Joomla 3.2 Template by Justhost Complaints

Mediji o korupciji


Datum : 8.3.2011
Novina : Danas
Strana : 3
Autor : NN
Tema : Dostupnost informacija
Najava : NE Žanr : Izjava

KOJI JE VAŠ SLEDEĆI POTEZ?
Dragan popoviĆ direktor Centra za praktičnu politiku
Nakon što je Centar juče lansirao sajt „Koliko košta Kosovo“, na kojem se nalaze činjenice, precizne brojke i dokumenti, o izdacima državnih institucija Srbije namenjenim Kosovu, očekujemo da nam se sada javljaju građani i republički i lokalni organi s dodatnim podacima. Cilj je da trošenje državnog novca Srbije za Kosovo učinimo maksimalno dostupnim javnosti.
Antrfile :
============================


Datum : 8.3.2011
Novina : Danas
Strana : 5
Autor : D. D.
Tema : Dostupnost informacija
Najava : NE Žanr : Izveštaj

LJAJIĆ, DAČIĆ I ĐILAS „PRVACI“ U KOMUNIKACIJI
Prema istraživanju „Novinar - vaš prijatelj“ Tomislav Nikolić, Aleksandar Vučić, Jelena Karleuša i Seka Aleksić pozitivno promenili imidž
Anketirani najviše zamerki imali na Vladu Srbije l Događaji koji su obeležili prošlu godinu finale Dejvis kupa, Parada ponosa i Sabor trubača
Beograd - Najkomunikativniji državni i politički funkcioneri u Srbiji tokom prošle godine bili su Rasim Ljajić, Ivica Dačić, Dragan Đilas, Rodoljub Šabić, Saša Janković i Dragan Šutanovac, pokazuju rezultati istraživanja „Novinar - vaš prijatelj“ koje je sprovela PR agencija Pragma. Među javnim ličnostima koje su tokom, prema mišljenju novinara, pozitivno promenili imidž jesu Ivica Dačić, Tomislav Nikolić, Aleksandar Vučić, kao i Jelena Karleuša i Seka Aleksić. Rezultati istraživanja pokazuju da su među državnim i političkim institucijama najbolje odnose s medijima imali Privredna komora Srbije, Ministarstvo za rad i socijalnu politiku, Poverenik za informacije od javnog značaja, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Zaštitnik građana i Narodna banka Srbije. Međutim, anketirani su najviše zamerki imali u vezi s komunikacijom sa Vladom Srbije. Od predstavnika ostalih privrednih i neprivrednih organizacija i javnih ličnosti najviše pozitivnih ocena dobili su Novak Đoković, Vlade Divac, Dragan Kapičić, Jelena Karleuša, ali i biznismen Nenad Popović i direktor Turističke organizacije Beograda Dejan Veselinov. Prema mišljenju novinara, organizovani događaj koji je obeležio prošlu godinu u Srbiji jeste finale Dejvis kupa, kao i Parada ponosa i 50. Sabor trubača u Guči.
Antrfile : EPS na čelu profitnih organizacija
U kategoriji profitnih organizacija najbolje su komunicirali s medijima Elektroprivreda Srbije, VIP, Banka Inteza i TV Pink, a ispitanici su pohvalili i Železnice Srbije, Delta Maksi, NIS, Merkator, Rajfajzen i Sosiete ženeral banku. Što se tiče, neprofitnih organizacija novinari su izdvojili Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji.
============================


Datum : 8.3.2011
Novina : Alo!
Strana : 4
Autor : NN
Tema : Dostupnost informacija
Najava : NE Žanr : Rubrika – tema
Ocena : Neutralna

MEDIJI VOLE LJAJIĆA I DAČIĆA
TRADICIONALNO, 10. po redu, istraživanje „Novinar - Vaš prijatelj“ u kome novinari ocenjuju svoje sagovornike, koje sprovodi PR agencija „Pragma“, presudilo je da je ubedljivo najkomunikativnija javna ličnost kao i prošle godine Rasim Ljajić. U ovom istraživanju u kome novinari analiziraju kvalitet odnosa s medijima, organizacijama i javnim ličnostima, Ljajića u stopu prate Ivica Dačić, Dragan Đilas, Rodoljub Šabić (poverenik za informacije od javnog značaja), Saša Janković (zaštitnik građana) i Dragan Šutanovac. Više od 300 novinara koji su učestvovali u ovom istraživanju presudilo je da su oni najkomunikativniji državni i politički funkcioneri u Srbiji tokom 2010. godine.
Antrfile :
============================


