Joomla 3.2 Template by Justhost Complaints

Mediji o korupciji



Datum : 26.7.2010
Novina : Pregled
Strana : 1
Autor : NN
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE Žanr : Rubrika – tema
Ocena : Neutralna

POREZNICI NAPUNILI REPUBLIČKU KASU
U prvih šest meseci po osnovu naplate poreza prikupljeno 256,22 milijarde dinara
Zakonom o budžetu za 2010. godinu planirani su godišnji poreski prihodi 609,97 milijardi dinara
Beograd Poreska uprava je uspešno ostvarila plan punjenja budžeta Republike Srbije za ovu godinu, na šta ukazuje i podatak da je u prvih šest meseci po osnovu naplate poreza prikupljeno 256,22 milijarde dinara, izjavio je juče pomoćnik direktora Poreske uprave Zoran Vasić. „Poreska uprava je u 2009. godini u potpunosti ispunila postavljeni plan punjenja republičkog budžeta i čak ga je 'prebacila' za nekih 0,8 odsto, odnosno za oko 15 milijardi dinara. Takav trend je nastavljen i u 2010. godini, tako da i pored povećanja planskog zadatka za 20 odsto, ona ga izvršava skoro u potpunosti, odnosno u prvih šest meseci ispunjen je sa 98,4 odsto“, rekao je Vasić u intervjuu Tanjugu. Podsećanja radi, Zakonom o budžetu za 2010. godinu su planirani godišnji poreski prihodi 609,97 milijardi dinara. Reč je o porezu na dohodak građana, porezu na dobit preduzeća, porezu na dodatu vrednost, akciza, carina i ostalih poreza (porez na upotrebu mobilnih telefona i registraciju vozila). „Najveći pomak ostvaren je u naplati poreza na dobit gde je planski zadatak prebačen za 28,6 posto, odnosno u prvih šest meseci naplaćeno je 16, 67 milijardi dinara“, dodao je Vasić. Pomoćnik direktora Poreske uprave priznao je da ima zastoja kada je reč o evidentiranju prometa preko fiskalnih kasa na robnim i zanatskim pijacama. „Poreska uprava je u kontrolu aktivno krenula prošle godine i ostvarila je značajan rezultat jer je sa oko pedesetak odsto nađenih nepravilnosti koje su postojale u 2007. i 2008. godini taj procenat pao na 30 odsto utvrđenih nepravilnosti u korišćenju fiskalnih kasa na terenu. Međutim u 2010. se pokazuje određena nedisciplina kod poreskih obveznika, pa je vraćen raniji procenat od 50 odsto“, rekao je Vasić i najavio veće kontrole u tom segmentu. On je istakao da razume potrebu prodavaca da se u što većoj meri zaštite i osiguraju sebi egzistenciju, ali je i napomenuo da je obaveza zakonodavca da obezbedi jednake uslove za sve učesnike na tržištu. „Činjenica je da je tržišna utakmica izuzetno oštra. Na suženom prostoru, kada dohodak realno pada, svi se bore. Ali, mi nećemo dozvoliti da se izbegavanjem poreskih obaveza stvara bolja konkurentska pozicija u odnosu na one koji poštuju zakon“, rekao je Vasić i napomenuo da je efikasnost u naplati poreza rezultat i uloženog truda na reformi poreske administracije i povećanju njene efikasnosti. „Poreska uprava je akcenat stavila na dobrovoljno izmirivanje poreskih obaveza i na saradnju sa poreskim obveznicima. Mi njih pravovremeno informišemo o rokovima, načinu izmirivanja obaveza i iznosima koje treba da plate“, rekao je Vasić.
(sa 1. strane) Prema njegovim rečima, takvim pristupom stvoren je veliki prostor za kancelarijsku i terensku kontrolu, kao i za Poresku policiju. Njima je sada, na jednom suženom segmentu omogućeno da obavljaju dubinske i obuhvatnije kontrole. „Tako organizovana kontrola je već u prvih šest meseci ove godine dala rezultate, pa je na osnovu novootkrivenih a neprijavljenih prihoda prikupljeno dodatnih 13 milijardi dinara. U istom ovom periodu Poreska policija je uspela da otkrije krivična poreska dela koja je procesuirala podnošenjem krivičnih prijava za utaje od oko 7,5 milijardi dinara“, rekao je Vasić. On je dodao da je ta državna institucija samo ove godine obavila oko 25.000 kontrola i podnela 1.004 krivične prijave. Govoreći o reformi Poreske uprave, Vasić je naglasio da se u ovom trenutku sprovodi postupak reorganizacije po kome će se broj organizacionih jedinica svesti sa sadašnjih 207 na 70. U cilju koncentracije znanja i jednoobraznijeg postupanja prema Strategiji razvoja i reforme Poreske uprave, u planu je da se 2014. osnuje i Poreska akademija. Poreska uprava čini i značajne napore da naredne godine u potpunosti pređe na elektronsku komunikaciju sa svim poreskim obveznicima. Time bi se u velikoj meri smanjila potreba da oni dolaze u prostorije uprave, radi podnošenja poreskih prijava i obavljanja drugih poslova.
Antrfile : Poreska uprava nisko na lestvici korupcije
Na pitanje u kolikoj meri je prisutna korupcija poreskih organa na terenu, Vasić je odgovorio da Poreska uprava spada u državne organe koji su veoma nisko na lestvici korupcije. „Poreska uprava vrši kontrolu na lokalnom nivou uvažavajući dobro poznavanje poreskih prilika od strane poreskih inspektora koji tu rade, ali imamo i dosta čestih rotacija, pa tako u kontrolu dolaze i kolege iz centrale Poreske uprave i drugih organizacionih jedinica“, ukazao je Vasić. Na taj način, izbegavaju se eventualne zloupotrebe ili nepravilnosti koje proističu ne iz korupcije, nego iz poznananstva i ličnih kontakata sa poreskim obveznicima, dodao je on.
============================

