Joomla 3.2 Template by Justhost Complaints

Mediji o korupciji


Datum : 14.3.2011
Novina : Kurir
Strana : 5
Autor : MILAN DOBROMIROVIĆ
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE Žanr : Izveštaj

BORISOVI DAROVI!
Predsednik Tadić, tokom posete Zemlji izlazećeg sunca, japanskom caru Akihitu i premijeru dao poklone s motivima iz Dušanovog zakonika
Milan DobromiroviĆ
BEOGRAD - Dušanov zakonik za Japan! Predsednik Srbije Boris Tadić, tokom posete Zemlji izlazećeg sunca, japanskog cara Akihita darivao je duborezom, velikom iluminacijom sa motivom Dušanovog zakonika! - Premijeru Naotu Kanuu poklonio je posrebrenu činiju sa istim motivima, dok je japanskom parlamentu uručio malu iluminaciju sa motivima iz istog zakonika. Po protokolu, japanski car može samo da prima poklone, dok je predsednik Tadić od parlamenta dobio staklenu pločicu sa slikom zgrade, a premijer Japana darovao mu je keramičku vazu - kažu za Kurir u Predsedništvu Srbije. Šef srpske države Boris Tadić, podsetimo, prošle godine dobio je čak 135 poklona, najviše od svih ostalih državnih funkcionera. Neki od njih su i uramljena plaketa od mermera s medaljom i kutija srebrenjaka od ruskog kolege Dmitrija Medvedeva i ukrasni tanjir sa ugraviranim potpisom i američkim grbom od državne sekretarke SAD Hilari Klinton. Od kolega iz regiona, Tadić je od predsednika Hrvatske Ive Josipovića dobio bocu za vino i dve čaše od ručno brušenog kristala, zatim skulpturu ptice od kamena od predsednika Crne Gore Filipa Vujanovića, dok mu je kolega iz RS Milorad Dodik poklonio sliku gradskog jezgra Banjaluke. Tadić je, takođe, dobio i ikonu Bogorodice s detetom od nepoznatog darodavca. Zanimljivo je da je Tadić veliku iluminaciju s motivom iz Dušanovog zakonika koju je poklonio japanskom caru darovao i italijanskom premijeru Silviju Berluskoniju.
Antrfile : Pokloni uskoro na sajtu
Aleksandra Kostić, portparol Agencije za borbu protiv korupcije, u izjavi za Kurir kaže da ta institucija ubrzano radi na registru poklona koje su dobili državni funkcioneri. - Rok za prijavu tih darova istekao je 1. marta ove godine i mi ubrzano radimo na stvaranju registra prijavljenih poklona, kako bi javnost imala na uvid šta to funkcioneri dobijaju od svojih kolega. Očekujemo da će registar vrlo brzo zaživeti i da će svaki građanin moći da vidi ove podatke na sajtu Agencije - ističe Kostićeva.
============================


Datum : 14.3.2011
Novina : Press
Strana : 6
Autor : NN
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE Žanr : Rubrika – tema

