Joomla 3.2 Template by Justhost Complaints

Mediji o korupciji


Datum : 8.7.2010
Novina : Dnevnik
Strana : 2
Autor : NN
Tema : Aktivnosti i komentari, Pristup informacijama o finansiranju političkih partija, Transparentnost Srbija
Najava : NE Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna

BIĆE UKINUT LIMIT ZA NOVCE IZ PRIVATNIH IZVORA
RASPRAVA O NOVOM ZAKONU O FINANSIRANjU POLITIČKIH STRANAKA
Programski direktor CeSID-a Đorđe Vuković izjavio je juče da će novim zakonom o finansiranju političkih stranaka biti ukinut ukupan limit za količinu para koje se mogu prikupiti iz privatnih izvora. Partije će moći na pravi način da obave izbornu kampanju i neće, kao do sada, imati mogućnost prikupljanja relativno malih svota, nego realnog obima potrebnog za izbornu kampanju, ali će postojati individualni limiti, koji su vezani za fizička i pravna lica, rekao je Vuković RTS-u. On je istakao da je novi zakon još u radnoj verziji i da se prilikom izrade vodilo računa o tri načela – liberalizaciji, odnosno ukidanju limita koji su stranke sprečavale da posluju regularno, transparentnosti ili javnosti tokova novca u politici i pojačanoj kontroli. Po Vukovićevim rečima, namera je da se omoguće jasne nadležnosti odgovarajućih tela u procesu kontrole finansiranja političkih stranaka i pronađu dovoljne količine novca da bi se taj posao obavio na pravi način. Vuković je naveo da su za nepoš tovanje zakona predviđene i različite kazne, među kojima je i mogućnost da sud, ako se utvrdi ozbiljniji prekršaj, odredi koja količina para iz javnih izvora će biti uskraćena u procesu finansiranja političkih stranaka. Podsetivši na to da su usvojeni zakoni o političkim strankama i o biračkom spisku, Vuković je rekao da bi preostali propisi – zakon o lokalnim izborima i o državnoj izbornoj komisiji – trebalo da predstavljaju plod dogovora političkih stranaka vladajuće koalicije. Od donoš enja zakona o izboru narodnih poslanika odustalo se verovatno zbog nedostatka političke volje, smatra Vuković. Radnu grupu za izradu zakona o finansiranju političkih stranaka činili su predstavnici tri ministarstva, "Transparentnosti Srbija" i CeSID-a. Predsedniik Socijalističke partije Srbije Ivica Dačić izjavio je juče da ta stranka nije kočila donošenje nijednog zakona koji se odnosi na reformu političkog sistema, ali da je protiv toga da se "kao vrhunac reforme predlažu rešenja koja su postojala devedesetih godina prošlog veka". – Reforma sistema može biti dobra i loša, mi smo za reforme nabolje, a ako neko misli da je reforma sistema prelazak na većinski izborni sistem, ja sam protiv, jer je opozicija devedesetih godina organizovala proteste protiv takvog sistema – rekao je Dačić novinarima u pauzi konferencije "Oduzimanje imovinske koristi stečene krivičnim delom", koja se održava u beogradskom hotelu "Kontinental". Dačić, koji je zamenik premijera Srbije i ministar policije, podvukao je da želi reformu politič kog sistema, ali da to "ne znači da je svaki predlog idealan i da je predlog nabolje". – Što smo 15 godina izgubili boreći se protiv većinskog izbornog sistema da bismo se sada vratili u njega ? – upitao je Dačić. SPS, po njegovim rečima, nije kočio donošenje nijednog zakona koji se odnosi na reformu politič kog sistema. On je dodao da nije ni protiv toga da u Republič koj izbornoj komisiji ne bude predstavnika stranaka, ali da smatra da nijedna opoziciona stranka na to neće pristati jer će smatrati da će komisiju činiti samo ljudi iz vlasti. Lider socijalista je naveo da je ta stranka spremna da razgovora o kombinovanom sistemu na lokalnom nivou, i istakao da je problem u tome što on ne odgovara strankama u predizbornim koalicijama.
Antrfile : Postoji konsenzus
– Zakon o finansiranju političkih stranaka naći će se na jesen na dnevnom redu zasedanja Skupštine Srbije – izjavila je juče ministarka pravde Srbije Snežana Malović novinarima u Beogradu u pauzi skupa "Oduzimanje imovine stečene krivičnim delom". – Postoji konsenzus političkih stranaka o tom zakonu i njegova radna verzija će ukoro biti objavljena.
============================


Datum : 8.7.2010
Novina : Dnevnik
Strana : 2
Autor : S. N.
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE Žanr : Izjava
Ocena : Neutralna

DVOSTRUKE FUNKCIJE SE JOŠ KRČKAJU
AGENCIJA ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE
Odbor Agencije za borbu protiv korupcije juče je razmatrao tekst izmene zakona o toj agenciji, koji je dugo u žiži javnosti zbog polemike oko dvostrukih funkcija javnih funkcionera. Ustavni sud je praktič no dao zeleno svetlo takvom dupliranju za one funkcionere koji su na dve fotelje seli pre 2010. godine, stavljajući privremeno van snage član 82 tog zakona. Po nekim najavama, zakon se sada kroji tako da će ti funkcioneri moći da traže saglasnost Agencije za ostanak na dve funkcije. U Agenciji su našem listu potvrdili da je njihov odbor juče razmatrao jednu radnu verziju teksta izmena zakona, ali za sada ne žele da iznose detalje. – Svoju odluku Agencija je donela. Dalje ćemo tekst proslediti radnoj grupi za izradu izmena Zakona o borbi protiv korupcije – kazala je portparolka Agencije Aleksandra Kostić. Ona nije želela da potvrdi ni da demantuje izjavu državnog sekretara u Ministarstvu pravde Slobodana Homena, koji je najavio brzo ubacivanje tih zakonskih izmena u proceduru, kao i da bi se pred parlamentom mogle naći 12. jula ako Agencija da svoju saglasnost na tekst.
Antrfile :
============================


Datum : 8.7.2010
Novina : Večernje Novosti
Strana : 3
Autor : S. S. R. - D. R.
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije, Sukob javnog i privatnog interesa
Najava : NE Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna

VLAST NA PAPIRU
SVI POSLANICI PODNELI OSTAVKE U UPRAVAMA JAVNIH PREDUZEĆA
Imovinske karte menjaju se kada Agencija dobije dokaze
POSLANICI vladajuće koalicije podneli su ostavke na članstva u upravnim odborima javnih preduzeća, iako se mnogima u imovinskim kartama na sajtu Agencije za borbu protiv korupcije i dalje vodi da obavljaju ove poslove, kao i da su za njih plaćeni. Povlačenjem iz UO izbeći će kazne koje sleduju za sukob interesa. Mada je pre nekoliko dana poslanik DS Dragoljub Mićunović izjavio da je njegova stranka odlučila da ”nijedan njen poslanik ne može biti u UO JP, a da nikome od njihovih partnera to nije palo na pamet da uradi”, ”Novostima” je više partija potvrdilo da su preduzeli iste mere. Tako, na primer, u G 17, navode da su njihovi predstavnici u parlamentu Simo Vuković, Šerif Hamzagić i Vladimir Ilić napustili upravne odbore. - Trideset funkcionera je još po starom zakonu podnelo ostavku - kaže za ”Novosti” Željko Ivanji iz G 17. - Ne znam zašto na sajtu i dalje stoji da su naši poslanici u UO, kada je o njihovim ostavkama obaveštena i Agencija. Direktorka Agencije Zorana Marković kaže da postoji mogućnost da na sajtu nisu izmenjeni neki podaci, ali nam kaže da se to radi tek kada poslanici prilože i dokaz da više ne sede u UO. I u PUPS tvrde da je njihov poslanik Đuro Perić napustio mesto predsednika UO PIO. - Na njegovo mesto već je postavljen drugi čovek - kaže nam Momo Čolaković, šef poslaničke grupe PUPS. DS je, prema rečima Nenada Konstatinovića, vodila računa još prilikom izbora poslanika, pa im je rečeno da ne preuzimaju funkcije članova UO javnih preduzeća: - Maja Laušević podnela je ostavku na mesto člana privremenog pokrajinskog UO za socijalnu zaštitu još u januaru, a na sajtu piše da je član. Iako su političari potrčali da podnesu ostavke, Zorana Marković tvrdi da nema automatizma i da se sukob interesa određuje od slučaja do slučaja. Sve zavisi, objašnjava, da li je poslanik na stalnom radu u parlamentu, dok, recimo, UO na lokalnom nivou i ne mora da bude sukob interesa. Ona kaže da često samo izgleda da je neko u sukobu, ali da i takav utisak narušava integritet funkcije. Zbog toga su, očigledno, političari procenili da je bolje da ne dovode u pitanje poverenje građana i odlučili se za ostavke.
Antrfile : PROSEK 20.000
U imovinskim kartama piše i da su članovi upravnih odbora predsednik LSV Nenad Čanak u UO JP ”Vojvodina šume”, Janko Veselinović (DS) U JKP ”Put” Novi Sad... Pored podataka o članstvu stoje i mesečne naknade koje su u proseku 20.000 dinara.
============================


Datum : 8.7.2010
Novina : Blic
Strana : 4
Autor : M. M.
Tema : Pristup informacijama o finansiranju političkih partija
Najava : NE Žanr : Vest
Ocena : Neutralna

OZBILJNA KONTROLA FINANSIRANJA STRANAKA TEK SREDINOM DECENIJE
reč plus
Đorđe Vuković izvršni direktor CeSID
Zakon o finansiranju političkih stranaka naći će se na jesen na dnevnom redu zasedanja Skupštine Srbije, izjavila je Snežana Malović, ministarka pravde. Ministarka kaže da postoji konsenzus o tom zakonu i da će njegova radna verzija uskoro biti objavljena. Najveća novina ovog zakona je to što novi zakon ne ograničava broj donatora koji će moći da finansiraju političke kampanje, mada će i dalje biti ograničena visina pojedinačnih priloga, kaže za „Blic“ Đorđe Vuković, programski direktor CeSID. Međutim, prema njegovim rečima, jedna od ključnih stvari biće kontrola finansiranja političkih partija koju će po prvi put raditi Agencija za borbu protiv korupcije. - Ozbiljnu kontrolu do sada nismo imali, a rezultate treba očekivati tek sredinom ove decenije, jer će ljudima iz Agencije biti potrebno jedno vreme da uđu u taj proces - ocenjuje Vuković.
Antrfile :
============================


Datum : 8.7.2010
Novina : Kurir
Strana : 11
Autor : J. S.
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna

SBPOK PROVERAVA 10 KLINIKA!
BEOGRAD - Na spisku za proveru zloupotreba u sistemu zdravstva nalazi se čak 10 srpskih klinika, saznaje Kurir! Iako je hapšenje direktora Instituta za radiologiju i onkologiju Nenada Borojevića otvorilo pitanje malverzacija pri nabavkama citostatika za klinike, kako Kurir nezvanično saznaje od izvora bliskih istrazi, na proveri su i institucije koje pacijentima pružaju druge vrste zdravstvenih usluga. - Najveći broj klinika koje se trenutno proveravaju nalazi se u Beogradu. Ipak, ni ostatak Srbije nije pošteđen istrage o malverzacijama koje su se događale na klinikama. Akcenat jeste na onim ustanovama koje se bave onkologijom i radiologijom, ali se istraga sprovodi i u drugim klinikama koje koriste citostatike u lečenju nekih autoimunih bolesti - kaže izvor Kurira iz istrage, ne želeći da otkriva više detalja iz policijske istrage koja je u toku. Pod lupom operativaca beogradske policije, kako je Kurir pisao, našao se i Institut za radiologiju i onkologiju Sremska Kamenica. Ova klinika već je bila u središtu afere navodnih zloupotreba u lečenju pacijenata, zbog čega je tamo poslata tročlana komisija koja je trebalo da ispita te navode. Interesantno je, podsetimo, da su njeni članovi bili i nedavno uhapšeni doktor Borojević i njegov zamenik Zoran Tomašević.
Antrfile :
============================


Datum : 8.7.2010
Novina : Kurir
Strana : 4
Autor : NN
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE Žanr : Vest
Ocena : Neutralna

PRIHVAĆEN NACRT IZMENA ZAKONA
Odbor Agencije
BEOGRAD - Odbor Agencije za borbu protiv korupcije prihvatio je juče tekst nacrta izmena Zakona o borbi protiv korupcije koji je predložila radna grupa, a koji će Vlada po hitnom postupku predložiti parlamentu na usvajanje. Predsednik Odbora Agencije Čedomir Čupić rekao je agenciji Beta da su na sednici razmatrane odredbe koje mogu da poboljšaju borbu protiv korupcije, kao i one koje treba da otklone tehničke nedostatke.
Antrfile :
============================


Datum : 8.7.2010
Novina : Pravda
Strana : 5
Autor : NN
Tema : Pristup informacijama o finansiranju političkih partija
Najava : NE Žanr : Vest
Ocena : Neutralna

ZAKON O STRANKAMA NA JESEN
Zakon o finansiranju političkih stranaka naći će se na jesen na dnevnom redu zasedanja Skupštine Srbije, izjavila je ministarka pravde Snežna Malović. - Postoji konsenzus stranaka o tom zakonu i njegova radna verzija će uskoro biti objavlje na - rekla je Malovićeva.
Antrfile :
============================