Datum : 8.3.2011
Novina : Pregled
Strana : 5
Autor : M. K.
Tema : Dostupnost informacija
Najava : NE Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna

PKS NAJBOLJA S MEDIJIMA
Među državnim i političkim institucijama najbolje odnose s medijima u prošloj godini imali su Privredna komora Srbije, Ministarstvo za rad i socijalnu politiku, Poverenik za informacije od javnog značaja, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Zaštitnik građana i Narodna banka Srbije. Ovo pokazuju rezultati tradicionalnog istraživanja „Novinar - Vaš prijatelj“ koje je, desetu godinu za redom, sprovela PR agencija „Pragma“. Zanimljivo je, takođe, da su anketirani najviše zamerki u vezi s komunikacijom imali na račun institucija Vlade Srbije. U kategoriji profitnih (privrednih) organizacija najbolje su komunicirali s medijima Elektroprivreda Srbije, VIP, Banka Inteza i TV Pink, a ispitanici su pohvalili i Železnice Srbije, Delta Maksi, NIS, Merkator, Rajfajzen i Sosiete ženeral banka. Najkomunikativniji državni i politički funkcioneri u Srbiji tokom 2010. godine, prema ovom istraživanju su Rasim Ljajić, Ivica Dačić, Dragan Đilas, Rodoljub Šabić, Saša Janković i Dragan Šutanovac. Od predstavnika ostalih privrednih i neprivrednih organizacija i javnih ličnosti novinari su najviše pozitivnih ocena dali Novaku Đokoviću, Vladetu Divcu, Draganu Kapičiću, Jeleni Karleuši, ali i biznismenu Nenadu Popoviću i direktoru Turističke organizacije Beograda Dejanu Veselinovu. Među javnim ličnostima koje su tokom 2010. godine - prema mišljenju novinara najrelevantnijih srpskih medija - na kvalitetan način, promenili svoj imidž u odnosu na prethodni period, prvi je Ivica Dačić, a slede Tomislav Nikolić, Aleksandar Vučić, Jelena Karleuša i Seka Aleksić. Organizovani događaj koji je, prema mišljenju novinara, obeležio prošlu godinu u Srbiji je finale Dejvis kupa, a slede „Parada ponosa“ i 50. Sabor trubača u Guči. U istraživanju je učestvovalo oko 300 novinara srpskih medija.
Antrfile :
============================


Datum : 8.3.2011
Novina : Politika
Strana : A22
Autor : ALEKSANDAR ARSENIN
Tema : Dostupnost informacija
Najava : NE Žanr : Pisma – reagovanja
Ocena : Neutralna