POLICIJSKA ISTRAGA U FONDU PIO
Inspektori ČeŠljaju dokumentaciju i uzimaju iskaze
Provera Najviše se istražuje nenamensko dodeljivanje novca raznim organizacijama i udruženjima čiji su predstavnici bili u UO fonda, o čemu je Press pisao ovih dana
Ekipa Pressa Beograd Inspektori Kriminalističke policije za privredni kriminal danima intenzivno češljaju dokumentaciju i uzimaju iskaze u Fondu PIO zbog sumnje da su tamo u prethodne tri godine počinjene mnogobrojne malverzacije, ekskluzivno saznaje Press. Pod lupom su najviše dotacije od oko dva miliona evra, dodeljivane udruženjima penzionera i poslodavaca i sindikatima, čiji predstavnici sede u Upravnom odboru Fonda PIO, o čemu je Press pisao prethodnih dana u više navrata, a na njih je ukazala i budžetska inspekcija. Prema našim saznanjima, sumnja se i na druge malverzacije. Inspektori češljaju dokumentaciju, a provere vrše i operativnim putem - prikupljanjem informacija i saslušanjem potencijalnih svedoka. Prikupljanje dokaza Fond PIO je tokom 2005, 2006. i 2008. godine davao bespovratne dotacije ukupne vrednosti od 165.025.000 dinara različitim udruženjima i organizacijama, ali samo onima čiji su predstavnici u UO fonda. - To je klasična zloupotreba službenog položaja - kaže izvor Pressa u policiji. Naš izvor dodaje i da inspektori sumnjaju na mnogobrojne nezakonite radnje sa dodeljivanjem penzija, pogotovo invalidskim. - Postoje indicije i da je novac iz PIO fonda na druge načine završavao u privatnim džepovima - saznajemo u policiji. Osnov da policija preduzme predistražne radnje bio je nalaz budžetske inspekcije Ministarstva finansija kao i prijave savesnih radnika u Fondu PIO. Budžetska inspekcija je prilikom poslednje kontrole, 28. decembra prošle godine, fondu naložila da traži povraćaj novca datog za dotacije na svoj račun, jer u finansijskom planu nije precizno navedeno za koje namene će on biti korišćen. Na pitanje Pressa koja je namena novca, ni fond ni većina organizacija koje su dobile novac nisu odgovorili. Inspektori, takođe, ispituju i zloupotrebe prilikom nabavki računara i ostale opreme, zatim, abnormalno trošenje novca na skeniranje papira (mikrofilmovanje) bez tendera, ali i nezakonite radnje učinjene prilikom dokupljivanja staža. - Pred kraj prošle godine u fondu su se po ubrzanoj proceduri nabavljali računari. Takođe, bez tendera, posao mikrofilmovanja već više od 10 godina radi jedno te isto preduzeće, kojem godišnje fond plaća po milion evra - kaže izvor Pressa. Policija sumnja i na malverzacije prilikom dokupljivanja staža. - Radi se o tome da je mnogim navodnim članovima kulturno-umetničkih društava povezan staž. Dokupljivanje staža je relativno jeftino, pa su se mnogi dosetili i odjednom počeli masovno da podnose zahteve za kupovinu staža. Sa svim branšama je bilo u redu osim sa kulturno-umetničkim društvima. Ispostavilo se da su izdavali lažne potvrde, što fond nije proveravao. Pa, nije baš cela Srbija igrala folklor - ispričao je naš izvor. Još bez komentara Zbog toga je i od kulturno-umetničkih društava zatraženo da dostave svoju dokumentaciju. - Krivična dela počinile su i institucije koje su izdavale te potvrde, ali i PIO, koji ih je uzeo bez provere. A ta godina staža košta oko 40.000 dinara po najnižoj osnovici - kaže izvor Pressa. Press juče nije uspeo zvanično da proveri sve ove navode u Fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje, ali nam je obećano da ćemo odgovore na sva pitanja dobiti danas. U kabinetu potpredsednika Vlade Jovana Krkobabića naveli su nam da nemaju nikakve veze sa ovim istražnim radnjama: - To je pitanje za direktorku fonda Draganu Kalinović - rečeno nam je u Krkobabićevom kabinetu.
Antrfile : Šta sve ispituje policija
Nenamenske dotacije Mikrofilmovanje penzijskog predmeta bez tendera Dodeljivanje invalidskih penzija Sumnjive nabavke opreme Nezakonito dokupljivanje radnog staža
============================


Datum : 14.3.2011
Novina : Politika
Strana : A6
Autor : BILJANA ČPAJAK
Tema : Javne nabavke, Nemanja Nenadić
Najava : NE Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna

STIŽE I TREĆA MISIJA EK
Teme za razgovor: stanje ljudskih prava, prava manjina, položaj izbeglica, interno raseljenih lica, kontrola granice, migracije i azil
Danas u Beograd stiže i treća ekspertska misija Evropske komisije koja će u toku ove sedmice proveravati odgovore na Upitnik EK, koje je Srbija uručila Briselu 31. januara ove godine. Ova nova grupa evropskih stručnjaka baviće se odgovorima koji se odnose na stanje ljudskih prava, prava manjina, položaj izbeglica, interno raseljenih lica, kontrolu granice, migracije i azil. Iako se, na osnovu ovih tema za razgovor sa predstavnicima srpskih institucija, može učiniti da je ovo možda najvažnija misija, Ana Babović, iz Kabineta Božidara Đelića, potpredsednika vlade zaduženog za evropske integracije, kaže, za naš list, da je svaka misija EK koja dolazi u Beograd da proveri stanje „na terenu” podjednako važna. „Svaka od tih oblasti je izuzetno važna, ne samo za proces napredovanja ka Evropi, već uopšte za život naših građana”, ističe ona. Kako „Politika” saznaje, nakon ove treće misije, dolazi i četvrta ekspertska grupa, od 11. do 15. aprila. Ona će tada „pod lupu” staviti odgovore Srbije u vezi sa carinom i porezima. A, kada mogu mogu da se očekuju prva dodatna pitanja iz Brisela, kakva su, inače, dobijali i svi susedi iz regiona nakon što su dostavili svoje odgovore i primile stručnjake EK? Najverovatnije, nakon završetka kompletnog ekspertskog rada u Beogradu i detaljnog razmatranja onoga što je ovde zatečeno, „najverovatnije, u periodu između kraja aprila i početka jula”. Članovi dve dosadašnje misije EK nisu se javno izjašnjavali o onome što su ovde čuli i videli. Ali, na osnovu onoga što rekli posle održanih sastanaka u Beogradu, Babovićeva zaključuje, da je utisak briselskih eksperata „prilično pozitivan”. Sagovornici prethodne misije koja je, od 28. februara do 3.marta, razmatrala rad nezavisnih regulatornih tela, kažu, za „Politiku” da je goste zanimalo, pre svega, kako se određena zakonska rešenja sprovode u praksi. Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, rekao nam je da je njegov sastanak sa ekspertima, koji, inače, veoma dobro poznaju materiju, trajao neobično dugo, dva, tri sata. „Ovom prilikom manje razgovora je bilo o tome koje smo zakone pripremili ili doneli. Mnogo više se razgovaralo o tome kako ti zakoni funkcionišu i da li uopšte funkcionišu”. EK stručnjaci su se interesovali, kako smo čuli, ne samo za uslove u kojima Šabić radi (od prostornih do finansijskih), već i za odnos izvršne vlasti i parlamenta prema povereniku. Pričalo se i o sprovođenju odluka ovog poverenika i o prihvatanju njegovih sugestija, ali o i zaštiti podataka o ličnosti. Upitan da li su gosti bili zadovoljni onim što su čuli, odgovara da da će oni, svakako, pozitivno oceniti izmenu skupštinskog poslovnika kojom je otklonjena mogućnost da se prema šefovima regulatornih tela primenjuju sankcije u slučaju da njihov izveštaj ne bude usvojen, kao i da će pozitivno gledati i na nagoveštaje da se godinama nerešavani problemi reše, kao što su oni u vezi sa prostorom za rad poverenika. I Nemanja Nenadić, iz Transparentnosti Srbija, naglašava da se susreo sa ljudima koji prilično dobro poznaju situaciju. „Njih je zanimalo, ne toliko da saznaju nešto novo, već da čuju i neko mišljenje sa strane, drugačije. Najviše smo pričali o Zakonu o javnim nabavkama, budući da je to tema koju mi pokrivamo, ali smo se doticali i drugih propisa, za čije su sprovođenje u Srbiji formirane neke nezavisne institucije ili regulatorna tela”, objašnjava Nenadić. Stručnjaci iz EU razgovarali su tada i sa predstavnicima Ministarstva rudarstva i energetike, Agencije za energetiku, kao i javnih preduzeća Elektromreža Srbije i EPS-a. Predstavnike EK, kako je navedeno u saopštenju EPS-a, zanimao je stav EMS-a i EPS-a o ulozi, ovlašćenjima i nezavisnosti regulatora u oblasti energetike u Srbiji. Razgovaralo se i o primeni Trećeg energetskog paketa EU u okviru pripreme novog zakona o energetici, a posebno u delu regulisanja ovlašćenja Agencije za energetiku. Prva ekspertska misija je, podsetimo, bila u Srbiji od 21. do 25. februara i tada su predstavnici Komisije razgovarali sa predstavnicima ovdašnjih institucija o reformi pravosuđa, borbi protiv organizovanog kriminala, borbi protiv korupcije i o organizaciji i reformi policije.
Antrfile :
============================


Datum : 14.3.2011
Novina : Politika
Strana : A22
Autor : ZORAN RADOVANOVIĆ
Tema : Javne nabavke, Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE Žanr : Pisma – reagovanja
Ocena : Neutralna

