Joomla 3.2 Template by Justhost Complaints

Mediji o korupciji


Datum : 22.8.2010
Novina : Blic
Strana : 2
Autor : NN
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE Žanr : Rubrika – tema
Ocena : Neutralna

ANKETA „BLICA NEDELJE“: ZAŠTO JE U SRBIJI NEZAMISLIVO DA POLITIČARI PODNESU OSTAVKU?
Ruski premijer Vladimir Putin smenio je državnog činovnika zaduženog za šume jer se nije izborio adekvatno sa serijom požara koji su nedeljama besneli i uništili nekoliko stotina hiljada hektara šuma, a usput zbrisali i čitava naselja. Kod nas u poplavama godinama stradaju oranice, kuće, cela sela, pa nikom ništa. O odgovornosti za mnoge druge nepodopštine koje nam se dešavaju, političari, direktori, odgovorni ljudi ovde vrlo odgovorno i ne razmišljaju.
Rasim Ljajić, ministar I neispunjena obećanja su razlog Političari moraju da oblikuju taj sistem svojim ličnim primerom naročito u istorijskim periodima kao što je tranzicija. Učestvovanje u aferama, neispunjena obećanja građanima koja su potencirana u izbornoj kampanji, gubitak izbora, bilo kakvo direktno i indirektno kršenje zakona…sve su to situacije u kojima političari moraju da odstupe sa funkcije i utemelje moralnu kategoriju podnošenja lične odgovornosti u našem društvu. Aleksandra Jerkov, LSV Ostavka lična slabost Političke elite u Srbiji ne vide odgovornost kao najznačajniji element društvenog delovanja. Retko smo viđali političare koji samo zbog osećaja lične odgovornosti podnose ostavku. Uglavnom su to formalni razlozi, pritisci iz vrha stranke ili iz medija. U našoj estradizovanoj javnosti moralni čin podnošenja ostavke se često tumači kao lična slabost, ali i negativan publicitet za stranku. Političari moraju da budu svesni odgovornosti prema biračima, a ne medijskom spinovanju.
Čedomir Čupić, profesor Sindrom mesijanstva Kod nas je čest slučaj da političari svoje politikanstvo kamufliraju obrazloženjem da su „u ostavci“. Javnost ne osuđuje to stanje čiji ishod zavisi od procene vrha stranke ili uprave institucije u kojoj je političar. To je profesionalno i moralno neprihvatljivo. Ili je neko podneo ostavku ili nije. Kod nas političari pate od sindroma mesijanstva. Misle da su nezamenljivi, a samo su nosioci funkcije. Ograničenost mandata je dobar korektiv političkog mesijanstva, ali građani moraju na izborima da kažnjavaju takve političare. Aleksandar Čotrić, SPO Sujeta ili beneficije? Političari u Srbiji odstupanje s položaja doživljavaju kao pitanje života i smrti. Nisu svesni da ostavkom mogu da pomognu, državi, svojoj partiji i pre svega sebi. Postati i ostati čovek najvažniji je cilj u životu. Umesto toga političari se kolebaju između sopstvene sujete i beneficija koje donosi položaj. Ne misle na izborna obećanja. U političkom životu u Srbiji čin ostavke je potpuno obesmišljen jer je i aktuelni ministar za infrastrukturu nekoliko puta nudio ostavku 2009. ako most kod Beške ne bude završen, i još je ministar.
Aleksandar Antić, SPS Ostavka rešenje za smanjenje korupcije Obaveza svakog političara u Srbiji je da odstupi sa funkcije kada njegovo delovanje nije na korist građana. Velika obećanja u izbornim kampanjama treba realizovati u realnim okolnostima jer birači žele političare na određenim funkcijama zbog obavljanja određenog posla na dobrobit celog društva. U vremenu koje je pred nama, pritisak javnosti na političare u Srbiji biće sve veći, što je odličan korektiv za smanjenje korupcije i nezakonitog delovanja pojedinaca.
