Joomla 3.2 Template by Justhost Complaints

Mediji o korupciji


Datum : 3.8.2010
Novina : Dnevnik
Strana : 5
Autor : NN
Tema : Javne nabavke
Najava : NE Žanr : Vest

PRODAJA TELEKOMA NA JESEN
USKORO IPAK TENDER ZA MTS
– Vlada Srbije će tender za prodaju udela u Telekomu „Srbija“ raspisati pre početka jeseni, kao što je i planirano – rekao je za Emg.rs predsednik Komisije za javnu nabavku za prodaju dela akcija Telekoma „Srbija“ Vuk Đoković. Izabrani privatizacioni savetnik, investiciona banka Sitigroup, počela je u drugoj polovini jula da radi na popisu i proceni vrednosti imovine Telekoma, a Đoković očekuje da će savetnik posao uspeti da završi za dva meseca. Privatizacioni savetnik, osim procene imovine, treba da Vladi saopšti mišljenje o tome koji procenat treba prodavati i da li je pravi trenutak za prodaju. Plan Vlade je bio da na jesenjem tenderu ponudi 40 odsto akcija Telekoma. U Telekomu „Srbija“ 80 odsto akcija je u vlasništvu države, a 20 odsto pripada grčkom telekom operatoru OTE.
Antrfile :
============================


Datum : 3.8.2010
Novina : Press
Strana : 4
Autor : PRENETO
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Agencija : TANJUG
Najava : NE Žanr : Vest
Ocena : Neutralna

PRIJAVLJENO 100 SLUČAJEVA KORUPCIJE ZA PET DANA
BEOGRAD - Portal za borbu protiv korupcije www.pištaljka.rs za pet dana je primio blizu 100 anonimnih prijava, a građani uglavnom prijavljuju korupciju u lokalnoj samoupravi, javnim preduzećima, obrazovnim institucijama i zdravstvu. Prijave su stigle iz svih delova Srbije - Leskovca, Kuršumlije, Zrenjanina, Subotice, Beograda, Novog Sada, Sombora, Bosilegrada, Kragujevca... - a jedna čak iz Banjaluke. Portal za borbu protiv korupcije je promovisan 29. jula, a veliki broj prijava u samo nekoliko dana govori koliko je značajna mogućnost koju pruža portal Pištaljka - da se potpuno bezbedno i anonimno prijavi sumnja na korupciju, saopštio je tim Pištaljke, koji je zahvalio „duvačima u pištaljku na poverenju“. (Tanjug)
Antrfile :
============================


Datum : 3.8.2010
Novina : Pregled
Strana : 5
Autor : NN
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna

ZA PET DANA STO PRIJAVA
Portal za borbu protiv korupcije www. pištaljka.rs je za samo pet dana primio blizu 100 anonimnih prijava, a građani, uglavnom, prijavljuju korupciju u lokalnoj samoupravi, javnim preduzećima, obrazovnim institucijama i zdravstvu, saopštili su organizatori sajta. Prijave su stigle iz svih delova Srbije - Leskovca, Kuršumlije, Zrenjanina, Subotice, Beograda, Novog Sada, Sombora, Bosilegrada, Kragujevca, Lapova, Obrenovca, Pirota, Užica, Trstenika, Petrovca na Mlavi, Apatina, Ljubovije, Sremske Mitrovice, Novog Bečeja - a jedna čak iz Banja Luke. Portal za borbu protiv korupcije www. pištaljka.rs promovisan je 29. jula, a veliki broj prijava u samo nekoliko dana govori koliko je značajna mogućnost koju pruža portal „Pištaljka“ - da se potpuno bezbedno i anonimno prijavi sumnja na korupciju. Tim „Pištaljke“ se zahvaljuje duvačima u pištaljku na poverenju, i učiniće sve da u najkračem roku istraži navode, a da potom rezultate publikuje na internet sajtu. Portal „Pištaljka“ je zajednički projekat tri nevladine organizacije - Centra za istraživanje migracija, Udruženja Eutopija i MediaPraksa, a osnovan je sa ciljem da se građanima pruži prilika da prijave korupciju i da se na njenom suzbijanju državne institucije angažuju. Prednost ovog portala je što će građani moći da prijavljuju korupciju na svom radnom mestu i okolini, uz neophodno obezbeđenje zaštite identiteta. Savet organizatora je da građani prijave šalju sa privatnog, ili kompjutera koji se nalazi na nekom javnom mestu, a ne sa posla.
Antrfile :
============================


Datum : 3.8.2010
Novina : Blic
Strana : 2
Autor : NN
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE Žanr : Pisma – reagovanja
Ocena : Neutralna

ČITAOCI KOMENTARIŠU
Zakone kroje po meri funkcionera - Ma koga od njih zanima šta misli javnost ove zemlje?! Svesni su da u ovakvom sistemu mogu da rade šta hoće, to i koriste, i nikad se neće odreći mnogih privilegija makar nestalo i Srbije i srpskog naroda! Ja - Ovi me svaki dan sve više i više iznenađuju, a mi mudro ćutimo. Osećam se kao ovca... Kalimero Euleks traži otvaranje suda u Mitrovici - ’’Postoji hitna potreba za obnavljanjem vladavine prava na severu Kosova.’’ Slažemo se. Pod hitno institucije Srbije vratiti makar na sever! Hm - EU nema alternativu i naš cilj je ulazak u NATO, ta je opcija pobedila na izborima i sprovodi se nemilosrdno, uvijena u razne oblande. Glasali smo, a posle glasanja nema kajanja…Ding-dong
Antrfile :
============================


