Joomla 3.2 Template by Justhost Complaints

Mediji o korupciji

Datum: 25.06.2020

Medij: Danas     Strana: 15

Rubrika: Globus

Autori: M.K.

Teme: Korupcija

Naslov: Svaki četvrti mito smatra prihvatljivim

Anketa Agencije Evropske unije za osnovnaprava

Svaki četvrti mito smatra prihvatljivim

Brisel - Svaki četvrti građanin EU smatra da je prihvatljivo da se ponekad podmiti neki državni službenik da bi se ubrzali hitni poslovi u administraciji, rezultati su juče objavljene ankete Agencije EU za osnovna prava.

Rezultati istraživanja pokazuju da gotovo polovina Evropljana mlađih od 30 godina smatra da je podmićivanje zvaničnika u redu mada ima velikih razlika između zemalja kada je reč o tome u kojem stepenu se korupcija smatra prihvatljivom. Dok je više od polovine ispitanika iz Slovačke, Češke i Hrvatske i 48 odsto ispitanika iz Francuske reklo da bi razmotrilo mogućnost davanja mita zvaničnicima, tek svaki peti ili čak i manje na isti način razmišlja u Švedskoj, Malti, Finskoj i Portugalu. Kada je reč o ljudskim pravima, anketa pokazuje da se najmanje pedeset odsto ispitanika u 11 od 27 državačlanica EU „slaže ili vrlo slaže“ da zloupotreba ljudskih prava zapravo nije problem u njihovim zemljama, te veruju da je to nešto što se dešava na drugim mestima.

U međuvremenu, devet od deset ispitanika je reklo da su ljudska prava važna za stvaranj e pravičnijeg društva u njihovim zemljama, i to od 76 odsto ispitanika u Mađarskoj do 96 odsto na Malti, a dve trećine je reklo da su ljudska prava važna u njihovim svakodnevnim životima. Istovremeno, više od dve trećine je takođe reklo da pojedini zloupotrebljavaju pitanje ljudskih prava, a trećina se složila sa izjavom da „koristi od ljudskih prava imaju samo oni koji ih ne zaslužuju, kao što su kriminalci i teroristi“. Taj stav je zastupljeniji među starijima - 38 odsto starijih od 65 godina je reklo da se slaže sa ovom izjavom u odnosu na 27 odsto ljudi između 16 i 29 godina. Anketa je sprovedena između januara i oktobra 2019. u 29 zemalja - u 27 država-članica EU, u Ujedinjenom Kraljevstvu i Severnoj Makedoniji. U istraživanju je učestvovalo između hiljadu i tri hiljade ispitanika u svakoj zemlji. M. K.

M.K.

Gotovo polovina Evropljana mlađih od 30 godina smatra da je

podmićivanje zvaničnika u redu, mada ima velikih razlika između zemalja kada je reč o tome u kojem stepenu se korupcija smatra prihvatljivom

----------------------------------------------------------

Datum: 25.06.2020

Medij: Danas     Strana: 11

Rubrika: Dijalog

Autori: Zorica Miladinović

Teme: Korupcija

Naslov: Kad maske padnu

Kad maske padnu

Neću se kandidovati za predsednika niti bilo koju drugu funkciju u stranci (na stranačkoj izbornoj skupštininajesen), najavio je Zoran Živković, predsednik Nove stranke, nakon što je koalicija „Nek maske padnu", koju je predvodila njegova stranka, pretrpela fijasko na parlamentarnim izborima 21. juna.

lako je i sam ocenjivao da su izbori nedemokratski, Nova stranka se nije priključila bojkotaškoj opoziciji, koja slovi za „pravu“, jer je „vreme za borbu“. Opozicionu pravovernost dokazivao je kampanjom i izjavama da je „za borbu protiv aktuelnog kriminala i korupcije potrebna ‘Sablja 2’“ i da će „rgva odluka nove demokratske vlasti biti hapšenje Aleksandra Vučića zbog veleizdaje, organizovanog kriminala, korupcije i ubistava neistomišljenika".

I pristalice i protivnici Živkoviću priznaju borbenost, s tim što jedni veruju da je mangup koji zna šta hoće, a drugi da je „prigradski šibadžija". On sam je umeo da kaže da j e „uvek za tuču“, ali samo političku, jer je demokrata. Potvrđivao je to predvođenjem mirnih građanskih protesta 1996/97. u Nišu, političkim štrajkom glađu ili dolaskom na sednice Skupštine grada u majici Otpora kada je 1997. izabran za „prvog demokratskog gradonačelnika Niša u novijoj istoriji Srbije“. Na tu osnivačku Skupštinu došao je i predsednik DS Zoran Đinđić, čiji je on bio bliski i poverljiv saradnik.

Tokom duge političke karijere za njega su se vezivale i različite afere. Poreska policija je 2016. protiv njega podnela krivičnu prijavu zbog sumnje da je kao odgovorno lice firme „Empresa“ utajio skoro 18 miliona dinara prilikom poslovne transakcije sa vinom. U delu javnosti se postavljalo pitanje da li su državne subvencije od skoro 500.000 evra, koje su mu pomogle da kupi vinograd navodno vredan milion evra, dobijene na zakoniti način. Spočitavala mu se i navodna umešanost u sporne privatizacije, poput Sartida, Beopetrola i drugih firmi. Uprkos drugačijim najavama, nijedna od njih ga nije sudski kompromitovala i „oterala iza rešetaka“.

Živković je bio član DS od 1992. do 2012. godine. Za predsednika Nove stranke, čiji je osnivač, izabran je u aprilu 2013. godine. Nakon atentata na Đinđića, u martu 2003, manje od godinu dana bio je premijer Srbije. Bio je ministar unutrašnjih poslova SR Jugoslavije (2000 - 2003). Na vanrednim parlamentarnim izborima 2014. i 2016. godine izabran je za republičkog poslanika. Tokom 2009. i 2010. godine bio je kolumnista Danasa.

Rođen je 1960. u Nišu. Završio je Višu ekonomsku školu. Oženjen je Biserkom, pravnicom koja je 2007. postala savetnica u Specijalnom tužilaštvu za ratne zločine. Otac je dvoje dece, Milene i Marka.

Zorica Miladinović

----------------------------------------------------------

Datum: 25.06.2020

Medij: Politika     Strana: 9

Rubrika: Hronika

Autori: A. Bojović

Teme: Korupcija

Naslov: Policija istražuje prodaju lažnih testova na koronu

Policija istražuje prodaju lažnih testova na koronu

Srpska policija istražuje da li se

na Aerodromu „Konstantin Veliki” u Nišu kao i na pojedinim benzinskim pumpama u okolini Vranja prodaju lažni negativni testovi na virus korona, saznaje „Politika” u MUP-u Srbije.

Uprkos tome što Ministarstvu unutrašnjih poslova nije prijavljeno da se falsifikovani negativni PCR testovi mogu kupiti na ovim lokadijama, policija je o ovim medijskim navodima obavestila nadležna tužilaštva, po čijem nalogu će preduzeti sve neophodne mere i radnje na utvrđivanju tačnosti istih, rečeno je iz MUP-a za naš list.

Makedonski mediji ranije su preneli da se falsifikovani negativni PCR testovi na virus korona mogu kupiti na jugu Srbije i to u iznosu od 50 do 65 evra. Kako je preneo portal MKD, testovi se mogu nabaviti na pumpi u Vranju, ali i na niškom aerodromu.

Građani Makedonije koji su se vraćali u domovinu preko niškog aerodroma, prijavili su makedonskim službama bezbednosti da postoji mogućnost da se na aerodromu kupi falsifikovani negativni PCR test za 50 evra, piše portal MKD. Prenose i da su prevoznici koji ulaze u Makedoniju na graničnom prelazu Tabanovce pričali da se negativan PCR test lako može nabaviti i na vranjskim benzinskim stanicama po ceni od 65 evra.

Iz „Aerodroma Srbije” su reagovali juče povodom ovih informacija saopštenjem da ne poseduju bilo kakva saznanja o prodaji lažnih testova, kao i da je terminalna zgrada aerodroma pod stalnim nadzorom. U trenutku kada je kontakt putnika i aerodromskog osoblja sveden na minimum usled primena mera prevencije, gotovo je nemoguće da se to dešava unutar zgrade, napominju u „Aerodromima Srbije”.

Iz tog preduzeća dodaju da su po saznanju iz medija obavestili nadležne službe koje će izvestiti javnost u slučaju istinitosti navedene sumnje.

  1. Bojović

----------------------------------------------------------

Datum: 25.06.2020

Medij: Politika     Strana: 1,9

Rubrika: Hronika

Autori: Aleksandar Bojović

Teme: Korupcija

Naslov: Pod tajnim nadzorom u 2019. godini 355 policajaca

NOVI IZVEŠTAJ SLUŽBE UNUTRAŠNjE KONTROLE MUP-a

Pod tajnim nadzorom u 2019. godini 355 policajaca

Tajni nadzor u 2019. za 355 policajaca

Među prijavljenima najviše je policijskih službenika opšte nadležnosti - 68, zatim graničnih policajaca - 59 i saobraćajnih policajaca - 49

ektor unutrašnje kontrole MUP-a Srbije (SUK) je u 2019. godini podneo 212 krivičnih prijava protiv 399 osoba, od kojih su 209 policijski službenici i drugi zaposleni u MUP-u (52,3 odsto od ukupnog broja). U slučajevima kada su za to bili ispunjeni zakonski uslovi, pripadnici SUK-a su primenjivali posebne dokazne radnje: tajni nadzor komunikacije nad 143 ljudi, kao i tajno praćenje i snimanje nad 212 osoba. To znači da je pod nekom vrstom tajnog nadzora SUK-a prošle godine bilo 355 osoba.

To cy podaci iz izveštaja o prošlogodišnjem radu SUK-a, a dokument je objavljen na sajtu MUP-a.

Krivičnim prijavama koje je SUK prošle godine podneo protiv radnika MUP-a obuhvaćeno je 321 krivično delo, od kojih je 247 (77 odsto) sa elementima korupcije. Među prijavljenim pripadnicima MUP-a najviše je policijskih službenika opšte nadležnosti (68), zatim graničnih policajaca (59) i saobraćajnih policajaca (49), navodi se u izveštaju. Takođe, prijavljeno je i deset osoba zaposlenih u upravnim poslovima, devet iz kriminalističke policije, trojica pripadnika Žandarmerije, dve osobe koje su zaposlene u Jedinidi za obezbeđenje...

„Pored zaposlenih u MUP-u, prijavama su obuhvaćeni i građani kao Izvršioci koruptivnih krivičnih Dela, jer su davali mito kako bi izbegli prekršajnu ili krivičnu odgovornost ili da bi imali povlašćeni položaj prilikom rešavanja njihovog predmeta. U konkretnim istragama protiv policijskih službenika granične policije, saizvršioci u činjenju krivičnih dela bili su carinski službenici, na osnovu čega je sektor u takvim slučajevima, po nalogu tužioca, podnosio krivične prijave i protiv njih”, navodi se u izveštaju SUK-a.

Sektor je u 2019. godini podneo krivične prijave protiv 33 rukovodioca u MUP-u među kojima su načelnik odeljenja, pet komandira, trojica zamenika komandira, četvorica pomoćnika komandira...

Pored koruptivnih krivičnih dela koja su počinili pripadnici MUP-a, po učestalosti se izdvajaju i udruživanje radi vršenja krivičnih dela, falsifikovanje isprave, neovlašćena proizvodnja i trgovina drogom i prevara u službi.

Najveći broj krivičnih prijava podnet je nakon provera operativnih saznanja do kojih su dolazili policijski službenici SUK-a, povodom čega su sačinjavane operativne informacije i otvarane operativne obrade, navodi se u izveštaju.

Sektor unutrašnje kontrole je jedan deo izvepggaja posvetio krivičnim prijavama i istragama iz prošle godine. Među prvima je primer dvojice policajaca iz Novog Sada i šest građana koji su osumnjičeni da su izvršili ukupno 45 krivičnih dela. SUK je otkrio da su policajci počinili 15 krivičnih dela. Kako navode, jedan osumnjičeni građanin u Novom Sadu je formirao organizovanu kriminalnu grupu sa ciljem da omogući većem broju osoba iz kriminogene sredine da dobiju lažne lične karte i pasoše. On je angažovao policijske službenike, koji su na taj način postali pripadnici ove grupe i po nalogu organizatora, iskoristili svoja ovlašćenja i izrađivali lažna lična dokumenta. Policajci su, navodi se u izveštaju, ta dokumenta predavali pripadnicima kriminalnih klanova koji su izvršioci najtežih krivičnih dela (ubistva, razbojništva, šverca droge). Policijski službenici su za ovaj „posao” dobijali oko 3.000 evra za izrađena dokumenta za jednu osobu.

Zanimljiv je i slučaj policajca iz Beograda koga je SUK „ulovio” kako šuruje sa dilerima droge u Finskoj. Građanin, koji je organizator kriminalne grupe i trenutno u bekstvu i policijski službenik PS Savski venac su u dužem vremenskom periodu na teritoriji Finske u tri odvojena objekta organizovali uzgajanje marihuane, njenu prodaju, kao i prebacivanje novca od prodaje droge u Srbiju. U saradnji sa finskom policijom, na teritoriji Finske uhapšbna su četiri srpska državljanina kao i jedan Finac.

Pripadnici SUK-a prošle godine su otkrili i policijskog službenika Uprave kriminalističke policije (UKP) koji je dilovao drogu. Ovaj policajac je nabavio više od dvadeset kilograma marihuane. Drogu, koju je planirao da proda, krio je u pomoćnom objektu u dvorištu porodične kuće u Preševu.

Aleksandar Bojović

0> 03 I

X s

s o

I I— o

!e

----------------------------------------------------------

Datum: 25.06.2020

Medij: Tabloid     Strana: 21

Rubrika: Bez naslova

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: SPAJANJE I PRIPAJANJE TUĐE IMOVINE - „OVERENIM” KRIMINALOM

Klko SINOVAC - FOTEUAŠ OTIMA IMOVINU POKOJNOM STRICU, SVETSKIPRIZNATOM / POZNATOM

BIZNISMENU, DOBROTVORU / HUMANITARCU, MIRKU VUČUREVIĆU

SPAJANIEIPRIPAJANJE TUDE INOUINE ¦ „OVEBENIM” KRIMINALOM

„Očenaš" iz „Svetog stranačkog pisma" vlasnicima vlasti u Srbiji: „... U fotelji si zbog onoga što jesi, mali čovek, sitna duša i prevarant. Da bi te uvažavali, klanjali se i poklanjali mandate, moć i uticaj, uteruješ strah u narod kao javni kriminalac i pljačkaš narodnih para. Usput, zaštićen si ko beli medved pred našim stranačkim zakonima i sudovima, ali, reket u kešu redovno šalješ u centralu...". Da li ovaj i ovakav svojevrsni priručnik za legitimno i legalno bavljenje kriminalom iz fotelje, bez trunke srama i pokajanja, svakodnevno ponavlja i uvežbava pred ogledalom Mitar - Mićura Vučurević, predsednik opštine Žitište po diktatu SNS-a?

Količina i veličina teško objašnjive

besprizomosti i alavosti nanarodne pare i imovinu, otišla je predaleko i u srednjem Banatu. Ali, kada se, ne trepnuvši, drzneš da bestijalno prevariš i opljačkaš svog rođenog strica, pokojnog (pre)velikog gospodina, plemenitog čoveka i dobrotvora svega čega se dohvatio, gospodina Mirka Vučurevića, koji ga je pre dvadesetak godina bukvalno „izmislio” i, u najboljoj rodbinskoj nameri „proizveo” bivšeg trećerazrednog fudbalera u sportskog direktora FK Budućnost iz Banatskog Dvora, tu prestaje svaka logika.

Način na koji Mita - Mićura, sinovac pokojnog Mirka Vučurevića (preminuo 12. avgusta prošle godine), „rastura” i nakon smrti rođenog strica, serijskog dobrotvora, ktitora, sponzora, darodavca, davaoca, graditelja škola, crkava, infrastrukture u rodnoj opštini Zitište, Beogradu, Srbiji, Švajcarskoj...sramotna je do neba.

Pokojni Mirko Vučurević, nekadašnji višedecenijski legendarni potpredsednik i počasni predsednik iz vremena slavljenog FK Partizan, sa imidžom svetski uspešnog biznismena u Švajcarskoj, kao vlasnikom fabrike svetskog brenda satova Nivada, došao je pre tridesetak godina na ideju da pomogne svom sinovcu Mitru - Mićuri, tada bez ikakvih sredstava i potencijala.

Početkom devedesetih prošlog veka, gospodin Mirko je kao stoprocentni vlasnik osnovao u centru centra Zrenjanina privatnu export-import firmu Okrim, gde je zaposlio i mnogobrojnu rodbinu. Tada velika firma Okrim, u evrima višemilionske vrednosti, dobila je kao direktora i zakonskog zastupnika Branka Vučurevića, rođenog brata Mitra - Mićure. Biznis kao iz bajke, juče si niko i ništa, danas, sa platetinom i neslućenim privilegij ama.

Mićura, bivši fudbaler, postao je, voljom njegovog plemenitog strica, sportski direktor FK Budućnost iz Banatskog Dvora, „poslovnog čeda” pokojnog Mirka, koje se, nešto kasnije, vinulo i do saveznog ranga. Posao u OKRIM-u, poput svega čega se dohvatio dokazano sposoban menadžer Mirko Vučurević, „cvetao” je, poslovni rezultati su bili izvanredni, pa se pojavila potreba za širenjem biznisa. Kako, za Mitra - Mićuru pogano, lako, i bez stričevog znanja, koji je usput, imao neograničeno poverenje u svoje sinovce. Spajanjem i pripajanjem imovine OKRIM-a u vlasništvu Mirka Vučurevića novim firmama.

Već 25. septembra2oo6. godineprivatna firma Okrim Sloga Agrar d.0.0. pripojila se Društvu Stari Begej d.0.0. Zrenjanin, sa ukupnom vrednošću procenjene imovine u iznosu od 1.406.128,44 evra, gde je Okrim Sloga Agrar od imovine uneo poslovnu zgradu u Zrenjaninu (700 kvadratnih metara poslovnog prostora i 18 ari placa), magacin i pomoćni magacin, kafanu, Čardu na Tisi, modemo adaptiran fudbalski stadion FK Budućnosti u Banatskom Dvoru, skladišta za žito i brašno, mlinove, silose, sušare, radionice, pekare...

Novo privatno Društvo Stari Begej d.0.0., dobilo je i novog osnivača i direktora društva, Branka - Baneta Vučurevića. Dodamo li ovome velikodušnost i tada ogromno, podrazumevajuće neograničeno poverenje strica prema sinovcima, Branko je postao formalni suvlasnik čak 17,5 procenata u Dmštvu Stari

Begej, dok je Mirko Vučurević kao većinski vlasnik, potpisao 82,5 procenata. I tih 17, 5 procenata, bio je svojevrsni poklon strica sinovcu.

Samo dve godine kasnije, 28. jula 2008. godine, osvanuli su novi, vlasnički papiri kompletne imovine OKRIM-a. Mitar - Mićura Vučurević osniva novo Društvo Primo Trade d.0.0., gde Mitar kao osnivač i vlasnik, u novu privatnu firmu unosi kapital sopstveni kapital od 500 evra, dok se kao direktor i zakonski zastupnik pojavljuje njegov rođeni brat Branko.

U Mićurinu privatnu firmu Primo Trade, odlukom osnivača, unosi se i ogromna imovina Dmštva Stari Begej d.0.0. Zrenjanin, Poslovna zgrada i magacini u Zrenjaninu, Kafana, Čarda na Tisi, Fudbalski

stadion u Banatskom Dvora... uz sve pripadajuće neimenovane atare i parcele. Dakle, Mićura kolo vodi, Branko zavodi, sa ukupno 1000 evra učešća, uz pri(sva) pajanje imovine pokojnog strica!?!

Apsolutno je nejasno, bezobrazno, hohštaplerski i protivzakonito, da Mitar - Mićura o sopstvenim potezima i ličnim raspolaganjem stričeve imovine, nije obavestio strica Mirka Vučurevića. Vest o stoprocentnom vlasništvu i

apsolutnom „gazdovanju” privatnom firmom Primo Trade sa uplaćenih jedva 250 evra osnivačkog uloga, nije saopštena stricu Mirku Vučureviću, čimejeprisvajanje, odnosnopljačka tuđe imovine krenulo u završnu fazu.

Dakle, spajanjem i pripajanjem, kompletna imovina OKRIM-a je, preko Starog Begeja, završila u privatnoj Mitrovoj firmi Primo Trade.

Mitar Vučurević, predsednik opštine Zitište, (ne)poznat javnosti i kao živi „sadržaj” automobilskih gepeka, gde su ga pre nekoliko godina besni poverioci vozali amo - tamo po srednjemßanatu, izvanrednoje neuredanplatiša svih svojih obaveza, paje, naravno, „zaboravio” da plati i poreze u svojoj privatnoj firmi sa kompletnom imovinom rođenog strica.

Ukupan dug za porez dostigao je 105 hiljada evra, a da bi izbegao gepeke, zatvor, konfiskaciju imovine ili još nešto teže, Mićura se obratio za „pomoć” proverenim stranačkim pajtosima, Goranu Kneževiću, Nenadu Karapandži -Džegeru i preostalim maherima vrhunskih mahinacija sa nekretninama srednjeg Banata.

Pre dve godine Mićura se „istakao u još jednoj akciji”, gde mu je 1. novembra 2018.

godine Agencija za borbu protiv korupcije izrekla meru razrešenja sa javne funkcije? predsednika opštine Zitište.

U obrazloženju se navodi da Mitar, suprotno odredbama Zakona, u roku od 30 dana od dana izbora na javnu funkciju predsednika opštine Zitište, nije preneo svoja upravljačka prava u privrednom društvu Primo Trade, čiji je vlasnik, na pravno ili fizičko lice

koje nije povezano lice. Ni nakon zakonskog roka od 15 dana, Mitar, legendarni „čuvar” kriminala kao „legalnih i legitimnih” radnji u srednjem Banatu, nije

izvršio svoju zakonsku obavezu.

Naprotiv, svom stricu, dobrotvoru i izmislitelju njegovog sramnog neodgovornog života na visokoj nozi, nije našao za shodno ni da se javi. Da ne pominjemo i stan u centm Zrenjanina u vlasništvu Mirka Vučurevića, gde je Mitar dugi niz godina živeo sa svojom porodicom ne plaćajući ništa živo, iz kojeg se na jedvite jeda iselio, ostavivši stan u rasulu, nalikrazvaljenoj štali.

Ne samo da je ostavio stan u rasulu, na osnovu hipoteke za stričev stan, podigao je kredit od 130 hiljada evra koje je potrošio na kupovinu kafane Tračak na Ribarcu u Novom Sadu. I kafanu je „uspeo” da upropasti, ali, hipoteka je ostala na ime i prezime pokojnog strica!?!

Već 2013. godine, protiv firme Primo Trade Više Tužilaštvo Republike Srbije pokreće krivični postupak, gde se izdaje pismena naredba o zabrani raspolaganja i privremenom oduzimanju imovine Društva Stari Begej koja je ušla u sastav nove firme Primo Trade. Mitar - Mićura, politikanski karijerista je smestivši se u fotelju predsednika opštine Zitište, na sve (ne)zakonite načine se dovijao, da „obriše” zabranu raspolaganja stričevom imovinom, gde je APR 21. novembra prošle godine poslednji put odbacio njihov zahtev.

Tek pre nepune dve godine, tačnije 19. septembra 2018. godine, gospodin Mirko Vučurević podneo je RGZ Službi za katastar nepokretnosti Zrenjanin zahtev u kojem traži dokaz na osnovu kojih je to famoznih papira sadašnji vlasnik firme Primo Trade, njegov sinovac, upisan u list pokretnosti. Kao odgovor, poslataje samo fotokopija spisa akata iz predmeta osnivanja firme Primo Trade, pod brojem 952 - 02 - 2037/ 2008 od 11. septembra 2008. godine?!?

Nakon smrti Mirka Vučurevića 12. avgusta prošle godine, i pored nepobitnih dokaza o pljačkaškom otimanju tuđe imovine bez znanj a većinskog vlasnika kompletne imovine, vlasnici vlasti u Zrenjaninu i Zitištu, ofiraju se do kraja i u ovom slučaju.

Cetvrtog marta ove godine, sud je, verovali ili ne, volšebno naložio brisanje tereta, odnosno uklanjanje zabrane raspolaganja imovinom koju je u Okrim i Stari Begej uneo Mirko Vučurević?! ? Već 11. marta skloplj en j e kupoprodajni ugovor OPU 248/2020 između firme Promo Trade i kikindske firme Turbo gas, vlasnika Ivana Rotarova.

Taj isti Ivan Rotarov, poznato lice sa građevinske „poternice”, svojevremeno je za debele, debele pare izgradio moderan fudbalski stadion u Banatskom Dvom, i te kako je upoznat sa poslovima pouzdanog ortaka Mitra. Po tom ugovom, vredna imovina Okrima počev od centra Zrenjanina, počinje da se rastače, odnosno (ras)prodaje, očekuje se da Turbo Gas i sledeći, već najavljeni kupci isplate i 105 hiljada neplaćenog poreza, a uveliko i užurbano se radi na konverziji zemljišta i za preostalu imovinu pokojnog velikana opštine Zitište (Kafane, Carde na Tisi, Fudbalski stadioni, parcele...).

Dakle, rasprodaja kompletne imovine pokojnog strica, uz „dogovor” sa (već poznatim) kupcima, podrazumeva namirenje Mićurinih ne malih „apetita” prema stričevoj imovini kroz stanove, poslovne objekte, i sve čime taj isti Mićura mora kod mnogobrojnih poverioca da „pegla” svoje grehe.

I prethodni redovi su, zašto to ne reći, pokušaj teškog i odvratnog sramoćenja časnog prezimena Vučurević, koje je prethodnih decenija pronosio gospodin Mirko, zaduživši srednj i Banat vrednim objektima na dar narodu od najvećeg dmštvenog značaja.

Otuda, Mitar - Mićura Vučurević, jedan od redovnih „junaka” Magazina Tabloid prethodnih godina, nije poslednji put ove godine na stranicama našeg lista. •

----------------------------------------------------------

Datum: 25.06.2020

Medij: Tabloid     Strana: 3

Rubrika: Bez naslova

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: PRELOM O EKONOMSKOM RASTU

Ekonomija straha, NEIZVESNOSTI / KRIZE

PRELOM D EKONOMSKOH BASTO

Neosporno je da će napad korona krize imati negativne efekte na našu privredu i društvo. Samo se postavlja pitanje jačine negativnog uticaja, dubine i dužine nastale krizne faze. Prema našim „odgovornim" političarima na vlasti kod nas „neće biti pada bruto proizvoda, već ćemo „imati najvišu stopu rasta u Evropi od 1% ili nula", „bićemo najbrže razvijena ekonomija u Evropi"( Vučić). Dobro bi bilo kad bi tako bilo, a nije. Potpuno zavarana ostvarena stopa rasta početkom 2020., pre nastanka „virusne krize". Predsednik Vučić, premijerka i ministar finansija nam najavljuju procvat srpske ekonomije (biće jedna od najuspešnij u Evropi!), što je svakom građaninu jasno da je reč o najbesmilenijoj laži. Olako obećani rast BDP-a, plata, izvoza i boljeg života opisuje profesor dr Slobodan Komazec, vodeći srpski ekonomista.

Samo za početak da navedem podatak

da je prosečna stopa rasta u periodu 2009-2019. bila svega 1,5%. Sa takvom decenijskom (dugoročnom) stopom rasta trebalo bi stotinu godina da dostignemo srednje razvijene privrede EU, ali ni one neće do tada stajati u mestu.

