Izmene Zakona o planiranju i izgradnji nose sa sobom visok koruptivni rizik jer se država odriče potencijalnih javnih prihoda u korist pojedinih firmi i istovremeno ugrožava pravnu sigurnost i jednakost pred zakonom.
Izmene predviđaju besplatnu konverziju „prava korišćenja“ u „pravo vlasništva“ nad građevinskim zemljištem. Pri tome nisu objavljeni podaci o koristi koju će ukidanje naplate za konverziju doneti pojedinim privrednim društvima.
U prilog ukidanju konverzije Vlada je iznela argument o 5.000 lokacija na kojima će biti izgrađeno oko 15 miliona kvadratnih metara stambenog i poslovnog prostora.
Ovo ukazuje ili da je značajan deo tih lokacija i njihovih vlasnika već sada Vladi poznat ili da je reč o paušalnoj proceni čiji je cilj da se po svaku cenu dokaže da će izmene imati pozitivan efekat po javne prihode. Međutim, informacije o „glavnim dobitnicima“ predloženog ukidanja naknade resorno Ministarstvo i Vlada nisu saopštili, tako da ostaju nepoznati podaci o mogućim skrivenim uticajima na promene zakona koje nose veoma krupne posledice po javne resurse.
Odricanje od potencijalne naknade za konverziju, koju je sama Vlada procenila na 287 milijardi dinara, pravda se dugoročnim prihodima po raznim osnovama (takse za buduće objekte, porez na promet nekretnina, dobit preduzeća, porez na zarade i slično). Obrazloženje zanemaruje činjenicu da bi ti posredni prihodi nastali i da je naknada za konverziju plaćena. Takođe je navedeno da dosadašnja konverzija nije donela očekivane efekte, jer je naplaćeno svega oko 3,6 milijardi dinara. Međutim, problem sa ovim argumentom jeste to što mnogi vlasnici verovatno nisu ni želeli da se izlože trošku i uđu u postupak konverzije, čekajući da to ostvare besplatno.
Pored toga, ovakvo „regulisanje“ konverzije narušava pravnu sigurnost i jednakost pred zakonom jer izričito isključuje pravo na povraćaj već plaćenih naknada onim firmama koje su verovale da će država poštovati uspostavljena pravila.
Poseban problem predstavlja činjenica da je o ovim važnim izmenama rasprava vođena zajedno sa 30 drugih akata, tako da nije bilo vremena, a očigledno ni volje, da se sva sporna pitanja temeljno rasprave. Slično tome, javno slušanje je organizovano tek dan pred početak skupštinske debate, pri čemu je ograničeno vreme sprečilo sve zainteresovane da postave pitanja i dobiju odgovore.
Na koruptivne rizike u izmenama Zakona o planiranju i izgradnji ukazao je u svom mišljenju Savet za borbu protiv korupcije, kao i brojni učesnici javne rasprave i skupštinske debate, dok mišljenje od Agencije za sprečavanje korupcije, po svemu, sudeći, nije ni traženo.