Datum : 26.7.2010
Novina : Politika
Strana : A6
Autor : IVANA ANOJČIĆ
Tema : Dostupnost informacija
Najava : NE Žanr : Rubrika – tema
Ocena : Neutralna

NAROD SE NE PITA
Građanska ili narodna inicijativa nikada nije zaživela u Srbiji i pitanje je da li će se to promeniti boljom zakonskom regulativom
Sigurno je da bi i građani Srbije voleli da odlučuju o mnogobrojnim problemima koji ih tište. Nema sumnje da bi voleli da sa 30.000 potpisa i uz pomoć stručnjaka promene neki zakon ili da poprave nešto u svome gradu baš kao što se to događa na primer u Nemačkoj. U zemlji rada i discipline je od 1.400 pokrenutih građanskih inicijativa usvojeno 835, ili oko 62 odsto, što je verovatno i najbolji „rezultat” u Evropi, s tim što se za inicijative koje propadnu raspisuje referendum. Narodna inicijativa najviše se praktikuje u Bavarskoj, Hamburgu i Bremenu a uglavnom se odnosi na kulturna i socijalna pitanja, pa i na politička, a najređe na fiskalna. U Italiji se građanske inicijative često bave izmenama zakona ali i ekologijom i zaštitom potrošača, s tim što je njihov pozitivan skor manji od nemačkog. Na lokalnom nivou, u Švajcarskoj se skoro sve narodne inicijative prihvataju, a raspisuju se i zbog ne tako značajnih problema. Švajcarska se naziva i zemljom referenduma, jer se raspisuju bukvalno i da bi građani odlučili da li će neka ulica biti jednosmerna ili dvosmerna. Kod nas ovo nije popularan način izražavanja građanske volje. Saša Gajin, iz Centra za unapređivanje pravnih studija i jedan od tvoraca Modela zakona o narodnoj inicijativi (koji je sačinilo nekoliko domaćih i stranih NVO), kaže da mi nemamo tradiciju. I Snežana Stojanović-Plavšić, poslanica, potvrđuje da je učešće građana u odlučivanju nedovoljno i da odgovornost leži i na skupštini i vladi a ne samo na njima. „Poslanička grupa G17 plus predala je dva zakonska predloga, ali se ona nisu našla na dnevnom redu iako smo u vladajućoj koaliciji”, žali se poslanica. „Građanska ili narodna inicijativa je volja građana izražena između dva izborna ciklusa. Ta ideja je ušla i u Ustav. Referendum je nešto drugo. Tada vlast zahteva od građana da donose odluke. Na primer, da li ćemo pristupiti NATO-u”, kaže Gajin. Od 1974. godine na ovim prostorima bilo je samo četiri referenduma, što pokazuje da država nije često tražila od građana da se izjašnjavaju o važnim pitanjima. Dva su sprovedena 1992. godine: jedan radi potvrđivanja Amandmana 1 na Ustav, drugi o grbu i himni. Šest godina kasnije izjašnjavali smo se o učešću stranih predstavnika o rešavanju problema na Kosovu a pre četiri godine sproveden je referendum za Ustav. Ali ni građani se nisu preterano „mešali” u poslove države: za poslednjih deset godina predali su devet predloga zakona od kojih je samo jedan uzet u razmatranje. Na lokalnom nivou je situacija još poraznija. Na primer, u Leskovcu je potrebno 25 odsto glasova birača za inicijativu – s čim može da se osvoji apsolutna vlast. „Postojeći Zakon o narodnoj inicijativi i referendumu ne zadovoljava i jasna je potreba za novim pravnim okvirom. Novi zakon je sačinilo i Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Ustavom je određeno da 30.000 građana može zahtevati donošenje političke odluke i toga smo se držali. Ali, kako su sve narodne inicijative ignorisane čime je skupština poručila građanima da se ne petljaju u njen posao mi smo se pozabavili ostvarivanjem prava na narodnu inicijativu. Mora se prvo zakazati skupštinski odbor koji će raspravljati o njoj, a na prvoj sledećoj sednici parlamenta poslanici raspravljaju o inicijativi. Ako se to ne ispoštuje zakonom je predviđena sudska zaštita. Bez toga neće biti delotvoran zakon”, objašnjava Gajin. Jasno je da građani nemaju interesovanja za pokretanje inicijativa jer im ništa ne prolazi. Gajin podseća na Predlog zakona o slobodnom pristupu informacijama koji je podržan od 35.000 ljudi. „Šest meseci nije bilo vesti o predlogu, zatim su nam rekli da su izgubili potpise, a nisu ga stavili ni na sajt parlamenta. Pravdali su se da ne mogu da provere verodostojnost potpisa, a onda su sve ignorisali. Zatim je Ministarstvo kulture podnelo istoimeni predlog zakona koji je bio prepis našeg, s tim što je bila izostavljena zaštita insajdera. Mogli su da prihvate naš predlog i da pokupe velike političke poene, ali nije bilo sluha. Priča se ponavlja i sa zakonom o narodnoj inicijativi, koji se dosta razlikuje od našeg a videli smo ga zahvaljujući sajtu Venecijanske komisije koja je bila kritična prema njemu. Zakon o udruženjima rađen je u saradnji s nevladinim organizacijama i to je dobra praksa. Od takvog načina rada nema štete.” Ako je za utehu, Evropska unija je u sličnoj situaciji kao Srbija. „Nivo demokratskog uređenja u EU je manje razvijen nego u zemljama zapadne Evrope. I građanima EU treba omogućiti da se iza jedne ideje nađe, na primer, milion građana, odnosno evropska građanska inicijativa treba da postane deo poretka EU. Ali tamo postoje ozbiljni pokreti koji će se baviti ovim problemom, kojima bi i mi mogli da se priključimo”, kaže Gajin.
Antrfile :
============================


Datum : 26.7.2010
Novina : Dnevnik
Strana : 3
Autor : NN
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE Žanr : Rubrika – tema
Ocena : Neutralna

