Joomla 3.2 Template by Justhost Complaints

Mediji o korupciji


Datum : 10.6.2011
Novina : Danas
Strana : 1
Autor : NIKOLA TOMIĆ
Tema : Transparentnost Srbija
Najava : NE Žanr : Rubrika – tema

URS PRERASTA U POKRET
Mlađan Dinkić, lider Ujedinjenih regiona Srbije, u razgovoru za Danas najavljuje
RAZGOVOR
Ključni datumi za URS ove godine 15. jun, 19. avgust i 2. oktobar - Cvetković najveća greška DS, vlada neefikasna - Čedomir Jovanović veliko razočarenje
Beograd - Ujedinjeni regioni Srbije uskoro će dobiti jednu novu, za mnoge neočekivanu formu. Želimo da napravimo potpuno suprotnu političku strukturu od postojećih u Srbiji, da vođa partije ne bude čovek od kojeg sve zavisi, već da dobro organizujemo veliki broj sposobnih individualaca, koji će kao jedan snažan pokret pomoći da se Srbija u narednim godinama do kraja decentralizuje i da se razbije partokratija. Ovo prerastanje URS iz unije stranaka u pokret je zapravo ono glavno čime se sada bavim - ističe u razgovoru za Danas predsednik URS i šef poslaničke grupe tog saveza u Narodnoj skupštini Mlađan Dinkić. Ovom prilikom Dinkić ekskluzivno najavljuje - za sredu, 15. jun, skupštinsku raspravu o zakonu o finansiranju lokalnih samouprava, za 19. avgust, Preobraženje, početak nove kampanje URS za nastavak decentralizacije i početak razbijanja partokratije, a za 2. oktobar početak predizborne kampanje URS, velikim skupom u Beogradskoj areni. - Kako ocenjujete reformske rezultate Vlade Srbije? - Ispunjavanje obaveza iz Akcionog plana za sticanje statusa kandidata za EU napreduje dobro. Samo dva zakona mogu biti problematična, o restituciji i povraćaju imovine lokalnim samoupravama. Verujem da će i tu ipak biti sve u redu. Međutim, u Srbiji postoji potreba za reformama u nizu sektora, koje se ne dešavaju. Loše se osećam kada ispada da sve dobro što treba da se uradi za Srbiju proizilazi kao posledica pritiska nekoga sa strane, EU, MMF, Svetske banke. U tom smislu, reformski kapacitet sadašnje vlade je veoma nizak. Vlada kao da bukvalno radi samo onoliko koliko joj to traži EU. - Zašto? - Zato što vladu ne vode adekvatni ljudi. Vođenje vlade nije proaktivno, već dolazi kao reakcija na zahteve sa strane, pritiske, štrajkove. Nema novih ideja, ne ide se u susret problemima. Ja jesam učestvovao u toj vladi, bio sam razočaran i dok sam bio njen član, a sada još više. - Kada pominjete ljude koji vode vladu, mislite na premijera ili ima više odgovornih? - Premijersko mesto je ključno, mesto ministra finansija je ključno i ako tu imate sporost, pasivnost i bezidejnost, onda ne možete očekivati da vlada bude spejs šatl. - Znači, ostajete pri kritikama na račun Mirka Cvetkovića? - Da. Mislim da je njegov izbor za premijera najveća greška Demokratske stranke u proteklih deset godina. - On je problem kao ličnost ili... - O tome sam već sve rekao. On je ličnost za drugi posao. Za ovaj koji obavlja nije. Što ne znači da, na primer, nije dobar konsultant. - Da li bi Tadić bio idealan premijer? - Bio bi bar deset puta bolji od Cvetkovića. Ali, DS je posle izbora u maju 2008. zaslužila demokratsko pravo da odabere predsednika vlade. Šta će biti posle sledećih izbora, videćemo. - Vaša stranka ima pet ministara u Vladi Srbije. Dakle, moralo bi da bude i njihove odgovornosti za rezultate vlade? - Svakako treba da ima svoj deo odgovornosti. Oni odgovaraju za sektore koje vode i prilično sam zadovoljan njihovim rezultatima. Međutim, evo vam jedan primer. Na predloge iz domena privrede koje daju Verica Kalanović i Nebojša Ćirić na odgovor i mišljenje Ministarstva finansija čeka se nedeljama i mesecima, a onda dobiju reakciju tek kada to što traže više nije bitno. Problem je i dalje u sporosti, neefikasnosti, traljavosti i nedostatku koordinacije u vladi. - Cvetković je i ministar finansija. Hoćete da kažete da on blokira predloge ministara iz G17? - Ne, ne mislim to, već je odlučivanje suviše sporo, a onda se ta sporost prilikom rekonstrukcije vlade još i nagradi time što dobije da vodi i Ministarstvo finansija. - Šta se dešava s razvojem Ujedinjenih regiona Srbije? - Dva najveća problema Srbije su centralizam i partokratija. To mora da se promeni, a mi u URS svesni smo da to ne može da uradi jedna stranka samostalno, niti da je to moguće uraditi za par dana. Prva faza u našoj borbi protiv centralizacije je naša peticija, gde smo prikupili preko pola miliona potpisa i izborili se da najvažniji zakon iz te peticije, onaj o finansiranju lokalnih samouprava, dođe na dnevni red Skupštine Srbije, sledeće srede, 15. juna. To je samo početak decentralizacije, jačanje gradova i opština. Naredna