Joomla 3.2 Template by Justhost Complaints

Mediji o korupciji


Datum : 1.8.2010
Novina : Dnevnik
Strana : 3
Autor : LJUBINKA MALEŠEVIĆ
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna

POLITIČKA VOLJA IZNAD PRAVA
Dan pre nego što će otići na godišnji odmor poslanici Skupštine Srbije su usvojili amadman na izmene Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije kojim su obezbedili i sebi i pokrajinskim poslanicima, kao i odbornicima, da do kraja mandata obavljaju više funkcija. Poslednja nada čelnika Agencije za borbu protiv korupcije bio je predsednik Srbije Boris Tadić, od kojeg su javno zatražili da ne potpiše ukaz o važenju usvojenih zakonskih izmena. Njegov paraf je, međutim, na sve stavio tačku. No, biće da to ipak nije i kraj srpske sapunice o sukobu interesa, jer o tome da li će konačnu pobedu izvojevati “čuvari fotelja” ili Agencija znaće se tek kada se o svemu izjasni Ustavni sud Srbije, a imaće šta da kažu i međunarodne organizacije zadužene za borbu protiv korupcije. Ugledni pravni stručnjak profesor Vladimir Vodinelić ističe za naš list da je i ovaj zakon, kao i neki pre njega, dokaz da pravne države u Srbiji nema i da će nam još mnogo trebati da savladamo demokratiju koja podrazumeva da postoji saglasnost između prava i političke volje. – Interesi koji su nadjačali u donošenju ovog zakona nemaju nikakvu podršku u logici pravnog sistema. Logika pravnog sistema je, naime, da svaki zakon mora biti u saglasnosti sa višim od sebe a to je Ustav. Ako se , međutim, donosi norma u pogledu koje postoje razumne sumnje da ona neće opstatiti, jer neće proći proveru usaglašenosti sa normom višom od sebe, onda to nije ništa drugo nego neracionalno ponašanje. Naravno, razlog zašto se to tako radi nikako nije pravni – objašnjava profesor Vodinelić. On napominje da se i pre no što se neki zakon donese može tražiti mišljenje Ustavnog suda, koji jedini može meritorno reći da li je nešto u skladu sa najvišim pravnim aktom ili ne. – Nažalost, taj se instrument kod nas ne koristi. Šta više, imali smo prilike da vidimo, u slučaju kada je bio donet Zakon o izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju, da je brzim potpisivanjem tok propisa predsednik Republike praktično sprečio poslanike da se obrate Ustavnom sudu radi traženja te prethodne provere. A bilo je belodano jasno da taj zakon ne može opstati ako Ustavni sud bude obavio savesno svoju ulogu, kao što posle i jeste – navodi sagovornik „Dnevnika”. Po njegovim rečima, na tom se primeru vidi da nije problem samo u tome što ćemo dobiti zakone koji neće opstatiti prilikom provere njihove usaglašenosti sa Ustavom, nego i što se onemoguć uje upotreba preventivnih sredstava koje su u stanju da spreče takvu pojavu. – A kada smo suočeni sa takvom praksom kao činjenicom, onda ne ostaje ništa drugo do da tu pojavu pripišemo onoj ogromnoj listi nesaglasnosti između prava i političke volje u ovoj zemlji. Rečju, i ovo usvajanje spornih amandmana na Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije, nažalost, predstavlja prilog davno poznatoj činjenici da pravo u Srbiji nema onu vrednost koju ima u demokratskim pravnim državama – ističe Vodinelić. U tom kontekstu naš sagovornik upozorava da se ne može govoriti o putu u evropsku porodicu ako donosimo zakone za koje smo unapred svesni da su neustavni i da njihova primena može proizvesti štetne posledice. – Jedna od važnih stvari u proceni zrelosti jednoga društva da uđe u obziljnu zajednicu kakva je Evropska unija kojoj težimo jeste da imamo stabilne i stabilizovane institucije. Ako nemamo stabilan i stabilizovan zakonodavni aparat, onda nemamo mnogo šansi za ozbiljne pretenzije da se uključite u društvo onih koji imaju takav ozbiljan zakonodavan aparat. Jer im ovakvi kakvi smo ne trebamo – zaključuje profesor Vodinelić.
Antrfile :
============================