DOKTORI I KORUPCIJA
Krivica i odgovornost počivaju na zdravstvenim vlastima u sva tri slučaja Zoran Radovanović* Odgovarajući na upitnik Evropske unije, srpske vlasti su poslednjeg januarskog dana obznanile da nam je korupcija najprisutnija u zdravstvu. Time je, bar kada je o percepciji reč, priznata nesporna istina, ali je uopštavanjem svedena na poslovičnu sarmu kao meni za sve zdravstvene radnike, mada se samo neki goste mesom, a većina kusa kupus. U objašnjavanju fenomena korupcije važno je ne podleći pasivizirajućim floskulama o „istorijskim neminovnostima” i, navodno, potkupljivanju sklonom narodu, već se usmeriti na jedinu pravu adresu – vlast, kao odgovornu za ustrojstvo i funkcionisanje sistema. Tu je najviši, sistemski nivo korupcije sadržan u tzv. koruptivnim zakonima koji, primera radi, omogućuju da se državna zdravstvena ustanova nakon radnog vremena pretvori u „večernju kliniku” gde je osiguranik prinuđen da po podne plati istim ljudima ono što su mu oni tog ili prethodnog jutra uskratili zbog predugih lista čekanja. Sistem je zamišljen tako da se pridobije tanak sloj privilegovanih doktora, obično s najvišim akademskim zvanjima, kao tampon zona prema „medicinarskom plebsu”. Sledeći nivo korupcije omogućen je pristupom izvorima finansiranja, od kojih samo jedan, Fond za zdravstveno osiguranje, godišnje raspolaže sa oko dve milijarde evra. Stoga se ovih dana vodila ogorčena bitka da li da na čelo Kliničkog centra u Nišu dođe kadar jedne ili druge partije, a sluđena javnost ne postavlja jedino logično pitanje: zašto se ne bi izabrao najbolji? Nevesela stvarnost odražava dubok interesni jaz između naroda i partokratije čije članove na vodećim položajima u visokoprofesionalnim sredinama obično ne krase ni stručnost, ni skrupuloznost (da je drukčije, ne bi bili podobni za poslove koji se od njih očekuju). Znatne predrasude postoje prema podmićivanju na trećem, pojedinačnom nivou, poznatom kao „sitna” korupcija (mada se nekada meri hiljadama evra). Nepravedno se optužuje najveći deo armije poslenika u osnovnoj zdravstvenoj zaštiti koji retko vide nešto vrednije od kesice kafe ili flaše domaće rakije. U sličnoj situaciji su i njihove kolege u nekim vrhunskim ustanovama, recimo klinikama za infektivne, kožne ili slične bolesti. S druge strane, tačno se zna gde i koliko treba da se plati, recimo, za ugradnju veštačkog kuka ili porođaj. Ne pravdajmo takvo ponašanje, ali pokušajmo da razumemo kako ti ljudi mirno spavaju i čak smatraju sebe relativno moralnim osobama. Oni su svedoci kako brojne njihove kolege primaju istu platu, a retko ili nikada ne zalaze u operacionu salu, pa to doživljavaju kao nepravdu. Problem je što je optimalan broj zaposlenih u ,,visokom” zdravstvu premašen bar za trećinu, te bi se, otpuštanjem viška, plate na klinikama trenutno za toliko povećale, a ako bi se omogućila konkurentnost uključivanjem privatnog sektora, dramatično bi se poboljšao kvalitet, uz smanjenje troškova usluga. Dakle, krivica i odgovornost počivaju na zdravstvenim vlastima u sva tri slučaja, bilo da su u pitanju nesrećna zakonska rešenja, „velika” korupcija koju omogućuje rukovodeći položaj (javne nabavke i sl.) bilo podmićivanje po principu „jedan-na-jedan”. Političarima samo treba staviti do znanja da nam je sve jasno i da ih posmatramo. *Profesor univerziteta
Antrfile :
============================


Datum : 14.3.2011
Novina : Politika
Strana : A22
Autor : MILAN TUBA
Tema : Dostupnost informacija
Najava : NE Žanr : Rubrika – tema
Ocena : Neutralna