faza biće jačanje mesnih zajednica, kao osnovnih ćelija svih naših gradova i opština. S druge strane, smatramo da je krajnje vreme da se razbije partokratija, koja je osnovna prepreka pozitivnoj selekciji kadrova u našem društvu i razlog što najsposobniji ljudi, najstručniji i mladi, beže iz politike. Naš prvi korak u tom smeru biće borba za depolitizaciju i profesionalizaciju u svim javnim i komunalnim preduzećima. - Pominje se da URS pregovara s raznim ljudima, između ostalih s Draganom Markovićem Palmom, vi lično ste razgovarali s Milanom Panićem, a i Goran Knežević, prvi čovek SNS iz Zrenjanina, vam je favorit. - Jedna stranka ne može sama da obavi zadatke koje sam pominjao, mi ćemo na naredne izbore u Srbiji ići kao pokret, ne kao stranka jer naš program prevazilazi bilo koju stranku. I sam URS će uskoro dobiti jednu novu, za mnoge neočekivanu formu. Mi smo sada unija političkih partija, udruženja građana, istaknutih pojedinaca, ukupno ih je 35 u URS. Ali, svesni smo da nam je potrebna pomoć i snaga potpuno nezavisnih, jakih pojedinaca i želimo da napravimo potpuno suprotnu strukturu od postojeće, da vođa partije ne bude čovek od kojeg sve zavisi, već da dobro organizujemo veliki broj sposobnih individualaca, koji će kao jedan snažan pokret pomoći da se Srbija u narednim godinama do kraja decentralizuje i da se razbije partokratija. Ovo prerastanje URS iz unije stranaka u pokret je zapravo ono glavno čime se sada bavim. - A, gde je tu vaša odgovornost? - U politiku sam ušao kada su velike stranke već napravile sistem partokratije. Sedam godina sam u njemu i osećam moj deo odgovornosti za obe ove stvari protiv kojih se borimo, ali sada više ne želim da se to nastavi, dosta mi je toga. Evo, ja želim prvi da iniciram da se to promeni, ali ne mogu sam. Pozivam i ostale, sve stranke to moraju da prihvate, ali ne samo na rečima, već i na delima, da se donesu zakoni koji će onemogućiti partokratiju. Danas imamo preko pola miliona potpisa i jedan pokret koji se snažno razvija i valja, vođen Ujedinjenim regionima Srbije. Cilj je suštinska modernizacija i demokratizacija Srbije. - Učešće u pokretu neće podrazumevati da neko postane član stranke, G17 ili neke druge iz URS? - Svakako da neće. Imaćemo, na primer, u našim redovima neke ugledne privrednike koji neće da uđu u političku partiju, imaćemo stručnjake iz raznih sfera, mlade ljude, poljoprivrednike, ali pažljivo ćemo voditi računa da tu ne bude niko ko nam dolazi iz nekog materijalnog interesa, da bi dobio posao preko politike, na primer. - Kako ocenjujete odluku LDP i Čedomira Jovanovića da uskrate podršku setu zakona za decentralizaciju, koji predlaže URS? - Moram da kažem da je Čeda Jovanović za mene jedno veliko razočarenje. Kada govori o nekim idejama, to zvuči primamljivo, na mestu, ali u praksi nikada ne bude ništa. Sve se završi na retorici. To kod njega traje već niz godina. On je bio prvi političar s kojim sam razgovarao o ideji decentralizacije, pre mesec i po dana, upravo jer se za nju na rečima zalaže. On je to tada podržao i čak je i jedini predsednik opštine iz LDP, Milivoj Vrebalov iz Novog Bečeja, potpisao našu peticiju. A onda, kada je video da smo skupili više od pola miliona potpisa i da raste rejting URS, a da podrška LDP-u opada, krenuo je u napade na nas, iz čisto stranačkih, sebičnih interesa. Čeda je ušao u začarano kolo, stalno kritikuje, a nema konkretnih rešenja. - Čuli smo da 2. oktobra sledi predizborna konvencija URS. Da li je to tačno? - Prvo, na Preobraženje, 19. avgusta, krećemo u nastavak kampanje za decentralizaciju Srbije i izaći ćemo s konkretnim predlogom za početak razbijanja partokratije, a to je profesionalizacija upravljanja javnim preduzećima. Prethodno ćemo razgovarati i s Transparentnost Srbija. o njihovim idejama i predlozima. Zatim 2. oktobra, u Beogradskoj areni, planiramo prvi predizborni skup i tog dana krećemo u predizbornu kampanju.
Antrfile : Protiv dovođenja oružara u Beograd
- Zašto ste dozvolili da Veroljub Stevanović, vaš prvi partner u URS, iz budžeta grada Kragujevca finansira oružare kako bi u Beogradu štrajkovali i protestovali ispred Vlade Srbije i Ambasade SAD? - Pre svega, nisam znao da on ima nameru da to učini. Kada sam saznao, nazvao sam ga i rekao mu da to ne radi. Povukao je tu odluku. Lično smatram da to sasvim sigurno nije način za rešavanje problema koje imaju u „Zastava oružju“. Međutim, razumem i nezadovoljne radnike i gradonačelnika Kragujevca koji brine o svojim sugrađanima, jer premijer 17 dana nikako da ih primi ili odgovori nešto na njihove zahteve.
============================


