Joomla 3.2 Template by Justhost Complaints

Mediji o korupciji



Datum : 7.3.2011
Novina : Dnevnik
Strana : 7
Autor : D. B.
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE Žanr : Vest
Ocena : Neutralna

PROTIV KORUPCIJE U ZDRAVSTVU
Studentska akcija o korupciji u zdravstvu, u okviru projekta „Interupcija korupcije” Novosadske novinarske škole, održaće se danas od 15 do 17 sati na Spensu, u „kadici„. Cilj akcije je da se podigne svest građana o ovom velikom društvenom problemu, a zainteresovani će videti i učestvovati u kratkom performansu „Aukcija zdravstvenik usluga”. Deliće se i informativni materijal o korupciji u obliku kutije za lek i uputstva za upotrebu.
Antrfile :
============================


Datum : 7.3.2011
Novina : Politika
Strana : A22
Autor : DRAGAN ĆOSIĆ
Tema : Dostupnost informacija
Najava : NE Žanr : Pisma – reagovanja
Ocena : Neutralna

PRATE SVAKU INTERNET POSETU
ŠTA DA SE RADI: ZNAMO LI KO SVE UGROŽAVA NAŠU PRIVATNOST
Dragan Ćosić*
Nema sumnje da su koristi od primene savremenih informaciono-komunikacionih tehnologija mnogobrojne, ali postoje i izvesne ,,neželjene posledice” njihove rastuće upotrebe. Jedna od njih tiče se ugrožavanja privatnosti. Savremene tehnologije omogućile su sveprisutnu i permanentnu prismotru, formiranje ogromnih baza podataka, neverovatno brz prenos ličnih informacija širom sveta... Pravni propisi se sporo prilagođavaju veoma dinamičnom razvoju savremenih informaciono-komunikacionih tehnologija. Nagli pad cena i napredak u razvoju opreme, u kombinaciji sa opštedruštvenim ciljevima kao što su borba protiv kriminala i terorizma, doveli su do neverovatno masovne upotrebe video-nadzora. Procenjuje se, naime, da u savremenoj urbanoj sredini čovek doživi i do trista snimanja dnevno od najmanje tridesetak takozvanih CCTV sistema. Velika Britanija trenutno u tome prednjači. Samo od 2004. do 2007. u ovoj državi je instalirano oko 4,3 miliona ovakvih kamera. Ovome treba dodati čitav niz elektronskih sistema u kojima se skladište informacije čija zloupotreba može da dovede do narušavanja privatnosti. To su: elektronski sistemi na graničnim prelazima; elektronski sistemi operatera mobilne i fiksne telefonije, koji beleže podatke o telefonskim pozivima i SMS-ovima; elektronski sistemi zasnovani na tzv. smart karticama koji se koriste npr. na rampama za naplatu putarine ili za kontrolu prilikom ulaska u pojedine zgrade; bankarski elektronski sistemi koji beleže i obrađuju finansijske transakcije; elektronski sistemi u zdravstvu, obrazovanju itd. Komercijalizacija javnih računarskih mreža dovela je i do naglog porasta obima elektronske trgovine. Finansijske institucije se sve više oslanjaju na nove tehnologije, ali njihova primena donosi i mnoge probleme od kojih je krađa identiteta jedan od veoma aktuelnih. Krađom digitalnog identiteta mogu da se bave: hakeri, nepošteni dobavljači, bivši nezadovoljni uposlenici itd. Pored toga, na Internetu se može naći obilje informacija o poznatim bezbednosnim propustima. Prostom upotrebom nekog pretraživača čak i prosečan korisnik računara može brzo da pronađe informacije o tome kako da ,,provali” u razne sisteme koristeći uobičajene bezbednosne propuste. Napadači mogu i da ,,probiju” obezbeđenje upotrebom takozvanih automatskih alata kojima se ,,skeniraju” mrežni sistemi. Kompanije koje se bave elektronskom trgovinom danas koriste moćne tehnologije za prikupljanje podataka koje su u stanju da evidentiraju svaku posetu određenoj internet lokaciji, kao i sve akcije potrošača na toj lokaciji. Kada se ovakvi podaci povežu sa ličnim informacijama koje je korisnik dužan da unese prilikom registracije moguće je konstruisati detaljan profil potrošača koji će sadržati podatke o proizvodima koji ga interesuju, o njegovim navikama u kupovini itd. Ovome treba dodati da kompanije koje se bave elektronskom trgovinom u početku uglavnom imaju problema sa profitabilnošću pa su zainteresovane za prikupljanje informacija o potencijalnim potrošačima. Dešava se da informacije o potrošačima budu predmet prodaje drugim kompanijama, a zabeleženo je i to da kompanije koje su pred bankrotstvom prodaju informacije o svojim klijentima drugim kompanijama. Zbog prirode Interneta kao javne računarske mreže potrošači ne mogu znati koje su informacije o njima prikupljene i kako će te informacije kasnije biti zloupotrebljene. Upravo je to jedan od razloga zbog kojeg mnogi potrošači nisu spremni na on-lajn trgovinu. Kompanije koje se bave elektronskom trgovinom na Internetu shvatile su ovaj problem, a u nedostatku odgovarajućeg regulatornog okruženja mnoge od njih su počele javno da publikuju svoju politiku zaštite privatnosti potrošača. Američka Federalna komisija za trgovinu je, međutim, otkrila da se vrlo mali broj kompanija pridržava vlastitih standarda zaštite privatnosti potrošača. Dosadašnji rast elektronske trgovine govori o tome da nedovoljna bezbednost i privatnost transakcija na Internetu za mnoge nije problem. Ipak, radi se i na zaštiti potrošača, zasnovanoj na digitalnim potpisima, digitalnim sertifikatima itd. tako da se uspon digitalne ekonomije tek očekuje. *Prof. dr, Beogradska visoka škola strukovnih studija
Antrfile :
============================


