Joomla 3.2 Template by Justhost Complaints

Mediji o korupciji


Datum : 18.8.2010
Novina : Danas
Strana : 2
Autor : MIRJANA R. MILENKOVIĆ
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE Žanr : Intervju

EVROPA OŠTRO PROTIV DUPLIH FUNKCIJA
Drago Kos, predsednik Grupe zemalja Saveta Evrope za borbu protiv korupcije
Ljubljana, Beograd - Ukoliko Srbija zaista želi da uđe u Evropsku uniju moraće ozbiljno da se uhvati u koštac s korupcijom, jer o borbi protiv korupcije kao jednom od ključnih kriterijuma za članstvo u EU više se sa srpskim političarima neće pregovarati. Ako EU, nakon loših iskustava sa Bugarskom i Rumunijom i posle problema koje ima s Hrvatskom, ne bude uverena da u Srbiji postoji politička volja, ali i da se povlače konkretni potezi u suzbijanju korupcije, put Srbije u Evropu nezamislivo će se produžiti. Međutim, ja se još uvek nadam da su promene Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije više rezultat trenutnih interesa poslanika, a ne toliko dokaz izgubljene političke volje. Takvih ili sličnih grešaka, ipak, više ne sme biti - ističe u razgovoru za Danas Drago Kos, predsednik Grupe zemalja Saveta Evrope za borbu protiv korupcije (GREKO). l Srpski političari tvrde da su za izmene Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, odnosno za opstanak duplih funkcija, dobili saglasnost iz Evrope. Da li je to tačno? - Ne mogu da zamislim da bi bilo ko u Evropi, bilo u Europskoj komisiji ili u Savetu Evrope, uopšte i pomislio na to da se unapred složi ili ne složi s rešenjima koja su predmet unutrašnje politike jedne zemlje, a pogotovu na polju borbe protiv korupcije. Toga nema, koliko ja znam. A to može veoma lako da se proveri - neka vam daju ime osobe koja se s tim složila ili dokumenat iz kojeg to proizlazi. l Da li su zbivanja oko duplih funkcija dokaz da u Srbiji nema istinske borbe protiv korupcije? - Da, jer bez prave političke volje nema istinskog obračuna s korupcijom. Žalosno je da se to ponovo i ponovo potvrđuje u različitim zemljama i u različitim oblicima. Još se nadam da generalno aktivnosti na polju borbe protiv korupcije u Srbiji od sada neće ići u povratnom smeru i da su pomenute promene Zakona o Agenciji samo nesretan slučaj. Taj „slučaj“ dosta toga govori, ali, ipak, treba biti optimista. l Može li Srbija zaista biti kažnjena povratkom šengenskih viza i zastojem na evropskom putu zbog izvršenih izmena Zakona? - Ne znam u kojoj meri je borba protiv korupcije bila uslov za ukidanje viznog režima, ali svakako da teško mogu da zamislim da bi samo zbog promena tog zakona moglo doći do povratka viznog režima EU. Ali, ako se ubuduće dogodi još nešto slično pomenutim promenama Zakona o Agenciji, pogotovo ako Evropa stekne utisak da Srbija generalno nije spremna da se razračunava s korupcijom, onda bi zaista mogle da se pojave mnoge prepreke na njenom putu ka EU. l Da li bi se spornim izmenama Zakona mogla zakočiti borba protiv korupcije u Srbiji? - Činjenica je da će sada Agenciji biti mnogo teže da ispunjava svoje zadatke. I to ne samo zbog duplih standarda, koji sad važe za srpske funkcionere, nego i zbog toga što su promene Zakona nanele veliku štetu uverenju ljudi da su srpski nosioci vlasti spremni da se bore protiv korupcije. Velika je razlika u preduzimanju konkretnih i praktičnih mera u okruženju gde ljudi veruju svojim političarima, i tamo gde tog uverenja nema. Političari moraju da shvate da oni predstavljaju model za ponašanje drugih građana. Kad građani poveruju da su političari spremni da se promene, do promena će doći i kod njih. l Očekujete li da će Ustavni sud Srbije izmene Zakona proglasiti neustavnim? - To je u izričitoj nadležnosti Ustavnog suda Srbije i u to ne smem i ne želim da se mešam. Mogu samo da kažem da postoje veoma dobri argumenti za moguću žalbu pred Ustavnim sudom i da će odluka Suda biti veoma značajna za ceo Zapadni Balkan, pa i šire. l Čedomir Čupić, predsednik Odbora Agencije, najavio je i žalbu međunarodnim organizacijama. Ukoliko ta žalba stigne do vas, kako će GREKO reagovati? - GREKO radi u fazama, što znači da se konkretnim zemljama bavi tek kada dođu na red za procenu situacije. Do toga za Srbiju sigurno neće doći do 2011. godine, jer je ona bila predmet procene ovog proleća. Nadam se da do 2011. problem koji je izazvala promena Zakona o Agenciji više neće postojati. l U kojim oblastima je, po vašem mišljenju, najrazvijenija korupcija u Srbiji? - U svim zemljama u regionu situacija je gotovo identična. Najviše je korupcije u odnosima javnih finansija i privatnih interesa, a pogotovu u sferi javnih nabavki ili velikih investicija u građevinarstvu i zdravstvu. Odmah uz to ide i korupcija u državnoj administraciji. To je specifičnost celog regiona i zato se otprilike i zna šta mora i može da se učini u tim oblastima. Korupcije je uvek bilo i uvek će je biti. Sve što može da se učini jeste da se njen obim smanji na najmanji mogući nivo, a za to su potrebne planska i dugogodišnja prevencija, koja će eliminisati razloge i uslove za korupciju. Tu je i odlučna zakonska represija, koja će počinioce najtežih korupcijskih radnji dovesti pred sud i kazniti.
Antrfile : Mora se znati ko finansira stranke
l U kojoj meri je nepoznanica o načinima finansiranja političkih partija izvor teških zloupotreba? - To je u suštini jedan od najsigurnijih načina da do korupcije uopšte i dođe. Naime, ako se ne zna ko i kako finansira političke stranke, onda se ne znaju ni njegovi motivi, ne zna se kako će partija da mu se oduži i kakvi su bili uslovi za takvo finansiranje. Zbog toga je potpuna transparentnost finansiranja političkih partija i njihovih kandidata na izborima jedan od temeljnih preduslova uopšte i za nadu da će zemlja stvarno učiniti nešto u borbi protiv korupcije.
============================


