Joomla 3.2 Template by Justhost Complaints

Mediji o korupciji


Datum : 11.6.2011
Novina : Večernje Novosti
Strana : 18
Autor : V. ILIĆ
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije, Sukob javnog i privatnog interesa
Najava : NE Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna

SKUP POVRATAK U SALU
POSLE ODLUKE USTAVNOG SUDA SRBIJE DA VRATI MANDAT ČAČANSKOM ODBORNIKU RAŠKU MARKOVIĆU
Protiv sekretara Skupštine grada Marković podneo prijavu za sukob interesa
ČAČAK - Rešenjem Ustavnog suda Srbije Raško Marković, jedan od devet odbornika kojima je u februaru 2009. godine prestao mandat u Skupštini grada, podnošenjem blanko ostavke izborne liste SRS, uskoro bi trebalo da se vrati u skupštinsku salu. Marković tvrdi da je to moglo da se dogodi mnogo ranije da su lokalne vlasti poštovale zakon i Ustav. Za opstrukciju optužuje direktno sekretara Skupštine Ljubodraga Petkovića, protiv koga je Agenciji za borbu protiv korupcije podneo i prijavu za sukob interesa. Posle oduzimanja mandata, Ustavni sud je doneo odluku da je taj postupak suprotan Ustavu i međunarodnim ugovorima. Skupština grada, ipak, i posle toga nije vratila mandate jer, po rečima Petkovića, sud nije odredio način na koji bi to trebalo da se uradi. Bivši odbornici su upućeni na Upravni sud, koji se proglasio nenadležnim, a potom i na Ustavni. - Prošle godine u maju sam podneo zahtev za zaštitu izbornog prava i primenu odluke Ustavnog suda, ali ni do danas zahtev se nije našao na dvenom redu - kaže Marković. - Nedavno sam i od Izborne komisije tražio da donese rešenje kojim će utvrditi ništavost rešenja o dodeli mog mandata drugom odborniku. Neosporno je da su upravo oni doneli taj protivustavni akt. Molio sam ih i da prilikom odlučivanja o ovom zahtevu, budu verni struci - pravu i zakonu, a ne političkim kombinacijama. Na sednici IK, na kojoj se našao ovaj zahtev, kako objašnjava Marković, Petković je pretio fizičkim obračunom onima koji su glasali da se ovo uvrsti u dnevni red sednice SG. Marković tvrdi i da je sekretar javno rekao da će se lično potruditi da ovaj predlog nikada ne dođe na dnevni red. - To je bio okidač koji me je naterao da protiv njega podnesem prijavu za sukob interesa, jer je on sekretar i član Izborne komisije. Tako kao moćni sekretar Skupštine, praktično odlučuje ko će biti odbornik, a ko ne - kaže Marković. - Povrh svega, ne želi da vrati protivustavno oduzete mandate, jer strahuje da bi time bila ugrožena vladajuća koalicija. Pitanje koje se sada otvara je - da li su sve skupštinske odluke koje su donete uz pomoć onih odbornika koji su došli na naša mesta - protivzakonite!? Petković odgovara da ništa od onoga za šta ga Marković optužuje, nije istina. Kaže i da nije u sukobu interesa, ali ipak, navodi da će se, ukoliko Agencija to utvrdi, povući iz Izborne komisije. Dodaje da niko od odbornika nije protivno zakonu ili Ustavu na ovim mestima, jer u trenutku kada su izabrani novi odbornici, nije postojala odluka o neustavnosti blanko ostavki. - Ustavni sud bio je dužan da objasni način na koji bi trebalo vratiti mandate odbornicima, što ranije nije učinjeno. Još nismo dobili rešenje Ustavnog suda o vraćanju mandata Markoviću, a kada to budemo dobili, mandat će biti vraćen - kaže sekretar Skupštine grada. - Sve odluke Skupštine donete su u skladu sa zakonom.
Antrfile : ODBORNIK SAMO JEDNOM
SLIČNO se dogodilo i na poslednjem zasedanju Skupštine grada kada odlukom većine nije verifikovan mandat dr Momčilu Spasiću iz G 17 plus. Sekretar Petković je tada objasnio da ukoliko odbornik jednom podnese ostavku, kao što je to ranije učinio dr Spasić, više nema pravo da uđe u odborničku klupu. Stranka G 17 plus će, kako je najavljeno, zbog ovoga pokrenuti sudski postupak protiv Petkovića.
============================


