Joomla 3.2 Template by Justhost Complaints

Mediji o korupciji


Datum : 16.8.2010
Novina : Blic
Strana : 8
Autor : DRAGICA PUŠONJIĆ
Tema : Dostupnost informacija
Najava : NE Žanr : Rubrika – tema

NI POSLE 40 GODINA NE MOGU DA PRONAĐU SVOJU DECU
Do istine o nestalim bebama novim zakonom
Građani traže više od 300 kćeri i sinova, uvereni da su kidnapovani u porođajnim salama. Najmlađe dete ima 15 godina
Negde u Srbiji živi osoba rođena 1965. godine za koju bračni par, sada staraca, ima razlog da sumnja da je - kao njihovo novorođenče - ukradena u porodilištu i data na usvojenje. Celih 45 godina razne vlasti ne daju dokaz da je otmice bilo, ni dokaz da zločina nema. Građani od države potražuju više od 300 kćeri i sinova, uvereni da su oni kidnapovani u porođajnim salama. Najmlađe dete ima 15 godina.
Vršioci raznih vrsta vlasti - od medicinske do političke, za pola veka nisu konkretno odgovorili da li su deca, inače rođena živa i zdrava, proglašena mrtvorođenom, pa prodata kupcima koji su, zauzvrat, u državne papire upisani kao biološki roditelji. Zbog toga, ali i radi „otklanjanja mogućnosti da se u Srbiji dese novi neizvesni slučajevi ‘nestalih beba’“, Saša Janković, zaštitnik građana, pre tri nedelje je parlamentu i Vladi predočio poražavajući ishod kontrole organa javne vlasti, nakon ispitivanja tri predstavke, odabrane kao karakteristične za veliki broj slučajeva. - Stanje je takvo da sam i ja predložio Skupštini da donese poseban zakon koji bi omogućio utvrđivanje nepobitne istine u svim ovim slučajevima. Taj zakon nam treba zbog poštovanja prava članova porodica tzv. nestalih beba i radi dostojanstva društva koje ne bi trebalo da dozvoli da na ovako potresno ljudsko pitanje izostane autoritativan konačni odgovor. Razlozi za sumnju roditelja nisu iracionalni - kaže Janković za „Blic“. Istrage ombudsmana, dve u Beogradu, pokazuju da sumnje roditelja imaju logične i razumljive razloge. Rezultat istrage je takav da ne mogu biti odbačene tvrdnje roditelja da je njihovo živo rođeno dete dato drugoj ženi koja je istog dana rodila mrtvo. To važi i za bojazan majke da joj je, u polunesvesnom stanju od porođaja, „potureno“ da potpiše odricanje od deteta radi davanja na usvojenje. Neke žene kažu da su neposredno posle porođajnih napona možda stavile potpis „ne znajući šta tačno potpisuju“, a taj papir ne mogu da dobiju. - Kako da ne sumnjaju kad im u bolnici kažu da dokument ne postoji jer je poplava uništila arhivu, a taj isti dokument dobiju kad potplate nekog u arhivi? Ili, ako u jednom dokumentu stoji da je dete dobilo najviše ocene na porođaju, a u drugom da je rođeno sa teškim poremećajima? Nisu valjano dokumentovani porođaj, obdukcija, prenos tela, gotovo ništa. Duga je lista propusta u radu javnih organa vlasti, za njihovo utvrđivanje nije potreban specijalni zakon, administrativne propuste smo utvrdili. Potreban je zakon koji omogućava istragu u kojoj se dolazi do odgovora: da li je dete sa konkretnim imenom i prezimenom biološki potomak osoba koje tvrde da su mu roditelji, a kojima je zvanično saopšteno da im je dete umrlo - ističe Janković. DNK analiza je nemoguća bez saglasnosti deteta, odnosno roditelja ili staratelja, pred čim su nemoćni oni koji tvrde da su čak našli svoje dete. - Oni su pošli od toga ko je u bolnici zaista imao mrtvorođenče, saznali da ta majka danas ima dete odgovarajućeg uzrasta. Kad se to spoji sa činjenicom da su, zbog problema što u propisima, što u ljudima, bebe ponekad prvo upisivane u evidencije umrlih, a potom u knjige rođenih; da su postojale bebe sa matičnim brojem bez ijednog drugog podatka u MUP, za koje roditelji nisu mogli dobiti izvod; da roditeljima nije dozvoljavano da vide telo preminulog deteta niti da ga sahrane, nemoguće je garantovati da nije bilo zloupotreba - navodi Janković. Da li je bilo krađe beba u porođajnim salama? Janković odgovara da je teško poverovati da se to desilo u nekoliko stotina slučajeva, pojedinačni slučajevi ne mogu biti isključeni bez posebne istrage. Republički parlament razvlači problem već šest godina. Za društvo i državu kompromitujući izveštaj Anketnog odbora usvojen je pre pola decenije, tek proletos formirana je radna grupa čiji posao, naravno, nije utvrđivanje sudbine svake bebe ponaosob. Maja Videnović, predsednica radne grupe, veli da je zastara krivičnog gonjenja nastupila „u 99 odsto slučajeva“. - Zaduženi smo da, ako Ustav dozvoljava, predložimo izmene zakona iz oblasti zdravstva, krivičnog, upravnog i porodičnog prava, da bi nadležni organi postupali po prijavama roditelja. Ili da predložimo donošenje specijalnog zakona. Još ne znamo šta ćemo, sada gledamo kako je u zemljama bivše SFRJ i EU regulisano ono što se odnosi na nestanak dece iz porodilišta - kaže Videnovićeva. Državna sekretarka Ministarstva pravde Gordana Pualić kaže da će oni ispoštovati svaku odluku radne grupe. - Mogli bismo podržati i predlog zaštitnika građana za donošenje specijalnog zakona ako bi to bilo pravno moguće. Takvi zakoni se u principu izbegavaju: rešavaju jedan problem, ali često suspenduju postojeće zakonske norme. Problem je kompleksan i zbog načela krivičnog prava da se na izvršioce primenjuje zakon koji je važio u vreme izvršenja ili blaži zakon, a imamo i pitanje zastarelosti krivičnog gonjenja - kaže državna sekretarka.
Antrfile : Kome su se sve obraćali roditelji
- zdravstvene ustanove - opštinske uprave - predsednici opština - MUP - Ministarstvo pravde - Ministarstvo zdravlja - Republički zavod za statistiku - arhivi - pogrebna preduzeća - poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu - podataka i ličnosti - zaštitnik građana - javna tužilaštva - sudovi - Narodna skupština - mediji
Izveštaj ombudsmana
Izveštaj ombudsmana na 21 stranici daje kroki višedecenijske pravne anarhija i odsustva svesti mnogih šta znači raditi bilo šta u ime države, od porađanja do sahranjivanja: dokumentaciju o tome, naime, zakon uvrštava u kulturno dobro Srbije. Samo u ovom jednom postupku, ombudsman je našao čak 11 ozbiljnih nedostataka u radu organa uprave i državnih ustanova koji stoje i danas.
============================

