Joomla 3.2 Template by Justhost Complaints

Mediji o korupciji


Datum : 17.8.2010
Novina : Pregled
Strana : 2
Autor : PRENETO
Tema : Dostupnost informacija
Agencija : BETA
Najava : NE Žanr : Izjava
Ocena : Neutralna

PODACI O PLATAMA JAVNI
Šabić i Udruženje pravosudnih službenika o zaradama poreznika
Beograd Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić izjavio je juče da su podaci o platama i drugim naknadama javni i da ih treba tražiti od nadležnih organa, pre obraćanja Povereniku. Šabić je, kako je saopšteno, na jučerašnjem sastanku uputio predstavnike Udruženja pravosudnih službenika i saradnika Srbije da od Ministarstva finansija javno zatraže informacije o primeni pravilnika o platama zaposlenih u Poreskoj upravi. Šabić je izjavio da očekuje da će Ministarstvo odgovoriti zahtevu i bez njegovog angažovanja jer pravo na tačne i potpune informacije koje se tiču isplate plata, naknada i svih drugih sličnih primanja iz javnih sredstava imaju ne samo strukovna udruženja i sindikati, nego i najšira javnost. „Princip opšte dostupnosti ovakvih informacija ne samo da proizilazi iz Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, već je i eksplicitno potvrđeno nekim posebnim zakonima“, istakao je Šabić. Kako se navodi u saopštenju, Poverenik je podsetio da Zakon o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u republičkoj administraciji izričito predviđa da su podaci o broju zaposlenih i angažovanih lica. Istakao je da su javni i podaci o iznosu isplaćenom za njihove plate, dodatke i naknade, te da registar o tim podacima vodi Ministarstvo finansija i objavljuje ga na svojoj internet prezentaciji. „Nikako nije dobro i višestruko je štetno što se, iako je ovaj zakon usvojen još krajem prošle godine, te odredbe ne primenjuju, a zainteresovani građani, mediji i drugi su prisiljeni da do tih podataka najčešće dolaze tek po obraćanju Povereniku za informacije“, naveo je Šabić. Beta
Antrfile :
============================


Datum : 17.8.2010
Novina : Pregled
Strana : 5
Autor : PRENETO
Tema : Dostupnost informacija
Agencija : TANJUG
Najava : NE Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna

PRAVO NA TAČNE INFORMACIJE
Šabić o javnosti podataka o platama u Ministarstvu finansija
Beograd Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Rodoljub Šabić razgovarao je sa predstavnicima Udruženja pravosudnih službenika i saradnika Srbije o njihovom zahtevu da se javno objave potpune informacije o primeni Pravilnika o platama i drugim primanjima zaposlenih u Ministarstvu finansija - Poreska uprava, saopšteno je iz kabineta poverenika. Šabić je predstavnicima Udruženja savetovao da se, u skladu sa zakonom predviđenom procedurom, obrate odgovarajućim zahtevom Ministarstvu finansija. „Pravo na tačne i potpune informacije u ovom i svakom drugom slučaju koji se tiče isplate plata, naknada i svih drugih sličnih primanja iz javnih sredstava imaju ne samo strukovna udruženja i sindikati, nego i najšira javnost“, kazao je tim povodom Šabić. Princip opše dostupnosti ovakvih informacija ne samo da proizilazi iz Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, već je i eksplicitno potvrđeno posebnim zakonima, podseća se u saopštenju poverenika. On je naveo i da Zakon o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u republičkoj administraciji izričito predviđa da su podaci o broju zaposlenih i angažovanih lica, kao i podaci o iznosu isplaćenom za njihove plate, dodatke i naknade javni i da registar o tim podacima vodi Ministarstvo finansija i objavljuje ga na svojoj internet prezentaciji. „Nikako nije dobro, višestruko je štetno, što se, iako je ovaj zakon usvojen još krajem prošle godine, ove njegove odredbe ne primenjuju, a zainteresovani građani, mediji i drugi su prisiljeni da do tih podataka najčešće dolaze tek po obraćanju Povereniku za informacije“, navodi se u saopštenju. Cilj razgovora bio je da se otklone nedoumice koje su, kako je navedeno u saopštenju, posledica kontroverznih, u javnosti plasiranih izjava odgovornih funkcionera koje stvaraju dileme u vezi toga da li je Pravilnik primenjivan ili ne. Tanjug
Antrfile :
============================


Datum : 17.8.2010
Novina : Kurir
Strana : 4
Autor : NN
Tema : Dostupnost informacija
Najava : NE Žanr : Izjava
Ocena : Neutralna

