirali Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, odakle su im rekli da se obrate Opštini Leposavić koja je Nastića imenovala za direktora. Iz Opštine do objavljivanja teksta nisu dobili odgovor.Drugi funkcioneri su za CINS izneli raznovrsne razloge zbog kojih nisu dostavili svoje izveštaje.Slobodan Mihajlović je direktor Gimnazije u Severnoj Mitrovici, a tvrdi da u suštini nema šta da prijavi jer živi u majčinom stanu."Ja sam tek skoro postavljen i prijaviću, nije problem. (…) Pa ja ni nemam imovinu. Prihode da, imovinu ne. (…) Živim u majčinom stanu", rekao je Mihajlović za CINS.Njegov sugrađanin, direktor Osnovne škole Sveti Sava Milorad Jovanović, je pitao novinara da li to mora da čini u svakom mandatu, iako, prema podacima sa sajta Agencije za borbu protiv korupcije, on svoju funkciju, kao ni imovinu i prihode, nikada nije prijavio.Jovanović je ljubazno zamolio novinara da ga uputi gde da nađe obrazac koji treba da popuni, a pristao je i da izjavu da pred kamerom. Međutim, kada ga je za snimanje pozvao novinar sa Kosova, Jovanović se predomislio.              

----------------------------------------------------------

Datum: 27.05.2020

Medij: nova.rs

Link: https://nova.rs/politika/birn-orlic-angazovan-u-cupriji-ali-nije-prijavio-platu/

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: BIRN: Orlić angažovan u Ćupriji, ali nije prijavio platu

Foto: N1 Narodni poslanik SNS Vladimir Orlić ponovo radi u školi u kojoj je bio nezakonito angažovan, a primanja nije prijavio Agenciji za borbu protiv korupcije, pokazuju dokumenta u koje je BIRN imao uvid, prenosi portal Javno.rs.Iako je Orlić tokom gostovanja u emisiji Pressing na N1 izjavio da ne predaje u Visokoj medicinskoj školi u Ćupriji, dokumenti koje je preneo BIRN pokazuju da je angažovan kao predavač na master studijama za školsku 2019/2020. godinu.Kako prenosi javno.rs, nakon što je njegov prethodni angažman prosvetna inspekcija 2018. ocenila kao nezakonit, Orlić je ponovo angažovan od decembra 2019.Ipak, te prihode nije prijavio Agenciji za borbu protiv korupcije što je po zakonu u obavezi da učini. Poslednji izveštaj pokazuje da je u oktobru 2018. godine prijavio da više ne prima platu iz ove škole u kojoj je tada radio od februara do septembra 2018. i za to primao mesečnu platu od 40.000 dinara.Ljiljana Antić, rukovodilac Visoke medicinske škole u Ćupriji, koja je deo Akademije vaspitačko medicinskih strukovnih studija, u razgovoru za BIRN prvo je izjavila da ne zna da li Vladimir Orlić radi u školi, a zatim je tvrdila da ne radi.Na konstataciju BIRN da je na sednici u decembru 2019. izglasan da bude angažovan i da se nalazi u rasporedu ispita za februar, Antić je rekla "Pa je l' znate vi kad je bio februar".Ljiljana Antić je kao rukovodilac i predsednik nastavno-naučnog veća učestvovala na sednici na kojoj je iznet i izglasan predlog odluke da se Orlić angažuje, a poslala je i poziv za sednicu na kojoj je ovo angažovanje bilo tačka dnevnog reda. Ona, ipak, tvrdi, da se time nije upoznata, da bi potom dodala: "Jeste radio, ali više ne radi".Poslanik SNS nije odgovorio na pitanja BIRN na ovu temu.Orlić je u Ćupriji stručni saradnik na master studijama na predmetu "primena informaciono komunikacionih tehnologija u zdravstvu", a njegovo angažovanje bilo je neophodno "zbog akreditacije studijskog programa Strukovna medicinska sestra", piše u zapisniku sa sednice.      

----------------------------------------------------------

Datum: 27.05.2020

Medij: novimagazin.rs

Link: http://novimagazin.rs/vesti/birn-orlic-nije-prijavio-platu-iz-cuprije

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: BIRN: Orlić nije prijavio platu iz Ćuprije

Iako je Orlić tokom gostovanja u emisiji Prešing na N1 izjavio da ne predaje u Visokoj medicinskoj školi u Ćupriji, dokumenti koje je preneo BIRN pokazuju da je angažovan kao predavač na master studijama za školsku 2019/2020. godinu.Kako prenosi javno.rs, nakon što je njegov prethodni angažman prosvetna inspekcija 2018. ocenila kao nezakonit, Orlić je ponovo angažovan od decembra 2019.Ipak, te prihode nije prijavio Agenciji za borbu protiv korupcije, što je po zakonu u obavezi da učini. Poslednji izveštaj pokazuje da je u oktobru 2018. godine prijavio da više ne prima platu iz ove škole u kojoj je tada radio od februara do septembra 2018. i za to primao mesečnu platu od 40.000 dinara.Rukovodilac Visoke medicinske škole u Ćupriji Ljiljana Antić, koja je deo Akademije vaspitačko medicinskih strukovnih studija, u razgovoru za BIRN prvo je izjavila da ne zna da li Vladimir Orlić radi u školi, a zatim je tvrdila da ne radi.Na konstataciju BIRN da je na sednici u decembru 2019. izglasan da bude angažovan i da se nalazi u rasporedu ispita za februar, Antić je rekla: "Pa je l' znate vi kad je bio februar".Ljiljana Antić je kao rukovodilac i predsednik nastavno-naučnog veća učestvovala na sednici na kojoj je iznet i izglasan predlog odluke da se Orlić angažuje, a poslala je i poziv za sednicu na kojoj je ovo angažovanje bilo tačka dnevnog reda.Ona, ipak, tvrdi, da se time nije upoznata, da bi potom dodala: "Jeste radio, ali više ne radi".Vladimir Orlić nije odgovorio na pitanja BIRN na ovu temu.Orlić je u Ćupriji stručni saradnik na master studijama na predmetu "primena informaciono komunikacionih tehnologija u zdravstvu", a njegovo angažovanje bilo je neophodno "zbog akreditacije studijskog programa Strukovna medicinska sestra", piše u zapisniku sa sednice.Njegov stranački kolega Aleksandar Martinović je platu iz Ćuprije prijavio Agenciji za borbu protiv korupcije tek nakon pisanja o BIRN-a o njihovom nezakonitom radu kao predavača u ovoj visokoškolskoj ustanovi, dodaje se.Visoka medicinska škola u Ćupriji i dalje je mesto na kom su dodatni posao našli državni funkcioneri iz vladajuće Srpske napredne stranke, čije je angažovanje prosvetna inspekcija ranije ocenila kao nezakonito.Pored Orlića i Martinovića u ovoj školi radi i državni sekretar Ivan Bošnjak.          