OD „JUGA” DO DŽIPA „PATRIOT”
„DNEVNIK” ISTRAŽUJE: IMOVINSKE KARTE POKRAJINSKIH FUNKCIONERA
Agencija za borbu protiv korupcije objavila je u javnom registru, na svojoj internet-strani, i imovinske karte pokrajinskih funkcionera. U registru, međutim, nisu podaci o imovini svih funkcionera AP Vojvodine. – U proceduri je izrada novog sajta i prebacivanje podataka na novi server – objašnjava portparolka Agencije Aleksandra Kostić, podsećajući na to da je internetstrana bila pod velikim opterećenjem kada su prvi podaci za republičke funkcionere stavljeni na uvid javnosti, zbog čega se sada radi nova. Predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajtić, koji od 1. juna 2009. nije zaposlen u toj instituciji nego na Pravnom fakultetu u Novom Sadu, prijavio je u svojoj imovinskoj karti da od tada, iz javnih prihoda, prima platu docenta od 98.093 dinara, kao i dodatnih 38.590 mesečno. Na ime autorskih honorara na tom fakultetu tokom 2009. primio je po 26.700 dinara. Iako platu ne zarađuje u Vladi, Pajtić iz pokrajinskog budžeta od juna prošle godine prima funkcionerski dodatak od 96.755 dinara. Pre prelaska na Pravni fakultet, od januara do maja 2009. njegov mesečni prihod kao predsednika Pokrajinske vlade bio je 172.619 dinara u neto iznosu. Vlasnik je jednosobnog stana od 44 kvadrata, koji je stekao kao poklon. Automobil nema, a depozit, štednju u bankama ima. Podaci o štednji se, inače, ne objavljuju u javnom registru. U registru za sada nema imovinske karte predsednika Skupštine Vojvodine Šandora Egerešija, kao ni potpredsednika Martina Zloha, Igora Mirovića i Branislave Belić. Dostupna je, pak, karta potpredsednice Maje Sedlarević, koja ima platu 133.953 dinara i poslanički paušal 37.694 meseč no. Uz napomenu da je na mesto predsednice UO Zavoda za ravnopravnost polova podnela ostavku 15. januara, navela je da je tu primala 3.450 dinara po sednici. Član je i NO Fonda za kapitalna ulaganja APV, ali tu nije imala prihoda. Vlasnica je jednosobnog stana od 35 kvadrata koji je kupila. Nema auto, ni štednju. Njen kolega po funkciji, potpredsednik Siniša Lazić, ima platu 136.859 dinara plus paušal od 37.694. Među prihode je uvrstio i 41.000 dinara iz budžeta Sombora kao predsednik Skupštine grada. Vlasnik je dvoiposobanog stana od 97,27 kvadratnih metara (kupovina) i vozila “džip patriot” iz 2009. Nema štednju. Od četiri potpredsednika Vlade Vojvodine, za sada je dostupna samo imovinska karta Dušana Jakovljeva, s platom od 150.000 dinara. Vlasnik je pola kuće na placu od 0,047 hektara, koju je kupio, kao i dve kuće i dvorišta (16 hektara, 67 kvadratnih metara) iz nasledstva. Takođe, nasledio je 11,5 hektara zemljišta. Automobil i štednju nema. Trosoban stan od 101,9 kvadrata u vlasništvu je sekretara za finansije Jovice Đukića, koji ga je stekao zamenom i otkupom. Njegova plata je 154.411 dinara, nema auto ni štedne uloge u bankama. Njegov kolega u resoru kulture Milorad Đurić iz Vršca nema nekretnine, a u Novom Sadu koristi službeni jednoiposoban stan od 25 kvadrata. Nema štednju, a vozi svoj “ford mondeo” iz 1995. Plata