Joomla 3.2 Template by Justhost Complaints

Mediji o korupciji


Datum : 6.7.2010
Novina : Danas
Strana : 4
Autor : J. TOMAŠEVIĆ
Tema : Javne nabavke, Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE
Žanr : Izveštaj
Ocena : Negativna



I FARMACEUTSKE KOMPANIJE KRŠILE KODEKSE PONAŠANJA

Ministarstvo unutrašnjih poslova nastavlja istragu afere „citostatici“

Beograd - Lista farmaceutskih kuća čiji su zaposleni osumnjičeni za učešće u
„aferi citostatici“ - još nije konačna, a policijska istraga je u toku. U
međuvremenu, na slobodi se našla Ana Matović, produkt-menadžer farmaceutske
kompanije „Astra Zeneka“.
Biljana Kozlović, direktorka Fonda INOVIA, čije članice su 17 inovativnih
farmaceutskih kompanija u Srbiji, kaže za Danas da „u ovom trenutku Fond INOVIA
nije u mogućnosti da komentariše sumnju u moguće nedozvoljene aktivnosti
pojedinaca zaposlenih u kompanijama članicama“.
- Važno je da nadležne institucije utvrde istinu. Fond INOVIA se distancira od
svakog dokazanog ponašanja članica koje nije u skladu sa kodeksom i u skladu sa
statutom će protiv svih koji krše Kodeks ponašanja preduzeti korektivne mere -
naglasila je Kozlovićeva.
Ona podseća da su članice Fonda INOVIA potpisale u avgustu 2008. godine Kodeks
ponašanja u promovisanju lekova koji se propisuju i izdaju na recept i
komunikaciji sa zdravstvenim radnicima. Kodeks obuhvata etičko promovisanje
lekova, obezbeđivanje visokih standarda i transparentnost u radu i usaglašen je
sa zakonima Srbije, kao i sa vrlo strogim kodeksom Evropske farmaceutske
federacije - EFPIA. Fond INOVIA je, inače, maja prošle godine postao član
EFPIA, što ga obavezuje na poštovanje etičkih pravila uključujući i Evropski
kodeks ponašanja u promociji lekova.
- Sve kompanije - članice INOVIA moraju da se pridržavaju važećeg Kodeksa i
svih zakona i propisa kojima podležu tako da odluka o propisivanju određene
terapije mora biti doneta od lekara isključivo u interesu pacijenta. To
podrazumeva da lekari treba da, po svom znanju i savesti, propišu terapiju koja
je najpogodnija u konkretnom slučaju - objašnjava direktorka Fonda, napominjući
da je reč o neprofitnoj i dobrovoljnoj asocijaciji farmaceutskih inovativnih
kuća.
Istražni sudija Posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu odredio u subotu
pritvor do mesec dana direktoru Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije i
njegovim saradnicima, koji se sumnjiče da su uzeli i do deset miliona evra mita
od farmaceutskih kuća za nameštene tendere za citostatike. Oni se terete za
nezakonito sprovođenje postupka javnih nabavki, unapred dogovarajući i
određujući farmaceutske proizvođačke kompanije koje će dobiti posao isporuke za
pojedine vrste citostatika sa „B“ i „C“ liste za Institut za onkologiju, i
uticali na povećanu potrošnju citostatika farmaceutskih kuća „Roš“, „Merk“,
„Astra Zeneka“, „Aktavis“, „Sanofi Aventis“ i „Farmasvis“. Među njima, Aktavis
i Farmasvis nisu članice INOVIA. Te kompanije unapred su dobijale podatke o
potrošnji citostatika, planiranim postupcima javnih nabavki, kao i informacije
značajne za sačinjavanje najpovoljnije ponude na tenderima.

Antrfile : Kastratović: Borojević u grupnoj ćeliji

Marko Kastratović, advokat osumnjičenog direktora Onkološkog instituta Nenada
Borojevića kaže za naš list da je juče posetio svog klijenta, koji je trenutno
u pritvorskoj jedinici Specijalnog suda. On dodaje da se Borojević nalazi u
grupnoj ćeliji. Prema njegovim rečima, njegov klijent i dalje negira optužbe
Tužilaštva za organizovani kriminal.

