Joomla 3.2 Template by Justhost Complaints

Mediji o korupciji


Datum : 12.7.2010
Novina : Politika
Strana : A1
Autor : DIMITRIJE BUKVIĆ
Tema : Javne nabavke
Najava : NE Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna

RESTORAN NAD ŠUMADIJOM NIJE NA VIDIKU
Ni posle sedam meseci Avalski toranj nije predat na upravu JP „Emisiona tehnika i veze”, koje treba da raspiše tender za zakup restorana na 124. metru betonskog kolosa
Uživanje u pogledu s vetrovitog vidikovca Avalskog tornja, dok niz nepca klizi prijatna toplina kafe, za sada je jedino moguće ako ste se tim napitkom snabdeli u samonikloj „jedan čovek – jedan rešo” kafeteriji na otvorenom, koja se nalazi pedesetak metara od betonskog kolosa. Neizvesno je kada će ova kafa za poneti dobiti legalnu konkurenciju. Jer, još se ne zna kada će se za prostor od stotinak kvadrata na 124. metru tornja, predviđen za restoran, naći zakupac, budući da ni posle gotovo sedam meseci objekat iz ruku republičke Direkcije za imovinu nije predat na upravljanje JP „Emisiona tehnika i veze”, koje treba da raspiše tender. Na iznajmljivanje čeka i oko 1.000 kvadrata poslovnog prostora u podnožju, a taj posao će tek da se oduži jer ovaj deo građevine verovatno do kraja leta neće biti dovršen iznutra. Zaključak Vlade Srbije po kome će Avalskim tornjem upravljati novoosnovano Javno preduzeće „Emisiona tehnika i veze” donesen je sredinom januara. Tada je saopšteno i da je osnovan Upravni odbor tog preduzeća koje je zaduženo za upravljanje emisionom infrastrukturom u Srbiji i iznajmljivanje prostora za emitovanje programa zainteresovanim televizijskim i radijskim emiterima. Posle nekoliko puta odlaganog imenovanja direktora, ta dužnost je poverena Vladimiru Homanu. U izjavi za naš list, on kaže da će sticajem okolnosti u delokrug preduzeća čija je obaveza da utaba teren za digitalizaciju srpskog etra do 2012. godine dospeti i raspisivanje tendera za zakup restorana na tornju, kojim i dalje formalno upravlja direkcija.
Sa prve strane Homan dodaje da je 1.000 kvadrata u podnožju trenutno u „sivoj fazi”. – Tamo sada postoje goli zidovi i uvedene su instalacije. Tek sledi malterisanje i krečenje, a u zavisnosti od namene možda ćemo morati da probijemo još neki izlaz na terasu u podnožju. Neke od ideja su da se tamo napravi restoran u kome će se služiti i hrana jer je sto kvadrata pri vrhu predviđeno za kafeteriju, ali i pošta, prodavnica i projekciona sala u kojoj bi mogli da se prikazuju alternativni filmovi i održavaju kulturne manifestacije – kaže Homan. On dodaje da je tender za restoran na 124. metru prioritet, kako bi novi korisnik obezbedio izvor prihoda za održavanje tornja. – Moraćemo od nečega da plaćamo osoblje i čuvare. Struja je takođe veliki trošak, zbog dekorativnog osvetljenja, brzih liftova koji su stalno u funkciji i agregata koji moraju uvek da budu puni u slučaju nestanka električne energije – objašnjava Homan. Otkako je otvoren 21. aprila, toranj je, prema rečima Miloša – Bata Milatovića, urednika i inicijatora obnove ove građevine, posetilo više od 67.000 ljudi. Na improvizovanim tezgama i na ulazu oni mogu da po ceni od oko 500 dinara kupe suvenire. A da obiđu zdanje mogu svakog radnog dana – osim ponedeljkom – od deset do 16.30 sati, odnosno subotom ili nedeljom između deset i 18 časova. Cena karte je 50 dinara za pojedinačne ili 30 za grupne posete, na vidikovac se ulazi u grupama, maksimalno zadržavanje je 15 minuta, a toranj ne radi kada je brzina vetra veća od 13 metara u sekundi.
Antrfile :
============================