mu je 138.312 dinara. Sekretarka za socijalnu politiku i demografiju Novka Mojić vlasnica je jednosobnog stana od 32 kvadrata, stečenog kupovinom. Nema štednju ni automobil. Njena plata je 145.000 dinara. U vlasništvu sekretara za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova Miroslava Vasina je pola trosobnog stana od 91,35 kvadrata koji je kupio. Poseduje i dva voćnjaka, jedan 24 ara i 50 kvadrata, a drugi od 15 ara i 85 kvadrata. Vozi svoj “alfa-romeo” iz 2004. Nema štednju, a plata mu je 145.496 dinara. Vlasnik pola jednoiposobnog stana od 49,21 kvadrata je sekretar za sport i omladinu Modest Dulić. On je naveo prihod iz pokrajinskog budžeta – 142.000 dinara, ali i iz Subotice, gde kao odbornik prima 14.000. Nema auto, ni štednju. Plata sekretara za zaštitu životne sredine i održivi razvoj Slobodana Puzovića je 154.980 dinara. Vlasnik je stana od 77 kvadrata, koji je kupio na kredit. Nema štednju, a vlasnik je “juga skala 55”, godišta 1989. Plata Tomislava Stantića koja je dostupna u registru odnosi se na njegovu prethodnu funkciju državnog sekretara u Ministarstvu zdravlja (121.798 dinara), odakle je prešao u Vladu Vojvodine, gde sada vodi resor lokalne samouprave i međuopštinske saradnje. U njegovom posedu je pola četvorosobnog stana od 89,9 kvadrata i četiri hektara zemljišta, a obe nekretnine stečene su kupovinom. Vlasnik je auta “ford galaksi” iz 2002. Naznačio je da ima štednju.
Antrfile : Čeka se
Imovinske karte članova Vlade Vojvodine – Dragoslava Petrović a (nauka), Daniela Petrovića (poljoprivreda), Zoltana Jegeša (obrazovanje), Atile Čengerija (zdravstvo), Radoslava Strikovića (energetika), Dušanke D. Sremački (urbanizam) – nisu objavljene u registru, kao ni podaci o imovini Stantićeve prethodnice Jadranke Beljan-Balaban, doskorašnjeg sekretara Tamaša Korheca i njegovog “naslednika”, sekretara Andora Delija (uprava). Očekuju se i podaci za potpredsednike Vlade Anu Tomanovu-Makanovu (ujedno sekretarka za informacije), Borisa Bajraktarevića (sekretar za međuregionalnu saradnju) i Ištvana Pastora (sekretar za privredu).
JVP „Vode Vojvodine”
Plata direktora JVP “Vode Vojvodine” Atile Salvaija je 92.000 dinara. Još 73.000 mesečno prima kao redovni profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, gde je istraživač s dodatnih 26.712. Profesor je i na FTN-u, s 10.000 dinara. Nasledio je stambenu zgradu na 3,08 ari, njivu (10,49 ari) i dva voćnjaka (22,11 i 20 ari). Ima dve “zastave” iz 1990. i 2006. Štednje nema.
VIP fond
Direktor Fonda za podršku investicija u Vojvodini – VIP fonda Branislav Bugarski prijavio je platu od 129.211 dinara. Vlasnik je njive od 6.173 kvadrata, koju je kupio. Ima moped “aprilija” od 50 kubika iz 2003. i motocikl “honda” od 600 kubika iz 2005. Štednju ima, kao i pet akcija NIS-a.
Uprava za zajedničke poslove
Direktor Uprave za zajednič ke poslove pokrajinskih organa Marko Radosavljević vlasnik je pola četvorosobnog stana (117 kvadrata) i pola garaž e (17 kvadrata), koje je kupio. Nema štednje, ni auto, a plata mu je 124.910 dinara.
============================