Datum : 3.8.2010
Novina : Blic
Strana : 2
Autor : M. MALEŠ
Tema : Transparentnost Srbija, Vladimir Goati
Najava : NE Žanr : Rubrika – tema
Ocena : Neutralna

NIKOLIĆ BLIŽI TADIĆU NEGO KOŠTUNICI
Izbora nema na vidiku, opozicija razjedinjena
GOATI: Za Koštuničinu stranku blizina naprednjaka predstavlja opasnost s obzirom na to da obe stranke imaju isto „lovačko područje“
M. Maleš
Srpska napredna stranka i Demokratska stranka Srbije, po svemu sudeći, ne mogu više da sarađuju čak ni po pitanju raspisivanja vanrednih izbora, pre svega zbog velikih programskih razlika.
Kao drugo, SNS bi mogao da „ugasi” stranku Vojislava Koštunice jer naprednjaci svojim rejtingom najveće opozicione stranke privlače biračko telo pet puta manje i neuticajne DSS, kaže za „Blic” Vladimir Goati, naučni saradnik u Institutu društvenih nauka i direktor „Transparentnosti Srbija”. Tome idu u prilog i izjave zamenika predsednika SNS Aleksandra Vučića da Kina i Rusija ne mogu da budu strateški partneri Srbije jer ne mogu da nas izvuku iz krize, nego da najvažniji partner Srbije mora da bude EU! Poznato je, naime, da DSS, nakon što je većina zemalja EU priznalo nezavisnost Kosova, najveće partnere Srbije vidi upravo u Rusiji i Kini. - Saradnja između SNS i DSS teško je moguća, čak i zarad raspisivanja vanrednih parlamentarnih izbora zato što je stranka Tomislava Nikolića po ključnom pitanju bliža DS-u nego DSS-u - kaže Goati. On dodaje da za stranku Vojislava Koštunice blizina naprednjaka predstavlja opasnost s obzirom na to da obe stranke imaju isto „lovačko područje”, odnosno isti ili sličan profil birača. On objašnjava da se u situacijama kada su dve slične stranke u pitanju najveći broj birača opredeljuje za veću, uticajniju i onu koja ima više ambicija da vlada. Vladimir Vuletić, politički analitičar, ocenjuje za „Blic” da je „tehnička saradnja” DSS i SNS ipak moguća ukoliko bi se ove dve stranke udružile zarad toga da izdejstvuju raspisivanje izbora, ali, kako ističe, „ništa više od toga”. On ocenjuje da su stranke DOS-a takođe bile ideološki veoma različite. Kako dodaje, DSS nema apriori negativan stav prema EU, nego je takav stav zauzela povodom rešavanja pitanja Kosova na koje se ova stanka fokusirana. S druge strane, Vuletić smatra da SNS ne može da oduzme biračko telo DSS-u jer je „većina glasača DSS i dalje gleda na SNS kao na populističku stranku niže vrednosti”. Preostale dve stranke opozicije - SRS i LDP, prema njegovim rečima, ne mogu da sarađuju sa SNS. Prva zbog toga što su smrtno posvađani sa SNS, a LDP jer se dijametralno razlikuje od sve tri. - Opozicija je jako slaba da bi sama mogla da izdejstvuje izbore. To može da učini samo vladajuća koalicija ukoliko se uruši ili ukoliko jedna od stranaka odluči da promeni koalicione partnere - kaže Vuletić. Goati kaže da je saradnja između radikala i naprednjaka gotovo nemoguća i poredi njihov razlaz sa supružnicima koji su se razveli. - Empirijski je dokazano da se iz prevelike bliskosti često rađa netrpeljivost, bez obzira na programske bliskosti. Treba puno vode da prođe da bi obe strane zaboravile nezadovoljstvo koje su ponele iz te saradnje, kao i osećaj izdaje ili prevarenosti - objašnjava Goati. On je to uporedio sa odnosom između DS i LDP-a, „koja je po svim parametrima bliža DS nego SPS, ali taj ljudski element ih razdvaja”.
Antrfile :
============================


Datum : 3.8.2010
Novina : Blic
Strana : 2
Autor : TAMARA SPAIĆ
Tema : Dostupnost informacija
Najava : NE Žanr : Komentar
Ocena : Neutralna