Datum : 16.8.2010
Novina : Dnevnik
Strana : 3
Autor : NN
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE Žanr : Izjava
Ocena : Neutralna

BARAĆ: PRANJE BIOGRAFIJA
Poredak izgrađen posle 2000. funkcioniše mimo svih demokratskih pravila, izjavila je za Blic predsednica Saveta za borbu protiv korupcije Verica Barać. Prema njenoj oceni, to je sistem u kojem su vlasnička prava svih građana ugrožena i u kojem državne institucije prepoznaju samo prava tajkuna. Ona objašnjava da ovakvo stanje u zemlji odgovara samo tajkunima za koje su “sve vlade od 2000. godine radile”. “Upravo je vlast omogućila onima koji su devedesetih bili na listama sumnjivih ljudi da posle 2000. operu svoje biografije i postanu najveći kapitalisti u zemlji. Hiljadu je primera da i danas i vlast i državne institucije rade u korist tajkuna”, smatra Barać. Ona navodi da vlasti zaista i ne žele da se obračunaju sa organizovanim kriminalom i ocenjuje da je “naše tužilaštvo potpuno instrumentalizovano za političke ciljeve i dnevni trenutak”.
Antrfile :
============================


Datum : 16.8.2010
Novina : Dnevnik
Strana : 3
Autor : D.MILIVOJEVIĆ
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE Žanr : Intervju
Ocena : Neutralna