Datum : 12.7.2010
Novina : Press
Strana : 8
Autor : LJ. RAČIĆ
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE Žanr : Rubrika – tema
Ocena : Neutralna

NEKAŽNJENI MITO I KORUPCIJA
Svi lekari koji su prijavljeni, optuženi ili osuđeni zbog mita ili nesavesnog lečenja mogu i dalje da rade! Nijednom nije oduzeta licenca!
BEOGRAD - Mada je u poslednje dve godine više desetina lekara u Srbiji uhapšeno, pa čak i osuđeno zbog zloupotrebe službenog položaja, primanja mita ili nesavesnog lečenja, nijedan nije izgubio licencu za rad! Zbog sporosti sudstva, lekari koji su se bogatili na mukama pacijenata ili su napravili fatalne greške mogu neometano da rade!
Kako je za Press objasnila direktorka Lekarska komore Srbije Tatjana Radosavljević, licenca za rad se gubi tek nakon pravosnažne sudske presude. - Komora postupa tek po dobijanju pravosnažnih sudskih presuda. Ako ona postoji, bilo koji vid korupcije da je u pitanju ili delo koje lekara ne čini dostojnim profesije, oduzima se licenca za rad. Do sada nijedan lekar nije izgubio licencu za rad. Eugen Slavik, koji je osuđen na tri godine i četiri meseca zatvora, žalio se i još čekamo presudu - objasnila je Radosavljevićeva. Provera kvaliteta U Ministarstvu zdravlja Srbije kažu za naš list da je zdravstvena inspekcija samo tokom 2008. i 2009. godine nadležnim tužilaštvima podnela 19 krivičnih prijava protiv zdravstvenih radnika. - U 2008. godini naša inspekcija je obavila 32 vanredne provere kvaliteta stručnog rada i podnela 16 krivičnih prijava protiv zdravstvenih radnika nadležnim tužilaštvima. Tokom 2009. godine urađena je 51 vanredna provera kvaliteta stručnog rada, a podnete su tri krivične prijave - naveli su za Press u Ministarstvu zdravlja. Prema podacima Zavoda za statistiku, u toku 2009. godine podneto je 46 prijava protiv lekara za nesavesno pružanje lekarske pomoći, od kojih je sedmoro osuđeno na po dve godine zatvora ili pet godina uslovne kazne, a protiv 22 se još vodi istraga. - Prošle godine prijave su podnete i protiv sedam osoba zbog neukazivanja lekarske pomoći, od kojih se protiv dvoje vodi istraga. Pod sumnjom da su nesavesno postupali pri pravljenju i izdavanju lekova u toku je istraga i protiv osam osoba - naveli su za Press u Zavodu za statistiku. Od početka 2009. godine pa do danas, javnost je, malo malo, bila šokirana hapšenjem poznatih imena iz ove branše. Nedavno hapšenje grupe lekara Instituta za onkologiju, sa direktorom ove ustanove Nenadom Borojevićom na čelu, još više je poljuljalo ionako siromašno poverenje građana u srpsko zdravstvo. Pre ovog hapšenja, tačnije 22. oktobra prošle godine, javnost je bila šokirana lišavanjem slobode bivšeg sekretara za zdravstvo Vladana Šubarevića i nekoliko direktora najvećih beogradskih klinika. Uhapšeni su direktor bolnice „Sveti Sava“ Milan Savić, bivši direktor KBC „Bežanijska kosa“ Nikola Milinić, njegova pomoćnica za nemedicinske poslove Dobrila Vekić, zatim bivši direktor KBC „Zvezdara“ Zoran Ivanković i bivši direktor Doma zdravlja „Palilula“ Jasminka Jelić. Svi oni se sumnjiče da su prilikom nabavki nameštaja za bolnice i domove zdravlja zloupotrebom položaja stekli materijalnu korist. Prema našim saznanjima, Šubarević i Milinić su i dalje u zatvoru, dok su ostali posle jednomesečnog pritvora pušteni na slobodu. Nerešeni slučajevi Proteklu godinu obeležila su i pojedinačna hapšenja u zdravstvu zbog primanja mita. Najpre je u januaru 2009. uhapšen Eugen Slavik, dečji hirurg Instituta za neurohirurgiju KCS-a, zbog mita od 300 evra za operaciju dečaka koji je imao tumor u grudnom košu. On je osuđen, ali je uložio žalbu na visinu kazne. Posle njega, u septembru je uhapšen načelnik Osmog odeljenja Prve hirurške klinike KCS i profesor Medicinskog fakulteta Milorad Petrović zbog sumnje da je od pacijentkinje kojoj je operisao žučnu kesu primio 300 evra mita, a u martu ove godine niška policija uhapsila je doktora Kliničkog centra I. T. (55) zbog sumnje da je od jednog pacijenta obolelog od raka primio mito od 100 evra kako bi mu obezbedio tretman zračenja preko reda.
Antrfile :
============================