Prema procenama svetskih finansijskih institucija (MMF, Svetskabankai dr.) kriza će oboriti stopu rasta u gotovo svim državama u svetu. Prema Svetskoj banci pad privredne aktivnosti u svetu u 2020. se očekuje sa minus 5,2%, evrozone 3,6%, a EU čak 7,4% (umesto planiranog rasta od 1,2%). Pri tome Nemačka, Italija, Francuska i dr. ušle su u dublju recesiju između 6% i 10% ( a to su naši glavni spoljnotrgovinski partneri).

Usled delovanja zatvorene ekonomije, potpunog zastoja u privrednoj aktivnosti i „socijalnog distanciranja”, pokidanih privrednih veza i odnosa (koji se sporo i samo dugoročno obnavljaju), pada potrošnje i suzdržavanja od investiranja, stopa privrednog rasta u Srbiji 2020. po proceni svetskih institucija kretaće se od minus 2,5% do minus 3,5%, pa čak i do minus 4%. Zastoj u spoljnoj trgovini, prilivu investicija, padanje stope zaposlenosti, suzdržavanje odpotrošnje, veliki poslovni, finansijski i politički rizici su faktor produbljivanja i produžavanja krize.

Dakle, pod produženim delovanjem kriznih faktora, njihove sinhronizacije, velikih rizika i neizvesnosti, pada stope rasta u EU privredama, naša privreda (zbog izostanka prave podrške u antikriznoj politici države) ulazi u sledećim mesecima u sve dublju krizu. Kriza će tek kulminirati uz dostizanj e dna krize krajem godine. Recesija i prava retardacija u razvojuu2o2o. kretaće se između2,s% i 3,5%.

Naša statistika, kako se vodi može to da „ispegla” do potrebnog nivoa. Tako se u krizi 2008-2009. negativna stopa privrednog rasta kasnije snižavala sa početnih minus 6,1% na minus 3,5%, a zatim na minus 3,1% da bi konačno bila „korigovana” i danas se prikazuje sa 2,7%. Statistika naknadno može da čini čuda, Ovo se posebno odnosi na našu kreativnu statistiku.

U nastaloj krizi najveći problem će se javiti kod budžetske politike. Budžet (republički i konsolidovani) ulazi u najdublju krizu do sada. To je prava „sša rupa” naše makroekonomije i „zategnuta prava praćka” novog udara dugoročne krize.

Da vidimo pravu sliku našeg budžeta. U planu budžeta za 2020. ušlo se sa deficitom od 20 milijardi dinara (0,3%). Rebalansom budžeta deficit je povećan na 349 milijardi (6,9% BDP). Rebalans je pravljen uz pretpostavljeni privredni rast od 1,8%, dok će stvarni pad biti od 3-3,5%.

Ako se obračunaju sve

isplate iz budžeta (bez kontrole, rasipanjem sredstava, neodgovorno, bez uvida odgovornih

institucija i javnosti, dakle nezakonito) budžetski deficit je u periodu januarmart 2020., dakle bez udara Korone, narastao na 50 milijardi, a do kraja maja 2020. na 263 miljarde dinara.

To znači da će do kraja ove godine (posebno zbog pada prihoda od PDV iz uvoza od 90-100 milijardi dinara, pada dmgih poreskih prihoda i doprinosa, stagnacije u privredi i zbog porasta nezaposlenosti) umesto planiranog pada javnih

prihoda u ovoj godini od oko 70 milijardi to će iznositi gotovo 250 miljardi dinara. Uz stvarno visoki rast budžetskih rashoda (koji će tek „isplivati” u javnost) budžetski deficit realno raste na preko minus 450 milijardi dinara.

Zbog pada BDP od 1,4 milijarde evra (sa 45,9 na 44,5 milijarde evra) budžetski deficit raste na 8,6-10% bmto proizvoda. Sada treba u to uračunati i dospele obaveze iz kredita za budžet od 5,1

milijardu evra, ali i dmge brojne preuzete obaveze.

Kako će se do kraja ove godine isplaćivati penzije i brojna socijalna davanja, a kako plate u javnom sektoru?

Sredstava za ovaj nivo penzijaneće biti.

Za šta će posegnuti ovi finansijski i ekonomski diletanti ineznalice?

Znaju samo da troše tuđe, uzurpiraju odlučivanje o javnim sredstvima i realnim dobrima, a da stvaraju bogatstvo i uređenu i efikasnu privredu i društvo - to im je velika nepoznanica.

Finansijski i privredno-socijalni problemi i suprotnosti su se dugo kumulisali dovodeći do tačke socijalne eksplozije, ugušene i onesposobljene domaće privrede, ogromne pij ačke i odliva kapitala, kolonijalnog položaja prema stranom kapitalu i prave finansijske kolonizacije.

Iskra velikog nezadovoljstva i bunta leti ovim prostorom kao „sveti plamen” tražeći zapaljivu smesu dubokih promena u dmštvu okrenutih čoveku, zajedništvu, stvaralaštvu, znanju i poštenju.

To je taj istinski preokret koji se moraučiniti. Budžet je prenapregnut li nalazi se pred budžetskim slomom ili pucanjem, a država upravo uvedena u stanje nesolventnosti. Begstvo iz ove budžetske vratolomije je u ogromnom rastu javnog i spoljnog duga, ali i u brojnim „kombinacijama” u izvršenju budžeta - sve do zloupotrebe primame emisije. Planirano (naknadno) zaduženje budžeta u ovoj godini iznosi preko 7,5 milijardi evra, što će pogurati javni dug do 70% BDP, a spoljni do 90%.

Ovde je potrebno navesti, zbog brojnih zloupotreba i gotovo privatizacije budžetskih rashoda, da j e po Indeksu otvorenosti budžeta (ili transparentnosti) Srbija u poslednje vreme sređena od maksimalnih 100 na svega 40 i nalazi se na najnižoj stepenici lestvice u regionu (iza je samo BIH).

Učešće javnosti u kreiranju budžeta i izvršenju ocenjeno je najgore - samo sa 2, a svetski prosek je 14. Sve je to ambijent za brojne zloupotrebe, moguću korupciju i u osnovi razaranje budžeta kao najvažnijeg instrumenta makroekonomske i razvojne politike.

Konsolidovanim budžetom, a to je 42-44% bmto proizvoda, raspolažu kao privatnom svojinom samo dva čoveka (predsednik Republike , koji to ne sme po Ustavu i ministar finansija), bez bilo kakve kontrole i odgovornosti. Svih devet budžetskih principa su obesmišljeni. Stoga se budžet uvodi u ogromnu krizu izvršenja obaveza i sistma finansiranja.

Tako se ne vodi, niti sme voditi budžetska politika.

Uz sve navedeno ni završni račun (izvršenje budžeta) se ne usvaja svake godine, tako da se ne vidi da li postoji zloupotreba sredstava, nenamensko korišćenje ili čak zloupotreba diskrecionog prava Vlade ili ministarstava, a time i njihove odgovornosti.

Kompleksni negativni uticaji korona virusa na virulentnu

nacionalnu ekonomiju

Nastala kriza, čiji vrhunac se tek očekuje do kraja godine, ima snažno delovanjenabankarski sektor i njegovu politiku, spoljnotrgovinske i platnobilansne odnose, nezaposlenost, domaće i strane investicije, nacionalnu potrošnju i ogromno socijalno raslojavanje draštva. Sve to treba posebno istražiti.

Privredni i politički sistem stvaraju krizu i sve više ispoljavaju svoje slabosti i potrebu njihovog potpunog reformisanja. U tom sistemu domaća privreda je napuštena i zapuštena. Domaća privreda i razvoj nemaju nužnu podršku, ni centralne, ni poslovnih banaka, ali ni države. Pri tome se centralna banka pretvorila u običnu menjačnicu, a država u mrežu kriminalizovanih institucija i praktično stalno pljačkanje privrede. •

----------------------------------------------------------

Datum: 25.06.2020

Medij: Tabloid     Strana: 2

Rubrika: Druga strana

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: SMUČIĆ

SMOČIĆ

¦ ¦% azgovor Aleksandra Vučića sa ruskim ministrom 1-? spoljnih poslova Sergejom Lavrovim nije bio -L Vprotokolaran, jer je Rus došao u posetu kolegi Ivici Dačiću, da mu prenese stavove predsednika Putina, koji se tiču odnosa Ruske Federacije prema Srbiji.

Ali, kako bi bilo moguće da sa tako visokim gostom ne razgovara i Vučić lično, j er on u svoj kabinet prima i poslanike afnčkih država, nižerazredne biznismene i svetske prevarante, predstavljajući to građanima kao svoj istorijski uspeh. Ministar Lavrov je sa sobom doneo sibirsku zimu, koja je zaledila osmeh ovog šizofrenog čoveka, inače i onako oronulog zdravlja.

Nikada niko nije rekao u lice Vučiću da, ako ne može da se u pregovorima o statusu Kosmeta nosi sa onima koj i ga, navodno, pritiskaju da potpiše nezavisnsot, treba da podnese ostavku. Ministar Lavrov zna sa kakvim ludakom ima posla.

Znao je da je Hašimu Tačiju prodao Kosmet za 300 miliona evra. Pare ili život, poručuje mu Tači, jer

je taj novac dala albanska narko mafija, prodajom praškastih proizvoda po belom svetu.

Vučić je na konferenciji rekao da je čuo od Lavrova teške reči i da sam ne zna kako je moguće izbeći neminovnost u pregovorima, kada ga čekaju teški razgovori u Beloj kući, pritisak Nemačke i Evropske Unije, koje imaju jasan stav po tom pitanju.

Istog dana se oglasio Ričard Grenel, Trampov pregovarač, koji je pozvao Vučića i Tačija na ‘’dijalog” 27. juna u Beloj kući, da nikakvog potpisvanja niti ultimatuma nema, da će se prvo voditi ekonomski, a tek potom politički pregovori, koji nisu oročeni.

Pre izbora u SAD-u nema nikakog rešenja za Kosmet. To

znaju iole upućeni poznavaoci prilika.

Uplašen, Vučić je pozvao mamu Merkel da priskoči u pomoć. Nemačka predlaže rezoluciju kojom će Srbi biti proglašenigenocidnimnarodom! PoredjošuvekživihNemaca. Rusija će staviti veto na tu rezoluciju, zna to i Vučić, ali želi da Srbiju dotuče svojom naduvenom glavom. Nije lako ni gospođi Merkel. Jer... Na redu je američka ‘ ’duboka država”

Na zvaničnom nalogu na Tviteru, grupe za podršku

Trampu, navodi se da će “ta stvorenja biti izvučena iz močvare tokom sledećih 60 dana”. “To će biti šokantno”, piše u tvitu, a sam Donald Tramp je poručio “visoko precenjenom” Kolinu Pauelu šta ga čeka.

“Uskoro ću dobiti 300 saveznih i dvoje sudija Vrhovnog suda”, tvrdi Tramp, najavljujući frnalni obračun s “dubokom državom” i “stvorenjima iz močvare”.

U naredna dva meseca u američkim zatvorima će se, po obećanju predsednika Trampa naći bračni par Klinton, Džo Baj den, BarakHusein Obama, Džordž i Aleksandar Soroš, Bil Gejts... I gospođa Merkel strepi za svoju slobodu, jer je napunila sefove i račune u arapskim bankama, korupcijom i prljavim poslovima.

IVučić strepi od posete Vašingtonu. Plaši se da mu g. Grenel

ne postavi ultimatum da u roku od 10 dana mora da isporuči ubice braće Bitići, da omogući ministru unutrašnjih poslova Nebojši Stefanoviću da privede pravdi, po prošle godine dostavljenom spisku Vučićeve najbliže saradnike iz kartela, brata Andreja, Nenada Kovača, Nikolu Petrovića... Te zahteve Vučić ne može ni da čuje, a ne i da realizuje. On je uvek svima obećavao, sve što su od njega tražili, ali tome je došaokraj.

Treba imati u vidu da će čuti i loše vesti koje će mu sigruno saopštiti ruski predsednik Putin, jer je i njega vulgarno obmanjivao.

Obruč oko Vučića se steže.

Na sceni se pojavljuju hijene, koje bi da oglođu kosti. Izvesni Dušan Dunđer, pomognut ministrom zdravlja

Zlatiborom Lončarem, koje povezuju ubistva koja su izvršili, krenuli su, preko svojih botova, koje plaća Lončar i njegov pajtos iz BIA Zoran Stanić ZIS, da na društvenim mrežama blate opoziciju, a među prvimaje moje ime. Istraživač Magazina Tabloid je pre tri broja opisao život i delo pomentog Dunđera. Legendarni Petar Čelikje objasnio je da je zbog Dunđerovih intriga napustio građanske proteste. Opisaćemo u sledećem broju krvnu vezu Dunđera i Lončara. Holandski mediji sa nevericom posmatraju festival

Egzit i upozoravaju Holanđane da ne idu u Srbiju, dok je Vlada Holandije označila Srbiju visoko rizičnom državom.

Na čelu zdravstvenog sistemaje Zlatibor Lončar, zvani Doktor smrti.

----------------------------------------------------------

Datum: 25.06.2020

Medij: Tabloid     Strana: 1,4,5

Rubrika: Bez naslova

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: DEČKO KOJI OBEĆAVA, USRAN I UPIŠAN

DEČKO KOIIOBEĆAVA, OSRANIUPIŠAN

LAGAOJE SVEISVAKOG, SVAKOG DANA JE OBEĆA VAO NEMOGUĆE, ALIJE SVEISPUNIO SAMO SEBI,

ROĐACIMA, KUMOVIMA IĆLANOVIMA KARTELA

DEČKO KOJIOBEĆAVA, OSRANIOPIŠAN

Aleksandar Vučić je najbogatiji političar u Evropi. Na računima i u sefovima stranih banaka ima nekoliko milijardi evra. Nezvanični je vlasnik dvadesetak kuća, stanova i imanja širom sveta, od Italije, Francuske i SAD do Urugvaja. Sve što ima, stekao je lažima. Građanima je obećavao ekonomski prosperitet, bolju budućnost, med i mleko. Sto je obećavao glasačima, ispunio je sebi, svojim rođacima, kumovima i partijskim i poslovnim ortacima. Zahvaljujući beskrupuloznom laganju i praznim obećanjima postao je najbogatiji vladar najsiromašnijeg naroda.

Svi političari lažu, ali niko kao Aleksandar

Vučić. Dok se ostali političari trude da laži uviju u oblande, Vučić laže brutalno i agresivno. I ne trudi se da prikrije prevare, da ih učini prihvatljivijim i realnijim. Samo sipa. Kad bude uhvaćen u jednoj, on doda tri nove laži. Bez ikakve odgovornosti prema onome što izgovara, neprestano laže, čak i kad nema nikakvu političku korist.

Na spisku Vučićevih neispunjenih obećanja ima svega, svih vrsta prevara i to u tolikim količinama da ih nije moguće sve nabrojati. To nije ni potrebno. Za uvid u Vučićevu patologiju dovoljno je istaći primere, koji dokazuju pravilo, zasnovano na njegovoj potrebi da laže uvek i o svemu.

Kad se predstavljao kao neprikosnoveni borac protiv kriminala i korupcije, obećavao je da će uhapsiti Mlađana Dinkića. Još kao radikal, Vučić je u Skupštini optuživao Dinkića za pljačku Srbije, pretio mu je hapšenjem i pokazivao zatvorsko odelo s brojem 0001. U predizbornoj kampanji 2012, kao zamenik predsednika Srpske napredne stranke, Vučić je ponavljao optužbe:

- Mlađan Dinkić je umešan u kriminalna zamešeteljstvai lopovluke. Opljačkao je Nacionalnu štedionicu. Dinkić je najveći pljačkaš i lopov u istoriji Srbije, a bivša vlast mu je dala imunitet zbog pljačke sa čarapom na glavi. Kad dođem na vlast, uhapsiću Dinkića.

Iste optužbe za lopovluk iznosio je i na račun Ivice Dačića, a uz njih je dodavao i odgovornost za ubistvo radikala Ranka Panića.

- Srpsko pravosuđe je prestalo da postoji kad je Dačić oslobođen odgovornosti za kompcionašku afem “Kofer”. Nije odgovarao ni za ubistvo Ranka Panića. Ni bog ne može da me natera u vladu sa Socijalističkom partijom Srbije. Dačić je osvedočeni lopov i lažov - govorioje Vučićumaju 2012.

Dva meseca kasnije, Dačić je postao predsednik vlade u kojoj su ministarska mesta dobili Vučić i Dinkić. Posle sledećih izbora, Vučić je postao premijer, Dačić ministar, a Dinkić se povukao u senku, odakle upravlja poslovima sa šeicima iz Ujedinjenih Arapskih Emirata. Svi Dinkićevi saradnici, umesto u zatvoru, sede u Vučićevoj vlasti.

Vučić je, pripremajući se za dolazak na vlast, obećavao da će poništiti sve sporazume, koje je s Albancima postigao pregovarački tim predvođen Borkom Stefanovićem. Obećavao je da će ukinuti fmansiranje 200 340 raznih fantomskih agencija i nevladinih organizacija. Lično je Vučić naredio da se ukine Radna grupa Ministarstva unutrašnjih poslova koja je vodila istragu 24 sporne privatizacij e.

Projekat “Beograd na vodi” Vučić je promovisao u aprilu 2012, a koristio ga je i u kampanji dve godine kasnije, pred sledeće izbore. lako je najavio da će biti raspisan tender za taj projekat, od toga nije bilo ništa. I sva ostala obećanja, vezana za visinu uloga lažnih stranih investitora, obim posla i rokove, sve je bilo prazna priča.

- U brojkama, horor-bajka izgleda ovako: centralni deo kompleksa biće izgrađen do kraja 2016. godine; „Beograd na vodi” gradiće se na oko 90 hektara; na tom prostoru objediniće se više od 400 sadašnjih katastarskih parcela; izgradnja će trajati između šest i osam godina; kompleks od oko 2.000.000 kvadrata poslovnog i stambenog prostora praviće se u šest faza; tokom izvođenja radova otvoriće se 200.000 radnih mesta;

svaki uloženi dinar vratiće se petostruko; za pripremu radne površine za početak gradnje potreban je ulog od oko 2.000.000.000 evra; u projekat će biti uloženo oko 3,5 milijarde evra; kvadrat stambenog prostora u izgradnji će koštati 130 evra; vrednost kompleksa, kada bude završen, procenjuje se na više od osam milijardi evra; od taksi za građevinsko zemljište Beogradu će ostati više od 450

miliona evra; kod starog železničkog mosta biće podignut hotel visok 210 metara, koji će postati nova reperna tačka u Beogradu, dok će pored Brankovog mosta biti podignut jošjedan objekat visoke spratnosti; iz objekata koji su predviđeni za rušenje biće iseljeno oko hiljadu vlasnika i njihovih porodica; za ovaj projekat Srbija se neće zadužiti nijednim evrom kredita... govorioje Vučić.

Pre nekoliko dana, opet pred izbore, najavio je početak izgradnje kule, koja je trebalo da bude završenadokraja2ol6. godine.

Mnogo efikasnije je rušio, nego gradio. U izbornoj noći 24. aprila 2016. godine, nepoznati banditi su, u saradnji s policijom i beogradskim komunalnim službama, srušili dvadesetak kuća i poslovnih zgrada u Hercegovačkoj ulici, u naselju Savamala, koje j e obuhvaćeno projektom „Beograd na vodi”. Banditi pod fantomkama hapsili su slučajne prolaznike, oduzimali im lične

dokumente i telefone. Usled pogoršanja zdravstvenog stanja, nešto kasnije, preminuo je čuvar Slobodan Tanasković, koji je bio uhapšen prilikom rušenja.

- Nadležne službe će za desetak dana saopštiti ko je rušio u Savamali i po čijem nalogu. U tim događajima je učestvovalo između devet i 11 maskiranih osoba, a ne 30, kako se navodilo u medijima - rekao je Vučić 29. maja2ol6.

Deset dana kasnije dodao je da „iza onoga što se desilo u Savamali, a što je vrlo neprijatno, urađeno je nešto veoma loše, iza toga stoje najviši organi gradske vlasti u Beogradu i oni će snositi odgovornost i krivičnu i sve druge odgovornosti”.

- Nisam tužilaštvo ni policija, pa danas neću da govorim o detaljima. O tome će govoriti tužilaštvo i policija. Da li će to da urade za tri ili više dana, to je njihova stvar - rekao je Vučić 9. juna.

Prošlo je više od četiri godine, tužilaštvo i policija nisu obavili svoj posao, a Vučić je zaboravio na slučaj „Savamala” i napokojnog čuvara.

Isti epilog dobilo je i Vučićevo obećanje da će pronaći počinioce i nalogodavce ubistva Olivera Ivanovića. Posle stravične kampanje, koju su vodili Srpska napredna stranka i nj ena kosovska filijala tzv. Srpska lista, Ivanović je ubijen 16.januara2018. godine.

- Ubijen je čovek koji je roditelj, suprug i koji nikada nije pozivao na sukob Srba i Albanaca. Bez obzira na političke razlike, lično upućujem saučešće porodici Ivanovića i svim Srbima. To je napad na porodicu Ivanović, sever Kosova i Srbe u celini. Ovaj akt je za državu Srbiju teroristički i tako ćemo se prema njemu odnositi. Od organa Euleksa zahtevamo da organi Srbije učestvuju u istrazi ubistva. Pronaći ćemo ubicu ili ubice, to sam jutros obećao supruzi Olivera Ivanovića - rekao je Vučić tog dana, posle sednice Saveta za nacionalnu bezbednost.

Početkom juna 2019. godine, Vučić je rekao

da „možda imamo ime atentatora na Olivera Ivanovića” i da će „za dve nedelje izneti konkretne dokaze ko je izvršio i namčio ubistvo”.

Od tada, Vučić j e istragu usmerio na zaštitu Milana Radoičića, za koga se vemje da je organizator atentata, zbog čega je kosovsko tužilaštvo raspisalo poternicu za njim. Vučić je više uspeha imao u političkom spletkarenju. Ivanovićeva Građanska inicijativa „Sloboda demokratija pravda” ušla je u koaliciju sa Srpskom listom, čiji potpredsednik je Radoičić, a Milena Popović, koj a se predstavlj a kao Ivanovićeva udovica, dobila je posao u Vladi Srbije i mesto na listi poslaničkih kandidat Srpske napredne stranke.

Kroz celu političku karijem, Vučić se dosledno odnosio prema svim svojim žrtvama, političkim i ostalim. Nije pravio razliku između Olivera Ivanovića, Slavka Ćuruvije ili nekog anonimnog nesrećnika. Ni za koga nije mario, ali sve jje pokušao da iskoristi u propagandne svrhe.

Sredinom marta 2017. godine u fabrici „Goša” u Smederevu

obesio se Dragan Mladenović. Usled besparice, zbog kašnjenja plate, Mladenović nije mogao da prehrani sebe i teško bolesnog sina, pa je, u očajanju, prekratio muke. Tri nedelje kasnije, Vučić je posetio „Gošu”. Na ulazu u fabriku dočekao ga špalir aktivista SNS-a, koji su mu aplaudirali.

- Radnicima će zdravstvene knjižice biti overene posle sednice Vlade Srbije. Ukoliko bi vlasnik „Goše” odustao, pa želeo da se dogovori sa državom, tada bismo, kao država, imali zakonsko pravo da povezujemo radni staž i rešimo pitanje socijalnog i penzionog osiguranja. Onda bi ostala briga u budućnosti i kako da se napravi mogućnost da rade i

agencija i nevladinih organizacija. U istom stilu, zaklinjao se da će rešiti 24 sporne privatizacije, kojimaje “žuto preduzeće” opljačkalo Srbiju.

Kad j e došao na vlast, ne samo da nij e poništio nijednu stavku iz pregovora s Albancima, nego je potpisao Briselski sporazum i oko 140 pratećih dokumentata, koji su utvrdili državnost nezavisnog Kosova i predali svu privrednu, telekomunikacijsku i infrastrukturalnu imovinu Srbije. Poredtoga, kršeći Ustav Srbije, ukinuoje pravosudni sistem na Kosovu.

Istu sudbinu su imala i ostala obećanja. Umesto 200, danas se iz republičkog budžeta finansira zarađuju, jer nekada su odavde izlazila po tri teretna vagona dnevno. U narednih 15 dana razgovaraćemo s vlasnicima - rekao je snasi?c_ Vučić.

Dva meseca kasnije, „Goša” je zatvorena, a radnici izbačeni na ulicu, da tamo gladuju. Vlada Srbije ništa nije preduzela da ih zaštiti, samo je, dve godine kasnije, organizovala licitaciju za prodaju preostale imovine te fabrike u stečaju.

Pored takvih situacija, kad je primenjivao tzv. krizni marketing, Vučić se isticao i megalomanskim obećanjima u kojima je najavljivao dolazak najvećih svetskih kompanija, koje će pokrenuti srpsku privredu.

- Uskoro će biti otvorena fabrika „Magna” u Odžacima, početkom novembra „Boš“ u Simanovcima, „Mercedes” ulazi u „Ikarbus” i u FAP, a iinska SISU stiže u Smederevo - rekao je Vučić 30. septembra 2013. na Pinku.

„Magna seating” je zaista otvorila pogon u Odžacima, a poslovanje su obeležili brojni štrajkovi nezadovoljnih radnika. Sve ostalo je brutalno slagao. Najviše se potrudio oko prevare s „Mercedesom”.

- Danas je veliki dan i ponosni smo na povratak „Mercedesa” u Srbiju, što predstavlja važan signal ponovnog rasta srpske industrijske snage. „Srpski Mercedes” je naš ponos i dika” - rekao je Vučić 9. mara 2014. godine, kad je s gradonačelnikom Beograda Sinišom Malim i nemačkim ambasadorom Hancom Vilhelmom posetio fabriku „Ikarbus” u Zemunu, gde je pozirao sa znakom „Mercedesa”.

Godinu dana kasnije, kad je postalo jasno da od tog posla nema ništa, Vučić je novim lažima demantovao stare.

- Nikad nisam rekao da će „Mercedes ” kupiti „Ikarbus”. Ja sam bio na otvaranju, kada je bio direktor„Mercedesa”zajednosa mnom, na otvaranju pogona koji je trebalo da predstavlja i koji danas predstavlja strateško partnerstvo između „Mercedesa” i „Ikarbusa”, a ne privatizaciju i kupovinu od strane „Mercedesa ” - vadio se Vučić u Skupštini u julu 2015. godine.

Partnerstvo koj e j e Vučić naj avio kao „ponovni rast srpske industrijske snage” dovelo je do propasti „Ikarbusa”. Firma s istorijom dugom sto godina, početkom ove godine dotaklaje dno. Hale su prazne, nema posla, a radnici nekoliko meseci ne dobijaju platu.

- Do kraja juna biće izgrađena fabrika aviokomponenata u Pančevu, u saradnji s „Mubadalom”, za proizvodnju delova za „Boing” i „Erbas” - najavio je Vučić 12. decembra 2013. godine.

Prema tom planu, pančevačka fabrika „Utva avioni”, čiji je većinski vlasnik država, trebalo je da bude prodata kompaniji „Mubadala” iz Ujedinjenih Arapskih Emirata. Pregovore je vodio Siniša Mali, koji je tvrdio da je završena fizibiliti studija i da će ceo posao biti obavljen do kraja 2014. godine. Predstavnici „Mubadale” su dva puta dolazili u Pančevo, ali od ugovora nije bilo ništa.

Posle toga, Vučić je najavio da će „Utvu” kupiti italijanski proizvođač aviona „Pjađo”, čiji je većinski vlasnik „Mubadala”. Na kraju „Utva” nije uvrštena ni na spisak 17 strateški bitnih kompanija, tako da svaki poverilac ima moguć nost da prinudno naplati dugovanja. što firmu vodi u stečaj i bankrot.

