Joomla 3.2 Template by Justhost Complaints

Mediji o korupciji


Datum : 6.6.2011
Novina : Akter
Strana : 20
Autor : LJILJANA STALETOVIĆ
Tema : Nemanja Nenadić, Pristup informacijama o finansiranju političkih partija, Transparentnost Srbija
Najava : NE Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna

VELIKA SNAGA MALIH STRANAKA
DA LI ĆE MALE PARTIJE NATERATI VELIKE U KOALICIJU
Brojčano male stranke sa svega nekoliko poslanika u parlamentu potrebne su velikima koje bez njih ne mogu da osvoje vlast, pa ih koristeći ucenjivački kapacitet teraju na ustupke i povlađivanje često nerealnim zahtevima
Svaka stranka želi sama da bude vlasnik političkog uticaja i moći. Međutim, često to zavisi od stranaka koje sa malo podrške u biračkom telu zahvaljujući koalicionim partnerima koji im daju krila imaju veliki uticaj na vlast i odlučivanje. Najbolji primeri za to su G17 i Partija ujedinjenih penzionera Srbije. Ova druga sa svega pet poslanika u parlamentu zahvaljujući koalicionom partnerstvu sa SPS- om i JS-om od izbora 2008. do danas pritiscima i pretnjama utiče na velike partnere u vlasti da menjaju svoje stavove, najpre u vezi sa povećanjem penzija.
KOALICIJA ILI PROPAST
Problem traje čitavu deceniju. „Anomalija koja od 2000. godine naovamo opterećuje sistem su male stranke čije su učešće u vlasti i uticaj nesrazmerni njihovoj veličini i broju osvojenih glasova. Male stranke su problem i neće biti lako s njima jer su potrebne velikima koje bez njih ne mogu da osvoje vlast niti da se zadrže na njoj. Zato je i popušteno stranci G17 koja je dobila medije, a računa se i na to da URS može da uskoči ako zafale jedan ili dva poslanika. Neke stranke, poput SPO-a i SDPS-a, nemaju taj potencijal i ne mogu imati zamah kao URS“, primećuje analitičar Dejan Vuk Stanković. U toku nezvanične predizborne kampanje male stranke, očigledno suočene s predstojećom borbom za cenzus, već merkaju buduće koalicione partnere koketirajući čas s jednima, čas s drugima. I opet kao primer navodimo PUPS koji se polako distancira od SPS-a i naginje ka DS-u, ne isključujući ni saradnju sa SNS-om. Koalicioni partner demokrata SPO ne isključuje sporazume s drugim strankama sličnog programa s kojima „mogu graditi evroatlantsku Srbiju”. Trenutno se zna da će SPO i LSV biti sa DS-om, dok se SDPS još predomišlja mada im je plan, kako reče njen lider Rasim Ljajić, da ne zavise ni od koga. Sve je ipak neizvesno, sem da na političkoj sceni konačno imamo jasniju podelu na levicu i desnicu. To znači i moguće ponovno učešće u vlasti DS-a i SPS-a, s obzirom na to da demokrate podržavaju socijaliste za ulazak u Socijalističku internacionalu. U tom slučaju ukoliko pređe cenzus pridružiće im se LDP čiji je lider Čedomir Jovanović odbio bilo kakvu mogućnost saradnje sa SNS-om, ali je spreman da vladu oformi sa DS-om i partijama oko nje. Vlast, izvesno je, neće zaobići ni naprednjake koji će po svemu sudeći postići predizborni koalicioni sporazum sa NS-om, PS-om i PSS-om. Upravo te najave otvaraju pitanje položaja malih stranaka i njihovog uticaja na odlučivanje. Iako ima onih koji smatraju da male stranke ne treba uzimati ozbiljno, s obzirom na broj glasača koji im jedva omogućuju cenzus, pokazalo se da, kao što je pre svih slučaj sa G17 ili već pominjanim PUPS-om, nisu bez uticaja. G17, koja je ideološki bliža desnici, dugo opstaje u vlasti čak i u levo orijentisanoj, pa će biti interesantno videti „kome će se carstvu privoleti“. ako ona, odnosno URS, pređe cenzus. Za Dejana Vuka Stankovića dileme nema: „Ponovo će ići sa DS-om, a opstaće i koalicija SPS-PUPS-JS.“ „Ako idu samostalno malim strankama preti nestanak s političke scene. Biće velika greška ako SPO i Ljajić idu sami, jer će biti lak plen i biće optuženi za sve greške vlade za koje nisu krivi“, primećuje Dejan Vuk Stanković, koji rešenje vidi u objedinjavanju stranaka s istim ili sličnim programima i opredeljenjima. Prema najavama sami će izaći na izbore i SRS i DSS. Međutim, najveće stranke, DS, SNS i SPS, pod svoje okrilje uzeće nekoliko manjih koje će se tako osloboditi brige o cenzusu. U svakom slučaju, veliki su osetili snagu malih pa bi se moglo dogoditi da ako LDP ne pređe cenzus DS bude u teškoj situaciji, ili SNS ukoliko DSS bude imao problem, od koga očekuju podršku.