Antrfile :
============================


Datum : 22.8.2010
Novina : Blic
Strana : 3
Autor : NN
Tema : Pristup informacijama o finansiranju političkih partija
Najava : NE Žanr : Vest
Ocena : Neutralna

DONATORI NA INTERNETU
Grubješić
Parlamentarne partije u Srbiji nisu zabrinute zbog činjenice da će uskoro ostati bez anonimnih priloga – jer tvrde da ih nisu ni imali. Po izmenjenom Zakonu o finansiranju političkih stranaka, koji bi do kraja godine trebalo da se nađe u Skupštini, građani će detalje o njihovom „poslovanju“ moći da pronađu na internetu. Šefica poslaničke grupe G17 plus Suzana Grubješić izjavila je da su najznačajnije novine ukidanje limita za finansiranje stranaka iz privatnih izvora i to što će sve priloge koje dobiju partije morati da objave.
Antrfile :
============================


Datum : 22.8.2010
Novina : Blic
Strana : 4
Autor : IRENA RADISAVLJEVIĆ
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE Žanr : Rubrika – tema
Ocena : Neutralna

VLAST SAMA RUŠI INSTITUCIJE
Da li predsednik prekoračuje ustavna ovlašćenja
Ana Stojiljković: Zapravo živimo u neformalnom polupredsedničkom sistemu koji u velikoj meri uređuje praksa Zoran Ivošević: Nemam utisak da predsednik prekoračuje ovlašćenja da bi vladao autoritarno ili da bi time naneo štetu
Irena Radisavljević
Na papiru Srbija spada među parlamentarne demokratije. I tako je samo na papiru. U realnosti, odlučujuće konce vuku predsednik i njegova formalna i neformalna administracija, Skupština je podređena volji stranaka vladajuće koalicije, poslanici sa potpisanim blanko ostavkama obični su partijski plaćenici i megafoni, a institucije koje bi trebalo da imaju kontrolnu ulogu potpuno su uništene takvim sistemom, složni su u oceni sagovornici „Blica nedelje“ koji su komentarisali priznanje predsednika da se spoljna politika, suprotno svim zakonima i nadležnostima, vodi u njegovom kabinetu.
To priznanje, međutim, predstavlja samo jedan u nizu dokaza da delovanje predsednika Srbije neretko izlazi iz propisanih okvira. Makar i da su namere dobre, posledice takvog ponašanja su nesagledive. Institucije sistema su upropaštene, ne postoji međusobna kontrola tri grane vlasti, ruše se pravila na kojima počiva uređena pravna država i, konačno, otvara se pitanje nepostojanja odgovornosti. – Čim neki državni organ ne prepoznajete po njegovoj nadležnosti, tu već može da se govori o korupciji. To otvara ozbiljno pitanje odgovornosti, jer bi u ozbiljnoj pravnoj državi, umesto Tadićeve priče o odluci MSP, Parlament pozvao Vladu na odgovornost zbog kraha u rešavanju spoljnopolitičkih pitanja. Ovako, umesto pitanja odgovornosti koje Parlament zakonski mora da postavi Vladi kao nadležnom državnom organu, imali smo priču jednog čoveka koji po nadležnosti nema nikakve veze s tim, a koji je sam rekao da se spoljna politika pravi u njegovom kabinetu. Ti njegovi partijski drugovi s kojima smišlja nemoguće misije, nikada nikome neće odgovarati zbog promašaja jer nisu ni radili ništa iz svoje nadležnosti. Tadić to inače radi vrlo često i gotovo je nemoguće proceniti kada govori kao predsednik države, kada kao predsednik stranke – kaže Verica Barać, predsednica Saveta za borbu protiv korupcije. Činjenicu da predsednik države radi više nego što po Ustavu treba da radi vršeći svoju nadležnost, ne osporava ni Zoran Ivošević, bivši sudija Vrhovnog suda Srbije. – Ali ja nemam utisak da on to čini da bi vladao autoritarno ne osvrćući se na ostale vlasti i njihove nadležnosti ili da bi pravio štetu. I priznanje da se politika prema Kosovu pravi u njegovom kabinetu ne bih previše oštro kritikovao, jer je tu politiku koju je Jeremić sprovodio „u ime kabineta“ nekoliko puta potvrdio Parlament kroz razne deklaracije. Često se govori i da na čelu Vlade nije Cvetković, već Tadić, pa smatram da treba naći pravu meru i biti pažljiv. Doduše, Cvetković i sam po svom temperamentu i načinu ponašanja dopušta utisak da umesto njega vlada neko drugi – kaže Ivošević. Politikolog Ana Stojiljković objašnjava da se suština velikog uticaja predsednika sadržava u činjenici da zapravo živimo u