Datum : 8.7.2010
Novina : Ekonomist
Strana : 14
Autor : SNEŽANA KRIVOKAPIĆ
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : DA Žanr : Intervju
Ocena : Neutralna

NE MOGU NAM ZABRANITI DA IZNOSIMO PROFIT
Ćel Morten Jonsen, predsednik Saveta stranih investitora (FIC)
Nadam se da je predsednik govorio o tome da treba da se oporezuju ljudi, odnosno kompanije koje zarađuju više bilo da su to tajkuni ili bolje plaćeni pojedinci. Ne može se stranim kompanijama u krizi reći da ne iznose dividende iz zemlje. Njihovo poslovanje se ureduje zakonima i poreskom politikom. Naša su vrata otvorena za saradnju sa svim poslovnim udruženjima u zemlji.
Uprkos brojnim prozivkama i optužbama s ove i one strane koje se poslednjih nedelja čuju povodom povlačenja nemačke kompanije Waz iz Srbije, predsednik Saveta stranih investitora (Foreign Investors Council FIC) u Srbiji Ćel Morten Jonsen smatra da je srpska vlada došla do faze kad može da istrpi konstruktivnu kritiku. „Svi legitimni investitori moraju biti dobrodošli, bilo da je reč o Norveškoj ili Srbiji i mislim da ovde jeste tako. Srbija je otvorena za investiranje, vi ne štitite ekonomiju ili njene delove kao neke druge zemlje, vi ste otvoreniji od mnogih", obrazlaže on baš negde u vreme drugog rođendana kabineta koji je sastavio premijer Mirko Cvetković. „Srbija ima dobru vladu koja je imala dobar odgovor na krizu. Videli smo na primerima drugih zemalja kakve mogu biti posledice. To jeste plus, međutim, Savet stranih investitora nikada neće biti u potpunosti zadovoljan saradnjom", dodaje naš sagovornik koji je i direktor kompanije Telenor u Srbiji.
€: Zašto je FIC odbio da učestvuje na trojnom sastanku između vlade, privrednika i sindikata?
Ćel Morten Jonsen: To su za nas bili pregovori između nekoliko strana srpske ekonomije i osećali smo da se to ne uklapa u naš mandat. Sa domaćim preduzećima imamo dosta dodirnih tačaka, tako da su naša vrata otvorena za saradnju i sa Srpskom asocijacijom menadžera (SAM), klubom Privrednik, PKS, Američkom privrednom komorom (AmCham) i sa svim ostalim poslovnim udruženjima. Diskusija o kolektivnom ugovoru dovela je do toga da su druge organizacije osetile da je prirodno za njih da povedu dijalog sa sindikatima. Mi smo mislili da to ide predaleko da bismo bili deo pregovora. Ali sa stanovišta kompanija članica (FIC), neke imaju individualnog interesa da učestvuju u ovom dijalogu, što i čine.
€: Šta mislite o predlogu čelnih ljudi kluba Privrednik i Udruženja korporativnih direktora da se kurs uskladuje sa inflacijom?
Ć. M. Jonsen: Ne volim da komentarišem pozicije drugih organizacija, ali kada delimo stavove o nekim temama, onda zajednički delujemo. Mislim da je pitanje kursa vrlo komplikovano, jer je dosta prednosti i mana oba režima, fiksnog i fluktuirajućeg. Recimo, ako bi Srbija fiksirala evro na 93 dinara, koliko je on vredeo kad sam ja u martu došao u zemlju, postoji opravdan rizik da bi NBS u tom slučaju potrošila sve svoje rezerve da bi odbranila kurs na tom nivou. Lično, sumnjam da je takav pristup izvodljiv, jer vrednost domaće valute zavisi od dosta spoljnih faktora. Imamo grčku i krizu u Dubaiju, takozvane PIIGS zemlje sa svojim problemima. S druge strane, plivajući kurs stimuliše srpske izvoznike tako da oni budu konkurentniji na međunarodnom tržištu. Nedostaci takvog režima na koje ukazuju zagovornici ideje predvidljivog kursa jesu da svako ko ulaže u Srbiju ne samo da ima visoke kamate na zajmove nego i depresijaciju, što znači da mu je vrlo teško da vrati investiciju. Nisam siguran da bi devizne rezerve mogle da izbalansiraju ovu situaciju.
€: Da li strani investitori računaju sa gubitkom na kursu kad ulaze u zemlju?
C. M. Jonsen: Mislim da ne računaju takav gubitak u poslovne planove, ali na njega računaju kroz višu premiju rizika zemlje i tfoškove kapitala. Strani investitori znaju da je reč o plivajućem kursu, koji ima „ambiciju" da postane stabilan koliko god je to moguće. Pretpostavljam da sada većina investitora povećava svoje premije rizika za Srbiju, jer to čine i u drugim zemljama pošto je neizvesnost i ranjivost tržišta veća u krizi. Svi ulagači strože preispituju svoje odluke nego pre dve godine.
€: Može li Srbija da se takmiči sa mnogo privlačnijim zemljama za ulaganje?
Ć. M. Jonsen: Suština privlačenja investicija je u konzistentnom odnosu prema njima. To znači pojednostavljivanje procedura, olakšavanje svakodnevnog poslovnog života ne samo za velike, nego i za male i srednje kompanije. To znači predvidljivost, jer mali investitori nemaju ni vremena ni novca da se izbore za svoje interese poput velikih. Te manje investitore je lako potceniti u trci za krupnijim. Dobro je da na tržište ulaze i manji ulagači sa po milion ili desetak miliona evra jer oni donose različite vrste poslovnih znanja i veština. Zato je kontinuitet važan jer donosi jasne i jednake uslove za sve.
€: Da li je odnos prema stranim investitorima konzistentan? Jedni su poželjni i ministar ekonomije ih poziva da ulažu, daje im olakšice, za druge govore da je bolje da odu pošto „pričaju ružno o Srbiji"?
Ć. M. Jonsen: Ne znam celu pozadinu niti okolnosti pod kojima je ministar tako reagovao pa ne bih to ni komentarisao. Prilično sam siguran da on ne pravi razliku između investitora po tome odakle oni dolaze. Srpska vlada je došla do faze kad može da istrpi konstruktivnu kritiku. Uvek je na pojedincima da odluče šta je konstruktivno, a šta nije.
€: Kakvu poruku šalje ostalim investitorima, odnosno kako je oni shvataju?
Ć. M. Jonsen: Svi legitimni investitori moraju biti dobrodošli, bilo da je reč o Norveškoj ili Srbiji i mislim da ovde jeste tako. Srbija je otvorena za investiranje, vi ne štitite ekonomiju ili njene delove kao neke druge zemlje, vi ste otvoreniji od mnogih.
€: Kako shvatate poruku predsednika o nepristojno bogatima i da bi oni treba da budu ekonomske patriote?
Ć. M. Jonsen: Na mnoge načine se može uzeti novac od bogatijih kako bi se zaštitile siromašnije grupe društva. U tom smislu je normalno da prikupljanje poreza bude takvo da se više ubire od onih koji imaju više kako bi se rasporedilo za one koji imaju manje ili ništa. I u svetlu ovoga vidim i primedbu Predsednika da oni koji imaju više treba i da doprinesu više da bi zaštiti siromašnije.
€: Pribojavate li se da bi od vas mogao da traži nešto slično, recimo da u krizi ne iznosite profit i dividende iz zemlje?
Ć. M. Jonsen: Ne može se tako obraćati stranim kompanijama. Njihovo poslovanje se uređuje zakonima i poreskom politikom. Vlada nam kroz prikupljanje novih poreza za šume, navodnjavanje i upotrebu mobilnog telefona poručuje da je državi potrebno više novca za finansiranje budžeta. Savet stranih investitora (FIC) se usprotivio takvim inicijativama, jer porez treba generalno da se prikuplja, a na vladi je da taj novac posle distribuira.
€: Da li to isto važi i za domaće, tajkunske kompanije, da plaćaju veće poreze, ne da grade mostove?
Ć. M. Jonsen: Nadam se da je predsednik govorio o tome da treba da se oporezuju ljudi, odnosno kompanije koje zarađuju više bilo da su to tajkuni ili bolje plaćeni pojedinci tako da država može da zaštiti bazu društva. Svaka firma koja je registrovana u Srbiji posluje po domaćim zakonima i plaća poreze onako kako je to propisima regulisano. Izvan zemlje je njihovo poslovanje regulisano drugim propisima.