Datum : 10.6.2011
Novina : Pregled
Strana : 2
Autor : PRENETO
Tema : Pristup informacijama o finansiranju političkih partija
Agencija : BETA
Najava : NE Žanr : Vest
Ocena : Neutralna

PRECIZIRANE ODREDBE O IZBORNOM JEMSTVU
Odbor Skupštine Srbije za pravosuđe i upravu podneo je juče amandmane kojima se preciziraju odredbe Predloga zakona o finansiranju političkih aktivnosti koje se odnose na izborno jemstvo. Politička stranka, koalicija ili grupa građana koja da izjavu da će koristiti novac iz javnih izvora za troškove izborne kampanje, dužna je da položi izborno jemstvo u gotovom novcu, bankarskim garancijama, državnim hartijama od vrednosti, ili u hipoteci na sopstvenu nepokretnu imovinu. Beta
Antrfile :
============================


Datum : 10.6.2011
Novina : Politika
Strana : A1
Autor : BOJAN BILBIJA
Tema : Nemanja Nenadić
Najava : NE Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna

VLADA OSUDILA POTEZ VERKA STEVANOVIĆA
Svi članovi vlade na jučerašnjoj sednici složili se da je neprimereno finansiranje štrajkača iz budžeta Kragujevca
Kako nezvanično saznajemo, posle pisanja „Politike”, na jučerašnjoj sednici Vlade Srbije na inicijativu ministra odbrane Dragana Šutanovca, raspravljalo se o slučaju finansijske podrške štrajkačima „Zastava oružja” iz gradskog budžeta Kragujevca. Svi članovi vlade su se složili da je potpuno neprimeren potez kragujevačkog gradonačelnika Veroljuba Verka Stevanovića, koji je novcem poreskih obveznika izašao u susret zahtevima štrajkača da dođu u Beograd i blokiraju vladu, ministarstva i američku ambasadu. Dešavalo se i ranije da predstavnici lokalne samouprave daju verbalnu podršku štrajkačima, ali sada prvi put i finansijsku, i to u iznosu od milion dinara za zakup tridesetak autobusa na relaciji Kragujevac–Beograd. Kako saznajemo, Šutanovca je juče u vladi podržala Verica Kalanović, potpredsednica vlade iz URS-a, kome pripada i Stevanović, složivši se da svi problemi ovakve vrste treba da se rešavaju u okviru koalicije. Ministar odbrane je izrazio veliko nezadovoljstvo odlukom Stevanovića, poslanika vladajuće koalicije, nakon čega su koalicioni partneri rekli da će pokušati da utiču da se to ne ostvari. Prema rečima našeg sagovornika, Stevanović je posle toga obavestio štrajkače da ipak ne može da im da taj novac. Ubrzo se pojavila i informacija da štrajkači odbijaju da prime taj novac koji su tražili. Dragan Ilić, predsednik sindikata „Zastava oružje” potvrđuje za „Politiku” da su u ovom sindikatu doneli odluku da ne prihvate novac iz gradskog budžeta.