neformalnom polupredsedničkom sistemu koji u velikoj meri uređuje praksa. – Priroda polupredsedničkog sistema je takva da zavisi od odnosa snaga u parlamentu i stranačke pripadnosti predsednika. U zavisnosti od trenutne političke situacije, može da klizi od gotovo parlamentarnog pa do skoro potpuno predsedničkog – precizira Stojiljkovićeva. Danas kada je predsednik ujedno i lider vladajuće koalicije i parlamentarne većine, kojoj se čitava pozicija i opozicija dodvoravaju, stigli smo do sistema koji je najbliži predsedničkom. I koji deluje van svake kontrole. – Ako Vlada, kao ključni politički organ koji bi trebalo da vodi politiku države, ne vodi spoljnu politiku, već je uslužna delatnost kabineta predsednika Republike, onda je jasno da je sistem političkih institucija potpuno urušen. Tako nam sada ne funkcionišu ni Vlada ni premijer niti Parlament, a političkom scenom na kojoj nikada nije ustanovljen stvarni politički pluralizam vlada udvorištvo oko budućih koalicija, odnosno raspodele komada vlasti po strankama. Demokratska stranka je zavela jednu vrstu većinskog apsolutizma i niko im se ne protivi, niko ne sme da ih zbog toga kritikuje jer se svi nadaju da će biti njene „udavače“ i s njima u koaliciji – rekla je nedavno za naš list Vesna Pešić, poslanica LDP. Ona objašnjava da DS danas više nema relevantnu opoziciju koja može da je kazni za pogrešnu politiku, pa tako nema ni efikasnog kontrolora vlasti. – Zato se vlast raskomotila i svakodnevno „buši institucije i zavodi institucionalni haos“ – rekla je Pešićeva. U takvom haosu, podstaknutom veoma lošim izborom kadrova i partijskim delegiranjem najgorih “stručnjaka“ na najvažnije pozicije, dobili smo sistem bez ikakve odgovornosti. – Ako pravilno sagledamo taj problem, videćemo da je uništavanje ili barem srozavanje autoriteta institucija u Srbiji opšta praksa. Prvo mi pada na pamet sastanak predstavnika Vlade sa predstavnicima kluba Privrednik, što je direktno urušavanje postojećeg Socijalno-ekonomskog saveta koji je osnovan kao institucija socijalnog dijaloga. A možda i veća opasnost je urušavanje četvrte grane vlasti, odnosno kontrolnih institucija. Ovaj poslednji postupak prema Agenciji za borbu protiv korupcije samo je poslao poruku da je u Srbiji zakon lakše izmeniti nego ispoštovati – kaže Ana Stojiljković. Sličan primer je i formiranje Nacionalnog saveta za infrastrukturu, kojim predsedava predsednik Tadić. To telo nije državni organ i ne postoji u našem pravnom sistemu, jer imamo ministarstva koja su po zakonu nadležna za određene poslove. Njihova rešenja su rešenja nadležnih organa i to treba u postupku ispitivanja zakonitosti da proveri sudska instanca. – Ovde se namerno, zbog sistemske korupcije na kojoj vlast počiva, sve to izgubilo i sada imamo partijsku koordinaciju i neko fakultativno telo, koje nije državni organ, ali donosi veoma važne odluke. To telo nikome za to ne odgovara niti ga iko kontroliše, a paralelno zaklanja odgovornost ministarstava. To je u pravnom sistemu potpuno nedozvoljeno – objašnjava Verica Barać. Primera koji govore u prilog razrušenom sistemu podele vlasti ima na pretek. Ana Stojiljković ističe i podatak da su ministri Mlađan Dinkić i Rasim Ljajić za vreme mandata pokrenuli nove stranke. – Ministri Dinkić i Ljajić prave stranke koje se zasnivaju na regionalizaciji, odnosno socijaldemokratiji, a nadležni su za oblasti koje su okosnica tih novih stranaka. Iz tih njihovih nadležnosti proističu i državni resursi koji su im na raspolaganju za formiranje stranaka i planiranje aktivnosti, a o ulozi državnog marketinga, da ne pričamo. To naravno nije nezakonito, jer država i ne treba preterano da reguliše osnivanje političkih stranaka, ali je samo ponašanje ministara krajnje neetično – kaže Ana Stojiljković, i dodaje: – Ne bismo još dugo smeli da imamo razumevanja za nedostatke nasleđenog sistema, jer je već dovoljno vremena prošlo da se u Srbiji načine izmene političkog sistema koje bi uvele pojam lične odgovornosti, kao i nadzor i kontrolu u upravljanje državom, samo da je postojala volja – zaključuje Stojiljkovićeva.