Istu sudbinu doživeo je i posao s finskom kompanijom SISU, čiju investiciju je Vučić prvo najavljivao za smederevsku „Gošu”, dabi u maju 2014. rekao da je „potpisan Memorandum o razumevanju između SISU i pribojskog FAP-a, tako da će u septembru početi proizvodnja u FAP-u”. Dve godine kasnije, FAP je pušten u stečaj, a imovina mu je otišla na aukciju.

Vučić je lagao i o poslovanju s arapskim

kome je prodao JAT.

Prvo ćemo objaviti ugovor sa „Fijatom”, a zatim i sa „Etihadom”, to će se desiti vrlo brzo - rekao je Vučić 12. maja 2014, ali oba ugovora su do danas ostala obavijena mračnim i skupim tajnama.

Početkom 2015. godine Vučić se hvalio poslovnim uspesima „Etihada”, koji je, navodno, „već počeo da zarađuje, ostvario je dobit od 2,7 miliona evra”. Krajem te godine, država je otpisala 22 miliona evra dugovanja „Etihada”. Građani Srbije do danas otplaćuju dugove „Etihada”, koji je samo iz budžeta dobio više od 70 miliona evra, a ne zna se koliko iznose ostale olakšice za njegovo poslovanje.

Kako s Arapima, Vučić je

tako poslovao i sa Kinezima. Svaku prodaju javnih resursa kineskim kompanijama predstavljao je kao veliki uspeh. Kineske firme su u Srbiji razvile nekoliko pogona prljave industrije, zakonima zabranjene u svim evropskim državama. Uništen je eko sistem u Smederevu, a to čeka i Zrenjanin, gde se, na plodnim banatskim oranicama, gradi fabrika za proizvodnju automobilskih guma.

- Ima puno ideja o kojima razgovaramo sa Kinom. Od sitnih stvari, kako, na primer, da u narednih šest meseci rešimo pitanje izvoza svinjskih nogu, papaka i svega onoga što se kod nas baca ili ne koristi u dovoljnoj meri. Pa do toga da ih zamolimo za fabriku električnih autobusa i električnih automobila, pošto oni rade prototip letećih automobila. Hajde da probamo da nešto od toga napravimo u Srbiji rekaoje Vučić 18. septembra2olB. u razgovoru sa kineskim predsednikom Si Đinpingom, najavljujući da će u taj posao uključiti i „svog brata” šeika Muhameda Bm Zajeda.

Nekoliko dana kasnije, Vučić je već razradio celu ideju i odlučio da fabriku letećih automobila napravi _ u beogradskom naselju Borča. Rekao je da će u Borči, u saradnji s kineskim kompanijama, podići industrijski park u kome će se zaposliti 10.000 radnika. Nije ga pokolebalo ni to što Borča, kao i 70 odsto Beograda, nema čak ni kanalizaciju, a kamoli ostalu infrastrukturu potrebnu za izgradnju fabrike.

Papci su ostali u Vučićevom okruženju, a od letećih automobila Srbija ima samo

dronove s kojima Televizija Pink snima mitinge SNS-a. I Izgradnju pruge Beograd-| Novi Sad-Budimpešta najavio ,'J je u martu 2015, godine, kad je s ? kineskim ambasadorom pozirao pored prvog metra pružnih pragova. „Pruga od Beograda do Budimpešte biće završena i puštena u saobraćaj do kraja 2018. godine”, slagao je, ni trepnuo nije. U tom kontekstu, obećao je da će izgradnja pristupnih saobraćajnica za beogradsku železničku stanicu Prokop biti gotova do kraja 2017. Tako je u aprilu 2016. obećao da će do avgusta biti otvoren aerodrom Ponikve.

Vučić nije izbegavao ni da laže unazad, za ono što je očigledno i

svima poznato. Ni u toj disciplini nije birao teme, lagao je o svemu.

U aprilu 2017. godine, gostujući na Televiziji Hepi, tvrdio da je da „Nemačka nije aktivno učestvovala u bombardovanju Srbije 1999, samo je to podržala”.

Kao da ljudi ne znaju koliki su im računi i porezi, Vučić je pričao da Srbija ima najniže poreze i PDV u regionu. „Porodiljska prava su kod nas izraženija nego u Nemačkoj, tamo posle tri ili šest meseci morate na posao”, rekao je u avgustu 2016, a sve porodilje u Srbiji znaju i kakva su im prava i dodaci.

Bez imalo srama, Vučić je tvrdio daje 2015. izgrađeno 29 brana na vodotokovima. Toliko brana je, možda, izgradio njegov kum Nikola Petrović za potrebe svojih mini hidroelektrana, ali s tim ne bi trebalo da se hvali.

Najskuplja lažna obećanja Vučić je upućivao penzionerima. Na predizbornom skupu u zemunskoj hali „Pinki”, lider SNS-a izjavio je da „penzionerima garantuje stečena prava, koja neće biti umanjena, bez obzira na to kakve reforme nova vlada bude primenjivala”. da se zbiva, dragi prijatelji, imajte u vidu jednu stvar koju vam garantujem, penzioneri će biti poslednji u čija će prava bilo ko smeti da dira u državi. Bolje sa naše grbače da se skida sve što može, a penzionerima nema šta da se uzima. U penzije ne dam da se dira. Kada bismo u ta prava dirali, ne bi napravili problem samo penzionerima, nego i državi obećao je Vučić tada.

Obećanje, siromašnom radovanje. To radovanje je trajalo šest meseci, kad je Vlada Srbije usvojila tzv. mere za ozdravljenje ekonomije, kojima su smanjene penzije i plate u javnom sektoru. Vučić je tom odlukom oštetio penzionere za oko 700 miliona evra i izazvao nesagledivu štetu koja se i dalje stvara.

Penzioneri, koji zbog smanjenja penzija nisu mogli da plaćaju račune, danas su izloženi progonu javnih izvršitelja. Više od 700.000 penzionera dobija samo trećinu penzije, ostatak plene Vučićevi javni uterivači dugova.

Nije moguće nabrojati sve izjave kojima je Vučić ponižavao inteligenciju građana. Opušteno, kao da zaista veruje u svoje budalaštine, tvrdio je da „ni u jednom javnom preduzeću nema ljudi zaposlenih preko stranke”. U Elektroprivredi Srbije udomilo se više od 10.000 naprednjačkih parazita, a, u različitim količinama, ubačeni su i u ostala javna preduzeća i državne institucije. Objavljene su hiljade dokaza i priznanja pojedinaca, koji su posao dobili preko Srpske napredne stranke, ali Vučić je uveren da je njegova laž jača od istine.

O kakvom patološkom lažovu je reč, najbolje govori on sam.

- Ja sam jedini koji nikoga ne vređa, ni 0 kome ne govori loše. Ja govorim samo o fabrikama i infrastrukturi. Ja teško izričem obećanja. Vi dobro znate da ja nikada ne obećavam u prazno i da nikada ne volim da pred izbore obećanjima kupujem biračku volju - rekao je Vučić za Tanjug u martu 2017.

Lažov bez konkurencije, u političke svrhe, kupujući birače, 22. aprila 2016. godine, u vreme predizborne tišine, najavio je da će „ubica Jelene Maijanović biti uhapšen u narednih 48 sati”. Nije mogao da se uzdrži od upotrebe tuđe smrti u vlastitom marketingu.

Jedina konstatna u Vučićevoj politici je laž. Sve što je obećao, slagao je.

Krajem 2011, kad se pripremao za izbore, rekao je da će „ako posle šest meseci vladavine Srpske napredne stranke ne bude bolje, sam će pokupiti pinkle i otići iz politike”. Posle ovih osam godina, država je porobljena, opljačkana 1 ponižena. Umesto u obećano zlatno, Srbija je vraćena u kameno doba. Vučiću, ipak, ne pada na pamet da pokupi pinkle i ode. Na građanima je da ga prinude na to, da s trona ode na optuženičku klupu, pa na robiju. •

Aleksandar Vučić celog veka lažima hipnotiše i ponižava građane Srbije. Bezbrojnim prevarama uništio je sudbine miliona Ijudi. Sve što je obećavao drugima, ispunio je samom sebi. Stekao je novac, status i moć.

Nije birao sredstva za realizaciju svojih spletki, ali treba mu priznati da je uspešno varao i svoje najbliže saradnike, kao i normalne Ijude. Od marta 2015. do Sretenja 2017. godine, javno i uporno, pravio je budalu od Tomislava Nikolića. Svom „političkom ocu” obećavao je drugi predsednički mandat.

Neću da budem kandidat za predsednika Srbije, to me ne zanima - ponovio je Vučić sto puta, da bi na kraju najurio Nikolića kao da je šugavo pseto.

----------------------------------------------------------

Datum: 25.06.2020

Medij: Tabloid     Strana: 1,8,9

Rubrika: Preko pune linije

Autori: Predrag Popović

Teme: Korupcija

Naslov: JEDAN METAK MENJA SVE

JEDAN IETAK MEMIISVE

Kada odstraha napunigaće, Vučić počinje da preti

JEDAN METAK MENJA SVE

Predrag Popović

Dug je spisak Vučićevih razloga za

strah. Brinu ga zadravstveni problemi, tragovi pljački na domaćem terenu i međunarodne službe za borbu protiv kriminala i korupcije, nepouzdani politički saveznici i brojni prevareni i očerupani tajkuni. U nedostatku pravog odbrambenog mehanizma, Aleksandar Vučić samo kupuje vreme, pokušavajući da odloži suočavanje s pravdom.

Vučić je davno naučio koliko je težak život u strahu. Na svojoj koži je osetio posledice, koje na nervnom sistemu ostavljaju praktična iskušenja. Preslab za taj teret, četiri puta je napuštao politiku, uvek neuspešno.

Prvi put je pokušao da zbriše u jesen 1994. godine. Vojislav Šešelj je robijao zbog napada na Radomana Božovića, tadašnjeg predsednika Veća građana Skupštine SR Jugoslavije. Iz radikalskog poslaničkog kluba izdvojile su se dve frakcije. Jednu, koja je formirala Radikalnu stranku Srbije, predvodio je Slobodan Jović. Iz ćelije, Sešelj je dao zadatak Vučiću da izvrši pritisak i ućutka Jovića, koji je u medijima raskrinkavao radikalske političke i kriminalne afere, posebno šverc nafte preko stranačkog preduzeća „Velika korporacija”.

Vučić je namestio zasedu Joviću u poslastičarnici „Karmen”, u Ulici kneza Miloša. Ksenija Janković, tadašnja Vučićeva devojka i novinarka Srpske reči, zakazalaj e Joviću intervju u toj poslastičarnici. Pet minuta posle nje, tamo

Vojislav Šešelj, Aleksandar Vučić i Maja Gojković

je banuo Vučić, u pratnji Maje Gojković i Steve Dragišića. Vučić je seo za sto i počeo da vređa izdajnika, koji u interesu Udbe razbija radikale, laže o vojvodi Šešelju...

- Stani pre nego što preteraš. Bolje ti je da se ne mešaš u moj sukob sa Šešeljem. U suprotnom, znaj da imam punu torbu dokaza koji će te strpati u zatvor. Obojica znamo da ni jednu noć nećeš izdžati u zatvoru, slomićeš se mimo mu je rekao Jović.

Stari udbaš sledećih sat vremena morao je da smiruje uplakanog Vučića, obeznanjenog od straha. Tamo, za stolom u poslastičarnici „Karmen”, mladi generalni sekretar odlučio je da napusti Srpsku radikalnu stranku i politiku. Da ga Šešelj i javnost ne bi napali zbog dezerterstva, hteo je da tu odluku saopšti tek kad vojvoda izađe na slobodu. Do tada, smirio se i, nažalost, promenio odluku.

Dragi put je hteo da se povuče

iz javnog života u leto 1999. godine. Iz groba plašio ga je Slavko Ćuravija. U medijskim nastupima, Vučić nije pokazivao ni trunku kajanja zbog pretnji i hajke koju je predvodio protiv vlasnika Dnevnog telegrafa. Ipak, strah mu je razarao slabašan nervni sistem. Drugim povodom, nevezanim za Curuviju, izazvao je incident sa kolegama iz SRS-a i demonstrativno napustio stranku. OtišaojeumanastirKovilj, gde ga je rođak, tada iguman Porfirije, nagovorio da se vrati porodici i politici.

Treći put su mu živci pukli u vreme puča u SRS-u. Ljut što su Tadićevi tajkni dali dva

miliona evra Tomislavu Nikoliću, a njemu samo tapšanje po ramenu, Vučić se povukao u vinski podrum u Jajincima. Tihovao je devet dana, dok i njemu nije stigla „samsonajt” torba s konvertibilnim kešom.

Sredinom aprila 2013, Vučić je četvrti put poželeo da napusti politiku. U Briselu, u noći 18. na 19. april, pred potpisivanj e sporazuma o normalizacij i odnosa između Srbije i tzv. Kosova, Vučić je doživeo nervni slom. Tokom radikalskog staža, svim izdajnicima

Kosova pretio je Lazarevom kletvom, da bi tada i tamo shvatio da će i sam „rđom kapati” ako aminuje predaju „svete srpske zemlje”.

Dok se valj ao po podu hotelske sobe, premij er Ivica Dačić mu se smejao. Savetnica Suzana

«LfKSANDAH VUCIC, g«ncrelnl ivkrtfer Srpike radilcalne •frOrtk*

mvetifo se kad-tad Slavku Ž »• * • objavljuje „Dnevm telegraf"

JF "

uruvijiza lw koje o menicso

Vasiljević ga je iz histerija izvlačila udarcima nogom u donji deo leđa, ali ni to nije pomoglo.

Presudni uticaj izvršili su Miodrag Miki Rakić i, naročito, Zoran Korać. Korać, kao posrednik u Vučićevom dogovoru s američkim

ambasadorom Kameronom Manterom, diskretno ga je upozorio da ne pomišlja na odustajanje. Mora da obavi ono za šta je dobio podršku za dolazak na vlast. Mora, ako ne zbog sebe, ono zbog svoje porodice. Nije ni morao da pominje porodicu, Vučić se presaldumio pri prvoj pretnji.

Kroz to turbulentno vreme, Vučić je shvatio da postoje crvene linije, preko kojih niko ne može preći bez kazne. Na tuđim primerima, u čije tragične ishode je i sambio involviran, napravio je teoriju o „jednom metku”.

Krajem 1998, kad je doneo zakon protiv informisanja, dabi lakše diskreditovao nezavisne novinare, ministar Vučić je svakodnevno dobijao izveštaje Službe državne bezbednosti. Sa posebnom pažnjom analizirao je Ćuruvijine presretnute razgovore.

- Ćuruvija je bio naivan. Mislio je da će ga zaštiti novac koji ima. Govorio je da niko nije lud da ubije čoveka koji ima više od tri milona maraka. Ne isplati se, svima je lakše i jeftinije da takvoj žrtvi otmu pare, nego da ga ubiju. Prevario se, zanemario je iracionalnu želju da osvetom - govorio je Vučić 2002. autoru ovog teksta.

Nadahnut, čak je parafrazirao stih Partibrejkersa iz „jedan poziv menja sve” u „jedan metak menja sve”. Isti stav ponovio je i 12. marta 2003, kad je streljan Zoran Đinđić. „Đinđić je mislio da je jači od mafije koju je stvorio. Mislio je da se neće usuditi da ga likvidiraju, ali eto, jedan metak menja sve”, pričao * je Vučić.

Vučić je predvodio političku, policijsku, pravosudnu i medijsku hajku na Ćuruviju, koja je okončana sa 18 metaka. Đinđiću je pretio da će ga „istrebiti kao gubu”. Taj posao je obavljen s jednim hicem u srce. Oliver Ivanović je satanizovan preko Pinka i

ostalih Vučićevih medija, da bi se kampanja završila sa šest metaka u njegovim leđima. Svi ti primeri potvrđuju kontinuitet primene istih rešenja političkih problema upotrebom teorije o , jednom metku”.

Po pravilu, strah uvek prati nasilje. Svaki put kad bi se uplašio, Vučić je primenjivao nasilje. Tu praksu primenio je i pre nekoliko dana, u predizbomom intervjuu na Televizij i Prva.

- Onaj koga se svi plaše u ovoj zemlji, svi ga se plaše... Tresu se od straha kad im se pojave Milovan Brkić, Popović i ostali, koji su najgori talog ovog društva, kao što znate, samo ne smete to da kažete. Postoji jedan koji sme da to kaže. To sam ja! I svi to znate i svi ćudte zato što se plašite šta su ti ljudi u stanju da urade, da kažu i da izmisle - izneo je Vučić optužnicu i presudu, ostaje mu samo još da nađe izvršice teorije ,jednog metkakoji menja sve”.

Vučić, odrastao i formatiran u najgorem društvenom talogu, i ranije je hrabrost dokazivao crtajući mete na čelo svima koji mu se zamere.

- Bogoljub Karić je lopov! On se hvali što je lopov, jer je lopovluk njegov metod delovanja. Bogoljub Karić svaki dan od „Mobtela” uzima 300.000 evra. Čim pare legnu na račun „Mobtela”, istog trenutka idu na račune povezanih firmi „Astra simit”, BK Telekom, BK Trejda, „Femili turista”. Karić ima više vila na Dedinju, nego članova njegove stranke. A, hoće vlast. Ako Karić dođe na vlast, u Srbiji niko ne bi ostao živ, ne bi imalo smisla da Srbija postoji - tvrdio je Vučić, uz obaveznu napomenu, kojuje preno NIN 23. februara 2006. godine: „Ja sam verovatno jedini koji sme

da dirne u njegovo visočanstvo Bogoljuba Karića”.

Dobro ga je dirnuo, reketirao ga je za, kako sam tvrdi, 40 miliona evra. Ništa jeftinije nije prošao ni Miroslav Mišković.

- Mišković mi preti, pokušava da mi pokaže koliko je moćan i jak, i a moj odgovor je da ga se nisam i uplašio. Svi drugi ga se plaše, ali ja L ne - rekao je Vučić u izjavi za Kurir, L sredinom oktobra 2012, da bi mesec

i po kasnije, za 892 dodao: „ Znam kakvu sam presudu sebi potpisao time što nisam sprečavao policiju i tužioce da rade svoj posao prilikom hapšenja Miškovića. Bez obzira da li će egzekucija biti za godinu, pet ili deset, svejedno.”

I vlasnik „Holdinga Delta” je platio otkupninu. Sedam meseci je proveo u pritvoru, veći deo optužnice je odbačen, ali osuđenje i on w '' i njegov sin Marko. Do konačnog

pravosudnog epiloga, Mišković moradaplaćareket.

: tN PlatiojeiDragoslavKosmajac.

-Sviznajukojenajvećinarko « diler u Srbiji, ali njegovo ime

niko osim mene ne sme ni da 1 pomene. Svi se, bre, plaše i svi ? ćute o tome da ljudi iz policije

i drugih službi imaju kontakte s njim. Tražio sam da udare na njega, ali to nije urađeno. Ne smeju ni ime da mu izgovore. Evo, ja smem, ne plašim se Dragoslava Kosmajca - urlao je Vučić na konferenciji za medije

20.juna2014.

Na Vučićev znak, na Kosmajca su se obrušili sve režimske sluge iz policije i pravosuđa. Uhapšen je i pritvoren, uz obavezno čerečenje u medijima. Sud je odbacio navode iz diktatorove

¦•¦¦•-¦-'? ~ ¦ ~ ,v;

ŠŠŠ wm". mms. šžŽ?

Aleksandar Vučić je opljačkao Srbiju i postao najbogatiji političar u savremenoj istoriji Evrope. Napunio je bankovne račune, džepove, sefove i štekove. Kupio je firme i Ijude, prisvojio je oranice i rudnike, „Beograd na vodi", PKB, nekoliko televizija, restorana i poslovnih i stambenih zgrada. Ima skupe satove, nakit i odeću. Za veče popije vino koje vredi kao garsonjera u centru Beograda, a na hranu potroši nekoliko prosečnih penzija. Uzalud mu je to. Od tolikog bogatstva ima samo strah da ga ne izgubi. Zato drhti, kmeči, reži i ujeda. Unezveren, crta mete i preti i urednicima Magazina Tabloid.

optužnice, ali konačna presuda je stigla u vreme pandemije korona virusa. Kosmajac je inficiran, ne zna se kako i kad. Kad je pao u nadležnost Zlatibora Lončara, nije mu bilo spasa, umro je 12. aprila.

Više od 20 godina Vučić vodi hajke protiv ljudi koji mu smetaju. Uvek se drži istog šablona laži: on j e usamlj eni heroj, j edini sme da se suprotstavi zlikovcima. Takvim intrigama Vučić je reketirao tajkune, napunio džepove, pa i grobove. Sad se, taj div-junak, namerio na nas iz Magazina Tabloid, koje samo on sme da vređa i napada. Od nas ne može da naplati reket, ali može da realizuje ono što je već napisao na zidovima okupiranog grada, preteći Milovanu Brkiću da će proći kao Curuvija.

Kao zver uhvaćena u zamku, Vučić nasrće na sve i svakoga. On dobro zna da mu od urednika Magazina Tabloid ne preti opasnost po život. Za razliku od nas, koji predlažemo da mu se organizuje fer suđenje, na kome će dobiti priliku da odgovara za sve bestijalne zločine, Vučić ima mnogo opasnije protivnike. Samo on zna kome se zamerio, oteo poslove, firme i novac, koga je oterao u bankrot ili grob.

U pljačkaškom pohodu uništio je sudbine bezbrojnih porodica. Za svakim dinarom koji je zgrnuo, neko plače. Nakit koji poklanja bivšim i aktuelnim ženama, konkubinama i sponzorušama; najskuplji telefoni kojima kupuje pažnju svoje dece; novac koji gomila na računima i u sefovima... Sve je tuđe, a iza svega otetog stoji neko ko razbojniku želi sve najgore.

I dok sikće na Magazin Tabloid, uplašen istinom koju objavljujemo, Vučić je svestan da mu prava opasnost preti od saučesnika u zločinačkom pljačkaškom poduhvatu.

Ortaci iz naprednjačkog kartela, koji su stvorili poslovne imperije i gangsterske klanove, spremni su da svim sredstvima brane stečeno. Neki od njih, poput diktatorovog kuma Petra Panića, to rade diskretnim distanciranjem na bezbednu udaljenost. Međutim, nisu svi smireni, skromni i oprezni kao Panić. Jedan od takvih je Nebojša Stefanović.

- Bavite se izborima? Sve ok. Ali, doktor Neša Slina ima svoje paravojne formacije koje će roknuti diktatora, kao zeca. Mi stojimo sa strane, ali džukele se bore. Nebojša iz Beograda sprema ubistvo koje mene ostavlja ravnodušnim - napisao je na Tviteru slavni srpski filmski reditelj Srđan Dragojević.

Autor kultnih iilmova “Lepa sela lepo gore” i “Rane” nije otkrio otkud mu informacije o nameri aktuelnog šefa policije da “rokne diktatora kao zeca”. No, svi znaju da Stefanović nije samo slinav i tunjav, stoput je dokazao da ume da bude i opasan kad mu neko dime uinteres.

J Doktor Nebojša ima solidnu logističku | i praktičnu podršku. Uticaj u Srpskoj | naprednoj stranci iskoristio je za stvaranje jj paralelnih centara moći, naročito u 1 beogradskim odborima koje vode kadrovi

koje je on selektovao. Funkciju ministra policije iskoristio je za prikupljanje i arhiviranje informacija i dokumenata o spomim poslovima braće Vučić. Pritom, ne treba zaboraviti da Nebojša i njegov tata Branko Stefanović nisu osposobljeni samo za kompcionaške malverzacije, zloupotrebe položaja i trgovinu uticajem. Oni imaju i odrede za “gmbe radove”. Stefanovićevi kumovi Papići optuživani su za ulično nasilje, tuče i pretnje, pa i za bombaške napade na objekte i žive ciljeve.

Sukob Vučića i Stefanovića, koji su obeležile afere sa švercom oružja iz “Krušika” i plantažom marihuane “Jovanjica”, ulazi u finale. Vučić je odradio medijsku pripremu za smenu Stefanovića s mesta ministra policije. Ostalo mu je samo da sačeka da se konstituiše novi skupštinski saziv, pa da počnu pripreme za izbor nove naprednjačke vlade. Vučić najavljuje krupne promene, namerava da iz izvršne vlasti najuri većinu ministara, Stefanovića prvog.

Plan mu remete činjenice na koje ne može da utiče. Prvo, Stefanović ima podršku stranih

obaveštajnih službi. Pre 13 meseci, kad je priveden u Ameriku, dobio je precizna uputstva šta treba da uradi. Obavio je deo posla.

Zahvaljujući Stefanovićevim informacijama, od tada je zaplenjeno više od 80 tona kokaina koji su krijumčarili crnogorski i srpski narko klanovi. To je težak udar na osnovnu poslovnu delatnost vođe naprednj ačkog kartela.

Na političkoj sceni, Stefanović nije izvršio sve zadatke. Po uzom na svog doskorašnjeg mentora Vučića, nije hteo da odmah baci sve adute na sto. Nije uradio sve što su Amerikanci tražili od njega u odnosu na Vučićeve kumove Nikolu Petrovića, Slavišu Kokezu i Gorana Veselinovića, koji su osumnjičeni za nezakonito stvaranje monopola u nekoliko najvažnijih i najunosnijih poslovnih grana. Stefanović se nije obračunao sa Nenadom Kovačem i nije zaustavio širenje Huaveija u Srbiji. Ipak, ostvareni rezultati su dovoljni da mu daju nadu da će dobiti podršku za ostanak na funkciji ministra policije.

S druge strane, Vučić mu sprema zamenu. Trenutno, prvi favorit za Stefanovićevog naslednika je Aleksandar Vulin. Vučić je nedavno, na neformalnom sastanku u kabinetu Zeljka Mitrovića, pred nekoliko najbližih saradnika otkrio nameru da Vulina prebaci iz ministarstva odbrane u ministarstvo policije. Posle Vučićevih hvalospeva na račun dezerteradesetara, koji je dokazao bestidnu lojalnost u ludilu, i kritike Stefanovića, koji je popustio pod pritiskom Amerikanaca, Darko Glišić je postavio najlogičnije pitanje: “Alek, zašto misliš da Ameri ne mogu da pritisnu i Vulina?” Koga god Vučić izabere, svi su, zbog putera na glavi, skloni promeni gazde. Kad ih strani moćnici stave pred izbor - da li će biti lojalni Vučiću | ili svojim interesima - dilemu će rešiti u ruku od 2-3 sekunde. Takojeuradio Stefanović, tako će uraditi Vulin ili bilo ko treći.

- Svi u Srbiji, naročito u | Podunavlju i Banatu, znaju ko | je Branko Malović. Svi znaju I da on reketira u ime stranke, a I uzima za sebe. Sprovodi teror, I prebija ljude, radi šta hoće. Za I ovih nekoliko godina, stekao I je ogromnu imovinu, a niko ne |

sme da izgovori njegovo ime. Svi znaju da je on najgori naprednjački talog, ali samo ja sam dovoljno hrabar da ga pomenem - Vučić to još nije javno rekao, ali neće biti iznenađenje ako i Maloviću nacrta metu na plitkom čelu.

Do sukoba je došlo nedavno, kad je Vučić prepustio pančevački rej on naupravlj anj e Veljku BeUvuku, u policiji i podzemlju poznatom po nadimku Velja Nevolja. Belivukje godinamabio najbliži saradnik Aleksandra Stankovića, zvanog Sale Mutavi. Kad je Sale Mutavi izrešetan, Velja se uvalio u još veću nevolju, u društvo Danila Vučića.