– Smatrali smo da to u ovom trenutku nije neophodno, posebno jer smo videli da tu može biti politikantstva. Provukla se neka nit da je to politička podrška sindikatu, ali to nije tačno jer smo išli u borbu za naše ciljeve bez obzira na političke stavove. Sindikat „Zastava oružje” ima oko 1.900 članova koji izdvajaju za fondove sindikata, pa možemo da finansiramo put i iz sopstvenih sredstava. Put nas je koštao oko milion dinara, ali, ponavljam, sindikat je bez ikakvih pritisaka sa strane doneo odluku da ne prihvati taj novac – uverava Ilić. Aleksandar Antić, predsednik Skupštine grada Beograda, kaže za naš list da ne vidi pravni osnov na osnovu kojeg bi gradska uprava Kragujevca mogla da plati putovanje štrajkača u Beograd: – Ne mislim da bi ispravna i kvalitetna pomoć grada bila da plati štrajkačima prevoz za Beograd. Naprosto, meni to zvuči pomalo neverovatno, deluje, mogu to slobodno reći, kao deo političke kampanje. Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnost Srbija, kaže da ne zna iz koje budžetske stavke je milion dinara za transport štrajkača moglo da bude isplaćeno, osim ako nije reč o korišćenju sredstava iz budžetske rezerve. – Korišćenje budžetske rezerve jeste nešto o čemu vlasti odlučuju tokom budžetske godine, kada se za to ukaže potreba. Ali u ovom slučaju bilo bi veoma teško naći pravni osnov za isplaćivanje takvih troškova za potrebe organizovanja jednog sindikalnog protesta iz gradskog budžeta. Jer to ni na koji način nije stvar iz nadležnosti lokalne samouprave, niti su budžetska sredstva bila predviđena za takve namene. A da li ima kršenja Zakona o budžetskom sistemu, mogla bi i trebalo bi da utvrdi budžetska inspekcija, kao i Državna revizorska institucija – dodaje direktor Transparentnosti Srbija. Nenadić kaže da ne može previše da zalazi u domen koalicionih odnosa URS-a i DS-a. Pokušali smo da dobijemo komentar i od Stevanovića, ali su nam juče u njegovom kabinetu rekli da je odsutan i da ne mogu da ga dobiju na telefon, jer je nedostupan.
Antrfile :
============================


Datum : 10.6.2011
Novina : Politika
Strana : A17
Autor : NN
Tema : Pristup informacijama o finansiranju političkih partija
Najava : NE Žanr : Vest
Ocena : Neutralna

VLAST, OPOZICIJA I PARLAMENT
TV Studio B, 21.00 – U emisiji „Problem” biće reči o blokadi sporazuma o SSP od strane parlamenta Holandije, kao i da li je to bilo očekivano posle hapšenja Ratka Mladića? Koji je odnos političkih stranaka prema ovom činu? Šta će na političkoj sceni promeniti Zakon o finansiranju političkih stranaka? Koliko je stabilna vladajuća koalicija? Hoće li činjenica da se izbori bliže promeniti odnose u parlamentu,? Gosti su: Žarko Korać, predsednik SDU, Vlajko Senić, poslanik G17 i Nataša Vučković, narodna poslanica DS. Autor je Predrag Sarapa.
Antrfile :
============================


Datum : 10.6.2011
Novina : Politika
Strana : A6
Autor : B. MITRINOVIĆ
Tema : Transparentnost Srbija, Vladimir Goati
Najava : NE Žanr : Rubrika – tema
Ocena : Neutralna