SA ČIPOM ILI BEZ ČIPA
ŠTA DA SE RADI: ZNAMO LI KO SVE UGROŽAVA NAŠU PRIVATNOST
Aleksandar Arsenin*
Elektronske evidencije su sve češća pojava u urbanim prostorima. One mogu biti izraz težnje da se formira jedna automatizovana struktura koja bez saglasnosti građana vrši nadzor nad njihovim kretanjem i donošenjem raznih odluka. S tim što je relativna činjenica kada se kaže ,,bez saglasnosti”, jer pristali smo na dokumenta koja sadrže čipove i tehnologije koje nas identifikuju u najrazličitijim situacijama. Možda i nevoljno pristajemo na elektronsku identifikaciju ali primorani smo da posedujemo razna dokumenta. Lična karta kao primarni dokument, sa čipom ili bez čipa, danas je (još uvek) rezultat pojedinačne odluke građana, dok su skoro svi sekundarni dokumenti ultimativno nametnuti. To nas dovodi u situaciju da pristanemo na ,,čipove” ili da odustanemo od pasoša, upravljanja automobilom i zdravstvenog osiguranja. Na koji način običnom čoveku ova skupa čipizacija povećava kvalitet života? Čak i često spominjana privilegija ,,administracija bez redova”, slabo se primenjuje. Dolazimo do zaključka da od sistema elektronskih evidencija koristi imaju samo vlast i birokratski servisi. Praktična budućnost evidencija samo je naizgled u jednom objedinjenom dokumentu koji obuhvata sve pomenute. Jedini problem je gubitak slobode i stvaranje jednog globalnog ,,elektronskog gulaga” koji na nas motri tokom 24 sata. Prekomerna identifikacija u svakodnevnom životu direktan je atak na dostojanstvo ličnosti i pravo na privatnost kao osnovno ljudsko pravo. Podrška elektronskim dokumentima su baze podataka o građanima koje ,,pamte” naše dnevne aktivnosti. Za sada, na pojedinačnom nivou imamo evidencije poreskih obveznika, zdravstvenih osiguranika, matične knjige i razne druge manje ili više osetljive evidencije. Usaglašavanjem aktivnosti tj. ukrštanjem raznoraznih dokumenata i baza podataka otvara se mogućnost profilisanja na osnovu najrazličitijih kriterijuma – socijalnih, zdravstvenih, političkih..., a objedinjeni ,,papir” će biti nedostajuća veza za ,,osvežavanje” podataka na dnevnom nivou. Takođe, takav dokument pruža mogućnost diskriminacije po svim mogućim kriterijumima u potpuno automatskom – robotskom sistemu van svih etičkih i humanih normi. S problemom sistemske diskriminacije i danas se suočavamo, a njegova moć će se umnožavati do neslućenih granica. S obzirom na mogućnost izbora osnovnog dokumenta, lične karte, bez čipa, zaključujemo da ista mogućnost treba da postoji i u slučaju sekundarnih dokumenata, i za to nema prepreke. Važeća direktiva EU (2006/126/EEC) ne nameće čip već nacionalnim zakonodavstvima prepušta odluku. U tom pravcu imamo i vredna iskustva razvijenih zemalja koje odbacuju biometrijske koncepte u dokumentima kao nepoželjne. Od 11. septembra 2001. do danas imamo i praktične studije koje govore suprotno od antiterorističkih strategija koje su u vezi sa masovnom automatskom identifikacijom i nadzorom. Privatnost građana u savremenom svetu postaje pitanje slobode življenja. Navika da svoj digitalni trag nemarno ostavljamo za sobom nije ništa novo; mnogi ni ne razmišljaju mnogo o tome. Lične podatke nam uzimaju svakodnevno, fotokopiraju naše lične karte, a često nas popisuju i klasifikuju uz našu saglasnost. Svest građana o ličnoj privatnosti je na niskom nivou, a odgovornost institucija koje prikupljaju i obrađuju podatke postoji u retkim slučajevima, na šta i zvaničnici upozoravaju. Kada sagledamo problem možemo zaključiti sledeće: motivisati čoveka da se bori za svoju privatnost je izazov modernog društva. Ogroman potencijal je u medijima koji mogu publikovati rijaliti zabavu ili vratiti tradicionalne vrednosti na scenu, o čemu se govorilo i na nedavnom naučno skupu održanom u organizaciji Pokreta za elektronsku privatnost.
*Predsednik Pokreta za elektronsku privatnost
Antrfile :
============================


Datum : 8.3.2011
Novina : Politika
Strana : A7
Autor : V. M. D.
Tema : Dostupnost informacija
Najava : NE Žanr : Rubrika – tema
Ocena : Neutralna

