Joomla 3.2 Template by Justhost Complaints

Mediji o korupciji


Datum : 5.6.2011
Novina : Press
Strana : 5
Autor : NN
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna

DRŽAVA BRŽE PROTIV KORUPCIJE
Plan Snežana Malović najavljuje efikasniji rad
BEOGRAD - Ministarka pravde Snežana Malović najavila je juče da će, kao Koordinator borbe protiv korupcije, od svih relevantnih državnih organa i institucija zahtevati da pojačaju svoje aktivnosti i u kratkom roku istraže sve sporne javne nabavke i druge koruptivne pojave u društvu. - Zahtevaću završetak pretkrivičnih postupaka o kojima je dosta u javnosti bilo reči. Mi dugujemo odgovor društvu na određene slučajeve koji su apostrofirani i to je naša obaveza. Ja ću istrajati da se ti slučajevi rasvetle - rekla je ministarka Tanjugu, istakavši da će se založiti da se svaki sporni slučaj rasvetli kako bi se pokazalo da li je bilo korupcije ili ne. Malović je najavila preduzimanje koraka na suzbijanju te pojave i obračunu sa njom. - Na nivou Ministarstva pravde pravi se plan koji će sadržati sve relevantne stvari. To podrazumeva i akutne tačke korupcije i učesnike koji su neophodni u borbi protiv korupcije, kao i pravce delovanja i ciljeve - rekla je ministarka. Prema njenim rečima, prvi pravac delovanja državnih organa u obračunu s korupcijom je noveliranje Strategije i Akcionog plana za borbu protiv korupcije iz 2005. godine, koji su u velikoj meri prevaziđeni.
Antrfile :
============================


Datum : 5.6.2011
Novina : Press
Strana : 6
Autor : LJUBINKA RAČIĆ - NENAD ČALUKOVIĆ
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE Žanr : Intervju
Ocena : Neutralna

POSETIO BIH MLADI ĆA PO CENU ŽIVOTA
INTERVJU nedelje ZORAN STANKOVIĆ, MINISTAR ZDRAVLJA SRBIJE
Gluposti Nemoguće je da je Ratko Mladić 2009. lečen na VMA, a tvrdnje da je Srbija 2006. znala gde je obične su budalaštine
Ljubinka Račić - Nenad Čaluković
BEOGRAD - I da su mi rekli da ću biti mrtav pošto završim posetu Ratku Mladiću, obišao bih ga. I opet bih učinio isto, kaže u intervjuu za Press ministar zdravlja Zoran Stanković. Stanković otkriva i da će, na zahtev naših optuženika u Hagu, tamo biti upućen tim lekara koji će ih pregledati. - Niste gledali prvo pojavljivanje Mladića u haškoj sudnici? - Planirao sam da gledam, ali nisam. Imao sam obaveze. Ali, znajući za njegovo teško zdravstveno stanje, otprilike sam znao šta su ljudi mogli da vide. - Jeste li očekivali negativna reagovanja zbog posete Mladiću u Specijalnom sudu? - Posetio sam ga po nalogu istražnog sudije. Kao ministar zdravlja i neko ko je obdukovao Mladićevu ćerku Anu, morao sam da ispunim zahteve sudije. Ministarstvo zdravlja nije, niti su lekari po nalogu ministarstva davali bilo kakve izveštaje o zdravlju Mladića. Za njegovo zdravstveno zbrinjavanje, sudsko-medicinsko veštačenje njegovog zdravstvenog stanja i sposobnosti da se pojavi na sudu, odnosno bude transportovan u Hag bio je nadležan istražni sudija. On je doneo odluke na osnovu mišljenja pet lekara iz bolnice Okružnog zatvora, a mi nismo imali uvid u te izveštaje. - Kakav je bio vaš prvi utisak kada ste ga videli? - Poslednji put sam ga video pre 13 godina. Po meni, kod njega se promenilo sve. Ostale su samo njegove oči. Video sam jednog starca. Nisam video Ratka Mladića, već starog čoveka koji veoma otežano govori, otežano se kreće, koji ne može da ustane i napravi par koraka a da ga ne pridržite da ne padne. - Neki smatraju da živ neće dočekati početak ili kraj suđenja. - Ne bih ja nikoga prevremeno sahranjivao, niti mu produžavao život. n Da li ste i jednog trenutka, kada vas je sudija pozvao, bili u dilemi da li da ga posetite? - Ne. Nikada. - Pojedini politički protivnici ne odobravaju tu posetu. - Ne želim nikome da napravi prijateljski odnos na način kako je on nastao između Mladića i mene, a to je zbog smrti njegove ćerke. A oni koji to komentarišu na zlonameran način neka sednu i pročitaju bar nešto u životu, a to je kako se ponaša čovek ili životinja kada izgubi svoje dete, odnosno mladunče. I da mi više niko o tome ne drži lekciju. Bio on ratni zločinac, ovakav ili onakav, ja sam nožem rezao telo njegove ćerke i on ima pravo, a ne samo on nego svi čiju sam decu obdukovao, da me pozove. I da su mi rekli: „Kad posetiš Ratka Mladića, čim izađeš, mrtav si“, rekao bih: „Da, posetiću ga“. - Ispade da biste život dali za Ratka Mladića. - Ne samo za Mladića, čiju sam ćerku obdukovao. Isto to bih učinio i da me pozove 5.000-6.000 ljudi čije sam bližnje obdukovao u ratu, čak i da znam da ću posle toga imati najgore posledice. - Kada ste postavljeni za ministra zdravlja prozivali su vas upravo zbog tog prijateljstva s Mladićem, a vi ste odgovorili da bi druženje sa haškim optuženicima bilo kršenje Zakona o saradnji s Tribunalom. Sada je ta vaša poseta dovedena u istu ravan. - Zato što ljudi ne čitaju ili ne znaju o čemu je reč. Ja ga nisam posetio po sopstvenoj želji, nego zato što je tražio istražni sudija čiji zahtev ne mogu da odbijem. - Poslednjih dana ponovo je aktuelizovano pitanje smrti njegove ćerke Ane, odnosno da li je to bilo ubistvo ili samoubistvo. Vi biste trebali da znate šta se zapravo dogodilo. - Najveći deo stvari koje sam radio otići će sa mnom u grob, kao i to šta se desilo sa Anom. - Kako tumačite glasine da je Mladić 2009. lečen na VMA? - To je, po meni, potpuno nemoguće, mada, ako postoji takva dokumentacija, to se lako može proveriti. Drugo, ako je to tačno, Mladićev advokat je trebalo odmah da kaže koja je zdravstvena ustanova u pitanju. Zašto su izbrisane oznake na tom dokumentu? Ako je to istina, onda je to problem za široki krug ljudi. Ali, ako nije istina, zakon mora da se primeni, odnosno neko mora da odgovara zbog toga. - Mislite ili advokat Miloš Šaljić ili neko sa VMA? - Da. - A da li vama onaj dokument liči na otpusnu listu sa VMA ili neke druge ustanove? - U 2009. kada je država imala suđenja jatacima nije bilo moguće na VMA 3,5 meseca držati čoveka, pa mu još i uraditi operaciju i davati hemoterapiju. Takav proces, znajući organizaciju rada VMA, zahteva mnogo ljudi, za operaciju najmanje 15, a za hemoterapiju sigurno dvadesetak. - Vikiliks je objavio da je 2006, kada ste bili ministar odbrane, vlast znala gde je Mladić i da ga je štitila. - To je budalaština. Ja nisam znao gde je 2006. bio Mladić. - Da li je Karla del Ponte tada vršila pritisak na vas da uhapsite odbeglog generala? - Niko nije vršio pritisak na mene. - Bićete svedok saradnik u procesu Mladiću? - Moja uloga biće da po zahtevu tužilaštva budem svedok ekspert optužbe i da odradim sudsko-medicinsko veštačenje dokumentacije kojom se optužuje Mladić. Ili, da budem svedok ekspert odbrane i da onda po njenom zahtevu pregledam i napišem mišljenje o sudsko-medicinskoj dokumentaciji koja sadrži nalaze obdukcionih zapisnika koje su radili haški istražitelji ili neki drugi obducenti u Srebrenici i drugim područjima za koje se Mladić optužuje. U tom smislu biću verovatno svedok ekspert zato što sam radio sve masovne grobnice u istočnoj BiH. Do sada sam radio jedan slučaj po zahtevu tužilaštva, a ostale po zahtevu odbrane. - Šaljete tim lekara u Hag? - To su zahtevali haški optuženici koje je u nekim periodima Tribunal puštao da doputuju u Srbiju i leče se u našim zdravstvenim ustanovama, kao što su Lazarević, koji je operisan u Vojnoj bolnici u Nišu, ili Stanišić, koji je zbrinjavan na VMA. U skladu sa tim mi ćemo u dogovoru sa Tribunalom u narednih mesec dana uputiti jednu grupu naših lekara, koji će izvršiti preglede svih naših optuženika koji to žele. To je naša obaveza, koja proističe iz postojeće međunarodne legislative, a i sam Serž Bramerc je zahtevao da Mladić ima pošteno i fer suđenje. I ako on ima zaista psihoorganski sindrom, kao što je rekao njegov sin Darko, Ratka treba da pregledaju ljudi koji se bave psihijatrijom i daju svoje mišljenje. I ne samo njega, već sve haške optuženike državljane Srbije, kako bi im se odredio dalji tok lečenja. - Hoće li u tom timu biti i lekara sa VMA ili samo iz ustanova koje su pod direktnom kapom Ministarstva zdravlja? - Ne isključuje se mogućnost ni da neki ljudi sa VMA, recimo oni koji su lečili Stanišića, budu uključeni. - Ocenili ste da je korupcija u zdravstvu veliki problem i najavili plan borbe protiv nje za polovinu maja. Zašto još ništa niste učinili na tom planu? - To što sam obećao, nažalost i uz izvinjenje, moraće da se prolongira do kraja ovog meseca. Nismo uspeli do polovine maja da formiramo novu sistematizaciju radnih mesta, što podrazumeva i određene nove ljude u Ministarstvu, koji bi radili na konkretnim pitanjima. Ali, ono što je novo jeste da sam za savetnika predvideo čoveka koji će biti zadužen za korupciju i kriminalne radnje. Na to mesto biće postavljeno profesionalno lice iz tužilaštva. Postoji nekoliko kandidata, od kojih će jedan, ispred Ministarstva zdravlja biti zadužen za borbu protiv kriminala. On će izneti u javnost mere koje smo mi spremili. - Znači, mere su spremne ali će ih vaš novi savetnik obelodaniti? - Da. - Da li će u okviru toga biti smenjeni direktori pojedinih ustanova? - Svi oni koji su se ponašali suprotno zakonu, ako se dokaže, moraće da odgovaraju. Određeni postupci se već vode u nadležnom Prvom osnovnom ili drugim sudovima. Pre mene su neki materijali upućeni organima pravosuđa i tužilaštva koji sada postupaju prema njima. - Struka kao najveći izvor korupcije u zdravstvu navodi to što je lekarima omogućeno da rade i u državnoj i u privatnoj praksi. Hoće li biti ukinut dopunski rad? - Trenutno se ne planira ukidanje dopunskog rada. Dali smo predlog promene Pravilnika o dopunskom radu i on je upućen na javnu raspravu. Novina je da će rukovodioci ustanova biti odgovorni za sprovođenje dopunskog rada. Takođe, ljudi koji u redovnom radnom vremenu ne ispune norme, neće moći da rade dopunski rad. - Da li je završen kompletan nadzor u ZC „Vranje“, greškom čijih lekara je umrla Vranjanka Ivana Stojanov? - Nije još, iz više razloga. Rezultat tog nadzora može da nam da elemente da proširimo odgovornost na druge ljude. Rekli smo timu iz nadzora da radi brzo, ali kvalitetno, kako bismo pri izlasku u javnost imali činjenice. Inače, za tu ustanovu su za kratak period vezana dva nemila slučaja, pa već postoji objektivna odgovornost. - A šta je pokazao nadzor u KC „Vojvodine“, iz čijeg je Urgentnog centra po uput vraćena Dušanka Kondić, koja je u domu zdravlja preminula? - I tamo je u toku vanredni stručni nadzor. U tom slučaju postojale su određene slabosti naše inspekcije, koja nije kontaktirala porodicu. Insistirao sam da se i od nje uzme izjava. Nažalost, osoba koja je vodila inspekciju rekla je da oni nemaju pravo da razgovaraju sa porodicom, što je netačno. Zato ta osoba više neće voditi inspekciju, jer ne poznaje svoj posao. - Da li bilo ko ima pravo da vrati pacijenta iz Urgentnog centra? - Hitan slučaj ne zahteva uput, nego hitnu intervenciju lekara. Svi oni koji se ponašaju suprotno tome prave greške, zbog kojih se dešavaju ovakvi slučajevi. - Da li je bilo propusta u lečenju Jelene Paunov iz Smedereva, koja je izgubila bebu u GAK „Narodni front“ kada je tri sata čekala na pregled? - Sprovodi se detaljna analiza tog slučaja, jer je reč o teškoj tragediji. Umrla je beba, a s druge strane direktor GAK „Narodni front“ izjavio je da su za smrt bebe odgovorni lekari ZC u Smederevu. Tu neko mora da odgovara. - Kako mislite da se izborite sa slučajevima poput ovih? - U toku ovog meseca biće formiran operativni centar, čiji će zadatak biti da verifikuje sve vanredne slučajeve i situacije u zdravstvenom sistemu kako bismo ja i moji najbliži saradnici svako jutro imali na stolu šta se vanredno desilo u sistemu i mogli da reagujemo. - Da li će biti smenjeni članovi komisije za vantelesnu oplodnju koji istovremeno rade u privatnim klinikama koje imaju dozvolu da se ona u njima obavlja o trošku države? - Ne znam da oni rade u tim privatnim klinikama. Doveo sam novog pravnika u Ministarstvo, on će proveriti da li tu ima sukoba interesa. Ako on postoji, sankcionisaćemo ga. - Kako je moguće da klinika „Spebo“ iz Leskovca, svetski priznatog stručnjaka Miodraga Stojkovića, nema dozvolu za vantelesnu oplodnju o trošku države? - Malo sam ljut što me dr Stojković nije pozvao da pričamo o tome, iako nije konkurisao kada sam ja postavljen za ministra. On je po svom naučnom angažmanu poznat i u Engleskoj, Nemačkoj, Španiji... Mi nećemo ni na koji način dozvoliti da ljudi sa takvim profilom budu na bilo koji način skrajnuti ili da nemaju svoje mesto u sistemu zdravstva. Znamo da je on veterinar, ali i da na klinici ima i ginekologa, i ministarstvo je dalo pozitivno mišljenje za njen rad. Pošto dr Stojković nije osetio potrebu, ja ću ga sledeće nedelje pozvati, i nadam se rešiti taj slučaj. - Da li će Klinički centar Srbije dobiti još jednu kulu ili ne? - Najverovatnije ne. Sa postojećim sredstvima možemo da izgradimo još jednu, ali onda ne možemo da opremimo obe kule. - Hoće li neko da odgovara zbog toga? - Ako postoji gubitak para, hoće, ali to tek treba da se utvrdi.
Antrfile : Sa Tadićem samo profesionalno
- U kakvim ste odnosima sa predsednikom Tadićem? - Čisto profesionalnom, a šta privatno mislimo jedan o drugom, nebitno je. - Jeste li još ljuti na njega? - Ne znam zašto bih se ljutio na njega. - Javno ste ga prozivali zato što vas je smenio sa mesta načelnika VMA? - Ne... Neko voli popa, neko popadiju, a neko popadijinu ćerku. Ne ljutim se što sam smenjem. Ja sam samo izrazio nezadovoljstvo zbog načina na koji sam smenjen. Smatram da, ako se nekome ne sviđa da radi sa mnom, da je u redu da to i kaže. - Da li ste u kontaktu sa Vojislavom Koštunicom? - Nisam ga video niti čuo tri godine.
UBPOK je bio u Ministarstvu
- Da li je UBPOK bio u Ministarstvu? - Jeste. Bio je 2009. i 2010. kada ja nisam bio ministar. Sve optužbe da pokušavamo da krijemo određene afere, ne stoje. Ali, mi smo samo u obavezi da nadležnim organima dostavimo dokumentaciju koja se odnosi na konkretan predmet. Na njima je da kažu ima li odgovornosti, čija je, kolika i odrede kazne. - Je li bilo istrage oko nabavki vakcina protiv virusa gripa A(H1N1)? - Bilo je, a u kojoj je fazi i dokle se stiglo sa tim, ne znam. - Ima li nekih insinuacija da je u korupciju umešan bivši ministar Tomica Milosavljević? - Za sada nemamo takve informacije.
============================