BESMISLICE NAPREDNJAKA NE KOMENTARIŠEM
INTERVJU JELENA TRIVAN, PORTPAROLKA DS-a
Portparolka Demokratske stranke i narodna poslanica u Skupštini Srbije Jelena Trivan izjavila je u razgovoru za „Dnevnik“ da nema promene državne politike prema Kosovu i Metohiji koju traže neke opozicione stranke, ali i koalicioni partner SPO. Ona je demantovala i tvrdnje zamenika predsednika SNS-a Aleksandra Vučića da se u 2011. godini spremaju vanredni parlamentarni izbori, za koje vlast kreće s pravom kampanjom početkom oktobra jer demokrate žele da izbegnu poklapanje predsedničkih i parlamentarnih izbora u 2012. godini. – Gotovo da mi je besmisleno da odgovaram na besmislene ideje koje dolaze iz SNS-a jer morate imati nekakav kredibilet, odnosno iza sebe neke već ostvarene prognoze, i da govorite stalno istinu da biste očekivali da čitava javnost počne da se bavi vašim spekulacijama kao nečim relevantnim – kaže Jelena Trivan. – Aleksandar Vučić i SNS su najavili izbore za 2009, pa za ovu godinu, i oni se nisu dogodili i ne vidim zašto bi se DS i cela vladajuća koalicija više bavili najavama naprednjaka ukoliko smo već rekli da će izbori biti 2012. godine. Jedino što su do sada pogodili iz SNSa je da će biti na proleće, jer im je tada vreme, ali 2012. godine.
Da li DS-u odgovara da se u istoj godini održe i parlamentarni i predsednič ki izbori?
– Mi živimo u demokratskoj i pravno uređenoj državi i zna se kada se izbori održavaju, ukoliko vlada ne padne pre vremena. S obzirom na to da je Vlada Srbije stabilna i da neće pasti, ne mogu se kreirati izborni ciklusi spram toga da li nekoj stranci odgovaraju tada ili onda, nego će biti kada im je vreme i kada su završeni svi poslovi koje Vlada treba da uradi.
Kada smo kod izbornih ciklusa, u februaru je trebalo da bude održana izborna Skupština DS-a, ali je njeno održavanje odloženo. Hoće li biti skupštine demokrata na jesen i izbora novog predsednika i rukovodstva?
– Tačno je da DS tokom 2010. godine treba da izabere svoje novo rukovodstvo. Mediji su našu 20-godišnjicu, koja pada u februaru, povezali s datumom kada treba da budu stranački izbori, iako mi taj datum nikada nismo oglasili. Ono što je izvesno je da će do kraja godine biti izborni kongres i u DS-u.
Da li se radi na izmenama Statuta i hoće li biti proširen broj potpredsednika DS-a?
– Za sada se o tome u stranci ne razgovara, niti se na tome radi.
Aktuelni potpredsednik iz Vojvodine Bojan Pajtić je već odavno i prvi najavio aplikaciju za to mesto, da li su i ostali potpredsednici DS-a nagovestili svoju kandidaturu u stranci?
– Javnost je upoznata s tim da će se Bojan Pajtić ponovo kandidovati za potpredsednika stranke, što ne znači da drugi potpredsednici nisu zainteresovani za tu funkciju, ali naprosto nisu objašnjavali kroz medije svoje interesovanje i namere jer je to stranačka stvar.
Šta će se desiti u Skupštini Srbije s onim delom Poslovnika koji se tiče ocenjivanja izveštaja nezavisnih i regulatornih tela, koja se oglašavaju stavovima da vlast novim odredbama želi da disciplinuje neposlušne?
– Pripadam delu vladajuće većine koji želi da pomogne nezavisnim institucijama, naročito ombudsmanu, Agenciji za borbu protiv korupcije, poverenicima za informacije od javnog značaja i za ravnopravnost polova i mislim da je trenutak da u septembru, kada Skupština počne da zaseda, sednemo i razgovaramo. Skupština sa svoje strane treba da objasni nezavisnim institucijama da ne postoji nikakva intencija da ih kontroliše, razrešava ili slično, već da im pomogne. Ako postoji bilo kakva nedoumica u Poslovniku, treba da se ispravi, i u ime DSa kažem da nikad nismo imali nameru da otežavamo nezavisnim instutucijama, pa i saradnjom s njima u parlamentu, gde prethodnih godina nisu imale nikakvu podršku, to dokazujemo.
Nije li nelogično da vladajuć a koalicija na osnovu ocene izveštaja nezavisne institucije može smeniti ljude u njoj ako im se napisano ne dopadne jer kada kontroliš u vlast to nije dopadljivo onima na vlasti?
– Ne. I dosada su podnosili izveš taje nadležnim parlamentarnim odborima i oni su uvek bili usvajani. Neću uopšte da ulazim u detalje, ali ako postoji ikakva bojazan nezavisnih tela, u dijalogu s parlamentom to treba razrešiti i da dođe do izmena u Poslovniku ako su potrebne. Nema prostora za zlonamernost ideje da vlast želi da ih kontroliš e, bar kada je reč o DS-u.
Neke parlamentarne stranke, čak i koje su podržale Vladu u strategiji odbrane Kosova u Skupštini Srbije, najednom su iznele zahtev za promenu politike?
– Postoje dve vrste političke hipokrizije u Srbiji. Prva je neprirodno da podržite jednu politiku, a onda da zatražite njenu promenu, verovatno računajuć i na zaboravnost građana. Druga vrsta hipokrizije je što je neposredno pre ovih istupa održana parlamentarna debata, u kojoj niko nije ponudio elemente za novu politiku Srbije prema Kosovu. Jedina nova politika i ono što kao država nismo probali ni u jednom trenutku je nezavisnost, odnosno priznavanje nezavisnosti Kosova, i ako je to alternativna politika koju opozicione stranke sugerišu, onda to tako treba i da kažu. Legitimno je da s tom idejom izađu, ali ajde da onda vidimo da li za priznavanje jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova imaju mandat građana Srbije.
Antrfile : Željno iščekuju odluku Ustavnog suda o foteljašima
– Mi željno iščekujemo odluku Ustavnog suda u vezi s duplim funkcijama jer smo od početka stranka koja se bori za nezavisne institucije, za njihov samostalni rad i kredibilitet. Borili smo se za to da se Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije uopšte donese i da ona počne da radi, i u tom smislu nije nam u interesu da na bilo koji način devalviramo nezavisne institucije ili zakon koji smo doneli. Ustavni sud treba što pre da postupa po ovom predmetu jer za Srbiju nije dobra nikakva debata koja će se voditi između političkih stranaka i nezavisnih institucija koja će ih stavljati na dve suprotne strane pošto treba da budu na istoj – kaže Jelena Trivan.
============================