Antrfile : Posao ili partijski dil
Primer prekoračenja ustavnih nadležnosti predsednika je i njegov odlazak kod vlasnika Fijata na pregovore iako po Ustavu predsednik države nema nadležnost da se bavi konkretnim trgovinskim poslovima. Ne zna se u kom je on svojstvu tamo išao, kome podnosi izveštaje i ko će na kraju biti odgovoran za to što je on uradio. Čitav taj posao je obavljan potpuno netransparentno. Uopšte nije moguće uočiti proceduru u kojoj su oni našli partnera za tako veliki državni posao kome daju 10.000 evra po jednom radnom mestu. Nema državnog organa koji je sproveo postupak, nema prethodne analize koja je rekla zašto je opravdan posao i toliki iznos i nema procedure koja će utvrditi ekonomsku isplativost i održivost tog rešenja. Svi takvi poslovi su ništa drugo do privatni partijski dilovi, kojima se od strane predsednika države urušavaju institucije, ističe Baraćeva.
============================


Datum : 22.8.2010
Novina : Blic
Strana : 11
Autor : A. RODIĆ
Tema : Aktivnosti i komentari, Nemanja Nenadić, Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije, Transparentnost Srbija
Najava : NE Žanr : Rubrika – tema
Ocena : Neutralna

PODELILI MILIJARDE BEZ IKAKVE KONTROLE
Fond za razvoj Srbije
Fond nije predvideo reviziju trošenja kredita za trajna obrtna sredstva i tako je omogućio da se zloupotrebljava budžetski novac
A. Rodić
Oko 3,2 milijarde dinara samo ove godine je dato iz Fonda za razvoj, a da nikakva kontrola trošenja tih sredstava nije urađena. Naime, ovaj novac je dat kroz ukupno 82 kredita za trajna obrtna sredstva, a za takve kredite nije predviđena namenska kontrola?! Osim što Fond time omogućava primaocima da zloupotrebe novac poreskih obveznika, nije jasno ni kako će Fond raskinuti ugovor s onima koji ga se ne pridržavaju ako nikakve kontrole nema.
Na kredite za trajna i obrtna sredstva odlazi najviše novca kojim Fond za razvoj raspolaže. Tako je ove godine na razne kredite Fonda dato 12,2 milijarde dinara, a samo na trajna obrtna sredstva je otišlo čak 3,2 milijarde. Međutim, Fond za razvoj i ministre koji sede u Upravnom odboru očigledno uopšte ne zanima kako se taj novac troši. Ili ih ne zanima ili im mahinacije, zloupotrebe i korupcija, kojima su vrata Fonda širom otvorena zahvaljujući nepostojanju bilo kakve kontrole – ne smetaju. Kako drugačije objasniti činjenicu da namenska kontrola kredita datih za „trajna obrtna sredstva“ uopšte nije predviđena. Da kontrole nema priznali su i u Fondu, i to u slučaju vrlo konkretne zloupotrebe kojom se bavio Savet za borbu protiv korupcije. Fond za razvoj je preduzeću „Media II“ koje je kupilo izdavačko preduzeće „Prosvetu“, odobrilo čak tri kredita ukupne vrednosti 167 miliona dinara, ali kontrola tih sredstava je izostala, pa samim tim nije ni jasno na šta je novac potrošen. - U dopisu koji smo dobili od Fonda objašnjava se da za ovu vrstu kredita nije predviđena namenska kontrola, jer Fond te kredite odobrava u cilju povećanja obima neophodnih obrtnih sredstava za tekuće poslovanje i likvidnost. U jednom drugom dopisu koji je Fond uputio 10. avgusta, piše da Fond „namensku kontrolu privrednih društava vrši prilikom puštanja sredstava“ i to na osnovu „dokumentacije koju privredno društvo prilaže prilikom podnošenja zahteva za puštanje