Pod kontrolom Andreja Vučića, njih dvojica su preuzeli pančevačko sportsko društvo Dinamo. Ne zanima ih fudbal, nego građevinsko zemljište u centru Pančeva, kojim raspolaže taj klub. S nabujalim poslovnim ambicijama, prestolonaslednik i Nevolja nameravaju da novac, policija zna kako stečen, ulože u građevinske projekte.

To se nije svidelo Maloviću. Izbačen iz igre, nezadovoljstvo je istresao na vođu naprednjačkog kartela.

U vrhu SNS-a još se prepričavaju uvrede i pretnje koje su razmenili Vučić i Malović. Od tada, Malović ne dolazi u Banat, gde je godinama uspešno uterivao kapilarni teror. U nekoj vrsti kućnog pritvora, sedi i gleda TV, čeka da ga Vučić prozove i pripremi za odstrel.

U verbalno nežnijem sukobu, ali sa sličnim posledicamaVučićjenedavnookončaoraspravu sa Zlatiborom Lončarom. Obaveštenje da ne računa na još jedan ministarski mandat, Lončar je primio sportski, sa šilerovskim osmehom. “Ako misliš da me možeš najuriti, ti pokušaj”, rekao je Doktor Smrt svom vođi. Na tu temu raspravljali su posle izbora 2014. i 2016. godine. Oba puta je heroj Alek podvio rep.

Stefanović, Malović i Lončar su ozbiljni igrači. Kakav je Vučić vidi se i po tome da ga se ne plaši čak ni Zoran Babić. Kad mu je vođa rekao da je vreme da se skloni iz “Koridora Srbije”, više niko ne može da ga štiti od odgovornosti za smrt Stanike Gligorijević, Babić mu se nasmejao u lice.

- Šefe, brini ti za sebe. Znaš, radio sam na groblju, naučio sam i da svako groblje ima

izlaz, sto za tebe ne moze da se kaže - rekao je Babić.

Pre devet godina, dok je bio tehnički direktor Javnog preduzeća “Beli izvor”, Babić je zaista bio nadležan i za groblje u Vrnjačkoj Banji. Iz tog vremena ostala je krivična prijava, koja je protiv njega podneta zbog preprodaje grobnog mesta. Predmet je otišao u zastarevanje, ali ne i Babić. lako izgleda i ponaša se kao poluretard, dobro

se snalazi na naprednjackoj depomji.

Vučić nema snage i sposobnosti da se obračuna s politikantima koje je sam stvorio, a kamoli sa ozbiljnim gangsterima kakav je Zvonko Veselinović. U svakom trenutku, negde u Vašingtonu ili Lengliju, nekome može da padne na pamet da kaže: “Hajde da konačno rešimo ubistvo Olivera Ivanovića, daj da uhapsimo osumnjičene i izvedemo ih pred sud”. Istog časa počeće haos u Srbiji.

Veselinović, sigurno, neće dobrovoljno pristati da sedne na optuženičku klupu, a njegovi politički zaštitnici i poslovni partneri Aleksandar Vučić i Hašim Tači neće moći da

!ga zastite. Ako poene ua pava, vođa kosovskog klana povući će ih n za sobom.

Bez obzira na ograničenu inteligenciju, Vučić je dovoljno pametan da prepozna paralelu između svog tužnog slučaja i Đinđićeve tragične sudbine, onakve kao što ju je sam opisivao. Čak on zna da mu opasnost preti iz podzemlja, a ne sa stranica našeg Magazina.

Posle svega što je uradio Srbiji, Aleksandar Vučić će imati mnogo sreće ako s vlasti padne na

optuženičku klupu. No, ni to mu ne garantuje da će uživati u zatvorskom mim. Slabić i kukavica njegovog formata, koji je dobro opisao sad pokojni Slobodan Jović, teško će podneti smeštaj iza rešetaka. Njegov nervni sistem neće izdržati ni prvu noć, kad mu u ćeliju svrate duhovi Ćumvije, Ivanovića, Kosmajca i svih ostalih žrtava njegovih progona i političkih avantura, kojima je u emo zavio milione porodica. Ako ipak pregrmi susret sa svojom savešću, moći će da čita Magazin Tabloid.

Redovno ćemo mu slati novine, da vidi kako opisujemo dmštveni talog koji je stvorio, u kome se godinama valjao i uvlačio sve i svakoga, jednako nepodobne novinare, kao i svog sina Danila. •

Na Aleksandra Vučića je pripremano hiljadu nepostojećih atentata. S namerom da izazove sažaljenje javnosti i satanizuje političke protivnike i nepodobne novinare, Vučić godinama plasira mazohističke laži o tome ko i kako hoće da ga skrati za glavu. U televizijskom studiju, ni ne trepne dok iznosi najprljavije uvrede i pretnje, sve hvaleći se kako je najhrabriji čovek na svetu.

U realnom životu, od te hrabrosti nema ni traga. Kad mu se učini da je ozbiljno ugrožen, Vučić pobegne. To je uradio 2004. godine, kad se uplašio svoje supruge Ksenije. Učinilo mu se da je Kseniji dozlogrdilo njegovo ponižavanje i prebijanje, da je spremna daseobračunasnjim. ? Uplašen da će mu supruga presuditi na * spavanju, ostavio je porodicu i preselio se kod kuma Zorana Bašanovića. Četiri duge godine proveo je kao ilegalac kod kuma, koga danas naziva ordinarnim kriminalcem.

----------------------------------------------------------

Datum: 25.06.2020

Medij: Večernje novosti     Strana: 10

Rubrika: Ekonomija

Autori: S.J.M.-Z.R.

Teme: Javne nabavke

Naslov: ZBOG TENDERA REDOVI PRED SUDOVIMA

ZBOGTENDERA REDOVI PRED SUDOVIMA

Abi firme mogle da učestvuju na tenderima i posle 1. jula, vlasnici i direktori moraju do tog datuma da dostave čak pet uverenja da nisu osuđivani za razna krivična dela. Ovu dokumentaciju, na osnovu zakona o javnim nabavkama, koji je usvojen u decembru, traži Agencija za privredne registre, a izdaju je sudovi i Poreska uprava. Zbog prikupljanja rešenja ovih dana su se ispred Prvog suda u Katanićevoj ulici i Palate pravde u Savskoj formirali redovi u kojima privrednici čekaju satima. S obzirom na to da je do isteka roka ostalo još svega pet radnih dana, mogu se očekivati još veće gužve. Oni koji ne dostave dokumentaciju biće ispisani iz Registra ponuđača APR-a. Od 12.878 registrovanih ponuđača, dokumentaciju je sa novim propisom uskladilo samo 1.817!

Ispred Palate pravde se red formirao rano ujuru, a iako rade do 14.30, službenici su u 13 časova rekli građanima da će primiti samo one koji su do tog trenutka stali u red. Bilo ih je više od hiljadu. - Došla sam u osam sati, a u ovom trenutku je ispred mene još 15 ljudi - žali se Bojana Dikić iz Beograda. - U petak smo dobili obaveštenje da treba da predamo dokumentaciju do 1. jula. Zakon o javnim nabavkama je izmenjen u martu, ali nas niko nije obavestio da moramo da dostavimo te papire. Imamo sedam dana da odradimo to ili će nas izbrisati. Trčimo svakog dana po šalterima i gubimo vreme umesto da radimo. Ispred Palate pravde su formirana dva reda - u jednom su oni koji tek predaju zahteve, a u drugom oni koji dolaze po uverenja. Od jednog do drugog reda dele ih tri dana. Toliko se čeka na izdavanje dokumenta. - Zbog birokratije gubimo dragoceno vreme. Ovo je ponižavajuće za privrednike - smatra Ivana S. - Svi smo u cajtnotu, jer se rešenje čeka tri dana, a poslednji dan za predaju u APR je utorak. Tri šaltera u Prvom sudu, na Vračaru, otvorena su od osam do 14.30, a ispred njih je svakodnevno i više od hiljadu ljudi. Gužve su od početka juna. - Juče sam čekala satima i na kraju sam se vratila kući bez obavljenog posla, kada su šalteri zatvoreni - priča S. V.

iz Beograda. Danas sam došla u 10 sati i ne znam kada ću stići na red. Ovde moram da uzmem uver e nj e da nisam kriv i č n o gonjena, pa u Savsku u Palatu pravde za korpuciju, pa u Poresku upravu i u APR.

Privrednici se nadaju da će rok biti produžen, ali u Agenciji za privredne registre ističu da oni ne odlučuju o produžetku roka, jer nisu nadležni za izmene zakona.

  1. J. M. - Z. R .

BRISANjE, PA UPIS

PRIVREDNICI koji ne stignu da prikupe svu dokumentaciju do 1. jula, ne treba da brinu. U Agenciji za privredne registre kažu da je važno da predaju papire koje sakupe. - Ukoliko je dokumentacija nepotpuna, ponuđači će dobiti novi rok od osam dana za postupanje po tom zahtevu u kojem treba da dopune dokumentaciju - objašnjavaju u APR-u. - Ponuđači koji se ne usklade će biti brisani iz Registra po službenoj dužnosti. Međutim, odmah nakon toga mogu podneti zahtev, odnosno registracionu prijavu za ponovni upis u Registar ponuđača. Naknada za registraciju ponovnog upisa je 1.500 dinara.

----------------------------------------------------------

Datum: 25.06.2020

Medij: Vreme     Strana: 1,12,13,14,15,1

Rubrika: Bez naslova

Autori: Jelena Jorgačević

Teme: Korupcija

Naslov: S PRAVOM IM NE VERUJEMO

Intervju: Žarko Trebješanin

S PRAVOM IM NE VERUJEMO

Intervju: Žarko Trebješanin

S pravom im ne verujemo

“Vi možete ljudima da modelujete mozak, menjate im mišljenje i stavove, da imaju slepe mrlje, ali kad počne stomak da radi, tu ne možete da tako lako manipulišete i da ih ubedite da nisu gladni, da nisu dužni, da nisu nezaposleni... Onda se polako ljudi osvešćuju i širi se drugačije mišljenje. Veliki broj ljudi samo osluškuje kako se menja mišljenje i onda kreće za tim. Većina vrši pritisak na manjinu, često pojedinci pod pritiskom te većine popuštaju. Ali isto tako manjina, ako ima dovoljno snage

i upornosti, i ako je duža tendencija njenog delovanja – prerasta u većinu. Imali smo to prilike već da vidimo, ne toliko davno, i mislim

da ćemo imati prilike opet, i to uskoro”

Sa profesorom psihologije Žarkom

Trebješaninom pričamo najpre o poverenju. Pričamo o tome koliko je poverenje u institucije važno, pogotovo u vremenima kriza i, ako ono izostaje, verujemo li brojevima koje nam saopštavaju – bilo da je reč o broju obolelih ili o izborima, o tome gde je središte problema, a gde treba tražiti izlaz.

Dogovaramo se da se sretnemo u nedelju, u osam uveče, taman kada se zatvaraju izborna mesta. Povremeno prekidamo razgovor, kako bismo čuli kolika je izlaznost.

Žarko Trebješanin je bio redovni profesor Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju (Defektološki fakultet), a predavao je i na Učiteljskom fakultetu. Autor je više od stotinu naučnih članaka i desetak knjiga. Svojevremeno je, zbog protivljenja Zakonu o univerzitetu (1998), bio izbačen sa posla, ali se sudskim putem ponovo našao za katedrom.

Razgovaramo pre nego što su objavljeni konačni rezultati izbora i pre nego što je BIRN izašao u javnost sa podacima o broju umrlih i zaraženih od virusa korona koji se znatno razlikuju od onih na zvaničnom sajtu covid19.

“VREME”: Koliko je poverenje kao takvo važno?

ŽARKO TREBJEŠANIN: Nama je potrebna izvesna doza poverenja. U psihologiji se to zna, zamislite dete koje odrasta od početka sa tim da majka neće biti tu kada mu je potrebna. Erik Erikson to naziva bazičnim, osnovnim poverenjem, jer je to osnova naše vere u sve, u svet, u druge ljude, u sebe samoga. Pogubno je ako toga nema. Naši odnosi, ne samo na društvenom planu, već i međulični, počivaju na poverenju, jer ako toga nema, nema ni jakih i čvrstih veza među ljudima. Kada je reč o društvu, takođe, poverenje je temelj. Naravno, zdrava sumnja jeste čoveku neophodna i sazrevanje treba da vodi ka tome – da postoji dobar balans

između jedne racionalne sumnje i poverenja i da vi stvari proveravate i proverom ih dokazujete ili opovrgavate. Kome sve danas ne verujemo? Problem je, ne samo kod nas već svuda u savremenom svetu, što se poverenje topi, ali je kod nas ono strahovito izgubljeno, što se vidi i po istraživanjima i anketama. U koju, recimo, danas instituciju ljudi imaju poverenja? S pravom, ne veruje se skupštini, vladi, policiji ni sudstvu. Vojska je uspela da ga sačuva, ali mislim da je to poverenje u vojsku više prisutno kod nas zahvaljujući tradiciji i idealizaciji. I još uvek postoji poverenje u Crkvu, ali i unutar nje imamo probleme, vidimo šta se događa na Bogoslovskom fakultetu, a uz to, istupanja patrijarha su protivrečna i sve se više približava vladajućim političkim strukturama, što sve može da utiče na pad poverenja... Važna karika je i gubljenje poverenja u obrazovni sistem. Megatrend je postao metafora urušavanja univerzitetskog obrazovanja i lažnih diploma, ali nije usamljen, tu su i drugi koji štancuju diplome. Korupcija se uvukla svuda, potkupljivi su sudovi, ne veruje se policiji koja bi trebalo da štiti građane, ni poslanicima koji donose zakone. A danas se, što je aktuelno, ne veruje ni lekarskoj struci i za to su lekari sami krivi.

Verujete li podacima koje dobijamo kada je reč o obolelima i preminulima?

Struka je bila idealizovana, čuvena fraza “rekla je struka” bilo je korišćena kao tabu, kao da je sam Bog rekao. A onda, kada smo malo bolje pogledali, uporedili razne izvore, videli smo da struka nije jedinstvena, da su političari uzeli u krizni štab one ljude koji im odgovaraju i koji će da zastupaju njihove interese, a ne uvek prvenstveno interese struke, da nam neće saopštavati činjenice i istinu i da nisu tu da informišu, već da manipulišu ljudima. Jasno je da su, u najmanju ruku, ti rezultati podešavani i frizirani,

kao i da su u kriznom štabu donosili preporuke u skladu sa onim što je odgovaralo vlasti. Ja ne znam da su se i jednom suprotstavili političarima na vlasti.

Mi smo na početku imali onu euforiju i kliberenje na konferenciji za štampu, gde se čovek pita da li je to stvarno, čemu uopšte prisustvujete, a onda su usledile najstrože restriktivne mere koje su ulazile u sferu osnovnih ljudskih prava. I jasno je da smo izmanipulisani, kao i da to da li će ovaj vikend da stegnu, a naredni mesec da opuste mere ili da ih ukinu, ima mnogo više veze sa političkim interesima nego sa tobože zdravstvenim. Imali smo derbi utakmicu koja je vrhunac nipodaštavanja struke, pre toga onu ponižavajuću krajnost sa zatvaranjem ljudi starijih od 65 godina i puštanjem da izađu u vampirska vremena, i jedno i drugo je nerazumno. Bilo koja struka – lekari, psiholozi, novinari, sudije – ne smeju da popuštaju pod pritiskom politike. Kada ti pritisci postoje, najbolji način da se s njima boriš je da kažeš otvoreno: “Mi smo pod pritiskom politike.” Krizni štab je u najmanju ruku prećutkivao istinu, a to nisu smeli da rade. To je krajnje nemoralno i profesionalna etika to ne dopušta. I šta to znači za društvo i pojedinca u vremenima krize, kada mu je potrebno da ima temelj, da zna da dobija proverene informacije i da je makar to sigurno, da nema osnovnog poverenja? Kako to utiče na nas?

Da, u vremenima krize, kao što je bila ova, ili kao što su bile poplave, vrlo je bitno da vi imate kredibilan zvaničan izvor informacija kome verujete. Nažalost, ovde se vrlo jasno pokazalo da ljudi s pravom ne veruju. A vi ne možete sakriti istinu, pogotovo ukoliko je mnogo ljudi uključeno. Svi mi poznajemo neke lekare, pričamo sa ljudima oko sebe. I onda istina procuri na razne strane i opšte je poznato da bolnice nisu bile opremljene, da je broj obolelih i umrlih veći... Kao što je očigledno da je bilo zaraze i pre nego što je to zvanično rečeno. Zašto je to važno? Ako imate više takvih slučajeva, počnete da slušate šta ljudi pričaju, šire se glasine koje su u najvećoj meri nepouzdane, ljudi počinju da se oslanjaju na te glasine. Poverenje se gubi još više i zaista može doći do panike. I kada vlast ili pomenuta struka izađe, možda ovog puta i sa istinitim podacima, vi im više ne verujete. Šta je još važno da napomenem: naravno da poverenje ne treba da bude bezuslovno, u krajnjoj liniji verujem razumu i činjenicama, ali ako je nekom svojim dosadašnjim radom i postupcima to zaslužio, ja mu verujem. Isto tako, mogu da sumnjam, ali opet imam zrnce sumnje u sumnju. Ali kada govorim o poverenju, govorim o poverenju koje je racionalno, koje je zasnovano na tome da vas izvor kojem verujete nije obmanjivao, ili da je taj neko autoritet po racionalnim pokazateljima, jer se njegovo mišljenje pokazalo kao ispravno. Zato verujem Zoranu Radovanoviću, koji je svetski priznat stručnjak, koji nije ni ostrašćen, već je iznosio svoje mišljenje zasnovano na argumentima i stručnom znanju.

Da se profesor Radovanović našao ipak u kriznom štabu, nije reč o njemu nego o bilo kom stručnjaku koji je dokazao da ne dopušta da mu se politika upliće u struku, da li mislite da bi i dalje mogao da iznosi kritike? Da li bi bilo dobro da je tamo neko za koga smatramo da će se pobuniti ako činjenice krenu da se krivotvore ili prećutkuju?

Ja mu svakako ne bih savetovao da uđe u taj krizni štab, ali principijelno pitanje koje postavljate jeste da li ući u bilo koju instituciju za koju znate da nema neki ugled, koja ne radi kako treba, ali ući, pa se boriti iznutra. Nekad to može biti prosto izgovor za ljude da se ovajde, ali mislim da u određenim situacijama to vredi. Vi uvek možete da izađete, govorim i iz ličnog iskustva, i svaki taj izlazak njih košta jer vi ste insajder, znate šta se tamo radi i možete mnogo bolje da ih kritikujete. Zatim, njima nije prijatno kada ih neko demonstrativno napušta i javno

“Megatrend je postao metafora urušavanja univerzitetskog obrazovanja i lažnih diploma, ali nije usamljen, tu su i drugi koji štancuju diplome. Korupcija se uvukla svuda, potkupljivi su sudovi, ne veruje se policiji koja bi trebalo da štiti građane, ni poslanicima koji donose zakone. A danas se, što je aktuelno, ne veruje ni lekarskoj struci i za to su lekari sami krivi”

kaže zašto je to uradio. U osnovi, ako se radi o čoveku od integriteta, to ima smisla, a ukoliko neko samo hoće da izvuče korist za sebe, on će tiho da napusti tu instituciju kada vidi da se ona raspada, ali to je već nešto drugo.

Verujete li da su ovi izbori odnosno njihov rezultat, pa i kada govorimo samo o onima koji su izašli na njih, izraz slobodne volje građana? Ne. Znamo koliko postoji različitih načina manipulacije, te bugarski voz, te pripremljene glasačke kutije, a da ne pričamo o ucenama i maltretiranju ljudi, što je već jedna socijalna patologija.

A šta je sa medijima?

U neke medije stičete poverenje upravo zato što su tvrdili nešto što se s vremenom potvrdi kao istina. Na primer, ako je reč o mediju koji kritikuje vlast, on biva napadnut, vlast tvrdi da to nije tako, ali se onda jasno pokaže da je taj medij bio u pravu. I opet, nekom drugom prilikom, pokaže se da je tačno izveštavao. I vi kažete onda: “Ovo vredi čitati i gledati.” Nažalost, veoma je malo medija koji rade profesionalno. A veliki deo ljudi, nažalost, svoje stavove izgrađuje na osnovu zvaničnih, kontrolisanih medija. I to nisu njihovi zaključci, nego dobijeni paket već gotovog mišljenja. Vi shvatite da oni ne razumeju, niti znaju zašto su zauzeli taj stav, nego ponavljaju ono što su negde videli i, ređe, pročitali. A mediji koji su pod kontrolom vlasti čak se i ne trude da budu mediji koji informišu, već su propagandni medij za grubu manipulaciju. Njima nije bitno da neko dođe do saznanja, već naprotiv, odgovara im da njihov konzument bude potpuno slep i lišen kritičkog mišljenja, da ima zatvoren um kome se, kao levkom, sipa u glavu “mišljenje”. A kad se mozak našteluje, nema rasprave, jer nema ni mišljenja ni argumenta.

Kako argumente vratiti u javni prostor i u privatne razgovore? Manipulacije ima svuda, ima je i u Nemačkoj, Americi i Japanu, nema gde je nema. Ali kod nas je opšte prisutan i dobro uspeva jedan primitivni, vulgarni nivo manipulacije. Zašto? Jer imate potpuno odsustvo medijske pismenosti i političke kulture. Siguran sam da danas većini ljudi koji su glasali date pet test pitanja – da li znate koliko skupština ima poslanika, šta je njena nadležnost, i dalje u tom pravcu – ne bi znali odgovor. Mislim da zaglupljivanje ljudi nije slučajno, već je smišljeno da ljudi otupe, da nemaju pojma šta se dešava oko njih, da čitaju najjef inije novine – svi znamo koje su, ne volim ni da im izgovaram nazive – koje su tipične zidne novine. Ja pogledam tu prvu stranu, malo mi je nezgodno da ih uzimam ruke i čitam, ali nekad i to radim, i tu nema ni traga od novinarstva, sve je tu plasirano kao “skandalozno” i “šokantno”. To nije novinarstvo, već najgrublje spinovanje i propaganda koju ljudi, koji su slabe opšte i političke kulture, koji nemaju medijsku pismenost, progutaju i niti su u prilici da čuju neki drugih glas, niti da se spore s nekim. Jer se oni kreću u krugovima svojih istomišljenika. Mada moram da kažem i da ljudi koji su u opoziciji vrlo teško razumevaju to, ne shvataju gde žive. Često čujem: “Ja ne poznajem nikog ko će glasati za Vučića”, ali to je onda tvoj problem. Kada bi malo pričao sa tim ljudima, bilo bi ti nešto jasnije. Nije stvar u tome da vi te ljude ocrnite, da ih ponižavate, deo su ovog društva i nisu krivi, nisu baš sami stvorili svoj položaj. Imaju bedne plate, zavise od sistema, da li će uopšte imati posao, oni ili neko iz kuće...

Kako onda uticati?

Pre svega bi se trebalo boriti za to da se mnogo više iz budžeta odvaja za prosvetu i kulturu, da se vrši pritisak na skupštinu, jer mnogo toga bitnog polazi odatle. Znanje nije ukras, već motor bitniji od ruda i teritorije. Kada se pogleda ko najviše doprinosi BDP-u, to je upravo informatička industrija i uopšte znanje. Kada bi se više ulagalo u znanje i kulturu, imali bismo podlogu odakle možemo da se borimo za negovanje političke kulture i razumevanje onoga gde živimo.

Trovanje javnosti

Govorite o rastakanju poverenja kao globalnom fenomenu, makar kada je reč o ovom našem delu sveta. Ali koji je onda put društva, na koji način će se ono snaći da bi postojalo?

Zapadna kultura poslednjih decenija, mada taj trend ide dublje u prošlost, sve više postaje kultura koja isuviše naglašava individualističke vrednosti, pogubna je ta nemilosrdna borba – surova konkurencija na svim poljima – koja ne vodi računa o fi nom društvenom tkivu. Maksima življenja postaje “moji interesi su iznad svih drugih” i ljudi štite te svoje sebične interese na bezobziran način. Ovo doprinosi gubitku solidarnosti, veza, nestaje empatija, nemate više saosećanje za nekog ko je neuspešan, ko propada i pati, ko živi u bedi. Jer logika neoliberalnog kapitalizma kaže da ako nije uspeo, sam je kriv i treba da otpadne jer je nesposoban. Međutim, to je kod nas dovedeno do karikature. Starije kapitalističke zemlje imaju neke mehanizme regulacije i ne može da se ide u krajnju bezobzirnost. Ovde se tržište idealizuje, “narod hoće” i narod treba to da dobije “što želi”. Pa možete li vi da odete na pijacu i nudite pokvarenu hranu? Ne možete, jer postoji sanitarna inspekcija. A sanitarne inspekcije u javnosti nema. Ne postoji telo koje će biti neka vrsta kontrole, koje će sprečiti da se baš sve pojavljuje u javnosti. I zato možete da gledate rijaliti šou, u kojem sve vrvi od verbalnog i fi zičkog nasilja, od širenja predrasuda, mržnje. Prema istraživanjima, deci koja to gledaju ti ljudi postaju uzori i oni oponašaju ovo nasilje. I sve se to dozvoljava pod fi rmom da svako ima daljinski. Ne možete u javnom prostoru tako da trujete ljude. Trovanje javnosti se ne ograničava u rijaliti programima. Čak se čini da je situacija tamo, horizont dozvoljenog i poželjnog, odraz ponašanja onih koji su na položajima i koji donose odluke.

Da, političari bi trebalo da budu uzor za dijalog koji je zasnovan na argumentima, da pokazuju da može da postoji kultura dijaloga i kada se ne slažete sa čovekom koji ima drugačija uverenja. Odnosno, čak najpre tada. A mi u emisijama vidimo da dok jedan govori, drugi brunda preko njega samo da bi ga ometao, a voditelj ne sme ništa da kaže. Mada je i tih emisija sve manje. Sve su češći monolozi. Kad smo videli Vučića da razgovara sa neistomišljenikom, lice u lice, od kada je na vlasti? Meni sad deluje nikada.

Moramo da poznajemo svet u kojem smo, kakav je sistem, kako se menja, šta je demokratija, šta su njene prednosti, a šta mane. Građansko vaspitanje u školi se pretvorilo u nešto što nema nikakve veze sa svojim imenom. Ali društvo bi trebalo da ovo o čemu govorim prepoznaje kao svoj interes. Nažalost, sve pokazuje, pogotovo kada imamo ovakvu vlast kakvu imamo sada, da ne postoji nikakva inicijativa da se krene tim putem, već imamo sistematsko trovanje ljudi sadržajima koji potkopavaju osnovne vrednosti. To više nije stvar politike. Ako se vi zalažete – a to se vidi ako pogledate analize tih medijskih sadržaja – za nasilje, primitivizam, bahatost, sebičnost, laž, surevnjivost i pakost, kakvo društvo možete da izgrađujete?

Kako vidite komunikacijski aspekt nošenja sa krizom kada je reč o komunikaciji vlasti sa građanima?

To je bila tipična jednosmerna komunikacija, što je krajnje nedemokratski i u suštini diktatorski, vi samo izdajete naredbe. Slušali smo kada predsednik države kaže: “Odlučiću da li će biti sledeći vikend slobodan”, to kaže u utorak i mi znamo da neće biti, ili “mislim da ću zabraniti to i to” – i to bude. Nekad koristi množinu, ali to više zvuči kao “mi Luj XIV”, i znamo da će zaista i zabraniti to što je spomenuo. Umesto da se kaže: “Problem je, ide Prvi maj/Uskrs, postavlja se pitanje šta da radimo...” Oni su pretpostavljali da se ljudi neće držati mera. Karakteristično je kada Darija Kisić Tepavčević kaže nešto poput – mi ćemo morati da uvedemo zabranu, jer ako bismo pustili ljude, ko ne bi otišao za Prvi maj negde. Pa šta to znači? Da su građani maloumni ili mala deca! Ja sam razumno biće, objasnite mi zašto da ne izlazim ija neću da izlazim. Pogotovo što ima dosta starih ljudi kojima je životno bitno da idu da prošetaju. I šta se postiže? Da vam sutra ljudi masovno umiru od drugih bolesti i vama je sve u redu jer neće umreti od korone.