Datum : 1.8.2010
Novina : Dnevnik
Strana : 6
Autor : JASNA BARBUZAN
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE Žanr : Rubrika – tema
Ocena : Neutralna

BELI MANTILI OSTALI BEZ PRAVA NA NEVINOST
UČESTALE AFERE UZDRMALE POVERENjE PACIJENATA U ZDRAVSTVO
Crni oblak osuda i nepoverenja nadvio se nad zdravstvene radnike u Srbiji. Afera za aferom učinile su da se cela struka stavi na stub srama iako još uvek nijedan od tih slučajeva nije dobio sudski epilog. Već godinama se o korupciji „belih mantila” mnogo govori, a i sprovedena istraživanja ukazuju na to da je, po percepciji javnosti, upravo zdravstvo, posle carine, najkorumpiranija delatnost. Kada je reč o Srbiji, opšte je poznato da korupcije ima u svim zanimanjima i sferama života i rada, ali kako smo na svoje i zdravlje najmilijih posebno osetljivi, svaki nemio događaj iz bolnice ili doma zdravlja odmah dospe u prvi plan. Tako su i vesti iz onkoloških kuća u Beogradu i Sremskoj Kamenici uzbunile celu javnost, pogotovo jer su pojedini mediji požurili da priče učine što sočnijim. „Trovali decu citostaticima“, „Bogatili se na račun bolesne dece“, „Lečili strane pacijente dok domaći umiru“... samo su neki od naslova koji se pridružuju celoj seriji sličnih iz ranijih vremena („Uzeli bubreg bez znanja pacijenta“, „Bebe ukradene iz porodilišta“...). U stvari, gotovo da nema meseca bez sličnog masnog natpisa, pa ne čudi što se na optuženičkoj klupi našla cela struka. Beli mantili postali su zanimanje kojem se sve manje veruje. – Diskvalifikacija zdravstvenih radnika pa i čitavog sistema bez čvrstih dokaza, anatemisanje i osude pre sudske presude, postali su svakodnevni folklor i milje u kome živimo – kaže predsednik Zdravstvenog saveta Srbije prof. dr Dragan Delić. Po njegovim rečima, ti frontalni i kontinuirani napadi imaju u nekim elementima objektivno uporište u realnim problemima koji postoje u zdravstvenom sistemu Srbije i koje se decenijama ne rešavaju, kao što su korupcije, lekarske greške i previdi, kriza rukovođenja zdravstvenim ustanovama... – Ali žestina, generalizacija, ostrašćenost i isključ ivost poprimaju nesagledive razmere i neminovno vode ka potpunom uništenju poverenja u zdravstvene radnike, što je osnov svakog zdravstvenog sistema. Posle tridestogodišnjeg rada u zdravstvu Srbije, odgovorno tvrdim da ovaj sistem, ipak, dobro funkcioniše, ne zahvaljujuć i pomoći države, materijalnom položaju zaposlenih, sofisticiranoj dijagnostici i efikasnoj terapiji.... nego, pre svega, zbog stučnog, odgovornog, samopregornog i entuzijastičkog