Datum : 26.7.2010
Novina : Dnevnik
Strana : 3
Autor : SNEŽANA NIKOLIĆ
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE Žanr : Rubrika – tema
Ocena : Neutralna

P O K R A J I N S K I P O S L A N I C I
Novi Sad
U vlasništvu Dušana Elezovića(DS) je pola stana od 94 kvadrata, koji je kupio na kredit. Njegov mesečni poslanički prihod je 154.204 dinara. Vozi svoj motor “jamaha” 3-N od 50 kubika iz 2008. godine. Ima štednju. Borislav Novaković (DS) prima iz budžeta 35.809 dinara (poslanički paušal), dok platu od 139.000 dinara zarađuje kao direktor novosadskog JP “Zavod za izgradnju grada”. Nasledio je pola kuće. Štednju ima, automobil nema. Zrenjanin Igor Pavličić (DS) kao poslanik ima dodatak od 40.000, a kao gradonačelnik Novog Sada platu od 134.000 dinara. Suvlasnik je tri stana – dva iz nasleđa (92,82 i 55 kvadrata), a jedan (24 kvadrata) stečen je kupovinom. Poseduje njivu 107,62 ara, kao i “škodu superb” iz 2008. Štednju ima. Borko Ilić (DSS) je vlasnik pola jednosobnog stana od 46,88 kvadrata, a ukupni poslanič ki prihodi su mu 79.000 dinara. Štednju ima.
Kikinda Poslanički prihodi Bratislava Tomića iz Zrenjanina su 110.000 dinara. Vlasnik je stana od 80 kvadrata, koji je kupio, i nasleđene kuće od 65 kvadrata. Štednju ima, kao i auto – “opel astra” iz 2006. Savo Dobranić (DS) kao poslanik i predsednik odbora ima 70.000 dinara. U imovinskoj karti je naveo i direktorsku platu u JP “Dnevnik holding” od 150.000 dinara, uz napomenu da je krajem 2009. podneo ostavku. Napomenuo je i da je ostavku podneo i na čelno mesto UO u kikindskoj Direkciji za izgradnju, gde je imao prihod od 8.000 dinara. Nasledio je dvosoban stan (60 kvadrata) i garsonjeru (25 kvadrata), dok je trosoban stan (85 kvadrata) uzeo na kredit i vlasnik je polovine. Kao nasledstvo/kupovinu naveo je vlasništvo nad 13 hektara zemlje. Nema štednju.
Vršac Jovica Zarkula poslanik je Grupe građana iz Vršca koji iz pokrajinskog budžeta prima 46.844 dinara, a ujedno je i državni sekretar u Ministarstvu infrastrukture, gde zarađuje 133.556 mesečno. On je i odbornik, ali bez prihoda. Član je i zadruge “Pigfarm”, gde iz javih izvora ima prihod od 70.000 dinara. Suvlasnik je dve kuće (250 i 350 kvadrata), a vlasnik još jedne (400 kvadrata) koju je nasledio. Poseduje stan od 60 kvadrata. U njegovom vlasništvu je polovina zemljišta od osam hektara iz nasledstva, dok je vinograd od 26 ari kupio. Njegov auto je “škoda superb” iz 2002. Ima štednju, kao i akcije u Metals banci (Razvojna banka Vojvodine), Univerzal banci, Privrednoj banci, “Telefoniji Beograd”, Veterinarskom zavodu “Subotica”, “Vršačkim vinogradima” i Zadruzi “Pigfarm”.