€: Zašto vam onda smetaju posebni porezi, zar to nije način da se uzme od bogjatijih i preraspodeli za siromašnije?
Ć. M. Jonsen: Pitanje je koliko su kompanije uložile da bi došle do pozicije da prave profit. Kad se istovremeno promene uslovi na tržištu zbog krize i poreska politika postane rigidnija, onda, kao što je nekoliko investitora to već uradilo, moraju da se otpišu ulaganja. U tom slučaju je teško opravdati ulaganje u Srbiju. A svakako da je politička odluka hoće li država više da štedi ili više da ubira kroz poreze.
€: Svoje zamerke na prilike u domaćoj ekonomiji, FIC artikuliše u Beloj knjizi? Čita li se ona u Vladi?
Ć. M. Jonsen: Nadamo se da će još više predloga biti prihvaćeno jer je Bela knjiga glas privrede koja ukazuje na poteškoće sa kojima se suočava u svakodnevnom biznisu.
€: Treba li taj glas da bude jači?
Ć. M. Jonsen: Mi nismo najglasniji, pošto smatramo da je bolje biti konstruktivan u kontinuitetu. Sasvim je izvesno da bih voleo da se prihvata više naših predloga. Možemo odabrati da iznova i iznova šaljemo poruke na ovaj način, što ponekad ispadne prilično dobro jer ljudi rade iza scene, van očiju javnosti, na ekspertskom nivou. S druge strane, možemo glasnije da se žalimo Vladi, ali ja oklevam da se obraćamo na taj način. Pogotovo što postoji napredak tokom godine. Ne želim nikoga da branim, ali upravljanje državom u ovakvim okolnostima nije nimalo lako. Svakodnevno se čuje stotine glasova koji viču, hiljade i hiljade ljudi koji traže pažnju. Mi zato moramo da odaberemo koje to ključne poruke treba da dopru do donosioca odluka, inače samo pravimo još veću buku.
€: Da li je teško dod do ljudi iz vlasti?
Ć. M. Jonsen: Njihovi su planovi dnevnih obaveza ispunjeni od ujutru do uveče. Sve i da žele da razmotre naše sugestije, koliko zapravo imaju vremena? Mnogo je bitnije da dijalog funkcioniše odozdo nagore, preko naših odbora i administracije na „podministarskom" nivou, pošto su to ljudi koji suštinski i u detalje poznaju probleme sa kojima se suočavamo u poslu.
€: Jeste li zadovoljni tim dijalogom?
Ć. M. Jonsen: Ne. Niti ćemo ikad biti. Zajedno radimo sa Američkom privrednom komorom i mislim da je važno da udruženja poput naših sarađuju. U okviru projekta sveobuhvatne reforme propisa, usvojena je 51 od 132 preporuke za ukidanje nepotrebnih propisa, što je napredak. Ja bih više voleo da je giljotina propisa sprovedena u potpunosti, ali uvek se može reći da je čaša polupuna ili poluprazna. Mogli smo da ukinemo svega deset, a da izgleda kao da smo imali uspešne sastanke sa Vladom. Tako da, budimo sretni što je urađeno i ovoliko i učinimo sve da preostali 81 propis budu što brže ukinuti.
€: Pominjete AmCham. Opet se poslovna udruženja dele na domaća i strana?
Ć. M. Jonsen: Prošle nedelje sam ručao sa predsednikom Srpske asocijacije menadžera i sa predsednikom kluba Privrednik.
€:Imate li zajedničke interese i kad ćete zajedno istupiti javno?
Ć. M. Jonsen: Ako postoji inicijativa koju treba zajednički pogurati sa jednom ili obe ove organizacije i ako je istovremeno to u interesu naših članova, onda nema problema da tako i bude, jer poštujemo obe ove organizacije. Zasad nismo pokrenuli konkretne inicijative i verovatno bi trebalo da imamo aktivniji dijalog sa domaćim poslovnim udruženjima. Svi privrednici žele da se ne čeka dve godine da se dobije dozvola za izgradnju fabrike, svi žele da poreska politika bude pojednostavljena, da su regulatorni organi i pravni okvir takvi da možemo da očekujemo fer uslove poslovanja. Stotine je dodirnih tačaka.
€: Stiče se utisak da to o čemu vi govorite za njih nisu tekući problemi. Oni traže razvojnu banku, jeftinije kreditiranje, fiksni kurs?
Ć. M. Jonsen: U svakoj zemlji privrednici imaju zahteve, i sa vladama raspravljaju o tim temama, to je potpuno normalno, jer nigde sistem ne funkcioniše kao podmazan niti se svi problemi reše kad ljudi sednu za sto. Nije problem da poslovna udruženja imaju svoje, zasebne predloge i da se nademo oko zajedničkih. Ako neće da posvete vreme onome što je nama bitno i to je fer, to je njihov izbor ili obrnuto.
€: Da li je najavljena poreska reforma, povećanje stope PDVa, smanjenje poreza na rad, primereno privredi?
Ć. M. Jonsen: Različiti su njeni efekti na različite industrije. Uvek će biti onih koji su zadovoljni i onih koji nisu. Sa aspekta ukupne ekonomije, teoretski podizanjem stope PDVa, dolazi do više poslovanja u sivoj ekonomiji. Niže oporezivanje zarada, opet u teoriji, stimuliše zapošljavanje. Nisam siguran da će biti bilo kakvih drastičnih promena sa ovom reformom.
€: Koji su načini za podizanje konkurentnosti privrede?
Ć. M. Jonsen: Lično, ubeđen sam da bogatstvo zemlje direktno ima veze sa obrazovanjem nacije. Ako ima više ulaganja u oblasti istraživanja i razvoja ili ako je generalno produktivnost veća, onda je zemlja bogatija, jer to znači veće plate i produktivnost. Dobar obrazovni sistem će zadržati kadar u zemlji, što je čini atraktivnijom za ulaganja. To je pak dugoročan proces ali političari to treba da imaju u vidu.
€:Da li je i u kojem iznosu došlo do obmutog procesa, koliko je novca povučeno iz zemlje?
Ć. M. Jonsen: Osim dividendi, što je legitimno, investitori ne povlače novac iz zemlje. S druge strane, na finansijskom tržištu gde se trguje valutama je, između ostalog i zbog grčke krize došlo do povlačenja novca. Ja nemam drugo objašnjenje zašto je dinar oslabio, a da to nije prouzrokovano kretanjima na međunarodnom tržištu.
€: Osim tog, koji su efekti prelivanja grčke krize?
Ć. M. Jonsen: U Evropi države manje troše iz budžeta. Uvek kad se spusti javna potrošnja, efekat na privredu bude multiplikovan, što će ograničiti oporavak ekonomija. Na Srbiju očigledno ima uticaja ako se njena izvozna tržišta oporavljaju sporije. Pored toga, kad investitori opet steknu poverenje, biće slobodniji da ponovo ulažu.
Antrfile : Može i bez korupcije
€: Da li se nivo korupcije u zemlji smanjuje ili povećava? Može li se voditi posao bez korupcije?
C. M. Jonsen: Ako strani investitori govore o integritetu i krenu da koriste koruptivne metode, to je još gore nego da to rade domaći. Većina stranih investitora nema nimalo tolerancije za koruptivne metode i smesta će otpustiti svakog svog zaposlenog koji se tako ponaša. Kad Ijudi dosta govore o korupciji, makar i bez dokaza, onda je to očigledno problem. Sa njom se može jedino sistematski obračunati, kad se uhapse Ijudi na odgovornim pozicijama i kad ostanu bez posla. Korupcija je sramotna sistematska krađa običnih ljudi.
€: Da li su političke stranke tražile da ih finansirate kako biste dobili protivusluge?
C. M. Jonsen: Ne. Postoje glasine, ali zvanično nisam upoznat s tim da ljudi dobijaju konkretne zahteve od konkretnih stranaka. Nadam se da strane kompanije shvataju da je trošenje para za finansiranje stranaka zapravo ozbiljno kršenje demokratskog poretka jedne zemlje, zbog čega mogu i treba da budu kažnjeni.
============================