Datum : 18.8.2010
Novina : Danas
Strana : 1
Autor : MIRJANA R. MILENKOVIĆ
Tema : Pristup informacijama o finansiranju političkih partija, Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE Žanr : Intervju
Ocena : Neutralna

EU OŠTRO PROTIV DUPLIH FUNKCIJA
RAZGOVOR
Drago Kos, predsednik GREKO Ljubljana, Beograd - Ukoliko Srbija zaista želi da uđe u EU moraće ozbiljno da se uhvati u koštac s korupcijom. Ako Unija nakon loših iskustava sa susednim zemljama ne bude uverena da Beograd ne povlači bitne poteze u suzbijanju te pošasti, put Srbije u Evropu nezamislivo će se produžiti. Nadam da su promene Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije rezultat trenutnih interesa poslanika, a ne dokaz izgubljene političke volje. Takvih ili sličnih grešaka, ipak, više ne sme biti, kaže, između ostalog, u razgovoru za Danas Drago Kos, predsednik Grupe zemalja Saveta Evrope za borbu protiv korupcije (GREKO).
Ljubljana, Beograd - Ukoliko Srbija zaista želi da uđe u Evropsku uniju moraće ozbiljno da se uhvati u koštac s korupcijom, jer o borbi protiv korupcije kao jednom od ključnih kriterijuma za članstvo u EU više se sa srpskim političarima neće pregovarati. Ako EU, nakon loših iskustava sa Bugarskom i Rumunijom i posle problema koje ima s Hrvatskom, ne bude uverena da u Srbiji postoji politička volja, ali i da se povlače konkretni potezi u suzbijanju korupcije, put Srbije u Evropu nezamislivo će se produžiti. Međutim, ja se još uvek nadam da su promene Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije više rezultat trenutnih interesa poslanika, a ne toliko dokaz izgubljene političke volje. Takvih ili sličnih grešaka, ipak, više ne sme biti - ističe u razgovoru za Danas Drago Kos, predsednik Grupe zemalja Saveta Evrope za borbu protiv korupcije (GREKO). Srpski političari tvrde da su za izmene Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, odnosno za opstanak duplih funkcija, dobili saglasnost iz Evrope. Da li je to tačno? - Ne mogu da zamislim da bi bilo ko u Evropi, bilo u Europskoj komisiji ili u Savetu Evrope, uopšte i pomislio na to da se unapred složi ili ne složi s rešenjima koja su predmet unutrašnje politike jedne zemlje, a pogotovu na polju borbe protiv korupcije. Toga nema, koliko ja znam. A to može veoma lako da se proveri - neka vam daju ime osobe koja se s tim složila ili dokumenat iz kojeg to proizlazi. Da li su zbivanja oko duplih funkcija dokaz da u Srbiji nema istinske borbe protiv korupcije? - Da, jer bez prave političke volje nema istinskog obračuna s korupcijom. Žalosno je da se to ponovo i ponovo potvrđuje u različitim zemljama i u različitim oblicima. Još se nadam da generalno aktivnosti na polju borbe protiv korupcije u Srbiji od sada neće ići u povratnom smeru i da su pomenute promene Zakona o Agenciji samo nesretan slučaj. Taj „slučaj“ dosta toga govori, ali, ipak, treba biti optimista. Može li Srbija zaista biti kažnjena povratkom šengenskih viza i zastojem na evropskom putu zbog izvršenih izmena Zakona? - Ne znam u kojoj meri je borba protiv korupcije bila uslov za ukidanje viznog režima, ali svakako da teško mogu da zamislim da bi samo zbog promena tog zakona moglo doći do povratka