ZAMRZNUTI SUKOB
„Blic“ komentar
Tamara Spaić novinar
Zaštitnik građana i poverenik za informacije od javnog značaja već dugo bezuspešno pokušavaju da zaštite prava Bošnjaka od postupaka Ministarstva za prava manjina. To što su u sukobu institucije koje treba da štite građanska i manjinska prava bio bi paradoks, ali samo pod uslovom da se Ministarstvo zaista bavi svojim poslom, a ne taktikom upravljanja Sandžakom na daljinu, uz pomoć formule „zamrznutog sukoba”. Ova taktika je dobro poznata Srbiji (setite se Kosova) i omogućava ucenjivanje strana u sukobu. Ko je poslušniji dobije veći deo vlasti, pomoći… Sumnja da je u pitanju taktiziranje prema Bošnjacima u Sandžaku, a ne briga za njihova prava, izvire iz činjenice da niko od nadležnih, počev od policije, pa do sudova ne preduzima ništa povodom kršenja osnovnih prava građana na zaštitu podataka, slobodno nacionalno izjašnjavanje i prava Bošnjaka da formiraju Nacionalni savet. Ministarstvo je, recimo, omogućilo da se u posebne nacionalne spiskove Bošnjaka, mimo njihove volje upišu i Bošnjaci koji se izjašnjavaju kao Srbi. Ne priznaju pobednike na izborima u Sandžaku. I niko ne reaguje. Taktika upravljanja uz pomoć „zamrznutog sukoba” još nikad nije donela ništa dobro, a kad bude eksplodirala u lice vlasti, sadašnji ministar će verovatno biti daleko, na nekom zasluženom i dobro plaćenom mestu.
Antrfile :
============================


Datum : 3.8.2010
Novina : Blic
Strana : 3
Autor : N. M. JOVANOVIĆ
Tema : Dostupnost informacija
Najava : NE Žanr : Rubrika – tema
Ocena : Neutralna

BIRAČKI SPISKOVI MANJINA FALSIFIKOVANI
Šabić kritikuje Čiplića
Iza svakog slučaja je izvršenje dva krivična dela - neovlašćene obrade podataka o ličnosti i falsifikata
N. M. Jovanović
Kada je reč o izborima za manjinske savete, pored problema oko bošnjačkog saveta, podjednako zanimljiv način formiranja posebnih biračkih spiskova za izbore svakog od nacionalnih saveta. Zbog uputstva o postupku upisa u birački spisak koje je napravilo Ministarstvo za ljudska i manjinska pitanja, primećen je veliki broja falsifikovanih upisa u biračke spiskove, tvrdi poverenik za dostupnost informacija od javnog značaja Rodoljub Šabić.
- S tim u vezi moram reći da je potpuna neistina da je ministar Čiplić bilo kada, a pogotovo ne kako izjavljuje „u nekoliko navrata“, meni objašnjavao proceduru upisa u biračke spiskove. Uostalom, za tako nešto nema nikakve potrebe. Zakonom utvrđena procedura je potpuno jasna i tu nema šta da se objašnjava. Zakonom utvrđena procedura i nije bila izvor nijednog problema. On objašnjava da je izvor problema uputstvo, odnosno instrukcija o postupku upisa u poseban birački spisak nacionalne manjine. - To uputstvo je dalo mogućnost da bilo ko, bez provere identiteta i bez ikakvog posebnog ovlašćenja podnosi „u ime građana“ i to praktično neograničen broj zahteva za upis u poseban birački spisak. Od početka je bilo očigledno da se ovim uputstvom krajnje neoprezno širom otvaraju vrata mogućim zloupotrebama, što se u praksi i utvrdilo - kaže Šabić. Poverenik tvrdi da „nema nikakve sumnje da su raznorazni aktivisti upisali u posebne biračke spiskove veliki broj građana bez njihovog znanja i protivno njihovoj volji. - O kom broju se tačno radi, teško je utvrditi, ali u svakom slučaju nije reč o, kako kaže ministar Čiplić, promilima, već o puno značajnijem broju. Primera radi, samo u opštini Novi Beograd u poseban birački spisak pripadnika bošnjačke nacionalne manjine bar 15 do 20 odsto upisanih je, najblaže rečeno, problematično. Ali, čak i da je reč o promilima, niko, a pogotovo ne ministar za ljudska prava, to ne bi smeo da potcenjuje. Prvo, jer upis u poseban birački spisak zapravo predstavlja obradu podataka o ličnosti koji su po zakonu, definisani kao „naročito osetljivi“ podaci, što podrazumeva poseban odnos i zaštitu, što je više nego očigledno izostalo. I drugo, jer iza svakog pojedinog takvog slučaja stoji ne samo gruba povreda prava građana i povreda nacionalnog osećaja zbog upisa u spisak manjine kojoj ne pripadaju nego, po pravilu, i izvršenje dva krivična dela, neovlašćene obrade podataka o ličnosti iz člana 146 KZ-a i falsifikata iz člana 355 KZ-a - kaže Šabić.
Antrfile : Zukorlić u Meki o bošnjačkom savetu
Glavni muftija Islamske zajednice u Srbiji (IZuS) Muamer Zukorlić učestvuje na međunarodnoj konferenciji u Meki, u Saudijskoj Arabiji, povodom 50. godišnjice osnivanja Islamske svetske lige Rabite, saopšteno je iz IZuS. Zukorlić je učesnike konferencije upoznao sa „ugrožavanjem verskih i nacionalnih prava muslimana, te kršenjem izborne volje Bošnjaka na izborima za Nacionalni savet Bošnjaka od strane Ministarstva za ljudska i manjinska prava“ i dobio podršku generalnog sekretara Rabite Abdulaha Muhsina Turkija, navodi se u saopštenju.
============================


Datum : 3.8.2010
Novina : Dnevnik
Strana : 4
Autor : R. DAUTOVIĆ
Tema : Javne nabavke
Najava : NE Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna

„ALPINA” OPET POBEDILA NAŠE
OTVORENE PONUDE ZA KORIDOR 10 KOD DIMITROVGRADA
Najnižu cenu za izgradnju autoputa E-80 Pirot–Dimitrovgrad na Koridoru 10 dalo je austrijsko preduzeće „Alpina bau GmbH“, saznajemo u Preduzeću „Koridor 10“. Slede slovenač ko preduzeće „Primorje“, pa naš domaći konzorcijum u kojem su firme „Planum“, „Putevi Užice“ i PZP „Beograd“, koji su članovi NIBENS grupe. Kome će biti dodeljen posao izgradnje autoputa znaće se nakon detaljne provere prispelih ponuda, a ugovor s najpovoljnijim ponuđačem buće potpisan nakon što Evropska banka za obnovu i razvoj da saglasnost na predlog tenderske komisije. Za učešće na ovom tenderu pokazano je veliko interesovanje ponuđača, pa je čak 47 preduzeć a otkupilo tendersku dokumentaciju. Svoje ponude dostavilo ih je 17, s tim što je dostavljeno 19 ponuda. Konkurisale su kompanije iz Azerbejdžana, Slovenije, Portugala, Bugarske, Italije, Grčke, Austrije i Srbije. Osim što su nastupili kao domaći konzorcijum, naši su učestvovali i s Austrijancima. Tako je predezeće „Ratko Mitrović“ nastupilo s „Porom“, a „Interkop“ i „Putevi Čačak“ sa „Štrabagom“. „Energoprojekt – Niskogradnja“ nastupio je samostalno. Javni poziv za izgradnju dve deonice autoputa, od po 6 i 8,3 kilometara, obajvljen je još 18. maja, a predviđeni rok izgradnje je 18 meseci. Naši neimari već su jednom izvisili na izgradnji ovog dela Koridora 10, obilaznice oko Dimitrovgrada, koji je takođe dobila „Alpina“. To je ona ista kompanija koja u konzorcijumu s nemačkim „Dilingerom“ već godinama gradi most preko Dunava kod Beške i koja je posle propale koncesije Horgoš –Požega pokrenula arbitraž ni spor pred Međunarodnom trgovinskom komorom u Parizu, pa ga kasnije zamrznula na godinu dana, samo da dobije novi posao u Srbiji – retkom tržištu za izgradnju puteva. Među neimarima vlada veliko nezadovoljstvo zbog „povlašćenog“ položaja „Alpine“ u odnosu na druge garđevinare, koji se pitaju kako se može zažmuriti na podatke iz formulara koji se odnose na prekinute i nerealizovane poslove, sporove i kašnjenja u izvođenju radova, koji upravo karakteriš u „Alpinu“, i to ne samo u našoj zemlji, nego i drugde – u Poljskoj, koja je zbog toga raskinula ugovor o izgradnji autoputa, zatim Sloveniji... Neimari zbog toga smatraju da nije dovoljno vrednovati samo najjeftinuju ponudu nego i kvalitet radova i bonitet firme.
Antrfile : Nameštanje i dogovaranje
Građevinari prigovaraju zašto nema mehanizma koji bi kvalitetne izvođače zaštitio od nelojalne konkurencije jer kada neka firma ponudi nerealno nisku cenu na tenderu, postoji mogućnost da posao neće završiti ili će ostati dužna domaćim podizvođačima. Sagovornici kažu da postoji i mogućnost da se s kompanijom unapred dogovori da ponudi izuzetno nisku cenu da bi bila izabrana, a prvobitni projekat se naknadno izmeni da bi se postigla nova, viša cena. No, izbor izvođača još nije završen.
============================


Datum : 3.8.2010
Novina : Dnevnik
Strana : 7
Autor : S. K.
Tema : Javne nabavke
Najava : NE Žanr : Vest
Ocena : Neutralna

OTVARANJE PONUDA U PETAK
USKORO NASTAVAK BULEVARA EVROPE
Ponude pristigle na restriktivni tender za izgradnju treće faze Bulevara Evrope biće u petak otvorene u Zavodu za izgradnju grada. Kako je u pitanju kraći postupak od redovnog, pobednik tendera na kojem su učestvovale samo firme koje su licencirane kod ZIG-a znaće se ubrzo, a ranije je najavljeno da bi radovi trebalo da počnu polovinom meseca. Okvirna vrednost radova iznosi oko 385 miliona dinara, a gradiće se magistralni vodovod, atmosferska kanalizacija i javna rasveta duž 1.800 metara između Ulice Kornelija Stankovića i Rumenačkog puta.
Antrfile :
============================


Datum : 3.8.2010
Novina : Dnevnik
Strana : 11
Autor : A. A.
Tema : Javne nabavke
Najava : NE Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna

PROPAO TENDER ZA OBNOVU ŽENSKOG ŠTRANDA
SUBOTICA: Tender za rekonstrukciju i izgradnju ženskog štranda na Paliću je poništen, jer građevinske firme „SMB gradnja” i „Bau Plan” su dale ponude koje nisu odgovarale investitoru. U ponudama koju su podnele pomenute kompanije cena radova je znatno viša nego što je predviđena tenderskom dokumentacijom. Kako nezvanič no saznajemo preduzeće „Park Palić” će pregovarati sa kompanijom koja je dala ponudu i ukoliko se ne postigne dogovor, ponovo će biti raspisan tender. To će uticati na početak obnove objekata, koji je prvo bio zakazan za avgust, pa septembar, a sada ukoliko dođe do raspisivanja novog tendera, radovi neće moći da počnu pre oktobra. Objekat polako tone i jedan deo štranda nagnut je na levu stranu, jer su popustili noseći betonski stubovi. Betonska ploča na kojoj se nalazi drvena konstrukcija je propala, a armatura korodirala. Sanacija i adaptacija ženskog tranda košta oko 45 miliona dinara. Do sada je saniran nekoliko puta od kada je izgrađen 1912. godine. Poslednji put 1974. godine kada je čišćeno jezero, ali način sanacije nije bila odgovarajući, kažu strunjaci.
Antrfile :
============================


Datum : 3.8.2010
Novina : Politika
Strana : A9
Autor : B. MALIŠ
Tema : Dostupnost informacija
Najava : NE Žanr : Rubrika – tema
Ocena : Neutralna

SLAB ODZIV ZA UPIS U REGISTAR LIČNIH PODATAKA
Od oko sto hiljada onih koji su obavezi da se u upišu prijavilo se tek nekoliko desetina, kaže poverenik Rodoljub Šabić
Gotovo da nema osobe kojoj se nije dogodilo da na kućnu adresu ili privatni broj telefona dobije obaveštenje da ih određena kompanija želi za klijenta, da bi trebalo da kupe neki proizvod ili učestvuju u promociji raznih proizvoda i ponuda. Pri tome ne radi se o flajerima koji se ubacuju u poštanske sandučiće ili nasumičnim pozivima, pošiljka je adresirana na ime i prezime a i pri pozivima poimence se traži vlasnik telefona. Kompanije koje smo kontaktirali, a koje sprovode takozvani „direktni marketing” tvrde da su sve njihove aktivnosti u skladu za Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti, da adrese i brojeve telefona pronalaze u zvaničnim bazama podataka kao što su „Bele strane” ili od samih klijenata uz njihovu saglasnost. Značajan doprinos nastojanjima da se reguliše raspolaganje ličnim podacima u ove i slične svrhe dao je Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, formiranjem i objavljivanjem Centralnog registra u koji su dužni da se upišu svi oni koji, iz bilo kog razloga, prave zbirke podataka o ličnosti. Međutim, rok za upis u Centralni registar, u kojem bi trebalo da se evidentiraju zbirke podataka o ličnosti, istekao je još u novembru 2009. godine, ali je od oko sto hiljada subjekata koji su u obavezi da se u isti upišu, to uradilo tek nekoliko desetina i samo jedno ministarstvo. Zbirke podataka o ličnosti mogu imati mali preduzetnici, velika preduzeća, banke, osiguravajuća društva i državni organi, i svi su obavezni da se upišu u registar koji je postavljen i na Internet sajt poverenika za informacije od javnog značaja. Svrha Centralnog registra je evidentiranje svake zbirke podataka o ličnosti i on pruža mogućnost da svako sazna ko obrađuje te podatke, iz kog razloga i kome su dostupni. Prema rečima Šabića najveće zbirke podataka o ličnosti imaju Zavod za zdravstveno osiguranje i Ministarstvo unutrašnjih poslova. Zatim slede Zavod za penzijsko i invalidsko osiguranje, Poreska uprava i Ministarstvo za državnu upravu, a velikim zbirkama raspolažu i neka državna preduzeća poput Elektrodistribucije ili Telekoma, pojedine banke i osiguravajuća društva. Šabić ističe da je posebno zabrinjavajuće to što državni organi nisu ispunili obavezu upisa u registar, iako se zaprećene kazne kreću i do milion dinara. Svako ko vodi bilo kakvu evidenciju koja sadrži lične podatke građana, mora se upisati u registar, a najvažnije je, kako kaže Šabić, da to učine krupne državne institucije. – U najvećem broju slučajeva neispunjavanje ove obaveze je posledica neinformisanosti i nerazumevanja sadržine novog zakona i do sada nepostojećih obaveza. I vlada je veoma kasnila sa donošenjem uredbe koja je trebalo da pojasni način ispunjavanja obaveze. Zbog toga nisam i neću još izvesno vreme pokretati prekršajne postupke – navodi Šabić za „Politiku”, napominjući da će, ukoliko se nešto bitnije ne promene, početi s pokretanjem prekršajnih postupaka pred kraj godine i to najpre protiv neodgovornih organa vlasti. Ličnim podacima građana u Srbiji mogu pristupiti oni koji za to imaju saglasnost ljudi o čijim je podacima reč ili oni koji su za to izričito ovlašćen zakonom. Prema rečima poverenika, podaci su adekvatno zaštićeni samo u slučaju ukoliko ne mogu doći u posed trećeg lica i ako se ne koriste u druge svrhe osim one za koje postoji saglasnost, odnosno zakonsko ovlašćenje. – Iako je u skladu sa našim Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti predviđena posebna zaštita osetljivih podataka kao što su nacionalna pripadnost, veroispovest, zdravstveno stanje i slično, takve zaštita ne postoji, jer vlada još nije utvrdila odgovarajuću uredbu. Rok za donošenje uredbe istekao je pre više od godinu dana, ali i pored mojih upozorenja ona još nije doneta – ističe Šabić. Građani imaju pravo da budu obavešteni o obradi svojih podataka i imaju pravo uvida u te podatke, a mogu i da zahtevaju ispravku, dopunu, ažuriranje ili brisanje, kao i prekid obrade podataka, ako su za to ispunjeni zakonski uslovi. – To je lično pravo svakog građanina i podrazumeva lično angažovanje. Dakle, obaveštenja o podacima ne dobijaju se automatski. Zainteresovani treba da komuniciraju sa institucijom koja raspolaže njihovim podacima, a ukoliko imaju problem da ostvare svoje pravo mogu se obratiti povereniku – objašnjava Rodoljub Šabić. Dodaje da ovo pravo može biti ograničeno u situacijama kada bi davanje obaveštenja ozbiljno ugrozilo interese javne i nacionalne bezbednosti ili radnje sprečavanja i gonjenja za krivična dela.
Antrfile :
============================


