Joomla 3.2 Template by Justhost Complaints

Mediji o korupciji


Datum : 5.3.2011
Novina : Danas
Strana : 4
Autor : M. D. MILIKIĆ
Tema : Dostupnost informacija
Najava : NE Žanr : Izveštaj

MINISTAR ČIPLIĆ TUMAČIO ZAKON PREMA SVOJIM INTERESIMA
Marko Karadžić, nekadašnji državni sekretar za ljudska prava, govori za Danas o izborima za Nacionalne savete nacionalnih manjina
Beograd - Odnos vlasti prema Sandžaku ostavlja utisak kao da je to deo Tanzanije, a ne Srbije. Na stalna upozorenja, kršenje zakona i diskriminaciju odgovaraju nereagovanjem, odnosno ignorisanjem problema i na taj način produbljuju krizu i podržavaju formiranje paralelnih institucija. Očigledno je da je pri konstituisanju Bošnjačkog nacionalnog saveta postojala namera da se Bošnjačka kultura zajednica isključi iz procesa, iako je ministarstvo za ljudska i manjinska prava na čelu sa ministrom Svetozarem Čiplićem podržalo učestvovanje verskog lidera na izborima, kaže za Danas Marko Karadžić, nekadašnji državni sekretar u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i komesar za ljudska prava u Liberalno demokratskoj partiji. On ističe da je nakon izbora došlo do poništavanja volje građana zloupotrebom položaja i manipulacijom odredaba Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina. - Pored jasnih dokaza o diskriminaciji i zloupotrebi položaja nadležnog ministra, institucije ne reaguju u skladu sa zakonom već najavljuju ponavljanje izbora za Bošnjački nacionalni savet. Olako prelaženje preko kršenja ljudskih prava dovelo je do toga da deo građana bošnjačke nacionalnosti nema poverenja u državne institucije. Održavanje konstitutivne sednice i način regulisanja pravila po kojima se ona odvija može da odredi samo nacionalni savet, odnosno predstavnici koji su izabrani i to na taj način što će posle prozivke koju obavlja ministarstvo, usvojiti pravilnik po kome će raditi. Zakon o izboru nacionalnih saveta definiše da ministar za ljudska i manjinska prava u određenom roku posle izbora saziva konstitutivnu sednicu, ali mu ne daje za pravo da donese obavezujući poslovnik. Međutim, pošto je ministar želeo da iz procesa izbora isključi jednu stranu, on zakon počinje da tumači u skladu sa svojim interesima, tako da donosi obavezujući poslovnik. On to dodatno zloupotrebljava tako što ubacuje odredbu koja nije zasnovana na Ustavu, a prema kojoj, ukoliko na konstitutivnoj sednici nisu prisutni kandidati sa izbornih lista kojima je mandat dodeljen, neraspoređeni mandati se dodeljuju ostalim izbornim listama srazmerno broju glasova. Prvi nacionalni savet na konstitutivnoj sednici koristio je svoj poslovnik koji je donet na osnovu modela koje je sačinilo ministarstvo, tako da je u zavisnosti od političkih potreba u opticaju bilo četiri poslovnika, naglašava Karadžić. Umesto pitanja kulture, obrazovanja, informisanosti, službene upotrebe jezika i simbola, u centru pažnje su se našla čisto politička pitanja, dok su nacionalni saveti počeli da se posmatraju kao politički faktor. - Postupak izbora nacionalnih saveta je opasan, jer popisujete ljude tražeći od njih da izraze svoju nacionalnost da bi mogli da učestvuju na izborima. I u tom delu je bilo mnogo nepravilnosti, a na to je ukazao poverenik za zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić. Postavlja se i pitanje da li ćete tim sistemom omogućiti očuvanje prava nacionalnih manjina ili ćete ih samo još više izolovati od društva i držati u zatvorenom krugu nacionalnih saveta u kojima će se kao njihovi predstavnici pojavljivati poslušnici političkih stranaka, koji neće voditi računa o interesima nacionalnih manjina, već će zbog novca koji dobijaju od države biti zaštitni faktor vladajućih koalicija, kako bi predstavili da je nacionalnim manjinama u Srbiji dobro, naglašava Karadžić.
Antrfile : Kreiranje novih problema
Muamer Zukorlić, glavni muftija IZ u Srbiji, sa skupa povodom obeležavanja dana rođenja proroka Muhameda, upozorio je vlasti u Beogradu da se „uzmu u pamet“, jer bi slike sa severa Afrike mogle da se dogode i na trgovima u Novom Pazaru i Beogradu. - Svako ima svoj stil govora, u centru Beograda na opozicionom mitingu su poslate slične poruke, pa se niko nije uplašio, iako ti koji su organizovali miting imaju veću snagu i odgovornost za ovo u kakvoj smo situaciji. Na ovaj način samo stvaramo neprijatelja na mestu gde ga nemamo, predstavljajući svaku izjavu nekoga, kao atak na državu. Valjda je vlastima tako lakše, kreiraju nove probleme da ne bi rešavali postojeće, zaključuje Karadžić.
============================