Datum : 5.6.2011
Novina : Večernje Novosti
Strana : 9
Autor : V. C. SPASOJEVIĆ
Tema : Javne nabavke, Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE Žanr : Rubrika – tema
Ocena : Neutralna

MITO PRŠTI NA SVE STRANE
ZAŠTO SRBIJA STALNO DOBIJA PACKE OD EVROPSKE UNIJE ZBOG KORUPCIJE RASPROSTRANjENE NA SVIM NIVOIMA
PRVE KRIVIČNE PRIJAVE PROTIV DVA DOKTORA
AGENCIJA “ČEŠLjA“ SVE IMOVINSKE KARTE
RAD Agencije za borbu protiv korupcije rezultirao je i prvim krivičnim prijavama! Podnete su u petak protiv dr Nenada Borojevića, bivšeg direktora Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije, i Zorana Bekića, nekadašnjeg načelnika Odeljenja pedijatrijske onkologije i predsednika Komisije za citostatike Ministarstva zdravlja. Razlog: nisu pre dve godine prijavili imovinu vrednu 350.000 evra. Borojević nije, kako je utvrdila istraga, prijavio stan u Beogradu od 41 kvadrata u Studentskoj ulici 9, kao što nije prijavio ni veći broj ugovora o autorskom delu sa nekoliko poznatih farmaceutskih kuća. Ove kompanije su, tvrdi se, na njegov tekući račun uplatile blizu šest miliona dinara i 20.000 evra. Takođe nije prijavio Agenciji ni depozite na štedne uloge u više banaka, u ukupnom iznosu od 53.630 evra. Bekiću se stavlja na dušu da nije prijavio autorske ugovore sa nekoliko kompanija, u iznosu od 5,7 miliona dinara i 25.000 evra, kao što nije prijavio ni štedne uloge u Alfa banci, jedan od 40.000, a drugi od 10.650 evra. - Agencija redovno proverava imovinske karte, iako je možda u početku nekima delovalo da neće. Taj postupak traje, idemo stavku po stavku, proveravamo kuće, brojeve računa, upoređujemo sa podacima Poreske uprave i podacima iz katastra. Najočigledniji primer da nešto nije u redu je kad se ne slažu prihodi i rashodi - kažu u Antikorupcijskoj agenciji. Kada posumnja da se nešto ne slaže, Agencija obaveštava MUP i Tužilaštvo, koji dalje vode istragu. Osim što je inicirala ove dve krivične prijave, Agencija je podnela i niz prekršajnih, ali je od toga, kako stvari stoje, za sada slaba vajda. Prekršajne prijave podnete su i protiv pet-šest političkih partija, koje nisu dostavile izveštaje o troškovima tokom izbornih kampanja na lokalnim izborima. Odgovore su dobili u samo dva slučaja: - U prvom se radi o Jedinstvenoj Srbiji, gde su nas iz Prekršajnog suda u Beogradu obavestili da je mesno nadležan Prekršajni sud u Jagodini! U drugom slučaju prijava je podneta protiv SPS, koji nije došao na sud, već je dostavio izjašnjenje o kojem nas niko nije obavestio. Kada je sudija tražio da na njega odgovorimo, zastupnik Agencije rekao je da ne zna o čemu je reč i da mu treba vremena da pogleda. I tako je ročište otkazano zbog nas, a ne zbog SPS koji se nije pojavio. Tako, plastično opisano, u Srbiji izgleda borba protiv korupcije. Iz Agencije, ipak, poručuju da pomenute dve krivične prijave daju nadu i da će nastaviti da proveravaju imovinske karte. Podaci Republičkog zavoda za statistiku o „sitnoj“ korupciji pokazuju da je 8,1 odsto građana Srbije imalo direktna iskustva sa ovom boljkom. U 52,2 odsto slučajeva kao mito davan je novac (prosečni iznos 15.330 dinara), dok je u 33,6 odsto slučajeva davana hrana! U više od polovine slučajeva ispitanici su podmićivali lekare, u gotovo 40 odsto policajce, pa medicinske sestre, službenike u katastru... Većina je nudila sama novac, poklon ili protivuslugu da bi ubrzali neku proceduru ili dobili bolji tretman. - Naravno da „bode“ oči sitna korupcija, ali najveći problem u Srbiji je korupcija u vrhu, koja se piramidalno širi nadole. Kada bismo iskorenili najkrupniju korupciju, lakše bi se obračunali sa sitnom. Jedna gnjila jabuka kvari sve ostale - kaže Vladimir Todorić, izvršni direktor Centra za novu politiku (CNP). Žarište korupcije, po njemu, leži u propustima u sistemu javnih nabavki. Rasprostranjena praksa je takozvano aneksiranje ugovora, zloupotreba postupaka po hitnosti i dogovaranje ponuđača. Koncesije i javnoprivatnog partnerstva nema u Zakonu o javnim nabavkama iz 2009, a komunalne delatnosti, kao bitan segment javnih nabavki, nisu dobro regulisane. - Vrednost javnih nabavki godišnje je oko četiri milijarde evra, što čini oko 15 odsto društvenog proizvoda. Svaki procenat uštede ima veliki značaj. Za razliku od kupovine za sopstvene potrebe, onaj ko kupuje državnim parama nema motiv da najefikasnije troši novac i podložan je korupciji. Osnovni mehanizmi za promenu postojećeg modela ponašanja su ozbiljniji pravni okvir, stroža budžetska i eksterna finansijska kontrola, transparentnost postupaka, efikasna konkurencija među ponuđačima i delimična centralizacija nabavki - smatra Todorić. Prema njegovim rečima, čak 40 odsto javnih nabavki je van otvorenog postupka (vrše se preko pregovaračkog postupka bez objavljenog javnog poziva i na druge načine), a 14 odsto ide na proceduru nabavki male vrednosti. - Problem s korupcijom jeste što se sve transakcije veće od 15.000 evra kontrolišu kada je u pitanju pranje novca, ali zato se stotine miliona evra koje idu u privatizaciju ne kontrolišu, jer Agencija za privatizaciju nije na spisku onih koji su obavezni da dostave izveštaj Upravi za sprečavanje pranja novca - kaže Todorić. Posebna priča su subvencije javnih preduzeća, finansiranje političkih partija, činjenica da vlada do sada parlamentu nije predala nijedan završni račun budžeta...
Antrfile : MaloviĆeva najavljuje obraČun
MINISTAR pravde Snežana Malović najavila je juče da će, kao koordinator borbe protiv korupcije, od svih državnih organa i institucija zahtevati da pojačaju aktivnosti i u kratkom roku istraže sve sporne javne nabavke i druge koruptivne pojave u društvu. - Zahtevaću završetak pretkrivičnih postupaka o kojima je dosta u javnosti bilo reči. Mi dugujemo odgovor društvu na određene slučajeve koji su apostrofirani, i to je naša obaveza. Istrajaću na tome da se ti slučajevi rasvetle - rekla je ministarka. - Neću da kažem da je naša intencija da oni završe u sudskoj proceduri, ali tamo gde postoje dokazi, svakako će biti pokrenuti postupci.
NEMOĆ RAĐA BES
U izveŠtaju Evropske komisije o Srbiji ne koristi se izraz „sistemska korupcija“, kažu u Centru za novu politiku. Međutim, koriste se izrazi koji mogu imati slično značenje. Na primer: „Slabosti u vladavini prava i preovlađujuća korupcija nastavili su da smanjuju pravnu sigurnost...“ Ili: „Korupcija ostaje široko rasprostranjena u mnogim oblastima i nastavlja da predstavlja ozbiljan problem“. - Opšti utisak građana jeste da su davanje mita i zloupotreba položaja dominantni obrazac ponašanja, što proizvodi apatiju i osećaj nemoći. Razočaranje, ako dugo traje i ako se protiv njega ne bori aktivnim merama, može lako da preraste u bes i bude instrumentalizovano - zaključuju u Centru za novu politiku..
============================