rada većine zdravstvenih radnika. To je nepobitna činjenica koja se uvek mora uvažavati i isticati, ne u interesu zdravstvenih radnika, već u interesu bolesnika i celog društva. Naravno, i ja se zalažem za neophodnost efikasnijeg, stručnijeg i plodotvornijeg rada policije i sudstva, ali time ne želim da eliminišem pravo na nevinost do donošenja pravične i nedvosmislene odluke suda – poručuje dr Delić. Udari medija i javnosti na lekarsku profesiju sve su jači, toliko da, kako se čini, ni Društvo lekara ni Lekarska komora ne uspevaju da se snađu i odrede put kojim će nastojati da zaštite ugled i čast lekarske struke. Kako kaže direktorka Lekarske komore Srbije dr Tatjana Radosavljević, većina afera predstavlja slučaj za tužilaštvo i policiju, odnosno Komora nema načina da ispituje istinitost tih navoda. – Mi postupamo tek ako dobijemo prijavu, koju zatim prosleđujemo policiji i tužilaštvu. Nemamo mehanizme da pravimo sopstvene istrage. Komora postupa tek po izricanju sudske presude – kaže dr Radosavljević. Ona se, međutim, u potpunosti slaže sa osećajem svojih kolega da se o lekarskoj profesiji poslednjih godina najčešće govori u negativnom kontekstu, da se lekari unapred osuđuju, pod punim imenom i prezimenom, za mnoga dela za koja se nikada ne dokaže krivica, dok se osumnjičeni za teška ubistva predstavljaju inicijalima, „u cilju istrage i zaštite ličnosti”. Nesumnjivo je da na račun rada lekara i medicinskih sestara ima mnogo zamerki, a zaposleni u zdravstvenoj ustanovi i pacijenti znaju koji su to pojedinci u belim mantilima koji traže i uzimaju plave koverte. To znaju i farmaceutske kuće koje ih koriste da obezbede bolji promet svojih lekova. Činjenica je da se unutar zdravstvenih ustanova o ovakvim slučajevima uglavnom ćuti. Niko neće da kaže ništa protiv kolege, čak i kada zna da je dotični dobrano uprljao ruke. Na žalost, dok vlada zavera ćutanja, dok sve ostaje „u krugu porodice”, čaršijske priče samo dobijaju jači „vetar u jedra“. A kada puknu afere teško ih je zaustaviti, čak i ako se javnosti pruže jaki argumenti koji govore u odbranu ustanove i lekara. – Zbog nekolicine nesavesnih lekara, svi smo stavljeni na stub osuda i srama – kaže lekar opšte prakse dr Dejan Popović. – Došli smo u poziciju da čim odbijemo neki zahtev pacijenta, kao, na primer, da mu propišemo lek koji on traži, budemo napadnuti kako radimo za neku farmaceutsku kuću i propagiramo njihove lekove. Za 20 godina, koliko radim kao lekar, nikada se nisam osećao tako poniženo.
Antrfile :
============================