----------------------------------------------------------

Datum: 27.05.2020

Medij: Beta

Link: http://www.beta.rs

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: BIRN: Orlić nije prijavio platu iz Ćuprije

BIRN: Orlić nije prijavio platu iz ĆuprijeBEOGRAD, 27. maja 2020. (Beta) - Poslanik Srpske napredne stranke (SNS) u Skupštini Srbije Vladimir Orlić ponovo radi u školi u kojoj je bio nezakonito angažovan, a primanja nije prijavio Agenciji za borbu protiv korupcije, pokazuju dokumenta u koje je BIRN imao uvid, a prenosi portal Javno.rs.Iako je Orlić tokom gostovanja u emisiji Pressing na N1 izjavio da ne predaje u Visokoj medicinskoj školi u Ćupriji, dokumenti koje je preneo BIRN pokazuju da je angažovan kao predavač na master studijama za školsku 2019/2020. godinu.Kako prenosi javno.rs, nakon što je njegov prethodni angažman prosvetna inspekcija 2018. ocenila kao nezakonit, Orlić je ponovo angažovan od decembra 2019.Ipak, te prihode nije prijavio Agenciji za borbu protiv korupcije, što je po zakonu u obavezi da učini. Poslednji izveštaj pokazuje da je u oktobru 2018. godine prijavio da više ne prima platu iz ove škole u kojoj je tada radio od februara do septembra 2018. i za to primao mesečnu platu od 40.000 dinara.Rukovodilac Visoke medicinske škole u Ćupriji Ljiljana Antić, koja je deo Akademije vaspitačko medicinskih strukovnih studija, u razgovoru za BIRN prvo je izjavila da ne zna da li Vladimir Orlić radi u školi, a zatim je tvrdila da ne radi.Na konstataciju BIRN da je na sednici u decembru 2019. izglasan da bude angažovan i da se nalazi u rasporedu ispita za februar, Antić je rekla: "Pa je l’ znate vi kad je bio februar".Ljiljana Antić je kao rukovodilac i predsednik nastavno-naučnog veća učestvovala na sednici na kojoj je iznet i izglasan predlog odluke da se Orlić angažuje, a poslala je i poziv za sednicu na kojoj je ovo angažovanje bilo tačka dnevnog reda.Ona, ipak, tvrdi, da se time nije upoznata, da bi potom dodala: "Jeste radio, ali više ne radi".Vladimir Orlić nije odgovorio na pitanja BIRN na ovu temu.Orlić je u Ćupriji stručni saradnik na master studijama na predmetu "primena informaciono komunikacionih tehnologija u zdravstvu", a njegovo angažovanje bilo je neophodno "zbog akreditacije studijskog programa Strukovna medicinska sestra", piše u zapisniku sa sednice.Njegov stranački kolega Aleksandar Martinović je platu iz Ćuprije prijavio Agenciji za borbu protiv korupcije tek nakon pisanja o BIRN-a o njihovom nezakonitom radu kao predavača u ovoj visokoškolskoj ustanovi, dodaje se.Visoka medicinska škola u Ćupriji i dalje je mesto na kom su dodatni posao našli državni funkcioneri iz vladajuće Srpske napredne stranke, čije je angažovanje prosvetna inspekcija ranije ocenila kao nezakonito.Pored Orlića i Martinovića u ovoj školi radi i državni sekretar Ivan Bošnjak.

----------------------------------------------------------

Datum: 27.05.2020

Medij: danas.rs

Link: https://www.danas.rs/ekonomija/birn-orlic-nije-prijavio-platu-iz-cuprije/

Autori: @OnlineDanas

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: BIRN: Orlić nije prijavio platu iz Ćuprije

Poslanik Srpske napredne stranke (SNS) u Skupštini Srbije Vladimir Orlić ponovo radi u školi u kojoj je bio nezakonito angažovan, a primanja nije prijavio Agenciji za borbu protiv korupcije, pokazuju dokumenta u koje je BIRN imao uvid, a prenosi portal Javno.rs.Foto: BETA/NENAD PETROVIC/DS) Iako je Orlić tokom gostovanja u emisiji Pressing na N1 izjavio da ne predaje u Visokoj medicinskoj školi u Ćupriji, dokumenti koje je preneo BIRN pokazuju da je angažovan kao predavač na master studijama za školsku 2019/2020. godinu. Kako prenosi javno.rs, nakon što je njegov prethodni angažman prosvetna inspekcija 2018. ocenila kao nezakonit, Orlić je ponovo angažovan od decembra 2019. Ipak, te prihode nije prijavio Agenciji za borbu protiv korupcije, što je po zakonu u obavezi da učini. Poslednji izveštaj pokazuje da je u oktobru 2018. godine prijavio da više ne prima platu iz ove škole u kojoj je tada radio od februara do septembra 2018. i za to primao mesečnu platu od 40.000 dinara. Rukovodilac Visoke medicinske škole u Ćupriji Ljiljana Antić, koja je deo Akademije vaspitačko medicinskih strukovnih studija, u razgovoru za BIRN prvo je izjavila da ne zna da li Vladimir Orlić radi u školi, a zatim je tvrdila da ne radi. Na konstataciju BIRN da je na sednici u decembru 2019. izglasan da bude angažovan i da se nalazi u rasporedu ispita za februar, Antić je rekla: "Pa je l' znate vi kad je bio februar". Ljiljana Antić je kao rukovodilac i predsednik nastavno-naučnog veća učestvovala na sednici na kojoj je iznet i izglasan predlog odluke da se Orlić angažuje, a poslala je i poziv za sednicu na kojoj je ovo angažovanje bilo tačka dnevnog reda. Ona, ipak, tvrdi, da se time nije upoznata, da bi potom dodala: "Jeste radio, ali više ne radi". Vladimir Orlić nije odgovorio na pitanja BIRN na ovu temu. Orlić je u Ćupriji stručni saradnik na master studijama na predmetu "primena informaciono komunikacionih tehnologija u zdravstvu", a njegovo angažovanje bilo je neophodno "zbog akreditacije studijskog programa Strukovna medicinska sestra", piše u zapisniku sa sednice. Njegov stranački kolega Aleksandar Martinović je platu iz Ćuprije prijavio Agenciji za borbu protiv korupcije tek nakon pisanja o BIRN-a o njihovom nezakonitom radu kao predavača u ovoj visokoškolskoj ustanovi, dodaje se. Visoka medicinska škola u Ćupriji i dalje je mesto na kom su dodatni posao našli državni funkcioneri iz vladajuće Srpske napredne stranke, čije je angažovanje prosvetna inspekcija ranije ocenila kao nezakonito. Pored Orlića i Martinovića u ovoj školi radi i državni sekretar Ivan Bošnjak. Agencija za borbu protiv korupcije, BIRN, Vladimir Orlić Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas. Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.   Učlani se