Datum : 11.6.2011
Novina : Večernje Novosti
Strana : 8
Autor : S. B.
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna

“TELEKOM“ MENJA RAČUN
OČEKUJE SE NAJMANjE TRI MILIJARDE DOLARA STRANIH INVESTICIJA
Do sada u zemlju ušlo samo oko 300 miliona evra
VODEĆI eksperti su na Svetskom ekonomskom forumu u Beču zaključili ono što se već dugo nazire - kapital i ulaganja defitivno se sele u Aziju. Nadležni u Srbiji veruju da nas taj trend neće značajno pogoditi. U prvom kvartalu ove godine zabeleženo je 500 miliona dolara stranih direktnih investicija, izvesna je transakcija „Deleza“ za „Delta Maksi“, pa bi ovu godinu, procenjuju u Agenciji za strana ulaganja i promociju izvoza SIEPA, trebalo da završimo sa najmanje tri milijarde dolara. U ovoj godini trebalo bi da se nastave ranije dogovorena ulaganja. Poslove će nastaviti „Beneton“, „Jura“, „Leoni“, „Pompea“... - Razgovaramo sa još jednim brojem značajnih investitora, ali je još rano da izlazimo sa naznakama. U obavezi smo čuvanja poslovne tajne - objašnjava Božidar Laganin, direktor SIEPA. - Imamo i određeni broj dogovorenih investicija, koje će početi da se realizuju u 2012. godini. Smatramo da odlazak investitora u Aziju neće uticati na privlačenje stranih direktnih investicija u Srbiju, jer se radi o drugačijim vidovima. U Aziju se investira kao u tržište u ekspanziji, potrošačko tržište. Mi smo mala zemlja i nismo im tako interesantni, već kao nova lokacija za proizvodne delatnosti. Prednost Srbije, iz ugla investitora, jesu ugovori o slobodnoj trgovini, koji otvaraju vrata tržišta od skoro milijardu potrošača. Za ulagače kojima je vreme isporuke robe bitan faktor, prednost je i geografski položaj u Evropi. - Imamo logistički resurs, jer se nalazimo na dva evropska koridora - dodaje Laganin. - Prednost je i naša radna snaga koja nije najjeftinija, ali je tehnički potkovana. Na početku godine smo projektovali strane investicije u iznosu od četiri milijarde dolara, ali je ta projekcija zasnovana na najavljenoj privatizaciji „Telekoma“ od koje se odustalo. Sa preostala tri kvartala premašićemo iznos od tri milijarde dolara.
Antrfile : ZAMERKA - NEDOSTATAK PUTEVA
ONI koji se premišljaju oko dolaska i ulaganjau Srbiju na umu pre svega imaju lošu infrastrukturu. Kako kažu u SIEPA, problem je nedostatak puteva, ali i komunalna opremljenost. - Investitori imaju zamerke i na komplikovane birokratske procedure i to na lokalnom i na državnom nivou - kaže Božidar Laganin. - Zameraju nam i visok novo korupcije.
============================


Datum : 11.6.2011
Novina : Press
Strana : 5
Autor : DRAGAN J. VUČIĆEVIĆ
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE Žanr : Komentar
Ocena : Neutralna