Datum : 1.8.2010
Novina : Blic
Strana : 2
Autor : NN
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE Žanr : Rubrika – tema
Ocena : Neutralna

TOPLO
Zorana Marković Agencija za borbu protiv korupcije
Pozivajući predsednika Srbije da ne potpiše izmenjeni zakon o toj agenciji, izjavila da se njime „ozbiljno dovodi u pitanje demokratska kontrola vlasti“.
Antrfile :
============================


Datum : 1.8.2010
Novina : Blic
Strana : 4
Autor : A. R.
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE Žanr : Rubrika – tema
Ocena : Neutralna

MNOGI ZAKONI ZAVRŠAVAJU NA USTAVNOM SUDU
Zakon o informisanju, za koji nisu glasali ni svi poslanici vladajućih partija, tačnije SPS, nedavno je pretrpeo značajne promene, budući da je Ustavni sud kao neustavne ocenio odredbe koje se odnose na novčane kazne, jer predstavljaju kršenje slobode medija i izražavanja. Podsetimo, protiv izmena zakona su bila oba novinarska udruženja, istaknuti pojedinci iz javnog života.
Blanko ostavke su završile pred Ustavnim sudom. Ustav, takav kakav je, već sadrži odredbe kojima priznaje postojanje institucije blanko ostavke, međutim vladajućoj garnituri to nije bilo dovoljno. Donoseći Zakon o lokalnim izborima otišli su korak dalje, pa proturili da podnosilac liste i odbornik mogu zaključiti ugovor kojim će preneti pravo podnosiocu liste da u ime odbornika podnese ostavku na funkciju odbornika?! I ovaj pokušaj vlasti, da stvari, kako je za naš list naveo profesor prava Bogoljub Milosavljević, digne na još bezobrazniji nivo, prošao je neslavno.
Uredba o konverziji prava korišćenja građevinskog zemljišta u pravo svojine takođe će stići pred Ustavni sud. Tim Zakonom, naime, zatvoren je krug korupcije i malverzacija koji je pratio privatizaciju. Zakon o planiranju i izgradnji nekako je gotovo neprimetno prošao u Skupštini u vreme dok je javnost galamila oko izmena Zakona o informisanju. Tim zakonom je omogućeno da vlasnici privatizovanog zemljišta izvrše konverziju prava korišćenja u pravo vlasništva. Ovo zakonsko rešenje bilo bi ekonomski isplativo da Vlada nije donela uredbu kojom je pod troškove pribavljanja prava na korišćenje podvela i ukupnu cenu kapitala i imovine. To znači da će osoba koja je kupila preduzeće čije je zemljište jeftinije od cene samog preduzeća zemlju dobiti na poklon. U drugom slučaju, kada je cena preduzeća manja od cene zemljišta, kupac dobija preduzeće na poklon. Ovim je Vlada tajkunima s kojima je sarađivala u sumnjivim poslovima i kojima je omogućila da u nameštenim tenderima kupuju društvena preduzeća zbog atraktivnog zemljišta – najzad i poklonila to zemljište. Zakon o elektronskim komunikacijama doći će takođe pod lupu Ustavnog suda. Tim propisom su bezbednosnim agencijama i policiji data ovlašćenja da bez dozvole suda mogu da kontrolišu s kim, koliko i kada komuniciraju građani Srbije. Zaštitnik građana Saša Janković, koji je predao USS-u ovaj zakon, naveo je da očekuje da zakon pasti jer krši član 41. Ustava Srbije koji garantuje „nepovredivost tajnosti pisama i drugih sredstava komunikacije“. Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije zadesiće ista sudbina, jer on zahvaljujući usvojenom amandmanu omogućava pokrajinskim poslanicima da zadrže po dve fotelje do kraja mandata. Predsednik Odbora Agencije za borbu protiv korupcije Čedomir Čupić javno je pozvao predsednika Srbije Borisa Tadića da ne potpiše ove izmene zakona jer su protivustavne, što nije urodilo plodom. Čupić je izjavio za „Blic” da je iznenađen da je poslanička grupa „Za evropsku Srbiju” izneverila dogovor Vlade Srbije i Agencije o izmenama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije. On je rekao da je amandmanom Vladana Batića omogućeno da se zakon primenjuje selektivno, što je suprotno Ustavu. On je najavio da će se Agencija obratiti Ustavnom sudu za ocenu ustavnosti i obavestiti Savet Evrope za borbu protiv korupcije (GRECO), OEBS i Komisiju za borbu protiv korupcije UN. - Sve vreme se pričalo da će Vlada podvaliti tako što će se pojaviti „tajanstveni amandmani“. Naime, prvo je Dragan Marković Palma podneo amandmane kojima su duple funkcije mogle da se sačuvaju. Međutim, nakon pritiska opozicije i javnosti, on ih je povukao. Tada se govorilo se da je Palma to uradio u dogovoru s Vladom, kako bi se od pritiska na Agenciju za borbu protiv korupcije odustalo, odnosno da se u Skupštinu pošalje dobar zakon, a da onda vladajuća većina prilikom glasanja usvoji sporne amandmane koje će u poslednjem trenutku podvaliti drugi poslanik. To se i dogodilo. Naime, amandman je podneo Vladan Batić koji je prihvatio da učini „uslugu“ nekim šefovima, pa iako je Vlada amandman odbila, poslanici su ga izglasali, što se gotovo nikada nije dogodilo – kaže za naš list Vesna Pešić, narodna poslanica.
Antrfile :
============================


Datum : 1.8.2010
Novina : Blic
Strana : 4
Autor : ALEKSANDAR RODIĆ
Tema : Aktivnosti i komentari, Nemanja Nenadić, Transparentnost Srbija
Najava : NE Žanr : Rubrika – tema
Ocena : Neutralna