----------------------------------------------------------

Datum: 27.05.2020

Medij: srbin.info

Link: https://srbin.info/ekonomija/bahato-krsenje-zakona-orlic-nije-prijavio-platu-iz-cuprije/

Autori: http://srbin.info

Teme: Korupcija

Naslov: BAHATO KRŠENJE ZAKONA: Orlić nije prijavio platu iz Ćuprije

Iako je Orlić tokom gostovanja u emisiji Pressing na N1 izjavio da ne predaje u Visokoj medicinskoj školi u Ćupriji, dokumenti koje je preneo BIRN pokazuju da je anga...Poslanik Srpske napredne stranke (SNS) u Skupštini Srbije Vladimir Orlić ponovo radi u školi u kojoj je bio nezakonito angažovan, a primanja nije prijavio Agenciji za borbu protiv korupcije, pokazuju dokumenta u koje je BIRN imao uvid, a prenosi portal Javno.rs. Iako je Orlić tokom gostovanja u emisiji Pressing na N1 izjavio da ne predaje u Visokoj medicinskoj školi u Ćupriji, dokumenti koje je preneo BIRN pokazuju da je angažovan kao predavač na master studijama za školsku 2019/2020. godinu. Kako prenosi javno.rs, nakon što je njegov prethodni angažman prosvetna inspekcija 2018. ocenila kao nezakonit, Orlić je ponovo angažovan od decembra 2019. Ipak, te prihode nije prijavio Agenciji za borbu protiv korupcije, što je po zakonu u obavezi da učini. Poslednji izveštaj pokazuje da je u oktobru 2018. godine prijavio da više ne prima platu iz ove škole u kojoj je tada radio od februara do septembra 2018. i za to primao mesečnu platu od 40.000 dinara. Rukovodilac Visoke medicinske škole u Ćupriji Ljiljana Antić, koja je deo Akademije vaspitačko medicinskih strukovnih studija, u razgovoru za BIRN prvo je izjavila da ne zna da li Vladimir Orlić radi u školi, a zatim je tvrdila da ne radi. https://t.co/mghzzsN2R6 - SRBIN info (@srbininfo) May 27, 2020 Na konstataciju BIRN da je na sednici u decembru 2019. izglasan da bude angažovan i da se nalazi u rasporedu ispita za februar, Antić je rekla: "Pa je l' znate vi kad je bio februar". Ljiljana Antić je kao rukovodilac i predsednik nastavno-naučnog veća učestvovala na sednici na kojoj je iznet i izglasan predlog odluke da se Orlić angažuje, a poslala je i poziv za sednicu na kojoj je ovo angažovanje bilo tačka dnevnog reda. Ona, ipak, tvrdi, da se time nije upoznata, da bi potom dodala: "Jeste radio, ali više ne radi". Vladimir Orlić nije odgovorio na pitanja BIRN na ovu temu. Orlić je u Ćupriji stručni saradnik na master studijama na predmetu "primena informaciono komunikacionih tehnologija u zdravstvu", a njegovo angažovanje bilo je neophodno "zbog akreditacije studijskog programa Strukovna medicinska sestra", piše u zapisniku sa sednice. Njegov stranački kolega Aleksandar Martinović je platu iz Ćuprije prijavio Agenciji za borbu protiv korupcije tek nakon pisanja o BIRN-a o njihovom nezakonitom radu kao predavača u ovoj visokoškolskoj ustanovi, dodaje se. Visoka medicinska škola u Ćupriji i dalje je mesto na kom su dodatni posao našli državni funkcioneri iz vladajuće Srpske napredne stranke, čije je angažovanje prosvetna inspekcija ranije ocenila kao nezakonito. Pored Orlića i Martinovića u ovoj školi radi i državni sekretar Ivan Bošnjak. UKOLIKO IMATE ŽELJU DA PODRŽITE RAD PRODUKCIJE "CENTAR" I RAD PORTALA "SRBIN.INFO", DONACIJE MOŽETE UPLATITI PUTEM SLEDEĆIH LINKOVA: 5€ 10€ 20€ 50€ 100€ PayPal PostNet HVALA I BOG VAS BLAGOSLOVIO! Izvor: javno.rs Oznake: Ćuprija, BIRN, Vladimir Orlić, plata, SNS

----------------------------------------------------------

Datum: 27.05.2020

Medij: beta.rs

Link: https://beta.rs/vesti/politika-vesti-srbija/127971-birn-orlic-nije-prijavio-platu-iz-cuprije

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: BIRN: Orlić nije prijavio platu iz Ćuprije