NATO IZVODI DSS NA ULICU
Nismo u predizbornoj kampanji, jer na protestnom skupu neće govoriti Vojislav Koštunica, već ličnosti iz javnog života, poručuje Miloš Jovanović, potpredsednik stranke Demokratska stranka Srbije, posle višemesečnog odbijanja poziva stranaka, koje su im po nekim važnim političkim stavovima bliske, odlučila je da sama organizuje protest protiv održavanja konferencije NATO-a u Beogradu i pozove građane da izlaskom na ulicu iskažu svoj stav o temi koja „uživa” najveći animozitet u javnosti. Iznenađenje javnosti nije neopravdano. Naročito zato što DSS (koji se dva puta oglušio o poziv SNS-a i donedavnog koalicionog partnera NS-a da im se pridruže na mitinzima) nije stranka koja je sklona da na protestima artikuliše svoje političke stavove. Osim nepodudarnosti u prioritetima sa SNS-om, veliku ulogu u zauzimanju takvog stava ima i činjenica da su se „opekli” na mitingu koji su organizovali posle proglašenja nezavisnosti Kosova, krajem februara 2008. godine, koji je završen neredima i paljenjem američke ambasade. Zašto je baš NATO podstakao DSS da izađe iz stranačkih prostorija i da li ovaj protest označava promenu političkog koncepta? Potpredsednik stranke Slobodan Samardžić kaže za „Politiku” da je „presudilo to što je NATO aktuelna i goruća tema za Srbiju. Ne zato što se to vidi, nego zato što se ne vidi. A ne vidi se zato što vlasti Srbije besomučno guraju Srbiju u NATO, a s druge strane nastoje da se o tome ne govori”. Demantujući da ova stranka koristi gotovo nepodeljenu saglasnost građana (oko 70 odsto) protiv ulaska Srbije u NATO, kako bi krenula u predizbornu kampanju, Samardžić kaže da je protest samo nastavak kampanje od prošle godine, kada su inicirali prikupljanje potpisa 200 intelektualaca koji su svojim glasom hteli da skrenu pažnju javnosti na nameru vlasti da zemlju približi NATO-u. Osim što smatra da je DSS prevideo da ovaj skup ima mešovit sastav i da neosnovano kritikuje vlast da je organizovanje skupa korak ka primicanju Srbije NATO-u, predsednik Transparentnost Srbija i politički analitičar Vladimir Goati naglašava da je kod nas sve manje vremenski ograničen prostor za predizbornu kampanju i da su stranke, ne uključujući samo DSS – već u njoj. Upravo kao potvrdu da nisu u kampanji, nego da na skup pozivaju kao na vanstranačku stvar, potpredsednik DSS-a Miloš Jovanović rekao je za „Politiku” da je predviđeno da na skupu ne govori lider Vojislav Koštunica nego ličnosti iz javnog života. Goati ovo ne doživljava kao demanti. „Kada je reč o protestima, DSS ima svoje uzuse i nije se često pojavljivao na protestima. Praktično su drugi protestovali umesto njih i to ne bih mogao oceniti kao distanciranje predsednika od vlastite partije. Naprotiv, to je stil koji DSS neguje od svog nastanka”, kazao je Goati. Potvrda da u Srbiji ipak sve liči na predizbornu kampanju stigla je iz Srpske radikalne stranke, koja je „svoj” protest protiv NATO-samita zakazala u ponedeljak, dan posle protesta DSS. Sagovornici „Politike” iz DSS-a potvrdili su da nikoga nisu zvali formalno, „osim što su pozvali sve koji imaju potrebu da javno manifestuju svoje neslaganje sa tom politikom”. Radikali koji su protestovali i protiv hapšenja Ratka Mladića jasno su najavili da će u ponedeljak ispred Predsedništva Srbije u prvom redu stajati stranački funkcioneri, republički i pokrajinski poslanici i odbornici u gradskoj skupštini. Samardžić, koji juče nije bio upoznat sa organizacionom šemom, kao ni sa tim da li će Koštunica govoriti na protestu (iako smatra da bi to bilo značajno), kaže da u njihovoj stranci nisu ulazili u procene koliko će se građana odazvati, „ne zato što broj nije bitan, nego što ima mnogo okolnosti koje utiču na to”. Ostajući pri stavu da DSS,„koji je u duže u permanentnom blagom opadanju koristi zgodnu priliku da još jednom naglasi svoj antiatlantski stav”, Goati zaključuje da će mitinzi „ako im je smisao isti izgubiti na silovitosti”. „DSS i SRS, koji imaju velike razlike u programskim opredeljenjima, ali su veoma slični po današnjim ključnim rascepima (Evropa – tradicionalizam), jedan drugom otimaju prostor, jer imaju približno isto lovno područje, računaju na iste referentne grupe i tu pomalo vlada i konkurencija”, kaže Goati.
Antrfile :
============================