DOSTA ZLOČINA
Hajde da se lažemo
Dragan J. Vučićević
Borba protiv organizovanog kriminala i odlučan obračun sa korupcijom. To su vam dve fraze koje jurišnici dosističkog režima papagajski uporno ponavljaju kad god ne znaju šta bi drugo rekli, odnosno kad god im zatreba da u javnosti zatrpaju neku svoju strašnu brljotinu. Eto, na primer, ministarka pravde Snežana Malović požurila je, odmah pošto se obrukala sricanjem tarzan-engleskog, da u ime Vlade objavi opšti rat korupciji na svim nivoima (Snežo, ovako to pročitaj: „Gaverment dikler vor agejnst korapšn on d ol levels...“). Odmah se tu, naravno, našao i državni sekretar Cole Hua Hua Homen da nam kaže kako će demokratska vlast do kraja ovog mandata zadati smrtonosan udarac organizovanom kriminalu (?!?). Hau jes nou, što bi rekla ministarka... Da se mi razumemo, nemam ja ništa protiv obračuna s mafijom i hapšenja korumpiranih skotova. Naprotiv. Ali, više mi je pun kufer lažnih zaklinjanja u pravnu državu i skrivanja iza gromopucatelnih parola, više mi je muka od medijskih šarenih laža koje se, evo, već godinama sistematski serviraju opljačkanim i ojađenim Srbima. Jer, podsećam, kada je ono u jesen 2009. krenuo obračun sa Šarićevim narko-klanom, ista ta Malovićka i isti taj Homen govorili su nam da ima ozbiljnih indicija i čvrstih dokaza da su sa Šarićem sarađivali i neki ljudi iz vrha srpske politike! I šta se desilo? Pa ništa! Je l’ neko uhapšen? Je l’ možda za ovih godinu i po dana neko od političara bar saslušan? Ama, jok! Sve je ostalo samo na praznoj priči. Naravno, neće biti da je Šarić godinama po Srbiji dilovao narko-milijarde bez obilate pomoći uticajnih političara, ali biće da je cela ta istraga zaustavljena kako se ne bi došlo do onih najkrupnijih igrača! I tako ukrug. Tako ova naša nesrećna Srbija već decenijama baulja zarobljena prljavim interesima politikantskih nitkova. Ista priča vam je i sa korupcijom. Uprkos skoro svakodnevnim i gorljivim zakletvama, antikorupcijski rat sveo se tek na mestimična hapšenja lekara i profesora koji uzmu po 200-300 evra za operaciju i ispit, dok je ona najviša, sistemska korupcija ostala potpuno nedirnuta! Ljudi moji, pa o čemu mi uopšte možemo pričamo kad nas poštenju podučavaju državni funkcioneri koji sa platama od hiljadu evra nose bar tri puta skuplja odela i žive u milionski vrednim stanovima i vilama?! Kakvoj još pravdi možemo da se nadamo od politike u kojoj svako misli samo na sebe i samo na svoje?!? O čemu osim o govnjivoj motki možemo da razmišljamo kada pročitamo da je poslanik PUPS-a, izvesni guzicoliki Čolaković, iz budžeta na ime plata, smeštaja i odvojenog života (?!?) naplatio čak 3,2 miliona dinara?!? Samo da ne bude zabune, kad se na kraju budu svodili računi, neće biti krivi oni. Oni koji su lagali, krali i varali. Ne! Bićemo krivi mi. Mi koji smo ćutali.
Antrfile :
============================


Datum : 11.6.2011
Novina : Press
Strana : 9
Autor : V.N.
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna

STANKOVIĆA SAVETUJE BIVŠI ŠEF „POSKOKA“
Kontrola Ministar zdravlja oštro protiv korupcije
BEOGRAD - Nekadašnji šef specijalne policijske jedinice „Poskok“ Ljuba Milanović novi je savetnik ministra zdravlja Zorana Stankovića. Ministar je Milanovića imenovao na to mesto zbog velikih afera u zdravstvu i najave oštre borbe protiv korupcije. Stanković je na sebe preuzeo odgovornost što se u prethodna tri meseca u borbi protiv korupcije nije odmaklo dalje od - sastavljanja spiska. - Mi smo na neki način napravili spisak problema koji su gorući i koje treba da otklonimo u narednom periodu - rekao je on. Interesantno je da je ministar zdravlja za specijalnog savetnika imenovao i Ratomira Milikića, koji je pominjan u aferi nenamenskog trošenja novca dok je radio za Savet Evrope. Stanković u tome ne vidi ništa loše jer, kako kaže, Milikićeva krivica nikada nije dokazana. - Ja sam proverio navode o nenamenskom trošenju novca. Za sve vreme dok je radio za Savet Evrope, niko nije našao da je počinio neko krivično delo. Na mesto savetnika postavio sam ga imajući u vidu da je on doktor nauka koji je mnogo uradio na evropskim integracijama - istakao je ministar. Stanković je naveo da će preispitati dopunski rad lekara i učiniti sve da se popravi položaj pacijenata. - Uočeno je da neki lekari prepodnevnu smenu koriste samo da se odmore, a da počnu da rade tek popodne kada krene dopunski rad - kritikovao je on. Ministar je istakao da će i stomatološke usluge, o trošku obaveznog zdravstvenog osiguranja, uskoro biti dostupne za sve građane do 26 godina života.
Antrfile :
============================