Poslanik Srpske napredne stranke (SNS) u Skupštini Srbije Vladimir Orlić ponovo radi u školi u kojoj je bio nezakonito angažovan, a primanja nije prijavio Agenciji za borbu protiv korupcije, pokazuju dokumenta u koje je BIRN imao uvid, a prenosi portal Javno.rs. Iako je Orlić tokom gostovanja u emisiji Pressing na N1 izjavio da ne predaje u Visokoj medicinskoj školi u Ćupriji, dokumenti koje je preneo BIRN pokazuju da je angažovan kao predavač na master studijama za školsku 2019/2020. godinu. Kako prenosi javno.rs, nakon što je njegov prethodni angažman prosvetna inspekcija 2018. ocenila kao nezakonit, Orlić je ponovo angažovan od decembra 2019. Ipak, te prihode nije prijavio Agenciji za borbu protiv korupcije, što je po zakonu u obavezi da učini. Poslednji izveštaj pokazuje da je u oktobru 2018. godine prijavio da više ne prima platu iz ove škole u kojoj je tada radio od februara do septembra 2018. i za to primao mesečnu platu od 40.000 dinara. Rukovodilac Visoke medicinske škole u Ćupriji Ljiljana Antić, koja je deo Akademije vaspitačko medicinskih strukovnih studija, u razgovoru za BIRN prvo je izjavila da ne zna da li Vladimir Orlić radi u školi, a zatim je tvrdila da ne radi. Na konstataciju BIRN da je na sednici u decembru 2019. izglasan da bude angažovan i da se nalazi u rasporedu ispita za februar, Antić je rekla: "Pa je l' znate vi kad je bio februar". Ljiljana Antić je kao rukovodilac i predsednik nastavno-naučnog veća učestvovala na sednici na kojoj je iznet i izglasan predlog odluke da se Orlić angažuje, a poslala je i poziv za sednicu na kojoj je ovo angažovanje bilo tačka dnevnog reda. Ona, ipak, tvrdi, da se time nije upoznata, da bi potom dodala: "Jeste radio, ali više ne radi". Vladimir Orlić nije odgovorio na pitanja BIRN na ovu temu. Orlić je u Ćupriji stručni saradnik na master studijama na predmetu "primena informaciono komunikacionih tehnologija u zdravstvu", a njegovo angažovanje bilo je neophodno "zbog akreditacije studijskog programa Strukovna medicinska sestra", piše u zapisniku sa sednice. Njegov stranački kolega Aleksandar Martinović je platu iz Ćuprije prijavio Agenciji za borbu protiv korupcije tek nakon pisanja o BIRN-a o njihovom nezakonitom radu kao predavača u ovoj visokoškolskoj ustanovi, dodaje se. Visoka medicinska škola u Ćupriji i dalje je mesto na kom su dodatni posao našli državni funkcioneri iz vladajuće Srpske napredne stranke, čije je angažovanje prosvetna inspekcija ranije ocenila kao nezakonito. Pored Orlića i Martinovića u ovoj školi radi i državni sekretar Ivan Bošnjak.

----------------------------------------------------------

Datum: 27.05.2020

Medij: 021.rs

Link: https://www.021.rs/story/Info/Srbija/244548/CINS-Srpski-funkcioneri-na-Kosovu-ne-prijavljuju-imovinu-po-srpskom-zakonu.html

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: CINS: Srpski funkcioneri na Kosovu ne prijavljuju imovinu po srpskom zakonu

Funkcioneri koji rukovode srpskim javnim institucijama na Kosovu uglavnom ne prijavljuju svoju imovinu Agenciji za borbu protiv korupcije iako ih zakon na to obavezuje, piše danas Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS).Kako navodi CINS, oni ne prijavljuju stanove, imanja, automobile i zarade koje im se isplaćuju parama građana Srbije.   "Ne znam, ne mogu sada da se setim da li sam prijavljivao ili nisam prijavljivao. Sada sam u samoizolaciji pa ne mogu da se skoncentrišem", rekao je za CINS donedavni vršilac dužnosti direktora Zdravstvenog centra u Kosovskoj Mitrovici Milan Ivanović.   CINS navodi da na Kosovu postoji više od 100 institucija koje su pod ingerencijom Srbije, a Ivanović je samo jedan od funkcionera čija plata se finansira parama gradjana Srbije, a čijih podataka o imovini i prihodima nema na sajtu srpske Agencije. Autor: CINS Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.  

----------------------------------------------------------

Datum: 27.05.2020

Medij: 021.rs

Link: https://www.021.rs/story/Info/Srbija/244552/BIRN-Poslanik-SNS-Orlic-nije-prijavio-platu-iz-Cuprije.html

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: BIRN: Poslanik SNS Orlić nije prijavio platu iz Ćuprije

Poslanik Srpske napredne stranke (SNS) u Skupštini Srbije Vladimir Orlić ponovo radi u školi u kojoj je bio nezakonito angažovan, a primanja nije prijavio Agenciji za borbu protiv korupcije, pokazuju dokumenta u koje je BIRN imao uvid, a prenosi portal Javno.rs.Iako je Orlić tokom gostovanja u emisiji Pressing na N1 izjavio da ne predaje u Visokoj medicinskoj školi u Ćupriji, dokumenti koje je preneo BIRN pokazuju da je angažovan kao predavač na master studijama za školsku 2019/2020. godinu.   Kako prenosi javno.rs, nakon što je njegov prethodni angažman prosvetna inspekcija 2018. ocenila kao nezakonit, Orlić je ponovo angažovan od decembra 2019. Ipak, te prihode nije prijavio Agenciji za borbu protiv korupcije, što je po zakonu u obavezi da učini. Poslednji izveštaj pokazuje da je u oktobru 2018. godine prijavio da više ne prima platu iz ove škole u kojoj je tada radio od februara do septembra 2018. i za to primao mesečnu platu od 40.000 dinara.   Rukovodilac Visoke medicinske škole u Ćupriji Ljiljana Antić, koja je deo Akademije vaspitačko medicinskih strukovnih studija, u razgovoru za BIRN prvo je izjavila da ne zna da li Vladimir Orlić radi u školi, a zatim je tvrdila da ne radi.   Na konstataciju BIRN da je na sednici u decembru 2019. izglasan da bude angažovan i da se nalazi u rasporedu ispita za februar, Antić je rekla: "Pa je l' znate vi kad je bio februar".   Ljiljana Antić je kao rukovodilac i predsednik nastavno-naučnog veća učestvovala na sednici na kojoj je iznet i izglasan predlog odluke da se Orlić angažuje, a poslala je i poziv za sednicu na kojoj je ovo angažovanje bilo tačka dnevnog reda.   Ona, ipak, tvrdi, da se time nije upoznata, da bi potom dodala: "Jeste radio, ali više ne radi". Vladimir Orlić nije odgovorio na pitanja BIRN na ovu temu.   Orlić je u Ćupriji stručni saradnik na master studijama na predmetu "primena informaciono komunikacionih tehnologija u zdravstvu", a njegovo angažovanje bilo je neophodno "zbog akreditacije studijskog programa Strukovna medicinska sestra", piše u zapisniku sa sednice.   Njegov stranački kolega Aleksandar Martinović je platu iz Ćuprije prijavio Agenciji za borbu protiv korupcije tek nakon pisanja o BIRN-a o njihovom nezakonitom radu kao predavača u ovoj visokoškolskoj ustanovi, dodaje se.   Visoka medicinska škola u Ćupriji i dalje je mesto na kom su dodatni posao našli državni funkcioneri iz vladajuće Srpske napredne stranke, čije je angažovanje prosvetna inspekcija ranije ocenila kao nezakonito. Pored Orlića i Martinovića u ovoj školi radi i državni sekretar Ivan Bošnjak. Autor: BIRN Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.  