Datum : 10.6.2011
Novina : Politika
Strana : A6
Autor : NN
Tema : Pristup informacijama o finansiranju političkih partija
Najava : NE Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna

VLADA SRBIJE PRIHVATILA 14 AMANDMANA
Na zakon o finansiranju političkih aktivnosti poslanici podneli više od 130 predloga za dopunu ovog propisa
Poslanici republičkog parlamenta juče su započeli razmatranje više od 130 amandmana na Predlog zakona o finansiranju političkih aktivnosti, od kojih je Vlada Srbije prihvatila 14. Vlada je, pored ostalih, prihvatila amandman LDP-a, kojim se zabranjuje vršenje bilo kakvog pritiska, pretnje, diskriminacije ili bilo koji drugi oblik neposrednog ili posrednog stavljanja u nepovoljniji položaj fizičkog ili pravnog lica koje daje prilog političkom subjektu, prenosi Tanjug. Ta odredba državne organe zadužuje da spreče ili kazne svako nasilje, kršenje prava ili pretnju fizičkom ili pravnom licu zbog činjenice da je dalo prilog političkom subjektu. Usvojen je i amandman liberala kojim je predviđena kazna zatvora od tri meseca do tri godine za onog ko izvrši nasilje ili preti nasiljem, dovodi u neravnopravan položaj ili uskrati neko pravo ili na zakonu zasnovani interes fizičkom ili pravnom licu zbog činjenice da je dalo prilog političkom subjektu. Vlada je usvojila i amandman poslanika DS-a Gordane Čomić koji precizira da Agencija za borbu protiv korupcije ima pravo na neposredan i neometan pristup knjigovodstvenoj evidenciji i dokumentaciji, ne samo političkog subjekta, već i zadužbine ili fondacije čiji je osnivač politička stranka. Budući da je bilo nekoliko primedaba da se članom koji se odnosi na kontrolu Državne revizorske institucije ugrožava nezavisnost te institucije, Vlada Srbije je usvojila amandman Čomićeve kojim Agencija za borbu protiv korupcije nakon obavljene kontrole finansijskih izveštaja političkog subjekata može revizorima uputiti zahtev za obavljanje revizije tih izveštaja, ali u skladu sa zakonom kojim se uređuje nadležnost DRI. Vlada je odbila sve amandmane koje su poslanici podneli u vezi sa obavezom stranaka na polaganje izbornog jemstva. Podršku tom zakonskom predlogu, koji je jedan od uslova Evropske komisije za davanje pozitivnog mišljenja na zahtev Srbije za dobijanje statusa kandidata za ulazak u EU, a čije bi usvajanje trebalo da obezbedi jasniji rad i finansiranje političkih subjekata, najavile su stranke većine i LDP. Predlog zakona o finansiranju političkih aktivnosti uvodi niz novina u tu oblast, a jedna od njih je ukidanje ograničenja o visini sredstava iz privatnih izvora koje, pored članarine, priloga i nasledstva, čine i novi vidovi kao što su legat i zaduživanje kod komercijalnih banaka. Novina je i da se politička stranka može finansirati putem priloga međunarodnih političkih udruženja, ali takvi prilozi ne mogu biti u novcu, dok je zabranjeno davanje priloga političkom subjektu preko trećeg lica, prikrivanje identiteta davaoca priloga ili iznosa. Iz budžeta Srbije predviđeno je da se izdvoji 0,15 odsto za redovni rad političkih stranaka, a za finansiranje troškova izborne kampanje iz javnih izvora u godini u kojoj se održavaju izbori 0,1 odsto rashoda budžeta.
Antrfile : SNS: Da li je Tomica Milosavljević dostupan Poslanik SNS-a Predrag Mijatović juče je u Skupštini Srbije pitao ministra policije Ivicu Dačića da li je tačno da je bivši ministar zdravlja Tomica Milosavljević u inostranstvu kako bi izbegao odgovornost povodom istrage koja se vodi u Ministarstvu zdravlja. Poslanik SNS-a pitao je šta je sa tenderom za rekonstrukciju i dogradnju Kliničkog centra Srbije s obzirom na to da je ministar Stanković rekao da je neregularan i da je projekat loš. Mijatović je pitao šta se dešava sa dopunskim radom zdravstvenih radnika koji je izvor korupcije budući da je ministar Stanković najpre najavio ukidanje dopunskog rada, a potom u jednom intervjuu rekao da neće biti ukinut, prenosi agencija Beta. SRS: SNS „živi uz pomoć režima” Poslanik SRS-a Nemanja Šarović optužio je SNS da od svog početka „živi uz pomoć režima”, a da njegov stranački list „Pravda” finansiraju Telekom Srbija i Grad Beograd. Šarović je naveo da je „Pravda” u blokadi ali da i dalje izlazi.
LDP: Ko kontroliše poslovanje RTB Bor Poslanik Liberalno-demokratske partije Zoran Ostojić pitao je ko kontroliše poslovanje RTB Bor – država ili neko drugi. NS: Ko sve ima diplomatske pasoše Zamenik šefa poslaničke grupe Nova Srbija Miroslav Markićević zatražio je spisak svih koji imaju diplomatske pasoše i po kom osnovu su ih dobili. Markićević je kazao da je to pitanje već postavljao ministru spoljnih poslova Vuku Jeremiću koji još nije odgovorio. On je kazao da neće odustati i da će Jeremić „morati da se nauči da poštuje skupštinu i poslanike”.
============================