Datum : 16.8.2010
Novina : Dnevnik
Strana : 12
Autor : NN
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna

TENDERE ZA BEZBEDNOSNE USLUGE NIKO NE KONTROLIŠE
VISOK STEPEN KORUPCIJE U PRIVATNOJ BEZBEDNOSTI
Istraživanja Centra za prevenciju kriminaliteta pokazuju da u delatnosti privatne bezbednosti postoji jako visok stepen korupcije, izjavio je FoNetu direktor tog centra Dušan Davidović, koji deluje u sastavu Instituta za kriminološ ka i sociološka istraživanja. Pošto nema zakona o fizičkotehnič koj zaštiti, ukazao je Davidović, dolazi do situacije da se neke firme za bezbednost na tenderima ponašaju agresivno i nude damping cene, "da jednostavno niko ne može da shvati da od takve cene oni mogu bilo šta da zarade". Davidović je upozorio da manipulacije na tenderima, pre odluke koja će firma dobiti posao obezbeđ enja, do sada uopšte nisu bile predmet rada kontrolnih službi i nadležnih institucija. Kao predsednik Srpske asocijacije preduzetnika u privatnoj bezbednosti, Davidović zamera Ministarstvu unutrašnjih poslova, koje piše zakon o fizičko-tehničkom obezbeđenju, što u njegovoj izradi ne sarađ uje sa Udruženjem, čije članice pokrivaju dve trećine tržišta u Srbiji. To se dešava zato što je MUP pristao da bude "rob jedne privatne klike" okupljene oko drugog udruženja u toj oblasti, smatra Davidović, na čijem su čelu "bivši julovci, koji zarad sopstvenih privatnih inetresa", nameću svoje rešenje i imaju jak uticaj na neke krugove u MUP. Prema rečima Davidović a, asocijacija na čijem je čelu, u nastojanju da bude uključena u izradu zakona, slala je mnogo pisama ministru unutrašnjih poslova Ivici Dačiću, koja "očigledno do njega nisu došla". Budući da će novim zakonom biti predviđeno i licenciranje firmi koje se bave privatnom bezbednošć u, Davidović smatra da bi trebalo da se postigne dogovor ko će da to radi, da u to ne bude uključen samo MUP. Već nekoliko meseci plaše se vlasnici firmi za obezbeđenje da će licenciranjem početi seča knezova i da će najveći broj firmi ostati bez posla - ukazao je Davidović, koji predviđa da će sigurno 20 do 30 odsto njih biti zatvoreno. S druge strane, upozorio je Davidović, bilo bi veoma nepošteno da se veliki broj firmi, koje pružaju usluge bezbednosti, opterećuje visokim dažbinama za licenciranje, jer se tek razvijaju, koristeći evropske bezbednosne standarde. Pozivajući se na istraživanja Centra, Davidović je, kao jedan od problema u svakodnevnom radu, označio i to što ponašanje banaka, prilikom transporta novca, ide na ruku pljačkašima, pošto one uopšte nemaju nameru da izađu u susret firmama koje prevoze novac i omoguće im da bezbedno priđu i obave posao. Pri tome ucenjuju, na način da kažu: 'Dobro, ako ti nećeš to da radiš, onda ću ja da nađem drugu firmu'. To je sve posledica neregulisane situacije, kada je privatna bezbednost u Srbiji u pitanju, koju može da reguliše samo zakon", ocenio je Davidović. Zato se zakon o fizičko-tehničkoj zaštiti, o kojem bi javna rasprava trebalo da počne na jesen, prema rečima Davidovića, neće se odnositi samo na preduzeća iz sektora privatne bezbednosti, nego i na korisnike njihovih usluga.
Antrfile :
============================


