Najava promene „cenzusa“ – dokaz da je bilo moguće otvoriti raspravu o svim pitanjima izborne reforme
Transparentnost Srbija ocenila je da najava promene izbornog cenzusa na svega četiri meseca pre izbora, koja nesumnjivo dolazi iz vlasti, jasno pokazuje da je „poštovanje demokratskih načela“ bilo samo izgovor da se ne rešavanju brojna suštinski bitna pitanja.
Između ostalog, izbegnuto je da se otvori diskusija o izmenama pravila za određivanje visine i načina raspodele budžetskih sredstava za finansiranje izborne kampanje, o gonjenju krivičnih dela u vezi sa podmićivanjem birača i nezakonitim finansiranjem stranaka, kao i o uvođenju ograničenja za aktivnosti državnih organa tokom izborne kampanje radi sprečavanja zloupotreba.
Transparentnost – Srbija podseća da su predstavnici vlasti prethodnih meseci odbijali da diskutuju o poboljšanju svih propisa važnih za izbore, navodno ne želeći da naruše nepisano pravilo prema kojem se izborni uslovi ne menjaju u izbornoj godini.
Višemesečni razgovori o izborim uslovima su rezultirali minimalnim izmenama u četiri zakona. Te izmene nisu dovoljne da bitno unaprede izborni ambijent, ne rešavaju probleme koje su ranije utvrdili državni organi u Srbiji (npr. u antikorupcijskoj strategiji iz 2013) i ne ispunjavaju preporuke koje je Srbija dobila od OEBS/ODIHR posle prethodnih izbora[1].
Vladina radna grupa, a potom i resorna ministarstva, dali su predlog za izmene i dopune u svega nekoliko članova Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, ne ostavljajući mogućnost da se javna rasprava vodi i o drugim pitanjima gde je takođe bilo potrebno dopuniti, izmeniti ili precizirati norme.
Uopšte nije bila otvorena mogućnost za izmenu Zakona o izboru narodnih poslanika, iako je to takođe bilo potrebno – npr. u vezi sa sastavom i nadležnostima nedavno izabranog Nadzornog odbora.
Iako smanjenje izbornog cenzusa, samo po sebi, ne mora imati nikakve štetne posledice, lansiranje te teme ih očigledno ima. Tako će se javnost nedeljama baviti ovom atraktivnom temom i njenim posledicama, iako se visina izbornog cenzusa već 20 godina ne postavlja kao bitan problem srpske demokratije, umesto da se puna pažnja posveti rešavanjubitnih problema koji su prepoznati i u domaćoj javnosti i od strane relevantnih međunarodnih organizacija, kao što su neravnomerna medijska zastupljenost izbornih lista, vođenje „funkcionerske kampanje“ i nedovoljna transparentnost i kontrola finansiranja.
[1]http://transparentnost.org.rs/images/dokumenti_uz_vesti/TS_dopis_za_poslanike_i_predlog_amandmana_-_%C4%8Detiri_antikorupcijska_i_izborna_zakona.pdf