----------------------------------------------------------

Datum: 27.05.2020

Medij: krstarica.com

Link: https://www.krstarica.com/vesti/politika/birn-orlic-nije-prijavio-platu-iz-cuprije/

Autori: @krstarica

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: BIRN: Orlić nije prijavio platu iz Ćuprije

Poslanik Srpske napredne stranke (SNS) u Skupštini Srbije Vladimir Orlić ponovo radi u školi u kojoj je bio nezakonito angažovan, a primanja nije prijavio Agenciji za borbu protiv korupcije, pokazuju dokumenta u koje je BIRN imao uvid, a prenosi portal Javno.rs. Iako je Orlić tokom gostovanja u emisiji Pressing na N1 izjavio da ne predaje u Visokoj medicinskoj školi u Ćupriji, dokumenti koje je preneo BIRN pokazuju da je angažovan kao predavač na master studijama za školsku 2019/2020. godinu. Kako prenosi javno.rs, nakon što je njegov prethodni angažman prosvetna inspekcija 2018. ocenila kao nezakonit, Orlić je ponovo angažovan od decembra 2019. Ipak, te prihode nije prijavio Agenciji za borbu protiv korupcije, što je po zakonu u obavezi da učini. Poslednji izveštaj pokazuje da je u oktobru 2018. godine prijavio da više ne prima platu iz ove škole u kojoj je tada radio od februara do septembra 2018. i za to primao mesečnu platu od 40.000 dinara. Rukovodilac Visoke medicinske škole u Ćupriji Ljiljana Antić, koja je deo Akademije vaspitačko medicinskih strukovnih studija, u razgovoru za BIRN prvo je izjavila da ne zna da li Vladimir Orlić radi u školi, a zatim je tvrdila da ne radi. Na konstataciju BIRN da je na sednici u decembru 2019. izglasan da bude angažovan i da se nalazi u rasporedu ispita za februar, Antić je rekla: "Pa je l' znate vi kad je bio februar". Ljiljana Antić je kao rukovodilac i predsednik nastavno-naučnog veća učestvovala na sednici na kojoj je iznet i izglasan predlog odluke da se Orlić angažuje, a poslala je i poziv za sednicu na kojoj je ovo angažovanje bilo tačka dnevnog reda. Ona, ipak, tvrdi, da se time nije upoznata, da bi potom dodala: "Jeste radio, ali više ne radi". Vladimir Orlić nije odgovorio na pitanja BIRN na ovu temu. Orlić je u Ćupriji stručni saradnik na master studijama na predmetu "primena informaciono komunikacionih tehnologija u zdravstvu", a njegovo angažovanje bilo je neophodno "zbog akreditacije studijskog programa Strukovna medicinska sestra", piše u zapisniku sa sednice. Njegov stranački kolega Aleksandar Martinović je platu iz Ćuprije prijavio Agenciji za borbu protiv korupcije tek nakon pisanja o BIRN-a o njihovom nezakonitom radu kao predavača u ovoj visokoškolskoj ustanovi, dodaje se. Visoka medicinska škola u Ćupriji i dalje je mesto na kom su dodatni posao našli državni funkcioneri iz vladajuće Srpske napredne stranke, čije je angažovanje prosvetna inspekcija ranije ocenila kao nezakonito. Pored Orlića i Martinovića u ovoj školi radi i državni sekretar Ivan Bošnjak. (Beta) Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

----------------------------------------------------------

Datum: 27.05.2020

Medij: 021.rs

Link: https://www.021.rs/story/Info/Srbija/244549/Danas-Zasto-vlast-krije-informacije-o-nabavci-medicinske-opreme.html

Autori: Redakcija

Teme: Nemanja NenadićnabavkeSrbija (Transparency Serbia)