Datum : 16.8.2010
Novina : Danas
Strana : 4
Autor : M. D. MILIKIĆ
Tema : Dostupnost informacija, Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna

ANONIMNE PRIJAVE NUŽNO ZLO
Internet portal Pištaljka.rs do sada primio skoro 200 dojava građana o korupciji
Beograd - Da Srbija ima veliki problem sa korupcijom dokazuje i to da je za samo dvadesetak dana otkako je pokrenut ovaj portal primio skoro 200 anonimnih prijava iz svih delova Srbije. Vladimir Radomirović, glavni i odgovorni urednik portala, kaže za Danas da građani uglavnom prijavljuju korupciju u lokalnoj samoupravi, javnim preduzećima, obrazovnim institucijama i zdravstvu, a nisu izostale ni pritužbe na rad ministarstava, Nacionalne službe za zapošljavanje, kao i policije. - Iz jednog grada u centralnoj Srbiji dobili smo prijavu da se na pijaci naplaćuje zakup tezgi, a da se ne izdaje fiskalni račun. Muškarac koji radi u obezbeđenju u velikoj firmi poslao nam je prijavu i objasnio da je potpisao ugovor na 20.000 dinara, ali mu ništa nije uplaćeno - ističe Radomirović. On dodaje da je iz manjeg grada na jugu Srbije stigla pritužba da direktor doma zdravlja ne isplaćuje plate svim zaposlenima, kao i da novac iz ove ustanove prebacuje na račune nekih privatnih ordinacija. Prema njegovim rečima, stigla je i prijava da policija u Beogradu naplaćuje kazne za parkiranje bez izdatih potvrda. S druge strane, Slobodan Beljanski, član odbora Agencije za borbu protiv korupcije, kaže za naš list da je potenciranje i tolerisanje anonimnih prijava nužno zlo, jer takve prijave govore o niskom poverenju u državne organe kojima je zadatak da se bore protiv kriminala i da žrtvama i savesnim građanima pruže odgovarajuću zaštitu. - Reč je o protivrečnoj akciji - podnosilac prijave iskaljuje ogorčenje bez prevelikog očekivanja da će njegov protest uroditi plodom. Uz dužnu rezervu, prijave svedoče i o samom predmetu prijavljivanja, nezadovoljstvo građana usmereno je na ono što ih najviše tišti, kao što je zdravstvo, obrazovanje, lokalna samouprava i javna preduzeća, a u istom „košu“ su i trivijalni i sistemski oblici korupcije - ističe Beljanski. Prema njegovim rečima, korupcija kod nas poprima zabrinjavajuće razmere, a podjednako brine i odsustvo spremnosti vlasti da se sa njom ozbiljno uhvati u koštac. - Obično se teatralnim manifestacijama protiv sitne korupcije kamuflira odsustvo borbe protiv one koja nagriza temelje društva, a to su politička korupcija, javne nabavke i tenderi. Korupcijom se dolazi do vlasti, čuvaju položaji i stiče moć, privilegije i dobit. Obični građani sa ovim nemaju kontakt, ali oni plaćaju ceh - ističe Beljanski.
Antrfile : Šabić: Daleko iza zemalja Evropske unije
Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, kaže za Danas da se Srbija po stepenu korupcije već godinama nalazi ispred svih članica EU. - Od zemalja bivše Jugoslavije, jedino Bosna i Hercegovina ima viši stepen korupcije. Po tome gori smo i od okolnih zemalja, jer viši stepen korupcije ima samo Albanija - ističe Šabić. On dodaje da je stepen korupcije najviši tamo gde se „obrće“ velika količina novca, kao što su javne nabavke, tenderi i privatizacije.
============================