Datum : 12.7.2010
Novina : Dnevnik
Strana : 2
Autor : P. KLAIĆ
Tema : Aktivnosti i komentari, Pristup informacijama o finansiranju političkih partija, Transparentnost Srbija
Najava : NE Žanr : Rubrika – tema
Ocena : Neutralna

PUTEVI NOVCA, MOŽDA, POD LUPOM
MOŽE LI ZAKON NATERATI STRANKE NA FINANSIJSKU DISCIPLINU?
Zakon o finansiranju političkih stranaka naći će se na jesen na dnevnom redu zasedanja Skupštine Srbije. Kako je saopšteno prošle nedelje, uža radna grupa završila je izradu zakona, koji bi uskoro trebalo da pogledaju predstavnici stranaka i stručnjaci iz te oblasti, da bi predlog usaglasili i poslali na usvajanje. Ministarka pravde Snežana Malović izjavila je da postoji konsenzus političkih stranaka o ovom zakonu koji bi trebalo da obezbedi transparentnost u finansiranju stranaka, a posebno njihovih predizbornih kampanja. Javnost očekuje da primena ovog zakona omogući obznanjivanje finansijera stranaka i sve moguće načine na koje stranke dolaze do novca, što je do sada bilo nemoguće. Nemanja Nenadić iz organizacije „Transparentnosti Srbija“ za “Dnevnik” kaže da je teško predvideti hoće li stranke prihvatiti ovakav predlog zakona, ali i da njihovo transparentno delovanje više zavisi od institucija koje će biti zadužene za kontrolu, nego od samog rešenja zakona. – Veća transprentnost u radu partija zavisi od toga hoće li Agencija za borbu protiv korupcije pokretati postupke protiv stranaka koje ne objave izveštaje o poslovanju. Takođe, sadržina samih izveštaja u direktnoj je vezi s radom kontrolnih institucija. Zakon jeste važan, ali sam za sebe ne može poboljšati situaciju jer je ključno hoće li kontrolni organi imati ovlašćenja i da li će po tim ovlašćenjima postupati – rekao Nenadić. Po njegovim rečima, stranke su bile do sada poštenije kad su podnosile izveštaje o završnom računu i godišnjem delovanju, nego o finansiranju predizborne kampanje. – U slučaju godišnjih izveštaja, cifre su se poklapale u dokumentaciji partija i izveštajima. Međutim, sva je verovatnoć a da dokumentacija nije obuhvatala sve stranačke aktivnosti. U slučajevima finansiranja kampanja je sigurno bilo kršenja zakona, što je bilo prilič no očigledno – istakao je Nenadić. Naš sagovornik kaže da je to mogao uočiti svako ko je video koliko je bilo reklama u medijima u odnosu na ono što je prikazano u izveštajima. Za potrebe poslednjih izbora stranke su, samo iz budžeta, dobile oko milijardu dinara, ali su potroš ile nemerljivo veću sumu. Uz to, partije u Srbiji godišnje “pojedu” oko sedam miliona evra samo na funkcionisanje, što se takođe izdvaja iz budžeta. Problematično je što su ti podaci jedini proverljivi u finansiranju stranaka. Poslednji put kada su stranke prijavljivale imovinu, predizborne prihode i rashode, ispostavilo se da ni izbliza nisu spremne da obelodane pravo stanje