Datum : 5.6.2011
Novina : Dnevnik
Strana : 2
Autor : NN
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE Žanr : Izjava
Ocena : Neutralna

MALOVIĆ: DUG ZA KORUPCIJU
Ministarka pravde Snežana Malović najavila je da će kao Koordinator borbe protiv korupcije, od svih relevantnih državnih organa i institucija zahtevati da pojačaju svoje aktivnosti i u kratkom roku istraže sve sporne javne nabavke i druge koruptivne pojave u društvu. „Zahtevaću završetak pretkrivičnih postupaka o kojima je dosta u javnosti bilo reči. Mi dugujemo odgovor društvu na određene slučajeve koji su apostrofirani i to je naša obaveza. Ja ću istrajati da se ti slučajevi rasvetle”, rekla je ministarka Tanjugu. „Neću da kažem da je naša intencija da oni završe u sudskoj proceduri, ali tamo gde postoje dokazi svakako će biti pokrenuti postupci”, kazala je Malović, istakavši da će se založiti da se svaki sporni slučaj rasvetli kako bi se pokazalo da li je bilo koruptivnih događaja ili ne.
Antrfile :
============================


Datum : 5.6.2011
Novina : Dnevnik
Strana : 3
Autor : NN
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE Žanr : Komentar
Ocena : Neutralna

RETROVIZOR
n Ustavni sud Srbije odlučio je da zabrani rad organizacije „Nacionalni stroj”, utvrdivši da je to tajno udruženje čije je delovanje usmereno na izazivanje nacionalne i verske mržnje, suprotno Ustavu Srbije. Državno tužilaštvo Srbije uputilo je u oktobru 2008. godine inicijativu USS za zabranu delovanja te organizacije, a prema inicijativi Ministarstva pravde.
n Predsednik Srbije Boris Tadić rekao je da se nada da će Evropska unija do kraja godine dati zeleno svetlo za početak pregovora Srbije za ulazak u Uniju. „Nadam se da ćemo početkom 2012. godine dobiti datum za početak pregovora za ulazak”, (u EU) rekao je Tadić u intervjuu agenciji Frans pres. Prema rečima Tadića, hapšenjem Ratka Mladića Srbija ispunjava obaveze u odnosu na EU.
n Bivši komandant Vojske Republike Srpske Ratko Mladić odložio je izjašnjavanje o krivici u Haškom tribunalu, nazivajući navode optužnice „gnusnim”, a predsedavajući sudija Alfons Ori zakazao je novo izjašnjavanje o krivici za 4. jul. Dok mu je sudija Ori čitao sažetak otpužnice o genocidu u Srebrenici i istrebljenju nesrba širom BiH, Mladić je tri puta odrečno klimnuo glavom . n Vlada Srbije proširila je uredbom ovlašćenja granične policije, što bi trebalo da spreči broj lažnih azilanata i zloupotrebu bezviznog režima Srbije i EU. Granični policajci će ubuduće moći da građanima Srbije koji putuju u EU, osim pasoša, traže i potvrdu o rezervaciji hotela, vaučer turističkih agencija, garantno pismo, povratnu kartu i dokaze o posedovanju dovoljno novca.
n Korupcija je najznačajniji problem sa kojim se Srbija suočava, mišljenje je svakog petog građanina zemlje, prema istraživanju Republičkog zavoda za statistiku. Nezaposlenost (32 odsto), siromaštvo i nizak standard (26,4 odsto), korupcija (17,1 odsto), rad Vlade (13,5 odsto), kriminal i nedovoljna bezbednost (5,5 odsto) najznačajniji su problemi za građane Srbije.
Antrfile :
============================


Datum : 5.6.2011
Novina : Blic
Strana : 8
Autor : NEVENKA DIMITRIJEVIĆ
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE Žanr : Vest
Ocena : Neutralna

SVI NOSIMO TERET KORUPCIJE
ZDRAV RAZUM
U zdravstvu ima korupcije, a tamo gde je ima, zna se ko uzima i zbog čega. Ali ne možemo svi da nosimo teret krivice zbog onih nemoralnih koji uzimaju od pacijenta. Mislim da u primarnom sektoru nema korupcije, dok je najviše ima u tercijarnom, gde se rade složeni hirurški zahvati. Da bi se suzbila korupcija neophodni su jasno definisani novi propisi. Liste čekanja, dopunski rad i slični potezi samo ostavljaju prostora za manipulaciju pacijentima. Ipak, treba naglasiti da ima mnogo lekara koji odgovorno obavljaju svoj posao. Nevenka Dimitrijević specijalista opšte medicine, Dom zdravlja “Voždovac” u Beogradu
Antrfile :
============================


Datum : 5.6.2011
Novina : Blic
Strana : 14
Autor : NN
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE Žanr : Vest
Ocena : Neutralna

OBRAČUN SA KORUPCIJOM
BEOGRAD - Ministarka pravde Snežana Malović najavila je juče da će, kao koordinator borbe protiv korupcije, od svih relevantnih državnih organa i institucija zahtevati da pojačaju aktivnosti i u kratkom roku istraže sve sporne javne nabavke i druge koruptivne pojave u društvu.
Antrfile :
============================


Datum : 5.6.2011
Novina : Politika
Strana : A9
Autor : NN
Tema : Javne nabavke, Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE Žanr : Izjava
Ocena : Neutralna

MALOVIĆ: OBRAČUN S KORUPCIJOM
Ministarka pravde Snežana Malović najavila je juče da će, kao koordinator borbe protiv korupcije, od svih relevantnih državnih organa i institucija zahtevati da pojačaju svoje aktivnosti i u kratkom roku istraže sve sporne javne nabavke i druge koruptivne pojave u društvu. „Zahtevaću završetak pretkrivičnih postupaka o kojima je dosta u javnosti bilo reči. Mi dugujemo odgovor društvu na određene slučajeve koji su apostrofirani i to je naša obaveza. Ja ću istrajati da se ti slučajevi rasvetle”, rekla je ministarka Tanjugu. „Neću da kažem da je naša intencija da oni završe u sudskoj proceduri, ali tamo gde postoje dokazi svakako će biti pokrenuti postupci”, kazala je Malovićeva, istakavši da će se založiti da se svaki sporni slučaj rasvetli kako bi se pokazalo da li je bilo koruptivnih događaja ili ne. Ministarka Malović, koja je nedavno imenovana za koordinatora u borbi protiv korupcije, posle sastanka s predstavnicima svih relevantnih državnih organa, održanog u petak, najavila je noveliranje Akcionog plana u borbi protiv korupcije iz 2005. godine i preduzimanje konkretnih koraka na suzbijanju i obračunu s tom pojavom.
Antrfile :
============================


Datum : 5.6.2011
Novina : Kurir
Strana : 2
Autor : MILAN DOBROMIROVIĆ
Tema : Pristup informacijama o finansiranju političkih partija
Najava : NE Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna

MILIONI OD PRILOGA!
Objavljeni stranački izveštaji
Najviše donacija od pravnih i fizičkih lica u 2010. dobili demokrate, naprednjaci i socijalisti, oko 50 miliona
Milan DobromiroviĆ Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
BEOGRAD - Stranke ne drma kriza! Prema finansijskim izveštajima za prethodnu godinu, koji su objavljeni na sajtu Agencije za borbu protiv korupcije, može se zaključiti da partije sasvim solidno zarađuju. Prema ovim podacima, najviše novca od priloga lane zaradio je DS (21.706.935 dinara), zatim SNS, koji je prihodovao 14.589.253 dinara, dok je na trećem mestu SPS, koji je od priloga inkasirao 13.656.000 dinara. Ostale stranke, kako navode u izveštajima, daleko su iza prve trojke (pogledaj okvir). Čak devet partija u svojim izveštajima tvrdi da prošle godine nisu imali ni dinar od priloga.
Antrfile : Tvrde da nisu imali priloge
Čedomira Čupića iz Agencije za borbu protiv korupcije ne iznenađuje to što pojedine stranke prijavljuju da nemaju nikakvih prihoda. - Znaju da nemamo instrumente kontrole. Stranke svesno koriste vakuum i prijavljuju gotovo nerealne izveštaje. Ne znam ko može da poveruje da devet stranaka nije imalo prihode ni od fizičkih ni od pravnih lica - ističe Čupić.
Ko je koliko zaradio
DS 21.706.935 SNS 14.589.253 SPS 13.656.000 SVM 2.585.977 JS 1.948.738 DSS 1.718.205 SDPS 1.354.637 PUPS 1.272.269 NP 990.500 SPO 415.000 PSS 395.005 G17 101.695 Pokret veterana 40.000 LDP 27.000
Najveći donatori
DSS - FARM BIZNIS d.o.o. 245.000 - VIBRO BETON GALANTERIJA d.o.o. 150.000 - Milovan Milošević 300.000 - Nenad Popović 276.000 l PUPS - SPS GR OD BGD 300.000 - DREN KOMERC 122.371 (nameštaj) - Dragoslav Starčević 119.760 - Vladan Sredović 95.600 l SPS - NjATCHOUT 2.000.000 - BS GROUP 1.950.000 - TV MOST 1.200.000 - Svetomir Tanasković 300.000 - Milinko Isailović 300.000
DS
- MULTOCOM GROUP 4.300.000 - DIRECT MEDIA 4.223.046 - Milić Spasojević 159.376 - Goran Miljković 145.000 - Dragan Živković 100.000
JS - ALFA d.o.o. 1.000.000 - BEOKRAN SISTEM 250.000 - Sandra Bubnjević 71.000 - Dragica Kukić 58.460
SNS
- AUTOKOBEST d.o.o. 300.000 - LIDER PRO 130.000 - Stevan Zankov 401.100 - Aleksandar Nikolić 400.000 - Borislav Pelević 400.000
============================


Datum : 5.6.2011
Novina : Kurir
Strana : 2
Autor : NN
Tema : Javne nabavke, Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE Žanr : Izjava
Ocena : Neutralna

OBRAČUN S KORUPCIJOM
Snežana Malović
BEOGRAD - Ministarka pravde Snežana Malović najavila je da će, kao koordinator borbe protiv korupcije, od svih relevantnih državnih organa i institucija zahtevati da pojačaju svoje aktivnosti i u kratkom roku istraže sve sporne javne nabavke i druge koruptivne pojave u društvu. - Neću da kažem da je naša intencija da oni završe u sudskoj proceduri, ali tamo gde postoje dokazi, svakako će biti pokrenuti postupci - kazala je Malovićeva.
Antrfile :
============================


Datum : 5.6.2011
Novina : Kurir
Strana : 8
Autor : J. R.
Tema : Javne nabavke
Najava : NE Žanr : Saopštenje
Ocena : Neutralna

PROTIV BESPLATNIH UDŽBENIKA?
Traže izmenu Zakona
BEOGRAD - Nacionalni prosvetni savet (NPS) neće učestvovati u projektu Besplatnih udžbenika i neće predložiti svog predstavnika u Komisiju za izbor, saopštila je ova organizacija. Savet smatra da konkursna dokumentacija o javnim nabavkama sadrži povrede propisa i neće učestvovati u projektu ukoliko se ne usvoje njihovi predlozi. - Obavestili smo Ministarstvo prosvete da zahtevamo da se izmeni uslov koji se odnosi na finansijski kapacitet tako da ne dovodi do diskriminacije učesnika na tržištu - kažu u NPS.
Antrfile :
============================


Datum : 6.6.2011
Novina : Blic
Strana : 2
Autor : Ž. JEVTIĆ
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE Žanr : Rubrika – tema
Ocena : Neutralna

MALOVIĆEVA SPREMA STALNU KONTROLU DRŽAVNIH ORGANA
Ž. JEVTIĆ
Uvođenje jedinstvenog informacionog sistema među državnim organima, inoviranje strategije za borbu protiv korupcije, zaštita službenika koji odbiju da izvrše protivzakoniti nalog šefa, izmena krivične i parnične procedure, ali i eventualno smanjenje diskrecionih ovlašćenja organa u poslovima izloženim korupciji samo su neke od mera novog plana za borbu protiv korupcije koji je izradila ministarka pravde Snežana Malović. Ministarka je pre tri dana sazvala sastanak na kome je bilo 20 predstavnika različitih organa i čija je koordinacija u radu, prema njenoj proceni, neophodna ukoliko se nastoji smanjiti korupcija u Srbiji. Jedan od učesnika sastanka kaže da je za deo aktivnosti Malovićeva postavila za realizaciju rok od mesec dana. Kako “Blic” saznaje, plan ima preko sto stavki različitih mera. Lociranjem kritičnih tačaka u startu se sprečava korupcija, a za to je neophodna koordinacija rada institucija. Otuda je jedna od mera uspostavljanje jedinstvenog informacionog sistema državnih organa. Njime bi, kako saznajemo, bili obuhvaćeni organi: Poreska uprave, Uprava za trezor i javna plaćanja, MUP, Tužilaštvo, Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih, Uprava carine. To znači i sistemsku razmenu informacija koja omogućuje brzinu reagovanja nadležnih organa. U više od deset preventivnih mera jesu, između ostalih, izmena zakonskih akata u pogledu utvrđivanja jasne procedure u pružanju javnih usluga i transparentna procedura javnih nabavki, dosledna primena propisa o sukobu interesa pri obavljanju javne funkcije, ali i uvođenje pouzdanih mehanizama za dostavljanje pritužbi građana i obaveze državnih organa da na njih odgovore. U načinima borbe protiv korupcije su i represivne i edukativne mere, međutim i poboljšanje materijalnog položaja i uslova za rad, što se odnosi na policijske, carinske i poreske inspektore. Među stavkama je i stalna unutrašnja i spoljna kontrola rada ovih organa. Prema saznanjima “Blica”, uvođenje preciznih procedura i uputstava za postupke koji su izloženi korupciji znači da, primera radi, u urbanizmu mora postojati precizna i transparentna procedura izdavanja građevinskih dozvola. Ili kada je reč o Ministarstvu ekonomije, to podrazumeva uvođenje jasnih kriterijuma za dobijanje subvencija društvenih preduzeća.
Antrfile :
============================


Datum : 6.6.2011
Novina : Politika
Strana : A1
Autor : IVANA ANOJČIĆ
Tema : Nemanja Nenadić, Transparentnost Srbija
Najava : NE Žanr : Intervju
Ocena : Neutralna

„TRANSPARENTNOST” TUŽILA SRPSKU VLADU
Nemanja Nenadić, programski direktor „Transparentnosti Srbija”, izgubio je strpljenje i – tužio je Vladu Srbije zato što ne bira državne službenike na položaju kako je to zakonom predviđeno. Država se obavezala da će državne službenike na položaju birati isključivo na konkursima, odnosno da ih neće zapošljavati bez temeljne provere njihovih sposobnosti. Trebalo je tako da bude od 2007. godine, ali su rokovi pomerani, a poslednji je istekao 31. decembra 2010. godine. Nenadić tvrdi da „ukoliko za neki položaj konkurs nije sproveden, ili Vlada posle konkursa nije postavila službenike na položaje – mesta su ili upražnjena ili se na njima nalaze i odluke donose lica kojima je po sili zakona prestala dužnost. To se negativno odražava na efikasnost rada državne uprave i na pravnu sigurnost, uključujući i potencijalnu ništavost akata koja takva lica donose”. Dakle, odluke koje donosi državni službenik na položaju ne važe ako on nije izabran na konkursu. Koliko je takvih službenika, koliko je takvih odluka. Nenadić je odgovor potražio u Upitniku Evropske komisije. „U odgovorima se nalazi brojka od 340 državnih službenika na položaju u novembru prošle godine, i navodi da je Služba za upravljanje kadrovima nakon izmena Zakona pokrenula 270 konkursa i da je među njima bilo 35 ponovljenih. To bi moglo da znači da je od 340 položaja samo 105 bilo popunjeno posle sprovedenog konkursa do isteka 2009. godine, a da su za 235 mesta raspisani konkursi 2010. godine. Završna rečenica u kojoj se kaže da je 193 službenika prošlo javni konkurs, ukazuje na to da u najboljem slučaju postoje 42 položaja, a u najlošijem da taj broj iznosi čak 147 položaja koji nisu popunjeni u skladu sa Zakonom.” Nenadić je pokušao da proveri svoju računicu u Vladi i to dva puta. Odgovor nije dobio. Obavestio je i poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Na kraju je „Transparentnost Srbija” podnela tužbu Upravnom sudu. „Politika” je od Vlade dobila odgovore kojih je ona lišila „Transparentnost”.
Da li je tačno da je od 340 državnih službenika samo 193 prošlo konkurs iako su po Zakonu do kraja prošle godine morali biti okončani konkursi i izvršena sva postavljenja i imenovanja? U januaru 2010. godine na položajima je bilo 90 državnih službenika koji su bili postavljeni po sprovedenim konkursima.
Na dan 25. maja 2011. godine, na položajima se nalazio 201 državni službenik koji su postavljeni po sprovedenim konkursima. U toku su konkursi za popunjavanje 37 položaja, od kog broja za 24 položaja konkursi se sprovode po drugi put, nakon neuspelih prvobitno sprovedenih postupaka.
Ako je tačno da svi nisu prošli konkurs zašto se ne sprovodi Zakon i kada će službenici koji nisu primljeni preko konkursa proći zakonsku proceduru? Novim Zakonom o ministarstvima bitno je promenjen broj organa državne uprave i njihov delokrug. Sa sprovođenjem konkursa za položaje zastalo se do donošenja novih pravilnika o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta.
Da li su dokumenta koji su potpisivali državni službenici koji nisu prošli konkurs validni? Saglasno propisima kojima se uređuje položaj i rad organa državne uprave, državni službenici na položaju mogu da potpisuju akta (dokumenta) samo na osnovu ovlašćenja rukovodioca organa državne uprave. Do sada nisu poznati slučajevi pokretanja postupka za utvrđivanje nevalidnosti određenih dokumenata. To što do sada „nisu poznati slučajevi” ne znači i da ih nije bilo, odnosno da neki državni službenik na položaju nije doneo odluku a da prethodno nije dobio saglasnost rukovodioca organa državne uprave. Izvesno je da nije lako popuniti sva mesta na konkursu. S jedna strane od kandidata se traži dosta. Milivoje Mihajlović, direktor Službe za odnose s javnošću u Vladi, kaže da je ispitivanje na konkursu, na kome je on učestvovao, trajalo tri sata, uključujući i psihotest. S druge strane, očigledno je da nije bilo na svakom konkursu dovoljno dobrih kandidata o čemu svedoči podatak da su od 37 konkursa koji su sada u toku čak 24 ponovljena. Inače, o prijemu odlučuje tročlana komisija a izabranog kandidata predlažu ministru, sekretaru ili premijeru. Ako se ne slože s predloženim kandidatom konkurs se ponavlja. Nema sumnje da ove probleme razume i Nemanja Nenadić, ali on zna i da se među načelima na kojima se zasniva reforma državne uprave (na kojoj se radi od 2000. godine) nalazi i njena depolitizacija – a ona se između ostalog postiže kroz sprovođenje konkursa za zapošljavanje državnih službenika umesto proizvoljnog zapošljavanja odlukom rukovodilaca organa državne uprave.
Antrfile : Državni službenik na položaju
Za deo državnih službenika uvedena je nova kategorija – državni službenik na položaju. U hijerarhiji organa državne uprave iznad njih su samo ministri i državni funkcioneri. U krug državnih službenika na položaju ulaze pomoćnici ministara, direktori posebnih organizacija i njihovi zamenici i pomoćnici, sekretari ministarstava, direktori samostalnih uprava u sastavu ministarstava i načelnici upravnih okruga. Zakon o državnim službenicima precizira da se državni službenici na položaju primaju na osnovu rezultata konkursa. Status ovih službenika ne bi trebalo da zavisi od promene Vlade. Oni se postavljaju na pet godina, što je duži mandat od Vladinog, i službenik može i posle tog roka biti ponovo postavljen bez konkursa.
============================