ODBRANA I POSLEDNJI DANI
ŠTA DA SE RADI: ZNAMO LI KO SVE UGROŽAVA NAŠU PRIVATNOST
Milan Tuba*
Dok su ljudi imali vekove za prilagođavanje barutu i decenije za avione, samo nekoliko godina za prilagođavanje mobilnim telefonima, Guglu i digitalnim kamerama ostavlja nas potpuno nesvesnim da smo ugroženi, odnosno ne samo da nam je ugrožena privatnost već i cela civilizacija kakvu poznajemo. Pre dvadesetak godina eksperimentisalo se sa elektronskim narukvicama kojima se u svakom trenutku precizno određuje lokacija nosioca. Kao i obično, počelo se „za opšte dobro” kontrolom mrskih nam prestupnika (mala borba protiv terorizma), posle se prelazi na kontrolisanje zaposlenih u firmama, na kraju će svako morati stalno da nosi takvu narukvicu, ogrlicu, šta nam već propišu. Taj orvelovski koncept je nažalost već uveliko prevaziđen. Svi danas dobrovoljno nose mobilni telefon, sve više je ceo život organizovan oko njega, a većina ljudi nije svesna da su ne samo pozivi, poruke pa i razgovori, već i lokacija zapisani i sačuvani zauvek. Gugl je postao deo života, njemu se obraćamo kada biramo kafanu, kupujemo rezervni deo za auto, tražimo adresu hotela ili lekara, a svaki naš pokret po tastaturi zauvek ostaje zapisan. Analizom mesta na Internetu koja smo posetili, šta smo i koliko dugo gledali, „oni” znaju o nama više nego mi sami. Ljudi su donekle navikli na kamere u prodavnicama, ali hiljade digitalnih kamera sa svakog krova i bandere su nešto sasvim drugo. Rezultati ovakvog sistema su stravični jer problem nije samo u toj totalnoj kontroli, ona je samo sredstvo, pravi problem je kakav se antiljudski i anticivilizacijski socijalni inženjering time nameće. Nedavno je kod nas medijski eksponiran slučaj, inače jako uobičajen u tzv. demokratskim zemljama, oduzimanja dece nekim našim ljudima u Americi na skoro godinu dana zbog fotografija dece u kadi. Blaži primer slične naopake ideologije su naše zimske automobilske gume (doduše strože kod nas nego kod Slovenaca, ali valjda su naše ravnice opasnije). Kada progutamo zimske, biće i proletnje i jesenje, lako će se naći „stručnjaci” koji će nas plašiti opasnim razlikama između prolećnih i jesenjih kiša od kojih ćemo, ne budu li nas baš oni mudro vodili, svi izginuti. Taj bolesni sistem naopake regulacije svega i svačega, uvlačenja u svaku poru života i neprekidnog drakonskog kažnjavanja za izmišljene prestupe (ko prekorači nacrtanu liniju na stadionu ići će pet godina u zatvor) uništava smisao ljudskog života. Nametače nenasilja stalnim nasiljem razotkrio je još čika Jova: „... Govorio patak o vrlini mira i da niko nikog ne treba da dira, ... Sloga, mir i ljubav blagoslov je pravi, zato neka niko nikoga ne gnjavi. ... Jedan žabac mali pobliže je stao, a patak ga zgrabi, pa ga progutao. Iz ovog se nešto i naučit’ dade: hulje lepo zbore, al’ nitkovski rade.” U svetloj budućnosti, snabdeveni najmodernijim ličnim kartama i poštanskim sandučićima u svetu, kada dođe propis da nosimo šerpu na glavi, svi protivnici jedinog puta biće već na zasluženoj robiji i demokratske dvopartijske diskusije vodiće se samo o tome koja je šerpa bolja. Usrećitelja je bilo oduvek, novo je što se nećete moći sakriti i sabotirati progres, bićete snimljeni, pronađeni i kažnjeni, a ako ne platite odmah (tu kaznu ili TV pretplatu onima koji su vas nedavno učili da ne treba plaćati) premudra država preko glavatog gospodina, kada vas je već oslobodila dece, porodice, zaposlenja i hleba, oslobodiće vas i stana. Ništa novo, Kočićeva dijagnoza još u punijoj meri važi: milina neka, nenasilje i ljudska prava proširili su se i pritisli da se više ne može disati. A terorizma i očajnika sve više… *Profesor univerziteta
Antrfile :
============================