viznog režima EU. Ali, ako se ubuduće dogodi još nešto slično pomenutim promenama Zakona o Agenciji, pogotovo ako Evropa stekne utisak da Srbija generalno nije spremna da se razračunava s korupcijom, onda bi zaista mogle da se pojave mnoge prepreke na njenom putu ka EU. Da li bi se spornim izmenama Zakona mogla zakočiti borba protiv korupcije u Srbiji? - Činjenica je da će sada Agenciji biti mnogo teže da ispunjava svoje zadatke. I to ne samo zbog duplih standarda, koji sad važe za srpske funkcionere, nego i zbog toga što su promene Zakona nanele veliku štetu uverenju ljudi da su srpski nosioci vlasti spremni da se bore protiv korupcije. Velika je razlika u preduzimanju konkretnih i praktičnih mera u okruženju gde ljudi veruju svojim političarima, i tamo gde tog uverenja nema. Političari moraju da shvate da oni predstavljaju model za ponašanje drugih građana. Kad građani poveruju da su političari spremni da se promene, do promena će doći i kod njih. Očekujete li da će Ustavni sud Srbije izmene Zakona proglasiti neustavnim? - To je u izričitoj nadležnosti Ustavnog suda Srbije i u to ne smem i ne želim da se mešam. Mogu samo da kažem da postoje veoma dobri argumenti za moguću žalbu pred Ustavnim sudom i da će odluka Suda biti veoma značajna za ceo Zapadni Balkan, pa i šire. Čedomir Čupić, predsednik Odbora Agencije, najavio je i žalbu međunarodnim organizacijama. Ukoliko ta žalba stigne do vas, kako će GREKO reagovati? - GREKO radi u fazama, što znači da se konkretnim zemljama bavi tek kada dođu na red za procenu situacije. Do toga za Srbiju sigurno neće doći do 2011. godine, jer je ona bila predmet procene ovog proleća. Nadam se da do 2011. problem koji je izazvala promena Zakona o Agenciji više neće postojati. U kojim oblastima je, po vašem mišljenju, najrazvijenija korupcija u Srbiji? - U svim zemljama u regionu situacija je gotovo identična. Najviše je korupcije u odnosima javnih finansija i privatnih interesa, a pogotovu u sferi javnih nabavki ili velikih investicija u građevinarstvu i zdravstvu. Odmah uz to ide i korupcija u državnoj administraciji. To je specifičnost celog regiona i zato se otprilike i zna šta mora i može da se učini u tim oblastima. Korupcije je uvek bilo i uvek će je biti. Sve što može da se učini jeste da se njen obim smanji na najmanji mogući nivo, a za to su potrebne planska i dugogodišnja prevencija, koja će eliminisati razloge i uslove za korupciju. Tu je i odlučna zakonska represija, koja će počinioce najtežih korupcijskih radnji dovesti pred sud i kazniti.
Antrfile : Mora se znati ko finansira stranke
U kojoj meri je nepoznanica o načinima finansiranja političkih partija izvor teških zloupotreba? - To je u suštini jedan od najsigurnijih načina da do korupcije uopšte i dođe. Naime, ako se ne zna ko i kako finansira političke stranke, onda se ne znaju ni njegovi motivi, ne zna se kako će partija da mu se oduži i kakvi su bili uslovi za takvo finansiranje. Zbog toga je potpuna transparentnost finansiranja političkih partija i njihovih kandidata na izborima jedan od temeljnih preduslova uopšte i za nadu da će zemlja stvarno učiniti nešto u borbi protiv korupcije.
============================