============================




Datum : 6.7.2010
Novina : Kurir
Strana : 7
Autor : NN
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE
Žanr : Izveštaj
Ocena : Negativna



BOLESNIMAFIJE U KANDŽAMA

Zoran Stanković, bivši načelnik VMA, kaže
da je u Srbiji „farmaceutska mafija“ jedna
od najjačih i da ne bira način kako će doći do zarade.
Najviše profitiraju kroz javne nabavke, ali usput kupuju i lekare

BEOGRAD - „Farmaceutska mafija“ jedna je od najjačih mafija kod nas!
To je za Kurir izjavio dr Zoran Stanković, bivši načelnik VMA.
- Oni deluju na više načina, a najočigledniji su nabavka lekova, pomoćnih
sredstava i ortopedskih pomagala. Znate, ljudi kad su bolesni ne štede novac,
ali i pored toga država izdvaja velika sredstva. Zato je to dobra prilika da
ostvare zaradu. Podnosio sam nekoliko prijava protiv te mafije, ali do sada
ništa nije urađeno - rekao nam je on.
Dr Stanković je objasnio da postoje različiti načini uticaja farmaceutskih kuća
na lekare, a jedan od najčešćih je odlazak lekara na naučne skupove i
simpozijume o trošku farmaceutskih kuća.
- Zdravstvene ustanove to prećutno prihvataju pošto nemaju para da ih same
šalju. Tako zdravstvene ustanove nemaju povratnu informaciju o putovanju.
Postoji mogućnost i da farmaceutske kuće dobro plate lekarima za davanje
pozitivnog mišljenja o nekom novom kliničkom leku. Recimo, pojedini citostatici
koštaju i po nekoliko hiljada evra po ampuli i zbog zarade su neki spremni na
sve - objašnjava Stanković.
Ukoliko je tačna informacija da su uhapšeni lekari propisivali veće doze, dr
Stanković kaže da to može da bude okarakterisano kao pokušaj ubistva trovanjem
i da za to kazne treba da budu najteže.
A koliko je tržište lekova, najbolje ilustruje podatak da je prošle godine
farmaceutska industrija napravila promet od oko 700 miliona evra. Da su lekari
pod uticajem farmaceutskih kuća, potvrđuje Svetlana Vukajlović, direktorka
Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje. Ona kaže za Kurir da sve
farmaceutske kuće imaju razrađene sisteme privlačenja lekara da rade u njihovu
korist.
- Uticaj farmaceutskih kuća na lekare postoji, to rade sve kompanije. Ako
lekaru farmaceutska kuća plaća predavanja, onda je on naklonjeniji toj kući
kada propisuje lekove pacijentima. I apotekari mogu da favorizuju neku
farmaceutsku kuću, pa se dešava da lekar propiše pacijentu
„Galenikin“ „bensedin“, a apotekar kaže da ga nema i izda mu za zamenu
„Hemofarmov“ lek - objašnjava Vukajlovićeva. Ona kaže da se na srpskom tržištu
proda najviše lekova „Hemofarma“, a zatim „Zdravlja“, „Galenike“ i „Novo
nordiska“.
Vukajlovićeva ističe da kada kontrola RZZO utvrdi da je neki lekar preterivao u
propisivanju lekova, on se prijavljuje Lekarskoj komori.
- Na primer, lekar iz Ćuprije je lek „rekutan“ protiv bubuljica propisivao i
tinejdžerima i starcima od 70 godina. Inače, kod nas je potrošnja lekova
ograničena i priče o preteranim količinama propisanih lekova ne stoje - kaže
Vukajlovićeva.

Antrfile :

============================




Datum : 6.7.2010
Novina : Alo!
Strana : 4
Autor : B. J. - S. Đ.
Tema : Javne nabavke
Najava : NE
Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna



OSTAJU BEZ JAHTI!