Datum : 8.7.2010
Novina : Ekonomist
Strana : 18
Autor : KATARINA MARKOVIĆ
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE Žanr : Rubrika – tema
Ocena : Neutralna

I PO BABU I PO STRIČEVIMA
Rođački odnosi u pravosuđu
S obzirom na to da se Visoki savet sudstva nije pridržavao kriterijuma koje je unapred propisao, te je buduće sudije birao, kako tvrdi Dragana Boljević, ne obazirući se na rezultate ranglista, stručna javnost veruje da ovo sudijsko telo ili nije dobro radilo svoj posao, ili je kandidate biralo prema rođačkoj i partijskoj liniji.
Sasvim je prihvatljivo da dete prvog čoveka VMA postane načelnik odeljenja za kardiovaskularne bolesti ove bolnice. Nije za osudu ni ako se sin selektora fudbalske reprezentacije nađe na klupi „orlova". Stoga bi se i sudijsko dete bez imalo griže savesti moglo upustiti u roditeljsku branšu. „Važno je da ona nije dobilo prednost nad ostalim kandidatima samo zato što je sudijsko dete", jednoglasno poručuju sagovornici Ekonom:east magazina. Da li zato što je i čaršija posumnjala da je ovaj postulat doveden u pitanje, ali nije ostala nema na vest da je Vladimir Mesarović, sin predsednice najvišeg sudskog tela u zemlji Nate Mesarović unapređen prilikom reizbora. Kao ni da je, primera radi, ćerka Vladimira Vukčevića, specijalnog tužioca za ratne zločine, prvi put izabrana za sudiju Osnovnog suda u Beogradu. Ili što je sin Olgice Đuričić, sudije Upravnog suda, takode postavljen da deli pravdu u pomenutom beogradskom Osnovnom sudu. Vladajuća garnitura je u više navrata uveravala kako je reforma treće grane vlasti obavljena na transparentan način, te da nema mesta spekulisanju da je bilo nepotizma, ili izbora sudija prema partijskoj liniji. Oni koji tvrde suprotno, pozivaju se na rangliste kandidata koji su prvi put birani za sudije. Te liste, ipak, pre navode na nedoumice nego što pomažu da se izvuče siguran zaključak da li se Visoki savet sudstva pridržavao kriterijuma koje je unapred propisao. Pojedini sagovornici Ekonom: east magazina tvrde da ovo sudijsko telo ili nije dobro radilo svoj posao, ili je kandidate biralo prema rodačkoj ili partijskoj liniji. U svakom slučaju VSS nije dobro radio svoj posao prilikom izbora kandidata za prvi sudijski izbor. On je radio diskreciono, ne poštujući čak ni svoje interne akte", ocenila je za Ekonom:east magazin Dragana Boljević, predsednica Društva sudija Srbije.
Krivi aršini
U Društvu sudija Srbije kažu da je značajan broj novoizabranih sudija bio na začelju prvobitnih ranglista. Tako je od 25 izabranih sudija za Prvi osnovni sud u Beogradu, samo jedan sa prvih 25 mesta rangliste. Ostali izabrani nalazili su se na „prilično daljim mestima". Među njima je i Vladana Vukčević Jovanović, ćerka Vladimira Vukčevića koja je na ranglisti zauzela 236. mesto, saznaje Ekonom:east magazin, a izabrana je među prvih 25 sudija. To nije sve. Za sudiju Osnovnog suda u Beogradu izabran je i Aleksandar Đuričić, sin Olgice Đuričić, sudije Upravnog suda, koji je bio na 119. mestu rangliste. „Kako mi znamo da je Visoki savet sudstva upravo izabrao najbolje? Ako su ti Ijudi zaista najbolji, znači da nešto nije u redu sa merilima koje je VSS uradio i da su oni upotrebili neke druge aršine, a ne one koje su sami napisali i rekli da će ona biti vrednovana. Ako je, međutim, ranglista dobar odraz kvaliteta među kandidatima, zašto po njoj nije vršen izbor kandidata. U svakom slučaju, VSS nije dobro postupio", priča Dragana Boljević, navodeći da je u ovim slučajevima jedini logičan zaključak da su kandidati birani po rodačkoj liniji. Drugi sagovornik Ekononreast magazina iz redova sudija, koji je želeo da ostane anoniman tvrdi da je prilikom izbora novog sudijskog kadra bilo nepotizma. „Na izbornim listama nalaze se sinovi i ćerke, bračni drugovi i rođaci aktuelnih sudija po raznim linijama. Čitav postupak oko izbora sudija je pod velikim medijskim embargom. Uveren sam da je ovom prilikom bilo više nepotizma nego ranije, a razlog je taj što pravosuđe nije imuno na opšte stanje u društvu, već ga samo preslikava", navodi on. U Društvu sudija Srbije napominju da bode oči i podatak da su iz Četvrtog opštinskog suda u Beogradu, u kome je nekada sudila Nata Mesarović, kao i njen sin, reizabrane maltene sve sudije, a da je napredovalo u više sudove čak njih 20, među kojima i njen sin Vladimir Mesarović.
Javne vrline, tajni poroci
Upitani, da li su prilikom reizbora učestaliji bio partijski ili rodački aršin, sagovornici Ekonomeast magazina nisu bili radi da izvagaju. Tvrde, medutim, da je kratak rok odlučivanja 0 svakom kandidatu presudno uticao da kroz „branu" procure različite vrste uticaja. Jedni su bili politički, drugi rođački. „Mogu za sebe da kažem da nemam nijednog rođaka u pravosuđu iako sam učestvovao od početka do kraja tog procesa", priča za Ekonom:east magazin Boško Ristić, predsednik Odbora za pravosuđe u Skupštini Srbije. On kaže da je siguran i da su tokom opšteg izbora sudija „prošli samo oni ljudi koji ispunjavaju uslove, da nije bilo favorizovanja po osnovu bilo kog kriterijuma, pa ni po rođačkoj liniji. „Oni koji su u Visokom savetu sudstva odlučivali u vreme kada su njihovi srodnici konkurisali, nisu učestvovali u odlučivanju", kategoričan je Ristić. Sagovornici Ekonom:easta ističu da su rodačke veze vidljivije, te ih je lakše i motriti, pogotovo što je ova navika odavno uhvatila koren u srpskom društvu. „Kad je pre desetak godina startovala reforma sudstva, sudije tadašnjeg Visokog pravosudnog saveta propisno su se obrukale jer su za sudije predlagale samo decu predsednika sudova ili pojedinih sudija", priča za Ekonom:east magazin Zoran Ivošević, bivši sudija Vrhovnog suda, navodeći da je to bio klasičan primer nepotizma. Zagrebe li se začas šire u društvene navike Srba, malo je verovatno da bi i bilo kakvi moralni apeli ne bi li se iskorenila pomenuta pojava bili od pomoći. Nažalost, živimo u kulturi gde se smatra da ako ste došli na određenu funkciju, vaša je dužnost da od toga imaju korist i vaši rođaci", priča za Ekonom:east Zoran Stojiljković, profesor Fakulteta političkih nauka. Zato su i u sudskoj, kao i drugim društvenim sferama na delu „javne vrline, a tajni poroci".
Antrfile : Praksa izuzeća
U Društvu sudija Srbije objašnjavaju da je ranijih godina postojala nepisana praksa, koja danas ne važi, da supružnici ne mogu biti sudije u istom sudu. ,,U procesnim zakonima svake normalne demokratske države, pa i u Srbiji, postoji institut izuzeća, kojim se propisuje da sudija ne može da sudi u predmetu u kome mu je supružnik branilac ili tužilac", objašnjavaju sudije. Nezavisno sticanje funkcija povezanih lica u pravosuđu ili u sudskoj i izvršnoj vlasti, do koga je došlo bez neposrednog ili posrednog sudelovanja jednoga od njih u korist drugoga, u osnovi je dozvoljeno, objašnjava za Ekonom:east magazin Slobodan Beljanski član Odbora Agencije za borbu protiv korupcije. Međutim, on dodaje da javni funkcioner koji iskoristi svoju funkciju da bi stavio povezano lice na drugu funkciju, krši Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije i pada pod njegov udar. Do Odbora Agencije, koji rešava u drugom stepenu, koliko znam do sada nije došao predmet takve vrste, zaključuje Beljanski.
============================


Datum : 8.7.2010
Novina : Ekonomist
Strana : 18
Autor : STEVAN VELJOVIĆ
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE Žanr : Rubrika – tema
Ocena : Neutralna

