Joomla 3.2 Template by Justhost Complaints

Mediji o korupciji


Datum : 4.6.2011
Novina : Danas - Vikend
Strana : 9
Autor : RODOLJUB ŠABIĆ
Tema : Dostupnost informacija
Najava : NE Žanr : Rubrika – tema

NA PRVI POGLED RACIONALNO, ALI NEISTINITO
Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti povodom teksta „Čekajući zakon o zaštiti podataka“, objavljenog u prošlom broju Plavih strana
REAGOVANJA
U listu Danas od 28-29. maja 2011, na Plavim stranama objavljen je tekst „Čekajući zakon o zaštiti podataka“ autorke Vesele Laloš. Budući da se u istom tekstu sa inače „delikatnim“ podnaslovom Pod sumnjom kritički a potpuno neargumentovano doveli u pitanje mere koje je Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti preduzeo povodom „Centralizovane školske baze podataka i sistema za obaveštavanje roditelja o uspehu učenika“ u AP Vojvodina, moram, radi objektivnog informisanja javnosti, da zatražim da objavite ovo moje pismo. Imajući u vidu pretpostavljeni autoritet funkcije smatram uputnim da se osvrnem na izjave pokrajinske ombudsmanke Aniko Hajnrih Muškinja. Ona će tako, priznajući doduše da nisu bili ispunjeni uslovi iz člana 42. Ustava za formiranje ovakve baze, ipak, dovesti u pitanje postupak Poverenika rečima „zbog toga bi jedna od mogućnosti da se nastali problem reši moglo biti otklanjanje svih nepravilnosti oko tog projekta, a ne brisanje i kompletno uništavanje podataka, koji će svakako morati jednog dana ponovo da se prikupljaju“. Na prvi pogled, racionalno, samo je problem što su obe teze u iskazu neistinite. To, pre svega, važi za „podatke koji će svakako morati jednog dana da se prikupljaju“. Ti podaci obrisani su samo na bazi koja je bila u posedu NjDV Softa, nisu uništeni i dalje postoje u školama u Vojvodini. Moraće se, naravno, ažurirati. Uostalom, isto kao što bi, da je projekat prošao, nastavnici dnevno morali ažurirati, pored ostalog, da bi ih, na komercijalnoj osnovi NjDV Soft „prodavao“ roditeljima. Što se tiče nedostatka pravnog osnova, Aniko Hajnrih Muškinja zaboravlja da kaže kako vidi rešenje problema. Odnosno, zaboravlja da je i nakon poveravanja određenih poslova državne uprave u oblasti obrazovanja i vaspitanja autonomne pokrajine, uspostavljanje i upravljanje Jedinstvenim informacionim sistemom prosvete u Republici Srbiji nesporno ostalo u nadležnosti republičkog ministarstva. Ona kaže i sledeće: „Drugi problem u ovom poslu bio bi izbor firme, to jest postupak dodele tog posla, u kojem se mogu naći elementi za pokretanje pitanja odgovornosti, što bi naša služba i uradila da nije reagovao Poverenik. Međutim, sama firma nije problem jer budući da je ovde registrovana, ona ima status domaće, a ne strane firme, kakvom se često interpretira“. Dakle, Poverenik je, postupajući po primljenoj predstavci, reagovao u poslednji čas, kada je posao gotovo priveden kraju. Da nije on reagovao kada bi to i kako reagovala Služba pokrajinskog ombudsmana? A osim formalno tačne činjenice koju iznosi - da je NjDV Soft „domaća firma“ (upisana u registar APR), valjda još neke činjenice u vezi sa tom firmom zaslužuju pažnju. Firma je registrovana šest dana nakon što je raspisan javni poziv za realizaciju projekta. Duguje li neko javnosti odgovor na pitanje kako je nepostojeća, fantomska firma dobila poziv da učestvuje na konkursu? I kako je firma koja je postojala nekoliko dana uspela da dokaže dobre reference za nekoliko godina unazad, jer je to bio uslov konkursa? I kako je pobedila na konkursu protivno nekim izričitim stavovima iz inicijalnih akata Skupštine i vlade Vojvodine? I zašto je baza podataka umesto na serverima vlade Vojvodine „završila“ na serverima druge privatne firme i to, zamislite, u „famoznom“ Beogradu? Nije valjda da činjenica da je NjDV Soft domaća firma“ čini ova pitanja irelevantnim? I nije valjda posao Pokrajinskog ombudsmana da ih kao takva predstavlja. Na neke, u tekstu takođe objavljene, sasvim providno politikantske izjave pojedinih direktora škola, u stilu „umesto da imamo podršku za svoja nastojanja da idemo napred, Beograd je to kočio, a takav stav Beograda dokazuje i reagovanje i samog Poverenika Šabića...“, neću se osvrtati. Reći ću samo da, baš ni u jednom kontekstu, pod „nastojanjem da se ide napred“ ne prepoznajem kršenje Ustava i zakona, ugrožavanje ljudskih prava, niti tendere ili javne konkurse sprovedene na način koji zahteva i krivično pravne reperkusije.
Antrfile :
============================