Datum : 6.6.2011
Novina : Politika
Strana : A1
Autor : NENAD RADIČEVIĆ
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE Žanr : Intervju
Ocena : Neutralna

PODRŽAVAMO DIJALOG, ALI NE O PODELI KOSOVA
INTERVJU: MERI VORLIK, ambasadorka SAD u Beogradu
Američka ambasadorka govori o pregovorima Beograda i Prištine, odnosima s Tomislavom Nikolićem i Vojislavom Koštunicom i propuštenim šansama Borisa Tadića
Hvatanje i isporučivanje Ratka Mladića Hagu je bilo veoma značajno za Srbiju, njenu saradnju s Haškim tribunalom, ali i sve žrtve bosanskog rata, naročito za žrtve tragedije u Srebrenici, ocenjuje ambasadorka SAD u Beogradu Meri Vorlik i dodaje da želi da zahvali „ljudima u Vladi Srbije, predsedniku Srbije i članovima Akcionog tima koji su bili veoma posvećeni ispunjavanju ovih obaveza”. U razgovoru za „Politiku”, ambasadorka kaže da „naravno, predstoji još posao hvatanja Gorana Hadžića”, ali da zna da će „sada još više resursa biti usmereno na završetak ove obaveze kao i na identifikovanje i hvatanje onih koji su pomagali skrivanje i zaštitu Ratka Mladića svih ovih godina”. Na pitanje da li Srbija sada može očekivati veću podršku SAD u njenim evropskim integracijama, uzimajući u obzir moć Vašingtona da lobira kod članica EU, Vorlikova kaže da Vašington snažno podržava ovaj proces. „Kada govorimo o unutrašnjim reformama koje su važne za EU, neophodno je da još posla bude urađeno. Takođe je važan i kontinuirani napredak u saradnji sa susedima na otvorenim pitanjima i tu mislim da je nedavno pokrenut dijalog između Beograda i Prištine veoma važan i očekujem da veliki napredak bude postignut narednih meseci”. Koji bi mogli da budu realni rezultati pregovora? Mnogo toga može biti postignuto. Od obe strane smo čuli da su veoma blizu dogovora o brojnim pitanjima. Gledajući širu sliku, rešavanje problema katastra, telekomunikacija ili struje može biti veoma korisno za ljude koji tamo žive. Očekujemo od rezultata pregovora da unaprede život ljudi u obe zemlje.
Vi smatrate da je svaki dan koji Srbija troši na razgovore o otvaranju pregovora o statusu ili mogućnosti podele Kosova izgubljen dan na njenom putu ka evropskoj budućnosti. Zašto je podela Kosova bila prihvatljiva za Vašington ranih devedesetih godina, a sada nije? Da li je prekasno za ovu vrstu rešenja?
Sa prve strane
Ne mislim da imamo bilo kakav razlog i prednost da gledamo unazad. Za SAD pitanje statusa i granica Kosova je rešeno. Više od 70 država je priznalo nezavisnost Kosova, a mišljenje Međunarodnog suda pravde je bilo veoma jasno po ovom pitanju. Mislimo da je važno da fokus bude na tome kako da na konstruktivan način radimo na odnosima Srbije i Kosova.
Ali, u realnosti postoji izvesna podela Kosova, jer kosovski Albanci ne priznaju vlast u Beogradu, kao što Srbi sa severa Kosova ne priznaju vlast u Prištini. Moram da budem jasna da je, što se nas tiče, pitanje statusa i granica Kosova rešeno. Naravno, priznajemo specijalne interese i specijalne odnose između Srbije i Srba koji žive na Kosovu, kao i interes za manastire i kulturno nasleđe. Podržavamo proaktivne i konstruktivne odnose naroda Srbije i svih naroda Kosova ali, ponavljam, ne u kontekstu preispitivanja pitanja statusa i teritorijalnog integriteta.
Da li mislite da je, u ovoj atmosferi posle hapšenja Mladića kada se Srbija sagledava kao respektabilan partner, predsednik Boris Tadić propustio šansu da na samitu u Varšavi direktno predsedniku Baraku Obami predstavi interese Srbije? Bilo bi veoma važno za Srbiju da nađe način da bude predstavljena na svim vrstama regionalnih foruma i da nađe formulu koja bi funkcionisala kako ne bi bile propuštene ovakve šanse. Sve u svemu, mislim da su propuštene šanse kada su srpski zvaničnici odlučivali da neće da učestvuju u događajima kao što je bio onaj u Baltimoru ili u Varšavi. Radi dobrih odnosa sa susedima, ali i procesa integracija u EU, Srbija mora da nađe način koji će to funkcionisati u njenom interesu.
Zašto SAD ne preporuče vlastima u Prištini da na regionalnim skupovima prisustvuju pod nazivom Unmik? To nije naša uloga. Mi smo priznali Kosovo i način na koji se ono predstavlja. Još jednom moram da istaknem da je važno za Srbiju da nađe rešenje da ima predstavnika za stolom.
Zašto SAD lobiraju protiv zahteva Srbije da se formira posebno telo UN koje bi istražilo tvrdnje o trgovini ljudskim organima na Kosovu, iznetim u izveštaju Dika Martija? SAD se od početka zalažu da te sumnje budu u potpunosti istražene i smatramo da je Euleks apsolutno sposobno telo za takvu istragu. Sećam se da su u početku i srpske vlasti smatrale da Euleks može da sprovede ovu istragu. Uvereni smo da će u budućnosti ova istraga biti izvršena.
Posle promena u političkom životu Srbije, Tomislav Nikolić i njegova nova partija su postali prihvatljiv partner za ambasadu SAD. Da li dobre odnose s Nikolićem možemo da protumačimo kao Vašu pripremu za saradnju s mogućim budućim premijerom ili kao izvesnu poruku predsedniku Borisu Tadiću da je SNS prihvatljiv partner u budućoj vladi? Ambasada SAD održava kontakte s različitim političkim strankama u Srbiji. Imali smo kontakt sa članovima SNS-a i jasno je da je to stranka koja uživa veliku podršku srpske javnosti, ali nije na nama da odlučujemo ko bi trebalo ili ne bi trebalo da bude u vladajućoj koaliciji. To je na srpskim glasačima da odluče. Nadamo se da koga god srpska javnost izabere da će oni imati zvaničnike koji će podržavati nastavak demokratske i ekonomske tranzicije Srbije i njenu integraciju u EU.
Zašto ambasada SAD nema kontakte s liderima Srpske radikalne stranke i Demokratske stranke Srbije? Da li je izostanak kontakata s bivšim premijerom Vojislavom Koštunicom posledica toga da njega i DSS možda smatrate odgovornim za napad na američku ambasadu u februaru 2008? Što se tiče napada na ambasadu, to ostaje ogroman prioritet Vlade SAD i sigurni smo da će, ne samo izvršioci, već i oni koji su pozivali na napad na našu i druge strane ambasade, biti privedeni pravdi. Što se tiče naših kontakata sa strankama, kao što sam rekla, radimo i kontaktiramo sa širokim spektrom političkih partija, ali ne nameravamo da stupamo u kontakt sa strankama koje nisu konstruktivne i koje nisu posvećene demokratskim i evropskim aspiracijama i ciljevima Srbije.
Posle tri godine, da li ste dobili pun izveštaj o napadu na ambasadu? To ostaje nezavršen posao. Volela bih da u ne tako dalekoj budućnosti vidim rešenje ovog slučaja – kompletnu istragu koja će dovesti do stvarne odgovornosti i pravde za one koji su bili uključeni u napad. Nastaviću da koristim svaku priliku da srpske zvaničnike na svim nivoima ohrabrujem da se ovaj slučaj završi.
Antrfile : Odlučno protiv korupcije
Na pitanje kako procenjuje mogućnost da se rekonstruisana Vlada suoči sa ogromnim problemom korupcije i da napravi pozitivne ekonomske pomake do kraja mandata, Vorlikova kaže da smatra da je ova vlada posvećena tim ciljevima, ali da je očigledno da postoji ceo set zadataka koje bi trebalo uraditi na putu Srbije ka EU. „Znam da postoji veoma jasno shvatanje važnosti da se unapredi svakodnevni život ljudi u Srbiji i pronađu načini da se privuku investicije i otvore nova radna mesta. Mislim da se pitanje korupcije shvata kao ozbiljan problem s kojim se treba suočiti. Ohrabrujemo rad Agencije za borbu protiv korupcije i pozdravljamo nedavni zahtev Ministarstva pravde da koordinira borbu protiv korupcije”, kaže ambasadorka i ističe da je za privlačenje američkih investitora neophodno stvoriti kompetitivnu sredinu, olakšati procedure i onima koji su uložili u Srbiju garantovati njihovu investiciju.
============================