POSLE ŠARIĆA, NA UDARU I IMOVINA UHAPŠENIH ONKOLOGA

Po završetku fi nansijske istrage o poreklu imovine takozvane onkološke mafi
je, Specijalno tužilaštvo za organizovani kriminal podneće zahtev za privremeno
oduzimanje kuća, stanova, jahti i novca uhapšenih lekara i farmaceuta Instituta
za onkologiju, za koje se utvrdi da su stečeni nelegalnim putem. Tokom istrage
otkriveno je da direktor Instituta dr Nenad Borojević i načelnik dečje
onkologije u Institutu dr Zoran Bekić pored stanova u Beogradu i kuća na moru,
poseduju čak i jahte.
Kada MUP-ova jedinica za fi nansijske istrage završi svoj deo posla, Tužilaštvo
će podneti zahtev za oduzimanje one imovine za koju se sumnja da je stečena
kriminalom. Nakon toga pred Specijalnim sudom biće zakazano ročište na kojem će
Borojević i ostali imati priliku da dokažu da su tu imovinu legalno stekli.
Ukoliko im to ne pođe za rukom, ona se privremeno oduzima - kažu u Tužilaštvu.
U međuvremenu, bivši i sadašnji članovi Upravnog odbora Instituta tvrde da nisu
imali nikakve veze sa nabavkom citostatika, već da su o tome odlučivala stručni
organi Instituta. Upravo u tim stručnim telima sedeli su i svi lekari, uhapšeni
u aferi „citostatik“, kao i članovi njihovih porodica.
Nabavka citostatika i sve ono što se uhapšenima stavlja na teret nikada nije
bilo tema Upravnog odbora, to nije spadalo u delokrug rada uprave. To je bilo
stvar unutrašnjih organa i stručnih tela Instituta - izjavio je za „Alo!“
Branislav Lazić, koji je do pre mesec dana, kada je imenovan za direktora
Instituta „Torlak“, bio član UO Instituta za onkologiju. Otvoreno je i pitanje
da li se ili zašto nije ovom temom bavio i Đorđe Bajec, direktor Kliničkog
centra Srbije, koji je do polovine prošle godine bio predsednik UO Instituta za
onkologiju. Bajec, međutim, juče nije želeo da za „Alo!“ komentariše hapšenja i
teške optužbe koje su njegovim kolegama stavljene na teret. Zanimljivo je da je
i Zorica Tomašević, supruga uhapšenog pomoćnika direktora Tomaševića, zaposlena
u Institutu, bila član UO Instituta do polovine prošle godine. Ona je sada član
Etičkog odbora.

Antrfile : Funkcije

Zoran Bekić načelnik dečje onkologije Instituta:
član UO Instituta u čak dva mandata
član Stručnog saveta Instituta koji savetuje direktora i UO
član Stručnog kolegijuma
član Komisije za unapređenje kvaliteta rada

Ivana Popović, direktorke onkološke apoteke:
član Stručnog saveta
član Stručnog kolegijuma
član Komisije za unapređenje kvaliteta

Zoran Tomašević, zamenik direktora:
član Komisije za unapređenje kvaliteta
član Komisije za citotoksične lekove
supruga Zorica, član UO Instituta

============================




Datum : 6.7.2010
Novina : Pravda
Strana : 7
Autor : NN
Tema : Javne nabavke, Transparentnost Srbija, Vladimir Goati
Najava : NE
Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna



TRANSPARENTNOST O MANJKAVOSTIMA ZAKONA ZA PODSTICAJ GRAĐEVINACA

Nevladina organizacija „Transparentnost Srbija“, uputila je poslaničkim grupama
predloge amandmana na Predlog zakona o podsticanju građevinske industrije
Republike Srbije u uslovima ekonomske krize. Oni tvrde da se glavna greška tog
predloga zakona nalazi u proceduri ugovaranja građevinskih radova, koja nije u
skladu sa Zakonom o javnim nabavkama i međunarodnim sporazumima.
– Primenom Zakona o podsticaju građevinske industrije doći će do poremećaja
sistema javnih nabavki, jer će ukinuti konkurenciju izostavljanjem poziva za
javnu nabavku – naglasio je saradnik TS, Rade Đurić, i dodao da će to povećati
cene, a sniziti kvalitet.
Predsednik te organizacije, Vladimir Goati, ocenio je da svaki poklon koji
zdravstveni radnici eventualno dobiju od predstavnika farmaceutske industrije
predstavlja jedan vid korupcije i da, ukoliko nije reč o cvetu. Nemanja Nenadić
je istakao da je zdravstvo deo javnog sektora, ali da mere za sprečavanje
korupcije u toj oblasti nisu jednako regulisane kao kada je reč o političarima.
On je zbog toga ocenio da zakonodavac treba da posebnim propisom uredi oblasti
kao što su zdravstvo ili školstvo.

Antrfile :

============================




Datum : 6.7.2010
Novina : Press
Strana : 2
Autor : M. MARKOVIĆ
Tema : Dostupnost informacija
Najava : NE
Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna



VUČIĆ: POBEDA ZA DEMOKRATIJU

Zamenik predsednika SNS odustao od štrajka glađu posle privođenja osumnjičenih
za izbornu prevaru u Boru. Vučić kaže da nije ni očekivao da će biti pronađeni
politički nalogodavci

BEOGRAD - Zamenik predsednika SNS Aleksandar Vučić odustao je od najavljenog
štrajka glađu, pošto je policija u nedelju privela na informativni razgovor
zamenika direktora JP „PTT Srbija“ i funkcionera DS-a Miloša Miščevića i
izvesnog Petra Komnenovića, pod sumnjom da su organizatori deljenja lažnih
uplatnica naprednjaka pred lokalne izbore u Boru.