Datum : 7.3.2011
Novina : Blic
Strana : 2
Autor : TAMARA SPAIĆ
Tema : Transparentnost Srbija, Vladimir Goati
Najava : NE Žanr : Rubrika – tema
Ocena : Neutralna

TRGOVINA U POSLEDNJI MINUT
Cvetković izabrao kabinet od 17 članova
Do kasno uveče traženi kandidati za ministre poljoprivrede i finansija
TAMARA SPAIĆ
Novi sastav Vlade skrojen je nakon napetih političkih pregovora i nadigravanja lidera partijskih struja unutar stranaka, koji su trajali i juče. Vladimir Goati, predsednik Transparentnosti Srbija, kaže za “Blic” da ga “brine da će nakon rekonstrukcije biti još gore, jer su umesto stručnosti, presudili personalni unutarpartijski dogovori”. Dok se novi ministar kulture, informisanja i informacionog društva Predrag Marković (G17 plus) juče skijao i odbijao da otkrije budući ministarsku strategiju jer, kako je rekao, “trenutno smišlja samo strategiju kako da siđem sa gondole”, njegove kolege iz DS još su strepele za svoje pozicije. U DS su se još mešale karte, a glavna natezanja bila su oko toga ko će voditi ministarstva poljoprivrede i finansija. Uveče se kao poslednja informacija pronela da će Đelić biti zadužen za evropske integracije, a da će savetnik premijera Jurij Bajec preuzeti resor finansija. S druge strane, spekulisalo se da dosadašnji potpredsednik Vlade Božidar Đelić može da bude ministar finansija, ali se spekulisalo i o mogućnosti da u Vladi bude samo potpredsednik zadužen za evropske integracije. Umesto programske i akcione homogenizacije koja nam je obećana uz najavu rekonstrukcije Vlade, vidimo da su na delu neozbiljni i čak ružni personalni dogovori, i to u trenutku kad više nema vremena za promene. Da su na osnovu stručne analize dosadašnjeg rada Vlade napravili šahovska polja, lako bi poređali figure jer se zna šta može da radi pion, a šta laufer - kaže Goati za “Blic”. Kako “Blic” saznaje u kabinetu premijera, uz rekonstrukciju će ići i “novi mali ekspoze” Mirka Cvetkovića, tako da će sve ličiti na novi početak novog kabineta. Cvetković će u Skupštini izaći a konkretnim predlogom, pre svega ekonomskih mera i zadataka do kraja mandata. Svaki zadatak će biti vremenski oročen i ministri će odgovarati za ispunjenje. Na Vladi više neće moći da se usvajaju odluke iz demagoških razloga, a glavni pravac ekonomskih poteza biće usmeren na održanje zaposlenosti u domaćim preduzećima. Neće se više rasipati desetine hiljada evra za svako radno mesto koje obećaju strani investitori - kaže za “Blic” izvor iz vrha Vlade Srbije. Slavica Đukić Dejanović je juče za naš list rekla da očekuje da će sve stranke poštovati koalicioni dogovor i da će nova, rekonstruisana Vlada “imati više energije i da će rekonstrukcija dunuti vetar u jedra da se problemi reše, a građani osete bolji život”. Slavica Đukić Dejanović je rekla za “Blic” da joj je poznato samo šta je dogovoreno oko ministarskih mesta koja pripadaju SPS-u i da profesor Petar Škundrić neće više biti ministar. Očekujem da mi premijer najkasnije u ponedeljak do 14 sati dostavi izmene i dopune zakona o ministarstvima i vladi, da bih mogla već za utorak da zakažem sednicu Skupštine. Očekujem da dobijem predlog prvo za tri ministra koja su podnela ostavke, a da nakon toga razmatramo izmene i dopune zakona o ministrima. Nakon toga premijer treba da izađe sa predlogom imena novih ministara - kaže predsednica Skupštine za “Blic”.
Antrfile :
============================