VLAST LEGALIZOVALA KORUPCIJU U GRAĐEVINI
Stručnjaci traže da se povuče Zakon o podsticanju građevine
Šuković: Nema garancije da će posao dobiti firma s najboljom ponudom, a ne ona koja finansira partije na vlasti Pešić: Poslanici opozicije su ukazivali da ovo predstavlja gotovo poziv na korupciju, ali ništa nije vredelo Nenadić: Krši se i CEFTA sporazum, pa ne vidim kako bi ovaj zakon Ustavni sud mogao okarakterisati kao validan
Usvajanjem Zakona o podsticaju građevinskoj industriji u uslovima ekonomske krize Vlada Republike Srbije je sebi dala za pravo da odlučuje kojim preduzećima će poveriti višemilionske poslove u građevini. Ne samo da se ovim podstiče korupcija, već se direktno krši i Zakon o javnim nabavkama, Zakon o zaštiti konkurencije, pa i međunarodni CEFTA sporazum, a samim tim i Ustav.
Korupcionaški, netransparentni i nereformski, po rečima naših sagovornika, osnovne su odlike zakona usvojenog 20. juna. Naime, kada Vlada bude rešila da gradi ili rekonstruiše autoput, umesto da se raspiše tender i izabere najpovoljnija ponuda, određivanjem kriterijuma Vlada će biti u poziciji da posao ponudi nekolicini ili čak samo jednom građevinskom preduzeću, a cenu radova će odrediti ona sama. Po rečima Danila Šukovića iz Saveta za borbu protiv korupcije, efekti ovog zakona će biti katastrofalni. – Procedure koje zakon predviđa su netransparentne. Ne znamo da li će Vlada odrediti cenu daleko veću od realne, a posao poveriti preduzeću koje, primera radi, finansira njihove partije. Propisi su mimo svake tržišne logike, tim pre što će za poslove moći da konkurišu samo preduzeća koja se nalaze u opštini gde se objekat gradi. Bude li se primenio, posledica ovog zakona će biti apsolutna korupcija – navodi Šuković. Tu, međutim, nije kraj. Šuković navodi da će novac potreban za projekte biti poveren Fondu za razvoj čiji rad ni sam nije dovoljno transparentan. Podsetimo, kao što smo već pisali, u Upravnom odboru Fonda sede sve sami ministri koji i bez ovog zakona novac daju onima koji ga imaju na pretek, a sada će mu se na raspolaganje staviti i novac iz republičkog i budžeta lokalnih samouprava, kao i sredstva koja će se za građevinske projekte obezbediti dizanjem kredita kod komercijalnih banaka. Zbog svega toga, Savet za borbu protiv korupcije je dopisom od premijera Mirka Cvetkovića zatražio da se sporni zakon ne primenjuje. Navode da bi to uradili i ranije da zakon nije usvojen po hitnoj proceduri, što je skandalozno i po mišljenju narodne poslanice Vesne Pešić, koja ističe da je samim tim izostala i javna rasprava, a sa zakonom nisu stigli da se valjano upoznaju ni poslanici. – Malo je poznato, ali svi zakoni od 1. juna pa do 1. oktobra se donose po ubrzanom postupku. Tako se i ovaj zakon provukao pod firmom „hitno“, odnosno bez ikakve javne rasprave i bez dovoljno vremena da se poslanici s njim upoznaju. Poslanici opozicionih partija su se borili iz petnih žila i ukazivali da ovo predstavlja gotovo poziv na korupciju, ali ništa nije vredelo. Zakon, čiji je svaki član korupcionaški, usvojen je, a po svemu sudeći i on će, baš kao i Zakon o elektronskim komunikacijama, gde je hitno samo da BIA prisluškuje građane bez dozvole – završiti na Ustavnom sudu. Međutim, dok sud odluči cvetaće korupcija – ističe Vesna Pešić. Da je pisanje amandmana i ukazivanje na sve odredbe koje su u suprotnosti s postojećim sistemskim zakonima, pa čak i sa samim Ustavom, bilo uzaludno, potvrđuje nam i Nemanja Nenadić