Datum : 1.8.2010
Novina : Svet kompjutera
Strana : 18
Autor : IVAN VESIĆ
Tema : Dostupnost informacija
Najava : NE Žanr : Rubrika – tema
Ocena : Neutralna

SUB LEGE LIBERTAS
Zakon o elektronskim komunikacijama
(sloboda pod zakonima)
Skupština Srbije usvojila je 29. juna Zakon o elektronskim komunikacijama CZEK3, za koji su zaštitnik građanja, poverenik za informacije od javnog značaja, kao i pojedine opozicione stranke upozorili da omogućava praćenje komunikacije građana bez odluke suda. Za Zakon je glasalo 117 poslanika vladajuće koalicije, a četvoro ih je bilo uzdržano, dok petoro nije ni glasalo Najsporniji član ovog Zakona (član 128) navodi da je svaki operater dužan da zadrži podatke o elektronskim komunikacijama kako bi oni bili na raspolaganju državi za potrebe sprovođenja istrage, otkrivanja krivičnih dela i slično. To je u drugi plan bacilo druge važne aspekte Zakona o elektronskim komunikacijama. Porazgovarali smo sa predstavnikom Ministarstva o prednostima ovih zakona, ali smo postavili i sporno pitanje.Takođe, tražili smo i suprotno mišljenje, koje smo i dobili od poverenika za informacije od javnog značaja Rodoljuba Šabića. Ključne tačke! U Ministarstvu ističu da su Zakonom napravljeni ključni koraci ka uspostavljanju zdrave konkurencije na tržištu. Jedno od najvažnijih poboljšanja odnosi se na nastavak jačanja uloge nezavisnog regulatornog tela (RATEL), čiji će nadzor biti efikasniji. Paralelno s tim, povećan je i nivo transparentnosti, što je, kako u Ministarstvu kažu, osnovni preduslov za povećanje investicija u sektoru. Javne rasprave biće obavezne, a svi podzakonski akti biće objavljivani na internet prezentacijama RATEL-a i Ministarstva. Zakon nalaže i veći stepen liberalizacije u objavljivanju delatnosti elektronskih komunikacionih mreža i usluga. Ističe još i to da su Zakonom propisana jasna pravila vezana za regulaciju tržišta. To znači da će operaterima sa velikom tržišnom snagom biti nametnute tzv. regulatorne obaveze. Zakon promoviše i princip tehnološke neutralnosti, što podrazumeva mogućnost da se različite usluge pružaju nezavisno od infrastrukture koja se koristi za njihovo pružanje. Takođe, previđen je i unapređeni ali pojednostavljeni metod dodele radio frekvencija, adresa i brojeva kao ograničenih resursa. ZEK posvećuje čitavo jedno poglavlje temi vezanoj za zaštitu korisnika. Ona se prevashodno bazira na obavezi zaključivanja ugovora sa operaterima. Propisani su i obavezni elementi tih ugovora, što je vrlo važna stavka. Među njima se nalazi i obavezna jasna specifikacija pruženih usluga, njihov kvalitet i ograničenja. Ovaj segment će biti kontrolisan od strane inspektora telekomunikacija sa izvršnim ovlašćenjima. Jednostrana izmena uslova na štetu korisnika biće zabranjena. U Ministarstvu se od kritika vezanih za hitnu proceduru kojim je ZEK donet brane argumentom da je sam postupak išao brzo, jer je to Vlada preporučila Skupštini zbog potreba RATEL-a za efikasnim sredstvima daIjeg otvaranja tržišta, koje je ranije počelo dodeljivanjem licenci Orion Telekomu i Telenoru. Na hitnost je uticala i najavljena prodaja Telekoma jer je, pre toga, potrebno regulisati tržište po evropskim standardima. Takođe, proces prelaska na digitalno emitovanje televizije u Srbiji, koji mora da bude okončan do 2012. godine, izuzetno je kompleksan, tako da i to opravdava hitnost Zakona. Inače, prvi nacrt bio je objavljen pre godinu dana, a bilo je mnogo stručnih skupova o tome tokom prošle i ove godine. Ključna tačka! Najspornija tačka Zakona, kao što smo već napomenuli, vezana je za obavezno čuvanje podataka od strane operatera i mogućnost države da im pristupi bez sudskog odobrenja. U Ministarstvu navode da je prisluškivanje i dalje jedino moguće samo po nalogu suda. Zadržani podaci se ne odnose na sadržaj komunikacije već na druge prateće informacije (ko, kada, sa kim, koliko dugo, kojim sredstvom i sa koje lokacije razgovara). U tom aspektu, kako u Ministarstvu kažu, ZEK ne donosi ništa novo kao i do sada, pristup je dozvoljen samo iz dva razloga: radi otrkivanja teških krivičnih dela i radi zaštite bezbednosti države. Vlada je zauzela stav da ZEK ne sme menjati postojeći režim pristupa ovoj vrsti podataka, koji je već propisan u drugim zakonima čije identične odredbe nisu