Datum : 7.3.2011
Novina : Blic
Strana : 16
Autor : VUK Z. CVIJIĆ
Tema : Dostupnost informacija, Javne nabavke
Najava : NE Žanr : Intervju
Ocena : Neutralna

INTERVJU ZAGORKA DOLOVAC, GLAVNA TUŽITELJKA SRBIJE
Nema zaštićenih u novim istragama o zloupotrebama sa javnim nabavkama O zloupotrebama u „Kolubari” dokumentacija na 30.000 stranica, a više od 30 osoba je u pretkrivičnom postupku
Beograd Tužilaštvo će utvrditi da li ima i da li je bilo zloupotreba prilikom nabavki u državnim preduzećima i institucijama, jer je prema istraživanjima eminentnih institucija, Srbija u ovim postupcima izgubila 603 miliona evra, kaže za „Blic” glavna tužiteljka Srbije Zagorka Dolovac. Ona napominje da će tužilaštvo uraditi svoj deo posla i da će, ukoliko ima zloupotreba, bez izuzetka biti sankcionisani odgovorni. Ali, podvlači, mora da postoji i preventivno delovanje. Glavana tužiteljka zato i očekuje od nezavisnih regulacionih tela, pre svega državnog revizora, ombudsmana i poverenika za informacije od javnog značaja, da ukažu na propuste i predlože rešenja za bolje sprovođenje ovih postupaka. Sa regulacionim telima imaćemo interaktivni odnos. Narednih dana ću se sresti sa predsednikom Komisije za javne nabavke, utvrdićemo prioritete, i odlučno ćemo krenuti u zaštitu sredstava građana. Dosta je bilo „Kolubara” i drugih afera koje su poljuljale poverenje građana u institucije ove zemlje - objašnjava glavna tužiteljka Srbije. Kako napreduje istraga o Rudarskom basenu „Kolubara”? Tužilac za organizovani kriminal i tim njegovih zamenika rade i po 20 sati dnevno na tom predmetu. Policija im je dostavila obimnu dokumentaciju, čak 30.000 stranica koje se obrađuju. U ovom trenutku, više od 30 osoba obuhvaćeno je pretkrivičnim postupkom. Ako se jasno utvrdi odgovornost osoba koje su učestvovala u ovim kriminalnim radnjama, a ima mnogo indicija da će upravo tako biti, uslediće odlučna akcija tužilaštva i policije. Kakav je saradnja sa MUP-om? - Sve veće probleme rešavam direktno sa direktorom policije Miloradom Veljovićem. Moj ideal je veća efikasnost, pravovremena reakcija i preventiva. Zato je, uz reformu pravosuđa, potrebna i adekvatna organizacija policije. Da li je trebalo da se toliko dugo čeka da uđemo u slučaj „Kolubara” jer je tužilaštvo 2008. godine započelo pretkrivični postupak? Da smo reagovali pravovremeno, Srbija bi uštedela najmanje 250 miliona evra koliko se sumnja da je pronevereno u tom periodu. I u predmetu paljenja ambasada ne prođe sastanak a da ambasadori u Beogradu, pogotovo oni koji su bili direktna meta, ne postave pitanje zašto policija toliko odugovlači u ovom predmetu. Eksperti Evropske komisije su veliku pažnju posvetili odnosu između tužilaštva i policije. Očekujem da će i oni dati određene sugestije u ovom pravcu i doprineti da naša komunikacija bude još bolja. Šta će tužilaštvo učiniti da spreči govor mržnje? Nedopustivo je da se antisemitizam propagira preko gledanih emisija na medijima sa nacionalnom frekvencijom. Kao građanin Srbije osuđujem neprimereni atak na jevrejski narod. Srbiji je dosta stvari zbog kojih mora da se stidi. Ne trebaju nam novi slučajevi Taton, vređanja Roma i paljenja stranih ambasada, koji su upravo prouzrokovani zbog govora mržnje. Učinićemo sve da kao tužioci procesuiramo krivce za ova dela, a da kao ljudi osudimo one koje propagiraju mržnju. Kako rešavate probleme u tužilačkoj organizaciji? Prvi put u istoriji Srbije održani