Idaleko od toga da su ljudi baš tako neodgovorni. Ali već sa odraslijom decom se tako ne postupa, već im se kaže – ako to uradite, vi ćete sebi naškoditi – a ako im zabranjujete, isto je i kod odraslih, onda pojačavate želju. I posle se ode u drugu krajnost. Ja u svojoj sobi sedim decenijama, ali ja hoću da sedim tu jer imam posla. Neću da idem na utakmicu, u zatvoren prostor, ali su me terali da budem sabijan u prodavnici, da idemo u čoporu u prodavnicu i da se guramo kod kase. Mnogo je bolje objasniti ljudima šta je suština, da znaju o čemu bi trebalo da vode računa.

Upravo su, dok razgovaramo, stigli rezultati iz štaba SNS-a, izlaznost na izborima je 50,2 odsto.

Dosta je čudno kako su svi pohrlili u poslednja dva sata na glasanje... Ne zvuči mi baš realno...

Kako mislite da će izgledati naredne četiri godine?

Možda sam optimista, ali ne verujem da će ova vlast izdržati četiri godine. Ljudi se posle ovakvih stvari osveste. Vi možete ljudima da modelujete mozak, menjate im mišljenje i stavove, da imaju slepe mrlje, ali kad počne stomak da radi, tu ne možete da tako lako manipulišete i da ih ubedite da nisu gladni, da nisu dužni, da nisu nezaposleni... Onda se polako ljudi osvešćuju i širi se drugačije mišljenje. Veliki broj ljudi samo osluškuje kako se menja mišljenje i onda kreće za tim. Većina vrši pritisak na manjinu, često pojedinci pod pritiskom te većine popuštaju. Ali isto tako manjina, ako ima dovoljno snage i upornosti, i ako je duža tendencija njenog delovanja – prerasta u većinu. Imali smo to prilike već da vidimo, ne toliko davno, i mislim da ćemo imati prilike opet, i to uskoro. ¶

JELENA JORGAČEVIĆ

Potrebni su nam građani, ne podanici

“Temelj svega je budžet, mora da se odvoji više novca za obrazovanje. Moramo da imamo slobodne izbore, sasvim drugu političku opciju koja se istinski zalaže za demokratiju i za izvorne evropske vrednosti, čak i ako neke evropske zemlje te vrednosti ne poštuju. I kada se bude promenio čitav društveni, vrednosni i moralni sistem, možemo tada da računamo da će vlastima biti u interesu da imaju sasvim drugačije, delatne i misleće ljude. One koji neće biti podanici, nego aktivni građani koji će da unapređuju društvo. Njima će biti cilj da imaju dobar obrazovni sistem, nezavisne medije, kritičku javnost i nezavisno sudstvo. Institucije su onda garancija i nije bitno da li mi znamo ili ne znamo ko je predsednik, on ima svoja jasna ograničenja i tada možemo da računamo na to da će ljudi imati drugačiji odnos prema vlasti i viši stepen političke kulture. Najgore je kada nema polemike, jer dobro je i zdravo da postoje različita mišljenja, ali ona moraju da dovedu do najboljeg rešenja kroz kulturni dijalog. Ako toga nema, onda ćemo živeti baš u ovakvom društvu, gde se izdaju naredbe, gde se diktira šta će se raditi, gde ne znamo kako se nabavljaju respiratori, dobijaju krupni poslovi i nemamo predstavu šta se uopšte u državi radi.”

“Čuvena fraza ‘rekla je struka’ bilo je korišćena kao tabu, kao da je sam Bog rekao. A onda, kada smo malo bolje pogledali, uporedili razne izvore, videli smo da struka nije jedinstvena, da su političari uzeli u krizni štab one ljude koji im odgovaraju i koji će da zastupaju njihove interese, a ne uvek prvenstveno interese struke, da nam neće saopštavati činjenice i istinu i da nisu tu da informišu, već da manipulišu ljudima”

----------------------------------------------------------

Datum: 25.06.2020

Medij: Vreme     Strana: 1,2,3,4,5

Rubrika: Bez naslova

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: PANDEMIJA I SOLIDARNOST

PANDEMIJA I SOLIDARNOST

Uovom broju “Vremena solidarnosti” donosimo pregled evropske podrške i pomoći Srbiji tokom pandemije virusa kovid-19. Osvrćemo se na Svetski dan izbeglica, koji je obeležen 20. juna. Pratimo situaciju sa institucijom Poverenika za ravnopravnost, koja je trenutno, kako kaže apel da se hitno izabere novi poverenik – “na pauzi”. Takođe, prenosimo tekst deklaracije kojom se upozorava na položaj radnika tokom pandemije novog virusa korona, a podsećamo i ko su heroji ove krize.

EVROPSKA SOLIDARNOST

Srbija i EU tokom pandemije

Pokazalo se da je EU najbolji partner i najveći donator Srbiji već 20 godina – i, kako kažu, na prvoj liniji fronta u borbi protiv virusa kovid-19 Brojevi pokazuju da je Evropska

unija ubedljivo najveći investitor, najveći trgovinski partner i najveći donator Srbije. U proteklih 10 godina kumulativne strane direktne investicije EU u Srbiju iznosile su 15,4 milijarde evra ili 67 odsto ukupnog priliva SDI u tom periodu. Trgovinska razmena između EU i Srbije čini 62 odsto ukupne trgovine Srbije.

EU je ubedljivo najveći donator u zemlji sa više od 3 milijarde evra bespovratne pomoći u Srbiji kroz najrazličitije projekte od 2001. i taj trend raste: EU trenutno donira Srbiji oko 300 miliona evra godišnje – to je novac koji Srbija nikada neće morati da vrati.

Dok je Evropska unija generalno najveći pružalac pomoći na svetu, sama Srbija je, u stvari, među prve tri zemlje koje dobijaju najviše finansijske pomoći od EU. Taj budžet se realizuje potpuno transparentno i može da se prati na veb-sajtovima Evropske unije.

Finansijsku pomoć EU čine programi koji se realizuju zajedno sa Srbijom. Pored dobro definisanih prioriteta, one zajedno odlučuju gde i kako da ih ostvare kako bi Srbija postala prosperitetnija, održivija, pravednija, bezbednija i više demokratska i tako spremna da se pridruži Uniji. Glavni sektori fi nansijske podrške su obrazovanje, poljoprivreda, lokalni razvoj, istraživanje i inovacije, životna sredina, transport, energetika, javna uprava, pravosuđe i vladavina prava, kao i zdravstvo.

pomoć zdravstvenom sistemu srbije

Ono što je EU uradila za Srbiju samo u zdravstvenom sektoru u prethodnih 20 godina od fundamentalnog je značaja za funkcionisanje sistema koji danas postoji. EU je donirala više od 200 miliona evra i dala kredite u iznosu od 250 miliona drugima da bi sistem zdravstvene zaštite u Srbiji učinili jačim. To je osnova koja će pomoći Srbiji da prevaziđe virus kovid-19.

EU je opremila bolnice, laboratorije, institute za javno zdravlje i zavode za transfuziju krvi i obezbedila 252 ambulantna vozila za zdravstvene centre širom Srbije, od kojih je 122 isporučeno sa ventilatorima/ respiratorima, koji su presudni u borbi protiv virusa kovid-19. EU je samo za taj projekat donirala 8,7 miliona evra.

EU je takođe pomogla čitavu mrežu zdravstvene zaštite u Srbiji: kroz Evropsku investicionu banku – Banku EU – sredstva u iznosu od 250 miliona evra iskorišćena su za rekonstrukciju i izgradnju 20 velikih bolnica u celoj Srbiji, uključujući Institut Torlak, koji je sada u fokusu borbe protiv virusa korona.

Prošle godine su završeni izgradnja nove zgrade i renoviranje i proširenje Kliničkog centra Niš. To obuhvata radove na postojećim objektima, nove blokove, dvorišta i parking mesta. Rekonstruisano je ukupno 45.000 m2, a taj univerzitetski centar najvišeg nivoa zdravstvene zaštite dobio je 600 bolničkih kreveta, od kojih 38 za intenzivnu negu, a 42 za poluintenzivnu negu. Danas u tom objektu 2,5 miliona građana Srbije može da dobije najkvalitetniju zdravstvenu zaštitu i negu, a to obuhvata i složene hirurške zahvate, jer se u njemu nalazi 17 najmodernijih operacionih sala. EIB je fi nansirala izgradnju sa 34 miliona evra, dok je iz budžeta Republike Srbije opredeljeno 16 miliona evra za nabavku opreme. Zahvaljujući pomoći EU, milioni građana Srbije i u drugim gradovima imaju bolju i moderniju zdravstvenu zaštitu.

EU je omogućila nove modernije operacione sale, urgentne centre, veliki broj bolničkih kreveta, nova ambulantna vozila, bolničke kuhinje i higijensku opremu kupljene za centre u Kikindi, Pančevu, Somboru, Subotici, Smederevu, Sremskoj Mitrovici, Paraćinu, Ćupriji, Jagodini, Zaječaru, Čačku, Kruševcu, Užicu, Novom Pazaru, Leskovcu, Pirotu, a posebno u Beogradu u četiri velike zdravstvene ustanove (KBC Zvezdara i Zemun, GAK Narodni front i Institut za majku i dete).

Manje zajednice takođe su imale koristi od pomoći EU za razvoj njihovih sistema zdravstvene zaštite. Donacija od više od 4,6 miliona evra omogućila je medicinskim centrila u devet opština da dobiju opremu za bolju zdravstvenu zaštitu i negu, posebno za najosetljivije grupe – žene, decu, osobe sa mentalnim ili fi zičkim invaliditetom itd. EU podržava izgradnju Centra za hemodijalizu u Lebanu, koji će koristiti ne samo sta-

novništvo te opštine, već i stanovništvo Medveđe i Bojnika.

Podrška se pruža izradi dva glavna projekta za renoviranje Opšte bolnice u Prijepolju i Doma zdravlja Blace i nabavci medicinske opreme za domove zdravlja u Aleksincu, Babušnici, Beloj Palanci, Brusu, Doljevcu, Gadžinom Hanu, Merošini, Svrljigu i Zdravstveni centar Knjaževac. Grad Novi Pazar je pored prethodne rekonstrukcije sredstvima EU dobio i novi urgentni centar, za koji je EU 2018. godine donirala 680 000 evra. Više od 120 000 ljudi u Novom Pazaru i mnogo više u celom regionu imaće koristi od te investicije. Ivanjica je takođe dobila novi rendgen aparat, koji košta više od 66 000 evra. Poboljšani tehnički resursi ustanove omogućiće visoko kvalitetan i bezbedan rad, a pacijenti će biti manje izloženi zračenju.

Samo neke investicije EU u srpsko zdravstvo uključuju 2,8 miliona evra za završetak izgradnje vranjske bolnice. EU je pomogla da se uspostavi Nacionalni program za skrining protiv raka u Republici Srbiji, a do sada je donirano više od 6,6 miliona evra. Ne treba zaboraviti ni kupovinu zaliha osnovnih lekova i ostalih sanitetskih sredstava za javne apoteke i zdravstvene ustanove u Srbiji, imajući u vidu donaciju EU u iznosu od oko 43 miliona evra. EU je pružila potrebnu podršku srpskim laboratorijama, sa savremenom opremom i zalihama u ukupnoj vrednosti donacije od 4,9 miliona evra.

pomoć eu srbiji u borbi protiv virusa kovid-19

Umartu 2020. godine Evropska komisija ponudila je Srbiji paket od 93 miliona evra za borbu protiv kovida 19, a dodatni deo od 290 miliona evra ponuđen je zapadnom Balkanu. Do sada je finansirano 12 kargo letova, sa ukupnim iznosom od 4,9 miliona evra, kojima je dopremljeno više od 540 tona robe, kako donacija EU tako i opreme koju je kupila Vlada Srbije. Očekuje se dolazak još tri aviona, ukupne vrednosti 2,166 miliona evra koji dovoze dodatnih 200 tona. Nabavka uključuje hitno potrebnu medicinsku opremu i materijal (kao što su respiratori, maske, rukavice itd.) namenjene zdravstvenom osoblju i opštoj populaciji, kao i druge hitne potrepštine o čemu je postignut dogovor sa Vladom RS za zdravstvenu i socijalnu negu.

do sada je stigao sledeći materijal:

– 800 000 zaštitnih maski – 32 trijažna kontejnera (svi proizvedeni u Srbiji)

– Medicinska oprema za trijažne kontejnere (ležaj za pregled, sto sa dve stolice, beskontaktni toplomer, manji kontejneri za medicinski i infektivni otpad i kanta za otpatke) – 300 infracrvenih beskontaktnih toplomera

– 100 koncentratora kiseonika – 68 trijažnih kontejnera (ukupno će 100 biti postavljeno širom Srbije); oni se stalno isporučuju i svi su proizvedeni u Srbiji

– Oprema za 68 trijažnih kontejnera

– 25 visokotehnoloških respiratora – 50 monitora za intenzivnu negu – 2 uređaja za PCR u realnom vremenu

– Reagensi za 25 000 testova za kovid-19

Kada je reč o podršci osetljivim grupama, izdvojeno je 100 000 evra za romska naselja u četiri grada u Srbiji (Beograd, Niš, Subotica, Valjevo), 100 000 evra za pomoć ženama i starijim licima u 50 opština, kao i podrška tranzitnim centrima za migrante, odnosno 600 000 evra za ćebad, šatore, dušeke, jastuke, veš, posteljinu, grejalice na gas, sklopive stolove itd.

Generalno, EU je uvek pružala neophodnu pomoć Srbiji u teškim vremenima. Nakon poplava 2014. godine, EU je donirala Srbiji 170 miliona evra za spasavanje života, obnovu kuća, škola i farmi, rekonstrukciju puteva i nasipa, kako bi sistem postao bezbedan za budućnost.

Isto je bilo i 2015. godine kad je izbila migrantska kriza. EU je donirala Srbiji više od 100 miliona evra za upravljanje vanrednim situacijama, za pripremu policije i graničnih stražara, za stvaranje sistema za azil i repatrijaciju.

EU je takođe donela 230 miliona evra kako bi pomogla onima koji su sve izgubili tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji i ostali bez ičega. Već 3500 porodica dobilo je novi dom u Srbiji zahvaljujući ovom regionalnom ›

eu mehanizam solidarnosti dostupan srbiji

Kada je u Evropi izbila kriza zbog kovida 19, EU je pokrenula i uspostavila mehanizme solidarnosti za države Evrope kako bi se zajedno bavile krizom, a ne pojedinačno. Ovi mehanizmi su takođe otvoreni i za Srbiju.

Srbija je deo Mehanizma civilne zaštite EU koji je Srbiji hitno pružio pomoć. Direktna podrška država članica EU (Slovenija, Irska, Austrija) već je stigla u tranzitne centre (ćebad, šatori, kreveti, grejači itd.). Putem Mehanizma civilne zaštite EU vraćeno je 40 državljana Srbije iz celog sveta (u više od 15 letova). Ovo se nadovezuje na konzularnu repatrijaciju organizovanu u odličnoj koordinaciji između EU, država članica EU i Srbije. Više od 2000 državljana Srbije vraćeno je avionima ili autobusima koje su organizovale države članice EU. Sama Srbija je u velikoj meri doprinela naporima jer nije samo organizovala i fi nansirala repatrijaciju državljana Srbije u Srbiju, već je organizovala i fi nansirala repatrijaciju više od 550 državljana EU u zemlju porekla.

Srbija je uključena u Evropski fond solidarnosti i ispunjava uslove za dobijanje dodatne pomoći koja će se precizno metodologijom deliti između najugroženijih zemalja Evropske unije. Ovaj fond postoji kao dodatak napora za zemlju da se pokrije deo troškova nastalih za pružanje pomoći stanovništvu protiv kovid-19 i / ili za mere preduzete za sprečavanje širenja.

Srbija se pridružila zajedničkom ugovoru Evropske unije o nabavkama zdravstvene opreme. Ovaj instrument nabavke koristi se u svim državama članicama EU da zajedno pregovaraju o boljoj opremi i boljim cenama i bržoj isporuci sa industrijom i obezbede koordinisane nabavke medicinske opreme i lekova, poput lične zaštitne opreme, respiratornih ventilatora i druge opreme neophodne u borbi protiv virusa korona.

Srbija i Zapadni Balkan uključeni su u mehanizme „zelenih traka” (Green lanes) koje je Evropska unija uspostavila da obezbedi brze prelazne granice na unutrašnjim i spoljnim granicama EU i zapadnog Balkana za osnovne proizvode kao što su lekovi i hrana. U aprilu (22. 4) objavljeno je da je prvog dana pod tim režimom 1.912 kamiona prešlo Zelene koridore na zapadnom Balkanu. Od toga, 21 odsto je prevozilo osnovne proizvode sa prvenstvom prelaska.

Srbija je takođe deo drugog ključnog programa, kao što je Horizont 2020, koji je trenutno usmeren na istraživanje i inovacije za lekove i vakcine protiv kovida 19. tim evropa pomaže zapadnom balkanu

Zdravstveni sektor, kao i mala i srednja preduzeća u Srbiji i drugim zemljama Zapadnog Balkana dobiće pomoć Evropske unije u iznosu od 3,3 milijarde evra, od kojih će Evropska investiciona banka izdvojiti 1,7 milijardi evra. Paket pomoći namenjen je oporavku ovog regiona od posledica virusa korona, kako je krajem aprila najavljeno iz Evropske komisije. „Zapadni Balkan je tokom pandemije kovid-19 tretiran kao privilegovani partner i budući član. Zajedno sa Evropskom investicionom bankom isporučićemo značajan fi nansijski paket kako bismo podržali hitne potrebe i ekonomski oporavak”, rekao je komesar Evropske unije za proširenje i susedsku politiku Oliver Varheji.

Takođe, Evropska investiciona banka (EIB) obezbediće novo fi nansiranje i ubrzati potpisivanje i isplate odobrenih kredita klijentima privatnog i javnog sektora na zapadnom Balkanu, sa oko 600 miliona evra namenjenih privatnom sektoru. „Evropska investiciona banka je zadovoljna što će doprineti Investicionom okviru za Zapadni Balkan i predstojeć em planu za ekonomski i investicioni oporavak”, rekao je Verner Hojer, predsednik EIB. Osim hitne podrške, EIB finansira projekte na Zapadnom Balkanu čija je vrednost procenjena na oko 2,3 milijarde evra, a čiji je cilj dugoročni održivi razvoj regiona. U regionalnu ekonomiju uloženo je više od 8 milijardi evra između 2008. i 2019. godine, što EIB grupu čini najveć im međunarodnim zajmodavcem na Zapadnom Balkanu.

Zdravstveni sektor Zapadnog Balkana, odnosno njegova modernizacija i poboljšanje, prioritet su Evropske banke, te je razvijen protok, zasnovan na prethodnim investicijama, od kojih su mnoge primenjene uz pomoć grantova Evropske unije. Ovo uključuje 200 miliona evra uloženih u Srbiju za podršku modernizaciji, preuređenju i proširenju kli-

programu stanovanja (a program se nastavlja).

ničkih centara u Beogradu, Nišu, Novom Sadu i Kragujevcu. Isto toliko novca, 200 miliona evra, uloženo je i u istraživanja i razvoj u našoj zemlji, dok je Bosna i Hercegovina od EIB za određene projekte u zdravstvu dobila 115 miliona evra. podrška malim i srednjim preduzećima

Mala i srednja preduzeća suočila su se sa velikim izazovima tokom pandemije virusa korona, a Evropska investiciona banka podržaće ih zajmovima, garancijama i savetodavnim uslugama. Deo ove podrške bić e obezbeđen u okviru Instrumenta za razvoj i inovaciju preduzeć a na Zapadnom Balkanu (WB EDIF), koji podržava Evropska unija. U skladu sa politikom Evropske unije i nacionalnim prioritetima, EIB ć e podržati projekte koji omoguć avaju prelazak regiona na ekološku proizvodnju energije, digitalizaciju, bolju povezanost, otvaranje novih radnih mesta i zapošljavanje mladih, zaštitu životne sredine i otpornost na prirodne katastrofe, istovremeno promovišuć i regionalnu saradnju i ekonomsku integraciju.

ekonomski oporavak nakon kovida 19

Evropska banka za obnovu i razvoj povećaće dosadašnju podršku Zapadnom Balkanu kako bi se region izborio sa ekonomskim posledicama virusa korona. Predsednik Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) Suma Čakrabarti nedavno je izjavio da će Zapadnom Balkanu biti upućena podrška od 1,7 milijardi evra, što je povećanje od oko 30 odsto u odnosu na dosadašnju rekordnu fi nansijsku pomoć iz 2019. godine, koja je iznosila 1,3 milijarde evra. Mikro, mala i srednja preduzeća najviše će profi tirati od ove pomoći, a Banka bi takođe usmerila investicije ka stvaranju radnih mesta nakon pandemije. Čakrabarti je pomenuo i da će EBRD sopstvenu fi nansijsku moć udružiti sa grantovima Evropske unije (EU). „Paketom solidarnih mera za odgovor i oporavak za borbu protiv uticaja kovida 19, EBRD je ponosan što podržava napore ‘Tima Evropa’ u regionu”, rekao je Čakrabarti tokom samita lidera Evropske unije i Zapadnog Balkana. Do sada je Evropska banka za obnovu i razvoj uložila 13 milijardi evra u Zapadni Balkan, čime pokazuje da ovaj region vidi kao priroritet. Konkretno, kada je u pitanju Srbija, Evropska banka za obnovu i razvoj jedan je od glavnih investitora. Banka je do sada uložila više od 5,8 milijardi evra u 260 projekata u zemlji, čime podržava razvoj privatnog sektora i prelazak na održivu, zelenu ekonomiju. Poboljšanje efi kasnosti i transparentnosti javnog upravljanja, razvijanje konkurentnih i inkluzivnih ekonomija, ubrzanje prelaska na zelenu ekonomiju i unapređenje regionalne integracije – jesu fokus EBRD na Zapadnom Balkanu. Međutim, poboljšanje obrazovnog sistema u Srbiji takođe je jedno od polja delovanja EBRD, a u saradnji sa domaćim Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja radi na usklađivanju stepena obrazovanja radne snage sa potrebama tržišta rada. EBRD i Ministarstvo prosvete uključić e privatne kompanije u razvijanje obrazovnih modela kako bi se osiguralo da mladi steknu veštine koje su potrebne poslodavcima. Dualno obrazovanje jedan je od tih programa, a podrazumeva da učenici pohađaju praksu u privatnim fi rmama, ali i obuku u stručnim školama. „Partnerstvo sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj pruža snažnu podršku Ministarstvu prosvete u uspostavljanju relevantnog sistema kvalifi kacija, koji se zasniva na osiguranju kvaliteta i kao takav stvara bolje veze između obrazovanja i tržišta rada. Podrška i zajedničko delovanje ministarstva i EBRD-a veoma je važno, posebno danas kada je potrebno brzo reagovati na mnoge izazove, uključujuć i stabilizaciju i unapređenje moguć nosti u Srbiji nakon završetka pandemije kovid-19”, izjavio je srpski minister prosvete Mladen Šarčević.

Podsetimo, tekuća podrška Evropske unije sektoru obrazovanja u Srbiji iznosi 35 miliona evra, a od 2003. godine EU je uložila više od 100 miliona evra za reformu obrazovanja u našoj zemlji.

Ova podrška podrazumeva opremu za pripremu i izvođenje nastave kao i, između ostalog, stručno usavršavanje nastavnika, poboljšanje infrastrukture, modernizaciju nastavnih planova i programa – sve ono što utiče na povećanje znanja, veština i kompetencija nastavnika i učenika, kao i na sveobuhvatni razvoj društva i ekonomije. Podrška obuhvata sve nivoe obrazovanja – od predškolskog, osnovnog, srednjeg i visokog, do obrazovanja odraslih.

000 G '1 jjjjjl I IJatebe

Lj I

----------------------------------------------------------

Datum: 25.06.2020

Medij: Vreme     Strana: 1,18,19,20,21,2

Rubrika: Bez naslova

Autori: Zora Drčelić

Teme: Korupcija

Naslov: NEMAMO INSTITUC? E, IMAMO SNS

Kako je Srb? a glasala

NEMAMO INSTITUC? E, IMAMO SNS

Izbori 2020.

Za to što posle nedeljnih parlamentarnih i

lokalnih izbora nema više parlamentarne opozicije u Srbiji, najveću odgovornost snosi Aleksandar Vučić, ali su mu, nema sumnje, u tome da potpuno ogoli prirodu svoje vlasti pomogle i one opozicione stranke koje uprkos svim pritiscima i spolja i iznutra nisu htele da učestvuju u njegovim izborima. One koji su odustali od bojkota i odlučili da izađu na izbore, građani s protesta “1od5 miliona” kaznili su na ovim izborima jer nisu hteli da ih slede do glasačkih kutija. I to treba da imaju na pameti Ovo su bili izbori posle kojih

baš niko nema valjan razlog za veselje. Ni Aleksandar Vučić ni Dragan Đilas. Ne može

se reći da je bojkot uspeo (sem, eto, u Beogradu i još nekoliko većih gradova u Srbiji) jer izlaznost na izborima dosad i nije bila naročito visoka i kretala se u rasponu od 45% do 55% pa legitimitet Vučićeve vlasti, makar u odnosu na odziv birača, nije doveden u pitanje. Izlaznost jeste bila najmanja u poređenju s odzivom na sve dosadašnje izbore od 1990. godine. S druge strane, Aleksandar Vučić sigurno ne može biti oduševljen što u budućem parlamentu neće imati opoziciju, njegova je pobeda Pirova jer će u novijoj srpskoj istoriji biti upamćen kao čovek koji je Srbiju gurnuo, isključivo i samo svojim zaslugama, u jednopartijski sistem iz kojeg se čupa već trideset godina. Čaša je, dakle, poluprazna ili polupuna, zavisi od oka posmatrača, ali svakako se lomi na tih 50% (plus minus 5%). SNS je u izbornoj noći objavio da je izlaznost 50,2%, a CRTA 49% i da nije bilo nepravilnosti, izlaznost bi bila – 45%. A muka je baš tu, što RIK i direktor Republičkog zavoda za statistiku Miladin Kovačević prvo saopšte da je do 18h u nedelju izlaznost bila 40,8% (RIK) odnosno 42% (RZS) a dan posle izbora da je do 20h na izbore izašlo 50,32% građana, što je oko 700.000 ljudi za dva sata!? Pitanje je kako je za dva sata bilo moguće upumpati, navući 700.000 glasova, prisiliti ljude da glasaju, šta god, ali i zašto nemamo jednu respektabilnu državnu instituciju koja će kazati kolika je bila izlaznost i da to bude egzaktan podatak oko kojeg se nećemo sporiti jer se iz aviona vidi da je fi ngiran i doteran na procenat koji je saopšten u štabu SNS-a. Odgovor je jednostavan: nemamo više nijednu instituciju koja će da sprovede bilo koji zakon, koja sme da dostavi tačan, nefi ngiran podatak o bilo čemu a da prethodno ne konsultuje vlast. Nemamo institucije, imamo SNS. Najbolji je primer nedavno saznanje BIRN-a prema kojem se broj zaraženih poslednjih dana prošle nedelje, dakle uoči izbora, kretao između 300 i 400 dnevno, a zvanični prikazani podaci bili su oko 95 novozaraženih. Otkriće BIRN-a zapravo je uvid u podatke koji su deo zvaničnog sistema Covid19. Prema ovim podacima, u Srbiji su od 19. marta do 1. juna 2020. od virusa korona umrla 632 pacijenata, što je za 388 više od zvanično saopštenog broja za taj period. Ako država krije broj umrlih i zaraženih od virusa korona, zašto se onda čudimo lažiranju procenta izašlih na izbore?

