Kompenzacije umesto javnih nabavki
Koliko god kršenje Zakona o javnim nabavkama bilo rašireno, ipak su retke situacije u kojima se javni funkcioneri hvale da to čine. Slučaj u kojem predsednik opštine Čajetina predstavlja predsedniku Republike svoj „patent“ predstavlja takav primer. Milan Stamatović objašnjava da izbegava javne nabavke jer ne može „da juri“ izvođače (da obave te poslove). Zato poseže za kompenzacijom – firme koje inače imaju privatne investicije u opštini, i koje su po tom osnovu dužne da plate komunalne doprinose, prebijaju taj dug sa opštinom. Iz izjave proizlazi da u slučaju da ne urade ono što Opština od njih traži „neće dobiti upotrebnu dozvolu“ za svoje privatne objekte. Iz izjave se može zaključiti da opština Čajetina krši ne samo Zakon o javnim nabavkama, već i građevinske propise, jer se uvodi novi, nepostojeći osnov za odbijanje izdavanja upotrebne dozvole za objekte.
Kompenzacije kod ugovaranja javnih nabavki su zabranjene, još od donošenja prvog takvog zakona, iz 2002. godine, ali i odredbama Zakona o budžetskom sistemu. Iako je kršenje zakona očigledno, na prvi pogled se može činiti da bi ovakvo poslovanje ima neku zdravorazumsku logiku. Ako neko duguje državi ili opštini, a može da isporuči državi ili opštini ono šta njoj treba, za sve može da bude jednostavnije da se izvrši „prebijanje duga“. Na ovaj način rezonuju i mnogi građani i privatne firme kada treba da namire dugove. U čemu je onda problem? Pre svega, za razliku od pojedinaca ili vlasnika privatnih firmi, koji će sami da procene šta je najbolje za njih i o čemu nikome ne moraju da polažu račune, predstavnici države nemaju pravo da privileguju izvođače radova po bilo kom osnovu. Dalje, ovakav vid poslovanja ne pruža nikakve garancije da će vrednost radova koji se izvode kroz kompenzaciju biti pravilno obračunata – ukoliko nema nadmetanja među potencijalnim izvođačima, već se posao dodeljuje dužniku, ne može se ni utvrditi koja bila stvarna tržišna vrednost tog posla. Pri tom, firma koja na taj način dobija posao, već ima početnu prednost – ako negde na Zlatiboru izvodi građevinske radove, i tu ima mašine i radnike, logično je pomisliti da bi i na javnoj nabavci, da je raspisana, mogla da podnese povoljniju ponudu od konkurencije i da tako legalno dobije posao. Dakle, na prvi pogled se čini da se problem rešava u interesu investitora i opštine, i to je ono što je vidljivo. S druge strane, ono što ostaje skriveno je kolika je stvarna vrednost izvedenih radova, koja, kada se posao dogovara bez kontrole, može biti daleko veća od tržišne.
Transparentnost Srbija će povodom ovog slučaja podneti prijavu Kancelariji za javne nabavke, koja bi trebalo da utvrdi da li je i kod kojih nabavki radova opština Čajetina prekršila zakon, i pokrene dalje postupke ukoliko je to slučaj.