Datum : 10.6.2011
Novina : Blic
Strana : 3
Autor : I. RADISAVLJEVIĆ
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE Žanr : Intervju
Ocena : Neutralna

NEMA NOVIH USLOVA ZA SRBIJU
INTERVJU Vensan Dežer, šef delegacije EU u Srbiji
I. RADISAVLJEVIĆ
Srbija ne bi trebalo da troši energiju na spekulacije i beskorisno lobiranje. Samo činjenice i rezultati se računaju i pokazuju kapacitet i kredibilitet zemlje da napravi sledeći korak na evropskom putu. Ubeđen sam da Srbija ima potencijala da se izbori sa izazovima koji su pred njom, ali na kraju, samo srpske vlasti drže ključ za ispunjavanje reformi koje su neophodne za taj sledeći korak - kaže u razgovoru za „Blic“ Vensan Dežer, šef delegacije Evropske unije u Srbiji. -Šta Srbija treba da uradi da bi do kraja godine dobila status kandidata i datum za početak pregovora o članstvu u EU? Hapšenjem Ratka Mladića, Srbija je ispunila veoma važnu međunarodnu obavezu. Novi momenat je stvoren i on bi trebalo da da novu energiju ispunjavanju reformi, koje su ključni uslov da Evropska komisija prezentira pozitivno mišljenje o napretku Srbije u oktobru ove godine. To znači da Srbija treba da ubrza i intenzivira svoj rad na reformama. Ovo nisu „novi uslovi“, oni su bili i u izveštaju Komisije iz novembra prošle godine. I sam komesar za proširenje EU Štefan File ih je ponovio u srpskom parlamentu marta ove godine, a mnogi od njih se nalaze i u akcionom planu koji je donela Vlada Srbije. -Kako ocenjujete dosadašnji napor Srbije na ispunjavanju reformi? Da li je dovoljno učinjeno? Bilo je važnih napredaka nedavno kada je u pitanju izborni zakon i ukidanje blanko ostavki, kao i na polju finansiranja političkih partija. Ali, i dalje ostaju značajni izazovi poput restitucije, vlasničkih prava, reforme pravosuđa, ozbiljne revizije u izboru sudija i tužilaca, donošenja medijske strategije, kao i rezultata u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala ili funkcionisanja ekonomije. -Postoje li u ovom trenutku među članicama EU zemlje koje neće podržati napredak Srbije? Tokom poslednjih godina sve članice su pozdravile odlučan napredak koji je Srbija načinila na mnogim poljima, od zajedničke rezolucije u UN o dijalogu Beograda i Prištine, pa do nedavnog hapšenja Mladića nakon 16 godina skrivanja. Primer toga je i potpisivanje sporazuma između EU i Srbije o učešću u mirovnim misijama. Sada članice očekuju dobro sročeno mišljenje Komisije. Svaka od njih će proučiti situaciju, a potom će jednoglasno odlučiti o sledećim koracima. Zato je potrebno da se u narednim nedeljama intenziviraju napori kako bi svi bili ubeđeni da je Srbija spremna da krene dalje i otvori novo poglavlje na evropskom putu. -Kakva će uticaj na Srbiju imati pridruživanje Hrvatske EU? Priključenje Hrvatske će biti jasna demonstracija da proces proširenja EU i dalje traje. To će, takođe, biti pozitivan signal za sve zemlje zapadnog Balkana da je evropska perspektiva realnost. Samim tim, to će biti i ohrabrenje svima da ispune reforme i napreduju na putu pomirenja
Antrfile :
============================


