Pošta Srbije je za održavanje higijene u svojim objektima planirala 55% veće troškove nego 2021, a zbog odsustva konkurencije će ove usluge platiti čak 94,5% skuplje, pokazuju podaci sa Portala javnih nabavki.
JP Pošta Srbije je u leto 2023. godine sprovela javnu nabavku usluga održavanja higijene objekata preduzeća širom zemlje na period od tri godine[1]. Preduzeće je identičnu javnu nabavku sprovelo i 2021. godine, s tim da je tada period ugovaranja bio dve godine.[2] Ukupno gledano, za ove potrebe JP Pošta je 2021. planirala 824 miliona dinara[3] (bez PDV), a 2023. godine milijardu i 912 miliona dinara. Kada se poređenje vrši po jednoj godini za nabavku iz 2021. godine taj iznos je 412 miliona dinara, dok je za nabavku iz 2023. taj iznos 637 miliona dinara (54,6% skuplje).
Rast cene nije posledica razlike u predmetu nabavke. Naprotiv, kako se može zaključiti iz konkursne dokumentacije, površina poslovnog prostora koja je predmet čišćenja ne samo da nije povećana, već je smanjena za 6,583 m2, odnosno za 3,2% u odnosu na 2021. godinu. Na rast procenjene vrednosti ove nabavke je svakako mogla da utiče inflacija, koja je za ove dve godine kumulativno bila oko 20%, ili još veći porast cena ovih usluga. Podaci o tome bi mogli da se nađu u dokumentaciji o ispitivanju tržišta, koje naručilac mora da sprovede pre nego što započne javnu nabavku, ali se ne objavljuju.
Situacija u kojoj naručilac nerealno visoko proceni vrednost svojih nabavki ne predstavlja nužno opasnost po javne resurse. Ukoliko ima konkurencije, kroz nadmetanje će se doći do realne vrednosti traženih usluga. Problem nastaje kada konkurencije nema, bilo tako što je sam naručilac ograniči postavljanjem diskriminatornih kriterijuma, ili kada ponuđači podele tržište, umesto da se nadmeću za dobijanje posla.
Izgleda da se upravo to dogodilo u ovom slučaju, zbog čega će javno preduzeće plaćati usluge čišćenja svojih prostorija gotovo duplo skuplje nego ranije. Dok je 2021. najbolja ponuđena cena bila 326,955,424.11 dinara po jednoj godini ugovora, ona je sada 635,911,343.28 dinara, odnosno 94,49% više. To se može direktno povezati sa nivoom konkurencije. Dok je za deset “partija”, odnosno održavanja prostorija u raznim delovima zemlje, JP Pošta 2021. godine dobila ukupno 29 ponuda (između 2 i 4 po jednoj partiji), 2023. je za sedam partija dobila samo jednu ponudu, a u preostale tri partije dve ponude. Štaviše i te tri ponude su bile ocenjene kao neprihvatljive. Upravo to bi mogao biti glavni razlog zbog kojeg je 2021. najniža ponuđena cena u proseku bila manja za 20.7% od inicijalno procenjene, dok je ta razlika 2023. bila svega 0.24%.
O ovom postupku javne nabavke objavljen je tekst na portalu Nova.rs. U tom tekstu se akcenat stavlja na firmu koja je dobila posao u konzorcijumu sa nekoliko drugih privrednih subjekata, uz ocenu da je reč o firmi koja je „bliska SNS“ („Konkord Stil“).[4] Uopšte uzev, podaci o povezanosti dobitnika ugovora sa naručiocem ili vlastima generalno, jesu dobar razlog da se nabavka podvrgne dodatnim proverama. Međutim, ta informacija nije dovoljna da se zaključi da li je nabavka zaista bila nameštena ili štetna – to se može utvrditi samo analizom planiranja, postavljenih uslova, kriterijuma, postupka i ponuda.