Novi Bečej Milivoj Vrebalov (LDP) prima poslanič ki paušal od 41.389 dinara, a kao opštinski čelnik Novog Bečeja platu od 86.916 dinara. Stan od 116 kvadrata kupio je 2003. i vlasnik je njegove polovine. Vlasnik je i oko dva hektara zemljišta. Ima dva “renoa” – “peticu” iz 1991. i “megan” iz 2006. Nema štednju.
Inđija Goran Ješić (DS) ima 37.694 dinara poslanič kog paušala i platu predsednika opštine Inđija od 95.147 dinara. Stan od 73 kvadrata i zemljište od 46 ari stekao je kupovinom. Poseduje “reno senik” iz 2004. i štednju.
Pećinci Lazar Čavić naveo je poslaničke prihode od 145.700 dinara mesečno, dok kao odbornik u Pećincima ima 15.000. Nasledio je kuću i okućnicu (tri četvrtine vlasništva), kao i poljoprivredno zemljište. Ima auto “ford fokus” iz 2000. i motor MZETZ 125 iz 1989. Nema štednju, ima pet (besplatnih) akcija. Temerin Stojan Tintor iz pokrajinskog budžeta prima 111.000 dinara, kao i dodatak od 43.000 za predsedavanje skupštinskim odborom. U Temerinu je odbornik i iz lokalnog budžeta dobija 8.000 dinara. Ima štednju, a vozi “opel vektra” iz 2002. Porodično domać instvo s poslovnim prostorom od 620 kvadrata je nasledio, dok je 1989. kupio vikednicu od 48 kvadrata s placem, čiji je suvlasnik.
Antrfile :
============================


Datum : 26.7.2010
Novina : Pravda
Strana : 2
Autor : NN
Tema : Nemanja Nenadić
Najava : NE Žanr : Izjava
Ocena : Neutralna

REKLI SU...
Joška Broz, Titov unuk
- Nema potrebe da se Tito ekshumira. Svedok sam da je sahranjen u „Kući cveća". Bio sam uz njega od Ljubljane do završetka sahrane.
Vojin Dimitrijević, profesor međunarodnog prava
- I dalje branimo Miloševićeve avanture. Ne sme se dozvoliti da nam Kosovo postane opsesija, jedini spoljnopolitički cilj.
Nemanja Nenadić, programski direktor „Transparentnosti Srbija"
- Razlika između tajkuna i političara je ta što tajkunima nije u prirodi posla da ih ljudi vole, a za političare je bitno šta narod misli o njima.
Antrfile :
============================