Izgradnja na Prokopu – slučaj u kojem se javni interes sistemski i namerno zapostavlja

• 

U slučaju gradnje na Prokopu, država je privatnoj kompaniji Railway City ustupila desetine hiljada kvadrata za gradnju privatnog kompleksa, a sve u zamenu za izgradnju jedne stanične zgrade. Kada je ovaj posao ugovaran tokom 2020. godine, Transparentnost Srbija obraćala se brojnim institucijama sa upozorenjima na kršenje procedura i zahtevom da ugovor bude poništen. On je, međutim, ostao na snazi, a pored pitanja koje lebdi u vazduhu o bezbednosti celog kompleksa, ključno pitanje ostaje da li je posao sklopljen u interesu građana ili pojedinaca.

Programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić kaže za Insajder da “u svemu tome nema apsolutno nikakvog javnog interesa”.

“Naprotiv, mi smo pre nekoliko godina objavili publikaciju gde smo naveli studiju slučaja Prokop kao primer očiglednog narušavanja javnog interesa rada državnih organa, direktno suprotno javnom interesu, gde je imovina znatno veće vrednosti data u zamenu za izgradnju stanične zgrade u Beogradu. Takve stvari se dešavaju i kada se poštuju procedure. Nameste se tenderi, nameste se uslovi za prodaju zemljišta i tome slično. Međutim, ono što je ovu prevarnu radnju činilo težom jeste to što je ona izvedena potpuno suprotno važećim propisima, odnosno pre svega Zakonu o javno-privatnom partnerstvu, ali i to što su u toj prevari učestvovali i Direkcija za imovinu i Vlada i nekoliko ministarstava, beogradskih javnih preduzeća, dakle širok krug uključenih aktera, da bi se sve dovelo do ove tačke”, ističe Nenadić.

Državne institucije sa novom adresom na Prokopu

Danas znamo da i državne kompanije i institucije kupuju poslovni prostor koji je privatnik izgradio na Prokopu. Državne institucije sa novom adresom na Prokopu su Komisija za kontrolu državne pomoći, Komisija za zaštitu konkurencije, Beogradska berza, Komisija za hartije od vrednosti, CRHoV – Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti. Nijedna od državnih institucija nije konkretno odgovorila na pitanja Insadera pod kojim uslovima i po kojim cenama su se uselile u ovaj privatni kompleks.

Nenadić kaže da “očigledno nije bilo dovoljno da se privatnom partneru ustupi građevinsko zemljište i mogućnost izgradnje velikog broja poslovnih kvadrata, poslovnog prostora, i u Prokopu i na Novom Beogradu”, nego da je još, kako navodi, država rešila da pomogne da se sav taj poslovni prostor proda ili da u zakup, time što su entiteti javnog sektora prešli tamo i kupili ili zakupili svoje poslovne prostorije.

“To nam ukazuje na mogućnost da je šteta još veća nego što smo inicijalno procenjivali, jer ako taj prostor nije bio na nekoj komercijalnoj prodaji, nije bio na nekom oglašavanju, pa da onda i privatne zainteresovane firme eventualno pokažu interesovanje i da se vidi koja je njegova stvarna tržišna vrednost. Ugovoreni su poslovi sa državnim organima, državnim institucijama i ugovorena je neka cena za koju ne možemo ni na koji način da proverimo da li je realna”, upozorava Nenadić.

Većinski državno Dunav osiguranje prodalo je objekte u centru Beograda da bi kupilo prostor na Prokopu. Kako je Insajder objavio, kupac zgrade Dunav osiguranja u Dobračinoj 1, u najužem centru prestonice, je biznismen Vladimira Jevtić preko firme Nukleus, koja je angažovana na velikim projektima u zemlji poslednjih godina, a o čijim je poslovima sa ugljem iz Kolubare Insajder izveštavao još u serijalu iz 2010.

Na pitanje mogu li se ove kupovine i prodaje posmatrati kao slučajnost, Nenadić odgovara da, za razliku od javnih nabavki, ne postoje unapred propisane procedure obaveza nadmetanja.

“Međutim, kada država kupuje, mora da se ponaša racionalno i da polaže račune za te svoje odluke. Nije bitno sad samo da li je reč o samostalnim odlukama ili po nekom nalogu, mada jeste suštinski važno, ali ono što se i u ovom trenutku mora znati jeste kako su uopšte svi ti entiteti javnog sektora saznali za to da se prodaje ovaj poslovni prostor, da li su razmatrali i neke druge opcije, zašto su se opredelili baš za ovu, da li su planirali sredstva za kupovinu baš u ovoj godini i sve tome slično. Dakle, to su sve stvari koje za sada ne znamo, a koje bi morale da se znaju”, napominje.

Dodaje da bi trebalo da bude poznata ne samo cena kupovine prostora na Prokopu, već i postupak u kojem se ta prodaja odvijala, jer bi to ukazalo na eventualne dogovore koji nemaju svoje tržišno utemeljenje.

Nenadić: Nema adekvatne reakcije ili makar pokušaja da se čitava stvar ispita sa stanovišta krivičnog prava

Predstavnici vlasti i institucija su se oglušili o upozorenja i obraćanja Transparentnosti Srbija, pa danas iznad perona na Prokopu imamo kompleks od oko 70.000 kvadrata, dok dokaze o bezbednosti ne dostavljaju ni investitor ni država.

Na pitanje šta za njega simboliše ceo ovaj posao, Nenadić odgovara je ovaj slučaj

“krug u kome se javni interes sistemski, namerno i ciljano zapostavlja”.

“Kako bi se donela korist nekom privatnom partneru ili možda nekome iz vlasti, a da pri svemu tome već skoro deset godina nema adekvatne reakcije ili makar pokušaja da se čitava stvar ispita sa stanovišta krivičnog prava”, poručuje.

Ističe da su se ispred Transparentnosti Srbija obraćali i Republičkom javnom tužilaštvu da pokrene postupak kako bi ovaj ugovor bio stavljen van snage, ali da ni tužilaštvo nije reagovalo, niti Pravobranilaštvo, “niti bilo ko drugi ko bi mogao da se stara o tome da se šteta spreči”.