proglašene neustavnim. Međutim, poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić ima drugačije mišljenje:„Ja stojim na stanovištu da to nije u skladu sa garancijom iz člana 41. Ustava Srbije, po kojoj je 'tajnost pisma i drugih sredstava komuniciranja nepovrediva'a odstupanja su dozvoIjena 'samo na određeno vreme i na osnovu odluke suda'. Mislim da je očigledno da Ustavna garancija obuhvata ne samo sadržinu komunikacije nego i podatke o tome ko, kad, kako i s kim komunicira, dakle 'zadržane podatke' i da je, prema tome, neustavno dozvoliti pristup tim podacima bez odluke suda. Rešenje iz Zakona zasniva se na statusu kvo, ono je nasleđeno iz Miloševićevih vremena. U dilemi između toga da li ga treba 'legalizovati' ili zameniti drugim koje bi bilo u većoj meri u funkciji zaštite Ijudskih prava i usklađeno sa Ustavom, ja sam bezrezervno za ovo drugo." Inače, Šabić se poziva i na iskustva drugih: „U kontekstu činjenice da nismo prvi koji se suočavaju sa ovim pitanjem, ne bi se smelo zaboraviti na to da se i Evropski sud za Ijudska prava iz Strazbura nekoliko puta bavio ovim pitanjem. I taj sud je u nekoliko svojih odluka, među kojima su najpoznatije one iz sporova Malone protiv Velike Britanije i Kopland protivVelike Britanije, eksplicitno stajao na stanovištu da su 'zadržani podaci' integralni deo komunikacije. To znači da su obuhvaćeni zaštitom člana 8. Evropske konvencije za zaštitu Ijudskih prava i osnovnih sloboda na isti način na koji je obuhvaćena i sadržina komunikacija." Jednostavno, poverenikje na stanovištu da su i informacije vezane za to ko, kada, koliko i sa kim komunicira podjednako važan segment komunikacije i da se odredbe našeg Ustava, ali i svetskog zakonodavstva, vezane za prava na tajnovitost pisama odnose ne samo na sadržaj već i na pomenute segmente za koje, prema ZEK-u, nije potrebna odluka suda da bi im se pristupilo. Šabić nastavlja: „Prilika da se nesmetano, i tozagodi nu dana unazad, pristupi podacima o tome ko, kad, odakle, koliko dugo, s kim razgovara, s kim razmenjuje SMS, MMS ili internet poruke i koje njeb sajtove posećuje omogućava da se o čoveku o čijim se 'zadržanim podacima radi sazna izuzetno mnogo." Put do ključnih tačaka! Ipak, u Ministarstvu uviđaju prirodu ove problematike, kao i važnost kvalitetne rasprave, ali ukazuju i na to da je sasvim normalno da različite države rešavaju ovaj problem na različite načine:„Svako društvo treba da napravi odgovarajući balans između potrebe za privatnošću građana i potrebe za bezbednošću građana, pa se slične debate vode u mnogim drugim zemljama, ali vrhovne zakonodavne i pravosudne instance tih zemalja ne donose iste zaključke u svim slučajevima. lako je režim pristupa zadržanim podacima već odavno uspostavljen u Srbiji nizom zakona iz oblasti bezbednosti, dobroještojedebata o adekvatnosti tog okvira pokrenuta, pa makar i povodom predloga ZEK, koji nije pravo mesto za izmenu tog okvira. Takođe, vrlo je bitno da se konačno uspostavi dobar sistem za nadzor primene ovih odredbi Zakona, bez čega građani nemaju način da se zaista uvere u to da operateri i državni organi poštuju odredbe Zakona, ma kako one bile formulisane. Ministarstvo se nada tome da će ova debata, kao i najavljene inicijativeza preispitivanje postojećih rešenja imati za krajnji cilj ostvarivanje potpune jasnoće zakonskog okvira i punu zaštitu prava građana na privatnost i bezbednost." Cilj ključne tačke! Cilj spornog dela ZEK-a je da uvede red vezan za zadržavanje podataka. Operateri su to ! do sada radili, samo nije bio propisan vremenski okvir za njihovo čuvanje (po novom Zakonu podaci se čuvaju 12 meseci), kao i način njihovezaštite. Nadzora nad operaterima, ali i organima bezbednosti, koji su i do sada pristupali ovim podacima, nije bilo. U Ministarstvu posebno ističu da ZEK propisuje precizne tehničke i organizacione mere za njihovu zaštitu, a moraće i da bude vođena evidencija o svakom pristupu bazi. Zakon daje nezavisnom organu, povereniku za pristup podacima od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, punu nadležnost za kontrolisanje rada službi bezbednosti. Skupština je usvojila i amandman Odbora za saobraćaj i veze, koji je iniciran od strane zaštitnika građana. U njemu je preciznije utvrđena nadležnost poverenika. Predlog