Vučić se juče ujutro pojavio pred zgradom Vlade, rekao da odustaje od štrajka,
ali je i dodao da privođenjem nije stavljena tačka na slučaj.
- Ponosan sam da smo ovu malu stvar izgurali i pratićemo šta se dešava po ovom
pitanju. Uvek ćemo biti spremni da se suprotstavljamo onima koji misle da
ukidaju demokratiju i ljudska prava u Srbiji. Ovo je mala pobeda, ali važna za
normalnost i pristojnost i za ostanak demokratije u zemlji - rekao je Vučić.
Miščević ćuti
On je, međutim, indirektno priznao da privođenjem Miščevića i Komnenovića
prevara u Boru nije razrešena do kraja.
- Nismo mi sad rekli da može biti pronađen vrh političkog brega koji je tako
nešto odobrio. To nije realno. Bila bi to neka vrsta ucene - rekao je Vučić.
Policija je Miščevića i Komnenovića privela u nedelju posle podne, a tim
povodom zvanično je saopšteno samo da je „Petar Komnenović iz Beograda, lice za
koje postoji sumnja da je organizovalo distribuciju lažnih uplatnica“. Osim što
je zamenik direktora PTT, Mišćević je predsednik OO DS-a Stari grad i
predsednik UO Poštanske štedionice.
Prema saznanjima Pressa, Miščević je na razgovoru u policiji negirao da je
umešan u slučaj. On je rekao da je sa direktorkom pošte u Boru Suzanom
Stojanović razgovarao u nekoliko navrata, ali samo o poslovnim aktivnostima
unutar PTT-a.
Miščević je nakon tog razgovora pušten, a juče je došao na posao. On, međutim,
nije odgovarao na telefonske pozive novinara Pressa. Generalni direktor PTT
Goran Ćirić, nakon što se javio na telefon, tražio je da mu se pitanja dostave
pismeno, ali do zaključenja ovog izdanja nije dostavio odgovore.
Šabić podneo novu prijavu
Interesantno je da je juče poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub
Šabić podneo krivičnu prijavu protiv NN lica zbog neovlašćenog prikupljanja
ličnih podataka. Šabić objašnjava da činjenice ukazuju da su za deljenje lažnih
uplatnica u Boru upotrebljeni podaci iz baza podataka koje se koriste tokom
izbora, s obzirom na to da su uplatnice adresirane na sve punoletne članove
domaćinstva.
- Pošto identifikovanje lica koja su upotrebila navedene zbirke podataka traži
operativno-kriminalističku obradu nadležnih organa, podneta je krivična
prijava. Kada bude utvrđeno ko je vršio neovlašćenu obradu podataka, oceniću da
li je potrebno da preduzmem mera iz svoje nadležnosti - kaže Šabić.
Na pitanje kome je sve dostupna baza podataka sa adresama, Šabić odgovora da „u
tome i jeste problem“, navodeći da je baza na razne načine mogla da bude
zloupotrebljena, zbog čega je sad na policiji i tužilaštvu da otkriju ko je
zloupotrebio podatke.

Antrfile : Trivan: Istražiti slučaj do kraja

Portparol DS-a Jelena Trivan kaže da će ta stranka insistirati da se slučaj
istraži do kraja, posebno jer je priveden njihov funkcioner Miloš Miščević.
- Demokratska stranka je najzainteresovanija da se ovaj slučaj rasvetli do
kraja, zato što je on upotrebljen za devalviranje izborne pobede. DS je
zainteresovan da se otkriju odgovorni jer mora da funkcioniše pravna država.
Drugi razlog je stranački, jer DS i njeni organi ni u najprljavijim vremenima
nisu učestvovali u takvim radnjama - kaže Trivanova.
Na pitanje kako objašnjava to da je policija privela organizatore samo nekoliko
sati pre nego što je Vučić najavio štrajk glađu, ona kaže da nije tako.
- Vučić je taj štrajk najavljivao još za prošli ponedeljak, pa je ga stalno
odlagao, a istražni organi su u međuvremenu radili svoj posao - kaže Trivanova.