Uizbornoj noći Siniša Mali je prskao trubače šampanjcem, razigrani su bili i Nikola Selaković i Ivan Tasovac i Goran Vesić, Ana Brnabić. Marko Đurić je zbog svog radovanja i osobenih gestikulacija ponovo postao hit na društvenim mrežama. Ali su svi zajedno, posebno njihov šef Vučić, iza koga je povremeno provirivala Milena Popović, nevenčana supruga Olivera Ivanovića, izgledali kao da im treba predah od slavlja.

dvotrećinska većina

Izgledalo je kao da su naprednjaci bili zatečeni rezultatom. Ni njihov šef nije prikrivao iznenađenje: “Večeras smo dobili ogromno poverenje naroda, najveće ikada u Srbiji.” Predizborni inženjering podrazumevao je da se spuštanjem cenzusa sa 5% na 3%, olakšicama u vidu overa potpisa, kao i pomoći u skupljanju potpisa za izborne liste omogući ne samo desničarskim nego i tzv. građanskim, proevropskim listama koje su se kandidovale na ovim izborima da uđu u Skupštinu i učine Vučićev parlament demokratskim i reprezentativnim. Cilj je bio, sem pasivizacije bojkot-opozicije i vaninstitucionalnog otpora, da Aleksandar Vučić u postizbornoj koaliciji napravi širi konsenzus u vladi i podeli odgovornost u odlukama koje ga očekuju, prevashodno u rešavanju kosovskog problema. To se nije dogodilo, u Skupštinu Srbije, sem SNS-a sa 189 poslaničkih mandata i koalicije SPS-JS sa 32 poslanička mandata, ulazi od većinskih stranaka samo SPAS Aleksandra Šapića, takođe deo vlasti ali lokalne, novobeogradske.

Zato je u govoru naprednjacima kojima je svojom klijentelističkom kampanjom ostvario dvotrećinsku većinu u Skupštini, najavio širi konsenzus u novoj vladi: “U formiranju naredne Vlade Srbije da pokažemo da nismo bahati i da ćemo uzimati ljude i sa lista koje nisu prešle cenzus, da napravimo vladu koja će da donosi ključne odluke i da ima još širi konsenzus.”

Tim velikodušnim pozivom pojedincima s izbornih lista koje nisu prošle cenzus da mu “pomognu” pri donošenju “ključnih odluka”, Aleksandar Vučić će pokušati da “ublaži” katastrofu u koju je svojom predsedničkom kampanjom na parlamentarnim i lokalnim izborima doveo sebe i SNS: dvotrećinsku većinu u Skupštini Srbije, koja mu neće dozvoliti bilo kakve izgovore i opravdanja za neuspeh, posebno kad su i Vašington i Brisel dali značajno ubrzanje konačnom rešavanju kosovskog problema. Uz moć jednopartijskog odlučivanja, sasvim glatko Vučić može da promeni Ustav, izbaci Kosovo iz Ustava, organizuje referendum i zatraži podršku građana Srbije, a organizacija poslednjih izbora je upravo pokazna vežba za to.

“postojani” dačić

Sudeći makar prema govoru u predizbornoj noći, Ivica Dačić, slaveći 32 poslanička mandata u Skupštini Srbije, delovao je kooperativno, snishodljivo najavivši da čeka poziv predsednika Srbije, ali i ponosan što socijalisti s Palmom nisu dozvolili da se utope u SNS “kao neki drugi”. Dačić je dosad, uprkos svemu, pokazivao izvesnu dozu snalažljivosti u preživljavanju, to mu niko ne može osporiti, i to je i sad pokazao. On na tacni nudi Aleksandru Vučiću 32 mandata, ostajući do kraja u crno-crvenoj koaliciji i prepušta se Vučićevoj odluci da li mu je pametno da nastavi sa vladajućom koalicijom, koja će imati 221 poslanički mandat u Skupštini Srbije. Nije, međutim, ostavio utisak čoveka koji to svojevoljno čini oslanjajući se na svoj dvodecenijski dobar politički njuh da na vreme izabere stranu na kojoj će nastaviti da preživljava. Dačić odavno više nema kapacitet iz 2012. godine koji se može sažeti u njegovoj rečenici: “Možda se ne zna ko će biti predsednik, ali sigurno se zna ko će biti premijer.” Ne zato što je njegovoj koaliciji SPS-JS (tad je i PUPS bio sa njima) drastično pao rejting, imali su 2012. godine 44 mandata i 14,51 odsto glasova. U uslovima u kojima je Vučić obesmislio svaku ideju o političkoj različitosti, a posebno onu u svojoj neposrednoj blizini, i bez PUPS-a, socijalisti s Palmom su makar formalno u bezbednom opstanku sa 32 mandata. Drugo je posredi. Deep state socijalista koja je uredno opstajala još od DOS-a 2000. sada je u rukama SNS-a, tako da ako bi nekim slučajem Ivica Dačić pokušao da napravi još jedan manevar i prešao u opoziciju, ako ni zbog čega drugog a ono da ne učestvuje u završnici rešavanja kosovskog problema, ostao bi skoro sam. Socijalisti bi, tvrde poznavaoci prilika u SPS-u, listom prešli u SNS. Da to i sad ne učine, umiruje ih samo koaliciono partnerstvo koje je ispod stranačkih površina homogeno, gotovo naprednjačko. Čak i da nije tako, još od početaka crno-crvene koalicije iz 2012. godine, Dačić za sobom vuče repove svojih afera, zahvaljujući kojima je Vučićeva uvek bila poslednja. Tako da Dačić, dojučerašnji prvi potpredsednik vlade i ministar spoljnih poslova, nijednu odluku ne

može da donese mimo Aleksandra Vučića. Tako je i izgledao u izbornoj noći, kao ucenjen čovek.

Aleksandar Šapić sa SPAS-om (Srpskim patriotskim savezom) jedina je novost novog parlamenta sa 12 mandata, ali ne prevelika jer je reč o organizaciji lokalnog karaktera, ljudima koji dolaze iz vlasti novobeogradske opštine. Šapić je jedini kojem je spušteni cenzus na 3% pomogao da se ugura u republički parlament, nije kažnjen na način na koji su kažnjeni predstavnici opozicionih partija, naročito oni koji su odustali od bojkota. Prvo, nikad se i nije predstavljao kao opozicija Vučićevom režimu, i dolazi iz vlasti, makar i lokalne. I rekao je tako u izbornoj večeri, da je spreman za razgovore, ali da od svoje politike SPAS odustati neće. Teško je možda defi nisati politiku stranke koja je obavljala posao na lokalu, ali možda će biti jasnije kada u parlamentu budemo čuli i videli kao predstavnike Srpskog patriotskog saveza Marinu Raguš (druga na listi, odmah posle Šapića), politikološkinju i savetnicu u Institutu za istraživanje srpskih stradanja u 20. veku, bivšu funkcionerku i poslanicu SRS-a do 2012, Radomira Dmitrovića, novinara, glavnog i odgovornog urednika “Večernjih novosti” i direktora Kompanije “Novosti” od 2013. do 2017. i Vladana Glišića, advokata iz Aranđelovca, bivšeg dverjanina, kandidata “Dveri” za predsednika 2012, kada je osvojio 2,77% glasova. Po svemu sudeći, SPAS će biti jedini predstavnik svih onih patriota&desničara koji ili nisu hteli u borbu za parlament ili nisu mogli da preskoče cenzus od 3 odsto.

otac na službenom putu

Aleksandar Vučić je, dalje, u izbornoj noći zamolio naprednjake da ne prave nikakve koalicije dok se on ne vrati sa službenog puta. On nije imao priliku za predah od slavlja, zato što se već u ponedeljak, dan posle izbora, sreo sa Miroslavom Lajčakom, u utorak 23. juna otputovao je u Moskvu, na sastanak s Vladimirom Putinom, a posle vojne parade povodom 75 godina pobede nad fašizmom u Moskvi, u Briselu je 25. juna, da bi 27. juna bio u Vašingtonu, gde će se susresti sa Hašimom Tačijem, predsednikom Kosova. Sastanak u Beloj kući upriličio je Ričard Grenel, specijalni izaslanik SAD za dijalog Beograda i Prištine. Ovaj gusti raspored, ne samo za Aleksandra Vučića nego i za predstavnike Kosova, nije samo dokaz briselskovašingtonskog nadigravanja u prvenstvu posredovanja, nego i demonstracije nestrpljenja da se pregovori između Kosova i Srbije što pre nastave i, u dobroj veri, privedu kraju. Aleksandar Vučić otišao je na službeni put Moskva-Brisel-Vašington s kapitalom od dva miliona glasova, apsolutnom vlašću u Srbiji, ali i apsolutnom odgovornošću, s kim god da napra-

Izbori u brojevima

Čovek koji je hteo da se igra sam Aleksandar Vučić je napokon dobio Skupštinu po volji, gde neće čuti nijedan disonantni glas, nijedno mišljenje sem svog. Jedno mišljenje, jedna stranka, jedan narod, jedan vođa

tela i procenom da je izlaznost bila 50,32 odsto. Prema dosadašnjim podacima RIK-a, SNS je osvojio 61,59 odsto glasova, SPS sa Jedinstvenom Srbijom 10,37 odsto i SPAS Aleksandra Šapića 3,64 odsto glasova.

“Prema poslednjem predizbornom istraživanju, cenzus za ulazak u Skupštinu Srbije na parlamentarnim izborima prešlo bi šest lista, a najviše glasova osvojila bi Srpska napredna stranka Aleksandra Vučića” – ovako je glasila vest od 12. juna o istraživanju agencije Faktor Plus i lista “Blic”. Kojih šest? SNS sa 58,2 odsto, SPS sa 12,5, SPAS sa 4,9, PSG i radikali sa 3,4 i Metla 2020 sa tri odsto. Izlaznost – 46 odsto. Izborna zbilja je demantovala sve ove brojeve, a nova realnost Srbije nakon još jednog “praznika demokratije” jeste da su, osim manjinskih stranaka, u Skupštinu ušle samo stranke vlasti i SPAS Aleksandra Šapića, koji je još u toku izborne noći izjavio “da je moguće da bude u novoj vladi” i da će “videti da li postoje isti strateški ciljevi sa Srpskom naprednom strankom (SNS)”. Tako će, prvi put u novijoj istoriji, parlament Srbije biti bez opozicije, što je dostignuće kojim malo koji autokrata na svetu može da se pohvali.

ima ko zna

No, natrag na brojeve. Iz nekog razloga, ni punih 48 sati nakon okončanja izbora Republička izborna komisija nije objavila kolika je bila izlaznost na održanim parlamentarnim izborima, sve vadeći se da im zakon dopušta da konačne rezultate objave u četvrtak 25. juna. Podsetimo se, na prethodnim parlamentarnim izborima u aprilu 2016, RIK se 24 časa nakon dana za glasanje “zaglavio” na 98,56 odsto obrađenih glasova, a izlaznost je te večeri procenio na 56,25 odsto. Danas (utorak popodne), RIK je još uvek na obrađenih 64,07 biračkog No, ako RIK i dalje ne zna ni koliko je ljudi izašlo na glasanje, niti koliko je koja stranka osvojila glasova, predsednik je te podatke izneo već u nedelju uveče, pohvalivši se da je izlaznost bila nešto manja od 3,3 miliona, te da je SNS – zapravo on lično, jer na glasačkom listiću nije postojala SNS – osvojila nešto iznad dva miliona glasova.

Vratimo se šest godina unazad: na parlamentarnim izborima u martu 2014. godine široka koalicija oko SNS osvojila je 48,35 odsto (1,74 miliona glasova na izlaznost od 3,6 miliona, tj. 53,1 odsto) i uzela 159 mandata.

I ta skupština je bila dosta neobična, jer su ušle samo četiri nemanjinske stranke – uz SNS i SPS (plus PUPS i JS, 13,5 odsto, 484.000 glasova, 44 mandata), u parlament su ušle samo koalicije oko dve demokratske stranke: ona originalna (šest odsto, 217.000 glasova, 19 mandata) i ona koju je Boris Tadić osnovao cepanjem originalne (prvo ju je nazvao Nova demokratska stranka, uzela je 5,7 odsto sa 205.000 glasova i 18 mandata).

Da Tadić nije mesec dana pred izbore pocepao Demokratsku stranku, i ta skupština imala bi samo tri stranke, ali bi barem jedna bila u opoziciji. Podsetimo, ispod cenzusa su ostali DSS sa 152.000 glasova, LDP sa 121.000, Dinkić sa 109.000,

vi vladu, što je samo kozmetičko pitanje, i to je verovatno jasno i njegovim zapadnim prijateljima koji su, sa svoje strane, i više nego dovoljno učinili da ga učvrste na vlasti. Sad je red i da im se revanšira.

Kao što je nedelju dana pre, na svom Tviter nalogu najavio susret Tačija i Vučića u Beloj kući, ne sačekavši da specijalni predstavnik EU za dijalog Srbije i Kosova Miroslav Lajčak stigne u Prištinu, tako je i u utorak 23. juna Ričard Grenel, kada je predsednik Vučić stigao u Moskvu na sastanak s predsednikom Rusije, dao intervju televiziji “NewsMax”. Medijski ekstravagantan i arogantan, Grenel očito ima potrebu da sastanak Vučića i Tačija u Beloj kući podigne na najviši nivo i ogradi ga od svih ostalih susreta u Moskvi, Briselu, Beogradu i Prištini, koji se događaju u nedelji pre 27. juna između evropskih, ruskih, kosovskih i srpskih zvaničnika, ne bi li mu osigurao presudni značaj. Istovremeno, pošto je “bacio žišku”, pa su se mediji i diplomate od Amerike do Evrope i Rusije zamajali pričama o mogućem konačnom sporazumu u Vašingtonu, kojem bi prisustvovao i Donald Tramp lično, ukoliko do njega zaista dođe, o tajnom sporazumu između Tačija i Vučića koji će u Beloj kući biti potvrđen pa kasnije predat Briselu na “doterivanje tehnikalija” i tako dalje, Grenel je u intervjuu za televiziju “NewsMax” izjavio da je američka strana zainteresovana da se na sastanku u Beloj kući 27. juna razgovara o ekonomskim pitanjima. Rekao je da je Vašington odlučio da se umeša u ovaj proces zato što je bilo “mnogo takozvanih eksperata koji su insistirali samo na političkim pitanjima”. On je, kaže, ustanovio da politički predstavnici i Kosova i Srbije žele poslove, ekonomski prosperitet, a “ako uspete da navedete dve strane da sarađuju ekonomski, onda dolaze na red i politička pitanja”. Cilj je, rekao je, “mala Šenžen zona”, nalik na kinesku, kosovsko-srpska unija, i podsetio je da je postignut dogovor o avio-liniji koji nije u potpunosti implementiran, te dogovori o železnicama i drumskom saobraćaju. Ukratko, Grenel je razvejao sva nagađanja i pretpostavke da će se u Beloj kući dogoditi neko čudo

Dveri sa 128.000… Svi oni bi sa ovim rezultatima ušli u Skupštinu 2020. godine.

Bilo je rezona za bojkot izbora i te 2014. godine pošto su bili napravljeni samo i isključivo da bi Vučić i SNS materijalizovali na terenu propagiranu “borbu protiv korupcije” – koliko ovo apstraktno danas zvuči. Drugih razloga za izbore nije bilo, pošto Vlada ni u kom slučaju nije bila ugrožena iako je rekonstruisana 2013. godine.

Valja reći da je te, 2014. godine, izlaznost na Kosovu bila 33 odsto, a da je SNS tamo osvojio 51,32 odsto. U nedostatku postojanja bilo kakvih podataka RIK-a, informaciju ima SNS, tj. Marko Đurić: 2020. je na Kosovu izašlo više od 60 odsto glasača, a SNS je uzeo više od 80 odsto glasova.

gde su milion i kusur

Dve godine kasnije, 2016, sa još manje razloga za izbore i još više razloga za bojkot, koalicija oko SNS uzima skoro 100.000 glasova više (1,82 miliona, 48,25 odsto) i dobija – 28 mandata manje (131). Razlog je jednostavan – daleko manje “bačenih” glasova 2016. nego dve godine ranije, odnosno lista koje su ostale ispod cenzusa.

Tada, 2014. godine, bačeno je 700.000 glasova na liste koje nisu ušle u Skupštinu, a 2016. samo 130.000. Ako uzmemo Vučićeve podatke o izlaznosti kao tačne (3,3 miliona), a privremene RIK-ove podatke kao konačne, ove godine biće bačeno nešto manje od pola miliona glasova (onih ispod cenzusa). Te 2016. u Skupštinu su ušli maltene svi: i SPS (414.000, 11 odsto) i SRS (306.000, 8,1 odsto – Šešelj se vratio iz Haga,) i Dosta je bilo (228.000, 6 odsto) i DS (228.000, 6 odsto) i dve koalicije sa tik iznad pet odsto: Čeda-Boris-Čanak, kao i Dveri-DSS, sa po 190.000 glasova.

U međuvremenu su održani i predsednički izbori, na kojima je Vučić uzeo dva miliona glasova, a tri sledeća takmaca (Janković, Jeremić i tzv. Beli) 1,15 miliona. Gde je taj milion i kusur?

Ima tu mnogo objašnjenja, no glavno je sledeće: do te 2017. marljivi Aleksandar Vučić je već pet godina marljivo radio na satiranju, razvaljivanju, satanizaciji, mrvljenju, izolaciji, privlačenju, podmetanju, pljuvanju, vređanju, a bogme i fi zičkom napadanju – rečju, uništavanju bilo kakvog drugačijeg mišljenja, a nekmoli političke organizacije, uz čelični stisak medija i podjarmljivanje cele države sebi i svojim interesima.

Od 2017. godine sve ovo radio je brže, jače i bolje, pa je napokon dobio Skupštinu po volji, gde neće čuti nijedan disonantni glas, nijedno mišljenje sem svog. Jedno mišljenje, jedna stranka, jedan narod, jedan vođa. Što napisa Marko Somborac na Tviteru, rekli su mu: “Igraj se sam”, on je odgovorio: “Nego šta ću.” RADMILO MARKOVIĆ Nemamo više nijednu instituciju koja će da sprovede bilo koji zakon, koja sme da dostavi tačan, nefi ngiran podatak o bilo čemu a da prethodno ne konsultuje vlast

od sporazuma 27. juna, istakavši da su politička pitanja posao za Brisel, a plan SAD je upravo da se koncentrišu na ekonomiju u regionu i dovedu evropske i američke kompanije u region: “I mislim da će onda Evropljani imati više uspeha na političkom planu”, zaključio je skromno Grenel naglasivši da SAD samo žele da pomognu, jer se posle 20 godina nije mnogo toga promenilo.

Umeđuvremenu je stigla i vest da bi 25. juna mogli biti obnovljeni pregovori između Srbije i Kosova u Briselu, zato što je objavljeno da će novi kosovski premijer Avdulah Hoti biti u Briselu tog dana, a i Vučić je najavio da će pre odlaska u Ameriku, a posle vojne parade u Moskvi, otići na dan i u Brisel. Kako god, susret s Putinom u Moskvi obeležen je Vučićevim usklikom “Dragi druže!” i zahvalnošću za “jednoznačnu podršku životno važnih nacionalnih i državnih interesa Srbije, posebno njene teritorijalne celovitosti i suvereniteta”. Putin, kao i Lajčak dan pre, čestitao je Vučiću pobedu SNS-a na parlamentarnim izborima, zadovoljan što se odnosi između dve zemlje razvijaju u svim oblastima, pohvalio porast trgovinske razmene 22,6 odsto u prošloj godini, vojnu saradnju, ali i saradnju u oblasti borbe protiv organizovanog kriminala, terorizma i korone. Vučić je ponovio da je Srbija za očuvanje vojne neutralnosti, što bi trebalo da bude obećanje da nećemo u NATO. gubitnici i dobitnici

Dašak nade u međunarodnoj bonaci odobravanja Vučićevog apsolutizma u Srbiji dala je grupa Socijalisti i demokrate (S&D) u Evropskom parlamentu (EP) ocenom da novi saziv Skupštine Srbije predstavlja “ruganje demokratiji”. Socijalisti i demokrate EP pozvali su države članice EU da ne otvaraju nova poglavlja u pristupnim pregovorima dok u Srbiji ne bude uspostavljen “dovoljan nivo demokratije”, zapanjeni oduševljenjem komesara za proširenje EU Olivera Varheljija što će s novom vladom u Srbiji raditi na reformama za EU. Parlamentarci EU iz S&D grupe kao glavnog krivca navode Evropsku narodnu partiju, čija je pridružena članica Srpska napredna stranka jer sve vreme štiti Vučićevu autokratiju. Tanja Fajon, poslanica S&D i predsedavajuća Delegacije EP za odnose sa Srbijom, rekla je da posle nedeljnih izbora u Srbiji “više nema parlamentarne opozicije” i ocenila da to “dovodi u pitanje legitimitet celokupnog rada novog parlamenta”. Za to što posle nedeljnih parlamentarnih i lokalnih izbora nema više parlamentarne opozicije u Srbiji, najveću odgovornost snosi Aleksandar Vučić, ali su mu, nema sumnje, u tome da potpuno ogoli prirodu svoje vlasti pomogle i one opozicione stranke koje uprkos svim pritiscima i spolja i iznutra nisu htele da učestvuju u njegovim izborima. One koji su odustali od bojkota i odlučili da izađu na izbore, građani s protesta “1od5 miliona” kaznili su na ovim izborima jer

Poplave u Srbiji

Apsolutne pobednike izbora 2020. u Srbiji prenule su poplave iz slavljeničkog sna, pa je Ana Brnabić izjavila da je do poplava došlo zbog ekstremnih kiša koje su pale za 48 sati.

Ministar unutrašnjih poslova Srbije Nebojša Stefanović u utorak popodne je izjavio da je “većina vodotoka u Srbiji u opadanju i da je stanje povoljnije nego nekoliko sati ranije”. I on i premijerka Ana Brnabić gledali su u nebo i slušali prognoze RHMZ Srbije koje su najavile postepeni prestanak kiše u naredna 24 sata, u nadi da će “opasnost biti iza nas”. Bog je prijatelj Srbije, takoreći “dragi drug”. Inače, u ponedeljak i utorak zbog rasta vodostaja i poplava vanredno stanje proglašeno je u Ivanjici, a vanredna situacija u još 13 opština – Osečini, Krupnju, Loznici, Ljuboviji, Malom Zvorniku, Arilju, Kosjeriću, Lučanima, Kraljevu, Ljigu, Mionici, Vladimircima i Koceljevi.

Poplavljeno je više od 700 domaćinstava, a pripadnici Sektora za vanredne situacije MUP-a Srbije evakuisali su u ponedeljak i utorak 71 osobu sa ovih teritorija. Još jedan paradoks: u svim izveštajima reportera sa terena građani optužuju državu za nemar i zlehudu sudbinu koja ih je zadesila, a u svim ovim mestima ubedljivo je trijumfovao SNS.

nisu hteli da ih slede do glasačkih kutija. I to treba da imaju na pameti. Pobeda SNS-a u Paraćinu i Šapcu, međutim, nije ni na koji način dokaz kako su Saša Paunović i Nebojša Zelenović loše vodili ova dva grada, nego samo potvrda da Paraćin i Šabac nisu na Marsu nego u Srbiji, i da su pod ovakvom vlašću “ostrva slobode” malo verovatna. SNS je, prema još uvek nezvaničnim podacima kada ovaj tekst odlazi u štampu, u utorak 23. juna, izgubio jedino u Čajetini, Ražnju, Surdulici, Beočinu, Topoli i Svilajncu, kao i u gradskoj opštini Novi Beograd, gde naprednjaci traže ponavljanje izbora. Elem, opozicija ima tri osnovna problema koja treba da reši u vrlo kratkom roku, a to su: 1) hronično nejedinstvo i borba za prevlast, 2) odnos prema Zapadu i 3) fokusiranost na Beograd, umesto temeljnog hodanja po Srbiji. To su i pokazali procenti odziva birača na izborima u nedelju. I još nešto. Ne podržava Zapad Vučića zato što ga voli, no ne vidi alternativu. Na unutrašnjem planu, on će biti neprikosnoven sve dok ima poziciju pregovarača na međunarodnoj sceni. Valja se setiti kako je u tom smislu pao Slobodan Milošević, a kako Boris Tadić. Mislite o tome. ¶

ZORA DRČELIĆ

Prognozeri i rezultati

Ko je još prognozirao izborne rezultate? Nova srpska politička misao, i to prilično precizno: Đorđe Vukadinović je procenio SNS na 61 odsto, SPS na oko 12 odsto i SPAS na nešto iznad tri odsto, kao jedine tri stranke koje sa sigurnošću ulaze u Skupštinu. Doduše, i NSPM je omanuo kod izlaznosti procenjujući je na 45 odsto. Prognozirao je i IPSOS: istraživanje od 18. juna pokazuje kako su maltene u decimalu pogodili izlaznost, dok su malo potcenili SNS (sredina intervala 58,6 odsto) i SPS (9,8 odsto), dok su Šapiću dali 4,4 odsto. PSG je, prema procenama IP-SOS-a, trebalo da pređe cenzus (sredina intervala 3,1 odsto), dok su šanse davane i Suverenistima (DJB u maskirnoj uniformi), POKS-u i radikalima (svima je gornja granica intervala bila iznad tri odsto).

----------------------------------------------------------

Datum: 25.06.2020

Medij: Vreme     Strana: 38,39,40

Rubrika: Kultura

Autori: KATARINA PEJOVIĆ

Teme: Korupcija

Naslov: Igor i čarolija pozorišnog saučesništva

Igor Vuk Torbica (1987–2020)

Odlazak:

Njegovo viteško poimanje temeljnih ljudskih vrednosti i branjenje tih vrednosti bez zadrške delovalo je kao da stiže iz drugog vremena, usred močvare despotizma, korupcije, mafi jaštva i, na duge staze, možda najgoreg od svega: pošasti mediokritetstva i pristajanja na kompromise

Postoje odlasci i odlasci. Očekiva-

ni, odugovlačeni, agonični odlasci, iscrpljujući za onog koji odlazi, a često još i više za one koji trpe odlazak bliskog bića. Poput živog peska, takvi odlasci postepeno, ali sigurno, gase život i sve ono što je vezano za taj život. Nasuprot njima, neočekivani, nagli, munjeviti, šokantni odlasci više nalikuju elementarnim nepogodama: zemljotres u nekoliko desetina sekundi promeni konfi guraciju zemlje i svega na njoj; snežna lavina zatrpa u trenu, grom udari i sprži, cunami slisti…

Igorov odlazak je gluva atomska eksplozija u stotinama i hiljadama duša i u prostor-vremenskoj tvorevini zvanoj Pozorište. Veličina devastacije proporcionalna je blizini izvoru eksplozije, premda je njene istinske razmere i posledice u ovom trenutku teško sagledati. Još uvek je sve obavijeno dimom neverice, još je vazduh zasićen zaslepljujućom prašinom i krhotine srca lete na sve strane. Trebalo bi se pritajiti, umiriti do iščeznuća, da bi se mogao sagledati krajolik nakon eksplozije.