Datum : 4.6.2011
Novina : Večernje Novosti
Strana : 10
Autor : Z. U. - V. M.
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE Žanr : Rubrika – tema
Ocena : Neutralna

VEŠTO KRILI IMOVINU
Nove prijave bivŠim Čelnicima Instituta za onkologiju
Borojević nije prijavio stan, a Bekić 25.000 evra
PRIPADNICI Uprave kriminalističke policije (SBPOK) MUP Srbije, u saradnji sa Agencijom za borbu protiv korupcije i Tužilaštvom za organizovani kriminal, u nastavku akcije "Kraba", podneli su krivičnu prijavu protiv Nenada Borojevića (51), direktora Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije i Zorana Bekića (50), člana Upravnog odbora Instituta. Oni su osumnjičeni za neprijavljivanje imovine, odnosno davanje lažnih podataka o imovini. Osumnjičeni Borojević i Bekić su, navodi se u saopštenju policije, bili dužni da prijave imovinu i prihode Agenciji za borbu protiv korupcije do 31. 1. 2010. godine za prethodnu godinu. U nameri da prikriju podatke u podnetom izveštaju o imovini i prihodima, Borojević nije prijavio jedan stan u Beogradu, dok su i Borojević i Bekić, svako u svom podnetom izveštaju, dali lažne podatke o depozitima i štednim ulozima u bankama. Utvrđeno je, takođe, da nisu prijavili prihode po osnovu većeg broja ugovora o autorskom delu sa farmaceutskim kompanijama, od kojih je u toku 2009. godine Borojević primio skoro šest miliona dinara (5.917.162,00) i 20.000 evra. U istom periodu Bekić je zaradio više - 5,7 miliona dinara (5.725.904,00 dinara) i 25.000 evra. U Posebnom odeljenju Višeg suda u Beogradu u toku je suđenje grupi lekara i službenika farmaceutskih kompanija. Prema navodima iz optužnice Borojević i njegovi saradnici, među kojima i Bekić, primali su mito od farmaceutskih kompanija, a zauzvrat im omogućavali da pobede na tenderima za nabavku citostatika, ali i podsticali potrošnju njihovih lekova. Na optuženičku klupu seli su i visoki rukovodioci predstavništava svetskih farmaceutskih kompanija - "Roš", "Farmasvis", "Astra Zeneka"... Pre nekoliko nedelja podnete su krivične prijave protiv ovih firmi, kao pravna lica zbog davanja mita. Kako se radilo svedoči i podatak da je potrošnja nekih citostatika povećana sa 12 miliona dinara u 2008, na čak 50 miliona dinara godinu dana kasnije. Mito nije uvek bilo u novčanim iznosima, već i u motornoj kosačici, nameštaju, letovanju... Akcija "Kraba" u kojoj je, u prvom naletu, uhapšeno osmoro ljudi, započela je 30. juna prošle godine. Posle skoro godinu dana pritvora svi optuženi su pušteni da se brane sa slobode.
Antrfile : PRVA PRIJAVA
OVO je, inače, prva krivična prijava koja se podnosi protiv funkcionera na osnovu Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, a u daljem radu, u saradnji sa Agencijom, prioritet će biti provere prijava prihoda i imovine onih funkcionera za koje postoje osnovi sumnje da su ih prikrili ili neistinito prikazali.
============================


Datum : 4.6.2011
Novina : Kurir
Strana : 7
Autor : NN
Tema : Javne nabavke
Najava : NE Žanr : Vest
Ocena : Neutralna

NOV ZAKON O JAVNIM NABAVKAMA
BEOGRAD - Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić najavio je da će biti izmenjen Zakon o javnim nabavkama kako bi se ta oblast unapredila.
Antrfile :
============================