zakona sadržavaoje odredbu koja je predviđala nadzor od strane poverenika, ali su amandmanom razjašnjeni detalji vezani za praktičnu primenu: „Zasad taj amandman ima pre svega načelan značaj. A taj načelan značaj je, bez sumnje, veliki jer se prvi put zakonom eksplicitno utvrđuje nadležnost jednog nezavisnog organa za nadzor nad zakonitošću aktivnosti, odnosno obrade podataka o ličnosti od strane službi bezbednosti. Do sada to je moglo da se izvodi samo implicitno i bilo je sporno. Praktičan značaj amandmana tek treba da se potvrdi, pored ostalog obezbeđenjem neophodnih faktičkih pretpostavki za vršenje nadzora", kaže Šabić, i objašnjava da je dobro poznato to da je od samog početka suočen sa problemom izuzetno skromnih raspoloživih kadrovskih, logističkih i materijalnih resursa. Ipak, on ističe da u ovom trenutku raspolaže veoma kvalitetnom ekipom saradnika, ali se ipak ne sme potceniti činjenica da se radi o dva i po puta manjem broju saradnika od broja predviđenog aktima o osnivanju i uređenju službe poverenika, a da je on suočen sa stalno rastućim obimom posla. Imajući u vidu to da Srbija nije bila naročito transparentna kada je rad organa bezbednosti i unutrašnjih poslova u pitanju, Šabića smo upitali kakvi su sadašnji kapacitet i mogućnosti spoljne kontrole: „Realnost je da su kapaciteti koje pominjete sasvim skromni. Mi smo kao tranziciona zemlja u pogledu uspostavljanja civilne kontrole tih struktura tek na početku. Imajući u vidu teška i ružna iskustva sa zloupotrebama službi bezbednosti u ne tako davnom periodu, imamo sve razloge da gradimo i razvijamo mehanizme kontrole. I to, svakako, ne samo one kojima se poverenik za informacije ili ombudsman bave isključivo kroz prizmu zaštite Ijudskih prava, nego i druge, a pogotovo one koji se bave širom, opštom kontrolom na globalnom nivou mislim pre svega na mehanizme parlamentarne kontrole." Medijske ključne tačke! Inače, medijska organizacija za Jugoistočnu Evropu, kao i Nezavisno Udruženje novinara Sbije oštro su reagovali na donošenje Zakona. Strah od zloupotreba proističe iz potrebe za zaštitom novinarskih izvora. U Ministarstvu smatraju da on nije opravadan:„ZEK službama bezbednosti nije dao nova ovlašćenja, već je ograničio postupa nje službi u okvirima ovlašćenja koja su im već odavno na raspolaganju u skladu sa zakonima koji regulišu njihov rad. Dakle, kakva god da je bila bezbednost novinarskih izvora pre donošenja ZEK, ona je ista i sada, kada je ZEK stupio na snagu." Osim Šabića, najglasniji kritičar Zakona bio je zaštitnik građana Srbije Saša Janković. On je izjavio da žali zbog toga što Skupština Srbije nije uvažila argumente javnosti. Prema njegovom mišljenju, ZEK je morao da bude vraćen na doradu. Ipak, za njega donošenje spornog zakona nije i kraj borbe. Naime, ombudsman će tražiti ocenu ustavnosti Zakona od strane Ustavnog suda Srbije. Janković je ranije podneo amandman kojim bi bila neophodna sudska odluka za pristupanje bazi podataka građana. U saopštenju iz kabineta zaštitnika građana povodom donošenja Zakona istaknuto je da su rešenja iz ZEKa neodrživa u društvu koje je opredeIjeno za poštovanje Ijudskih prava. „Zaštitnikgrađana će, u saradnji sa drugim organima, organizacijama i pojedincima, nastaviti da na institucionalan način radi na njegovoj izmeni" navedeno je u saopštenju. Prema Jankoviću je, inače, ovim Zakonom privatnost građana ranijivija nego što sme da bude. On je uputio apel organima bezbednosti i unutrašnjih poslova „da produbljenu mogućnost zahvata u privatnost građana, koju im pruža novi Zakon, koriste obazrivo, samo kada je to neophodno i samo u svrhu u koju su im ovlašćenja data". Kao i Šabić, i ombudsman je svestan ograničenosti kapaciteta spoljne kontrole. A šta je u stvari ključno? Teorijski, Zakon bi trebalo da donese veći stepen liberalizacije, kvalitetnije tržište, evropske standarde, ali i da zaštiti korisnike od samovolje jakih kompanija. Neslaganje vezano za spornu tačku potiče iz različitog tumačenja člana 41. Ustava Srbije, tj. pitanja da li se on odnosi i na prateće segmente komunikacije ili samo na njen sadržaj. Ipak, nije ovaj Zakon ni prvi ni jedini koji propisuje pravila vezana za uvid u komunikaciju, ali je nesumnjivo pokrenuo najveću raspravu.
Antrfile :
============================