Datum : 5.3.2011
Novina : Politika
Strana : A20
Autor : ALEKSANDAR RESANOVIĆ
Tema : Dostupnost informacija
Najava : NE Žanr : Rubrika – tema

ROKOVI PROŠLI, PROPISA NEMA
ŠTA DA SE RADI: ZNAMO LI KO SVE UGROŽAVA NAŠU PRIVATNOST
Aleksandar Resanović*
Svaki savremeni unutrašnji pravni poredak mora da štiti i privatnost građana. Podaci o ličnosti predstavljaju srž informacione privatnosti svakog pojedinca. Propisi kojima se uređuje obrada i zaštita podataka o ličnosti moraju da odgovaraju realnim potrebama i mogućnostima Srbije, ali i da su usaglašeni sa odgovarajućim međunarodnim standardima, pre svega s Konvencijom SE br. 108. iz 1981. i Direktivom SE br. 46. iz 1995. godine. Skoro sve evropske države su svojim zakonima na odgovarajući način uredile ovu oblast još od sedamdesetih do devedesetih godina prošlog veka. U našoj zemlji prvi zakon o zaštiti podataka o ličnosti donet je 1998. godine, na nivou SR Jugoslavije. Najveći problem u vezi sa ovim zakonom ne leži u činjenici da nije bio usaglašen s većim brojem tada već uspostavljenih evropskih standarda nego u tome što se uopšte nije primenjivao! Novi zakon o zaštiti podataka o ličnosti Skupština Srbije je usvojila 2008. godine. Ovaj relativno apstraktan zakon je u svakom pogledu sveobuhvatniji i u većoj meri usaglašen sa savremenim evropskim standardima, ali ima nedostataka. Ovaj propis je opšti, matični zakon u oblasti zaštite podataka o ličnosti i sadrži načela koja bi trebalo da budu konkretizovana velikim brojem posebnih, sektorskih zakona. Iako je ovo ustavna obaveza, to se do sada uglavnom nije desilo, te samo mali broj sektorskih zakona sadrži odredbe koje u potpunosti uređuju predmetnu materiju. Suprotno tome, najveći broj sektorskih zakona ili uopšte ne sadrži odredbe kojima se uređuje materija prikupljanja, držanja, obrade i korišćenja podataka o ličnosti, ili sadrži odredbe koje ovu materiju uređuju nepotpuno. Vlada Srbije nije donela ni akt o načinu arhiviranja i o merama zaštite naročito osetljivih podataka, iako je zakonski rok za donošenje ovog akta istekao još u maju 2009, kao ni Akcioni plan za sprovođenje Strategije zaštite podataka o ličnosti, iako je rok za to istekao novembra 2010. Osnovan je, ipak, nezavisni državni organ – poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, koji je tokom 2010. vršio svoje zakonom ustanovljene nadležnosti. Poverenik je izvršio nadzor nad radom 71 rukovaoca podacima o ličnosti, od čega u 48 slučajeva po službenoj dužnosti, a u 23 po prijavi građana. U pogledu strukture rukovalaca nad kojima je izvršio nadzor, najveći je broj organa lokalne samouprave (26), zatim organa državne uprave (22), pa rukovalaca u oblasti proizvodnje, trgovine i usluga (8), zdravstva (5) itd. Povrede zakona koje je poverenik utvrdio su: nepostojanje evidencija o zbirkama podataka i njihovo nedostavljanje povereniku (26), prekomerna obrada (8), neprimenjivanje organizacionih, tehničkih i kadrovskih mera zaštite (8) itd. Zbog toga je poverenik preduzeo sledeće mere: izdao je upozorenje na nepravilnosti u obradi (29), podneo zahteve za pokretanje prekršajnog postupka (20), podneo krivične prijave (18) itd. Takođe, poverenik je postupao po 45 žalbi, podneo predloge za ocenu ustavnosti tri zakona i dr. Može se zaključiti da Srbija i dalje ne pridaje potreban značaj zaštiti podataka o ličnosti. S jedne strane, ne čini odgovarajuće napore da ovu oblast normativno uredi, a s druge, povereniku ne obezbeđuje adekvatnu podršku. Jedno vreme nedostatak podrške se ogledao u nedovoljnim sredstvima za rad, zatim u neodgovarajućem prostoru, onda u problematičnim pokušajima izvršne, ali i zakonodavne vlasti da u izvesnoj meri relativizuju ovlašćenja poverenika i utiču na njegovu samostalnost, čime bi mogle da otupe oštricu nepristrasnog delovanja, pa dalje u nepostupanju ili neblagovremenom postupanju po aktima poverenika, uključujući tu i krivične prijave, zahteve za pokretanje prekršajnog postupka, predloge za ocenu ustavnosti i dr. Nesporno je da poverenik vrši poslove zaštite podataka o ličnosti, ali svi nadležni organi, organizacije, ustanove i dr, trebalo bi da se u okviru svog delokruga rada bave zaštitom podataka o ličnosti kroz unapređivanje propisa i njihovu punu primenu, kao i međusobnu saradnju i saradnju sa građanima. Nadležni organi trebalo bi da svoje napore usmere i na borbu protiv svih koji ne poštuju zakon i koji zloupotrebom savremenih tehnoloških rešenja ugrožavaju ili onemogućavaju ostvarivanje prava na privatnost. *Zamenik poverenika za informacije od javnog značaja
Antrfile :
============================