sredstava“. Tako će za poreske obveznike ostati tajna da li se sredstva od tih kredita, koja se najvećim delom obezbeđuju iz Budžeta, ulažu u proizvodnju, trajna obrtna sredstva, ili njihovi korisnici od tog novca kupuju jahte, kuće ili otplaćuju privatne dugove – Kaže za „Blic nedelje“ Danilo Šuković iz Saveta za borbu protiv korupcije. Sve to čudi i jer ugovori kojima se odobravaju krediti Fonda, predviđaju i mogućnost njihovog raskidanja, ukoliko korisnik ne ispunjava ugovorne obaveze. Tako na primer, u Ugovoru o dugoročnom kreditu od 37 miliona dinara koji je Fond 27. novembra 2009. odobrio kupcu „Prosvete“, preduzeću „Media II“ piše, između ostalog, da Fond ima pravo da otkaže kredit u slučaju da se sredstva ne koriste u svrhe predviđene konkretnim Ugovorom. Međutim, postavlja se pitanje kako će Fond za razvoj da utvrdi da li korisnik u konkretnom slučaju ispunjava ugovorne obaveze kada, kako sami kažu, za ovu vrstu kredita nije predviđena kontrola namenskog trošenja sredstava. Međutim nije problem samo „Media II“. Fond je samo ove godine podelio 82 ovakva kredita. Najmanji je iznosio svega osam miliona, a najveći čak 350 miliona dinara. Samim tim, postavlja se i pitanje ko treba da kontroliše kako se ovaj novac troši, ako to već ne rade službe Fonda i ministri koji ga vode. - Nelogično je da se sredstva izdvajaju za određenu namenu, a da se ne proverava da li se za tu namenu i troše. Čak i da se ne proveravaju sva preduzeća koja su dobila kredit, valjalo bi provere vršiti bar na slučajnim uzorcima. U suprotnom, ako se kredit može trošiti na bilo šta, onda on nije namenski i obesmišljava se – kaže Nemanja Nenadić, programski direktor „Transparentnosti Srbija“.
Antrfile : Ko sve sedi u Upravnom odboru
Na čelu Upravnog odbora Fonda za razvoj nalazi se Mlađan Dinkić, ministar ekonomije i regionalnog razvoja. Ostali članovi su Slobodan Milosavljević, ministar trgovine i usluga, Diana Dragutinović, ministarka finansija, Sulejman Ugljanin, ministar bez portfelja, Milutin Mrkonjić, ministar infrastrukture, i Rasim Ljajić, ministar rada i socijalne politike.
Pet najvećih kredita za obrtna sredstva
Naziv preduzeća iznos Simpo 350.000.000 Galeb group 280.000.000 Rubin 200.000.000 Farmakom 200.000.000
Pet najvećih kredita
Simpo Šik Kuršumlija 787.250.000 Delta agrar 550.000.000 Gran automotive 460.000.000 Simpo 350.000.000 Galeb group 280.000.000
============================


Datum : 22.8.2010
Novina : Dnevnik
Strana : 5
Autor : DUŠANKA VUJOŠEVIĆ
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE Žanr : Intervju
Ocena : Neutralna

LEPLJIVI TRAG PRLJAVOG NOVCA
INTERVJU ALEKSANDAR VUJIČIĆ, DIREKTOR UPRAVE ZA SPREČAVANjE PRANjA NOVCA
Kada neko ovih dana pomene pranje novca onda čak i neupućeni u finansije znaju da se ne radi o biznisu sa deterdžentom već o prebacivanju nelegalno stečenih sredstava u zakonske okvire. Naša zemlja je, takođ e, mesto gde se to radi, pa je pre nekoliko godina osnovana Uprava za sprečavanje pranja novca. O tome koliko je ova pojava u svetu raširena i kakva je uloga naše službe prvi čovek Uprave Aleksandar Vujičić kaže za „Dnevnik“ da se prema procenama Svetske banke i MMF-a godišnje opere između 2,5 i 5 odsto društvenog bruto proizvoda u svetu.
Koje su specifičnosti pranja novca u Srbiji?