SVI TREBA DA ZNAJU KOLIKE SU PLATE
Rodoljub Šabić
BEOGRAD - Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić izjavio je juče da su podaci o platama i drugim naknadama javni i da ih treba tražiti od nadležnih organa pre obraćanja Povereniku. - Princip opšte dostupnosti ovakvih informacija ne samo da proizilazi iz Zakona o slobodnom pristupu, istakao je Šabić.
Antrfile :
============================


Datum : 17.8.2010
Novina : Politika
Strana : A1
Autor : DANIJELA DAVIDOV KESAR
Tema : Javne nabavke
Najava : NE Žanr : Rubrika – tema
Ocena : Neutralna

KASNE RADOVI NA PREUREĐENJU KLINIČKIH CENTARA
Nadležni tvrde da će posao biti završen do kraja 2012. godine, dok stručnjaci upozoravaju da projekat ima dosta „rupa” i da bi trebalo da dođe do njegove revizije
Iako je prošle godine pompezno najavljivano da će na proleće ili najkasnije na leto 2010. godine početi radovi na rekonstrukciji četiri klinička centra u Srbiji, do toga još nije došlo. Tek nedavno je završen posao idejnog projektovanja ovih centara, a sledeće nedelje trebalo bi da dođe do završetka pripremanja tehničke dokumentacije. Dr Vasilije Antić, izvršni direktor Jedinice za implementaciju projekta Evropske investicione banke za rekonstrukciju kliničkih centara, kaže da će glavni projekat biti završen o oktobru, da u septembru sledi raspisivanje tendera za pripremne radove, koji podrazumeva raščišćavanje starih instalacija u objektima u Beogradu i Nišu, kao i da onda sledi raspisivanje tendera za izvođenje radova, koji bi mogli da počnu tek krajem godine. – Trebalo je da se neki planovi završe u aprilu i u maju za rekonstrukciju tri centra, a u avgustu za onaj u Beogradu. Kasni se iz više razloga – promenjen je Zakon o planiranju i izgradnji, a nekoliko puta smo vraćali projekat projektantima zbog budžetskih ograničenja, da bismo bili bliže sumi novca koju imamo, a da zadovoljimo potrebe korisnika. Mi smo državna ustanova, a sve procedure moraju da budu u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama. Cilj nam je da sa manje para dobijemo što više. Činjenica je da nismo dugo čekali na dozvole, jer su nam izašli u susret i nadležna ministarstva i lokalne samouprave. Želimo da napravimo dobre zgrade, a ne one koje mogu da se sruše i koje mogu da imaju probleme, kao i da u svakoj bolnici mogu da se primenjuju isti standardi. Svakodnevno oko 50 ljudi različitih profila radi na tome – istakao je dr Antić.
Naš sagovornik ističe da će se truditi da ispoštuju rokove, odnosno da rekonstrukcija bude završena do kraja 2012. godine u tri klinička centra – Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu, a sredinom 2013. godine i onaj u Beogradu. Dr Antić naglašava da će tražiti u tenderu od izvođača radova da rade brže, da bi se sve do tih datuma završilo, odnosno da se skrate rokovi za pola godine. – Znamo da su rokovi „napeti”, ali obavezali smo se da ćemo završiti posao. Morali smo da odustanemo od nekih stvari koje smo želeli da uvedemo. Recimo, planirano je uvođenje pogona za solarnu energiju, ali