Datum : 18.8.2010
Novina : Blic
Strana : 2
Autor : NN
Tema : Pristup informacijama o finansiranju političkih partija, Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE Žanr : Komentar
Ocena : Neutralna

ČITAOCI KOMENTARIŠU
Vlada povećava osnovice za plate na Kosovu - Baš svašta. Definitivno je najteže biti Srbin u svojoj državi... Leopard
- Ako je državi imalo stalo do Srba na KiM i u južnoj Srbiji, treba uvesti veći dečji dodatak, subvencionisati stambene kredite, te oformiti dve slobodne industrijske zone - jednu severno od Mitrovice, ali u delu centralne Srbije, a drugu za opštine kao što su Vranje, Leskovac, Pirot… Gorki
Imena donatora najstrože čuvana tajna - Finansiranje stranaka je glavno korupcionaško pitanje - kako kod nas, tako i svetu. Zato se i kaže da se pošten čovek ne bavi politikom - kako kod nas, tako i u svetu… Milan
Antrfile :
============================


Datum : 18.8.2010
Novina : Blic
Strana : 2
Autor : MARIJA MALEŠ
Tema : Dostupnost informacija
Najava : NE Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna

VLADA DA POZOVE ČIPLIĆA NA ODGOVORNOST
Ministarstvo za manjine oštetilo Bošnjake
U Demokratskoj stranci kažu da moraju da analiziraju da li je greška napravljena slučajno ili namerno
Marija Maleš
Ministar za ljudska i manjinska prava Svetozar Čiplić priznao da je bilo prekrajanja poslovnika za izbor Bošnjačkog nacionalnog saveta i obećao da će ispraviti „diskriminatorsku odredbu“ na koju je ukazala poverenica za zaštitu ravnopravnosti Nevena Petrušić. I dok u normalnim državama zbog ovakve greške ministri bespogovorno podnose ostavke, u Vladi Srbije ne pominju takvu mogućnost, a u DS-u kažu da će analizirati da li je ministar Čiplić ovu grešku napravio slučajno ili namerno.
Petrušićeva je u subotu saopštila da je napravljena diskriminacija pri konstituisanju Nacionalnog saveta bošnjačke nacionalne manjine i da je s tim u vezi Ministarstvu za ljudska i manjinska prava uputila preporuku da do 20. avgusta obezbedi iste uslove za konstituisanje Nacionalnog saveta Bošnjaka koji su važili i za savete ostalih manjina. Kako je ocenila, neopravdano je napravljena razlika u pogledu uslova za konstituisanje Nacionalnog saveta Bošnjaka u odnosu na nacionalne savete drugih nacionalnih manjina. Do povrede načela jednakosti došlo je usvajanjem novog poslovnika konstitutivne sednice Nacionalnog saveta bošnjačke nacionalne manjine od 6. jula 2010. godine, kojim je propisano da je za konstituisanje nacionalnog saveta potrebna verifikacija najmanje dve trećine mandata. Ona je navela da je propisivanjem posebnog uslova samo za konstituisanje Nacionalnog saveta bošnjačke nacionalne manjine izvršena diskriminacija koju zabranjuju Ustav Srbije, međunarodni ugovori i zakonski propisi. Nevena Petrušić, međutim, juče nije htela da komentariše da li bi ministar Čiplić zbog ovako ozbiljne greške trebalo da podnese ostavku, ocenjujući da je to pitanje političke odgovornosti. - Nije moj posao da dajem političke procene - rekla je Petruševićeva za „Blic“. O tome da li