svojih finansija, kao ni izvore iz kojih ih dobijaju. Demokratska stranka je 2008. godine prijavila da je za predsedničke izbore potrošila 346,332 miliona, a za parlamentarne 224,481 miliona dinara. Isticali su tada da se finansiraju od donacija pravnih i fizičkih lica. Stranka G17 plus prijavila je ukupnu imovinu od oko 11 miliona dinara, a donacije pravnih lica 2,7 miliona dinara. SPS je imao poslovne rashode od 72,7 miliona dinara, prihode od 67,3 miliona, dok ukupna imovina te stranke iznosi oko 5,4 miliona dinara. Jedinstvena Srbija je imala prihode od 21,266 milion, a poslovne rashode od 21,15 milion dinara. Srpska radikalna stranka je navela da raspolaže ukupnom imovinom od 51,5 milion dinara, ali je rubriku „donacije od preko 6.000 dinara“ ostavila praznu. U izveštaju je navedeno da su poslovni rashodi stranke u prošloj godini iznosili oko 389 miliona dinara. Srpska napredna stranka navela je da njena imovina iznosi 280.257 dinara. Demokratska stranka Srbije je imala rashode od oko 235 miliona dinara, a prihodovala je 204 miliona. Ukupna imovina stranke bila je 31,5 milion dinara. Liberalno-demokratska partija je prijavila ukupne prihode od 29,8 miliona, a rashode od oko 31 milion dinara. Stranka je navela da je ukupna imovina u prošloj godini vredela 5,25 miliona. Problematično je što ovi izveš taji, najčešće, nisu podrazumevali nabrajanje svih čije su donacije bile veće od 6.000 dinara, kao i da ni približno nisu odgovarali ciframa potrošenim samo na reklamiranje u medijima. Može li novi zakon promeniti takvu praksu, ali i konačno pokazati da li moćnici, i koji, stoje iza pojedinih političkih stranaka? To će pre svega zavisiti od toga hoće li same partije dati zeleno svetlo za njegovo upućivanje u Skupštinu i hoće li ga izmeniti amandmanima. Programski direktor CeSIDa Đorđe Vuković kaže da valja biti biti suzdržan u predviđanju krajnjeg dometa zakona. Ovo je radna verzija koju je pripremila uža radna grupa. Širu radnu grupu čine predstavnici parlamentarnih stranaka, odnosno oni koji će i odlučivati o tom zakonu, u smislu da će ga verovatno moći menjati amandmanima – rekao je Vuković. – Ne možete u parlamentu na drugi način doneti bilo koji drugi zakon. Situacija jeste takva da ne odgovara ni političkim strankama jer su one, naprosto, u ovom sistemu finansiranja u problemu da krše zakon. S druge strane, javno mnenje ima veoma negativan odnos prema toj pojavi. Novim zakonom bi trebalo da bude produžen rok zastarevanja za prekršaje koji potpadaju pod antikorupcijske propise, a jedan od noviteta je, između ostalog, i ukidanje ograničenja novčanog iznosa koji partijama može biti uplaćen kao donacija. Rešenje bi trebalo da leži u tome da stranke sakupljaju novac iz privatnih izvora, a ne da zavise od nekoliko moćnika i tajkuna.
Antrfile :
============================