- Ima ih prilično. Po našim propisima pozajmica je dozvoljena u neograničenim sumama i neoporezovana je. Često bogati vlasnik uplaćuje veće sume novca na račun svoje na baš previše uspešne kompanije, a pri tom ne povećava osnivački ulog. To mogu biti sredstva iz krivičnog dela, a sume može podići u svakom trenutku bez posledica. Mi smo već dali predlog da se ovakav vid poslovanja sankcioniše. Sledeće je podizanje novca na ime otkupa sekundarnih sirovina i poljoprivrednih proizvoda. Kod nas se te robe tradicionalno otkupljuju za gotovinu, u malim mestima ili na periferiji, gde nema ekspoziture banke. Ovaj vid sprečavanja pranja radi se tako što se gazdinstva individualnih proizvođača registruju, pa njihova plaćanja ulaze u legalne okvire. Potom: podizanje gotovine za račun pravnog ili fizičkog lica. Fiktivni vlasnik kompanije je građanin problematičnog ponašanja, često osuđivan, narokoman, alkoholičar. Stvarni gazda ga koristi tako što kao pravi vlasnik uplati novac na račun, a fiktivni ga podiže i daje pravom gazdi. Protiv toga se borimo blokadom računa – dešavalo se da to bude na rok od 72 časa. Tada nastane panika, a vlasnici se trude da novac tada povuku preko lažnih menica, pa i uz pretnje službenicima u bankama. Tu su i plaćanje na račune u ofšor teritorijama a za marketinške usluge, prodaju, iznajmljivanje poslovnog prostora ili učešće na sajmovima ili nastup na stranom tržištu. Recimo, imamo slučajeve da građevinska kompanija plaća ofšor preduzeću da posreduje u pronalaženju poslovnog prostora u Srbiji, što je u potpunom raskoraku s tražnjom kod nas... Zatim navodni prilivi nasledstva iz ofšor zona, udeo u zajednič kim firmama i dividende, a reč je o novcu koji je stečen nezakonito. Recimo, krediti odobreni u inostranstvu se ovde podižu u gotovini, a zajmoprimac ne zna ni ime zajmodavca. Reč je uglavnom o novcu koji je nelagalno iznet iz zemlje i sada se vraća. Pojave se i fizička lica koja obavljaju privrednu aktivnost preko ličnih računa drugih građana, što je naročito prisutno u građevinarstvu. Primetili smo i da građanin uplaćuje poveće sume na ime životnog ili osiguranja imovine. To tako traje recimo deset meseci, a onda dotični bez obrazloženja plati penale i povuč e ostatak koji se prebacuje u legalne tokove.
Kako se odvija postupak pranja novca?
- Pranje novca je kompeksan posao u tri koraka – plasiranje, raslojavanje i integracija. Plasiranje je deponovanje velikih iznosa kod domaćih banaka ili drugih finansijskih institucija. Sve više se gotovina iznosi i deponuje kod finansijskih institucija u inostranstvu, tamo gde je kontrola pranja slabija. Tim novcem kupuje se roba veće vrednosti: nakit, skupi automobili, umetnine. To se onda prodaje i novac ulazi u legalne tokove. Zato se glavna aktivnost svih institucija koje se bore porotiv ove pojave sastoji u razradi strogih procedura i kontrole da se onemoguće uplate većih suma širom sveta. Raslojavanje je veoma složena finansijska transakcija. Cilj je da se nezakonito stečeni novac odvoji od svojih izvora i da se tragovi o nezakonitom poreklu prikriju. Ovo se može uraditi na više načina, recimo, novac se deponuje legalno na račun banke. Onda se njime kupuju akcije, obveznice, putnički čekovi. To se potom preprodaje i novac ulaže u legalne poslove. Ove transakcije idu preko ofšor zona. Treći korak je integracija: pokušaj potpune legalizacije nelegalno stečenog kapitala, a mogućnsti su ogromne.
Kako su menadžeri u bankama obučeni da to spreče?
- Organizovali smo stalnu obuku u bankama, a Udruženje banaka Srbije nam je partner u pravom smislu reči. Pored redovnih seminara na kojima predstavnici banaka pokazuju rezultate uz studiju slučajeva, tu je i pomoć međunarodnih organizacija. Uz pomoć USAID lane je održano 18 seminara, a obuku je pohađalo preko sedam stotina učesnika. Organizovanje obuke pomogli su i OEBS, Savet Evrope, TASIEDž i UN, a kroz njihove škole lane je prošlo oko 2.000 ljudi.
Koja je uloga Narodne Banke Srbije?
- NBS nadzire primenu Zakona o sprečavanju poranja novca i finansijskog terorizma, i ona to radi dosledno. To što su kod nas banke izgradile sistem za borbu protiv pranja novca najviše možemo da zahvalimo NBS.