su nam projektanti rekli da nemamo para za to, jer je potrebno između dva i četiri miliona evra. U međuvremenu, radimo ispitivanje konstrukcija postojećih zgrada, da li mogu da izdrže rekonstrukciju, da li treba nešto sanirati pre radova. Sproveli smo i ispitivanje tla na mestima gde će se izgraditi novi objekti. Stručnjaci Seizmološkog zavoda su proverali tle, da bi se videlo kakva je situacija na tom planu u slučaju zemljotresa – dodao je naš sagovornik. Rekonstrukcija kliničkih centara je investicija vredna 200 miliona evra, od kojih će, po najavama nadležnih organa, u Nišu biti uloženo 30 miliona, u Novom Sadu 35, u Kragujevcu 26 i Beogradu 103 miliona evra. Radovi će biti finansirani iz kredita Evropske investicione banke, a novac je namenjen samo izgradnji – što ne podrazumeva i nabavku opreme. Dakle, država će morati da iznađe dodatni novac za opremanje ustanova. Kada je reč o kadrovima, dr Antić smatra da će rad u novim centrima biti efikasniji, da će imati dovoljan broj kadrova, jer će u njih preći ljudi koji već rade u starim objektima, a da će negde biti potreban i manji broj medicinara. – U centrima u Nišu i Kragujevcu će biti potrebni kardiohirurzi, u Novom Sadu i Beogradu stručnjaci drugih profila, pa mislim da će ove godine početi njihova obuka. A ako bude potreban prijem medicinskih sestara, one će biti zapošljavane u skladu sa zdravstvenom politikom – kaže dr Antić. Međutim, ima i stručnjaka koji upozoravaju da posao sa rekonstrukcijom kliničkih centara ima dosta „rupa” i da bi trebalo da dođe do revizije projekta. Ugledni arhitekta Miro Urošević, koji je projektovao veliki broj bolnica u Evropi, kaže da svaki dobronameran čovek ima želju da se taj projekat nikada ne završi, jer ako bude bio realizovan ovakav kakav je sad, može da napravi više štete nego koristi. – Koliko sam imao uvida, napravljene su katastrofalne greške u projektovanju sve četiri ustanove. Za čuđenje je i zašto nadležni nisu objavili publikaciju ili stavili na sajt kako izgleda plan. Planovi za radove u kliničkim centrima su bili preuranjeni, a investitor nepripremljen. Krenulo se bez koncepta razvoja srpskog zdravstva za sva tri nivoa pružanja zdravstvene zaštite – objasnio je Urošević. U kliničkim centrima u Beogradu, Nišu, Novom Sadu i Kragujevcu godišnje se obavi 240.000 prijema, 110.000 operacija, 1,75 miliona ambulantnih pregleda i 270.000 hitnih poseta. U četiri klinička centra u Srbiji ima 14.000 zaposlenih i u njima se obavlja 14 odsto svih aktivnosti i materijalnih ulaganja u zdravstveni sistem Srbije.
Antrfile : Izgradnja počinje pre Svetog Nikole
Na naše pitanje, zašto se stalo sa projektom rekonstrukcije kliničkih centara i da li će radovi biti završeni na vreme, prof. dr Tomica Milosavljević je istakao da „posao nije stao i da su idejni projekti gotovi i usvojeni, a da se glavni projekti prave i da će biti gotovi do polovine oktobra”. Sledi raspisivanje konkursa za radove, koji će početi pre Svetog Nikole – istakao je dr Milosavljević.
============================