Ispisujem ove redove u gluvoj rovinjskoj noći. U Igorovom Rovinju. U Rovinju Borkinom, i onom Mirka Kovača. Krhotine padaju unaokolo, ostaci srca se tresu. Treba ići kroz dim i prašinu, potražiti žile svetla i barem ih ovlaš mapirati. Asvetla je napretek. Svetlo je, zapravo, prva reč koja me vodi do Igora. Na prvi pogled deluje paradoksalno, jer se u predstavama toliko bavio i bavili smo se mrakom – ljudske duše, duha vremena, mehanizama manipulacije. Ali, u mrak se ne može proniknuti bez svetlosti, i lučonoša treba da, osvetljujući put kroz mrak, otkriva sebi, svojim saputnicima, a potom i svedocima, dotad neviđene predele duše i time prokazuje samu prirodu mraka. Verujem da svi koji su mu se približili znaju o čemu govorim. Hana, njegova ljubav, životna saputnica i partnerka u stvaranju dve velike predstave – Carstva mraka i Tartifa – nazvala ga je svetionikom. I to nije metafora. Čovek se naprosto pojavi i svi vide kako zrači. I onda su nepovratno zaraženi tim svetlom. Nemali broj njih, doduše, ozbiljno oboli, jer svetlo nemilosrdno eksponira njihove žute mrlje i mrtve uglove prenatrpane slabostima. Ali je i jedna poštena armija onih kojima je zaraza Igorovim svetlom donela prosvetljenje. Imam osećaj da će se ta armija sad uvećati, jer je njegov poslednji zaslepljujući čin, katapultirajući ljude u očaj i samopreispitivanje, spržio ostatke mnogih mrakova. U svakom slučaju, želim da je tako. Da se razumemo: Igoru nije padalo na pamet da bude bilo kakav mesija, niti je svom svetlu pridavao značaj (čak je i zazirao od njega). On je samo bio jedno s onim što oseća, misli, govori i stvara, a ta jednost je cela bila prožeta gorućom strašću i nezaustavljivom željom za otkrivanjem novih pogleda i iznenađivanjem samog sebe. Problem je u vremenu u kojem je to i takvo postojanje postalo retkost u rangu endemske vrste. Odgovorno tvrdim da poziv pozorišnog reditelja zahteva više nego bilo koji drugi poziv: renesansnu širinu znanja i metafi zičku dubinu uvida; dar vizije i dosluha sa svojim višim ja; razuzdanost mašte i disciplinu duha; radost igranja i istraživačku radoznalost; hrabrost da se gleda u srce tame i u dušu svetla; ljudskost i empatiju; odlučnost i fl eksibilnost; postojanost vođe i lojalnost saputnicima. I još mnogo toga nenabrojivog i nesvodivog na puku reč. Ja sam imala sreću da sam, na samom početku mog dramaturškog puta, još za vreme studija, radila sa tako harizmatičnim rediteljskim ličnostima kao što su Roberto Ćuli, Ljubiša Ristić i Dragan Živadinov. No, sve do Igora nisam srela nekog ko bi sve zahteve poziva objedinjavao u takvoj punoći. Bio je istinski fenomen i očigledni dokaz da numeričke godine nisu nikakvo merilo iskustva, zrelosti i znanja. Pored zapanjujućeg poznavanja pozorišne istorije i svetske savremene prakse, imao je u malom prstu književnost, fi lozofi ju, likovne umetnosti, fi lm, muziku i mirija-

de trivija. I ništa od toga nije bilo mrtvo znanje, nego čestice u njegovom univerzumu, uvek iznova naelektrizirane i mobilizirane za narednu potragu za kamenom mudrosti. Iako smo po godinama različite generacije, nikada nisam imala osećaj da sam iskusnija ili da više znam od njega. Neprocenjivo mnogo sam od njega naučila, a u nedavnom spontanom (i, iz ove perspektive, zloslutnom) rezimeu, popravio me je da smo učili jedno od drugog. Što je, dakako, istina, jer je stvaranje uvek dvosmerna cesta.

Deset godina prijateljstva, pet godina zajedničkog rada, šest zajedničkih predstava. Ne deluje kao mnogo vremena, ali je osećaj uvišestručen. Vreme, uostalom, ne postoji, te shodno tome, nemamo ni čulo za vreme; ljudi su ti koji su napravili konsenzus oko njegovog ritma i tako živimo kolektivno uverenje da znamo šta je vreme, uprkos sto godina pop-slave Ajnštajnove teorije relativiteta. Raditi sa Igorom bio je praznik povišenog i zgusnutog vremena, iskrenja slika, asocijacija, ideja, uzajamnog nadovezivanja i nadopunjavanja. Čak bi i tupo zurenje u nešto što nije htelo da nam se pokaže bilo uzbudljivije od većine onoga što sam do tad poznavala kao rad u pozorištu. Imao je svoj ritual ulaska u proces proba, gde bi omogućio glumcima da, još sveži od čitanja teksta, uđu u prostor igre i “zaborave” zašto su tu. To svesno zaboravljanje cilja bilo je uvek ključno za uspešnost inicijacije, a time i za zajedničko putovanje do predstave. U osnovi prepuštanja je uzajamno poverenje, i tu je pak ključan bio Igorov etički kod, čelično snažan i nepokolebljiv: on je u svaki proces ulazio bez fi ge u džepu, bez ikakve želje za prikrivenom manipulacijom, inače čestim pomagačem reditelja. On je manipulaciju činio belodanom i time je predavao u ruke glumcima, za njihovo najviše dobro. Većina glumaca

je prepoznavala njegov zov ka suštini i odazivala se radosno, u punom sjaju sopstvene stvaralačke snage, i uz veliku ljubav, poštovanje i zahvalnost za ponuđenu mogućnost najuzbudljivijeg pozorišnog putovanja. Igor je glumce osećao iznutra jer je i sam bio sjajan glumac i kroz svoje glumačko biće je provlačio sve ideje i indikacije za građenje lika. No, inicijacija nije uvek bila uspešna i potom je bilo potrebno posegnuti za konvencionalnijim načinom rada. To ga je činilo duboko nesrećnim jer ga je odvodilo od istine koju je tražio u pozorištu, ali i od pozorišta. Uzrok smo, u paralelnim i naknadnim razgovorima i analizama, gotovo uvek nepogrešivo nalazili u produkcijskom sistemu institucionalnih pozorišta na ovim prostorima. Pozorišna hiperprodukcija, pogotovo u Hrvatskoj i Sloveniji, uzima danak ponajviše među glumcima, koji idu iz jednog procesa u drugi, često bez pauze između, paralelno igrajući i već postojeće predstave.

Pozorišni čin je rađanje celog univerzuma iz ničega, kroz sinergijsko čudo saučesništva. Jednom rečju: magija. Reditelj-čarobnjak inicira i obučava glumce, uz njihovo aktivno kreativno i ljudsko učešće, da kroz predstavu izvode šamanske rituale nad samima sobom, za publiku i sa publikom. To su duboko ozbiljni energetsko-psihološki procesi u kojima je ulog biće samo, i glumačko i rediteljsko. Takav je bio, između ostalog, naš Hinkeman, od prve probe, preko premijere pred prepunom dvoranom Zagrebačkog kazališta mladih, do svih gostovanja i izvedbi, do današnjih dana. Ako se taj stvaralački proces pretvori u rutinu – a već jeste – u fi ksirano vreme od maksimum dva-dva i po meseca rada, u iznurivanje glumaca, onda se gubi suština pozorišta i odigrava se manje ili više tek njegova forma. Rutina je neprijatelj svih pozorišnih poslenika (pa i svekolike umetnosti, a i ljudskih odnosa) i Igor joj se, kao punokrvni pozorišni čarobnjak, odupirao celim svojim bićem. Ali, danak je plaćao, i to je osećao sve više i više.

Samo, kako se boriti protiv sistema, tog odgajivača rutine? Izuzimanjem iz njega? U nekim razvijenijim i prosvetljenijim društvima, to bi bilo moguće. Igor je još 2012. rekao kako bi najviše voleo da može da dobije neki prostor, bilo gde, još najbolje u nekom malom mestu, i da tamo sa grupom saradnika sedam godina istražuje pozorišni jezik. Ali, o čemu pričamo? Pervertiranost pozorišne produkcije na ovim prostorima je tek sićušni deo pervertirane društvene i političke stvarnosti koja je Igora, kao čoveka beskompromisne istine, doslovno izjedala. Njegovo viteško poimanje temeljnih ljudskih vrednosti i branjenje tih vrednosti bez zadrške delovalo je kao da stiže iz drugog vremena, usred močvare despotizma, korupcije, mafi jaštva i, na duge staze, možda najgoreg od svega: pošasti mediokritetstva i pristajanja na kompromise. Već su druge mudre i časne glave pisale o tome ovih dana, ja ću samo postaviti jedno pitanje ovozemaljskim sucima, ako ih ima: kako je moguće da je neko kao Igor Vuk Torbica, od 14 predstava koje je režirao u poslednjih pet godina, u gradu koji je izabrao za svoj domicil napravio 2 – i slovom dve – predstave, i to poslednju pre tri i po godine? A želeo je to više nego išta. Nije se to Beogradu dogodilo prvi put. Neke zvezde koje su pobegle u druga sazvežđa sad sijaju na nebu Evrope. Igor nije birao taj put. Izabrao je borbu kroz istinu o stvarnosti u koju je uronjen. Znao je da je svako spuštanje lestvice put ka porazu i, na duge staze, najlošija od loših navika (a on ih je imao samo nekoliko: previše cigareta i kafe, previše nerviranja, previše soli). Ali, boriti se protiv te močvare prsa u prsa, čak i sa nekoliko Sančo Pansa uz bok, nije obećavalo pobedu. Jedino što nije ni slutilo na ovakav ishod… Kao što je požar progutao Aleksandrijsku biblioteku i mi ostali s tek fragmentima dostignuća uma Starog sveta, tako smo i sada uskraćeni za Igorovog Dostojevskog i Čehova (jer nije bilo pozvanijeg da ih se lati), za Revizora kojeg je trebalo da radimo iduće sezone u ZKM-u, za Festen koji smo dva puta zamalo radili…

Ipak. Ipak. Ipak. Smisao postoji. Jer sve što je Igor radio imalo je smisla, čak i ako se, u datom trenutku, nije nužno nazirao. Smisao postoji, čak i sada, samo ga treba ugledati, kroz dim i prašinu gluve tišine nakon apokalipse. Za početak, treba se vratiti izvornom značenju reči apokalipsa, a to je otkrovenje, razotkrivanje. A za kraj ovog tumaranja kroz nekad i sad, kao zaloga za put koji nam sledi, pesma velikog Danijela Dragojevića koju sam poslala Igoru dok smo se šunjali oko Hinkemana i lovili ono što još nismo slutili; i nakon pesme, Igorova apokalipsa (u izvornom značenju):

“Ovo sam upravo pročitao ne kao poeziju i iskaz duha, no kao najkondenzovaniji iskaz i uputu. Zamisli. Čovek kao da je proklijao jedno seme već zasađeno u mojim mislima i mojoj glavi, koje je eto samo počelo da izbija, a kojeg sam ja u strahu da iskažem naglas, a opet suviše hrabar da bi ga u korenu oćutao i presekao u sebi.” ¶

KATARINA PEJOVIĆ

KATARINA PEJOVIĆ

Čitali smo reformatore, vidjeli im čine. Nisu nikada znali što znači golemi svijet, zračno putovanje. U prstu nad mnoštvom bilo je uvijek stare rđe, riječi su se tukle o nepce i padale na zube. Tko je od njih ikada kazao: Ne ovdje, čeka nas večernja zvijezda?

O, da se mogu dovesti djela daljine o kojima sova huči među nas, među mnoštvo. Ruka hvata okrajak kada to nije prostor prostora. “Ovdje za ovdje, ne više”, tako gine nerođeno.

Ali jednoga dana, pjena bika, suzni val jedne lude, muka za strojem, plamen na vrhu oka – bit ćemo blagoslovljeni sa svih strana, iz samih putovanja, iz svega što postoji. Doći će kao svjetlost u kut u kome se rađa siromah: rođenje uklanja bijedu.

Ali jednoga dana: bijelo, bijelo, uvijek, sve oduvijek – liječit ćemo se prostorima. (Danijel Dragojević, Ozračenje)

----------------------------------------------------------

Datum: 24.06.2020

Medij: b92.net

Link: https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=06&dd=24&nav_id=1699425

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Trg kosovskih junaka dobija novi izgled: U planu dve fontane i podzemna garaža - Biz

Grad Kruševac raspisao je javnu nabavku za rekonsktrukciju Trga kosovskih junaka u tom gradu.Trg će dobiti nove sardžaje, dve fontane, ali i podzemnu garažu.Radovi obuhvataju kompletnu rekonstrukciju obloge Trga, sa izmenom regulacionih linija postojećih saobraćajnica, izgradnju podzemne garaže u prostoru između zgrada "Lamele", Suda i "Kocke" i izgradnju vodenih površina u zonama iznad planirane podzemne garaže i na mestu postojećih žardinjera u zoni kružnog toka Trga, piše eKapija."Rekonstrukcijom trga zadržava se, u osnovi, postojeći koncept saobraćaja. Uvode se biciklističke staze širine 1,5m obostrano. Autobuska stajališta javnog prevoza se zadržavaju na postojećim lokacijama", navodi se u dokumenatciji.Na platou ispred zgrade Osnovnog suda, planira se podzemna garaža koja ima dva pešačka izlaza na samom platou, koji su ucrtani na grafičkom prilogu kao stečena urbanistička obaveza.Takođe, zbog izgradnje garaže, postojeće zelenilo iznad njenih gabarita, biće posečeno. Projektom se planira uklanjanje kamenih ploča sa terena, kao i svih žardinjera, klupa, svetiljki, korpi za otpatke i drugih elemenata pejzažnog uređenja.Zadržava se fontana uz Kosančićevu ulicu i sva stabla koja se nalaze van zone podzemne garaže. Spomenik Veselinu Nikoliću biće zadržan na postojećem mestu i zaštićen formiranjem zelene površine oko njega.Spomen obeležje "Kedrovićev cvet" biće zadržano na delu trga gde je 1868. godine podignuta prva apoteka u Kruševcu.Saobraćajno ostrvo sa spomenikom Kosovskim junacima Osnovni motiv trga ostaje centralno saobraćajno ostrvo sa spomenikom Kosovskim junacima. Položaj spomenika je trenutno takav da se nalazi uz samu kolovoznu traku zbog čega mu se može prići samo sa jedne strane.Delimičnim izmenama kolovozne površine, ostrvo će biti prošireno za jedan do dva metra. Prostor oko samog spomenika, iako deo ostrva, obradom partera biće posebno naglašen. Ispred spomenika nalaziće se grb Grada Kruševca, izveden u popločavanju.Na zahtev investitora umesto cvetnih žardinjera na ostrvu sa kpomenikom Kosovskim junacima, projektovana je fontana. Oko fontane je popločana površina širine 2m, tako da se fontani može prići sa svih strana. Između fontane i kolovoza, nalazi se travnata traka širine oko 3 m, piše u dokumentaciji.Dve fontaneNa pešačkom ostrvu, na mestu dosadašnjih žandinjera predviđena je izgradnja velike fontane.Na prostoru ispred zgrade Osnovnog suda planira se mala fontana kao centralni element oko koga se sistemom žardinjera formira mesto za odmor i okupljanje.Rok za završetak radova je 5. jun 2021. godine, a rok za podnošenje ponuda 24. jul 2020.            

----------------------------------------------------------

Datum: 24.06.2020

Medij: blic.rs

Link: https://www.blic.rs/biznis/zasto-privrednici-cekaju-u-redovima-ispred-sudova/4m5lhhk

Autori: M.A.

Teme: Javne nabavke

Naslov: Zašto privrednici ČEKAJU U REDOVIMA ispred sudova?

Da bi firme mogle da učestvuju na tenderima i posle 1. jula, vlasnici i direktori moraju do tog datuma da dostave čak pet uverenja da nisu osuđivani za razna krivična dela. Ovu dokumentaciju, na osnovu zakona o javnim nabavkama koji je usvojen u decembru, traži Agencija za privredne registre, a izdaju je sudovi i Poreska uprava, pišu Novosti.Zbog prikupljanja rešenja ovih dana su se ispred Prvog suda u Katanićevoj ulici i Palate pravde u Savskoj formirali redovi u kojima privrednici čekaju satima. S obzirom na to da je do isteka roka ostalo još svega pet radnih dana, mogu se očekivati još veće gužve. Oni koji ne dostave dokumentaciju biće ispisani iz Registra ponuđača APR-a.Ispred Palate pravde se red formirao rano ujutru, a iako rade do 14.30 časova, službenici su u 13 časova rekli građanima da će primiti samo one koji su do tog trenutka stali u red. Bilo ih je više od hiljadu.- Došla sam u osam sati, a u ovom trenutku je ispred mene još 15 ljudi - žali se Bojana Dikić iz Beograda. - U petak smo dobili obaveštenje da treba da predamo dokumentaciju do 1. jula. Zakon o javnim nabavkama je izmenjen u martu, ali nas niko nije obavestio da moramo da dostavimo te papire. Imamo sedam dana da odradimo to ili će nas izbrisati. Trčimo svakog dana po šalterima i gubimo vreme umesto da radimo.Ispred Palate pravde su formirana dva reda - u jednom su oni koji tek predaju zahteve, a u drugom oni koji dolaze po uverenja. Od jednog do drugog reda dele ih tri dana. Toliko se čeka na izdavanje dokumenta.- Zbog birokratije gubimo dragoceno vreme. Ovo je ponižavajuće za privrednike - smatra Ivana S. - Svi smo u cajtnotu, jer se rešenje čeka tri dana, a poslednji dan za predaju u APR je utorak.Tri šaltera u Prvom sudu, na Vračaru, otvorena su od osam do 14.30, a ispred njih je svakodnevno i više od hiljadu ljudi. Gužve su krenule početkom juna.- Juče sam čekala satima i na kraju sam se vratila kući bez obavljenog posla, kada su šalteri zatvoreni - priča S. V. iz Beograda. - Danas sam došla u 10 sati i ne znam kada ću stići na red. Ovde moram da uzmem uverenje da nisam krivično gonjena, pa u Savsku u Palatu Srbiju za korupciju, pa u Poresku upravu i u APR. Oni obnavljaju registar ponuđača do 1. jula, i oni koji ne dostave dokumentaciju neće moći da učestvuju na tenderima.Pet uverenjaZakon o javnim nabavkama je izmenjen u delu koji se odnosi na potrebnu dokumentaciju za učestvovanje u postupcima javnih nabavki. Da bi učestvovali, privrednici moraju biti upisani u Registar ponuđača pri APR. Za to su im neophodna uverenja da nisu osuđeni za krivična dela iz oblasti privrede - prevashodno za organizovani kriminal, primanje mita, kao i da zastupnik pravnog lica nije osuđivan za krivična dela u postupcima javnih nabavki.Zakon o javnim nabavkama predviđa da pravna lica registrovana u Registru ponuđača imaju obavezu da do prvog jula ove godine podnesu zahtev za izdavanje "potvrde o nepostojanju osnova za isključenje iz postupka javne nabavke". Zahtev podnosi direktor preduzeća ili osoba koju on ovlasti.          

----------------------------------------------------------

Datum: 24.06.2020

Medij: danas.rs

Link: https://www.danas.rs/dijalog/redakcijski-komentar/jutkin-gambit/

Autori: @OnlineDanas

Teme: Javne nabavke

Naslov: Jutkin gambit

U Srbiji na izborima se odlučuje o mnogo više od toga ko će predstavljati građane u republičkom parlamentu i na lokalu.(Ne)glasanjem, građani Srbije odlučuju o životima hiljada ljudi čije se sudbine prelamaju u tih nekoliko sati od zatvaranja birališta do prvih, preliminarnih rezultata. Izmišljeni poslovi u javnom sektoru, unosni ugovori sa državnim organima, unapred dogovorene javne nabavke, odborničke i poslaničke plate - sve je to u igri. Čak i na ovako predvidivim izborima kakvi su upravo završeni. Iza lidera stranaka stoji armija ljudi koja ima podjednako, ako ne i više, da dobije i izgubi u zavisnosti od toga kako njihova opcija prođe na izborima. Ipak, malo ko je toliko zavisio od rezultata izbora koliko Milutin Jeličić Jutka, bivši predsednik opštine Brus. Jeličić je sva jaja stavio u izbornu korpu. Dobro shvatajući kako podela na tri grane vlasti funkcioniše u Srbiji, on je propustio, bez validnog opravdanja, da se pojavi na dva glavna pretresa u postupku koji se protiv njega vodi zbog polnog uznemiravanja i nedozvoljenih polnih radnji, odlažući završetak postupka do iza izbora. Sudija je, ispravno, u dva navrata izdavao nalog za njegovim privođenjem u sud, ali policija nije mogla da ga pronađe na kućnoj adresi. Kako bi i mogla, bio je finiš kampanje, a izbori se ne dobijaju sedenjem na kauču. A kao čovek koji nema razloga da se skriva, izašao je u nedelju i uredno glasao na izborima. A onda su došli rezultati. Srpska napredna stranka, koju je Jeličić napustio kako se seksualno zlostavljanje za koje je bio optuživan ne bi koristilo za napade na predsednika Vučića, osvojila je apsolutnu većinu u lokalnoj skupštini. Na brzinu sklepana lista "Za moderan Brus", koju je predvodio Jeličić, prešla je cenzus, osvojivši nedovoljno uticajnih sedam mesta. Jeličiću sada vrlo verovatno predstoji rešenje o određenju pritvora, završetak postupka za seksualno zlostavljanje, a u doglednoj budućnosti i istraga povodom prikrivanja imovine, zločina za koji je već osuđen i na uslovnoj je slobodi. A da je samo uspeo da osvoji desetak mesta više, ova priča bi verovatno imala drugačiji završetak. I tu se krije moralna pouka - u Srbiji kada si vlast, jedini zakon koji moraš da poštuješ jeste volja onog koji sedi na vrhu piramide moći. A kada te on pusti niz vodu, onda shvatiš da postoji i veliki broj drugih zakona koji se primenjuju na sve one koji nisu vlast. A ovaj gvozdeni zakon će nastaviti da živi, nezavisno od Jutkine sudbine. Redakcijski komentar Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas. Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.   Učlani se

----------------------------------------------------------

Datum: 24.06.2020

Medij: ekapija.com

Link: https://www.ekapija.com/news/2923326/vise-od-11000-privrednika-mora-na-jedan-salter-do-1-jula-radi

Autori: @ekapija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Više od 11.000 privrednika mora na jedan šalter do 1. jula radi učešća u javnim nabavkama

Da bi firme mogle da učestvuju u javnim nabavkama, privrednici moraju do 1. jula Agenciji za privredne registre da dostave uverenja da nisu osuđivani. To mogu da učine samo na jednom mestu - u Palati pravde u Beogradu. Istek roka, ali i predostrožnost zbog korone, zbog koje u Palatu istovremeno mogu da uđu samo dve osobe, prouzrokovalo je velike gužve, prenosi portal Nova.rs.Zbog jedne potvrde 12.875 firmi moraće da stane u red ispred beogradske Palate pravde, gde je posebno odeljenje Višeg suda za organizovani kriminal. Tačnije - njih 11.269 koliko ih se do sada nije uskladilo sa promenama Zakona o javnim nabavkama.Najkraće rečeno - ko hoće da učestvuje u tenderima na javnim nabavkama - mora da preda nove potvrde. Jedna od njih izdaje se isključivo u ovom Višem sudu.Rok do kada firme Agenciji za privredne registre treba da predaju potvrdu da nisu osuđivani za razna krivična dela je 1. jul.  

----------------------------------------------------------

Datum: 24.06.2020

Medij: gminfo.rs

Link: https://gminfo.rs/vise-v-d-sluzbenika-nego-izabranih-na-konkursu-kako-zaustaviti-takvu-praksu/

Autori: Redakcija

Teme: Nemanja NenadićSrbija (Transparency Serbia)

Naslov: Više v. d. službenika, nego izabranih na konkursu - kako zaustaviti takvu praksu

Gotovo polovina visokih državnih službenika je u statsusu vršioca dužnosti, a idealno bi bilo, kažu u Vladinoj Službi za upravljanje kadrovima, da ih bude oko 10, najviše 20 odsto. Višegodišnju praksu upućeni vide kao prepreku za samostalni rad rukovodilaca i profesionalizaciju državne uprave nužne i zbog evropskog puta Srbije. Ipak u ministarstvu državne uprave kažu da ima napretka i da se smanjuje broj vršilaca dužnosti.Rade na visokim pozicijama u državnoj upravi i službama Vlade, na primer kao direktor ili pomoćnik ministra, a za to nisu izabrani na konkursu. Oni su vršioci dužnosti i takvih je 184. Manje je onih koje je na položaj doveo konkurs - njih 147. Trenutno nije popunjeno 49 položaja."Glavni razlog za imenovanje vršilaca dužnosti je to što oni mogu biti zamenjeni na bilo kojoj sednici Vlade i bez bilo kakvog obrazloženja, za razliku od onih koji su postavljeni na konkursu za koje se ti razlozi moraju naći, dakle to mora biti neka nestručnost u radu ili nesprovođenje obaveza, tako da vršioci dužnosti po prirodi stvari duguju zahvalnost onom ko ih je predložio", kaže Nemanja Nenadić iz organizacije Transparentnost Srbija.Zakon je propisao, u v.d. stanju može se biti najduže šest do devet meseci. Međutim, trenutno je čak 116 vršilaca dužnosti u prekoračenom roku. Mnogi ostaju u v.d. statusu uprkos tome što konkursna komisija predloži kandidate za to mesto."Taj spisak dolazi do osobe za predlaganje tog kandidata, pošto smo konkretno imali pitanje za pomoćnika ministra, to je ministar, mininstar ima spisak te tri osobe, on može da obavi dodatan razgovor sa njima, on ima mogućnost da jednu od te tri osobe predloži Vladi na izbor, a ima mogućnost da ne izabere nikog, on može imati očekivanja da će dobiti kvalitetnije kadrove u drugom postupku, u ponovljenom konkursu", navodi navodi Dejan Kostić iz Službe Vlade za upravljanje.I tako može u nedogled jer Zakon, kažu stručnjaci, ne ograničava koliko puta predlagač može da odbije kandidate konkursne komisije."Mislim da nije postojao konkurs koji se ponovio više od dva puta, da idemo mi sa ponavljanjem, sa ponavljanjem, ne mogu da se setim da je bilo takvog slučaja", kaže ,,Na preveliki broj vršilaca dužnosti, Srbiju upozorava i Evropska komisija."U poslednjem izveštaju dakle šestomesečnom izveštaju o napretku Srbije u poglavljima 23 i 24, ovaj problem postavljanja visokih državnih službenika u v.d. status pominje se u kontekstu borbe protiv korupcije, dakle takvi službenici, sumnja se, nemaju dovoljan integritet ni u borbi protiv korupcije, niti u smaostalnom i profesionalnom donošenju odluka i u preuzimanju odgovornosti u skladu sa zakonom", ističe Nataša Dragojlović iz nacionalnog konventa o Evropskoj uniji.A po Zakonu, od prošle godine, vršilac dužnosti mora da bude iz reda državnih službenika, ne kao nekad, da dođe na primer, iz neke firme. Koliko se to poštuje odgovora nema. Ministarstvo državne uprave najavljuje da će se pitanje profesionalizacije visokih državnih službenika naći u izradi nove Strategije i navode da im je cilj da se dođe od pravnog okvira koji bi prekinuo praksu masovnih v.d. stanja.rts.rs.          