su neposredni izbori za izborne članove Državnog veća tužilaca. Izbore su posmatrali OEBS i Udruženje tužilaca sa kojim imam korektnu saradnju. Zajedno ćemo ući u postupak preispitivanja odluka o neizabranim zamenicima tužilaca, kao i o prvi put izabranim zamenicima tužilaca, i doneti odluku o načinu sprovođenja ovog postupka. Učinićemo ga transparentnim i otklonićemo sve eventualne nedostatke na koje je ukazala Evropska komisija. Ponosna sam što je 93 odsto upisanih birača izašlo na izbore za izborne članove Državnog veća tužilaštva. To vam dovoljno govori o tužilačkoj organizaciji i želji svakog tužioca i zamenika da odlučuje o svojim zastupnicima za najviša pravosudna tela. Šta činite da povećate efikasnost tužilaštva? Promene zakona su omogućile su da kroz nove institute - oportunitet i sporazumno priznanje krivice, efikasnost bude znatno veća. Sa oportunitetom, koji podrazumeva izmirivanje duga državi umesto da se vodi krivični postupak, zarađeno je oko 100 miliona dinara koji su dati za lečenje dece. Kroz sporazum o priznanju krivice rešili smo do sada više od 70 slučajeva. U tužilaštvima je dnevna ažurnost, više nema starih predmeta, efikasnost je znatno povećana, posebno u velikim gradovima gde je opterećenost zamenika tužilaca bila velika. Kakvi su efekti oduzimanja imovine stečene kriminalom? Dobili smo priznanje od mnogih država s kojima imamo dobru saradnju. Institut se primenjuje maksimalno efikasno, dosadašnja privremena i konačna zaplena prelazi 300 miliona evra. Jedino su Italijani ispred nas po zaplenama. Učinićemo sve da ukradeni novac vratimo građanima Srbije od kojih je i otet.
Antrfile : Prioritetne istrage
Zagorka Dolovac dodaje da je sa tužiocima za organizovani kriminal i ratne zločine u stalnom kontaktu. Zajednički prioriteti su im nerešena ubistva novinara, pobuna „crvenih beretki", ratni zločini u Istoku i Srebrenici, kao i ubistvo braće Bitići. - Uočili smo niz propusta u istrazi o smrti Dade Vujasinović (na slici). Mi ovaj predmet tretiramo kao nerešeno ubistvo, a ne kao samoubistvo. Propusta je bilo odmah posle ubistva i može se sumnjati da su namerno napravljeni. Tužilaštvo želi da odgovori na pitanja iz prošlosti.
Pretnje sastovni deo posla
Tužilaštva su zadala veliki udarac smatraju sastavnim delom posla. Ne kriminalu u Srbiji. Primenom Zakona o obaziremo se na pretnje koje stižu oduzimanju imovine obesmislili smo i-mejlom i poštom, jer oni koji ne motiv kriminala. Ljudi koje krivično potpisuju tekstove obične su kukavice. S gonimo, međutim, spremni su na sve, pa druge strane, imamo potpuno poverenje i na najradikalnije mere. Svi koji rade u institucije koje se bave procenom naše ovaj posao prihvataju rizik. Taj rizik bezbednosti - navodi glavni tužilac Srbije.
Nulta tolerancija za huligane
Želim da jasno podvučem razliku između navijača i huligana. Navijači su u najvećoj meri mladi Ijudi koji navijaju, raduju se i tuguju zbog svojih klubova. S druge strane, trgovci drogom, trovači dece, oni koji razbijaju svoj grad, povređuju druge, prete i ugrožavaju novinare, nekoga mrze i spremni su da ga povrede zato što ne odgovaraju njihovom sistemu vrednosti, biće od tužilaštva gonjeni. Neću da tolerišem prodaju droge ispod šalova sportskih klubova, niti iznude, pretnje, prebijanja drugih Ijudi jer drugačije misle. To će biti procesuirano i nema apsolutno nikakve veze sa sportom - podvlači Zagorka Dolovac.
============================