Datum : 17.8.2010
Novina : Blic
Strana : 2
Autor : MARIJA MALEŠ
Tema : Pristup informacijama o finansiranju političkih partija, Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE Žanr : Rubrika – tema
Ocena : Neutralna

IMENA DONATORA NAJSTROŽE ČUVANA TAJNA
Stranke tvrde da ih izdržavaju simpatizeri
Demokratsku stranku su sa devet miliona dinara finansirale dve beogradske firme: „Direct Media“ i „DM marketing international“
Marija Maleš
U izveštajima o finansiranju za prošlu godinu većina parlamentarnih stranaka je, po običaju, kao donatore prikazala uglavnom članove i simpatizere svojih stranaka, kao i manje poznate firme. Neke stranke, poput G17 plus i LSV, dostavile su prazne obrasce, što bi trebalo da ukaže na to da većih priloga nije ni bilo, dok su radikali, koji su ostvarili najveći dobitak u 2009. godinu od 64 miliona dinara, prezentovali ime samo jednog donatora.
Iz izveštaja o donatorima političkih stranaka u prošloj godini, do kojih je došao „Blic“, može se zaključiti da su političke stranke ponovo iskoristile rupe u aktuelnom Zakonu o finansiranju političkih stranka, a pre svega zakonsku obavezu o prikazivanju samo onih donacija koje su veće od 6.000 dinara. Međutim, javna je tajna da najveći novac stranke i dalje dobijaju ispod žita i da se on vodi u takozvanim crnim knjigama. Zato finansijske izveštaje godinama rade iste knjigovodstvene kuće, pregledaju isti revizori i potpisuju isti stranački ljudi. I to oni koji su, po pravilu, najlojalniji šefu stranke. Aktuelni zakon čak i ne propisuje rokove za predavanje izveštaja, a izveštaji često nisu celoviti, nego su konfuzni i teško se čitaju. Zbog svega toga, izuzetno je teško pokrenuti prekršajni postupak protiv neke stranke koja nije obavila ovu zakonsku obavezu. Kada je reč o izveštajima o donatorima u 2009. godini, DS je prikazala da je dobila 14 miliona dinara od privatnih firmi, među kojima su sa najvećim prilozima izdvajaju „Direct Media“ Beograd i „DM marketing international“ Beograd, koji su stranci donirali po 4,5 miliona dinara. Uz to, demokrate su skupile blizu milion dinara od 52 fizička lica, uglavnom članova stranke. SNS je kao svoje donatore predstavila četiri privatne firme koje su je donirale sa 115.000 dinara. Među njima, najveći prilog od 40.000 izdvojila je „New Deal Str Experts D“ iz Rakovice. Blizu devet miliona naprednjaci su dobili od simpatizera i članova stranke. Jedan od najvećih - 376.000 dinara, izdvojila je Jorgovanka Tabaković, dok je Tomislav Nikolić dao 110.000 dinara. DSS, koja je u gubitku od blizu pet miliona dinara, donirana je sa nešto više od milion dinara od privatnih firmi, među kojima ubedljivo dominira „Vibro beton galanterija“ d.o.o. iz Novog Sada sa prilogom od 720.000 dinara. Od fizičkih lica DSS je prikupila dva miliona dinara, a najveću donaciju od 300.000 dinara stranci je dao njen funkcioner Nenad Popović. Nova Srbija je predstavila da su je donirale svega dve firme, i to sa 53.000 dinara. SPS, inače u gubitku od blizu osam miliona dinara, prikazala je da je donacije od pet miliona dinara koje je skupila devet privatnih preduzeća. Najveći prilog od 1,3 miliona dinara dao je „Marketing biznis sistem“ iz Beograda, a TV „Most“ iz Novog Sada svega 300.000 dinara. I Jedinstvena Srbija, koja je takođe u minusu od pet miliona dinara, dobila je priloge od 13 miliona dinara. Pomogle su je četiri privatne firme i sedam fizičkih lica. PUPS je, prema izveštaju, doniralo sedmoro članova sa svega 262.500 dinara. Radikali koji su prošle godine ostvarili najveći finansijski dobitak od 64 miliona donirao je, prema ovom izveštaju, samo izvesni Mirčeta Iljo iz Smedereva sa 138.750 dinara. U izveštaju LDP navodi se da su od fizičkih i pravnih lica u 2009. dobili svega 25.000 dinara, a od članarine 11.000 dinara. Međutim, LDP u svom izveštaju ne navodi od koga su dobili ove skromne priloge. Iznos od 3,3 miliona dinara SPO je, kako navode, dobio od fizičkih lica, uglavnom članova i simpatizera. Ministar za dijasporu Srđan Srećković priložio je stranci 58.000 dinara. SPO je od preduzeća dobila 952.000, a RIMIDAVL iz Beograda izdvojio je najviše - 565.000 dinara. Ukupni prihodi od donacija Saveta vojvođanskih Mađara iznose blizu 19 miliona dinara, prikazano je u izveštaju ove stranke. Od priloga fizičkih lica prikupljeno je 2,5 miliona dinara. Oni se, kako je navedeno, odnose na obustave od zarade članovima SVM-a. Ostale donacije SVM su iz budžeta Vojvodine, Nacionalnog saveta Mađarske, budžeta gradova i opština u pokrajini, kao i dotacije Republike Srbije. LSV je prikazala praznu tabelu izveštaja o prilozima koji prelaze 6.000 dinara, što implicira da ih nije bilo.
Antrfile : Izveštaje predale LSV i SVM
Među prvima koji su predali finansijski izveštaj Agenciji za borbu protiv korupcije bile su stranke LSV i SVM. Prema raspoloživim podacima u 2009. godini, SVM je poslovala sa dobitkom od 1,5 milion dinara, dok je LSV zabeležila dobitak od 14.000 dinara. Juče „Blic“ nije bio u mogućnosti da dođe do izveštaja tih stranaka, pa je greškom objavljeno da njihovi izveštaji nisu predati.
============================


Datum : 17.8.2010
Novina : Blic
Strana : 5
Autor : NN
Tema : Dostupnost informacija
Najava : NE Žanr : Izjava
Ocena : Neutralna

PODACI O PLATAMA SU JAVNI
ŠABIĆ
Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić izjavio je da su podaci o platama i drugim naknadama javni i da ih treba tražiti od nadležnih organa, pre obraćanja povereniku. Šabić je uputio predstavnike Udruženja pravosudnih službenika i saradnika Srbije da od Ministarstva finansija javno zatraže informacije o primeni pravilnika o platama zaposlenih u Poreskoj upravi.
Antrfile :
============================


Datum : 17.8.2010
Novina : Pravda
Strana : 6
Autor : NN
Tema : Dostupnost informacija
Najava : NE Žanr : Vest
Ocena : Neutralna