----------------------------------------------------------

Datum: 24.06.2020

Medij: nova.rs

Link: https://nova.rs/biznis/ponudaci-ipak-moraju-da-dostave-uverenja-apr-do-1-jula/

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Ponuđači ipak moraju da dostave uverenja APR do 1. jula

Foto: Printscreen N1 Novi Zakon o javnim nabavkama stupiće na snagu 1. jula, do kada je rok da se pravna lica i preduzetnici usklade sa novim propisom i dostave dokumentaciju o upisu u Registar ponuđača, a pred istek tog roka stvorile su se gužve ispred Palate pravde za dobijanje uverenja da nisu osuđivani. Pročitajte još: Biznis 23. Jun. 2020 10 Na pitanje da li će eventualno biti produžen rok za dostavljanje uverenja Agenciji za privredne registre (APR), kao i kako će se rešiti problem dugog čekanja na uverenje, s obzirom da je veliko interesovanje, a rok ističe 1. jula, u Ministarstvu finansija za Tanjug kažu da se traženo uverenje može dostaviti APR-u i nakon 1. jula.Napominju da pravna lica mogu ili da se do 1. jula usklade sa odredbama novog zakona u cilju zadržavanja statusa registrovanog ponuđača, ili da se nakon 1. jula i brisanja iz Registra ponuđača ponovo u njega upišu."Izdati dokazi mogu da se dostave APR ili u cilju usklađivanja sa odredbama novog zakona do 1. jula ili u cilju ponovnog upisa u Registar ponuđača nakon 1. jula", preciziraju u Ministarstvu.U APR objašnjavaju da će svi zahtevi koji stignu do 1. jula biti uzeti u rad i po njima će APR postupiti, a ukoliko je dokumentacija u konkretnom slučaju nepotpuna, ponuđači će dobiti obaveštenje o tome i propisan rok za postupanje po tom zahtevu koji iznosi osam dana u kojem treba da dopune dokumentaciju."Nakon toga, s obzirom da se radi o zakonskoj proceduri, ponuđači koji se ne usklade biće brisani iz Registra po službenoj dužnosti. Međutim, odmah nakon toga mogu podneti zahtev, odnosno registracionu prijavu za ponovni upis u Registar ponuđača u skladu sa propisima koji važe za upis pravnih lica i preduzetnika u Registar", kaže za Tanjug Aleksandar Jovanović iz APR-a.Napomenuo je da su pravna lica i preduzetnici u postupku upisa u Registar ponuđača u obavezi da APR-u dostave uverenje nadležnih sudova kojim dokazuju da su neosuđivani, kao i uverenje nadležnih poreskih organa o nepostojanju dospelih, a neizmirenih poreskih obaveza.Jovanović kaže da u pogledu produženja roka za usklađivanje sa novim Zakonom o javnim nabavkama APR nema ingerencije.Naveo je i da je postupak usklađivanja pravnih lica i preduzetnika sa novim Zakonom o javnim nabavkama APR je pokrenula od 1. marta.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram          

----------------------------------------------------------

Datum: 24.06.2020

Medij: novosti.rs

Link: https://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:872339-Zasto-privrednici-cekaju-u-redovima-ispred-sudova

Autori: @Novostionline

Teme: Javne nabavke

Naslov: Zašto privrednici čekaju u redovima ispred sudova?

Ispred Prvog suda u Katanićevoj ulici i Palate pravde u Savskoj formirali se redovi u kojima privrednici čekaju satimaDA bi firme mogle da učestvuju na tenderima i posle 1. jula, vlasnici i direktori moraju do tog datuma da dostave čak pet uverenja da nisu osuđivani za razna krivična dela. Ovu dokumentaciju, na osnovu zakona o javnim nabavkama koji je usvojen u decembru, traži Agencija za privredne registre, a izdaju je sudovi i Poreska uprava. Zbog prikupljanja rešenja ovih dana su se ispred Prvog suda u Katanićevoj ulici i Palate pravde u Savskoj formirali redovi u kojima privrednici čekaju satima. S obzirom da je do isteka roka ostalo još svega pet radnih dana, mogu se očekivati još veće gužve. Oni koji ne dostave dokumentaciju biće ispisani iz Registra ponuđača APR-a. Ispred Palate pravde se red formirao rano ujuru, a iako rade do 14. 30 časova, službenici su u 13 časova rekli građanima da će primiti samo one koji su do tog trenutka stali u red. Bilo ih je više od hiljadu. - Došla sam u osam sati, a u ovom trenutku je ispred mene još 15 ljudi - žali se Bojana Dikić iz Beograda. - U petak smo dobili obaveštenje da treba da predamo dokumentaciju do 1. jula. Zakon o javnim nabavkama je izmenjen u martu, ali nas niko nije obavestio da moramo da dostavimo te papire. Imamo sedam dana da odradimo to ili će nas izbrisati. Trčimo svakog dana po šalterima i gubimo vreme umesto da radimo. Ispred Palate pravde su formirana dva reda - u jednom su oni koji tek predaju zahteve, a u drugom oni koji dolaze po uverenja. Od jednog do drugog reda dele ih tri dana. Toliko se čeka na izdavanje dokumenta. - Zbog birokratije gubimo dragoceno vreme. Ovo je ponižavajuće za privrednike - smatra Ivana S. - Svi smo u cajtnotu, jer se rešenje čeka tri dana, a poslednji dan za predaju u APR je utorak. Tri šaltera u Prvom sudu, na Vračaru, otvorena su od osam do 14.30, a ispred njih je svakodnevno i više od hiljadu ljudi. Gužve su krenule početkom juna. - Juče sam čekala satima i na kraju sam se vratila kući bez obavljenog posla, kada su šalteri zatvoreni - priča S. V. iz Beograda. - Danas sam došla u 10 sati i ne znam kada ću stići na red. Ovde moram da uzmem uverenje da nisam krivično gonjena, pa u Savsku u Palatu Srbiju za korpuciju, pa u Poresku upravu i u APR. Oni obnavljaju registar ponuđača do 1. jula, i oni koji ne dostave dokumentaciju neće moći da učestvuju na tenderima. PET UVERENjA ZAKON o javnim nabavkama je izmenjen u delu koji se odnosi na potrebnu dokumentaciju za učestvovanje u postupcima javnih nabavki. Da bi učestvovali, privrednici moraju biti upisani u Registar ponuđača pri APR. Za to su im neophodna uverenja da nisu osuđeni za krivična dela iz oblasti privrede - prevashodno za organizovani kriminal, primanje mita, kao i da zastupnik pravnog lica nije osuđivan za krivična dela u postupcima javnih nabavki. Zakon o javnim nabavkama predviđa da pravna lica registrovana u Registru ponuđača imaju obavezu da do prvog jula ove godine podnesu zahtev za izdavanje "potvrde o nepostojanju osnova za isključenje iz postupka javne nabavke". Zahtev podnosi direktor preduzeća ili osoba koju on ovlasti.

----------------------------------------------------------

Datum: 24.06.2020

Medij: politika.rs

Link: http://www.politika.rs/sr/clanak/456951/Grenel-predlaze-mini-Senzen-zonu

Autori: Redakcija

Teme: Javno privatno partnerstvo

Naslov: Grenel predlaže "mini Šenžen zonu"

Specijalni izaslanik SAD za dijalog između Beograda i Prištine Ričard Grenel izjavio je da je američka diplomatija zainteresovana da se na sastanku 27. juna, koji bi trebalo da bude održan između srpske i albanske strane u Beloj kući, razgovara o rešavanju ekonomskih pitanja. Dodao je da je njegov cilj da se kreira "mini Šenžen zona". "Smatramo da je to veoma dobra ideja, da kreiramo nova radna mesta u regionu i da pokušamo da spojimo strane ekonomski, trgovinski", rekao je Grenel u intervjuu za američku televiziju Njuzmaks. Grenel nije objasnio svoju paralelu, odnosno šta bi takva zona značila u slučaju ekonomskih odnosa tzv. Kosova i Srbije, da li je reč o nekakvoj ekonomskoj uniji ili samo tesnim ekonomskim odnosima. Njegov portparol Kastin Dik je potvrdio za Tanjug da je Grenel mislio na "Šenžen" specijalnu ekonomsku zonu u Kini, bez drugih detalja. Inače, specijalna ekonomska zona Šenžen osnovana je u maju 1980. i prva je posebna ekonomska zona u Kini, nakon koje je uspostavljeno još pet posebnih ekonomskih zona. Mnogi proizvođači orijentisani prema izvoznim tržištima proizvode i sastavljaju robu u toj zoni. Svetska banka u jednom izveštaju navodi da su karakteristike te zone široka politička i institucionalna autonomija, javno-privatno partnerstvo i velike strane direktne investicije, kao i veliko ulaganje kineske dijaspore. Grenel je rekao i da tek nakon ekonomskih na dnevni red mogu da dođu politička pitanja, kao drugi korak. "Odlučili smo da se uključimo jer postoji duga istorija sa toliko stručnjaka, takozvanih stručnjaka, koji su ih samo gurnuli u političke probleme, zanemarujući ekonomske", rekao je Grenel, a prenosi Kosovo onlajn. Kako se navodi, Prištinu će u Vašingtonu zastupati Hašim Tači i Avdulah Hoti, a Beograd predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijerka Ana Brnabić.  

----------------------------------------------------------

Datum: 24.06.2020

Medij: poslovnojutro.com

Link: http://www.poslovnojutro.com/tekst/poslovne%20vesti/raspisan-tender-za-obnovu-tramvajske-pruge-od-marindvora-do-ilidze-134380

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Raspisan tender za obnovu tramvajske pruge od Marindvora do Ilidže - Poslovne vesti - Bosna i Hercegovina

Ministarstvo saobraćaja Kantona Sarajevo objavilo je jučer tender za obnovu tramvajske pruge od Marindvora do Ilidže u vrijednosti 20 miliona eura, saznaje "...Riječ je o još jednom projektu koji ima za cilj unapređenje javnog gradskog prijevoza u KS. Kako nam je potvrdio ministar saobraćaja KS Adi Kalem, sredstva je osigurao EBRD, a ova pruga godinama je u lošem stanju. - Prošle sedmice objavili smo tener za prugu od Marindvora do S krivine na Marindvoru od 500.000 KM koji je padao prošle godine. Očekujemo otvaranje ponuda u narednoj sedmici - kazao nam je Kalem. Ministarstvo je 20. juna ove godine objavilo tender za nabavku novih 15 tramvaja u preduzeću GRAS. Kalem je pojasnio da je riječ o nabavci tramvaja vrijednih 30 miliona eura, supermodernih, niskopodnih. - Takve smo tražili, sve u svrhu poboljšanja javnog gradskog prijevoza u KS. Ovo je jedan vid restrukturiranja GRAS-a - kazao je Kalem. Ministar je pojasnio da je Vlada KS jučer imala sastanak u Vogošći s načelnikom Edinom Smajićem na kojem se razgovaralo o projektu izgradnje Prve transverzale koji će umnogome doprinijeti kvalitetnijem odvijanju saobraćaja u KS. - Najavili smo objavljivanje tendera za tunel Kobilja Glava. Imenovan je konsultantski tim koji priprema tendersku dokumentaciju. Razgovaralo se i o izmještanju magistralnog plinovoda, na ulazu u tunel, a raspisana je javna nabavka i u toku je žalbeni postupak. Bilo je riječi i o uspostavi trolejbuske mreže prema Vogošći. Taj projekt ide preko Evropske investicione banke i o njemu odlučuje Parlament FBiH. Poduzimamo sve radnje da što prije kapitalni projekti budu realizirani, sve u svrhu unapređenja javnog gradskog prijevoza u KS - rekao nam je Kalem. Inače, Parlament FBiH na jučerašnjoj sjednici prihvatio odluku o zaduženju po Ugovoru o zajmu između Bosne i Hercegovine i Evropske banke za obnovu i (EBRD) za realizaciju Projekta gradskih prometnica Sarajevo.

----------------------------------------------------------

Datum: 24.06.2020

Medij: rts.rs

Link: http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/3985042/vd-stanja-praksa-eu-drzavni-sludjbenici.html

Autori: Redakcija

Teme: Nemanja NenadićSrbija (Transparency Serbia)

Naslov: Više v. d. službenika nego izabranih na konkursu - kako zaustaviti takvu praksu

Gotovo polovina visokih državnih službenika je u statusu vršioca dužnosti, a idealno bi bilo, kažu u Vladinoj Službi za upravljanje kadrovima, da ih bude oko 10, najviše 20 odsto. Višegodišnju praksu upućeni vide kao prepreku za samostalni rad rukovodilaca i profesionalizaciju državne uprave nužne i zbog evropskog puta Srbije. Ipak, u Ministarstvu državne uprave kažu da ima napretka i da se smanjuje broj vršilaca dužnosti. Najnovije vesti, analize i izveštaji sa lica mesta iz Srbije, Balkana i sveta. Budite u toku sa političkim, društvenim i poslovnim trendovima Gotovo polovina visokih državnih službenika je u statusu vršioca dužnosti, a idealno bi bilo, kažu u Vladinoj Službi za upravljanje kadrovima, da ih bude oko 10, najviše 20 odsto. Višegodišnju praksu upućeni vide kao prepreku za samostalni rad rukovodilaca i profesionalizaciju državne uprave nužne i zbog evropskog puta Srbije. Ipak, u Ministarstvu državne uprave kažu da ima napretka i da se smanjuje broj vršilaca dužnosti.Rade na visokim pozicijama u državnoj upravi i službama Vlade, na primer kao direktor ili pomoćnik ministra, a za to nisu izabrani na konkursu. Oni su vršioci dužnosti i takvih je 184. Manje je onih koje je na položaj doveo konkurs - njih 147. Trenutno nije popunjeno 49 položaja.  "Glavni razlog za imenovanje vršilaca dužnosti je to što oni mogu biti zamenjeni na bilo kojoj sednici Vlade i bez bilo kakvog obrazloženja, za razliku od onih koji su postavljeni na konkursu za koje se ti razlozi moraju naći, dakle to mora biti neka nestručnost u radu ili nesprovođenje obaveza, tako da vršioci dužnosti po prirodi stvari duguju zahvalnost onom ko ih je predložio", kaže Nemanja Nenadić iz organizacije "Transparentnost Srbija".  Zakon je propisao, u v. d. stanju može se biti najduže šest do devet meseci. Međutim, trenutno je čak 116 vršilaca dužnosti u prekoračenom roku. Mnogi ostaju u v. d. statusu uprkos tome što konkursna komisija predloži kandidate za to mesto. "Taj spisak dolazi do osobe za predlaganje tog kandidata, pošto smo konkretno imali pitanje za pomoćnika ministra, to je ministar, mininstar ima spisak te tri osobe, on može da obavi dodatan razgovor sa njima, on ima mogućnost da jednu od te tri osobe predloži Vladi na izbor, a ima mogućnost da ne izabere nikog, on može imati očekivanja da će dobiti kvalitetnije kadrove u drugom postupku, u ponovljenom konkursu", navodi navodi Dejan Kostić iz Službe Vlade za upravljanje.  I tako može unedogled jer Zakon, kažu stručnjaci, ne ograničava koliko puta predlagač može da odbije kandidate konkursne komisije. "Mislim da nije postojao konkurs koji se ponovio više od dva puta, da idemo mi sa ponavljanjem, sa ponavljanjem, ne mogu da se setim da je bilo takvog slučaja." Na preveliki broj vršilaca dužnosti, Srbiju upozorava i Evropska komisija. "U poslednjem izveštaju, dakle šestomesečnom izveštaju o napretku Srbije u poglavljima 23 i 24, ovaj problem postavljanja visokih državnih službenika u v. d. status pominje se u kontekstu borbe protiv korupcije, dakle takvi službenici, sumnja se, nemaju dovoljan integritet ni u borbi protiv korupcije, niti u samostalnom i profesionalnom donošenju odluka i u preuzimanju odgovornosti u skladu sa zakonom", ističe Nataša Dragojlović iz nacionalnog konventa o Evropskoj uniji.  A po Zakonu, od prošle godine, vršilac dužnosti mora da bude iz reda državnih službenika, ne kao nekad da dođe, na primer, iz neke firme. Koliko se to poštuje odgovora nema. Ministarstvo državne uprave najavljuje da će se pitanje profesionalizacije visokih državnih službenika naći u izradi nove Strategije i navode da im je cilj da se dođe od pravnog okvira koji bi prekinuo praksu masovnih v. d. stanja.

----------------------------------------------------------

Datum: 24.06.2020

Medij: rts.rs

Link: http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/3985042/vd-stanja-praksa-eu-drzavni-sludjbenici.html

Autori: Redakcija

Teme: Nemanja NenadićSrbija (Transparency Serbia)

Naslov: Više v. d. službenika, nego izabranih na konkursu - kako zaustaviti takvu praksu

Gotovo polovina visokih državnih službenika je u statsusu vršioca dužnosti, a idealno bi bilo, kažu u Vladinoj Službi za upravljanje kadrovima, da ih bude oko 10, najviše 20 odsto. Višegodišnju praksu upućeni vide kao prepreku za samostalni rad rukovodilaca i profesionalizaciju državne uprave nužne i zbog evropskog puta Srbije. Ipak u ministarstvu državne uprave kažu da ima napretka i da se smanjuje broj vršilaca dužnosti. Najnovije vesti, analize i izveštaji sa lica mesta iz Srbije, Balkana i sveta. Budite u toku sa političkim, društvenim i poslovnim trendovima Gotovo polovina visokih državnih službenika je u statsusu vršioca dužnosti, a idealno bi bilo, kažu u Vladinoj Službi za upravljanje kadrovima, da ih bude oko 10, najviše 20 odsto. Višegodišnju praksu upućeni vide kao prepreku za samostalni rad rukovodilaca i profesionalizaciju državne uprave nužne i zbog evropskog puta Srbije. Ipak u ministarstvu državne uprave kažu da ima napretka i da se smanjuje broj vršilaca dužnosti.Rade na visokim pozicijama u državnoj upravi i službama Vlade, na primer kao direktor ili pomoćnik ministra, a za to nisu izabrani na konkursu. Oni su vršioci dužnosti i takvih je u državnoj upravi 184. Manje je onih koje je na položaj doveo konkurs - njih 147. Trenutno nije popunjeno 49 položaja.  "Glavni razlog za imenovanje vršilaca dužnosti je to što oni mogu biti zamenjeni na bilo kojoj sednici Vlade i bez bilo kakvog obrazloženja, za razliku od onih koji su postavljeni na konkursu za koje se ti razlozi moraju naći, dakle to mora biti neka nestručnost u radu ili nesprovođenje obaveza, tako da vršioci dužnosti po prirodi stvari duguju zahvalnost", kaže Nemanja Nenadić iz organizacije Transparentnost Srbija.  Zakon je propisao, u v.d. stanju može se biti najduže šest do devet meseci. Međutim, trenutno je čak 116 vršilaca dužnosti u prekoračenom roku. Mnogi ostaju u v.d. statusu uprkos tome što konkursna komisija predloži kandidate za to mesto. "Taj spisak dolazi do osobe za predlaganje tog kandidata, pošto smo konkretno imali pitanje za pomoćnika ministra, to je ministar, mininstar ima spisak te tri osobe, on može da obavi dodatan razgovor sa njima, on ima mogućnost da jednu od te tri osobe predloži Vladi na izbor, a ima mogućnost da ne izabere nikog, on može imati očekivanja da će dobiti kvalitetnije kadrove u drugom postupku, u ponovljenom konkursu", navodi navodi Dejan Kostić iz Službe Vlade za upravljanje.  I tako može u nedogled jer Zakon, kažu stručnjaci, ne ograničava koliko puta predlagač može da odbije kandidate konkursne komisije. "Mislim da nije postojao konkurs koji se ponovio više od dva puta, da idemo mi sa ponavljanjem, sa ponavljanjem, ne mogu da se setim da je bilo takvog slučaja", kaže ,, Na preveliki broj vršilaca dužnosti, Srbiju upozorava i Evropska komisija. "U poslednjem izveštaju dakle šestomesečnom izveštaju o napretku Srbije u poglavljima 23 i 24, ovaj problem postavljanja visokih državnih službenika u v.d. status pominje se u kontekstu borbe protiv korupcije, dakle takvi službenici, sumnja se, nemaju dovoljan integritet ni u borbi protiv korupcije, niti u smaostalnom i profesionalnom donošenju odluka i u preuzimanju odgovornosti u skladu sa zakonom", ističe Nataša Dragojlović iz nacionalnog konventa o Evropskoj uniji.  A po Zakonu, od prošle godine, vršilac dužnosti mora da bude iz reda državnih službenika, ne kao nekad, da dođe na primer, iz neke firme. Koliko se to poštuje odgovora nema. Ministarstvo državne uprave najavljuje da će se pitanje profesionalizacije visokih državnih službenika naći u izradi nove Strategije i navode da im je cilj da se dođe od pravnog okvira koji bi prekinuo praksu masovnih v.d. stanja.

----------------------------------------------------------

Datum: 24.06.2020

Medij: rtv.rs

Link: http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/zakon-o-javnim-nabavkama-stupa-na-snagu-1.-jula-ponudjaci-da-se-jave-apr-u_1138565.html

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Zakon o javnim nabavkama stupa na snagu 1. jula, ponuđači da se jave APR-u

Novi Zakon o javnim nabavkama stupiće na snagu 1. jula, do kada je rok da se pravna lica i preduzetnici usklade sa novim propisom i dostave dokumentaciju o upisu u Registar ponuđača, a pred istek tog roka...BEOGRAD - Novi Zakon o javnim nabavkama stupiće na snagu 1. jula, do kada je rok da se pravna lica i preduzetnici usklade sa novim propisom i dostave dokumentaciju o upisu u Registar ponuđača, a pred istek tog roka stvorile su se gužve ispred Palate pravde za dobijanje uverenja da nisu osuđivani.Ukoliko ne dostave dokumentaciju biće brisani iz Registra ponuđača po službenoj dužnosti. U APR objašnjavaju da će svi zahtevi koji stignu do 1. jula biti uzeti u rad i po njima će APR postupiti, a ukoliko je dokumentacija u konkretnom slučaju nepotpuna, ponuđači će dobiti obaveštenje o tome i propisan rok za postupanje po tom zahtevu koji iznosi osam dana u kojem treba da dopune dokumentaciju. "Nakon toga, s obzirom da se radi o zakonskoj proceduri, ponuđači koji se ne usklade biće brisani iz Registra po službenoj dužnosti. Međutim, odmah nakon toga mogu podneti zahtev, odnosno registracionu prijavu za ponovni upis u Registar ponuđača u skladu sa propisima koji važe za upis pravnih lica i preduzetnika u Registar", kaže za Tanjug Aleksandar Jovanović iz APR-a. Napomenuo je da su pravna lica i preduzetnici u postupku upisa u Registar ponuđača u obavezi da APR-u dostave uverenje nadležnih sudova kojim dokazuju da su neosuđivani, kao i uverenje nadležnih poreskih organa o nepostojanju dospelih, a neizmirenih poreskih obaveza. Jovanović kaže da u pogledu produženja roka za usklađivanje sa novim Zakonom o javnim nabavkama APR nema ingerencije. Naveo je i da je postupak usklađivanja pravnih lica i preduzetnika sa novim Zakonom o javnim nabavkama APR je pokrenula od 1. marta.  

----------------------------------------------------------

Datum: 24.06.2020

Medij: Tanjug

Link: http://www.tanjug.rs

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Jovanović: Rok za ponuđače da se jave APR je 1. jul

Jovanović: Rok za ponuđače da se jave APR je 1. julBEOGRAD, 24. juna (Tanjug) - Novi Zakon o javnim nabavkama stupiće na snagu 1. jula, do kada je rok da se pravna lica i preduzetnici usklade sa novim propisom i dostave dokumentaciju o upisu u Registar ponuđača, a pred istek tog roka stvorile su se gužve ispred Palate pravde za dobijanje uverenja da nisu osuđivani.Ukoliko ne dostave dokumentaciju biće brisani iz Registra ponuđača po službenoj dužnosti.Na pitanje da li će eventualno biti produžen rok za dostavljanje uverenja Agenciji za privredne registre (APR), kao i kako će se rešiti problem dugog čekanja na uverenje, s obzirom da je veliko interesovanje, a rok ističe 1. jula, u Ministarstvu finansija za Tanjug kažu da se traženo uverenje može dostaviti APR-u i nakon 1. jula.Napominju da pravna lica mogu ili da se do 1. jula usklade sa odredbama novog zakona u cilju zadržavanja statusa registrovanog ponuđača, ili da se nakon 1. jula i brisanja iz Registra ponuđača ponovo u njega upišu."Izdati dokazi mogu da se dostave APR ili u cilju usklađivanja sa odredbama novog zakona do 1. jula ili u cilju ponovnog upisa u Registar ponuđača nakon 1. jula", preciziraju u Ministarstvu.U APR objašnjavaju da će svi zahtevi koji stignu do 1. jula biti uzeti u rad i po njima će APR postupiti, a ukoliko je dokumentacija u konkretnom slučaju nepotpuna, ponuđači će dobiti obaveštenje o tome i propisan rok za postupanje po tom zahtevu koji iznosi osam dana u kojem treba da dopune dokumentaciju."Nakon toga, s obzirom da se radi o zakonskoj proceduri, ponuđači koji se ne usklade biće brisani iz Registra po službenoj dužnosti. Međutim, odmah nakon toga mogu podneti zahtev, odnosno registracionu prijavu za ponovni upis u Registar ponuđača u skladu sa propisima koji važe za upis pravnih lica i preduzetnika u Registar", kaže za Tanjug Aleksandar Jovanović iz APR-a.Napomenuo je da su pravna lica i preduzetnici u postupku upisa u Registar ponuđača u obavezi da APR-u dostave uverenje nadležnih sudova kojim dokazuju da su neosuđivani, kao i uverenje nadležnih poreskih organa o nepostojanju dospelih, a neizmirenih poreskih obaveza.Jovanović kaže da u pogledu produženja roka za usklađivanje sa novim Zakonom o javnim nabavkama APR nema ingerencije.Naveo je i da je postupak usklađivanja pravnih lica i preduzetnika sa novim Zakonom o javnim nabavkama APR je pokrenula od 1. marta.

----------------------------------------------------------

Datum: 24.06.2020

Medij: Tanjug

Link: http://www.tanjug.rs

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Jovanović: Rok za ponuđače da se jave APR je 1. jul

Jovanović: Rok za ponuđače da se jave APR je 1. julBEOGRAD, 24. juna (Tanjug) - Novi Zakon o javnim nabavkama stupiće na snagu 1. jula, do kada je rok da se pravna lica i preduzetnici usklade sa novim propisom i dostave dokumentaciju o upisu u Registar ponuđača, a pred istek tog roka stvorile su se gužve ispred Palate pravde za dobijanje uverenja da nisu osuđivani.Ukoliko ne dostave dokumentaciju biće brisani iz Registra ponuđača po službenoj dužnosti.U APR objašnjavaju da će svi zahtevi koji stignu do 1. jula biti uzeti u rad i po njima će APR postupiti, a ukoliko je dokumentacija u konkretnom slučaju nepotpuna, ponuđači će dobiti obaveštenje o tome i propisan rok za postupanje po tom zahtevu koji iznosi osam dana u kojem treba da dopune dokumentaciju."Nakon toga, s obzirom da se radi o zakonskoj proceduri, ponuđači koji se ne usklade biće brisani iz Registra po službenoj dužnosti. Međutim, odmah nakon toga mogu podneti zahtev, odnosno registracionu prijavu za ponovni upis u Registar ponuđača u skladu sa propisima koji važe za upis pravnih lica i preduzetnika u Registar", kaže za Tanjug Aleksandar Jovanović iz APR-a.Napomenuo je da su pravna lica i preduzetnici u postupku upisa u Registar ponuđača u obavezi da APR-u dostave uverenje nadležnih sudova kojim dokazuju da su neosuđivani, kao i uverenje nadležnih poreskih organa o nepostojanju dospelih, a neizmirenih poreskih obaveza.Jovanović kaže da u pogledu produženja roka za usklađivanje sa novim Zakonom o javnim nabavkama APR nema ingerencije.Naveo je i da je postupak usklađivanja pravnih lica i preduzetnika sa novim Zakonom o javnim nabavkama APR je pokrenula od 1. marta.

----------------------------------------------------------