bi ministar Čiplić trebalo da bude smenjen zbog ovako grube greške, nisu hteli da govore zaštitnik građana Saša Janković i poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić. Janković je, međutim, primetio da ministar Čiplić „nije ništa priznao“, nego je samo „primio k znanju ono što je odlukom nadležnog organa utvrđeno“ i rekao da će postupiti prema preporuci. U Demokratskoj stranci, pak, kažu da „ne beže od odgovornosti ni ministarstva, ni ministra“, ali da moraju da „analiziraju da li je greška napravljena slučajno ili namerno“. - Nesumnjivo je da je pitanje nacionalnih manjina od esencijalnog značaja za Demokratsku stranku. Žao nam je što je napravljena greška prema Nacionalnom savetu Bošnjaka i interes nam je da se taj problem reši što pre. Ako se utvrdi odgovornost ministarstva i ministra lično za grešku, nećemo bežati od odgovornosti - kaže za „Blic“ Jelena Trivan, portparolka DS. Opozicija smatra da ministar treba da bude smenjen jer, kako kažu, ovo nije prvi skandal koji je napravio. - Zaista je bizarno da imamo ministra za ljudska i manjinska prava koji je uhvaćen u grubom kršenju ljudskih prava i sprovođenju otvorene diskriminacije - kaže za „Blic“ funkcioner LDP Ivan Andrić. Prema njegovim rečima, LDP je generalno protiv toga da imamo posebno ministarstvo za ljudska prava jer je to „signal da država ima nameru da u politički kontekst stavlja tako osetljive teme kao što je urođeno pravo svakog pojedinca“. Andrić podseća da je ministar na mesto poverenika za ravnopravnost hteo da „progura svog savetnika iz ministarstva“ i dodaje da bi „verovatno u tome uspeo da nije bilo pritisaka javnosti“. Aleksandar Vučić, zamenik predsednika SNS, ocenjuje za „Blic“ da bi Čiplić trebalo da bude smenjen sa mesta ministra, „jer je mnogo grešaka napravljeno“, ali ne veruje će do toga doći. - Bilo bi dobro kada bi se princip odgovornosti podigao na viši nivo, ali ohrabruje to što je ministar priznao grešku - kaže Vučić. Ministarstvo je najavilo da će do 20. avgusta ponovo sazvati konstitutivnu sednicu u dogovoru sa predstavnicima sve tri liste - Bošnjačke kulturne zajednice, Bošnjačke liste i Bošnjačkog preporoda. Zukorlićeva BKZ, međutim, smatra da je konstituisanje Nacionalnog saveta Bošnjaka za njih završena priča. Predstavnici BKZ više puta su optužili vlast za diskriminatorsko ponašanje i kršenje pojedinačnih i kolektivnih prava ove nacionalne zajednice, upozoravajući da je to u suprotnosti sa evropskom orijentacijom zvaničnog Beograda.
Antrfile : Džudžević traži nove izbore
Bošnjačka lista, čiji je nosilac na junskim izborima za Nacionalni savet bošnjačke nacionalne zajednice narodni poslanik Esad Džudžević, zatražila je juče od Ministarstva za ljudska i manjinska prava da raspiše nove izbore. Džudžević u saopštenju upozorava nadležne organe, institucije i ustanove da je nefunkcionisanjem Bošnjačkog nacionalnog veća dovedeno u pitanje dalje ostvarivanje manjinskih prava Bošnjaka u Srbiji i realizacija kapitalnih nacionalnih projekata.
============================