Datum : 16.8.2010
Novina : Danas - Biznis
Strana : 3
Autor : RUŽA ĆIRKOVIĆ
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE Žanr : Rubrika – tema
Ocena : Neutralna

PROVIZIJA
Ruža Ćirković
SVETLOST I TAMA: Prošlu nedelju su obeležile dve za Srbiju važne stvari. Prvo, Nemačka je objavila da je u junu uvezla robe više nego ikada otkad je 1950. godine počela da vodi mesečnu statistiku o tome i najavila očekivanje da će sledeće godine, sa 808 milijardi evra uvoza, oboriti sve svoje dosadašnje rekorde. I drugo, moja baba je uvek tvrdila da Srbija ne može ostati gladna, nikad se nije izjašnjavala o tome da li bi mogla ostati žedna - mleka. E, pa umalo nije ostala. Pa se po ovoj vrućinštini setila, mislim Srbija, svih svojih dosad brižljivo gajenih monopola. Pa i onoga koji drži mleko. Ili, ovo malo što je ostalo od mleka. Budući da sam stvaranje ovog monopola pratila od samog početka, ja sam se setila još nekih stvari, a čujem da su se setili još neki. Recimo, provizija. Kriza je učinila da Nemačkoj mnogi, koji se o tome dosta pitaju, natovare maltene onu ulogu za koju se borila u dva izgubljena rata. Ulogu vođe Evrope, motora Evrope i najzad, njenog redara. Ako Nemačkoj bude bolje, veliki su izgledi da će i drugima biti. Pa i nama. Stručnjaci su veoma oprezni sa konačnim zaključcima o tome da li je Nemačkoj, pa i svetskoj ekonomiji uopšte, zaista definitivno krenulo. Ali davljenik se i za Nemačku hvata... Mada bi joj u Evropi mnogi rado prepustili brigu (ili disciplinovanje) o boraniji koja se u visokom evropskom društvu snašla kao bos po trnju, Nemačka je neki dan saopštila da je na svetskoj sceni jednu bitku izgubila. Bitku za svetskog šampiona u izvozu. Tu titulu su Nemcima, 2009. godine, oteli Kinezi. Nema šanse, saopštila je Nemačka industrijska i trgovinska komora, da Nemačka narednih godina to mestu povrati. Iako se očekuje da će tokom ove godine svoj izvoz povećati za 11 odsto, a dogodine za devet odsto. Kinezi ne samo da će na prvom mestu ostati nego će se na toj poziciji i učvrstiti i Nemcima se učiniti još nedostižnijim. Stručnjaci procenjuju da će rast kineskog izvoza ove godine iznositi 18, a dogodine 15 odsto. I JARE I PARE: Da sam ovo pisala pre 15 dana, sve bih vam po spisku i po imence. Ali 15 dana je sasvim dovoljno vremena sasvim dovoljno vreme da se čovek uzme u pamet. Pa čak i ja. Dakle, naš Imlek je i pre nego što ga je uzeo Salford Borisa Berezovskog bio proizvođač mleka dominantan u Srbiji i čak najveći na Balkanu. O tome da li je Salford Borisov, ili nije, već sam vam nedavno pisala, neću da se ponavljam. Kad je investicioni fond Salford 2002. godine prvi put hteo da kupi Imlek, vlast u Srbiji ga je odbila. Nije joj se sviđala vlasnička struktura. Sećam se da je pokojni Radenko Marjanović bio rad da sa Salfordom sarađuje i oko preuzimanja „Knjaza Miloša“. Nisu ni njemu dali. A onda je tokom 2003. godine došlo do velikog preokreta. Zvanično, Salford se obavezao da će uz Imlek kupiti još nekoliko srbijanskih mlekara - recimo Novosadsku i Zemunsku - kako one u tom privatizacionom procesu ne bi ostale da vise. Tada mi se to činilo dosta logičnim, uzimajući sve privatizacijone okolnosti u obzir. Dakle, podvlačim - to je bio uslov da Salford kupi Imlek. Nezvanično, investicioni fond Salford je podstaknut da plati još jednu procenu