Datum : 10.6.2011
Novina : Dnevnik
Strana : 3
Autor : NN
Tema : Pristup informacijama o finansiranju političkih partija
Najava : NE Žanr : Vest
Ocena : Neutralna

„IZBORNI KREDIT”
Juče je u Skupštini vođena rasprava o amandmanima na predlog zakona o finansiranju političkih aktivnosti. Vlada nije prihvatila nijedan amandman vezan uplatu jemstva prilikom učešća na izborima, ali je zato Odbor za pravosuđe i upravu podneo amandman kojima se precizira da će stranke koje budu želele da koriste državni novac za finansiranje izborne kampanje morati pre izbora da polože jemstvo u visini novca koji će dobiti. Reč je o 20 odsto ukupne sume, koja je predlogom zakona utvrđena na 0,1 odsto rashoda budžeta Srbije, pokrajine, odnosno lokalne samouprave. Odbor je amandmanom predložio da se izborno jemstvo vraća političkom subjektu ukoliko na izborima osvoji najmanje jedan odsto važećih glasova, odnosno najamanje 0,2 odsto važećih glasova kada su u pitanju stranke nacionalnih manjina, i to u roku od 30 dana od dana proglašenja konačnih izbornih rezultata.
Antrfile :
============================


Datum : 10.6.2011
Novina : Pravda
Strana : 3
Autor : N. S.
Tema : Transparentnost Srbija, Vladimir Goati
Najava : NE Žanr : Intervju
Ocena : Neutralna

HOLANDIJA NAM PRAVI IZNENAĐENJA NOVIM USLOVIMA
INTERVJU: VLADIMIR GOATI, PREDSEDNIK „TRANSPARENTNOSTI SRBIJE"
BEOGRAD - Iznenađujuće je što Holandija postavlja novi uslov za ratifikaciju SSPa hapšenje Gorana Hadžića - iako smatram da će ga na kraju ratifikovati, kaže Vladimir Goati, predsednik „Transparentnosti Srbije" u razgovoru za „Pravdu". - Činjenica je da je Holandija veoma precizna zemlja, a imala je zbog cele situacije u Bosni unutrašnje probleme. Naprosto, Holandija traži da Srbija izvrši ono što je zaista dužna da izvrši, a to je da uhapsi i poslednjeg begunca od pravde - Gorana Hadžića. Međutim, jeste iznenađujuće da posle izručenja Ratka Mladića Holandija sada uslovljava i sa neuporedivo manje značajnim uslovom. • Smatrate da može da se desi da Holanđani ne ratifikuju SSP, ukoliko i Hadžić ne bude uhapšen? - Voleo bih da SSP bude ratifikovan, ali ovo što smo sada čuli ipak nije najoptimističnije. • Da li ćemo uspeti da ispunimo sve zahteve EU u roku za dobijanje statusa kandidata? - To će, opet, zavisiti od nas. • Da li će Kosovo u tom smislu biti prepreka u evrointegracijama? - Ne verujem, iako se to u poslednje vreme često pominje. Smatram da će biti sasvim dovoljno da Srbija ne prizna, kao što i piše u Ustavu, Kosovo kao nezavisnu državu. Pretpostavljam da se od Srbije ništa više neće tražiti.
Antrfile :
============================