ŠABIĆ: PODACI O PLATAMA SU JAVNI
Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Rodoljub Šabić, izjavio je juče da su podaci o platama i drugim naknadama javni i da ih treba tražiti od nadležnih organa, pre obraćanja povereniku. Šabić je, kako je saopšteno, uputio predstavnike Udruženja pravosudnih službenika i saradnika Srbije da od Ministarstva finansija javno zatraže informacije o primeni Pravilnika o platama zaposlenih u PU. Šabić je izjavio da očekuje da će ministarstvo odgovoriti zahtevu i bez njegovog angažovanja.
Antrfile :
============================


Datum : 17.8.2010
Novina : Večernje Novosti
Strana : 3
Autor : V. C. S.
Tema : Transparentnost Srbija, Vladimir Goati
Najava : NE Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna

UREDBE SE GOMILAJU
REPUBLIČKA VLADA ČESTO ZAKONE POPRAVLjA DRUGIM PROPISIMA
Samo od početka godine doneto više od 170 akata
OD početka godine Vlada Srbije usvojila je više od 170 uredbi! Gotovo da nije bilo sednice a da nije usvojena bar jedna, a rekordnih 15 izglasano je 11. februara. Tokom jula, recimo, na jednoj sednici usvojeno je čak 11 podzakonskih akata. U Vladi objašnjavaju da se uredbe donose kako bi se ”pojačali” zakoni. Vladimir Goati, predsednik Transparentnosti Srbija, smatra da nije dobro vladati uredbama, ali ovaj ”greh” ne stavlja na dušu izvršnoj vlasti, već zakonodavnoj: - Imamo hiperaktivnu vladu i nedovoljno aktivan parlament, pa Vlada mora da popunjava ”rupe”. I to traje već osam godina. Osim toga, zakoni koji se donose nisu dovoljno precizni i zato se to ispravlja uredbama. Goati dodaje da parlament donosi veliki broj zakona, jer smo u priličnom zaostatku, a moramo da se uskladimo sa evropskom praksom. - Ti zakoni treba da budu precizni i treba izbegavati donošenje propisa po hitnom postupku, što je kod nas čest slučaj. Tada nema konsultacija sa širom javnošću, nevladinim sektorom i regulatornim telima. Zato zakonodavac posle te zakone mora da dopunjava i menja. I profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Jovica Trkulja smatra da donošenje velikog broja uredbi ukazuje prvo na manjkavost samih zakona, a zatim i na inferioran položaj parlamenta u odnosu na izvršnu vlast. - Da su pojedini zakoni manjkavi najbolje se vidi kad ne prođu verifikaciju Ustavnog suda - zaključuje profesor Jovica Trkulja.
Antrfile : OD MARAKA DO KREDITA
MEĐU uredbama donetim ove godine bilo je i onih koje regulišu izdavanje doplatnih poštanskih maraka, propisuju program mera za kreditiranje poljoprivredne proizvodnje ili određuju uslove i kriterijume za subvencionisanje kamatne stope za potrošačke kredite. Jedna je regulisala sadržinu, oblik i način dostavljanja sertifikata za pristup tajnim podacima. U istom periodu usvojeno je i više desetina uredbi kojima se menjaju - uredbe.
============================


Datum : 17.8.2010
Novina : Dnevnik
Strana : 3
Autor : NN
Tema : Dostupnost informacija
Najava : NE Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna

ŠABIĆ: SVE PODATKE NA VIDELO
Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić razgovarao je s predstavnicima Udruženja pravosudnih službenika i saradnika Srbije o njihovom zahtevu da se javno objave potpune informacije o primeni Pravilnika o platama i drugim primanjima zaposlenih u Ministarstvu finansija – Poreskoj upravi, saopšteno je iz kabineta poverenika. Šabić je predstavnicima Udruženja savetovao da se, u skladu sa zakonom predviđenom procedurom, obrate odgovarajućim zahtevom Ministarstvu finansija. "Princip opšte dostupnosti ovakvih informacija ne samo da proizlazi iz Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja već je i eksplicitno potvrđeno posebnim zakonima", podseća se u njegovom saopš tenju. On je naveo i da Zakon o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u republičkoj administraciji izričito predviđa da su podaci o broju zaposlenih i angažovanih lica, kao i podaci o iznosu isplaćenom za njihove plate, dodatke i naknade javni i da registar o tim podacima vodi Ministarstvo finansija i objavljuje ga na svojoj internet-prezentaciji.
Antrfile :
============================