Datum : 11.6.2011
Novina : Dnevnik
Strana : 5
Autor : D. UROŠEVIĆ
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna

UPLETENI U KORUPCIJU NE TUŽAKAJU JEDNI DRUGE
ZAŠTO SE NELIKVIDNOST I DUGOVI OD TRI MILIJARDE EVRA NE NAPLAĆUJU NA SUDU, KAO U SVIM NORMALNIM DRŽAVAMA
Godinama slušamo priču o nelikvidnosti srpske privrede i ogromnim dugovima, ali nikako nije jasno zbog čega oni kojima se duguje ne posegnu za jedinim zakonskim rešenjem, a to su tužbe i sudska naplata potraživanja. O tome koliko ko kome u Srbiji duguje preciznih podataka nema, ali se procenjuje da ima oko 70.000 firmi s blokiranim računima, dok je ukupan iznos nominalnih potraživanja premašivao tri milijarde evra. Svi za nelikvidnost krive državu. Vlast ne negira da je dužna, ali i dalje ostaje pitanje zbog čega se sedi skrštenih ruku i zbog čega ćute poverioci i oni koji mesecima čekaju na svoje pare. Na ovo pitanje načešće se dobiju dva odgovora. Prvi je da su sudske parnice skupe i da predugo traju, a drugi – da je takva privredna klima da svi svima duguju i da tužbe neće moći brzo raspetljati ono što je postalo uobičajena praksa. Možda su ovi razlozi i delimično tačni, ali se ključ svega najverovatnije krije u nečem trećem, a to je korupcija i nameštanje poslova. – Ja sam privrednik 25 godina i niko mi ništa ne duguje i nemam nenaplaćenih poptraživanja jer sam radio pošteno, ali oni koji su poslove dobijali na sumnjiv način moraju da čekaju na naplatu i ne smeju nikoga da tuže – kaže za „Dnevnik” predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća Milan Knežević. – Čak bi i takvi sigurno dobili sudski spor, bilo protiv države, bilo protiv nekog državnog javnog preduzeća, ali znaju da će im onda sva vrata biti zatvorena pa ni sudskih parnica nema, a nelikvidnost raste. Već nekoliko godina prosečan rok naplate dugovanja u našoj privedi je između 120 i 150 dana, dok u nekim specijalizovanim granama, gde pojedini trgovci imaju apsolutni monopol, proizvođači svoje pare čekaju i po godinu-dve. To potpuno ometa razvoj privrede jer se vlasnici kompanija – nesigurni u to da li će uopšte ikada uspeti da naplate svoja potraživanja – ne usuđuju da ulažu u razvoj. Stvar dodatno pogoršava činjenica da država ne samo što duguje privredi već i PDV naplaćuje po obavljenom poslu, a ne po plaćanju. To u praksi izgleda ovako: ako je neka firma, na primer, pružila usluge za milion dinara i zaradila 200.000, mora odmah da plati državi 60.000 dinara avansnog PDV-a. S druge strane, firma će svoju zaradu od 200.000 dobiti tek za četiri ili pet meseci. U međuvremenu, firma mora da radnicima da plate, a državi još i doprinose, plati komunalije i sve ostalo. Potpredsednica Vlade Srbije Verica Kalanović izjavila je da je donošenje mera za suzbijanje nelikvidnosti u završnoj fazi kao i da je utvrđeno da je dug države preduzećima manji od deset odsto ukupnih potraživanja. Ona je na Srpskom parlamentu preduzeća kazala da država jeste veliki dužnik i da će problem nelikvidnosti početi da se rešava u skladu s dogovorom s privrednicima koji podrazumeva da se dugovi plaćaju najkasnije za 60 dana. Po njenim rečima, radi se na utvrđivanju obaveza koje imaju i javna preduzeća, lokalne samouprave i lokalna preduzeća, ali i trgovinski lanci. Ona je odbacila ocene da se zakasnilo s rešavanjem problema u srpskoj privredi, i dodala da Vlada i privreda mogu zajedno da postave strateške pravce razvoja koji će biti u interesu države i privrede. Potpredsednica Vlade je rekla i da nije tačna informacija da Vlada pomaže samo strana preduzeća, i dodala da su domaća preduzeća dobila pomoć od 31 milion evra za četiri godine kroz 106 projekata.
Antrfile :
============================