Datum : 18.8.2010
Novina : Blic
Strana : 3
Autor : Ž. JEVTIĆ
Tema : Pristup informacijama o finansiranju političkih partija, Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna

PARTIJE ĆE MORATI DA SVE DONACIJE OBJAVE NA VEB-SAJTU
Novi zakon o finansiranju stranaka
Ž. Jevtić
Zakon o finansiranju političkih stranaka trebalo bi da bude usvojen do sredine novembra, najavljuje u izjavi za „Blic“ Slobodan Homen, državni sekretar u Ministarstvu pravde. Kako dodaje, zakonom će, između ostalog, biti ukinuti anonimni prilozi strankama, svi uplaćeni iznosi moraće da budu javno objavljeni na veb-sajtu partije, a stranke koje na izborima ne osvoje najmanje jedan odsto glasova, moraće da vrate novac u budžet. „Ovaj zakon trebalo bi konačno da uvede red na političku scenu Srbije“, poručuje Homen.
Novim zakonom preciznije je regulisana i kontrola finansiranja stranaka koju će vršiti Agencija za borbu protiv korupcije. Homen, koji je i član radne grupe za izradu zakona, kaže da je zakon završen i podeljen političkim partijama da se upoznaju sa njegovom sadržinom. - U septembru će biti još jedan okrugli sto sa političkim strankama i biće saslušani njihovi komentari. Potom će tekst predloga biti upućen Savetu Evrope na ekspertsko mišljenje, a ta faza traje oko tridesetak dana. Konačan tekst zakona mogao bi biti gotov sredinom oktobra, a nakon toga uputićemo ga u Skupštinu. Očekujem da bude usvojen do sredine novembra. Izuzetno je važno da ovaj zakon bude što pre usvojen jer tretira ne samo republičke već i lokalne izbore - ističe Homen. Novi predlog zakona značajno se razlikuje od postojećeg. - Suštinske promene su u ukidanju anonimnih priloga koji su do sada često zloupotrebljavani. Ubuduće, svi prilozi će biti javni i isključivo sa računa na račun, tako da nema spora ko je uplatio partiji novac. Svi prilozi moraju biti javno objavljeni na veb-sajtu stranke, tako da ukoliko je neka politička stranka spremna da bude finansirana od tajkuna, građani će biti u prilici to da znaju, a otuda i procene da li žele da glasaju za nekoga koga finansiraju tajkuni - ističe Homen. Državni sekretar kaže da su do sada male stranke i grupe građana izlazile na izbore zbog novca iz budžeta koji se dobija. Prema novom zakonu, ko ne dobije najmanje jedan odsto glasova, mora dobijena sredstva da vrati u budžet. Takođe, sve političke stranke će biti dužne da daju garancije, tako da ukoliko ne bude glasova, sve ide u budžet. Novim zakonom uvodi se i novi termin - politički subjekti. On podrazumeva i grupu građana i političke stranke, jer do sada grupe građana nisu imale iste obaveze kao partije. Homen kaže da osim uvođenju reda na političkoj sceni, zakon o finansiranju političkih partija treba da doprinese tendenciji - smanjenju broja stranaka, čime bi samo one ozbiljne ostale na sceni. - Nadam se da će ovaj zakon promeniti ugled političkih stranaka kod građana jer su do sada smatrane korumpiranim. Ali, kao i kod svakog zakona, i kod ovog suština je u adekvatnoj primeni - poručuje Homen.
Antrfile : Stroge kazne
Novim zakonom biće izuzetno pooštrena kaznena politika. Uvode se tri nova krivična dela i čitav niz prekršaja. Osim krivične odgovornosti odgovornih lica u političkoj stanci, onim partijama koje ne budu poštovale zakon i ne budu dostavljale izveštaje, biće uskraćeno finansiranje iz budžeta najmanje do godinu dana, a to je ozbiljan izvor finansiranja političkih stranaka - poručuje Homen.
============================


Datum : 18.8.2010
Novina : Pravda
Strana : 2
Autor : P. JEREMIĆ
Tema : Nemanja Nenadić, Transparentnost Srbija
Najava : NE Žanr : Intervju
Ocena : Neutralna

SVE STRANKE KRIJU TAJKUNE
INTERVJU: NEMANJA NENADIĆ, „TRANSPARENTNOST SRBIJA“
Izveštaji o donatorima političkih stranaka verovatno nisu potpuni, jer političke partije imaju više novca nego što se to prikazuje u izveštajima. Vrlo je verovatno da postoje još neki izvori prihoda koji nisu prikazani – rekao je Nemanja Nenadić, direktor „Transparentnosti Srbija“ u intervju za „Pravdu“.
Zbog čega nisu prikazani ostali prihodi, ni otkrivena imena pojedinih donatora? – Prvo, jer takvi prihodi nisu dozvoljeni, a drugo, što sami davaoci prihoda ne bi želeli da se zna za to. S druge strane, imena se kriju i u strahu da bi politički protivnici to mogli da zloupotrebe.
Koji su ti donatori, da li tajkuni, kontroverzni biznismeni? – Verovatno su u pitanju tajkuni. Oni imaju interes da finansiraju političke partije.
Da li je teško pokrenuti prekršajni postupak protiv neke stranke koja nije objavila finansijski izveštaj? – Nije nimalo teško. Prema aktuelnom zakonu, sankcioniše se nepodnošenje izveštaja. Za neobjavljivanje izveštaja nije propisan prekršaj. Nema nikakve sumnje da se može goniti onaj ko ne podnese izveštaj.
Antrfile :
============================


Datum : 18.8.2010
Novina : Dnevnik
Strana : 5
Autor : LJ. MALEŠEVIĆ
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE Žanr : Rubrika – tema
Ocena : Neutralna