Naslov: Danas: Zašto vlast krije informacije o nabavci medicinske opreme

Volja najviših državnih zvaničnika da se hvale sopstvenim zalaganjem u nabavljanju medicinske opreme neophodne za borbu protiv epidemije virusa korona obrnuto je proporcionalna njihovoj spremnosti da daju precizne podatke o tom zalaganju, piše Danas.Upravo iz tog razloga javnost i dalje može samo da nagađa koliko opreme i sanitetskog materijala je, i po kojoj ceni, Srbija kupila tokom vanrednog stanja, koliko je dobila u donacijama, a koliko sama donirala.   Ova pitanja, Savet za borbu protiv korupcije je 8. maja, neposredno po okončanju vanrednog stanja poslao Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje (RFZO). Odgovori, međutim, još uvek nisu stigli. Iz toga razloga je Savet juče poslao urgenciju Vladi Srbije, telu koje ga je i osnovalo, insistirajući na dostavljanju traženih podataka.   "Svaki izveštaj koji smo do sada napisali temeljio se na dokazima. U medijima su se pojavljivale indicije da je bilo zloupotreba prilikom nabavke opreme i nas su novinari svakodnevno zvali raspitujući se šta Savet tim povodom preduzima. Međutim, mi bez preciznih informacija ne možemo da ustanovimo da li je tokom vanrednog stanja bilo zloupotreba prilikom nabavki medicinske opreme. Svakako da očekujemo da nam se traženi podaci dostave", kaže za Danas članica Saveta Jelisaveta Vasilić, napominjući da je uz urgenciju Vladi, planirana i žalba Povereniku za informacije od javnog značaja.   Spisak pitanja koje je Savet za borbu protiv korupcije poslao RFZO-u obuhvata i koje usluge je, tokom vanrednog stanja, Srbija platila iz budžeta, a koje je dobila po osnovu donacija. Takođe je tražen i naziv donatora koji su te usluge platili.   Slična pitanja već duže od dva meseca postavljaju i predstavnici organizacije Transparentnost Srbija. Oni su sredinom aprila pozvali Ministarstvo finansija da sačine sveobuhvatni pregled primljenih donacija i objave ga na svom sajtu, a potom i redovno ažurira. U istom periodu su u pismu pozvali predsednika Srbije Aleksandra Vučića da, u meri u kojoj je to moguće, objavi podatke o javnim nabavkama.   Ipak, kako navodi Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti, nijedan od njihovih zahteva nije uvažen.   "Ne postoji nijedan pravni osnov da se svi ti podaci ne objavljuju. Sakrivanjem podataka o javnim nabavkama, ali i kontradiktornim izjavama zvaničnika na ovu temu, samo se podgreva sumnja da nešto u tim poslovima nije urađeno kako treba", kaže Nenadić.   On naglašava da Zakon o javnim nabavkama dozvoljava zaobilaženje određenih procedura kada je u pitanju ugroženost ljudskog života, ali da to i ne znači da nijedan podatak o nabavkama opreme i donacijama ne treba da bude javan. Autor: Danas Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.  

----------------------------------------------------------

Datum: 27.05.2020

Medij: insajder.net

Link: https://insajder.net/sr/sajt/tema/18626/

Autori: Insajder

Teme: Nemanja NenadićnabavkeSrbija (Transparency Serbia)

Naslov: Bez informacija o nabavci medicinske opreme tokom pandemije - zahtevi, žalbe, urgencije i rešenje Vlade o odbijanju zbog preobimnosti