Inače, ista firma je učestvovala u nadmetanju i 2021. godine, kada je dobila ugovore za osam od deset partija. Ugovor za preostale dve partije dodeljen je drugom ponuđaču, a zanimljivo je da taj ponuđač nije uopšte učestvovao u javnoj nabavci iz 2023. godine.
Jedan drugi ponuđač se pak pojavljuje i 2021. i 2023. godine, ali u različitim svojstvima. Naime, firma „Telus PRO“, ćerka firma Telekoma, je 2021. godine, u grupi sa još nekoliko privrednih subjekata, nastupila kao ponuđač u postupku za svih 10 partija, ali tada nije dobila nijedan ugovor. Ova ista firma se u postupku iz 2023. godine pojavljuje kao član grupe ponuđača koju predvodi „Konkord stil“, zajedno sa firmom „Telus“. Da stvar bude još zanimljivija, firma „Telus“, još jedna ćerka firma Telekoma, je u toku 2022. godine izmenama ugovora uvedena kao podizvođač u ugovore o održavanju higijene koje „Konkord stil“ imao sa Poštom. Ova firma se takođe pojavljuje kao član grupe ponuđača koja je dobila ugovore o održavanju higijene iz 2023. godine.
Na osnovu svega izloženog, može se zaključiti da postupak javne nabavke nije ostvario jedan od glavnih ciljeva – da se kroz nadmetanje dođe do najpovoljnije vrednosti za novac kojim raspolaže javno preduzeće. Zakon ne zabranjuje udruživanje firmi radi dobijanja posla i podnošenje zajedničkih ponuda, ali im brani da zaključuju „restriktivne sporazume“. Ispitivanje da li je u konkretnom slučaju konkurencija narušena neopravdano je u nadležnosti Komisije za zaštitu konkurencije.
Odgovornost JP Pošte kao naručioca za ovakav ishod vezana je za postavljanje uslova da bi neko uopšte konkurisao za dobijanje ovog posla. Ti uslovi su 2023. bili teži nego dve godine ranije. U oba slučaja se tražilo da je ponuđač u periodu od prethodne tri godine pre podnošenja ponuda u ugovorenom kvalitetu izvršio uslugu održavanja higijene objekata. Pri tom je JP Pošta tražila da je usluga pružana u određenoj vrednosti, u određenom broju objekata, određene površine. Međutim, ne samo da je povećana tražena vrednost prethodnih poslova (približno za 20%), što je razumno, s obzirom na inflaciju, već su povišeni zahtevi i u pogledu broja održavanih objekata i njihove kvadrature, što nije opravdano, jer se predmet nabavke nije značajno menjao. Na primer, u beogradskom regionu, 2021. je uslov za firme da se jave bio da su ranije održavali najmanje 100 objekata površine 34 hiljade metara kvadratnih. Kod nabavke iz 2023. ti uslovi su podignuti na 130 lokacija i 42 hiljade metara kvadratnih. Uz sve to je u 2023. postavljen uslov, koga ranije nije bilo, da je pružanje takve usluge trajalo 24 meseca neprekidno. Slično tome, podignuti su i zahtevi u pogledu broja radno angažovanih lica (npr. 160, umesto 143 za beogradski region). Drugim rečima, postoji mogućnost da su ponuđači ciljano navedeni da nastupe „u jednoj koloni“, postavljanjem uslova koje niko od njih nije mogao da ispuni samostalno. U kombinaciji sa povećanom procenjenom vrednošću nabavke to je dovelo do ishoda u kojem će javno preduzeće potrošiti na čišćenje više novca nego što je bilo neophodno.
pogledajte Infografik sa svim podacima i tabelama
[1] https://jnportal.ujn.gov.rs/tender-eo/168027
[2] http://portal.ujn.gov.rs/Dokumenti/JavnaNabavka.aspx?idd=2808626
[3] Svi prikazani iznosi su bez PDVa, a precizni iznosi se mogu videti u tabeli koja je u prilogu
[4] https://nova.rs/vesti/biznis/otkrivamo-firma-bliska-sns-dobila-10-poslova-od-poste-u-samo-jednom-danu/