Koliko je napredovala i koliko je obučena druga strana, kakva je uloga belih okovratnika i uopšte menadžera?
- Sistematski pristup probelmatici kao što je ova ima za cilj da smanji manevarski prostor svima koji žele da legalizuju novac stečen kriminalom. Kriminal belih okovratnika odnosno menadžera je zanimljiv fenomen. Kada dođu dotle da odgovaraju za svoja nedela totalno se psihički slome. Oni sebe ne doživljavaju kao kriminalce, već kao pametnije od države i građana, tako da veoma teško podnose sankcije...
Saradnja sa drugim zemljama, za nas su interesantni Kipar, SAD, Južna Amerika ali i druge?
- Nastojimo da što je više moguće unapredimo međunarodnu saradnju. Od 2003. smo član međunarodne organizacije finansijsko obaveštajnih službi –FOS-a i Egmont grupe. Potpisali smo sporazum o saradnji sa 21 zemalja. Od posebne važnosti za Upravu je i potpisivanje sporazuma sa FOS Sjedinjenih Država, Rusije i Kanade... Primer koliko se ceni Uprava u inostranstvu je da je nedavno Republika Srbija primljena kao posmatrač u međunarodnoj organizaciji Evroazijska grupa. Što se tiče saradnje s Kiprom ona je dobra, pokazuje trend rasta i sve je veći kvalitet razmenjenih podataka. Ima problema ali i prostora za napredak. Odlična je saradnja zemaljama regiona, a idućeg meseca mi smo domaćini četvrte regionalne konferencija FOS regiona.
Koji činioci sprečavaju međunarodnu saradnju?
- Najveća prepreka su restriktivna zakonska rešenja u nekim zemljama. Mnogo država zbog svojih ekonomskih interesa dozvoljava preširoku upotrebu bankarske tajne, što sprečava da dragocene informacije dođu u posed državnih organa. Nekada je prepreka nedostatak poverenja ili dobre volje.
Koliko pomažu bankarske grupacije?
- Bankarske grupe iz EU i maju razvijen sistem za borbu protiv ove pojave, a svojim članicama su nametnule primenu preventivnih mera. Naši zakoni su ovde usaglašeni s međunarodnim standardima. Zato se funkcija bankarskih grupa sve više svodi na transfer znanja i iskustva tehnoloških rešenja koji su neophodna prevencija u borbi protiv finansiranja terorozma.
Nismo bogata zemlja, da li nas to čini pogodnijim za ovu delatnost?
- Bogatstvo neke zemlje nije ključno za mogućnost pranja novca. Neke razvijene i bogate zemlje imaju mnogo veće probleme s pranjem novca i finansiranjem terorizma od nas. Najbitnija je razvijenost sistema sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma, obučenost kadrova i svest o tome da je pranje novca problem celog društva. Bitno je i da se suzbijanje organizovanog kriminala efikasno sprovodi prekidanjem novčanih tokova i oduzimanjem imovine.
Koje su delatnosti nakon privatizacije najzanimljivije za pranje?
- Bitno je da se shvati da novac može da se pere kroz sve sektore privrede. Biće i nadalje pokušaja da se prljav novac ulaže u nekretnine, građevinsku industriju, hartije od vrednosti, potrošnju dobara velike vrednosti, nakit, automobile, jahte, antikvitete, skupa putovanja... Učimo se na iskustvima drugih tranzicionih zemalja, ima i naših specifičnosti koje ne bih sada da otkrivam.
Antrfile : Banke beže od pranja
Kako se sankcionišu banke koje učestvuju u pranju novca?
Protiv odgovornih lica se pokreće krivični postupak za parnje novca a i banka i kao pravno lice može da snosi odgornost za to krivično delo. Kazna je do 20 miliona dinara, a za odgovorno fizičko lice do 10 godina zatvora. Ukoliko se ustanovi da banka u znatnoj meri učestvuje u izvršenju krivičnih dela, može joj se izreći kazna prestanka postojanja. To se odnosi na učešće banke u tim poslovima, a ne na klijente. Naš zakon nalaže bankama da preduzmu niz preventivnih mera da bi se ove zloupotrebe sprečile, a ukoliko to propuste odgovaraju za privredni prestup.
============================