Izbor članova Veća Agencije – zakasnela obaveza i nejasni kriterijumi
Skupština Srbije razmatraće na sednici koja počinje danas izbor članova Veća Agencije za sprečavanje korupcije, a ne postoje jasni kriterijumi na osnovu kojih će poslanici izabrati pet članova Veća među 19 predloženih kandidata.
Pošto su za izbor kandidata neophodni glasovi 126 narodnih poslanika, gotovo je nemoguće da se on ostvari bez prethodnog dogovora o tome koje će kandidate poslanici podržati a koje ne. Time se potvrđuje ono što smo ukazivali u procesu donošenja ovog zakona – da organizovanje testiranja za članove Veća može doprineti povećanju stručnosti članova ovog tela, ali da ne predstavlja garanciju veće nezavisnosti. Nasuprot tome, prethodni Zakon (o Agenciji za borbu protiv korupcije), sadržao je rešenja prema kojima je makar deo članova (tada Odbora Agencije) bio biran na osnovu predloga nezavisnih državnih organa i drugih nezavisnih institucija (npr. udruženja novinara, advokatska komora), dok će sada izbor svih članova nužno biti plod političkog dogovora.
U tom kontekstu podsećamo narodne poslanike na obavezu koju su utvrdili u nedavno usvojenom Kodeksu ponašanja – da na svaki javno izneti zahtev „obrazlože razloge za svoje postupanje i za odluku za koju se zalažu i da navedu sve činjenice i okolnosti na kojima su postupak i odluka zasnovani“.
Podsećamo i da se sa izborom članova Veća kasni najmanje pola godine. Naime, Veće je trebalo da bude konstituisano pre početka primene Zakona o sprečavanju korupcije, to jest 1. septembra 2020. U ovom slučaju, međutim, krivica nije do Narodne skupštine, već je uzrokovana činjenicom da je Ministarstvo pravde donelo podzakonske akte neophodne za sprovođenje konkursa tek u septembru 2020, da je Pravosudna akademija testiranje kandidata sprovela tek 1. februara 2021, a rezultate konkursa objavila 12. februara 2021.
Dok je kašnjenje sa izborom, pa samim tim i onemogućavanje da Agencija u proteklom periodu donese bilo koje rešenje po žalbama javnih funkcionera (za šta je Veće nadležno) krivica drugih organa, na Narodnoj skupštini leži odgovornost da odabere najbolje kandidate za ove funkcije. Međutim, i dalje je potpuno nejasno na koji način će ona to učiniti. Naime, samim zakonom je propisano da Ministarstvo pravde Skupštini predlaže sve kandidate koji su imali više od 80 bodova na proveri znanja, a takvih kandidata je ukupno 19, dok se bira samo pet. Nikakvi bliži kriterijumi nisu propisani. Zbog toga bi bilo logično da je Narodna skupština predvidela, bilo u svom Poslovniku, bilo samo za ovaj slučaj, proceduru u kojoj bi poslanici dobili priliku da se na osnovu nekih argumenata uvere u to koji kandidati bi najbolje obavili ovu funkciju.
Takva procedura nije propisana. Iz informacija na sajtu Skupštine se može videti da će pre razmatranja na plenumu, predloge razmatrati Odbor za pravosuđe. Nema informacija o tome da će biti organizovan razgovor sa kandidatima, ni na sednici Odbora, ni na plenarnoj sednici Narodne skupštine. Drugim rečima, jedine informacije koje će poslanici imati na raspolaganju su biografije kandidata sačinjene u potpuno različitim formatima. Pored toga, nevladina organizacija Birodi je ukazala na mogući sukob interesa u procesu izbora jednog kandidata u Pravosudnoj akademiji, koji po svemu sudeći nije ispitan.