SAVET OPTUŽUJE, A DRŽAVA ĆUTI
DA LI JE VLAST U SRBIJI U RUKAMA TAJKUNA
Predsednica Saveta za borbu protiv korupcije Verica Barać ponovo je, po ko zna koji put, bacila rukavicu u lice srpskoj vlasti tvrdnjom da je privatizacija u Srbiji propala jer je služila isključivo za pranje novca, dodajući da poredak izgrađen posle 2000. ne funkcioniše po pravilima demokratije već u interesu tajkuna. – To je sistem u kojem su vlasnička prava svih građana ugrožena i u kojem državne institucije prepoznaju samo prava tajkuna – istakla je Verica Barać, objaš njavajući da je vlast omoguć ila svima koji su devedesetih godina prošlog veka bili na listima sumnjivih ljudi da posle demokratskih promena operu svoje biografije i postanu najveći kapitalisti u zemlji te da postoji hiljadu primera da i danas i vlast i državne institucije rade u korist tajkuna. Kako država na sva upozorenja i konkretne izveštaje o korupciji u kojoj su “glavni glumci” vlast i tajkuni uporno ćuti, Savet za borbu protiv korupcije već je podneo 17 krivičnih prijava, a u pripremi je i nova za slučaj “Ce-marketa”. Kako je Savet za borbu protiv korupcije savetodavno telo Vlade Srbije, koje je još 2001. godine osnovao pokojni srpski premijer Zoran Đinđić kao “korektore” vlasti, nakon ovakve javne prozivke neko iz kabineta Mirka Cvetkovića morao bi da se java pa ili argumentovano demantuje Vericu Barać i time je bar na neko vreme “ućutka” ili da saopšti šta je preduzeto i ko je odgovarao za promašaje koji su skupo koštali građane ove države. Naime, svima je jasno da privatizacioni proces u Srbiji nije doneo privedni preporod zemlje i da su mnogi, umesto napred, otišli unazad. Jedini koji se mogu pohvaliti dobitkom i boljitkom od privatizacije su srpski tajkuni, čiji je saldo za poslednjih desetak godina znatno uvećan. Bogatstvo nekolicine vodećih srpskih tajkuna, po nezvaničnim procenama, iznosi gotovo trećinu prošlogodišnjeg BDP-a Srbije ili oko 31,5 milijardu evra. No, njihov uvećani saldo i činjenica da danas samo kod njih ima novaca doneli su propast za pola miliona ljudi koji su se našli ugroženi lošom prodajom firmi. Koliko je prodaja bila loša najbolje ilustruje podatak da je svaka četvrta privatizacija u Srbiji propala. Ugovori su u više od 25 odsto prodatih, od ukupno 2.300 preduzeća, raskinuti. Mnogi vlasnici pokazali su se kao loše gazde, a neki su, ispostavilo se, i kriminalci. No, bez obzira na to odakle su došli i kako su se obogatili, snašli su se kako da iskoriste već isprobani i efikasni recept o isisavanju novca iz preduzeća koja su kupovali za tepsiju ribe. “Vrednim” radom srpski tajkuni su za deceniju postali jači od države pa je sada došlo dotle da ceh nakaradnog ukidanja društvene svojine plaćaju samo građani.
Antrfile : Bacanje rukavice
Došlo se dotle da je ekonomija postala, kako je to nedavno primetio član Saveta za borbu protiv korupcije Danilo Šuković, sluškinja politike a ova tajkuna. Preduzeća se daju da se u to kolo uđe, a cena koja se mora platiti da se iz njega izađe mnogo je veća i očigledno o njoj danas mogu pričati samo nezavisna i samostalna savetodavna tela čije reči zabole ali brzo prođu. Pri tom, tajkuni ostaju gde su i bili jer su sav posao “čišćenja” i umirivanja neposluš nih prepustili vlasti. Zato će, sva je prilika, Verica Barać i ubuduće bacati rukavice vlasti a ona se na njih neće obazirati, svesna toga da se ovde sve brzo zaboravlja i da je pun novčanik ipak važniji od obećanja i zaklinjanja da će svima biti bolje a ne samo onima koji imaju novac za koji se može pazariti šta se želi.
============================


Datum : 18.8.2010
Novina : Dnevnik
Strana : 3
Autor : S. NIKOLIĆ
Tema : Pristup informacijama o finansiranju političkih partija
Najava : NE Žanr : Rubrika – tema
Ocena : Neutralna