LJAJIĆ I DALJE NAJUSPEŠNIJE SARAĐUJE SA MEDIJIMA
Rasim Ljajić, ministar rada i socijalne politike, i u 2010. godini imao je najbolju saradnju sa medijima, pokazalo je istraživanje „Novinar – vaš prijatelj” pi-ar agencije „Pragma”. Na drugom mestu našao se ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić, a iza njega su Dragan Đilas, gradonačelnik Beograda, Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja, Saša Janković, zaštitnik građana, i Dragan Šutanovac, ministar odbrane. Anketirani novinari ocenili su da su među javnim ličnostima tokom prošle godine svoj imidž popravili Ivica Dačić, Tomislav Nikolić, Aleksandar Vučić... Među državnim i političkim institucijama najbolje odnose sa novinarima imali su Privredna komora Srbije, Ministarstvo za rad i socijalnu politiku, Poverenik za informacije od javnog značaja, Ministarstvo unutrašnjih poslova, zaštitnik građana i Narodna banka Srbije. Pripadnici „sedme sile” najviše problema u komunikacijom imali su sa institucijama Vlade Srbije. U kategoriji privrednih organizacija mediji su se najbolje razumeli sa Elektroprivredom Srbije, VIP-om, Bankom „Inteza” i TV „Pinkom”, a pohvalili su i Železnicu Srbije, Delta Maksi, NIS, Merkator, Rajfajzen i Sosiete ženeral banku. Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji je neprofitna organizacija koja je takođe dobila pohvalu za uspešnu saradnju sa medijima. Pozitivnu ocenu novinara dobili su Novak Đoković, Vlade Divac, Dragan Kapičić, Jelena Karleuša, biznismen Nenad Popović i direktor Turističke organizacije Beograda Dejan Veselinov.
Antrfile :
============================


Datum : 8.3.2011
Novina : Večernje Novosti
Strana : 4
Autor : NN
Tema : Dostupnost informacija
Najava : NE Žanr : Vest
Ocena : Neutralna

OMILJENI
RASIM Ljajić, Ivica Dačić, Dragan Đilas, Rodoljub Šabić, Saša Janković i Dragan Šutanovac bili su najkomunikativniji državni funkcioneri tokom prošle godine, pokazalo je istraživanje agencije ”Pragma”. Prema anketi, u kojoj je učestvovalo 300 novinara, svoj imidž su najbolje promenili Ivica Dačić, Tomislav Nikolić, Aleksandar Vučić, ali i Jelena Karleuša i Seka Aleksić. Među javnim ličnostima najviše pozitivnih ocena dobio je Novak Đoković.
Antrfile :
============================


Datum : 8.3.2011
Novina : Blic
Strana : 2
Autor : NN
Tema : Javne nabavke
Najava : NE Žanr : Rubrika – tema
Ocena : Neutralna

POBEDNIK
ZAGORKA DOLOVAC glavna tužiteljka Srbije
U novim istragama o zloup o t r e b a m a javnih nabavki neće biti zaštićenih
Antrfile :
============================


Datum : 8.3.2011
Novina : Blic
Strana : 16
Autor : NN
Tema : Dostupnost informacija
Najava : NE Žanr : Pisma – reagovanja
Ocena : Neutralna