KRIMINAL BELIH MANTILA
Hapšenja u akciji "Kraba" - ko se igra novcem, a ko ljudsklim životima.
Afera sa citostaticima razotkrila je pojedince upletene u koruptivne radnje, ali je za vraćanje poverenja javnosti potrebno više od dokazivanja njihove krivice. Prvi zadatak u popravljanju rupa koje postoje u sistemu biće usvajanje nove regulative koja će oštrije urediti odnos lekara i farmaceutske industrije.
Za običan svet, prva asocijacija na korupciju u zdravstvu su dolazak preko veze ili plaćanje da se skrati čekanje na operaciju. U akciji "Kraba", policija je našla korupciju tamo gde je običan svet ne vidi, ali se šteta meri milionskim iznosima. Zbog sumnje da su davali, odnosno primali mito, uhapšeno je četvoro zaposlenih Instituta za onkologiju i radiologiju, na čelu sa direktorom Nenadom Borojevićem i četvoro predstavnika farmaceutskih kuća Roche, Astra Zeneka i Pharma Swiss. Oni se, prema rečima Ivice Dačića, ministra unutrašnjih poslova, sumnjiče da su pri nabavci citostatika za potrebe Instituta dobijali novac od predstavnika farmaceutskih kuća koje distribuiraju citostatike u Srbiji, kako bi favorizavali nabavku i potrošnju Iekova tih kompanija. U koruptivnim poslovima su, preme navodima policije, lekarima u vidu mita farmaceutske kompanije dale više od milion evra, a policija je dokaze prikupljala 14 meseci. Na ionako "zapaljivu" temu, vatru je dolilo Dačićevo pojašnjenje da su „osumnjičeni propisivali više lekova nego što je trebalo pacijentima da bi potrošnja tih lekova bila veća i kao bi dobijali više novca". Ova dopuna, koju je sam Dačić kasnije ublažio, nije se mogla protumačiti drugačije nego da su lekari davali pacijentima, uključujući i decu, više citostatika da bi ih brže potrošili što je dalo potpuno drugačiju dimenziju priči o korupciji. Te tvrdnje demantovane su vanrednim inspekcijskim nadzorom koju je sprovelo Ministarstvo zdravlja, a koji je pokazao da nije bilo prekoračenja doza i kršenja kliničkih procedura. U tvrdnje 0 "predoziranju" citostatika, i pre objavljivanja nalaza inspekcije, sumnjali su u Nacionalnom udruženju roditelja dece obolele od raka (NURDOR), iako 0 tome ne odlučuje pojedinac, već konzilijum lekara, kao i zbog toga što je teško da se takve promene ne primete kod dece. Takođe, i u Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje kažu da se lekari obično žale da imaju manje citostatika, jer je osiguranje restriktivno u odobravanju indikacija. "Bogatije zemlje daju šire indikacije, što jeste medicinski opravdano, ali s obzirom na novac kojim Fond raspolaže, prinudeni smo da budemo restriktivniji i da gledamo gde je veći procenat šansi za izlečenje", kaže Vladan Ignjatović, pomoćnik direktora RZZO.
Regulativa
U Srbiji, o indikacijama i protokolima za lečenje citostaticima odlučuje komisija Ministarstva zdravlja, u kojoj sede najugledniji domaći onkolozi, a lekovi se, u zavisnosti od grupe, nabavljaju ili preko centralnog tendera RZZO ili ih nabavljaju same ustanove. Istraga bi trebalo da pokaže gde su farmaceuti našli "slabu kariku" u sistemu, ali je očigledno da postoji interes da se i na ovaj način plasiraju najskuplji lekovi. Posebno ako je regulativa dovoljno "labava" da omogućava takvo povezivanje. Uticaj farmaceutske industrije na lekare, kakav postoji i u drugim zemljama, ne ogleda se samo u očiglednom podmićivanju. Način da se "kupe" lekari su i boravci na kongresima na "egzotičnim" mestima, plaćena predavanja na stručnim skupovima. Pritisak, takode, može doći i od Udruženja pacijenata koje ove kompanije neretko finansiraju. Tomica Milosavljević, ministar zdravlja, najavio je da će resorno ministarstvo na aferu reagovati donošenjem podzakonskog akta u naredne dve sedmice, kojim će detaljnije regulisati odnos farmaceutske industrije i medicine, po uzoru na zemlje koje su to najstrože uradile, a to su SAD i Italija. Tu oblast je dosad regulisao Pravilnik Ministarstva zdravlja o načinu i uslovima oglašavanja lekova. Podzakonski akt će jasnije regulisati, izmedu ostalog, prisustvo farmaceutskih kompanija na skupovima koje sponzorišu, kao i obavezu da podaci o saradnji lekara sa farmaceutskim kompanijama budu dostupni na sajtu farmaceutske kuće i zdravstvene ustanove u kojoj lekar radi. Pored toga, predavači lekari bi trebalo da se pre predavanja izjasne o tome da li su u sukobu interesa zbog saradnje sa nekom farmaceutskom kompanijom, kako ne bi dovodili u zabludu svoje kolege. Tatjana Radosavljević, direktorka Lekarske komore Srbije kaže da takva praksa već postoji u Makedoniji i dodaje da je i u Srbiji potrebno primeniti