UCENJIVAČI
Da li će male stranke naterati velike da uđu u koaliciju, ili DSS i SRS da uđu u koaliciju s naprednjacima? Mnogo je nepoznanica i sve je moguće, naročito u situaciji kada pojedine stranke uveliko i agresivno vode kampanju, dok se drugima kruni biračko telo, a koalicioni partneri na vlasti sve teže artikulišu interese i delaju mimo dogovora sa koalicionim partnerima. „Male stranke i dalje će nastojati da zastupaju samo svoje interese, da se bore za njih, što je i poligon za korupciju“, smatra Dejan Vuk Stanković. Korupcija je reč koja se često pominje i koristi u nezvaničnoj izbornoj kampanji, pa programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić primećuje da im to neće doneti neke glasove. „Male stranke se bore za cenzus, ali često pominjanje korupcije i borbe protiv nje ne može im doneti glasove, jer se građani opredeljuju za programe i ideje, kao 2008. godine kada su se delili na one za i protiv EU“, kaže Nenadić. Analitičar Milan Nikolić ne slaže se s onima koji tvrde da male stranke imaju bilo kakav uticaj. „Male stranke ništa ne diktiraju. Ide se na ukrupnjavanje stranaka i kada dve najveće stranke DS i SPS zajedno imaju 70 odsto biračkog tela male se bore da bi preživele, odnosno opstale na političkoj sceni“, kaže Nikolić koji smatra da ni URS neće preći cenzus. Prema Nikolićevom mišljenju male stranke imaju mali značaj i jedino mogu da se udruže, ali će i tada biti mala podrška velikim partijama. „Osnovna slabost velikih stranaka je ta što daju značaj malima, a snaga malih je u tome koliko im koalicioni partneri daju krila. Primer za to je G17 kome je DS velikodušno delila vlast u kojoj učestvuju sa 15 procenta. Male stranke se ponašaju kao da od njih zavisi opstanak koalicije, što je velika greška koja ih može dovesti ispod cenzusa. One nemaju ucenjivački kapacitet i mogu to da urade jednom, dva ili tri puta, ali time seku granu na kojoj sede“, ističe Nikolić. Upravo primer kako je prošao G17 može, prema njegovim rečima, da posluži kao lekcija ostalima. „Male stranke često prave katastrofalnu grešku raznim ucenama i stvaranjem slike o sebi kao moćnima. Zbog toga G17 neće biti u predizbornoj koaliciji s DS-om, jer je ucenjivanje sredstvo kratkog dometa i takvo ponašanje i mnoge druge stranke može da ostavi izvan vlasti posle izbora, a neke čak da zauvek eliminiše s političke scene“, zaključuje Nikolić. Za analitičara Dušana Janjića pri podeli stranaka na velike i male mora se imati u vidu da od Miloševića preko 5. oktobra do danas nema vlade bez 10–15 partija i da su one sa osvojenih 60.000 glasova veliki igrači. Tipično za Srbiju„Tako su DS i SNS najmanje stranke jer ne mogu da formiraju vlast bez tih, nazovi, malih. PUPS pokušava da pokaže da je neophodan i nastoji da učvrsti svoje koalicione pozicije pred raspisivanje lokalnih izbora u decembru“, navodi Janjić, koji je i lider Nove socijaldemokratije. U svakom slučaju, srpska politička scena se pregrupiše. Neke stranke se cepaju, drugima se osipa članstvo, jer prelazi u druge, nastaju nove partije. U takvoj situaciji moć malih stranaka u vlasti nije za potcenjivanje, jer pojedinačni partijski interesi manjih koalicionih partnera kad-kad suprotni zvaničnoj vladinoj politici mogu i da uzdrmaju vladu. Zato su veliki i oprezni u ophođenju s njima.
Antrfile : FUZIJA SRODNIH STRANAKA
„Bolje je imati manje učesnika na političkoj sceni s jasnim opredeljenjem nego spektar opcija, sistem bremenit problemima i male partije s jakim ucenjivačkim kapacitetom koje su poput PUPS-a s nerealnim zahtevom za povećanje penzija stavili omču budžetu“, kaže Dejan Vuk Stanković, koji rešenje vidi u fuziji srodnih velikih i srodnih malih partija, čime bi one ojačale i izbegla bi se konfuzija zbog mnogo učesnika na političkoj sceni.
TIPIČNO ZA SRBIJU
“Koalicije su izraz nestabilnosti, a stranke se dele na parlamentarne i vanparlamentarne. Za Srbiju je tipično da se delimo na velike i male, a takozvani veliki postali su takvi na talasu 5. oktobra i narodnog nezadovoljstva. Nema velikih stranaka bez onih od 150.000 do 250.000 glasova, jer bez njih neće moći da formiraju vladu“, ističe Janjić.
============================