ŠABIĆ: SUD JE DEZINFORMISAO JAVNOST, VEĆINA NAVODA NE ODGOVARA ISTINI
Regovanje poverenika za informacije od javnog interesa povodom saopštenja Višeg suda u Beogradu
Saopštenje Višeg suda iz Beograda, objavljeno pod naslovom „Poverenik je neosnovano kaznio Viši sud u Beogradu“ u “Blicu” 6. 3. 2011. predstavlja dezinformisanje javnosti. U tom saopštenju tačno je i to samo polovično, svega nekoliko navedenih činjenica. Sve drugo ne odgovara istini. Tako, na primer, jeste tačno da je Viši sud dopisom od 20.12. pozvao tražioca informacije, međutim ne zato da mu omogući ono što je tražio već zato da mu „omogući“ nešto što on uopšte nije tražio. Tražilac je, sumnjajući u to da sadržina transkripta audio zapisa nije identična sa stvarnom sadržinom, tražio audio kopije i nije ih nikada dobio. Tačno je i da je Viši sud izjašnjavajući se povodom žalbe podnete Povereniku, obavestio Poverenika da je odgovorio na zahtev tražioca informacije ali sadržina tog izjašnjenja ne odgovara istini, jer Viši sud iz Beograda nikada nije tražiocu informacija omogućio ono što je tražio i na šta po zakonu ima pravo. Upravo zato je Poverenik i doneo rešenje kojim je naložio Višem sudu da to učini, a potom,budući da sud po rešenju nije postupio iako je isto, po zakonu, konačno, obavezujuće i izvršno, doneo dva rešenja o kažnjavanju u ukupnom iznosu od 200.000 dinara. Svoju „istrajnost“ u uskraćivanju prava tražiocu informacija Viši sud je pokazao i podnošenjem nedopuštene tužbe protiv rešenja Poverenika Upravnom sudu. Činjenici da jedan sud pribegava upotrebi nedopuštenih pravnih sredstava ne treba nikakva poseban komentar. Ona je, s razlogom, kako je “Blic” već pisao, morala izazvati iznenađenje pravnih eksperata budući da bi zaista, da to ponovim, i prosečan student prava morao da zna da tužba prvostepenog organa protiv rešenja drugostepenog organa, ne samo u postupku za slobodan pristup informacijama nego ni u jednom upravnom postupku uopšte, nije dopuštena. Zbog toga je zaista savršeno nejasno o kakvim „stručnim diskusijama“ i „pojedinim stručnim radovima“ na temu dopuštenosti ovakve tužbe govori Viši sud, a još je manje jasno šta bi trebalo da znači tvrdnja da „veliki broj pravnih eksperata zastupa potpuno suprotno stanovište a sa čim bi poverenik morao biti upoznat“. Najiskrenije, nikada nisam čuo da bilo ko, pogotovo neko ozbiljan, zastupa tezu o dopuštenosti tužbe prvostepenog organa protiv rešenja drugostepenog organa u bilo kom postupku. Zanimljivo je u tom kontekstu da je i Viši sud „zaboravio“ da od „velikog broja pravnih eksperata“ imenuje bar jednog koji tako nešto zaista zastupa. Zanimljivo je i to da saopštenje implicira da je stav Višeg suda da u Vrhovnom sudu Srbije, odnosno Upravnom sudu „sede“ sve same neznalice. Naime, Vrhovni sud Srbije nije kako to sugeriše Viši sud „tokom 2006 i 2009“ zauzimao nekakve apstraktne i kontroverzne stavove, nego je, tokom šest godina primene Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, u više desetina slučajeva doneo konkretna i dosledna rešenja o odbačaju ovakvih tužbi kao nedopuštenih, a sa istom praksom je od 1.januara 2010. godine, u skladu sa novom sudskom nadležnošću, nastavio Upravni sud. To je činjenica koja bi Višem sudu u Beogradu morala biti poznata ako ni zbog čeg drugog ono zbog toga što je njegova tužba čak dva puta odbacivana kao nedopuštena, poslednji put 24. februara ove godine upravo u pravnoj stvari o kojoj govorimo. Već ovo zaslužuje ozbiljnu pažnju nadležnih i odgovornih, pre svega Visokog saveta sudstva i Ministarstva pravde. A još dve činjenice pogotovo, jer se ne tiču samo Višeg suda iz Beograda nego celog našeg pravosuđa. Prvo, u iole uređenoj državi smatra se krajnje zabrinjavajućim kada organi vlasti ne postupaju po konačnim, obavezujućim i izvršnim aktima koje su, u okviru svoje nadležnosti, doneli drugi organi. A razume se, posebno je zabrinjavajuće kad to počnu da čine sudovi. S tim u vezi zanimljivo je da je za sve vreme primene Zakona o slobodnom pristupu informacijama na ideju da prolongira izvršenje rešenja Poverenika podnošenjem nedopuštenih tužbi došlo nekih 70-tak organa vlasti ili državnih i javnih preduzeća. Do sada, međutim, to nikada nije učinio ni jedan sud. Viši sud u Beogradu jeste, i to, što je zaista neobjašnjivo, čak dva puta. Drugo, u konkretnom slučaju, sasvim je očigledno da je stranka u postupku izrazila sumnju u valjanost, odnosno verodostojnost kopija dokumenata koje je od Višeg suda dobila. Tu sumnju Viši sud je, nadam se, mogao otkloniti stavljanjem na raspolaganje drugih dokumenata koji su traženi. Propuštanjem da to učini on je tu sumnju, bila ona osnovana ili ne, snažno pojačao. Mislim da je sasvim suvišno naglašavati da takvim postupanjem dovodi u pitanje ugled, i to ne samo svoj nego, nažalost, i našeg pravosuđa u celosti. Rodoljub, Šabić, poverenik za infromacije i zaštitu podataka o ličnosti
Antrfile :
============================