============================




Datum : 6.7.2010
Novina : Večernje Novosti
Strana : 3
Autor : S. S. ROVČANIN
Tema : Transparentnost Srbija, Vladimir Goati
Najava : NE
Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna



DVE FOTELJE OPET PROŠLE

ZAKON O AGENCIJI ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE U SKUPŠTINI 12. JULA

Funkcioneri mogu da traže saglasnost za ostanak na obe funkcije

SVI funkcioneri koji sede na dve fotelje moći će da traže saglasnost Agencije
za borbu protiv korupcije da na njima i ostanu. Tako će i političarima koji su
na dve funkcije dospeli pre 1. januara 2010. godine, biti data mogućnost da
pitaju da li mogu da ih zadrže.
Ovo je rezultat pregovora predstavnika Agencije i Ministarstva pravde, koji su
započeli posle Vladinog naprasnog povlačenja izmena zakona o Agenciji protiv
korupcije, pisanih bez konsultacija. Prve prepravke predviđale su da svi koji
su na funkcije došli pre 2010. godine mogu na njima i da ostanu, bez ičije
saglasnosti.
- Završili smo konsultacije sa predstavnicima Agencije, koja u sredu treba da
da konačnu saglasnost na tekst - kaže za ”Novosti” Slobodan Homen, državni
sekretar u Ministarstvu pravde. - U slučaju da odobre, zakon bi ubrzo išao na
Vladu, a u parlament bi mogao biti vraćen 12. jula.
Novina je i da će rok za izjašnjavanje na kojoj poziciji funkcioneri žele da
ostanu biti septembar, umesto prvobitno predviđenog aprila. Naš sagovornik
objašnjava da je razlog čekanje odluke Ustavnog suda. On je privremeno van
primene stavio član 82. Zakona koji predviđa da su funkcioneri do aprila morali
da se opredele koja im je fotelja draža. Izmenama će i ovaj član biti
promenjen. Kao i lista onih koji Zakon ”kači”. Biće dodata privredna društva.
Direktorka Agencije za borbu protiv korupcije Zorana Marković kaže za ”Novosti”
da je Ministarstvo pravde imalo razumevanja za zahteve ove institucije i da će
se konačni rezultat pregovora znati krajem nedelje.
Inače, krojenje zakona iz više pokušaja, stručna javnost tumači kao pokušaj
vlasti da marginalizuje Agenciju.
- Ne može da se kaže da li se radi o smišljenom ili sporadičnom otporu, ali ima
dokaza da se ide u tom pravcu i da se pojedini zvaničnici zubima i noktima drže
za svoje funkcije - kaže Vladimir Goati, predsednik nevladine organizacije
”Transparentnost Srbija”.

Antrfile : PET PUTA VEĆE KAZNE

NAJNOVIJE prepravke zakona predviđaju i nove kazne. Trenutno su predviđene
sankcije od pet hiljada do milion dinara, a sada će biti dva do pet puta veće.
Tako će maksimalno udaranje po džepu za nepoštovanje zakona biti dva miliona
dinara.

============================




Datum : 6.7.2010
Novina : Politika
Strana : A6
Autor : NN
Tema : Transparentnost Srbija, Vladimir Goati
Najava : NE
Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna



GOATI: MARGINALIZACIJA AGENCIJE ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE

Predsednik nevladine organizacije Transparentnost Srbija Vladimir Goati izjavio
je juče da ima utisak da vlasti pokušavaju da marginalizuju Agenciju za borbu
protiv korupcije i da se to najbolje vidi na primeru nepoštovanja odredbe o
zabrani akumulacije funkcija, prenosi Beta.
Na konferenciji za novinare u Beogradu, Goati je rekao da ne može da kaže da li
se radi o smišljenom ili sporadičnom otporu, ali da nekoliko stvari dokazuju da
se ide u tom pravcu i da se pojedini zvaničnici „zubima i noktima drže za svoje
funkcije”.
Prema njegovoj oceni, Agencija za borbu protiv korupcije se „zamerila” vlastima
zbog namere da spreči akumulaciju, pre svega, izvršnih i zakonodavnih funkcija.
Zabrana takve akumulacije, naglasio je Goati, jeste temeljni princip svih
demokratskih društava.
On je kao primer za odnos vlasti naveo predlaganje, pa povlačenje iz
skupštinske procedure izmena zakona koje bi ukinule obavezu da se funkcioneri
odluče koju će funkciju zadržati, zatim odluku Ustavnog suda o suspenziji te
obaveze, kao i ranije tumačenje Ministarstva pravde prema kojem funkcioneri
nisu obavezni da to urade, već da mogu da zatraže mišljenje Agencije.