Datum : 5.3.2011
Novina : Pravda
Strana : 10
Autor : U. B.
Tema : Dostupnost informacija
Najava : NE Žanr : Intervju
Ocena : Neutralna

PRESPORI SMO ZA EVROPU
POVERENIK ZA INFORMACIJE OD JAVNOG ZNAČAJA O PRIMEDBAMA EVROPSKE KOMISIJE
BEOGRAD – Sporost u usvajanju i razradi strategije koja donosi nova zakonska rešenja i edukaciju u sektor pristupa informacijama od javnog značaja, kao i neadekvatni uslovi za rad službe na čijem se čelu nalazi, razlozi su zašto Srbija kasni sa usklađivanjem akata iz ove oblasti sa evropskim standardima, poručuje za „Pravdu“ Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja, posle sastanka sa ekspertskim timom Evropske komisije. On objašnjava da je „propitivanje“ trajalo gotovo tri sata, a tema razgovora je bilo trenutno stanje u sektoru kojim se bavi. Šta je stručnjake iz Brisela najviše zanimalo? – Nezavisnost koju uživam u radu, sprovođenje postojećih propisa i dokle se stiglo sa pripremom novih koji bi bili komparativni sa evropskom regulativom. To posebno važi za strategiju u čijoj izradi su i sami učestvovali. Iako je odavno spremljena, Vladi je trebalo godinu dana da je usvoji, a sada se opet kasni sa donošenjem akcionog plana za njenu razradu. Pomenuli ste nezavisnost u radu; na šta konkretno mislite? – Mora postojati jasna procedura izbora kandidata na mesto šefa regulatornog tela, koja se neće svoditi samo na interese političkih partija i njihovu kombinatoriku. U tom smislu važno je i mišljenje predstavnika civilnog društva, koji su uz medije važni kontrolori demokratskih procesa. Kabinet poverenika postoji već šest godina, a vi tvrdite da nemate adekvatne uslove za rad? – Raspolažem sa dva puta manje osoblja nego što je propisano. Na pisarnici se trenutno nalazi oko 1.500 predmeta, a svakog meseca stiže 350 novih. Ipak, ubeđen sam da je uz šira ovlašćenja i veću podršku vlasti moguće nadoknaditi sve što je do sada propušteno.
Antrfile :
============================


Datum : 5.3.2011
Novina : Blic
Strana : 2
Autor : NN
Tema : Dostupnost informacija
Najava : NE Žanr : Rubrika – tema
Ocena : Neutralna

POBEDNIK
RODOLJUB ŠABIĆ poverenik Kaznio Viši sud u Beogradu jer je odbio da postupi po njegovom nalogu
Antrfile :
============================


Datum : 5.3.2011
Novina : Blic
Strana : 14
Autor : NN
Tema : Aktivnosti i komentari
Najava : NE Žanr : Vest
Ocena : Neutralna

VIŠI SUD: ŽALBA UPRAVNOM SUDU PROTIV REŠENJA POVERENIKA
BEOGRAD - Viši sud u Beogradu saopštio je sinoć da su bili neosnovani razlozi poverenika za informacije od javnog značaja Rodoljuba Šabića, koji je tom sudu izrekao kazne od 200.000 dinara, navodeći da je zato podneo žalbu Upravnom sudu. Šabić je izrekao beogradskom Višem sudu dve novčane kazne od ukupno 200.000 dinara “zato što je ova sudska instanca odbila da postupi po njegovom rešenju i advokatu Vladimiru Drecunu, braniocu jednog od optuženih pred Specijalnim sudom, izda kopiju audio i video zapisa”.
Antrfile :
============================