Datum : 6.6.2011
Novina : Večernje Novosti
Strana : 3
Autor : V. C. SPASOJEVIĆ
Tema : Pristup informacijama o finansiranju političkih partija, Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE Žanr : Rubrika – tema
Ocena : Neutralna

KAMPANJA SA POPUSTOM
ZAKON O FINANSIRANjU POLITIČKIH AKTIVNOSTI SUTRA PRED POSLANICIMA SKUPŠTINE SRBIJE
Jedina bitna izmena u odnosu na predlog jeste visina jemstva koje partije polažu
SKUPŠTINA Srbije počeće sutra raspravu o zakonu o finansiranju političkih aktivnosti, a, kako je u Vladi potvrđeno za ”Novosti”, jedina bitna izmena u odnosu na predlog koji je na javnoj raspravi prošlog meseca predstavljen poslanicima jeste visina jemstva koje će polagati kada se kandiduju za izbore. Prema postojećem predlogu zakona, stranke su dužne da daju jemstvo na celokupan iznos koji će dobiti iz budžeta. Oni iz državne kase na početku izbornog procesa dobijaju ravnomerno po 20 odsto, dok im po završetku izbora, na osnovu osvojenih mandata, stiže preostalih 80 odsto. Amandman koji će predložiti Vlada predviđa da jemstvo ipak bude u visini sume koju dobiju iz budžeta na početku izbornog procesa. Na ovu izmenu, kažu u Vladi, zeleno svetlo dala je i Evropska komisija. Iz vlasti još poručuju da neće prihvatiti one amandmane koji suštinski menjaju zakon, ali su ”otvoreni” za sve koji su tehničke prirode. Do kraja prošle nedelje amandman je podneo samo Meho Omerović iz SDPS. On je tražio da se iz Predloga zakona briše odredba po kojoj Agencija za borbu protiv korupcije može, posle kontrole finansijskih izveštaja političkih stranaka, da uputi zahtev Državnoj revizorskoj instituciji za obavljanje revizije tih izveštaja. Time se, smatra Omerović, krši Zakon o DRI i ova nezavisna institucija dovodi u podređen položaj u odnosu na Agenciju. DRI, po zakonu, mora samostalno da odlučuje ko će biti subjekat njene revizije. Amandmane je najavila i većina opozicionih stranaka, ali oni do nedelje nisu mogli da nam potvrde koliko će ko amandmana podneti. Stranke manjina su se ipak izjasnile da, ako Vlada smanji jemstvo, neće insistirati na dodatnim zakonskim izmenama. Novi zakon predviđa da će partije ubuduće moći da dobijaju donacije ne samo kroz članarine, priloge i nasledstva već i preko legata, a moći će i da se zadužuju kod komercijalnih banaka. Ovo je posebno razgnevilo radikale, koji tvrde da stranke tako postaju ”još više zavisne od finansijskih oligarha”. Fizičko lice moći će, inače, da da stranci 20 prosečnih mesečnih zarada, a pravno 200. Prilozi će se isključivo uplaćivati preko tekućeg računa, a sve donacije partija će morati da objavi na stranačkom sajtu. Objavljivaće ih i Antikorupcijska agencija na svom sajtu. Novina je i da se stranka može finansirati prilozima međunarodnih političkih udruženja, ali oni ne mogu biti u novcu. Zabranjeno je i davanje donacija preko trećeg lica, prikrivanje identiteta davaoca ili skrivanje iznosa.
Antrfile : PROŠAO SUPERVIZIJE
USVAJANjE zakona o finansiranju političkih aktivnosti jedan je od uslova Evropske komisije za članstvo Srbije u EU. Predlog zakona prošao je dve ”supervizije” Evropske i Venecijanske komisije, čije su primedbe ugrađene u tekst, a uvažene su i preporuke Grupe zemalja SE za borbu protiv korupcije (GREKO).
NOVAC IZ BUDžETA
Partije će iz budžeta dobijati 0,15 odsto za redovni rad, a za finansiranje troškova izborne kampanje u godini u kojoj se održavaju izbori određuju se sredstva od 0,1 odsto rashoda budžeta.
============================


Datum : 6.6.2011
Novina : Večernje Novosti
Strana : 5
Autor : V. C. S.
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna

ZAŠTITA ZA ”ZVIŽDAČE”
ZAKON O UZBUNjIVAČIMA AGENCIJE ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE Pomoć svima koji prijave neku korupcionašku aferu
AGENCIJA za borbu protiv korupcije pri kraju je izrade Pravilnika o uzbunjivačima, koji bi trebalo da zaštiti sve one koji prijavljuju prevare i korupciju. Oni su u svetu poznati kao ”zviždači” ili ”duvači u pištaljku”, a kod nas kao ”insajderi”. Ovo je za ”Novosti” potvrdila i direktorka Agencije Zorana Marković, ali nije htela da otkrije detalje Pravilnika: - Mogu samo da kažem da Pravilnik završavamo i da ćemo maksimalno iskoristiti svoja ovlašćenja da zaštitimo uzbunjivače. Do sada je zaštita ”insajdera” bila više nego skromna, posebno kad se ima na umu da, po svetskim istraživanjima, uzbunjivači otkriju između 43 i 50 odsto svih korupcionaških afera i prevara! Delimična zaštita predviđena je jednim članom Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i zaštitnik građana se jednom u praksi pozvao na taj član. U pitanju je slučaj Gorana Miloševića iz ”Puteva Srbije”, koji je uz pomoć poverenika razotkrio aferu ”drumska mafija”. Umesto da bude nagrađen - izbačen je sa posla, a da bi ga vratili, poverenik i ombudsman morali su da organizuju pravu medijsku kampanju. - Dosadašnja zaštita ne obuhvata sve situacije u kojima je opravdano pružiti pomoć duvaču u pištaljku, niti predviđa jasne mehanizme i sankcije za njeno sprovođenje, odnosno kršenje - stoji u odgovorima na Upitnik koje je naša Vlada dostavila Evropskoj komisiji, koja je, inače, veoma zainteresovana za ovu oblast. I još se navodi da je izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije utvrđeno da lice na osnovu čije prijave je pokrenut postupak ne može zbog toga da snosi štetne posledice. Njima Agencija, ako otkriju korupcionašku aferu, pruža pomoć i štiti anonimnost. Međutim, bliži propis kojim se uređuje postupak pružanja te pomoći do sada nije postojao. To je pitanje koje će biti rešeno Pravilnikom.
Antrfile :
============================


Datum : 6.6.2011
Novina : Večernje Novosti
Strana : 36
Autor : NN
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE Žanr : Pisma – reagovanja
Ocena : Neutralna

MITO PRŠTI NA SVE STRANE...
ZaŠto Srbija stalno dobija packe od Evropske unije zbog korupcije rasprostranjene na svim nivoima? Agencija „češlja“ sve imovinske karte
U Srbiji je korupcija toliko uzela maha na svim poljima da se to nikad neće iskoreniti. Nijedan posao, bilo gde, ne možeš da završiš ako ne platiš dodatno, i nije to 10-20 evra, već traže po 100. Nikog ne zanima što nemaš odakle, ako ti je važno snađi se, ako ne - čekaj u redu, a na red nikad nećeš stići.Tako je to kod nas. Za vreme Tita se znao neki red, u Srbiji je raspuštena banda, a kao pojedinac si samo jedan od mnogih. Bata Da li će ikada neko od novinara ili ovih NVO takozvanih eksperata da prestane da barata nepostojećim iznosom od četiri milijarde evra javnih nabavki. Ne zato što nema korupcije, nego zato što takvo gađanje ogromnim brojevima navodnih javnih nabavki pokazuje totalno neznanje onih koji o tome govore, pa nije ni čudo da korupcija cveta kad su oni koji se protiv korupcije bore tolike neznalice. Saša A posle se ova vlast čudi što ih Evropa neće. Sa ovakvim ponašanjem niko nas više neće hteti da primi, a kamoli EU. Simke
Antrfile :
============================


Datum : 6.6.2011
Novina : Dnevnik
Strana : 3
Autor : LJ. MALEŠEVIĆ
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna

BOJA NOVCA U STRANAČKOJ KASI
AGENCIJA ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE OBELODANILA IZVEŠTAJ O PRILOZIMA POLITIČKIM PARTIJAMA
Agencija za borbu protiv korupcije objavila je na svom sajtu godišnje izveštaje političkih partija za prošlu godinu u okviru kojih je kao poseban deo izdvojen izveštaj o prilozima koje su one dobijale od pravnih i fizičkih lica tokom 2010.godine. Ako je suditi po objavljenim izveštajima političke partije u Srbiji mahom se finansiraju od novca koji dobijaju iz budžeta Srbije dok su prilozi firmi i pojedinaca manji deo ukupnog troška godišnjeg rada . Najjača politička partija Demokratska stranka, prijavila je pet firmi koje su joj tokom prošle godine uplaćivale novac. Tako je „Logolet” iz Beorada dao 40.000 dinara , „Direkt media” takođe iz prestonice 4.223.046, „Multicom group„ iz Beograda 4.300.000 , „Alfa RS” iz Lipolista 2.500.000 dinara a isto toliko i „Pro kalk” iz Donjeg Crnjeva. Firma „Top Kalk” iz Novog Sada uplatila je 3.000.000 dinara, „Vodoterm Savić” iz Šapca 2.000.000 , „Zlatno zrno” iz Žitorađe 20.000 dinara. „Uljarice- Bačka” iz Novog Sada dale su 1.500.000 dinara. Advokat Todorović iz Beograda 20.000 dinara, „Telekomunikacije” iz Blaca 15.000, a po 10.000 dinara „ Vladiva” iz Mačkovca i „Metalac” iz Kuršumlije. Šezdeset pojedinaca dalo je svoje novčane priloge DS-u, a najveći od 145.000 dinara uplatio je Goran Miljković. Dragan Živković dao je 100.000 dinara, Perica Stojanović 85.513, Dušan Milisavljević 81.500, Miki Zlatković 60.000, Siniša Puljecović 50.000 dinara, dok su ostali većinom davali po 10.000 dinara a retki koju hiljadu više. Osam firmi finansiralo je Socijalističku partiju Srbije . Tako je TV Most iz Novog Sada dao 1.200.000 dinara, „Hidrokomerc” iz Lučana 200.000, „Graditelj” iz Beograda 150.000, „ Gradnja” iz Surdulice 300.000, „Tehno Delta” takođe iz Beograda 510.000, „Zidar” iz Negotina 936.000, „ Vatčout” iz Beograda 2.000.000 i Be Group takođe iz Beograda 1.950.000 dinara. SPS je od 25 pojedinaca dobio novčani prilog i to većinom od 300.000 dinara. Toliko su dali Svetomir Tanasković, Dragan Tanasković, Milinko Isailović, Slobodan Andrić, Marko Ćulibrk; Dragoslav Mršević, Aleksandar Tajić, Živan Obrenović, Radoslav Šćepanović, Petar Živanović i Dragan Radosavljević. Svi ostali su uplatili manje od tog iznosa . Partija ujedinjenih penzionera Srbije prijavila je priloge od šest privatnih firmi. Tako je ova partija dobila nameštaj u vrednosti od 122.372 dinara od „Dren Komerca” iz Vreoca, 300.000 dinara od Gradskog odbora SPS-a u Beogradu, 24.000 od „Rekom” iz Rakovice, 25.000 od „Gzad usluge„ iz Novog Sada i 17.500 dinara od „Transkopa” iz Paraćina. Apotekarska ustanova iz Smedereva dala je 10.000 dinara za klima uređavaj ove partije. Dvadeset četiri pojedinca uplatili su novac za PUPS, a najviše je dao Dragoslav Starčević 119.760 dinara, Vladan Sredović uplatio je 95.600 dinara, Milivoje Pavlović 82.500, Momčilo Mitrović 71.933 dinara, dok su ostali uplatili znatno manje. namanji prilog kji je ova partija prijavila je 7.901 dinar dobijen od Momira Terzića. Jedinstvena Srbije Dragana Markovića Palme prijavila je šest firmi koje su joj tokom prošle godine dale donaciju. Najmanje - 15.000 dinara, dala je „Sloga” iz Kule, zatim „Kolanjac” iz Jagodine - 76.078, zatim „Alfa komerc” iz Šapca - 60.000 dinara. Po 250.000 dinara dali su „Brokron sistem” i „Beogrev” sa Novog Beograda. Najveću donaciju uplatila je „Alfa doo” iz Jagodine. Od pojedinaca najšire ruke prema JS bila je Sandra Bubnjević koja je donirala 71.000 , zatim Dragica Kukić sa 58.460 dinara , pa Olga Zarić sa 49.700 dinara. Inače, JS je Agenciji za borbu protiv korupcije formular izveštaja o prilozima dostavila popunjen ručno i teško čitljiv . Stranka Mlađana Dinkića G17 plus nije navela ni jedno fizičko lice koje je joj je tokom 2010.godine dalo novac za rad, dok je od firmi navela samo „Espi” sa Novog Beograda koji je dao nameštaj u vrednosti od 51.685 dinara , a od „Nekse doo” iz Sremskih Karlovaca dobila je 50.000 dinara. Liberalno demokratska partija od firmi nije dobila ni dinara dok je od pojedinaca jedino Dalibor Biščević tri puta donirao po 9.000 dinara. Demokratska stranka Srbije u izveštaju navela je 13 firmi koje su joj davale novac , a najviše je stiglo iz Novog Sada od firmi „ Farm biznis doo” i „Vibro teton galanterija” od kojih je prva dala 245.000 dinara, a druga 150.000 dinara. „Sintelon” iz Bačke Palanke uplatio je 10.000 dinara, STR Nena auto iz Lejkovca 40.000 dinara. a SZR Bor iz istog mesta 10.000 dinara. „Barbara” iz Bora uplatila je 12.000, a Jevtović doo takođe iz Bora 94.000 dinara. SUR Kod Barbe iz Bora dao je 10.000 dinara. „Tigar obezbeđenje” iz Leskovca doniralo je 17.200 dinara, a „Sportski grad” takođe iz Leskovca 20.000 dinara. ZR Graditelj iz Mladenovca dalo je 89.000 a „Marting” iz Zemuna 50.000 dinara. Od 20 pojedinaca najviše je donirao Milovan Miloević - 300.000 dinara , zatim Nenad Popović 276.000 dinara, pa Goran Rakovac 105.000 dinara. Duško Turbuk dao je 47.000 dinara, Radomir Milovanović 27.500 dinara ,Ljubiša Đorđević 22.000 dinara, dok su ostali dali između 20.000 i 10.000 dinara.
Antrfile : Prilozi za SNS
Ako je suditi po izveštaju Srpska napredna stranka Tomislava Nikolića se izdržava zahvaljujući pre svega prilozima pojedinaca jer su navedena imena njih 65 a mnogo manje od pomoći firmi. Od firmi SNS je prijavio sedam od kojih je najviše novca stiglo od „Autobesta” iz Mladenovca - 300.000 dinara. RTV Ekos iz Vlasotinca dao je 80.000, Mark perol iz Velike Plane 20.000, Malfarina iz istog mesta 30.000, San marko iz Kragujevca 10.000 , Lider pro iz Sremske Mitrovice 130.000 a Gral stur iz Batajnice 40.000 dinara. Najveći novčani prilog za SNS u iznosu od 401.100 dinara dao je Stevan Zankov, dok su po 400.000 dinara dali Aleksandar Nikolić, Borislav Pelević i Zoran Bašanović. Po 350.000 dinara dali su Dragan Čolić, Zoran Babić,Nikola Selaković, Darko Glišić, Gavrilo Kovačević, Stanimir Prelić,Marko Đurić, Milosav Miličković, Milan Đurica, Petar Narandžić, Damir Kovačević i Ljubomir Zrnić.Najmanje je uplatio Radoje Andrić - 9.000 dinara .
Bez donatora NS, SRS, LSV?
Na sajtu Agencije za borbu protiv korupcije u izveštajima Srpske radikalne stranke i Nove Srbije nema podataka o firmama i pojedincima kao darodavcima sredstava. Podataka nema ni u izveštaju Lige socijaldemokrata Vojvodine koji su sve ostale svoje obaveze o stanju na računu uredno dostavili popunjene na obrascu koji je Agencija propisala.
============================


Datum : 6.6.2011
Novina : Dnevnik
Strana : 3
Autor : NN
Tema : Pristup informacijama o finansiranju političkih partija
Najava : NE Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna

STOP ZA ANONIMNE DONATORE
Skupština Srbije počinje sutra vanredu sednicu na kojoj će se poslanici izjašnjavati o zakonu o finansiranju politčkih aktivnosti, koji je predložila Vlada Srbije krajem aprila ove godine. Sednica je čekala start juna, pošto je procenjeno da usvajanje ovog propisa ne bi smelo proteći bez mišljenja stručne javnosti, pa je tim povodom pre dve nedelje održano javno slušanje.Predloženi zakon ima većinu za usavajnje, pošto je zakazivanje vanredne sednice tražilo i svojim potpisaom podržalo 128 poslanika vlasti. Sve stranke opozicije kritikuju predloženi zakon, uz upozorenje da se njime neće sprečiti korupcija, iako vlast tvrdi da joj je to osnovni cilj. Zakon o finansiranju stranaka jedan je od ključnih zakona, značajnih za sticanje kandidature Srbije za članstvo u EU. Za redovan rad stranaka čiji kandidati su izabrani za republičke i pokrajinske poslanike i odbornike određen je nivo od 0,15 posto rashoda budžeta Srbije, pokrajine, ili lokalne samouprave. Sve partije koje se ubuduće pojave na izborima moraće da uplate „izborno jemstvo“, kao garanciju da će vratiti novac iz državne kase, ukoliko ne osvoje jedan posto glasova, a u slučaju stranaka nacionalnih manjina reč je o 0,2 procenta. Zakonom se precizira da stranke ne mogu finansirati strane države, niti strana fizička, ni pravna lica, već jedino međunarodna politička udruženja i to ne u novcu. Stranački fiannsijeri ne mogu biti anonimni darodavci, javne ustanove, niti javna preduzeća, firme koje obavljaju usluge od javnog interesa, preduzeća sa učešćem državnog kapitala, pojednici koji vrše javna ovlašćenja, sindikati, udruženja i druge neprofitne organizacije, crkve i verske zajednice, priređivači igara na sreću, uvoznici, izvoznici i proizvođači akciznih proizvoda, pravna lica i preduzetnici koji nisu izmirili poreske obaveze. Ukoliko bi partija dobila novac od nekog od nabrojanih subjekata, dužna je da u roku od 15 dana pare uplati u budžet Srbije.
Antrfile :
============================


Datum : 6.6.2011
Novina : Dnevnik
Strana : 5
Autor : LJ. MALEŠEVIĆ
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna

KORUPCIJA I KRIMINAL ČAME U FIOKAMA
IZVEŠTAJE SAVETA ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE NIKO NIJE ČITAO
U Srbiji je početka privatizacije prodato 2.280 preduzeća, a vrednost prodate imovine je 246,3 miliona evra. Od prodatih firmi trećina privatizaije je poništena. Tako je poništeno 627 prodaja odnosno toliko je raksinutih ugovora. Za prodaju je ostalo još 456 preduzeća od kojih je 208 u prekidu, 157 u restruktuiranju, 32 će se prodavati na tenderu i 287 na aukciji. U toku privatizacije svih proteklih godina činjena su mnoga krivična dela ali niko nije odgovarao niti se da naslutiti da će uskoro bilo ko od nadležnih državnih službenika izaći pred lice pravde i položiti račun za ono što jeste ili nije na vreme učinio. Da je promašaja, krivičnih dela i korupcije tokom privatizacije bilo nije ocena analitičara i radnika koji su tokom nje ostali bez radnog mesta već je na to na sav glas ukazivao i Savet za borbu protiv korupcije, kao savetodavno telo Vlade Srbije. Dakle, najvišeg izvršnog organa ove države. Čak je Savet za borbu protv korupcije, nakon što mu je postalo jasno da od njegovih izveštaja o slučajevima korupcije dostavljenih Vladi Srbije, neće biti ništa podnosio krivične prijave ali su sve one završavale u nečijoj fioci. Tako je Savet prvi izveštaj o nepravilnostima i nezakonitostima o izvozu šećera u zemlje EU dostavio 18. novembra 2003. godine Vladi Srbije a dva dana kasnije Republičkom javnom tužiocu ukazujući da je u Srbiji potrošeno i izvezeno od 100 do 300 hiljada tona šećera godišnje koji ne postoje ni u proizvodnji ni u legalnom uvozu. Savet je preporučio Vladi da hitno utvrdi odgovornost za drastičan obim laska robe u zemlju bez carinske kontrole. Na preporuci je sve i ostalo. Februara 2004. godine Savet je premijerskom kabinetu dostavio izveštaj o politici i procesu privatizacije sa primerima sumnji na korupciju u postupanju Agencije za privatizaciju u konkretnim slučajevima. Mnogi iz kabineta izveštaj nisu ni pročitali. Maja 2004. godine Vladi a i Republičkom javnom tužilaštvu dostavljen je izveštaj o stečaju Sartida. Navode iz izveštaja istraživao je UBPOK ali slučaj nikada nije procesuiran. Vladi i Republičkom javnom tužilaštvu Savet je septembra 2004. dostavio izveštaj o “Jugoremediji” iz Zrenjanina ukazujući da je Akcijski fond prodao 42 odsto akcija fabrike lekova čoveku koji je u tom trenutku bio na Interpolovoj poternici. Na istu adresu otišli su još brojni drugi izveštaji o nepravilnstima. Kada je u Savetu postalo jasno da ni Vlada ni Republički javni tužilac neće ispitivati njihove navode i utvrditi odgovornost prozvanih državnih službenika koji su omogućili nezakonitu privatizaciju odlučili su se na podnošenje krivičnih prijava. Tako su maja prošle godine podneli krivičnu prijavu protiv 17 lica za zaloupotrebe u preuzimanju akcija Luke Beograd a protekle nedelje i protiv više lica zbog privatizacije “Novosti”. Savet je od Višeg tužilaštva tražio informaciju o statusu ranije podnetih krivičnih prijava ali nije dobio odgovor. Kako se u izveštajima ovog antikorupcijskog tela prozivaju bivši direktori Agencija za borbu protiv korupcije, eks ali i neki sadašnji ministri, kao i mnogi visoki državni službenici javnost je uverena da zapravo postupka protiv njih neće ni biti i da će sve to prekriti prašina pogotovo ako prođe predlog koji se pojavio u nacrtu novog krivičnog zakonika prema kojem se briše zloupotreba službenog položaja. Državni sekretar Ministarstva pravde Slobodan Homen tvrdi da će umesto zloupotrebe službenog položaja kao krivičnog dela biti uvedeno klasično delo korupcije – davanje i primanje mita i slično. On ističe da će biti napravljena analiza koliko je krivičnih dela učinjeno u privatizaciji i kakva je njihova struktura pa će se videti kakva je opravdanost menjati zakon u smislu zastarevanja ovih krivičnih dela. Drugim rečima, i sam Homen priznaje da takva analiza, i pored svih izveštaja kako Saveta za borbu protiv korupcije, tako i drugih organizacija koje se bave borbom protiv korupcije, ne postoji što samo potvrđuje da je ceo posao koji je urađen bio uzaludan i da mnogi koji se poimence pominju kao učesnici u nezakonitim rabotama mogu biti mirni dok se, ako se to jednom ipak dogodi, analiza ne napravi. Za razliku od nas, komšije Hrvati su shvatili da će se repovi iz nezakonite privatizacije vući još godinama pa su u tek usvojeni krivični zakon uveli da krivična dela učinjena u privatizaciji ne zastarevaju. Po njihovom zakonu delima učinjenim u privatizaciji smatralo se nesavesno poslovanje, prouzrokovanje stečaja, zloupotreba položaja i ovlašćenja u privrednom poslovanju, zaključenje štetnog ugovora, nedopuštena trgovina, utaja poreza i doprinosa i drugih davanja, prevara, pronevera, falsifikovanje službenih dokumenata, nesavestan rad u službi, primanje i davanje mita, izbegavanje carinskog nadzora i slično. Dakle, sve ono što se nalazi kao primer u izveštajima Saveta za borbu protiv korupcije sa dokazima koje je on prikupio. Prilikom izvrade novog srpskog krivičnog zakonika nije bilo ni razmišljanja u tom pravcu da se krivična dela učinjena u privatizaciji svrstaju u kategoriju onih koja nikada ne zastarevaju jer vlada uverenje da su i sadašnji propis prema kojim rokovi za ova dela ne zastarevaju tri decenije dovoljni. Homen izražava spremnost da , ako to budu predložile Evropska komisija i Grupa država za borbu protiv korupcije Saveta Evrope, ipak i u srpski krivični zakonik bude uneta odredba prema kojem kriminal u privatizaciji ne zastareva. Dakle, opet je sve na Evropi jer biće onako kako ona kaže. Mi sami tako nešto , i pored očiglednih primera i dokaza o kriminalu u korupciji, predložili nismo niti ćemo ako nemoramo.
Antrfile : Listi nema kraja
Ka Vladi i Tužilaštvu stigli su izveštaji Saveta o prodaji poslovnog prostora bivšeg Zavoda za obračun i plaćanje, Nacionalnoj štedionici, Mobtelu, “Keramicu” iz Kanjiže, Ce marketu, koncesiji za autoput Horgoš- Požega. Tu su i izveštaji o koncentraciji vlasništva u preduzeću Luka Beograd, “Šinvozu” iz Zrenjanina, “Zastavi elektro”, “Trudbenik gradnji”, IP Prosveta, privatizaciji “Tehnohemije”, ”Srboleka”, “Novosti”…. Listi nema kraja
Ka Vladi i Tužilaštvu stigli su izveštaji Saveta o prodaji poslovnog prostora bivšeg Zavoda za obračun i plaćanje, Nacionalnoj štedionici, Mobtelu, “Keramicu” iz Kanjiže, Ce marketu, koncesiji za autoput Horgoš- Požega. Tu su i izveštaji o koncentraciji vlasništva u preduzeću Luka Beograd, “Šinvozu” iz Zrenjanina, “Zastavi elektro”, “Trudbenik gradnji”, IP Prosveta, privatizaciji “Tehnohemije”, ”Srboleka”, “Novosti”….
============================


Datum : 6.6.2011
Novina : Dnevnik
Strana : 14
Autor : LJ. MALEŠEVIĆ
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna

KO IMA PLAĆA, KO NEMA PIŠE ŽALBE
PLAVE KOVERTE I POKLONI
Prosečan građanin Srbije pored siromaštva i nezaposlenosti mora da brine i o tome kako će koga podmiti da bi ostvario najelementarnije potrebe. Istraživanje sprovedeno prošlog leta pokazalo je da je oko osam odsto građana Srbije, ili njih 600.000, za proteklih godinu dana imalo iskustva sa korupcijom, a prosečna vrednost mita koji su morali da daju iznosi 15 hiljada dinara. Kada se zna da upravo toliko iznosi minimalna zarada srpskog radnika za koju mora ceo mesec da radi po najmanje osam sati dnevno... Rezultati koje je saopštio Republički zavod za statistiku kažu da su građani najčešće davali mito lekarima – u 54,8 odsto slučajeva, zatim policiji – 38,5 odsto, medicinskim sestrama – 25,7 odsto i službenicima katastra i oni nisu nikog iznenadili. Brojke su potvrdile stvarnost, odnosno ono što svi znaju i što nije nikakva tajna. Građani daju novac, poklon i čine ptotivuslugu državnim službenicima da bi ubrzali proceduru, da je lakše završe ili da dobiju bolji tretman. Kao vrsta mita najčešće se daje novac, u 52,2 odsto i hrana u 33,6 odsto slučajeva. Ni to nije nikakva novost ili nešto što nije poznato. Plava koverta, piće, bombonjera, kafa, pa i jagnje i prase postali su redovan “folklor” odlaska kod lekara ili u zdravstvenu ustanovu. Oni smrtnici koji odluče da sve to preskoče i da se drže zakonom proklamovanih prava čekaju na preglede nekoliko meseci, dok oni koji imaju šta da daju mogu odmah da obave sve preglede, pa ako treba i odmah budu smešteni na lečenje. Dakako, odmah se može postaviti pitanje, i to s pravom, zašto toliki broj građana pristaje da daje mito i nisu li onda i sami krivi što je korupcija i dalje najveća boljka ovog društva? Krivi jesu, ali su i prinuđeni da daju mito. Jer svi oni koji su imali iskustva sa korupcijom te slučajeve nisu prijavili iz zato što smatraju da je to beskorisno i da niko ne bi mario – njih 35,8 odsto ili smatraju da je poklon znak zahvalnosti – 28,1 odsto. Ipak, svi oni opravdanje za ćutanje i davanje nalaze u tome da im je to prečica, a često i jedini način da dođu do neke usluge jer se već ukorenilo mšljenje da se drugačije ne može i da je sasvim normalno, pa makar se i uzajmilo, tutnuti nešto onima od kojih se usluga očekuje. Pri tom se zaboravlja da ti koji pružaju usluge, bez obzira da li je reč o lekaru, medicinskoj sestri, policajcu ili državnom službeniku u katastru su plaćeni da rade taj posao. Da zlo bude veće plate dobijaju iz budžeta, dakle od para istih tih poreskih obveznika koji ih pride podmićuju. No, istina je takva kakva jeste, pa možda i gora, i tu se dok se ne počnu kažnjavati i oni koji primaju, ali i oni koji daju mito neće ništa promeniti. Dotle će oni jadnici koji čak i kada bi hteli da daju mito, sve kako bi neku uslugu pre dobili, nemaju od čega, imati jedinu šansu da se žale raznim institucijama i da se nadaju da će neko stati u njihovu zaštitu. Građani sve čeće obraćaju Pokrajinskom ombudsmanu da su im povređena prava iz oblasti zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja, pa je on odlučio da narednih meseci proveri rad zaštitnika pacijentovih prava. Žalbe građana se odnose na nezadovoljstvo pruženom zdravstvenom uslugom odnosno postupkom lekara i drugih zdravstvenih radnika, organizaciju zdravstvene službe, nemogućnost zakazivanja pregleda, vreme čekanja na pružanje zdravstvene usluge, refundaciju novčanih sredstava i diskriminaciju pacijenata. Dakle, na sve ono što se plavim kovertom ili skupim poklonom može dobiti, pod uslovom da imate para. Pokrajinski ombudsman će u zdravstvenim ustanovama na teritoriji Vojvodine sprovesti istraživanje o radu zaštitnika pacijentovih prava kako bi utvrdio gde škripi u primeni Zakona o zdravstvenoj zaštiti i koliko su žalbe koje građani upućuju tačne.
Antrfile : Mito se odomaćilo
Istraživanje je pokazalo da i oni koji nisu skloni davanju mita nerado prijavljuju takve slučajeve. Jednostavno, uverili su sebe da je to uobičajena praksa i da ne vredi da prijavljuju nešto što se “odomaćilo” i što se samo po sebi podrazumeva. Deo anketiranih, pak, uopšte nije ni krio niti je smatrao da čini nešto nezakonito time što je nekom nešto dao jer su istakli da su imali koristi od davanja mita. Ono što može donekle biti uteha jeste da u regionu samo u Makedoniji – 6,2 odsto, ima manje građana koji daju mito državnim službenicima. Naime, u BiH procenat građana koji daju mito je 20,7 odsto, u Hrvatskoj 11,2 odsto, Crnoj Gori 9,7 odsto, a u Albaniji 19,3 odsto
============================