Antrfile :

============================




Datum : 6.7.2010
Novina : Večernje Novosti
Strana : 13
Autor : E. H.
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE
Žanr : Rubrika – tema
Ocena : Neutralna



RECEPT ZA BELO MITO

FARMACEUTI NUDE VELIKE SUME NOVCA DA SE NjIHOVI CITOSTATICI NAĐU NA LISTI

Lekaru mesečno 2.000 evra. Direktorka RZZO: Nije bilo povećane potrošnje lekova

ZA propisivanje "lobiranih" citostatika pojedini lekari dobijali su od
farmaceutskih kompanija mesečno i po 2.000 evra. Istovremeno, učešće na
seminarima i kongresima u organizaciji farmaceuta svakom doktoru donosi od 500
do 700 evra!
Ove podatke za "Novosti" otkrivaju zdravstveni radnici, koji su novčane ponude
dobijali od vodećih svetskih farmaceutskih kuća. Priča o nagrađivanju lekara
isplivala je u prvi plan posle hapšenja prof. dr Nenada Borojevića, direktora
Instituta za onkologiju, i još devet osoba, među kojima su i predstavnici
farmaceutskih kuća u Srbiji.
- Nedavno sam dobio primaljivu novčanu ponudu za ovakvu vrstu saradnje -
objašnjava jedan ugledni beogradski lekar. - Pre izvesnog vremena održan je
jedan od onkoloških seminara u organizaciji strane farmaceutske kompanije. Tada
su promovisali citostatik, a uglednim stručnjacima sugerisano je da ga ubace u
"listu redovnih". Naravno, stavljanje na listu znači i automatsko nagrađivanje
u evrima.
Prema zvaničnoj C listi Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, na kojoj
se nalaze lekovi sa posebnim režimom izdavanja, najviše su se naručivali
citostatici švajcarske farmaceutske kompanije "Roš". Njen direktor Vojislav
Petrović uhapšen je u policijskoj akciji "Kraba". Tako se među potrebnim i
naručivanim citostaticima nalazi i "herceptin", koji se koristi u lečenju raka
dojke. Njegova nabavka državu košta 165.552 dinara, a proizvodi ga kompanija
"Roš".
Kako se navodi u zahtevu za sprovođenje istrage Tužilaštva za organizovani
kriminal, prof. dr Nenadu Borojeviću, direktoru Instituta, zajedno sa još devet
osoba, među kojima su lekari i predstavnici farmaceutskih kuća, stavlja se na
teret nezakonito sprovođenje postupka javnih nabavki, ali i uticaj na povećanu
potrošnju citostatika određenih farmaceutskih kuća.
Svetlana Vukajlović, direktorka Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje,
ipak, kaže da povećanje potrošnje citostatika na godišnjem nivou nije bilo
drastično.
- Kod nas je potrošnja lekova i citostatika manja nego u svetu - kaže Svetlana
Vukajlović. - U Srbiji se odvaja 60 evra po glavi stanovnika za lekove, dok
Mađarska izdvaja 150 evra. Zbog njaših finansijskih limita imamo listu lekova
skromniju od bogatih zemalja. Tako da definitivno ne možemo govoriti o velikoj
potrošnji ni lekova, a ni citostatika. Svako povećanje raste sa raspoloživim
sredstvima u budžetu i brojem novoobolelih.
Prema njenim rečima, sa boljom dijagnostikom i "skriningom" imamo i veći porast
obolelih. Samim tim raste i broj onih koji se leče, a i proizvodnja novih
lekova utiče na potrošnju.
Hapšenje zaposlenih u Institutu za onkologiju uteralo je "strah" u kosti
pacijentima i roditeljima mališana obolelih od raka, koji se ovde leče. Svi su
počeli u sve da sumnjaju. To je samo jedan od razloga zbog čega je u Institutu
urađen vanredni stručni nadzor.
- Ne mogu da kažem kakav je rezultat, ali mogu da nagovestim da će on biti
argumentovan i smirujući - rekao je dr Dušan Mileusnić, zamenik direktora
Instituta. - Pregledan je veliki broj istorija bolesti, pa indikacije,
dijagnoze, prepisane i date terapije...
Imenova je šestočlana komisija za spoljnu proveru kvaliteta stručnog rada koju
čine renomirani stručnjaci - pedijatrijski onkolog, klinički farmakolog, dvoje
specijalista internista iz Novog Sada i profesor dijagnostičar iz Kliničkog
centra Srbije.
Prema rečima doktora Mileusnića, prošlog četvrtka Kolegijum Instituta je sam
inicirao vanredni stručni nadzor, kako bi se proverio kvalitet rada pojedinih
klinika, koje su pominjane u medijima u negativnom kontekstu.
Ministarstvo zdravlja prvo će dobiti izveštaj komisije.

Antrfile : SMEŠTAJ

DIREKTOR Instituta prof. dr Nenad Borojević od juče se nalazi u pritvorskoj
jedinici Specijalnog suda u Beogradu. Novi smeštaj usledio je na njegov i
zahtev advokata, zbog loših uslova u Centralnom zatvoru. Prema rečima Marka
Kastratovića, Borojevićevog advokata, uskoro će biti saslušanje svedoka i
veštačenje.