vrednosti Imleka, mada je firma već bila procenjena. Suma je bila višemilionska. Nikad čovek ne zna odakle mu može stići spektakularna informacija. Treba uvek biti spreman za to. Ali ništa logičnije nego da glamurozne stečajeve prate spektakularne informacije. Tako je tokom jednog od takvih stečajeva, a glamurozni su manje-više retki, jedan poverilac (usmeno?) prijavio potraživanje jedne svoje firme od druge firme koja je bila njegova, sada je manje nego više njegova i, po svoj prilici, opet će biti njegova. Novac koji ovaj komplikovani poverilac potražuje stekao je, tvrdi on, tako što je, zahvaljujući svojoj, javnosti poznatoj, vezi, povezao Borisa Berezovskog sa kim treba. Od političara, naravno. Vi mislite da se čovek samo hvali? Pa dobro, evo, mislim i ja. Nije poznato da je provizija kao poslovna činjenica bila ikad regulisana bilo kojim našim zakonom. Odnosno, meni nije poznato. Provizija je kod nas i danas sinonim za korupciju. Ali svet takvu kategoriju u poslovnim odnosima poznaje, pa je u vreme stare Jugoslavije, navodno u Narodnoj banci, postojao pravilnik koji je regulisao proceduru po kojoj je neka naša firma mogla da plati proviziju pri sklapanju nekog posla, ako se bez provizije posao ne može sklopiti. Odeš u Narodnu banku, odneseš dokumentaciju, kažeš kome moraš da platiš, i koliko, i oni ti lepo sve „legalizuju“. Povodom jedne takve provizije i sad se vodi veliki sudski spor koji ozbiljno ometa i okončanje stečaja Beogradske banke. Za neplaćenu proviziju tu banku (i Jugoimport SDPR?) tuži, prema mom izvoru informacija, izraelska firma Njestacre Investment Inc, registrovana u Panami? Tužilac potražuje oko 50 miliona dolara navodno neplaćene provizije za posredovanje u poslu sa tenkovima koje je bivša Jugoslavija, pred sam svoj raspad, prodala Kuvajtu. Ovo potraživanje čini oko devet odsto ukupnih potraživanja od Beogradske banke u stečaju. Sigurno ne zbog lošeg glasa koji je prati, danas se provizija u zakonu zove konsultantska ili marketinška usluga. Zakon nije stavio nikakva ograničenja u pogledu njene visine. Tako sudim ja, konsultantska ili marketinška usluga teoretski može iznositi koliko i posao koji joj je predmet. Mada sumnjam da je iko toliko glup. Mi smo se provizijom pod imenom konsultantskih ili marketinških usluga bavili više puta proteklih, pa i ove godine. Mučilo nas je uvek pitanje ko, navodno, pruža uslugu i još više ko deli pare od te provizije. Znamo da je za sadašnju vlast bila sporna provizija koju je Milošević platio za konsultanske usluge pri onoj prvoj prodaji Telekoma Srbija. Samo uz proviziju si tokom mnogo godina u Srbiji mogao da kupiš traktor, a nedavno smo čuli i autobus. Uz debelu proviziju mogao si da prodaš bolnici citostatike... „Najveće pražnjenje para iz ove zemlje odigrava se putem plaćanja navodnih marketinških usluga. Veliki je broj domaćih firmi koje plaćaju basnoslovne sume stranim marketinškim kompanijama jer nikakvim propisom u tom poslu cene nisu ograničene“, tvrdi Žozef Lončar, stručnjak za te poslove. A ja znam da postoje i strane firme koje plaćaju pozamašne sume novca našim marketinškim kompanijama... Kome idu te pare?
Antrfile :
============================


Datum : 16.8.2010
Novina : Blic
Strana : 2
Autor : NN
Tema : Nemanja Nenadić
Najava : NE Žanr : Rubrika – tema
Ocena : Neutralna