Bez informacija o nabavci medicinske opreme tokom pandemije - zahtevi, žalbe, urgencije i rešenje Vlade o odbijanju zbog preobimnosti Objavljeno: 27.05.2020 Tweet Koliko je koštala oprema za borbu protiv koronavirusa, šta su građani Srbije dobili i od koga, a šta je i koliko plaćeno iz budžeta podaci su koji zasad nisu poznati, iako su ta pitanja postavljali i mediji i nevladine organizacije, ali i Savet za borbu protiv korupcije, telo koje je osnovala Vlada. Jedini odgovor koji za sada postoji je zaključak Vlade upućen NVO Toplički centar za demokratiju i ljudska prava o odbijanju davanja traženih informacija jer je njihov zahtev, kako tvrde, preobiman. Dolazak aviona s medicinskom opremom na Beogradski aerodrom, koronavirus Foto: Vlada Srbije Koliko opreme i sanitetskog materijala i po kojoj ceni je Srbija kupila tokom vanrednog stanja, koliko je dobila u donacijama i od koga, a koliko sama donirala pitanja su koja je Savet za borbu protiv korupcije 8. maja, po okončanju vanrednog stanja poslao Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje. Savet za borbu protiv korupcije poslao urgenciju Vladi Ovaj upit ostao je bez odgovora, pa je Savet juče poslao urgenciju Vladi Srbije, koja je i osnivač Saveta, insistirajući na dostavljanju traženih podataka. Članica Saveta Jelisaveta Vasilić za Insajder kaže da je poslata urgencija Vladi, a ukoliko odgovori na pitanja ne stignu u roku od pet dana, žaliće se i Povereniku za informacije od javnog značaja. "Odlučili smo da tražimo te informacije jer je država prvo donela oduku da medicinsku opremu nabavlje po procedurama koje predviđa Zakon o javnim nabavkama, a potom je donela Zaključak kojim se odustaje od toga i ide na neposrednu pogodbu. Tražili smo da nam dostave i taj zaključak, ali nam ga nisu dostavili", ističe ona. Vasilić napominje da je u vanrednom stanju dozvoljeno da se ne primenjuje Zakon o javnim nabavkama, ali da to što je vanredno stanje ne znači da se nabavka može vršiti nezakonito. "Postavli smo vrlo konkretna pitanja, tu ne može biti problema, polažemo pažnju na to kako ćemo pitati. Pokušavamo da saznamo istinu, čekamo odgovore", naglašava. Nenadić: Mnogo poslatih zahteva, nijedan odgovor I zahtevi Transparentnosti Srbija da dobiju odgovore na slična pitanja ostaju bez odjeka. Tansparentnost je sredinom aprila pozvala Ministarstvo finansija da sačini sveobuhvatni pregled primljenih donacija i objave ga na svom sajtu, a potom i redovno ažurira, ali je na taj apel izostala reakcija. Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija za Insajder takođe ističe da činjenica da je proglašeno vanredno stanje ne povlači nužno sa sobom nesprovođenje javnih nabavki, već da je to izuzetna mogućnost ukoliko je neophodno radi zaštite zdravlja. "To su situacije kada ne može da se čeka ni nekoliko dana za nabavku, i to opravdava isključenje primene Zakona. Mi ne znamo da li su takvi razlozi postojali, jer nikada nisu jasno saopšteni podaci", kaže Nenadić. Podseća da čak nisu objavljene ni informacije o tome koje institucije su sprovodile nabavke. Naglasio je da čak i kada se ne primenjuje Zakon, i dalje moraju da se primenjuju procedure iz Zakona poput transparentnosti i konkurencije. Kako kaže, zahteve za pristup informacijama slali su RFZO, Upravi za javne nabavke i Ministarstvu zdravlja, i ni od koga nije stigao odgovor. Jedini odgovor Vlade - odbijanje Zasad jedini odgovor koji je poznat javnosti dobila je NVO Toplički centar za demokratiju i ljudska prava koja je krajem aprila od Vlade Srbije na osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja zatražila informacije o nabavci medicinske opreme tokom pandemije koronavirusa. Posle nekoliko dana iz Vlade je stigla primedba da je zahtev preobiman i zatraženo je da se uredi. Ova nevladina organizacija je smatrala da je zahtev jasan, te ga nisu menjali. Tako je nedavno stigao i zvaničan odgovor Vlade, kojim se odbija pristup traženim informacijama, uz obrazloženje da je "zahtev preširoko postavljen u pogledu traženja prevelikog broja dokumenata, a bez navođenja informacije koja se zaista i traži". Kako se može videti u zahtevu za pristup informacijama koji je Toplički centar objavio, zatražene su informacije o nabavkama medicinske opreme, kao i o pratećim uslugama i radovima (prevoz, izgradnja privremenih bolnica) u cilju suzbijanja pandemije izazvane koronavirusom. U okviru toga zatraženi su podaci o naručiocu; predmetu i količini pribavljenih dobara, usluga ili radova; dobavljaču (naziv, sedište, matični broj); vrsti postupka koji je primenjen; broju ponuđača;  osnovi za izuzeće od postupka javne nabavke; ugovorenoj ceni; datumu zaključenja ugovora; datumu isporuke ugovorenih dobara usluga ili radova; dobrima, uslugama i radovima koji su plaćeni, a nisu isporučeni, odnosno izvedeni; izvoru finansiranja; analizi na osnovu kojih je pribavljena određena količina i vrsta dobara, usluga ili radova. Ovakav zahtev Vlada je ocenila kao preobiman i zatražila od NVO da uredi zahtev sa što preciznijim opisom informacije koja se traži. Iz Topličkog centra su potom saopštili da "nemaju nameru da bilo šta uređuju, jer jednostavno, traže sve što je nabavljano u vreme u pandemije". "Dame i gospodo iz Vlade, kao i obično, opet se pretvarate da ništa niste razumeli. Pojasnićemo, ipak. Nismo mi oni koji treba bilo šta da preciziraju i uređuju, pošto je naš zahtev sasvim jasan i razumljiv i učenicima nižih razreda osnovnih škola, pa bi, sigurni smo, trebao da bude i vama. Jedini koji treba da budu precizni i do poslednjeg dinara polože račune građanima Srbije ste vi. Prema tome, ne oklevajte, prionite na posao i budite brzi. Čekamo vaš izveštaj", saopštili su ranije iz Topličkog centra. Neuredan zahtev Potom je stigao i zaključak Vlade kojim se odbija pristup informacijama iz istog razloga - preobimnosti, odnosno jer nije uklonjen nedostatak na koji je Vlada ukazala. "Postupajući po predmetnom zahtevu, uočen je nedostatak koji se odnosi na činjenicu da je isti preširoko postavljen u pogledu traženja prevelikog broja dokumenata, a pri tom bez navođenja informacije koja se zaista i traži. Generalni sekretarijat Vlade, ceneći sve činjenice, konstatuje da podnosilac zahteva nije dopunio - uredio Zahtev. Kako podnosilac zahteva nije dostavio precizan opis informacije koju traži, odnosno nije otklonio uočeni nedostatak, organ vlasti doneće zaključak o odbacivanju zahteva kao neurednog", piše u zaključku Vlade koji je objavio Toplički centar. Iz ove nevladine orgnizacije su naveli da se "nedostavljanje informacija o tome kako je država u vreme vanrednog stanja trošila novac građana Srbije - upravo tim građanima, ne može ničim opravdati, ali se može lako razumeti". "Motiv i razlog za skrivanje informacije od javnog značaja imaju samo oni kojima otkrivanje istine ne ide u prilog. U protivnom, ništa bolje po vlast nego da se sama pohvali i na uvid javnosti stavi svaki ugovor koji je sklopila i svaki dinar koji je potrošila u njihovom interesu", piše u saopštenju. Vučić: Podstičem nadležne da što pre objave troškove nabavke opreme Predsednik Srbije Aleksandar Vučić danas je, odgovarajući na novinarsko pitanje kada će biti objavljeni podaci o nabavkama medicinske opreme tokom pandemije, rekao da podstiče nadležne državne organe da "što pre i kad god hoće" objave podatke o tome koliko je novca potrošeno za nabavku respiratora i ostale medicinske opremu. "Apsolutno sam siguran da su radili izuzetno savesno i da su se borili da nađu svaku vrstu medicinske opreme. I maske i rukavice i respiratore. I da će moći da pokažu koliko su novca potrošili i brigu koju smo uložili", rekao je Vučić novinarima u Smederevskoj Palanci. Dodao je da "ne vidi ništa loše u tome" da se ti podaci objave. Od proglašenja vanrednog stanja u Srbiji na beogradski aerodorom je sletelo na desetine aviona sa medicinskom pomoći, ali i opremom koju je Srbija naručivala i plaćala. Prema rečima predstavnika vlasti, najveći broj njih stigao je iz Kine, ali dosad nije poznato ni šta je sve od opreme stiglo ni koliko je šta plaćeno. Istovremeno, i Srbija je upućivala pomoć ugroženima - Italiji i Republici Srpskoj. Na samom početku epidemije u Srbiji, predsednik je izjavio da agenti raznih država s koferima u rukama idu po svetu da pregovararaju oko kupovine ovih aparata. Govorio je i da na tržištu vlada "opšta otimačina". "Više ne vredi ni kada potpišete ugovor i kada platite, čim postignu veću cenu oni vam vrate pare i prodaju dalje. Mi smo imali sreću da sa kineskom vladom imamo prijateljske odnose i da po tom državnom principu dobijemo priroritet. Ali kada nabavljate na tržištu od različitih posrednika ako nemate keš, ako nemate kofere keša i agenti da vam to nose, vrlo je teško do toga da dođete. I nije važno koliko novca ponudite, ne možete do toga da dođete. I ja sam doneo odluku da i mi pošaljemo naše ljude sa crnim fondovima da rešavaju stvari širom sveta, dozvoljenim zakonom da znate", rekao je predsednik krajem marta. GRECO: Pandemija povećava rizik od korupcije Telo Saveta Evrope - Grupa država protiv korupcije (GRECO), upozorila je krajem aprila da pandemija izazvana virusom korona povećava rizik od korupcije, zbog čega je važno da države budu transparentne. Upozorili su da je riziku od korupcije naročito izložen zdravstveni sektor prvenstveno zbog porasta potrebe za medicinskim sredstvima, ali i zbog toga što su pojednostavljena pravila za raspisivanje javnih nabavki, zdravstvene ustanove prenatrpane, a medicinski radnici preopterećeni. "Ne bi trebalo potcenjivati rizik od porasta korupcije dok se zemlje suočavaju sa krizom, koncentracijom moći i ograničavanjem prava i sloboda i kada se velike količine novca upumpavaju u privredu da bi ublažile posledice krize. Potreba za redovnim i pouzdanim informacijama iz javnih institucija je od presudne važnosti u ovakvim situacijama", naveo je predsednik GRECO-a Marin Mrčela u smernicama upućenim grupi od 50 zemalja članica. Poručio i da ne treba dozvoliti da kovid19 ugrožava pojedine vrednosti, poput transparentnosti i odgovornosti. Izvor: Insajder, Južne vesti Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.

