Zakon o legalizaciji objekata – kršenje pravila i koruptivni rizici
Najavljeno usvajanje predloga zakona kojim se na novi način uređuje legalizacija građevinskih objekata na sutrašnjoj sednici Vlade Srbije značilo bi kršenje više zakona i poslovnika vlade jer prethodno nije organizovana javna rasprava niti je sprovedena analiza rizika od korupcije.
Predložena zakonska rešenja nagrađuju vršenje krivičnih dela, što građenje bez dozvole jeste, od 2009. godine, a ukoliko ih vlada sutra usvoji time će biti prekršene sve propisane procedure. Naime, prema najavi resorne ministarke, Aleksandre Sofronijević, Vlada bi već sutra trebalo da usvoji predlog zakona koji propisuje posebne uslove legalizacije građevinskih objekata, a zatim bi ga i Skupština usvojila u hitnom postupku. Time bi, prvo Ministarstvo, a zatim i sama Vlada prekršili izričitu obavezu koju imaju na osnovu Zakona o državnoj upravi i Poslovniku Vlade. Naime, na osnovu tih akata javna rasprava je obavezna u slučaju donošenja ili izmene zakona ukoliko je ispunjen makar jedan od dva uslova – da se zakonska materija uređuje na bitno drugačiji način ili da je reč o pitanju koje posebno zanima javnost. Iako su očigledno ispunjena oba ova uslova, ne samo da Ministarstvo nije organizovalo javnu raspravu, već do danas nacrt nije ni objavilo.
Prve informacije o ovim zakonskim izmenama saopštene na konferenciji za štampu predsednika Republike, iako nadležnost tog državnog organa postoji tek nakon što Skupština usvoji zakon, a ne pre nego što ga ministarstvo uopšte izradi.
Hitnost i tajnovitost usvajanja se pravda sprečavanjem „buma divlje gradnje“, dok istovremeno ministarka tvrdi da se na izmenama zakona dugo radi i da su u taj proces bile uključene razne institucije. Kroz ovu tvrdnju se zapravo priznaje da Ministarstvo i drugi državni organi decenijama nisu radili svoj posao. Dodatno, to što informacija o legalizaciji nije bila dostupna svim divljim graditeljima, ne garantuje da ona nije bila dostupna tokom prethodnih meseci onima koji su mogli da ih dobiju od institucija i pojedinaca koji su bili uključeni u pripremu novih zakonskih rešenja. Navodi o hitnosti imaju još manje opravdanja u kontekstu činjenice da je sličan zakon aktuelna vlast usvojila 2015. godine. S obzirom da je tada pominjano 1,5 milion, a sada više od četiri miliona nelegalnih objekata, čini se da taj zakon nije doneo željene i rezultate i nema nikakvog razloga očekivati da će nakon usvajanja ovog zakona biti drugačije.
Koruptivni rizici u ovom zakonu proizlaze pre svega iz činjenice da će divlji graditelji biti privilegovani u odnosu na građane i firme koje su poštovale propise. Takođe, u protekloj deceniji objavljene su desetine, ako ne i stotine dokumentacijom potkrepljenih istraživačkih novinarskih tekstova o nelegalnoj gradnji objekata – stanova i poslovnih prostora, pri čemu su dokumenti u većini slučajeva ukazivali da su investitori bili pojedini ili firme u vlasništvu ljudi koji su bliski aktuelnoj vlasti. Stoga je, sa najavom ovog zakona, s pravom postavljeno pitanje da li njegov cilj da svoje individualne objekte legalizuju građani ili se on donosi prevashodno radi interesa velikih investitora. Podsećamo da su pre samo dve godine usvojene kontroverzne izmene Zakona o planiranju i izgradnji, koje su kroz besplatnu konverziju prava korišćenja u pravo svojine, a da do današnjeg dana Ministarstvo nije objavilo listu „srećnih dobitnika“ ove zakonske promene, iako je ona tražena od resornog ministra pre usvajanja.
Ne treba zaboraviti da je nedavno podignuta optužnica u vezi sa jednim slučajem nelegalne legalizacije u Beogradu, upravo uvezi sa jednim od slučajeva o kojima su pisali istraživački novinari.
Kada se sve to ima na umu, još veći problem predstavlja to što u vezi sa ovim nacrtom Zakona nije rađena analiza rizika od korupcije. Ministarstvo je imalo zakonsku obavezu da nacrt Zakona dostavi Agenciji za sprečavanje korupcije radi izrade takve analize, a nema naznaka da je to učinjeno. Tako se može očekivati da će Vlada usvojiti predlog zakona bez razmatranja koruptivnih rizika. To je posebno apsurdno u situaciji kada ista ta Vlada donosi planske dokumente za borbu protiv korupcije u kojima se oblast „građevinarstva i prostornog planiranja“ tretira kao jedna od onih gde je korupcija najviše raširena.