STRANKE PRIZNALE DA SU NA POLITICI ZARADILE
Finansijski izveštaji političkih partija za 2009.
Radikali u plusu 65 miliona dinara, a socijalisti u gubitku oko osam miliona
Finansijski izveštaji političkih partija za 2009. godinu prešli su pod kontrolu Agencije za borbu protiv korupcije, za razliku od ranijih godina kada su za ove izveštaje bili nadležni partijski predstavnici iz skupštinskog Odbora za finansije i Republičke izborne komisije. Naši sagovornici slažu se da to predstavlja napredak u borbi protiv korupcije, ali kažu da nema govora o pravoj kontroli partijskih finansija sve do donošenja novog zakona o finansiranju političkih partija.
Prema finansijskim izveštajima stranaka, do kojih je došao „Blic“, prošle godinu su sa gubitkom poslovale SPS, Jedinstvena Srbija, DSS i DHSS. Najveći dobitak zabeležili su radikali (preko 65 miliona dinara) koji su 2008. godine bili u gubitku 62.130.000 dinara. Marko Blagojević iz CeSID kaže za „Blic“ da 2008. i 2009. godine nisu uporedive zbog parlamentarnih izbora koji su održani pre dve godine. Kako objašnjava, do 2009. godine sve partije su imale neuporedivo veće rashode nego što je to slučaj u bilo kojoj drugoj neizbornoj godini. - Nije lako napraviti komparativnu analizu zato što je bila drugačija struktura partijskih aktivnosti. Ali, kod SRS je stvar relativno jasna: 2008. bila je izborna godina u kojoj je SRS do septembra bila celovita. Od kraja 2008. ona to više nije, ali je zadržala sve pare. S druge strane, naprednjaci ne nastupaju u parlamentu kao SNS, nego kao grupa „Napred, Srbijo“, koja je i dalje deo SRS, jer na izborima nisu izabrani kao poslanici SNS. Kao takva, SNS ne dobija novac iz budžeta, već sav novac uzima SRS, sada daleko manja, ali sa istom količinom para koju je imala i ranije - kaže Blagojević. Većina registrovanih stranaka predala je finansijske izveštaje, ali je uočljivo da neki nedostaju, kao što su izveštaji LSV i SVM. Jedan od nedostataka zakona jeste to što protiv onih stranaka koje nisu predale izveštaje teško može da se pokrene prekršajni postupak, jer nije propisan rok za predaju, kaže za „Blic“ Nemanja Nenadić iz „Transparentnosti Srbije“. - Problem je i to što izmenama Zakona o finansiranju političkih stranaka kojima je nadležnost kontrole finansija prešla u ruke Agencije nije jasno utvrđeno šta sve Agencija treba da radi - kaže Nenadić. Kako će izgledati novi zakon niko još pouzdano ne zna, osim da predviđa određene novine kao što je limit donacija veći od 6.000 dinara, ali i obavezu da stranke moraju da prijave svaki dinar koji dobiju, kaže za „Blic“ Marko Blagojević iz CeSID. Takođe, novim zakonom bi trebalo da budu potpuno ukinuta ograničenja za količinu novca koju jedna stranka može da skupi. Blagojević navodi da je radna verzija zakona završena i dodaje da očekuje da zakon bude usvojen na jesenjem zasedanju parlamenta. - Tek od stupanja na snagu novog zakona, moći ćemo da računamo na veću transparentnost finansiranja političkih partija. Ukoliko zakon bude usvojen u sadašnjem nacrtu, moći ćemo da govorimo o smislenom modelu kontrole finansiranja političkih partija. Do sada prave kontrole zapravo nije ni bilo. Strankama ne samo što je omogućeno da fingiraju svoje izveštaje nego su ponekad prinuđene na to jer zakon predviđa potpuno besmislena ograničenja, kao što su da za jednu kampanju možete da skupite svega nekoliko stotina evra. Naravno da nijedna partija neće da se zadrži na toj svoti novca - kaže Blagojević. Međutim, kako kaže programski direktor CeSID Đorđe Vuković, u Srbiji je problem jer do sada nije bilo kontrole partija i otuda činjenica da ovdašnja nezavisna tela nemaju iskustva. On ocenjuje da taj problem neće lako rešiti ni novi zakon o finansiranju stranaka, ni Agencija za borbu protiv korupcije. Prema njegovoj oceni, ako sve bude bilo u najboljem redu, tek za nekoliko godina bavljenja tim poslom možemo da budemo u poziciji da kažemo da smo postavili model kontrole finansiranja stranaka.
Antrfile :
============================