rešenja iz drugih zemalja koja se odnose na sprečavanje sukoba interesa "U SAD i evropskim zemljama farmaceutske kuće imaju kodeks koji precizno propisuje šta se smatra poklonom i šta se od poklona može davati, gde se mogu održavati konferencije i šta lekar može dobiti od farmaceutske kuće. Kod nas samo udruženje inovativnih prozivodača lekova INOVIA ima takav kodeks, ali nikakav opšti kodeks ne postoji", kaže Radosavljevićeva. Pokazalo se da čak i oni koji su dobrovoljno prihvatili takav sporazum imaju problema da ga ispoštuju, jer su medu članovima INOVIA-a Roche i Astra Zeneka, protiv čijih menadžera se vodi istraga. Etički kodeks ima i Farmaceutska komora, s tim da su članovi tog udruženja uglavnom apotekari iz privatnog i državnog sektora, a u malom procentu i farmaceuti zaposleni u industriji.
Poverenje
Pored regulisanja samog odnosa farmaceutske industrije i medicine, sumnja u prekomemo naručivanje lekova otvara i pitanje "male" i „velike" korpucije. U prošlogodišnjem Gallupovom istraživanju o percepciji zdravstvo, zajedno sa političkim strankama, vodi na listi najkorumpiranijih institucija. Ako je običan svet i dosad Verovao da na red za operaciju pre dolaze oni koji imaju vezu ili su spremni da plate, kako će tek "svariti" da su direktori i načelnici jedne od vodećih klinika za pružanje "usluga" farmaceutima kupovali stanove u inostranstvu i na bankovnim računima nakupili desetine hiljada evra. I kako ih ubediti da je u redu da se na operaciju dolazi praznih ruku, kad "podaci iz istrage" govore da je jedan od osumnjičenih lekara prikupio 800 flaša viskija od pacijenata? Za gubitak ionako tankog poverenja u zdravstvo, mnogim pacijentima dovoljno je i ono što su pročitali u novinama. Šta da misle ako se posle sudske istrage, makar deo tih navoda pokaže kao istina? U organizaciji Transparentnost Srbija kažu da sumnje 0 podmićivanju lekara, samo potvrđuju tvrdnju da maksimalnju pažnju u borbi protiv korupcije država treba da usmeri na oblasti u kojima je iskušenje od nelegalne zarade najveće. Takođe, smatraju da bi, na osnovu iskustava iz ovog slučaja trebalo ispitati i da li je bilo sličnih zloupotreba i u drugim ustanovama i konačno, dozvoliti Državnoj revizorskoj institudji da proveri celishodnost javnih nabavki u zdravstvu i drugim delovima javnog sektora. Ako sve ostane isto, biće potrebne neke nove "krabe" da osveste zabludele "bele mantile".
Antrfile : Šta je dozvoljeno, a šta zabranjen
Iz Pravilnika Ministarstva zdravlja o načinu i uslovima oglašavanja leka i medicinskog sredstva: Saradnici farmaceutskih kompanija koji promovišu lek mogu da poklanjaju lekarima samo predmete koji nemaju veću vrednost, odnosno čija je vrednost simbolična i koji su u vezi sa farmaceutskom, odnosno veterinarskom praksom, kao što su olovke, notesi, kalendari (član 24). U promovisanju leka i medicinskog sredstva pred stručnom javnošću nije dozvoljeno "podsticanje na propisivanje, izdavanje, nabavku/preporučivanje upotrebe ili kupovinu leka i medicinskog sredstva, nudenjem i davanjem nagrade u novcu, davanjem poklona ili davanjem i omogućavanjem bilo kakve druge imovinske i neimovinske koristi, odnosno obećavanje ili davanje neke povlastice ili nagrade" (član 25) Oglašivač može da sponzoriše naučne i promotivne skupove, stručna predavanja, kongrese, seminare, s tim da stručni skupovi moraju biti edukativni i u skladu sa naučnim dostignućima i ne smeju se organizovati samo radi reklamiranja leka i medicinskog sredstva (član 31). Sponzorisanje stručnih skupova ne može se odnositi i na plaćanje troškova pratedh manifestacija kao što su: turistička putovanja, sportske i druge slične manifestacije koje nemaju karakter stručnih skupova u smislu ovog pravilnika (član 32). Oglašivaču je dozvoljeno da sponzoriše stručne skupove samo do nivoa pokrivanja neophodnih troškova za put, smeštaj, ishranu i plaćanje troškova učešća, odnosno kotizacije. Kompanija može da sponzoriše troškove učešća na stručnim skupovima najviše za dane trajanja stručnog skupa i još najviše dva dana na ime dolaska i odlaska sa tog skupa (član 33).
Dosad uhapšeni u akciji "kraba"
Nenad Borojević, direktor Instituta Srbije za radiologiju i onkologiju Zoran Bekić, načelnik Pedijatrije na tom Institutu - Ivana Popović, načelnica apoteke Instituta - Zoran Tomašević, zamenik direktora Instituta - Vojsilav Petrović, direktor Rochea - Andrej Toretić, direktor onkološkog sektora Pharma Svviss - Predrag Marinković, direktor Astra Zeneka iz Beograda - Ana Matović, menadžerka u Astra Zeneki
============================