iz „Transparentnosti Srbija“. – Poslali smo konkretne predloge amandmana svim poslaničkim grupama, kako bi se uskladio ovaj i Zakon o javnim nabavkama. Nažalost, nisu prihvaćeni. Jedan od argumenata onih za izglasavanje zakona bio je da je ta industrija u teškoj situaciji, a istovremeno građevinari od države potražuju ogromna dugovanja koja im se ne isplaćuju. Umesto toga, donet je zakon koji, osim što krši Zakon o javnim nabavkama, krši i CEFTA sporazum koji garantuje ravnopravnost stranim i domaćim preduzećima, a koji, kao međunarodni ratifikovani sporazum, po Ustavu Srbije ima veću snagu od zakona. Konkretne inicijative su podnete i Ustavnom sudu, a ne vidim kako bi ga on mogao oceniti kao validan – ističe Nenadić. S druge strane, u Udruženju građevinara PKS navode da je zakon donet kako bi se ubrzale procedure, ističu i da su zloupotrebe moguće, ali tvrde da bi onaj ko bi im u ovom trenutku pribegao bio ni manje ni više nego – zločinac. – Građevina je u haosu, ne radi se ništa, a zalihe su ogromne. Ovim zakonom će se procedure ubrzati, istina je da su neke odredbe u suprotnosti sa Zakonom o javnim nabavkama, ali bi u ovom trenutku zloupotreba bila ravna zločinu. Važno je da se građevina pokrene, a cene su i onako takve da pokrivaju samo troškove rada, dok profita nema – kaže za „Blic nedelje“ Goran Rodić, sekretar Udruženja u građevinskoj industriji u Privrednoj komori Srbije. Privredna komora uputila je poziv građevinarima da se registruju na sajt www.pomocgradjevini.rs kako bi mogli da učestvuju na predstojećim poslovima. Važno je, međutim, pomenuti da građevina stoji i zbog malog broja izdatih građevinskih dozvola. Iako nema valjanih obrazloženja za sramne podatke po kojima se broj dozvola izdatih u Beogradu može izbrojati na prste jedne ruke, sam Rodić je u nedavnom intervjuu za naš list naveo da razlog treba tražiti u pojedinim investitorima koji građevinu koče, dok ne rasprodaju stanove koje su napravili.
Antrfile : Šta sve zakon predviđa
- Vlada, na predlog nadležnih ministarstava, odnosno nadležnog organa jedinice lokalne samouprave, utvrđuje projekte za izgradnju, rekonstrukciju, odnosno adaptaciju.
- Projekti za izgradnju čija se realizacija finansira su: škole i obdaništa, bolnice i druge zdravstvene ustanove, stanovi, autoputevi i drugi državni putevi, sportski objekti, objekti za potrebe obavljanja delatnosti iz oblasti kulture i drugi objekti od javnog značaja.
- Vlada utvrđuje uslove i način finansiranja za svaki pojedinačni projekat.
- Na postupak izbora projektanta, vršioca tehničke kontrole, izvođača radova, vršioca stručnog nadzora, kao i vršioca tehničkog pregleda, odnosno za potrebe projektnog finansiranja za izgradnju objekata, primenjuje se pregovarački postupak bez objavljivanja javnog poziva u skladu sa zakonom kojim se uređuju javne nabavke.
- U realizaciji ovih projekata učestvuju građevinska preduzeća čije je sedište na teritoriji Republike Srbije, koja imaju odgovarajuće iskustvo i reference i zapošljavaju znatan broj radnika, odnosno prema svojim tehnološkim kapacitetima mogu zaposliti znatan broj radnika, a prema kriterijumima koji će se utvrditi posebnim aktom Vlade.
- Naručilac je dužan da uputi poziv svim preduzećima koja su prethodnim stavovima obuhvaćena, a prema kriterijumima koji će se utvrditi posebnim aktom Vlade.
- Pri realizaciji ovih projekata mora se koristiti domaći građevinski materijal u učešću najmanje 70 odsto.
============================