Datum : 11.6.2011
Novina : Dnevnik
Strana : 14
Autor : LJ. NATOŠEVIĆ
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna

BORBA PROTIV KORUPCIJE
MINISTARSTVO ZDRAVLjA REŠAVA GORUĆE PROBLEME
Ministar zdravlja Zoran Stanković izjavio je juče da trenutno pregovara sa premijerom i ministrom finansija Mirkom Cvetkovićem o rešavanju problema nelikvidnosti zdravstvenih ustanova, proizvođača lekova i veledrogerija. - Budžet ministarstva za ovu godinu od 3,7 milijardi dinara duplo je manji od budžeta iz 2007. godine, a isti je kao budžet za 2003. godinu - rekao je Stanković na jučerašnjoj konferenciji za novinare na kojoj su predstavljeni rezultati rada ovog ministarstva za poslednja tri meseca, koliko je novi ministar na toj funkciji. On je istakao je da se trenutno radi na promeni propisa vezanih za dopunski rad lekara jer je, kako je rekao, imao priliku da se upozna sa nizom primedbi koji su vezani za to. Takođe, Ministarstvo zdravlja radi i na promeni propisa o preraspodeli kadrova po zdravstvenim ustanovama. - U pojedinim zdravstvenim ustanovama imamo višak zaposlenih koji na drugom mestu nedostaju, ali mi nemamo pravo po zakonu da ih premeštamo. Zato se radi na promeni tih propisa - predočio je Stanković. Govoreći o prioritetima ministarstva, istakao je da pacijent mora biti u središtu sistema, a da su važni zaštita socijalno ugroženih grupa i transparentnost u radu i borbi protiv korupcije. Osim pregovora sa Cvetkovićem, ministar je rekao da je započeo i dijalog sa predstavnicima sindikata, kao i da je inicirano formiranje fonda za retke bolesti i nastavljen rad na uvođenju sistema dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja. Govoreći o projektima, Stanković je naveo da je od ratifikovanih 150 miliona evra za rekonstrukcije kliničkih centara povučen minimalan iznos od pet miliona od kojih je 3,75 potrošeno. - Za Klinički centar Srbije završen je idejni projekat i čeka se odobrenje Ministarstva životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, dok su preostala tri klinička centra u Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu u fazi projektovanja - zaključio je Stanković.
Antrfile : Nema potvrde o zarazi od bolesti ludih krava
Ministar Stanković izjavio je da još nije potvrđeno da je pacijentkinja, koja je smeštena u Opštoj bolnici u Kikindi, obolela od bolesti ludih krava. - Ona je u prethodnom periodu bila u Beogradu, gde su urađene sve pretrage, ali je vraćen u Kikindu i za sada nema podataka da je obolela od te bolesti - rekao je ministar.
============================


Datum : 11.6.2011
Novina : Blic
Strana : 8
Autor : S.V.
Tema : Dostupnost informacija
Najava : NE Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna

IMAO TUMOR, LEČILI GA „BRUFENOM“
- Stalno sam povraćao, desno oko mi je bežalo u stranu, video sam duplu sliku, noge su mi drhtale, gubio sam ravnotežu. Nažalost, lekari niške vojne bolnice nisu ništa preduzeli, već su uporno primenjivali terapiju „brufenom“ i „diklofenom“, koja nije imala efekte. Na otpusnoj listi stajalo je da me otpuštaju bez tegoba - stoji u pismu Milana Ilijanovića iz Bora koji se nedavno obratio portalu „Zdravoskop“. Po povratku u Bor Milan se javio u zdravstveni centar, odakle su ga slali iz jedne u drugu ustanovu da bi skener pokazao da ima maligni tumor mozga. Dva puta je operisan i prošao je 31 seansu zračenja. Sada živi sa gluvonemim i nezaposlenim roditeljima i odlazi na kontrole. Ovo je samo jedan od propusta lekara koji se završio sa ozbiljnim posledicama, a ne zna se koliko je njih zbog toga izgubilo život. Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja, kaže da porodice preminulih nebrojeno puta nisu mogle da dobiju uvid u medicinsku dokumentaciju, što upućuje na sumnju da je reč o lekarskoj grešci.
Antrfile :
============================