Datum : 8.7.2010
Novina : Ekonomist
Strana : 26
Autor : SNEŽANA KRIVOKAPIĆ
Tema : Nemanja Nenadić, Transparentnost Srbija
Najava : NE Žanr : Rubrika – tema
Ocena : Neutralna

SUMNJIVA HITNOST
Lex specialis za građevinsku industriju
Građevinci su na kolenima. Otpustili su polovinu zaposlenih i zabeležili pad u visokogradnji od čak 70 odsto. U Vladi kažu da su rešili da ni po koju cenu ne dozvole da se ta strateška industrija ugasi. Da li je bilo potrebno takvu „privremenu situaciju" rešavati aktom koji preti da razori čitav pravni sistem, pitaju se borci protiv korupcije.
Domaća građevinska industrija morala je da dobije poseban zakon jer je u težoj situaciji od drugih, rekao je pred građevinarima u Privrednoj komori Srbije ministar Oliver Dulić dan nakon brzopoteznog usvajanja Zakona o pomoći građevinskoj industriji u uslovima krize. „Posledice svetske krize po gradevinsku industriju dobile su razmer i karakter više sile", izmedu ostalog piše u obrazloženju propisa sa svega osam članova i na ukupno osam strana koji je u dvodnevnoj skupštinskoj raspravi „zaradio" amandmane na barem duplo više papira. Najviše zamerki ispisala je Liberalno demokratska štranka kritikujuđ ministra i resomo Ministarstvo za prostorno planiranje da otvoreno protežira domaće graditelje i ugrožava slobodnu tržišnu utakmicu. „Odredba po kojoj 70 odsto građevinskog materijala treba da bude domaćeg porekla je u suprotnosti sa Zakonom o javnim nabavkama jer su tamo domaći i strani investitori izjednačeni", zamerila je poslanica te partije Nataša Mićić. Ministar je pak odgovorio da je čak 80 odsto domaćih neimara nelikvidno. ,,Ne možemo ih pustiti da umru". Fer, reklo bi se u prvi mah, jer nije Srbija ni prva ni poslednja zemlja koja će direktno pomoći prvo sopstvenim privrednicima, zadužujući se kod domaćih banaka i upumpavajući u gradnju, za početak, 180 miliona evra. „Čekamo primenu zakona k'o zapeta puška", kaže proizvodač građevinskog materijala iz preduzeća Igma Ljubodrag Knežević. „Za 35 godina koliko se bavim ovim poslom još mi se nije desilo da gasim kapadtete kad tome vreme nije, u maju i junu", dodaje Knežević, jedan u nizu koje je kriza pokosila kao ,,viša sila". Jedna od najvećih zamerki na Zakon koji je, premda brzo usvojen, naišao na odijum u najvišem zakonodavnom telu, odnosi se na odredbu da se za gradnju bolnica, igrališta i drugih objekata na račun države primenjuje takozvani pregovarački postupak bez objavljivanja javnog poziva. Taj bi metod, prema tumačenju predlagača zakona, trebalo da dovede do brže realizacije poslova. „Svako ograničavanje konkurencije na ovaj način nužno dovodi do rasta cene ili smanjenja kvaliteta i obima radova. Ako država gradi put ili bolnicu, valjda joj je u većem interesu da napravi 100 nego 80 kilometara, odnosno 50 umesto 30 objekata. Zato jesu izmišljene javne nabavke, da dobije najviše za novac poreskih obveznika", kažu u nevladinoj organizaciji Transparentnost Srbija koja je takođe pisala (neusvojene) amandmane na spomi zakon. Prema rečima programskog direktora Nemanje Nenadića najveći problem što se ovim lex specialisom derogira sistemski Zakon o javnim nabavkama, te krši Ustav i međunarodno priznati ugovor, tj. CEFTA sporazum jer se njime diskriminišu strana preduzeća. Suprotno tome, Goran Dugandžija, predsednik grupacije visokogradnje u PKS-u, smatra da je novi zakon samo otklonio nedostatke koje je imao Zakon o javnim nabavkama. „Ovaj zakon će konačno biti primeren investicionoj izgradnji, kako u postupku finansijske i tehničke realizacije tako i u postupku pripreme, odnosno izbora izvođača radova. Zakon o javnim nabavkama je u delu u vezi sa građevinom, bio dobar ambijent za stvaranje dampinga jer je bila utvrđena samo gornja budžetska cena troškova građenja, a ne i donja realna i ekonomska cena, pa su ponuđači davali niske cene. Naknadno u dogovorima i formalno aneksima ugovora dolazilo se do korekcija tih cena, makar da bi se pokrili realni troškovi građenja, a u nekim slučajevima i znatno većim nego što je to bilo potrebno, pa se u nekim slučajevima otvorio prostor i za korupciju", smatra naš sagovornik.
Antrfile :
============================