STIŽE NOVAC I OD KAMATE
FINANSIRANjE STRANAKA
– Sve parlamentarne stranke podnele su Agenciji za borbu protiv korupcije finansijske izveštaje za 2009. godinu, ali njih neće kontrolisati to telo – navela je za naš list portparolka Agencije Aleksandra Kostić. – Agencija je ovlašćena za kontrolu izveštaja iz izborne kampanje i za pokretanje postupka u slučaju da su tu utvrđene nepravilnosti. Državni revizor bi mogao kontrolisati godišnje finansijske izveštaje partija, ukoliko je to uvrstio u svoj plan. Izveštaji će biti objavljeni na internet-strani Agencije, a pojedine partije su to već učinile na svojim net-prezentacijama. Tako je DS, najveć a parlamentarna partija, prikazao da je 2009. završio s dobitkom od 9,22 miliona dinara. Demokratama se slilo 251,22 milion dinara, ili oko 2,7 miliona evra. S druge strane, potrošili su gotovo 242 miliona (oko 2,6 miliona evra). U odnosu na godinu ranije, DS je 2009. imao tri puta manje prihoda, ali i troškova, što analitičari povezuju sa činjenicom da je 2008. bila izborna. Na listi pojedinačnih priloga većih od 6.000 dinara, što se po zakonu obavezno navodi, DS je naveo 52 osobe koje su ukupno izdvojile oko 989.000 dinara. Najveći prilog od 76.450 dinara dao je Dragan Vujadinović. Na toj listi je i nekadašnji direktor NIS-a Miloš Saramandić koji je dao 15.000 dinara. DS je naveo 18 preduzeća koja su donirala 14,06 miliona dinara. Najveće novčane donacije stigle su od beogradskih firmi „Direct media“ i „DMmarketing international“ (po 4,5 miliona), kao i „Multicom Group“ (četiri miliona). Među donatorima je i novosadski „NS Computers“, s robnim prilogom vrednim 119.510 dinara. G17 plus nije prikazao pojedinač ne priloge i priloge preduzeća, a po izveštaju, poslovali su s dobitkom od 5,2 miliona. Kako su se finansirali vidi se samo iz zbirne rubrike označene kao “prihodi od premija, subvencija, dotacija, regresa, kompenzacija i povrać aja poreskih dažbina” (64,4 miliona), te na osnovu podatka o članarini (7,3 miliona) i kamati (10.000 dinara). LSV je lane završio s 14.000 dinara u plusu. Oko 22,2 miliona prihoda Ligi je stiglo najvećim delom “od premija, subvencija, dotacija...”, od članarine – 157.000, i od kamata – pet hiljada. Gotovo isto toliko je lane i potrošeno. I SNS je poslovao s dobiti – 46.000 dinara. Naprednjaci navode četiri firme koje su im dale 115.000 dinara, među kojima najviše, po pisanju medija, „Nenj Deal Str Edžperts D“ iz Rakovice (40.000). Od simpatizera i članova stranke prikupili su oko devet miliona. Najveći prilog dala je Jorgovanka Tabaković – 376.000 dinara, dok je šef partije Tomislav Nikolić izdvojio 110.000. U plusu su ostali i SRS, s čak 64 miliona dinara, zatim Nova Srbija sa 7,5 miliona, kao i SPO s četiri miliona. Radikali su naveli da im je prilog dao samo Mirčeta Iljo iz Smedereva – 138.750 dinara. Za LDP se navodi da su od fizič kih i pravnih lica primili svega 25.000 dinara, a od članarine 11.000. Do sada su za finansijske izveštaje partija bili nadležni skupštinski Odbor za finansije i Republička izborna komisija, koji su i sami sastavljeni od predstavnika političkih stranaka. Sada se, po zakonu, prvi put, takvi izveš taji dostavljaju Agenciji za borbu protiv korupcije. Novi zakon o finansiranju političkih stranaka, kako je ranije najavljeno, u pripremi je, i trebalo bi da otkloni nedostatke važećeg akta. – Kroz nova rešenja treba obezbediti da kontrola bude efikasnija nego do sada – naveo je Nemanja Nenadić iz organizacije “Transparetnost Srbija”. Za novi zakon osnovana je radna grupa kojoj je državni sekretar Ministarstva pravde Slobodan Homen stavio u zadatak da do juna sačini radnu verziju teksta, da bi predlog u oktobru stigao i do parlamenta. Kao ideju, Homen je rekao da bi moguća zakonska sankcija bila i zabrana partija, ali nema potvrda o tome da radna verzija to i sadrži.
Antrfile : Gubitaši
Gubitak su lane imali, kako se navodi, SPS (7,9 miliona), Jedinstvena Srbija (5,2 miliona), DSS (4,8 miliona) i DHSS (1,4 milion). Mediji prenose da je najveći prilog od 1,3 miliona dinara SPS-u dao “Marketing biznis sistem” iz Beograda, kao i da je TV “Most” iz Novog Sada pomogla s 300.000. Jedinstvenoj Srbiji slilo se 13 miliona, a pomogle su je četiri firme i sedam fizič kih lica. PUPS-u je, pak, donaciju priložilo sedmoro članova od oko 262.500 dinara.
============================