STRANICE

KRIVIČNA prijava protiv osumnjičene grupe napisana je na oko 500 strana.
Pozamašan broj strana ima i zahtev za sprovođenje istrage, zbog čega su
osumnjičene ispitivala dvojica sudija.

NASTAVAK

MINISTAR policije Ivica Dačić izjavio je da MUP nastavlja akcije u borbi protiv
korupcije u raznim oblastima društva i ponovio da akcija "Kraba" nije završena.
Dačić je rekao i da policija nastavlja akciju "Kraba" i da joj je u interesu da
taj slučaj rasvetli do kraja.


============================




Datum : 6.7.2010
Novina : Blic
Strana : 4
Autor : NEMANJA NENADIĆ
Tema : Aktivnosti i komentari, Nemanja Nenadić, Transparentnost Srbija
Najava : NE
Žanr : Komentar
Ocena : Neutralna



POVLAČENJE

gost komentator

Nemanja Nenadić Transparentnost Srbija

Često me pitaju novinari ili stranci da ocenim rad vlasti u Srbiji u borbi
protiv korupcije. Naravno, najlakše je reći da ne rade dobro, ali od takvih
ocena nema koristi mnogo je bolje videti kako stoje stvari na konkretnijem
nivou.
Uzmimo na primer odnos Vlade i skupštinske većine prema nezavisnim telima u
izradi zakona. Pre nekoliko dana je Vlada na telefonskoj sednici usvojila radi
što hitnijeg usvajanja, a na drugoj povukla predlog izmena i dopuna Zakona o
Agenciji za borbu protiv korupcije. Predstavnici Agencije kažu da je predlog
formulisan bez konsultacija sa njima. Ako je tako, to je loše, šta god u
izmenama pisalo.
Okolnost da članovi Vlade u petak smatraju da se izmene moraju usvojiti odmah
bez konsultacija sa Agencijom, bez javne rasprave, a da u ponedeljak potpuno
promene mišljenje, povuku predlog i počnu konsultacije može se tumačiti kao
pobeda, ali je samo po sebi razlog za zabrinutost. Da može da se radi i
drugačije, svedoči slučaj poslednjih izmena Zakona o slobodnom pristupu
informacijama, koje su bile od početka usaglašene sa poverenikom za pristup
informacijama od javnog značaja.
Svima je očigledno da vlast treba da se konsultuje makar sa nezavisnim
institucijama, ako već neće sa nama običnim smrtnicima, pre nego što izmeni
zakone koje ove institucije primenjuju, ali to nikako ne znači da je obaveza
saradnje ograničena na te propise. Naprotiv, ovi organi imaju pravo, a po mom
mišljenju i obavezu, da prate i sve druge propise koji su bitni za oblast
njihovoga rada, da predlažu izmenu ili donošenje novih tamo gde je to potrebno,
a vlast treba da te predloge uzme u obzir kada kreira konačna rešenja. Vlada bi
još bolje postupila kada bi zatražila mišljenje Antikorupcijske agencije,
poverenika za informacije i zaštitnika građana o svim predlozima zakona, jer se
u njima redovno nalaze diskreciona ovlašćenja organa i službenika kao mogući
izvor korupcije, uređuje javnost postupanja državnih organa i ostvarivanje
ljudskih prava ili rad uprave.

Antrfile :

============================




Datum : 6.7.2010
Novina : Blic
Strana : 5
Autor : NN
Tema : Transparentnost Srbija, Vladimir Goati
Najava : NE
Žanr : Izjava
Ocena : Neutralna



MARGINALIZUJU AGENCIJU

goati

Vladimir Goati, predsednik "Transparentnosti Srbija", izjavio je da ima utisak
da vlasti pokušavaju da marginalizuju Agenciju za borbu protiv korupcije i da
se to najbolje vidi na primeru nepoštovanja odredbe o zabrani akumulacije
funkcija.