----------------------------------------------------------

Datum: 28.05.2020

Medij: nin.co.rs

Link: http://www.nin.co.rs/pages/article.php?id=102353246

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Sva predsednikova deca

Sva predsednikova decaBiće da je Vučiću imena, prezimena i adrese 1,7 miliona penzionera dostavilo nepoznato lice iz Fonda PIO. Poštarinu od 45,9 miliona dinara platiće onaj ko je to platio i 2018, a iz finansijskog izveštaja SNS-a se ne vidi da je to platila vladajuća stranka        U okviru predizborne kampanje, u koju je SNS ušao sa sloganom Za našu decu, Aleksandar Vučić je, posle godinu i po dana, ponovo presavio tabak i poslao pismo svim - penzionerima. Hteo je, valjda, da im poruči da su i oni nečija deca, jer je, pobogu, on – otac nacije. Ili je samo shvatio da je pismo bolje sredstvo komunikacije sa najstarijim simpatizerima, koji više vole prave od virtuelnih mitinga. Uprkos tome što svako ima pravo svakome da piše, nekoliko je spornih stvari u ovom Vučićevom pisaniju. Kao i u novembru 2018, kada je poslao prvo pismo, postavlja se pitanje otkud mu adrese svih ili bar ogromne većine penzionera? Ako mu ih je dostavio neko iz Fonda PIO, to bi značilo da je neko prekršio Zakon o zaštiti podataka o ličnosti. Sva je prilika da ćemo otkriti da je to N. N. lice, jer sumnjam da će nadležni uspeti da ustanove ko je Vučiću doturio spisak. Još više sumnjam da će ikome pasti na pamet ono što bi palo na pamet svakom detetu – da pita Vučića odakle mu imena, prezimena i adrese 1,7 miliona ljudi. A i ako bi ga iko od nadležnih to i pitao, pretpostavljam da bi bilo dovoljno da mu Vučić odgovori da on taj spisak ima još od novembra 2018. Pa šta? Mislite li da će poverenik za zaštitu podataka o ličnosti Milan Marinović biti bolje sreće od prethodnika Rodoljuba Šabića, iako je iz njegove kancelarije najavljeno da će o svemu obavestiti Prvo osnovno tužilaštvo u Beogradu i dostaviti dokumentaciju kojom raspolažu? Pa, sličankrivični postupak pokrenut je još u decembru 2018. I nikom ništa. Druga sporna stvar je što Vučić prećutkuje da su novac za jednokratnu pomoć od 4.000 dinara u aprilu i 100 evra u maju penzionerima obezbedili poreski obveznici, koji pune budžet i koji će vraćati sve kredite, bez kojih para za tu pomoć ne bi ni bilo. U pismu ne pominje ni Vladu, ni državu, kao da se želi stvoriti utisak da te pomoći ne bi bilo da nije Vučića i SNS-a. Ništa novo. Nije li još u aprilu 2016. lider PUPS-a Milan Krkobabić penzionerima poručio da „mogu da zaborave penzije ako na izborima izgubi lista koju predvodi Vučić“ i da će u tom slučaju „džaba čekati poštare“? A, poštarima su ovih dana bile pune ruke posla, tačnije Vučićevih pisama. Nije sasvim jasno ni ko će sve to da plati. Vučić nije pisao kao predsednik Srbije, pa taj trošak ne bi ni smela da plati država. I u novembru 2018. iz SNS-a su nas ubeđivali da će sve to platiti stranka. Dokaz za to, međutim, nisam uspeo da pronađem u finansijskom izveštaju za 2018, koji je SNS Agenciji za borbu protiv korupcije dostavio 12. jula prošle godine. Da je te 2018. stranka zaista platila slanje tih pisama, to bi negde moralo jasno da se vidi. Tim pre što slanje pisma težine jednog grama, prema zvaničnom cenovniku Pošte Srbije, košta 27 dinara. Dakle, 1,7 miliona pisama koštalo bi 45,9 miliona dinara. U godišnjem izveštaju SNS-a navodi se da su svi troškovi reklamnog materijala i publikacija u 2018. bili 71,5 miliona. Samo bilbordi su ih koštali 30,7 miliona, a ne znam da je nekom penzioneru poštar umesto pisma na kućnu adresu doneo – bilbord. Za štampanje letaka SNS je te godine platio 8,8 miliona, ali to svakako nisu mogla biti pisma, jer pored njih jasno piše da nije bilo troškova distribucije. A bilo bi baš previše da su ih poštari raznosili besplatno, zar ne? U izveštaju SNS-a pominju se i druge vrste reklamnog materijala – brošure i plakati. Pisma jok! S obzirom na to da opravdano sumnjam da bi konobar u bilo kojoj kafani doneo novu rundu ekipi za koju misli da mu ni prvu od pre godinu i po dana nije platila, već je od drugih gostiju morao da žicka da ne bi sam morao gazdi da namiri račun, bilo bi dobro da SNS svim građanima stavi na uvid dokaze da plaća svoje račune. Kao i sve drugo, brzo će se i drugo Vučićevo pismo penzionerima zaboraviti. Kao i prvo iz novembra 2018. Kao i borba za respiratore, o kojima niko više ne govori. A trebalo bi. Ako ni zbog čega drugog a onda zbog toga da se sazna kako je moguće da je Srbija 400 respiratora naručila preko jedne male firme iz Crne Gore, čijoj vlasnici sudski pozivari nisu mogli da uruče poziv da dođe na suđenje, da bi joj se blokirao račun, samo zato što je na vratima njene firme pisalo – ne radi zbog virusa korona! Uzdravlje.

----------------------------------------------------------