Antrfile :

============================




Datum : 6.7.2010
Novina : Dnevnik
Strana : 3
Autor : NN
Tema : Aktivnosti i komentari, Nemanja Nenadić, Slučajevi korupcije i borbe
protiv korupcije, Transparentnost Srbija, Vladimir Goati
Najava : NE
Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna



ZUBIMA I NOKTIMA BRANE FUNKCIJE

DRŽAVA MARGINALIZUJE AGENCIJU ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE

Predsednik nevladine organizacije „Transparentnost Srbija“ Vladimir Goati
izjavio je juče da ima utisak da vlasti pokušavaju da marginalizuju Agenciju za
borbu protiv korupcije i da se to najbolje vidi na primeru nepoš tovanja
odredbe o zabrani akumulacije funkcija. Na konferenciji za novinare u Beogradu,
Goati je rekao da ne može da kaže da li se radi o smišljenom ili sporadičnom
otporu, ali da nekoliko stvari dokazuju da se ide u tom pravcu i da se pojedini
zvaničnici „zubima i noktima drže za svoje funkcije“.
Po njegovoj oceni, Agencija za borbu protiv korupcije se „zamerila“ vlastima
zbog namere da spreči akumulaciju, pre svega, izvršnih i zakonodavnih funkcija.
Zabrana takve akumulacije, naglasio je Goati, jeste temeljni princip svih
demokratskih društava. On je kao primer za odnos vlasti naveo predlaganje, pa
povlač enje iz skupštinske procedure izmena zakona koje bi ukinule obavezu da
se funkcioneri odluče koju će funkciju zadržati, zatim odluku Ustavnog suda o
suspenziji te obaveze, kao i ranije tumačenje Ministarstva pravde po kojem
funkcioneri nisu obavezni da to urade, već da mogu zatražiti mišljenje Agencije.
Goati je kazao da u izmenama, koje su iz skupštinske procedure povuč ene 28.
juna, ima dosta tehničkih poboljšanja, ali da je sporno brisanje člana 82, na
osnovu kojeg je Agencija tražila da se funkcioneri odreknu viška funkcija. Po
tom članu je funkcioner koji obavlja više javnih funkcija na dan početka
primene zakona, dužan da se u roku od 90 dana izjasni o tome koju će zadržati.
„To je pokuš aj da se Agencija marginalizuje“, rekao je Goati, i dodao da se
može zaključiti da „ispod mirne površine političkog života postoje sukobi i
različite opcije“ i da je očigledno da je pokuš aj Agencije da „raskrsti“ s
nagomilavanjem zakonodavnih i izvršnih funkcija naišlo na jak otpor. „Sudbina
Agencije u narednom periodu zavisiće od toga da li će Vlada biti ledolomac koji
će Agenciji omogućiti da radi svoj posao ili će joj razni organi otežavati
posao i terati je da stoji u mestu“, rekao je Goati.
Govoreći o opštoj situaciji u oblasti borbe protiv korupcije, Goati je kazao da
u toj borbi „nije došlo do odlučujućeg proboja“ i da se ona uglavnom vodi na
lokalnom nivou, dok su viši društveni slojevi i dalje van domašaja. Goati je
posebno pohvalio Ministarstvo unutrašnjih poslova koje, po njegovoj oceni,
pokazuje natprosečan nivo aktivizma i uspeha u borbi protiv korupcije.

Antrfile : Poslovnik „sumnjivo hitan“

Programski direktor „Transparentnosti“ Nemanja Nenadić rekao je da mu je
„sumnjiva hitnost“ kojom vladajuća koalicija želi da izmeni Poslovnik Skupštine
Srbije i ocenio da taj dokument nije samo interna stvar kojom poslanici uređuju
međusobne odnose već je važniji i od nekih zakona, zbog čega bi parlament
trebalo da se konsultuje i s nekim od nezavisnih tela i organizacija. Nenadić
je ocenio da izmene Poslovnika treba da obezbede veću javnost rada parlamenta,
pre svega u oblasti sadržine amandmana, ali i da promene odnos prema građanima
kada je u pitanju narodna inicijativa jer se nikada nije desilo da Skupština
raspravlja o nekom zakonu koji su predložili građani, iako su oni stizali u
parlament.

============================




Datum : 6.7.2010
Novina : Kurir
Strana : 4
Autor : S. M.
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije, Transparentnost Srbija,
Vladimir Goati
Najava : NE
Žanr : Izjava
Ocena : Neutralna



MARGINALIZOVANJE AGENCIJE

Vladimir Goati

BEOGRAD - Vlast marginalizuje Agenciju za borbu protiv korupcije, tvrdi
predsednik Transparentnosti Srbija Vladimir Goati. On je juče izjavio da Vlada
na sve načine pokušava da blokira rad antikorupcijske agencije predlozima koje
šalje u skupštinsku proceduru.
- Upućivanje u skupštinsku proceduru, a potom i povlačenje izmena i dopuna
Zakona o Agenciji bez konsultacija sa tom institucijom predstavlja pokušaj
njenog marginalizovanja. Povlačenje spornog člana 82, u kome je Agencija
tražila da se funkcioneri odreknu više funkcija, krajnje je problematično -
smatra Goati.

Antrfile :